Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta

Ajntajna (1): Ni neverstvo ih nije rastavilo

Drugo izdanje knjige " Mileva Mari Antajn - ivot sa Albertom Ajntajnom" na srpskom
jeziku, iji je autor prof. dr Radmila Milentijevi iz Sjedinjenih Amerikih Drava,
nedavno je izalo iz tampe. Mada Milentijevieva nije prva koja pie o odnosima genija
Ajntajna i njegove prve supruge, ova knjiga se, po oceni istoriara, moe svrstati u
najmerodavnije studije o Ajntajnovoj prvoj eni - Milevi Mari Ajntajn.

Mileva Mari iz 1897. godine
Milentijevieva je uspela da na autoritativan nain pred itaocem oivotvori Milevin tragian
ivot. Krajnje savesna upotreba izvora, ponajpre otpeaenih porodinih pisama koja se nalaze
na Hebrejskom univerzitetu, ovom delu daju jedinstvenu dimenziju predstavljenu s istinskim
razumevanjem.

Sa doputenjem Radmile Milentijevi prenosimo najupeatljivije delove knjige koji se odnose na
tajno roenje i misterioznu sudbinu Albertovog i Milevinog prvoroenog deteta, vanbrane keri
Lizerl (Ljubice).


Milentijevieva se dugo interesovala za ivot Mileve Mari Ajntajn.

- ivim u inostranstvu od svoje 21.
godine. Mlada sam otila iz Srbije, a i ona je krajem 19. veka u svet mlada otila iz roditeljske
kue u Novom Sadu i postala jo tada deo srpske dijaspore. Zato mi je elja da poznije godine
svog ivota posvetim detaljnom izuavanju lika i dela ne samo Mileve Mari Ajntajn, nego i
Mihajla Pupina, znamenitih linosti srpskog roda - kae Milentijevieva za Vesti.

U mnogobrojnim Ajntajnovim biografijama Mileva je ostajala u senci mua i prikazivana
uglavnom u negativnom svetlu. Opisivana je kao "teka ena, nepoverljiva prema ljudima i
podlona naletima melanholije", dok je istovremeno Ajntajnova reputacija graena na njegovim
naunim otkriima i javnim zalaganjima za mir i pravdu u svetu.


Radmila Milentijevi
Milentijevieva se upustila u poduhvat da, snagom argumenata i dokumenata, ispravi tu
istorijsku nepravdu nainjenu Ajntajnovoj najodanijoj naunoj saradnici i ivotnoj saputnici,
majci njihovo troje dece - vanbranoj keri Lizerl i potom u braku roenima dvojici sinova:
Hans-Alberta i Eduarda.


- elela sam da napiem to je mogue potpuniju, dokumentovanu Milevinu biografiju i oslikam
njen ivot sa Albertom, njihovom decom i prijateljima u vajcarskoj, kao i veze sa porodicom i
prijateljima u dananjoj Srbiji. Milevinim ivotom, meutim, nisam mogla da se pozabavim
ozbiljno sve dok je najvei deo dokumentacije, to se tie njenog ivota i rada, u Ajntajnovom
arhivu u Jerusalimu na Hebrejskom univerzitetu bio nedostupan. Tek 2006. godine, kad je arhiv
otvorio to blago podataka, s vie od 800 pisama, mogla sam da prouim dokumentaciju o
Milevinom ivotu i radu - pria dr Radmila Milentijevi i nastavlja:

Oficirska ki
Mileva Mari-Ajntajn roena je decembra 1875. u Titelu, u bogatoj
srpskoj porodici, kao najstarija od troje dece u porodici oficira
austrougarske vojske. Na roenju, Milevi je iaen kuk i leva noga joj je
ostala kraa. Ubrzo nakon Milevinog roenja, njen otac je zavrio vojnu
karijeru i dobio posao u sudu u Rumi, a potom u Zagrebu. Mileva je imala
mlau sestru Zorku i brata Miloa. Mileva je 1886. krenula u ensku
gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prela u gimnaziju u Sremskoj
Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i
fizike. Od 1890. je pohaala Kraljevsku srpsku kolu u apcu, a kad se
porodica preselila u Zagreb dobila je specijalnu dozvolu da bi ila u kolu
u koju su ili samo deaci. U leto 1896. upisala je studije medicine na
Univerzitetu u Cirihu, ali se oktobra te godine prebacila na Dravnu
politehniku visoku kolu, na studije matematike i fizike.

- Kad sam ula u dokumentaciju na Hebrejskom univerzitetu, zakljuila sam vrlo brzo da gro
pisama koje je Mileva pisala Ajntajnu ne postoji. Nestao je ili je sklonjen, dok su pisma koja je
Albert pisao njoj i sinovima sauvana. Ali, iz velikog broja Ajntajnovih pisama lako se
zakljuuje da su to odgovori na Milevina pisma. Iako nema potpune dokumentacije sa njene
strane, odluila sam da itajui Milevina pisma, ona koja su sauvana i iz kojih progovara njen
gromak i decidan glas, kao i Ajntajnove dopise njoj i deci, pustim Milevu i Alberta da kroz
svoja pisma opisuju svoj ivot. Ja sam to stavljala u kontekst, interpretirala, povezivala i izvlaila
svoje zakljuke.



Knjiga Radmile Milentijevi
-Tako je nastala ova moja istorijska studija o ivotu te izuzetne ene, koja je ceo svoj ivot
otkako je 1896.otila u vajcarsku na studije politehnike pa do svoje smrti 1948. posvetila
Ajntajnu. Iako su se 1919. godine razveli, pre svega zbog njegovih neverstava, oni se nisu
definitivno razili. Ostali su u kontaktu neprekidno, a i u bliskim vezama jedno vreme.

Mileva je kao studentkinja na renomiranoj Politehnici u Cirihu mnogo obeavala u nauci. Bila je
vrlo talentovana i obrazovana, a odlikovala se i nezavisnou i pragmatinou.

- Te 1896. godine, kad je stigla u Cirih, Mileva upoznaje tri godine mlaeg Ajntajna koji takoe
studira fiziku s njom i njen ivot postaje sastavni deo njegovog ivota. To je period velike
ljubavi meu njima. I u tom periodu nalazimo, iz njenih sauvanih pisama, da ona odluuje da
posveti svoj ivot Ajntajnovim stremljenjima. Shvatila je da on ima velike naune
revolucionarne ideje, iako je bio odbaen i neshvaen u naunim krugovima tog doba. Gledali su
na njega kao na udaka ili ludaka.

