PERIFERIJSKE

PERIFERIJSKE
JEDINICE
JEDINICE
Oprema koja se koristi za unoenje i izdavanje
podataka koji se obrauju u raunaru, najee se
nazivaju periferijske jedinice (jer se nalaze izvan
raunara, tj. centralne jedinice).
Ovoj kategoriji ureaja pripadaju:
*ulazni: tastatura, mi, svetlosna olovka..
*izlazni: displej, ekran, printeri, ploteri, magnetni
diskovi, trake, optiki diskovi,holografske
memorije,fle memorije...
Podaci koji se koriste u periferijskim
jedinicama esto nemaju isti oblik kao
njihov ekvivalent u raunaru i zato se
moraju pretvarati iz jednog oblika u drugi.
Sem toga ovi ureaji su znatno sporiji od
operativne memorije ili centralnog
procesora, pa to dodatno komplikuje
prenos podataka izmeu njih.
NA
NA

INI PRENOSA ULAZNO

INI PRENOSA ULAZNO
-
-
IZLAZNIH PODATAKA
IZLAZNIH PODATAKA
Prenos podataka izmeu digitalnih kola, koja ine
sastavni deo raunara i digitalnih logikih kola van
raunara, obavlja ulazno-izlazni podsistem
raunara. Ureaji za komunikaciju izmeu
raunara i periferijskih jedinica (U/I kanali,
kontroleri, periferijski procesori i sl.) ostvaruju
etiri osnovne funkcije:
prihvatanje i prilagoavanje (buffering),
dekodovanje adrese, odnosno izbor ureaja,
dekodovanje komandi,
vremensko voenje i upravljanje.
*Prihvatanjem i prilagoavanjem vri se sinhronizacija
prenosa podataka izmeu raunara i spoljanjeg
ureaja. Sinhronizacija je potrebna zbog nejednakih
brzina rada U/I ureaja i raunara.
*Vrlo esto je na jedan U/I podsistem prikqueno vie
periferijskih jedinica, pa se izbor jedne od njih obavlja na
osnovu adrese. Ovu adresu generie CPU i alje je
ureajima. Najee sami U/I kanali vre, pored
prenosa, i deliminu obradu podataka, npr. kontrolu
parnosti, kodiranje itd., pa se te funkcije moraju blie
definisati.
*Sve aktivnosti u raunaru, i van njega, zahtevaju
vremensko voenje (tim-ing) i skup odgovarajuih
upravljakih signala. Jedan deo ovog posla preuzima
ulazno - izlazni podsistem da bi se rasteretio CPU.
Naini prenosa podataka (informacija)
izmeu raunara i spoljne logike mogu se
razvrstati u tri grupe:
programirani
programirani
ili
ili
programski
programski
U/I
U/I
prenos
prenos
,
,
prekidni
prekidni
U/I
U/I
prenos
prenos
(
(
interrupt
interrupt
),
),
direktan
direktan
pristup
pristup
memoriji
memoriji
(
(
Direct Memory
Direct Memory
Access, DMA
Access, DMA
).
).
1.PROGRAMIRANI U/I PRENOS
1.PROGRAMIRANI U/I PRENOS
Postoje dve vrste raunara.
1) Kod nekih (obino velikih raunara), memorija
i U/I meusklopovi ne koriste zajedniku
magistralu podataka i adresa. Samim tim
postoje odvojene instrukcije za pristup memoriji
i U/I meusklopovima.
Postoji vie raznih vrsta instrukcija U/I prenosa
podataka, na primer:
prenos podataka izmeu registara u procesoru
i registara u U/I meusklopovima,
prenos podataka izmeu memorije i registara u
U/I meusklopovima,
instrukcije za ispitivanje stanja periferijskih
ureaja
kontrolno-upravljake instrukcije.
2
2
)
)
Druga
Druga
vrsta
vrsta
,
,
mikro
mikro
i mini
i mini
ra
ra

