Noam Chomsky

Mediji, propaganda i sistem

SADRAJ

Andrej Grubai
Noam Chomsky i kritika kapitalistike demokracije
Robert Posavec
Uvod
to mainstream medije ini mainstream
Proivodnja pristanka
!ustav propa"ande
#bunjivanje stada
$ slobodi tiska i kulture
%ontrola na&ih 'ivota
(ediji) nanje i objektivnost
(edijska kontrola
*iteratura
Andrej Grubai
N!AM C"!MS#$ % #R%&%#A
#A'%&A(%S&%)#* D*M!#RAC%J*
U svojim analiama politike stvarnosti i kapitalistike demokracije) Noam Chomsky)
najponatiji suvremeni lin"vist i najnaajnije ime suvremeno" anarhima) esto polai od
"lasovito" paradoksa koje" je de+inirao &kotski +iloo+ ,avid -ume . od /paradoksa vlasti/0
Prema -umeu) jedan od najanimljivijih problema svake politike konstrukcije jest lakoa
kojom se veina) nad kojom se vlada) uvijek prepu&ta manjini koja ima mo0 /Potinjavanje je
implicitno0/ %ako je) doista) mo"ue da manjina) koja ima samo monopol nad mi&lju) vlada
veinom koja raspola'e silom1 -umeov akljuak "lasi da svaka vlast mora poivati na
/kontroli misli/0 Chomsky ovome suprotstavlja nekoliko primjedbi od koji se najnaajnija
odnosi na -umeovu teu po kojoj kate"orija sile pripada iskljuivo veini nad kojom se vlada0
Chomsky tu teu odbacuje jer smatra da svaka dr'ava i svaka vlast) kao oblik
institucionaliirano" nasilja) /poivaju na mau/) odnosno sili) a to) opet) nai na principu
klasne or"aniacije0 2edan od povijesnih primjera predstavlja Centralna Amerika "dje se) pod
pokroviteljstvom !A,.a) u or"aniaciji dr'avnih /odreda smrti/) kro /internaliaciju terora/
i /kolektivnu "eneraliaciju straha/ kontroliraju sindikati) studentske or"aniacije i seljake
udru"e0 !ve to) me3utim) ne umanjuje ori"inalnost -umeovo" paradoksa4 svaka dr'ava) pa i
otvoreno totalitarna) ne mo'e postojati be odre3ene /proivodnje pristanka/ i kontrole misli)
kojom se javno mnijenje pretvara u /bunjeno stado pasivnih promatraa/ 560 *ippman70
Chomsky rado citira misao 8Aleksandra Gersenkrona9 da je /be obira na sna"u vojske i
vje&tinu tajne policije) naivno vjerovati da su ovi sustavi +iike prinude dovoljni) neophodno
je indoktrinacijom osi"urati i pristanak naroda/0 -umeov paradoks se) dakle) odnosi i na
otvoreno totalitarne i na demokratske dr'ave0 !luaj ovih potonjih je) dakako) daleko
animljiviji0
%ate"oriji sile) imanentnoj osobini svake dr'ave 5ako prihvatimo radikalnu politiku
semantiku Chomsko"7) posveena je knji"a /:he 6ashin"ton connection and third ;orld
+ascism4 :he political economy o+ human ri"hts/ 5suautorstvo s <d;ardom -ermanom7) dok
su ovoj dru"oj) manipulativnoj osobini dr'avno" nasilja) /kontroli misli/) posveene knji"e
/(anu+acturin" consent4 political economy o+ mass media/ 5tako3er u suradnji s -ermanom7
i /Necessary =llusions/ koja se) u ovom tematskom kontekstu) u kru"ovima kritiara smatra
najrelijim i najuspjelijim radom Noama Chomsko"0
Potreba a /proivodnjom pristanka/ i /nu'nih iluija/ anemarena je tema u prouavanju
suvremene povijesti ideja0 $na se javlja ajedno s prvim demokratskim prevratom u povijesti)
s en"leskom revolucijom u sedamnaestome stoljeu) kada se /radikalni demokrati/
suprotstavljaju uvrije'enom stavu po kojemu /ne mo'e biti prave vlasti be od"ovarajuih
misterija/) pomou kojih se) opet) stvaraju /od"ovorni pojedinci/) posve u duhu *ockeovo"
aksioma po kojemu /obini ljudi moraju biti iskljueni i javnih poslova/0
$vaj *ockeov aksiom je) mutatis mutandis) usvojio i -enry %issin"er) po kojem su a
/implicitnu potinjenost/ adu'eni intelektualni menad'eri koji oblikuju konsenus elita0