Mileva je prva shvatila genija u Ajntajnovim idejama i odluila da mu pomogne da razvije te
ideje. Radili su i istraivali zajedno. Ta njena odluka da na utrb sopstvene karijere posveti svoj
talentat Albertovim dostignuima doprinela je ogromno njemu, dok je Mileva zapostavljala svoja
akademska stremljenja i na kraju ostala bez fakultetske diplome.


Darovit matematiar
Albert Ajntajn roen je 14. marta 1879. u jevrejskoj familiji, nastanjenoj
u nemakom gradu Ulm, u oblasti Virtemberg. Njegov otac bio je Herman
Ajntajn, trgovac, koji se kasnije bavio elektrohemijskim poslovima, a
majka mu je bila Paulina Ajntajn, devojako Koh. Albert je pohaao
Luitpold gimnaziju, gde je stekao relativno napredno i za to vreme
moderno obrazovanje. Godine 1894, nakon propasti elektrohemijskih
poslova njegovog oca Hermana, porodica se seli u Paviju kod Milana, a
Albert izvesno vreme ostaje jo u Nemakoj, gde u Minhenu pohaa
gimnaziju, koju je napustio 1895. da bi se pridruio roditeljima u Italiji.
Mada je u to vreme pokazao odlian uspeh na matematikom i naunom
delu prijemnog ispita za upis na Savezni politehniki institut u Cirihu,
dananji ETH Cirih, neuspeh u delu ispita iz slobodnih vetina osujetio je
Ajntajnov upis na studije. Porodica ga alje u Arau u vajcarskoj da
zavri gimnaziju. Studije upisuje 1896. u Cirihu.

Iz Ajntajnovih pisama vidi se da se u to vreme mnogo oslanjao na nju i da je u svom naunom
razvoju zavisio od Mileve. U jednom pismu, u kojem se diskutuje o nauci, Albert pie Milevi o
"naim novim prouavanjima", "naim istraivanjima", "naem gleditu", "naem radu o
relativnom kretanju".

- On je zavisio od nje i emocionalno, bez Mileve je bio nesiguran. U jednom pismu on kae:
"Kada tebe nema, oseam se kao nedostaje deo mene, kao da to nisam ja." A u drugom pie:
"Bez tebe mi nedostaje samopouzdanja, bez tebe ne oseam elju za radom, niti se radujem
ivotu. Ukratko, bez tebe moj ivot nije ivot." U treem kae:

"Srean sam to sam u tebi naao srodnu prirodu koja je isto tako snana i samostalna kao ja. Ti
za mene jesi i ostaje svetinja koju niko ne sme da dira i znam da me od svih najdublje voli i
najbolje razume. Kako u samo biti srean kada zajedno pobedonosno privedemo na rad o
relativnom kretanju. Kad ovako posmatram i razbiram druge ljude, tek onda uviem koliko ti
vredi."

Milevina odanost i njena odluka da rtvuje sebe za Alberta razvitak inila ju je ranjivom i
zavisnom od njega za ispunjenje njenih linih intelektualnih i emocionalnih potreba, a
istovremeno nije bila omiljena ni u Ajntajnovoj porodici. Najvei protivnik bila je Albertova
majka koja se estoko opirala sinovljevoj vezi sa tri i po godine starijom devojkom-strankinjom,
uz to jo i hromom od roenja.

- Ipak, u to vreme Mileva Albertu raa vanbranu devojicu Lizerl. Poto nisu bili venani, a

otkrie da ima vanbrano dete bilo bi pogubno za Ajntajnovu karijeru u to doba, postoji
osnovana pretpostavka da je Mileva, razapeta izmeu materinstva i ljubavi prema Albertu,
popustila pod Ajntajnovim estokim pritiskom i dala njihovo prvo dete na usvajanje pod takvim
velom tajne da se vie nikad nita o Lizerl ne sazna. Otuda verovatno i hipoteza je da je Lizerl
umrla od arlaha u najranijem detinjstvu. Do danas sudbina te devojice nije do kraja rasvetljena
- kae Milentijevieva.

Sutra: Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta Ajntajna
(2): Lizerl su razotkrila pisma


Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta
Ajntajna (2): Lizerl su razotkrila pisma
Komentara 0
0

Za postojanje najstarijeg, ali vanbranog, deteta Mileve i Alberta Ajntajna, keri Lizerl,
koja je roena januara 1902, godinu dana pre Milevinog i Albertovog venanja, verovatno
se nikad ne bi saznalo da posle Ajntajnove smrti 1955. to nisu otkrili njihovi brani sinovi
Hans-Albert i Eduard.

Mladi Ajntajn
Oni su u roditeljskoj zaostavtini otkrili prepisku u kojoj se pominje Lizerl. Sudbina te devojice
do danas je ostala pod velom misterije. Iz dostupnih istorijskih izvora moe se videti da je Lizerl
tajno data na usvajanje, na teritoriji dananje Vojvodine, ili jednoj srpskoj porodici ili jednoj
Nemici, kao i da je kod usvojitelja preminula od arlaha u jesen 1903. Postoji i teza da je Lizerl
preivela arlah, da ju je u Beogradu usvojila Milevina najbolja prijateljica Helena Savi, koja je
imala teko bolesnu bebu - Julku (Julkicu) roenu novembra 1901. godine i da je nakon njene
prerane smrti, nepuna tri meseca mlaa Lizerl zvanino postala Julka.


Lizerl je najverovatnije zaeta poetkom maja 1901. tokom Milevinog i Albertovog kratkog
boravka na jezeru Komo, u Italiji. Gospoica Mileva Mari je, pie prof. Radmila Milentijevi u
svojoj knjizi "Mileva Mari Ajntajn - ivot sa Albertom Ajntajnom", posle nekoliko
prethodnih predomiljanja, 5. maja 1901. u pet sati ujutru stigla na elezniku stanicu u Komu,
gde ju je saekao njen ljubeni Albert.


Herman Ajntajn
Dva dana ranije gospoica Mari je Ajntajnu napisla: "Ja u, dakle stii u Komo u nedelju
ujutru... O Boe kakve sam samo poljupce sauvala za tebe. Oekujem te sa hiljadu radosti..."