unari
unari
,
,
naj
naj

e
e

e
e
imaju
imaju
takvu
takvu
organizaciju
organizaciju
da
da
i
i
memorija
memorija
i
i
U/I
U/I
jedinice
jedinice
koriste
koriste
iste
iste
magistrale
magistrale
podataka
podataka
i
i
adresa
adresa
.
.
Zbog
Zbog
toga se
toga se
na
na
magistrali
magistrali
adresa
adresa
ne
ne
razlikuju
razlikuju
adrese
adrese
memorijskih
memorijskih
lokacija
lokacija
od
od
adresa
adresa
U/I
U/I
me
me

usklopova
usklopova
.
.
Ve
Ve

smo
smo
pomenuli
pomenuli
da
da
tada
tada
postoje
postoje
dva
dva
na
na

ina
ina
organizova
organizova
nj
nj
a
a
U/I
U/I
adresnog
adresnog
prostora
prostora
:
:
memorijski
memorijski
preslikani
preslikani
,
,
izdvojeni
izdvojeni
,
,
izolovani
izolovani
U/I
U/I
prostor
prostor
.
.
Kod
Kod
ra
ra

unara
unara
sa
sa
memorijski
memorijski
preslikanim
preslikanim
U/I
U/I
prostorom
prostorom
,
,
sve
sve
instrukcije
instrukcije
za
za
prenos
prenos
podataka
podataka
u
u
i
i
iz
iz
memorije
memorije
,
,
kao
kao
i
i
svi
svi
pomenuti
pomenuti
na
na

ini
ini
adresira
adresira
nj
nj
a
a
stoje
stoje
nam
nam
na
na
raspolaga
raspolaga
nj
nj
u.
u.
Kod
Kod
ra
ra

unara
unara
sa
sa
izdvojenim
izdvojenim
U/I
U/I
prostorom
prostorom
,
,
postupak
postupak
prenosa
prenosa
je
je
isti
isti
kao
kao
kod
kod
velikih
velikih
ra
ra

unara
unara
,
,
jer
jer
postoje
postoje
posebne
posebne
ulazno
ulazno
-
-
izlazne
izlazne
instrukcije
instrukcije
,
,
koje
koje
u
u
svom
svom
izvr
izvr

ava
ava
nj
nj
u
u
generi
generi

u
u
posebne
posebne
ulazno
ulazno
-
-
izlazne
izlazne
uprav
uprav
lj
lj
a
a

ke
ke
signale
signale
,
,
koji
koji
su
su
dostupni
dostupni
samo
samo
U/I
U/I
me
me

usklopovima
usklopovima
, a
, a
ne
ne
i
i
memoriji
memoriji
.
.
Programirani U/I prenos podrazumeva
izvravanje U/I instrukcije kada tokom obrade
programa doe na red. Centralni procesor tada
alje U/I upravljake signale ka nekoj periferiji, i
eka da ta jedinica zavri svoj posao. Tek
nakon to je ulazno-izlazna operacija u celosti
obavljena, CPU moe da nastavi sa obradom
sledee instrukcije u programu.
Ovo je takozvano sinhrono procesiranje, a koristi
ga jo uvek veina mikroraunara. Glavna
mana programiranog U/I prenosa podataka
jeste neefikasnost sistema jer procesor ostaje
dokon (idle) dok traje obavljanje ove aktivnosti.
Postoje
Postoje
dve
dve
vrste
vrste
programiranog
programiranog
U/I
U/I
prenosa
prenosa
:
:
bezuslovni
bezuslovni
i
i
uslovni
uslovni
.
.
Bezuslovni
Bezuslovni
prenos
prenos
je
je
jednostavniji
jednostavniji
i
i
br
br