Njih dvoje su se, nakon trodnevnog odmora na jezeru Komo, ukrcali na voz za Cirih 8. maja te
godine. Mileva se smestila u pansion Engelbreht, a Ajntajn je nastavio put u Vintertur da se
pripremi za nastavniki posao koji je dobio na dva meseca.

U Cirihu, Mileva je saznala da je njena drugarica nemakog porekla Helena, inae u Beogradu
udata za inenjera Milivoja Savia, ostala u drugom stanju. Kada je prenela tu vest Ajntajnu
koji joj je doao u posetu 19. maja 1901, on se silno obradovao uveravajui je: "I mi emo tako
biti sreni."

- Izgleda da mu je posle te posete Mileva pisala da je i ona moda trudna, na ta je on iz istih
stopa odgovorio: "Ve se sada radujem nedelji kod moje drage Dokserl (Mileve). Samo budi

spokojna i nemoj mi se brinuti - ti si moje dobro, drago blago, makar se desilo ta mu drago."
Tokom Ajntajnove posete gospoici Mari u nedelju 26. maja priali su o njenoj trudnoi to se
vidi iz njegovog pisma od 28. maja u kojem je njegova panja bila podeljena izmeu ene sa
kojom je razmenjivao svoja nauna vienja, i iste te ene koja je nosila njegovo dete.

Majin protest
Kada je Paulina Ajntajn saznala da je njen sin Albert u vezi sa
koleginicom, studentkinjom fizike, bezmalo etiri godine starijom
devojkom druge vere, uz to hromom i poreklom iz zabaenih krajeva
Balkana, beskrupulozno je inila sve da ih rastavi. Albert, inae
temperamentne i neobuzdane naravi, nije se obazirao na majinu
uzrujanost i uprkos roditeljskom protivljenju nastavljao je ljubavnu vezu
sa Milevom. A ona ga je teila reima: "Da se tvoja majka nikad s tobom
nee pomiriti, u to prosto ne mogu verovati. Njen bi odnos prema tebi u
tom sluaju morao biti zasnovan samo na samoljublju, bez imalo ljubavi, a
takve majke uopte ne postoje."

- Mada je nauci davao prednost, nije zaboravio da je upita kako je sa zdravljem i kako napreduje
beba: "Kako si mi inae ti draga? Kako je na sini?... Budi samo dobre volje, draga, i nedaj da
te ophrvaju muiave misli. Ta neu te ja napustiti. Samo se mora imati strpljenja..." - navodi
Milentijevieva u svojoj naunoj studiji o Milevi Mari Ajntajn.

Mada je za Milevinu karijeru trudnoa bila kamen spoticanja, ona se urno spremala da ponovo
polae diplomski ispit na Politehnici, a istovremeno je radila i na pripremi doktorske disertacije.
Poto se Albertov privremeni posao nastavnika u Vinterturu zavravao, on pie Milevi da je u
vezi sa njihovom budunou odluio da potrai odmah "bilo kakvo mesto, makar ono bilo ne
znam kako bedno".



Paulin Koh Ajntajn
"Moji nauni ciljevi i moja lina sujeta nee me spreiti da preuzmem i podreenu ulogu. im
naem takvo mesto oeniu se tobom.... Kada se potom moji i tvoji roditelji suoe sa gotovom
injenicom, morae da se pomire sa njom...", pisao je Albert.
Mileva mu je izmeu ostalog odgovorila da se "kao novopeena mamica pretvorla u pravu
cmizdravicu". Suoena sa estokom netrpeljivou Albertovih roditelja, nevenana i trudna nije
znala kako da se suoi sa svojim ocem i majkom koji su bili nepoverljivi prema Albertu. Mada je
sa Ajntajnom bila u vezi vie od dve godine, on nije upoznao njene roditelje iako ga je Milevin
otac pozvao u posetu i ona taj poziv nekoliko puta ponovila. Sad ga je pismom opet molila da
zajedno pou u posetu njenima:

"Moji stari su verovatno sada neto bolje volje. Ne bi li malo poao sa mnom, veoma bih se
radovala. I samo zamisli to lepo putovanje na koje bismo krenuli zajedno... A onda sam boravak
kod nas, tu bi za tebe sve bilo sasvim novo. A kad nas moji roditelji ugledaju ive pred sobom,
nestae sve njihove sumnje."

Slatka mala vetice
Budui da je Mileva oklevala i predomiljala se u vezi sa odlaskom kod
Alberta na jezero Komo, on joj je pisao: "Bezuslovno mora doi kod
mene u Komo, slatka mala vetice. Ta izgubila bi veoma malo vremena, a
meni bi priredila nebesko zadovoljstvo... Videe kako sam se osveio i
kako mi se popravilo raspoloenje, pa kod mene vie nema mrgodnog

nabiranja ela. I da te opet puno volim!... Gotovo me nee prepoznati,
postao sam toliko razdragan i veseo i tako eznem da ponovo vidim moju
dragu Dokserl" (Milevu).

Albert joj nije odgovorio, ve se pridruio majci i sestri Maji u hotelu Paradiz u Metmentetenu,
da provede letnji raspust. Odatle je 22. jula 1901. Milevi saoptio da je njegova majka i dalje
jako netrpeljiva prema njihovoj vezi i da se njegov nauni rad ne mie sa mrtve take.

- Mileva je ponovo polagala diplomski ispit 26. jula 1901. I po drugi put nije uspela da
diplomira. Bez fakultetske diplome sa Politehnike nije mogla da dobije ni doktorat sa Cirikog
univerziteta. Posle pet godina studiranja i truda , njena akademska karijera je bila u potpunom
rasulu. Iako je bila razoarana i napaena, ona svom dragom 31. jula, pre nego to je otputovala
u zaviaj, sa puno saoseanja pie: "Jesi li se opet sporekao sa majkom? Mili moj, ta sve ti
mora da istrpi zbog mene!" Mileva nije mogla nikako da razume kako jedna majka moe da
bude tako nepopustljiva.

- elela je da veruje da je Albertovi roditelji ne trpe zato to su stekli pogrean utisak o njoj i
zanosila se da e uspeti da ih privoli da izmene stav. Nije elela da od svega digne ruke, ali nije
poznavala Pulinu Ajntajn koja se vatreno protivila sinovljevoj "aferi" sa Milevom, neumorno je
blatila i nazivala pogrdnim imenima. Ipak, Milevu je hrabrilo saznanje da joj je naklonjena
Albertova sestra Maja - navodi Radmila Milentijevi u svojoj naunoj studiji.


Zdanje Politehnike u Cirihu



Pripremajui se za suoenje sa svojim roditeljima kojima je trebalo da otkrije tajnu trudnou, ona
moli Alberta za pomo: "Mili, pii, molim te, to pre mom starom poto bih putovala ve u
subotu, a bilo bi dobro da oni pismo dobiju pre nego to stignem kui. Mom ocu pii kratko, a ja
u obaviti ostalo, pa i ono neugodno." Mileva je krenula za Novi Sad 3. avgusta 1901. U
roditeljsku kuu je stigla u treem mesecu vanbrane trudnoe i bez fakultetske diplome. Nema
dokaza da je Albert pisao Milevinom ocu. Mogue je da je bila primorana da sama roditeljima
predoi teku vest.

- Njen susret sa roditeljima je neumitno bio bolan, ali su je oni prihvatili bez obzira na
razoaranje i tugu koju im je donela. Meutim, oktobra 1901. mir u domu Marievih naruila je
surova poruka od Albertovih roditelja Hermana i Pauline Ajntajn, koji su verovatno saznali za
Milevinu trudnou. Milevini roditelji su bili zateeni estinom tog napada na karakter njihove
erke i besni na Alberta, kojeg su smatrali glavnim krivcem. Mileva je bila oajna - pie Radmila
Milentijevi u knjizi "Mileva Mari Ajntajn - ivot sa Albertom Ajntajnom".

Sutra: Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta Ajntajna
(3): Devojicu zamiljam kao Hanzerla


Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta
Ajntajna (3): Devojicu zamiljam kao
Hanzerla
Komentara 0
1

Nakon surove poruke, koju su oktobra 1901. roditeljima trudne, a neudate, Mileve Mari
poslali roditelji njenog deka Alberta Ajntajna, Marieva svojoj prijateljici Heleni Savi
opisuje "emer i jad" koji su proistekli iz "ljubaznog ponaanja" Albertove majke: "Ova
dama kao da je sebi za ivotni zadatak postavila ne samo meni nego i svom sinu da zagora
ivot to je vie mogue.

Marija i Milo Mari sa erkama Zorkom (u krilu) i Milevom (pored oca)

Oh, Helena, nikad ne bih pomislila da je mogue da postoje tako bezduni i zli ljudi. Oni su bez
oklevanja imali srca da mojim roditeljima napiu pismo u kojem su me tako ispsovali da je to
bila prava sramota. Do kakvog je sukoba usled toga dolo, moda e moi da zamisli... Albert i
ja smo morali mnogo da ispatimo".

Posle itave te gungule, pie prof. Radmila Milentijevi u knjizi "Mileva Mari Ajntajn-ivot sa
Albertom Ajntajnom", Mileva je odluila da ode kod Alberta.


"Njeni roditelji su razumeli tu potrebu i sloili su se, tako da je krajem oktobra 1901. otputovala.
Albert je od 15. septembra bio zaposlen u privatnom mukom internatu u afhauzenu, gde je
poduavao jednog mladog Engleza. Mileva je reila da svoju posetu Albertu dri u tajnosti i
odsela je u hotelu tajnerhof u oblinjem gradu tajn na Rajni. Njen dolazak je iznenadio
Alberta. Mileva ga je molila da za njen dolazak ne kae ni svojoj sestri Maji iako je ona
podravala Albertovu i Milevinu vezu.


Albert sa sestrom Majom Ajntajn
On je drao Milevinu posetu u tajnosti saglasno njenom zahtevu. Milevino raspoloenje je bilo
vedro a poverenje u Alberta nepoljuljano kada se u drugoj polovini novembra vratila u Novi Sad
da se pripremi za poroaj. Albert joj je obeao da e esto pisati to joj je pruilo emotivnu
podrku koja joj je bila neophodna da se izbori sa sramotom koju je njena vanbrana trudnoa
nanela njenoj uglednoj porodici", pie Milentijevieva.

Iz perioda koji je prethodio roenju Milevine i Albertove vanbrane keri Lizerl, Ajntajn u
jednom od pisama svojoj dragoj, vedrog duha opisuje svoju gotovo praznu momaku sobu i
zamilja kako bi bilo da je Mileva uz njega: "Moje bi zlato uradilo i sasvim druge stvari, a
bogme i ja za nju. Koliko se radujem to su se tvoji (roditelji) malo smirili i to sada imaju vie
poverenja u mene, jer e dobiti dobrog mua im to bude bilo mogue".


Mileva se zbog poodmakle trudnoe oseala loe i pisala mu je iz
kreveta. Albert joj je 12. decembra 1901. odgovorio da je
zahvalan za njeno "drago pisamce trbobolje i savetuje joj da se
pripazi: "Gledaj da sve bude u redu i raduj se naoj dragoj Lizerl,
koju ja u potaji radije zamiljam kao Hanzerla" (deaka).

U to vreme Albert je oekivao zaposlenje u Zavodu za patente u
Bernu i pisao je Milevi: "Jedino to bi ostalo da se rei bilo bi
pitanje kako da nau Lizerl dovedemo k nama, ne bih hteo da je
damo iz naih ruku".... Decembra te godine u pismu prijateljici
Heleni Savi Mileva se raspituje o Heleninoj tromesenoj bebi,
devojici Julki, koja se razbolela: "Eto to su ti brige o kojima pre
toga i ne slutimo", napisala je Mileva.

U pismu od 20. decembra 1901. Albert estita Milevi 26.
roendan, izvinjavajui se na jednodnevnom kanjenju i
saoptava joj da ga je Fridrih Haler, direktor Zavoda za patente u
Bernu, pozvao da se prijavi za posao i konano vie nije bilo
sumnji da e Ajntajn dobiti to mesto: "A ti e uskoro biti moja
srena enica, pripazi samo.

Naim mukama je doao kraj. Sad tek vidim koliko te volim, jer
vie na sebi ne oseam teret zloduhih i neugodnih prilika..." U
potonjem radosnom pismu koje je Mileva primila od Alberta 28.
decembra 1901. mesec dana pre poroaja on je bio van sebe od
radosti uivajui u "lepim izgledima koji nam se ukazuju u
neposrednoj budunosti".