i,
i,
ali
ali
je
je
nepouzdan
nepouzdan
. On se
. On se
koristi
koristi
samo
samo
onda
onda
kada
kada
je
je
U/I
U/I
jedinica
jedinica
uvek
uvek
spremna
spremna
da
da
obavi
obavi
prenos
prenos
, i
, i
kada
kada
unapred
unapred
znamo
znamo
kada
kada
treba
treba
obaviri
obaviri
neku
neku
ulaznu
ulaznu
ili
ili
izlaznu
izlaznu
operaciju
operaciju
.
.
Na slikama 1. i 2. prikazani su primeri realizacije
programiranog U/I prenosa za mikroprocesor Intel 8080.
program
. . .
. . .
IN 1 prenos podatka sa U/I jedinice
1 u akumulator (ulaz)
. . .
OUT 6 prenos podatka iz
akumulatora u U/I jedinicu 6 (izlaz)
. . .
Slika1. Bezuslovni programirani U/I prenos
program
. . .
test petlja:
prenesi registar stanja U/I jedinice 1 u akumulator
testiraj bit spremnosti (0 nije spremna, 1 spremna)
skoi na labelu test petlja ako nije spreman

prenesi podatak sa U/I jedinice 1 u akumulator /

memoriju
. . .
Slika 2. Uslovni programirani U/I prenos
Uslovni
Uslovni
prenos
prenos
je
je
sigurniji
sigurniji
jer
jer
se
se
najpre
najpre
testira
testira
sta
sta
nj
nj
e
e
U/I
U/I
jedinice
jedinice
, a
, a
prenos
prenos
se
se
obav
obav
lj
lj
a
a
tek
tek
kada
kada
je
je
U/I
U/I
jedinica
jedinica
spremna
spremna
.
.
Ali
Ali
,
,

eka
eka
nj
nj
e
e
da
da
ure
ure

aj
aj
bude
bude
spreman
spreman
dodatno
dodatno
usporava
usporava
rad
rad
procesora
procesora
,
,
tj
tj
.
.
ra
ra