Za Milevu je, kako navodi Radmila Milentijevi, to bilo posebno
vreme jer su se bliili Boi (7. januara) i Sveti Stefan (9.
januara), krsna slava Marievih. Iako je bila trudna, nevenana
Mileva je sa svojom porodicom uestvovala u verskim obredima koji su pratili ove praznike.
Premda su je u takvim okolnostima verovatno muile razne strepnje, roditelji su je prihvatili i
pruili joj podrku, a podravao ju je i Albert iz vajcarske.
Strah od oca
U jesen 1901. godine, prvi put
Mileva je iz vajcarske
doputovala u roditeljsku kuu
zabrinuta. Oekivala je da
postane majka, morile su je
razne misli: "Ali, kako? Zar to
dete nije zaeto van braka? A
njegovi se bore da nas rastave!
Moji nisu upoznati sa ...". I
dok je sedela sama i brinula,
stiglo je ljubazno pismo od
Alberta. Teio je i hrabrio da
izdri. A ona je vrsto krila
svoju tajnu koja je, jo uvek,
mogla da se prikriva. Ali, ne
zadugo. Sestra Zorka ju je ve
pitala da se nije malo ugojila.
Preutala je i pomislila: "Ona
me naivno pita, a ja u uskoro
biti majka. Svakako, biu
deblja, ira i tea. ta mogu?
Moda je mama primetila neke
promene? ta da radim?
Zateena sam... bez Alberta...
A kad otac sazna? To e biti
kraj. Moda i kraj mojim
mukama, mojoj neizvesnosti.
Sama u im sve rei... "
itala je pismo svog dragog
koji je ubeuje da e, ipak, biti
devojica koju ve zamilja i
voli. "Zvaemo je Lizerl. Ti si
elela da bude ensko, i bie".


Helena Kaufler na studijama
Lizerl je roena krajem januara 1902, najverovatnije 27. januara (na praznik posveen svetom
Savi srpskom), u domu Milevinih roditelja u Novom Sadu.

- Jedini izvor podataka o ovom dogaaju je Albertovo pismo od 4. februara 1902. Uz pomo
babice Mileva je izgleda imala teak poroaj koji ju je iscrpeo toliko da nije mogla da pie, tako
da je vest o roenju Lizerl Albertu saoptio Milevin otac.

Ajntajn je odgovorio iz Berna saoseajui sa Milevinim mukama i injenicom da "i naa draga
Lizerl mora da svet upoznaje sa te strane". Nadao se da e Milevi biti bolje dok njegovo pismo
stigne do nje: "Kada sam primio pismo od tvog oca toliko sam se prestravio da sam se bezmalo
obeznanio"...

Laknulo mu je kada je saznao da je sve dobro prolo i veoma se interesovao za dete: "Eto vidi
zaista je dola Lizerl, ba kao to si ti elela.... Je li zdrava?... Kakve su joj okice? Na koga od
nas dvoje vie lii? Toliko je volim, a jo je i ne poznajem"! Zamolio je Milevu kad se oporavi
od poroaja da mu poalje fotografiju bebe, a u meuvremenu da napravi i poalje srenom tati
crte njegove devojice.

Opisao je takoe svoj novi smetaj i sam Bern, "jedan starinski prijatan grad u kojem se moe

iveti isto tako lepo kao i u Cirihu". Poeleo je Milevi da se brzo oporavi i poslao joj crte svoje
sobe, arke poljupce i dopisao: pozdravi mi ljubazno i tvoju mamicu". Albert se uporno trudio da
se umili Milevinoj majci pa joj je uvek slao posebne pozdrave.

- Pored tog pisma od 4. februara, sauvana su jo dva Albertova pisma neposredno posle roenja
Lizerl. Prvo je od 8. a drugo od 17. februara 1902. U oba sluaja danas postoji samo prvi deo tih
pisama. Ta dva fragmenta jedini su izvor podataka o Milevinom ivotu neposredno po roenju
Lizerl. U fragmentu pisma od 8. februara Albert pie iskljuivo o sebi, sopstvenim interesima i
zadovoljstvima, druenju sa prijateljima. Ispisao je dve strane a da pri tom ni jednom nije
pomenuo ni Milevu ni njihovo novoroene Lizerl.

Njegova ravnodunost je Milevi bila jasna, i ona ga je oito odmah prekorila, to ga je nateralo
da urno otpie 17. februara, poruujui joj da ne treba da bude ljubomorna na njegove prijatelje
u Bernu. Uveravao ju je kako svaki dan vene za njom, ali da to ne pokazuje jer "nije muki", i da
bi radije iveo sa njom "tamo u palanci" nego bez nje u Bernu i dodao: "kada sam bez tebe, rad
mi ne prua ni polovinu zadovoljstva".

- Lizerl je roena jer je Mileva elela dete, naroito devojicu. Albert je tu situaciju prihvatio iz
ljubavi prema njoj. Verovatno su se uzdali i u Albertovu logiku da e, kad njegovi roditelji budu
stavljeni pred svren in, njihov otpor nestati. Mogue je da ih je hrabrila i pomisao da e
njihovo vanbrano dete kasnije kroz brak biti lako priznato - zakljuuje Radmila Milentijevi.


Sutra: Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta Ajntajna
(4): Dete skriveno zbog karijere


Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta
Ajntajna (5): Roeno dete postalo teret
Komentara 0
4

Na samom poetku 20. veka vanbrano dete je, prema tadanjim etikim normama, bilo
nepremostiva prepreka za karijeru roditelja, a i samo je itavog ivota bilo obeleeno kao
"kopile" i izloeno podsmehu. Otuda se osnovano pretpostavlja da su tokom vanbrane
trudnoe patrijarhalno vaspitavane Mileve Mari, ona i njen deko Albert Ajntajn
razmatrali razne mogunosti za budunost tog deteta, meu kojima je verovatno bilo i
usvajanje.

Hans Albert Ajntajn (desno)

- Mileva mora da je o tome priala i sa roditeljima. Dok god je Albert bio nezaposlen, a brak
nigde na vidiku, dovoenje Lizerl u vajcarsku nije bilo mogue. A pod takvim okolnostima
Milevini roditelji su moda mislili da bi dete mogli da smeste kod roaka ili da ga daju na
usvajanje. Milo Mari, Milevin otac, bio je vojnik, sudija i Srbin. Njegov je zadatak bio da bude
olienje estitosti onog vremena. Pravilan i uobiajen postupak bio bi da se vanbrano dete
poalje kod nekih daljih roaka - navodi prof. Radmila Milentijevi u naunoj studiji "Mileva
Mari Ajntajn - ivot sa Albertom Ajntajnom".