unara
unara
.
.
Programirani U/I prenos je mogue koristiti
samo u sluajevima kada unapred znamo kada
tano treba opsluiti neku ulaznu ili izlaznu
jedinicu. Naalost, u praksi je to neizvodljivo, pa
ovakav prenos uvek ima za posledicu veliko
rasipanje raunarskog vremena zbog ekanja
na spremnost ureaja i ekanja da ureaj obavi
prenos. To je oigledno, jer je veina
periferijskih ureaja znatno sporija od
procesora. Mnoge periferije nisu ak samo
elektronske, ve i elektromehanike, pa je
njihova brzina manja od brzine procesora i
milion puta.
U sluaju kada postoji vie spoljanjih ureaja
koji su povezani preko jednog U/I meusklopa,
potrebno je dodatno vreme za periodino
prozivanje tih ureaja da bi se utvrdilo da li im
treba opsluivanje. Taj postupak naziva se
prozivka (polling). Da bi se izbeglo nepotrebno
gubljenje vremena na ispitivanje stanja ureaja
i njegove spremnosti za prenos koristi se
tehnika prekida i tehnika direktnog pristupa
memoriji.
2.DIREKTAN PRISTUP MEMORIJI
2.DIREKTAN PRISTUP MEMORIJI
Ovaj metod U/I prenosa oslobaa procesor tereta
kontrole U/I prenosa podataka. Pomou direktnog
pristupa ostvaruje se brz prenos izmeu primarne
memorije i spoljnog sveta i periferijskih jedinica bez
kontrole od strane centralnog procesora, i bez uticaja
na sadraje registara u CPU. Obzirom da se taj
prenos vri bez programskog upravljanja, granice
brzine prenosa zavise od karakteristika digitalnih kola
koja kontroliu prenos. Koordinaciju svih aktivnosti u
toku prenosa preuzima poseban hardver koji se zove
DMA kontroler. U ovom postupku tok podataka,
uspostavljen izmeu memorije i spoljanjeg logikog
sklopa, zaobilazi procesor, odnosno DMA ima
izdvojen kanal za prenos.
Centralni
procesor
U/I
meusklopovi
Spoljanji svet ili
Periferijski ureaji
Primarna memorija
Direktan
Pristup memoriji
ematski prikaz direktnog pristupa memoriji (DMA)
Da bi se ostvario direktan pristup memoriji, DMA
kontroler mora obaviti sledee funkcije:
- upravljati adresnom magistralom u vreme DMA
prenosa,
- upravljati magistralom podataka,
- generisati adrese lokacija u memoriji,
- brojati prenete podatke,
- izabrati nain upravljanja, smer prenosa itd.
DMA se najee koristi za prenos velike
koliine podataka (blokovi podataka).
Za pokretanje neke ulazno-izlazne operacije
korienjem DMA, neophodno je izvriti jedan
program koji obavlja sledee funkcije:
punjenje poetne adrese bloka u memoriji,
punjenje brojaa rei,
punjenje instrukcije koja odreuje funkciju koja
e biti izvrena (read, write),
slanje instrukcije za otpoinjanje prenosa
(neka GO komanda).
Ustvari to znai da u DMA kontroleru postoje
memorijski adresni registar i registar u koji se
upisuje duina bloka podataka.
Takoe, postoji i broja koji broji prenesene
podatke, kao i upravljaka jedinica koja
dekodira instrukciju prenosa i generie
odgovarajue upravljake signale.
DMA se zaustavlja kada je dostignuta eljena
duina bloka.
3.
3.
PREKIDNI
PREKIDNI
U/I
U/I
PRENOS I PERIFERIJSKI
PRENOS I PERIFERIJSKI
PROCESORI
PROCESORI
Proteklo je dosta vremena od prvog raunara do
momenta kada je konano postignuto da dva
programa mogu da budu istovremeno u memoriji, tako
da jedan program moe da koristi CPU, dok drugi
program eka da se zavri njegova ulazno-izlazna
operacija. Ovo je osnovna ideja koja se krije iza pojma
multiprogramiranja.
Multiprogramski sistemi imaju u memoriji, u isto
vreme, instrukcije od nekoliko programa. Dok neki
program eka da se zavri njegova U/I operacija,
procesor nije dokon, ve je slobodan da izvri
instrukcije iz drugog programa. Rezultat ovakvog rada
je vea efikasnost u korienju raunarskih resursa u
smislu preklapanja obrade podataka u centralnom
procesoru i obavljanja U/I aktivnosti.
Ulazno-izlazni ureaji i kontroleri projektovani su tako
da imaju digitalna kola i logiku rada koja doputa
poluautonomno funkcionisanje. Ovakvi ureaji imaju
potrebu da vrlo malo komuniciraju sa procesorom,
najee samo da ga obaveste da ele da izvre
prenos, ili da su zavrili zadati deo posla. Ova
komunikacija se obavlja putem signala prekida, na liniji
prekida INT.
Kada dobije zahtev za prekid INT, procesor suspenduje
(prekida) tekui program, i otpoinje izvravanje
specijalnog programa za obradu prekida koji se zove
analizator prekida. Najee se prvo do kraja izvri
tekua instrukcija (koja se upravo izvravala u trenutku
kada je doao signal za prekid), a zatim se prekida
izvoenje programa.
Glavni zadatak analizatora prekida je da utvrdi
koji je ureaj traio prekid, da preda kontrolu
odgovarajuem programu koji opsluuje taj
ureaj, i kasnije da vrati kontrolu glavnom
programu koji je prekinut.
Zahtevi za U/I prekid mogu nastati bilo kada,
tj. asinhrono i tada se U/I ureajima
omoguava direktan pristup memoriji, a ovi
ureaji nastavljaju da rade poluautonomno.
Sada moemo da damo jednu pojednostavljenu skicu
dogaaja koji se deavaju od trenutka kada neka
periferijska jedinica postavi zahtev za prekid:
periferijska jedinica postavlja zahtev za prekid,
centralni procesor odmah (ili po zavretku tekue
instrukcije) prekida izvravanje tekueg programa,
spreavaju se novi signali za prekid (maskiranje
prekida),
obavetava se periferijska jedinica da je njen signal
za prekid prepoznat, i ona kao odgovor mora da
ukloni svoj zahtev za prekid,
izvrava se aktivnost koja je potrebna da se opslui
prekid sa te periferijske jedinice, tj. izvrava se
program kojim se obavlja prenos podataka izmeu te
periferijske jedinice i memorije raunara,
ponovo se doputa pojava signala za prekid,
nastavlja se izvravanje prekinutog programa.
!!!!!! Postoji itav niz problema koji se moraju
razreiti da bi prekidni sistem funkcionisao efikasno:
* Kako CPU moe da prepozna periferijski ureaj koji
je traio prekid????
* Obzirom da razliiti ureaji zahtevaju razliite
naine opsluivanja, tj. razliite programe, postavlja
se pitanje kako e CPU da sazna poetnu adresu
programa koji treba da bude izvren?????
* Da li za vreme obrade jednog prekida moe doi
drugi signal za prekid, i ta u tom sluaju da se
radi?????
* ta da se radi u sluaju kada dva ili vie prekida
dou istovremeno?????
Veliki raunarski sistemi esto koriste specijalne raunare, koji
su predodreeni da vre samo ulazno-izlazne operacije, ali
oslobaaju CPU od sporih bajt po bajt ulazno izlaznih
aktivnosti. Ovi se ureaji zovu kanali ili periferijski procesori, i
logino je to su smeteni izmeu memorije i U/I ureaja.
Kanali imaju viestruku ulogu u raunarskom sistemu:
prilagoenja brzih operativnih memorija i sporih periferija,
promene kodova i duine (broj bitova) podataka,
prenos podataka u veim blokovima, da bi to ree traili
pristup memoriji.
Kanali, tj. periferijski procesori, imaju pridruenu malu privatnu
memoriju u koju zapisuju: program koji izvravaju, adrese u
operativnoj memoriji kojima pristupaju (poetne i krajnje),
informacije o U/I jedinici itd.. Kanal radi poluautonomno, i
procesoru se obraa samo kad izvri svoj program da bi od
njega dobio novi zadatak, ili neophodan minimum informacija o
nastavku tekuih aktivnosti.
Centralni procesor
U/I
kanal
operativna
memorija
U/I
kanal
U/I kontrolna
jedinica
ulazno-izlazni
meuskolop
U/I
ureaj
U/I
ureaj
U/I
ureaj
U/I
ureaj
U/I
ureaj
podaci
kontrolni signal
Prenos podataka pomou kanala izmeu operativne memorije i ulazno izlaznih ureaja
STANDARDI ZA PERIFERIJSKE
MEUSKLOPOVE
Prilikom razvoja ureaja koji sadre upravljaki deo
realizovan pomou procesora ili, najee, mikroraunara
potrebno je posvetiti posebnu panju strukturi spoljne
magistrale, jer ona predstavlja zajedniku komponentu za
meusobno povezivanje mnogih komponenti i modula.
Standard magistrale je nuan faktor koji se ne sme
zanemariti. On je jedan od glavnih uslova za dodavanje
novih sklopova i modula u raunarski sistem. Standard
pojednostavljuje proces konstrukcije ureaja, omoguuje
konstruktoru primenu irokog spektra komponenti i modula
jednostavnim ukljuivanjem (plug-in).
Ukoliko ureaj ima standardnu magistralu problem
proirenja memorije se reava jednostavnim dodavanjem
jo jedne ploice. U suprotnom su potrebne modifikacije ili
na ploici ili na magistrali.
Nain saobraanja na magistrali je po sistemu: vodei / pratei
(master / slave). Na primer, mikroprocesor sa svojim
pomonim sklopovima na matinoj ploi je upravlja (bus