Milevin otac Milo Mari
Mileva je krajem 1901. pisala svojoj prijateljici Heleni Savi da e uskoro od nje imati velikih
zahteva, to navodi na pomisao da je htela da trai pomo oko mogueg usvajanja deteta ije se
roenje primicalo. Mileva je Albertu potvrdila nameru da Heleni kae za trudnou u nadi da e
Helena moi "da nam pomogne oko neeg vanog".

U pismu koje je Milevi poslao 12. decembra 1901. (pred kraj njene trudnoe), Albert je i sam
postavio pitanje ta e biti sa njihovim detetom, pa je zamolio Milevu da zatrai oev savet oko
toga kako da beba bude "sa nama jer ne bih voleo da moramo od nje da se rastavimo".

Milevinima je usvajanje oito bilo na pameti dok god je Albert bio bez posla, a im on osigura
posao i oni se venaju, da se dete ozakoni. Meutim, cena koju su Mileva i Albert morali da
plate za njihov zajedniki ivot, kao u nekoj grkoj tragediji, bila je njihovo sopstveno dete.
Mileva je bila primorana da uvidi ironiju u tom postupku, ali i jaka i veoma zaljubljena ena
kada se odluila da sopstvenu materinsku sreu zaloi za Albertovu karijeru.

Krajem marta 1903. Mileva Heleni opisuje svoj tromeseni ivot novoudate ene i saoptava joj
da je presrena kad je ula da je Helena, posle Julke (roene 28. oktobra 1903. prema matinim
knjigama u Nemakoj gde je Julka ubeleena), rodila jo jednu erku - Zoru, u martu 1903.

- Mileva je bila posebno zainteresovana za Julkicu, verovatno zbog slinosti sa njenom Lizerl,

koja je bila tri meseca mlaa i odrastala je bez majke. Helenina erka Julka je bila bolesna, a
Mileva je bila zabrinuta, znajui da je bolest ozbiljna: "Da li je Julki bolje", pitala je, dodajui
"takav nezvani gost je zbilja gadan." Mileva je prijateljici takoe otkrila da je Ajntajn
nezadovoljan poslom u Zavodu za patente u vajcarskoj i raspitivala se da li bi u Beogradu
moglo neto da se nae, u nadi da e ona i Albert nekako ipak moi da odgajaju svoju erku.


Mileva Mari
Meutim, iz Milevine prepiske sa Helenom, izmeu marta i juna 1903. godine, moe se
zakljuiti da je zapoet proces oko usvajanja Lizerl. Mileva u jednom pismu izjavljuje duboku
zahvalnost Heleni za iscrpan izvetaj i trud, u nadi da e joj "s vremenom neto poi za rukom".
ini se da je Helenin trud, koji je Mileva nagovestila, bio vezan za Lizerl - navodi
Milentijevieva.

Mileva je 27. avgusta 1903. iz Berna krenula za Novi Sad da, kako se pretpostavlja, utanai
poslednje detalje oko usvajanja Lizerl. U roditeljsku kuu je stigla sutradan. Na putu, u vozu je
spopala munina jer je, kako je ubrzo saznala, opet bila trudna. Lizerl je tu tom trenutku imala
godinu i po, ve je prohodala i mogla da sastavlja reenice od dve-tri rei. Majku verovatno nije
mogla da prepozna jer je sedam meseci nije videla. Pre Milevinog dolaska u celom kraju je izbio
arlah i Lizerl se razbolela. U pismu od 19. septembra 1903. Albert je odgovorio na vest o
Milevinoj ponovnoj trudnoi, reima: " Ni najmanje se ne ljutim to sirota Dokserl (Mileva) lee
novo pilence. Zapravo, srean sam zbog toga i ve sam razmiljao zato to ne bi bila nova
Lizerl..."


- Iz ovih rei jasno se vidi da je, to se Alberta tie, Lizerl ve bila van igre. Ipak, rastuilo ga je
to je dete bilo bolesno: "Veoma mi je ao zbog toga to je snalo Lizerl. Lako je mogue da
arlah ostavi trajne posledice. Samo da to proe." Iz istog pisma vidi se da je Ajntajn bio
zabrinut i oko pravnog dela usvajanja deteta. Interesovao se "kako je dete upisano evidenciju" i
kako je zabeleeno njeno poreklo.

ivot nije naroito ozbiljan

U pismu koje je iz vajcarske krajem marta 1903. pisala Heleni Savi u
Srbiju Mileva Ajntajn je otkrila prijateljici da je Albertov posao u Zavodu
za patente veoma dosadan i da su odluili da mu nau posao "pri kojem bi
oseao vie radosti i interesovanja". Raspitivala se da li bi u Beogradu
moglo neto da se nae u sferi fizike i istraivanja na tom polju. Bili su, za
poetak, spremni da oboje ak predaju i nemaki u koli.

"Vidi, u nama je jo onaj stari, preduzimljivi duh odranije, koji ivot ne
uzima naroito ozbiljno", rekla je Mileva Heleni. Poverila joj se takoe
kako je sad jo vie prirasla za svog dragog nego to je to bila u cirike
dane: "On je moj jedini razgovor i drutvo, i najsrenija sam kad sam
pored njega."

Upozoravao je: "Moramo paziti da kasnije ne bi imala problema." im je usvajanje Lizerl bilo
okonano, Albert je postao nestrpljiv kad e se Mileva vratiti i prekoreva je da su "prole ve tri i
po nedelje i da nijedna dobra supruga ne bi trebalo da ostavi svoga mua due samog." To pismo
od 19. septembra 1903. jedini je dokument koji svedoi o bolesti Lizerl i njenom davanju na
usvajanje.