master), odnosno vodei, dok su pratei (slave) moduli
memorija, U/I meusklopovi, upravljaki sklopovi i slino. U
raunarskim sistemima sa vie procesora potreban je
magistralni arbitar (bus arbiter) - modul za dodeljivanje prava
raspolaganja magistralom. Pogledajmo sada neke od poznatijih
standarda za spoljne magistrale:
Magistrala S-100 (Altair/Imsai standard)
Magistrala Multibus(Intel)
Magistrala Pro-log
Magistrala LSI-11 DEC (Digital Equipment Corporation)
ISA magistrala zasnovanu na industrijskom standardu
(Industryl Standard Arhitecture)
PCI (Peripheral Component Interconnect).
Magistrala S-100 (Altair/Imsai standard) pojavila se 1976.godine
i postala standard zahvaljujui ekspanziji trita mikroprocesora, i
to mikroprocesora namenjenih irokom krugu poklonika tehnike.
Sastoji od sto linija, ima tri nivoa napajawa: +8V sa regulatorom
napona za +5V; +16V sa regulatorom na +12V i -16V sa
regulatorom na -12V.
Ova magistrala podrava 8-mo bitni i 16-to bitni prenos podataka,
i 14-to bitno adresiranje.
Ima dve linije za prekid i doputa upotrebu vektorskih prekida.
Jedan ureaj (najee procesor) moe biti upravlja, a jo 16
drugih ureaja mogu privremeno biti upravljai magistrale
(bus master).
Prednosti magistrale S-100 su:
vrlo popularna i rasprostranjena, korisniku
stoji na raspolaganju mnotvo modula i
periferijskih jedinica,
mnotvo kartica za eksperimentisanje i
standardnih meusklopova izvedeno je u
standardu S-100,
male dimenzije kartice omoguuju laku
realizaciju sloenih sklopova,
Nedostaci standardne magistrale S-100:
postoji odreeni broj nedefinisanih linija,
izvori napona +8V, 16V nisu standardni,
nema dovoljno linija za masu (GND) i
napajanje.
Multibus ima 86 osnovnih linija (16 linija za
podatke, 20 linija za adresu, 25 za upravljanje, 20
za napajanje (+5V, 12 V, GND), a 5 je
rezervisano za buduu upotrebu) i jo 60 dodatnih,
koje sam korisnik moe definisati prema potrebi.
Prednosti magistrale Multibus:
grupisane su adresna, upravljaka magistrala i
magistrala podataka, to omoguuje lake
ispitivanje i otklanjanje greki,
sadri dodatne linije za masu i napajanje (za
ureaje kojima su potrebne vee struje),
postoji veliki broj perifernih kartica kompatibilnih
sa Multibus-om.
Nedostaci magistrale Multibus su:
prvenstveno je namenjena porodici Intel 8080,
8085 i 80x86,
nekim modulima je potreban napon -10V,
vea dimenzija kartice.
Magistrala Pro-log mikroraunara ima 56 linija I
standardizovane kartice malih dimenzija.
Prednosti standarda Pro-log magistrale su:
kartice su jedne od najmanjih,
napajanje 5V i +12V,
adresna magistrala i magistrala podataka slede
jedna za drugom,
svaka kartica ima dvostruke prikljuke za masu
i napajanje sa svake strane kartice.
Nedostaci standarda Pro-log magistrale su:
manje sekundardnih isporuilaca modula,
ponekad potrebne dodatne kartice za sloenije
ureaje.
Magistrala LSI-11 DEC (Digital Equipment Corporation)
jednostavna je i upotrebljava se za saobraanje
izmeu mikroprocesora, memorije i periferijskih
sklopova.
Standard LSI-11 omoguuje upotrebu i ukljuivanje u
raunarski sistem kartice (36 linija), normalne
kartice (72 linije), srednje kartice (108 linija) i 1
kartice (144 linije). Magistrala LSI-11 ima
multipleksirane adresne linije sa linijama podataka.
Standard je skoro iskljuivo namenjen mikroraunarima
DEC LSI-11 i to je jedan od najveih njegovih
nedostataka.
Normalna kartica ima 72 kontakta i, ustvari, ista je kao
Unibus magistrala koja sadri: 16 linija za podatke, 18
linija za adrese, 22 linije za upravljanje i 16 linija za
napajanje (+5, GND).
ISA magistrala zasnovanu je na industrijskom
standardu (Industryl Standard Arhitecture)
sa karticama koje imaju 62 kontakta:
8 linija za prenos podataka,
20 linija za adrese,
6 linija za kontrolu prekida,
6 linija za DMA,
8 linij za napajanje (masa, 5V i +12V),
7 upravljakih linija za memoriju i ulaz/izlaz,
7 linija za upravljanje(takt, osveavanje, reset)
Sa
Sa
pojavom
pojavom
32
32
-
-
bitnih i 64
bitnih i 64
-
-
bitnih
bitnih
procesora
procesora
jav
jav
lj
lj
aju
aju
se
se
nove
nove
magistrale
magistrale
a
a
danas
danas
se
se
koristi
koristi
naj
naj