Kada je 1987. godine objavljen prvi tom Sabranih spisa Alberta Ajntajna, u kojem je bila
njegova prepiska sa Milevom, pria o Lizerl je postala predmet velikog interesovanja i naunih
istraivanja. Pod okriljem Projekta Ajntajnovih spisa pokrenuta je potraga za Lizerl, ak i pre
nego to se knjiga pojavila. Tim istraivaa pokuao je da joj ue u trag preko matinih knjiga i
nadgrobnih spomenika, tragajui irom Vojvodine, pa i dalje, sve do Budimpete. Glavni urednik
i direktor Projekta Ajntajn posetio je 1985. godine unuka Helene Savi dr Milana Popovia u
Beogradu i od njega dobio fotokopije prepiske izmeu Mileve i Helene. Godinu dana kasnije
Robert ulman, jedan od urednika pomenutog projekta, putovao je u Novi Sad, Ka i Titel u
potrazi za krtenicom Erebet (Elizabet, Lizerl) Mari, ali bez uspeha.


- ulman je zatraio pomo i od ora Krstia, koji je preko 30 godina istraivao ivot Mileve
Mari. "Da li je mogue", pitao je ulman, "da je roenje ovog deteta toliko dugo drano u
tajnosti? Da li je mogue da Mileva Mari, iako je bila suzdrana i utljiva, nije nita otkrila.
Rezultati svih ovih neuspelih potraga navode na zakljuak da je usvajanje Lizerl bilo obavljeno
tako temeljno da je sklonjen svaki trag podacima o njenom novom identitetu, pa ak i o njenom
grobu - navodi prof. Radmila Milentijevi i nastavlja:

- Zaprepaen otkriem o postojanju Lizerl, Krsti je odluio da podrobnije ispita ulmanovu
tvrdnju. Poto je odrastao u Novom Sadu, gde je i roen, Krsti je najpre potraio Mirjanu
Panteli , erku Milevinih kumova koja je nevoljno potvrdila postojanje Lizer, ali ga je i
upozorila:

"ta god je Milo (Milevi otac) planirao to je i ostvario. Zato je malo verovatno da e biti
otkrivena sudbina te kerke. Moda uopte nije etiki pretraivati njenu sudbinu." Krstieva
dalja potraga dovela ga je do zakljuka da su se i roenje i usvajanje Lizerl odigrali van doma
Marievih. Meutim, Albertova i Milevina prepiska, uoi njenog poroaja, tome protivree, jer
se u pismima pominju i Milevini roditelji, a tu je i podatak da je Milevin otac obavestio Alberta o
roenju erke - zakljuuje Milentijevieva.

Sutra: Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta Ajntajna (6): Lizerl je postala Julkica?


Misteriozna sudbina keri Mileve i Alberta
Ajntajna (6): Lizerl je postala Julkica?
Komentara 0
5

Prof. Radmila Milentijevi iz Njujorka u svojoj knjizi "Mileva Mari-Ajntajn - ivot sa
Albertom Ajntajnom" iznosi tezu da Milevina i Albertova vanbrana erka Lizerl, koja je
roena januara 1902. u Novom Sadu i ostala da raste kod Milevinih roditelja, nije umrla
od arlaha u septembru 1903. ve da su je tada najverovatnije usvojili Milevini i Albertovi
prijatelji, Helena i Milivoje Savi iz Beograda, poto im je preminula prvoroena erkica
Julka, koja je bila tri meseca starija od Lizerl i od roenja je bila teko bolesna.

Misterija koja traje: Mileva Ajntajn sa sinovima

- Nije sporno da je mala Lizerl bolovala od arlaha, ali neki podaci me upravljaju da je ipak
preivela. Do sada niko od istraivaa nije mogao doi do njenog izvoda iz knjige umrlih niti do
evidencije o grobnom mestu. U to vreme Austrougarska, u ijem je sastavu i Vojvodina, bila je
jaka drava sa ozbiljnim administrativnim aparatom, pa je malo verovatno da ne postoji trag o
smrti Lizerl, ako je zaista umrla u ranom detinjstvu.


Takoe, srpska crkva u to vreme u Vojvodini je bila dobro organizovana, imala je crkvene
matine knjige i ako se do danas meu srodnicima Marievih zna da je Lizerl krtena u
manastiru Kovilj kod Novog Sada, kao Ljubica, onda bi, takoe, trag o njenoj preranoj smrti
morao da postoji i u crkvenoj arhivi iz tog vremena, ukoliko je ona stvarno preminula septembra
1903. Tako da me i ovo navodi na zakljuak da je Mileva malu Lizerl dala Nemici Heleni Savi
(roenoj Kaufler) ija je erkica Julka tad najverovatnije umrla, te da je Lizerl postala zvanino
Julka.


Julka Popovi Savi
- U tom uverenju uvruje me i potonja prepiska izmeu Mileve i Helene. Mileva se detaljno
raspituje za Julku, podvlai paralelu izmeu sebe i Julkice, savetujui prijateljici kako da je
odgaja i vaspitava, dok Heleninu mlau erkicu Zoru uzgred pominje. Mileva u jednom pismu
Heleni kae: "Moja velika elja je da ih delimo zajedno." Ona u to vreme u zakonitom braku sa
Ajntajnom ve ima dvojicu sinova, Hansa-Alberta i Eduarda, ali ne nudi da sa Helenom deli i
svoje sinove. Mileva je fokusirana na Julku, u jednom od pisama Heleni ona kae: "Julki se
zaista moram diviti, ali molim te budite ipak oprezni da se ona suvie ne napree..." Zatim,
odgovarajui na jedno od Heleninih pisama, u vreme kad je ve odrasla Julka oigledno imala
nekih problema, Mileva pie: "I sama sam imala gorka iskustva takve vrste i pomalo sam
bojaljiva, no Julka ima tebe koja sigurno motri na nju, ali ipak..." Ove Milevine rei ukazuju
mi da se ovde izraava postojana majinska ljubav i briga, a slinost koju Mileva podvlai
izmeu sebe i Julke ukazuje na bioloku povezanost - smatra Milentijevieva.


Dr Milan Popovi, Julkin sin i Helenin unuk, objavio je svojevremeno prepisku izmeu Mileve
Mari-Ajntajn i Helene Kaufler-Savi. U knjizi pod nazivom "Jedno prijateljstvo", on navodi:

"Moja majka, Helenina erka Julka, govorila mi je da u prepisci izmeu Ajntajnovih i Helene
Savi postoji neto to nikad ne sme da se zna... Moe se pretpostaviti da se radi o pismu ili
pismima koja se odnose na Lizerl i koje je moja majka, solidarna sa najboljom drugaricom svoje
majke Helene, elei da se tajna sauva, unitila. To je verovatno uraeno u doba kad se o
postojanju Lizerl jo nije znalo."