e
e

e
e
PCI
PCI
(
(
Peripheral Component
Peripheral Component
Interconnect
Interconnect
).
).
Za
Za
32
32
-
-
bitne
bitne
ra
ra

unare
unare
koriste
koriste
se
se
prik
prik
lj
lj
u
u

nice
nice
sa
sa
124
124
kontakta
kontakta
,
,
dok
dok
se
se
za
za
64
64
-
-
bitne
bitne
koriste
koriste
prik
prik
lj
lj
u
u

nice
nice
sa
sa
188
188
kontakata
kontakata
,
,

to
to
je
je
omogu
omogu

ilo
ilo
prenos
prenos
od
od
528 MB/sec
528 MB/sec
pri
pri
taktu
taktu
od
od
66 MHz.
66 MHz.
Dana
Dana

nje magistrale imaju takt preko....

nje magistrale imaju takt preko....
Prikljuenje programabilnih i inteligentnih instrumenata
na raunar ili mikroraunar trai takoe primenu
odreenog standarda. U tu svrhu razvijena je standardna
magistrala IEEE 488 koja se sastoji od 16 signalnih linija:
5 upravljakih linija (IFC, ATN, EOI, REN, SRQ).
3 linije za rukovanje prenosnom (handshake) (DAV,
NFRD, NDAC),
8 linija podataka DI01-DI08.
Svaki instrument prikljuen na magistralu mora imati
najmanje jednu od ovih funkcija:
slualac - instrument sposoban za primanje podataka,
govornik - instrument sposoban za slanje podataka,
upravlja - koji omoguuje i onemoguuje govornike i
sluaoce.
RS-232 C je serijski meusklop (interface) pogodan za
prenos podataka na velika rastojanja. Ovaj meusklop
zahteva samo dva provodnika to ima sledee prednosti:
cena kabla i broj linijskih pojaavaa je znatno manja
nego kod veza sa vie ica,
ovaj interfejs omoguava da se u prenosu podataka
koristi komercijalna komunikaciona oprema (kao to je,
na primer ve postojea telefonska linija).
Kod ovog prenosa podatak se prenosi bit po bit. Po
konvenciji,najpre se prenosi LSB. To znai da je za prenos
jednog bajta potrebno osam puta vie vremena nego pri
paralelnom prenosu,ali za najvei broj primena brzine
prenosa koje se mogu ostvariti pomou ovog meusklopa su
sasvim dovoljne.
Poev od 1996.godine svi raunari pored RS232, koriste
univerzalnu serijsku magistralu USB(Universal serial Bus)
koja onoguava dva nivoa brzine prenosa: od 12Mb/s i jedan
podkanal sa 1,5 Mb/s.