Popovieva pretpostavka da je njegova majka Julka unitila neka Milevina pisma zato to su se
ticala Lizerl potvruje da je Helena Savi bila umeana u udomljenje te devojice. Popovi, koji
je preminuo aprila ove godine, ipak je odbijao mogunost da je njegovoj baki Heleni umrla
erkica Julka u najranijem detinjstvu, te da je Lizerl, Ajntajnova i Milevina vanbrana ki,
potom usvojena i postala Julka Savi. Popovi je obrazlagao da je njegova majka Julka veoma
liila na svog oca inenjera Milivoja Savia.

Roaka Mileve Mari-Ajntajn, prof. dr Mila Alekovi iz Pariza, inae erka poznate srpske
pesnikinje Mire Alekovi, smatra pak da je gotovo neverovatno da je Lizerl preivela arlah i
bila usvojena, ali to i ne iskljuuje potpuno.



Mila Alekovi
- Sestra Miloa Maria, oca Mileve Mari-Ajntajn, koju su u porodici zvali "Majkica", bila je
majka moje bake Drage, znai majina baka. Dakle, moja prababa bila je Milevina tetka. U
mojoj porodici o maloj Lizerl zna se da je bila vanbrana erka Mileve i Alberta i da se rodila u
Novom Sadu. U porodici je mnogo zamerano Albertu to je Milevu poslao u Novi Sad da se
porodi, u vreme dok je u tom delu dananje Srbije vladao arlah, a on je to znao. Smatralo se da
je hteo da se, zbog pritiska svoje porodice, oslobodi vanbranog deteta, jer sa Milevom nije bio
venan, a nije imao ni posao.

Iako smo znali da je Albert voleo Milevu, ovaj gest mu je u naoj porodici veoma zameren, jer se
smatralo da je to bio kukaviji pokuaj da se deteta rei. Trudna Mileva je u jesen 1901.
doputovala u Novi Sad i porodila se krajem januara 1902. Devojica je krtena u manastiru
Kovilj blizu Novog Sada kao Ljubica. Lizerl (Ljubicu) je potom, po svedoenju moje majke
Mire, uzela Julka, sestra Miloa Maria, i predala je jednoj Nemici kako bi je rano nauila
nemaki jezik. Moja majka je od svoje bake ula da je dete umrlo od arlaha 1903. godine -
ispriala je za "Vesti" Mila Alekovi.

Naa sagovornica se sea da je psihijatar dr Milan Popovi dolazio kod Mire Alekovi u vreme
kad je sakupljao podatke o Milevi Mari-Ajntajn. Ove Popovieve posete i razgovore Mira
Alekovi je zabeleila u svojim uspomenama, koje je njena erka Mila ovekoveila u knjizi "U
domu moje majke".


- Ispostavilo se da je jedna od prijateljica porodice Mari, koja je malu Lizerl trebalo da ui
nemaki jezik, bila baka Milana Popovia Helena (Kaufler) Savi i to niko ne spori. Iako mi je
poznata teorija da Lizerl (Ljubica) nije umrla od arlaha i da je data na usvojenje Heleni ija
erka Julka je bila teko bolesna i nije preivela, o tome ne mogu da svedoim. Ne vidim logiku
da Mileva, bioloka majka Lizerl, dete koje je elela, preda na usvojenje, ak i dobroj prijateljici.
I da se zauvek odrekne svog deteta. Lizerl je mogao da gaji neko u familiji Mari, a Mileva bi je
dolaskom u svoju zemlju viala. Pogotovo to se zna da je Mileva bila veoma vezana za svoje
potonje sinove Hansa-Alberta i Eduarda i da se potpuno rtvovala za njih. Zaplet koji bi trebalo
da sakrije pravi identitet Lizerl je ravan kriminolokoj prii i malo je verovatan. Ne vidim logiku
u tome, iako znam da ivot moe da napravi i nelogine zaplete. Zato ne odbacujem nijednu
mogunost ako u njoj ima neke verovatnoe. Bilo bi lepo da se otkrije da je iv neki Milevin
potomak i ovde u Srbiji. Naravno da u prihvatiti bilo kakvu istinu ako se ona dokae, ali za sada
istraivanje nije zavreno - zakljuuje Mila Alekovi.

eka se dokaz DNK
- Kada sam pre vie godina, poto mi je u Americi Milevin i Ajntajnov
sin Hans-Albert dao pristanak da e dati svoj DNK uzorak, to isto u
Beogradu predloila Julkinom sinu dr Milanu Popoviu i unuci prof.
Julijani (koja je erka Julkine keri Jelene Vuo), radi utvrivanja da li su
i njih dvoje Milevini i Ajntajnovi potomci, nisam naila na razumevanje.
U meuvremenu Milan Popovi i Hans-Albert su preminuli, ali u
inostranstvu su ivi potomci Hans-Alberta Ajntajna, a u Beogradu sin
Milana Popovia i erka Jelene Vuo. Ako bi se oni meusobno usaglasili
nije nemogue da se uradi DNK analiza, pre svega radi utvrivanja
istorijske istine, ali i okonanja dileme da li Mileva i Albert Ajntajn
danas u Srbiji imaju praunuke: magistra Bojana Popovia i profesorku
Julijanu Vuo - kae Milentijevieva.

Greta tvrdila da je Lizerl
Britanac Filip Sington, autor romana "Ajntajnova devojka", otkrio je da
je jo 1934. nemaka glumica Greta Marktajn tvrdila da je "izgubljena
Ajntajnova erka". Mada je, kako on navodi, "tad bila previe stara za
tridesetogodinju enu, Greta je govorila da ima 32 godine i da je roena
januara 1902. kada se rodila Lizerl". Time je glumica, smatra britanski
pisac, "sugerisala da ima saznanja o Milevinoj i Albertovoj vanbranoj
erki". Zanimljivo je, takoe, da se po nekim stranim podacima, do kojih
su dolazili pojedini istraivai sudbine male Lizerl, navodi da je ona umrla
septembra 1903. i da je imala 23 meseca. Neko ko je roen januara 1902.
u septembru 1903. nije mogao da ima 23, nego 20 meseci, dok je 23

meseca mogla da bude stara beba koja se rodila u oktobru 1901. kada je
roena Julka, erka Helene i Milivoja Savia.