%issin"er nipo&to nije usamljen4 slian stav +ormulirala je itava plejada liberalnih i
konervativnih intelektualaca od kojih emo spomenuti samo one najponatije) 6altera
*ippmana i Reinhold Neibuhr0 $ni su du&no astupali teu da /od"ovorni ljudi/ moraju
/proivoditi pristanak/ i /nu'ne iluije/ kako bi /bunjeno stado/ &titili od demokratsko"
do"matima0 $va svojevrsna politika teolo"ija postala je obilje'jem intelektualno" diskursa)
korporativne prakse i "eopolitike strate"ije0
:e&ko je) aista) ibjei usporedbu s lenjinistikom koncepcijom avan"ardne partije koja
usreiteljski vodi /neprosvjeeni narod/ prema eshatolo&koj predstavi istinske demokracije0
*enjinov entuijaam i rjenik dana&njih dr'avnih intelektualaca je apanjujue slian0
Chomsky navodi predvi3anje (ihaila >akunjina . jedino koje se u povijesti dru&tvenih
nanosti pokaalo tonim . prema kojem se moderna povijest neibje'no kree k
uspostavljanju pseudo.socijalistikih i kapitalistiko.menad'erskih birokracija0
:ehnike /proivodnje pristanka/ su se najsavr&enije iskristaliirale u !A,.u) najravijenijoj
kapitalistikoj demokraciji0 :u je slu'beni diskurs obilje'en tra"anjem a naje+ikasnijim
vidom kontrole i neutraliiranjem /partikularnih interesa/0 :ako je :rilateralna komisija)
save liberalnih elita <urope) 2apana i !A,.a) suoena s /kriom demokracije/ do koje je
do&lo uslijed /demokratsko" i"reda/ i neumjerene demokracije u nemirnim ?@AB.ima)
ponudila pro"ram a jednu /umjerenu demokraciju/) u kojoj bi) u potpunosti u cininom duhu
takove demokratske kulture) nekoliko korporacija kontroliralo sustav in+ormacija) &titei)
naravno) stanovni&tvo od demokratsko" do"matima0
Chomsky) u doista iscrpnoj analii) identi+icira pet +iltera kro koje vijest) da bi to uope
postala) mora proi4 +ilter korporativno" vlasni&tva nad medijima) +ilter reklamiranja i
medijsko" o"la&avanja) +ilter /strunih/ ivora koji pru'aju samo /prave in+ormacije/) +ilter
privile"iranih demanata i +ilter autocenure ili pra"matino"a usvajanja slu'beno"a diskursa0
$vakav diskurs) kako nas upoorava Chomsky) ne proivodi samo dr'ava koja predstavlja tek
jedan se"met u kompleksu moi0 %ontrolu nad bitnim aspektima socijalne politike u
kapitalistikoj demokraciji ima privatna mo) ona ista mo koja kontrolira i ekonomsku
politiku0 Nevidljivo prisutstvo korporacija nalai se u samoj strukturi /nu'nih iluija/0
=deolo&ki i kulturni menad'eri pa'ljivo de+iniraju raliite strate"ije oblikovanja mi&ljenja) pri
emu elite imaju monopol nad tr'i&tem ideja) oblikujui tako cjelokupnu percepciju politike
realnosti0
Uspostavljeni sustav indoktrinacije) koji Chomsky lucidno raotkriva) ima mno"e +asete0
=pak) "lavnu ciljnu "rupu predstavlja /neobraovana masa/) veina stanovni&tva0 $na se mora
. kako "lasi jedna popularna menad'erska +loskula . neutraliirati pomou /emocionalno
potentnih simpli+ikacija/0 :o nai da je idealna dru&tvena jedinka pojedinac aokupljen
neim besadr'ajnim . ideolo&kom konotacijom "a snabdijevaju televiija i obraovni sustav)
kro neprestani trenin" a poslu&nost i potro&nju0
Rarje&enje -umeovo" paradoksa i krie suvremene demokracije sastoji se) prema
Chomskom) u prihvaanju >akunjinovo" stava da je su&tinski element ovjekove prirode
/instinkt a slobodom/) odnosno mi&ljenje >ertranda Russella po kojem je /anarhiam
konani ideal kojemu se dru&tvo treba poku&ati pribli'iti/0 Anarhiam je a Chomsko"
tendencija /koja identi+icira prinudne i autoritarne hijerarhijske dru&tvene strukture) dovodei
u pitanje njihov le"itimitet4 ukoliko one ne mo"u od"ovoriti ovom iaovu) &to je u"lavnom
sluaj) anarhiam postaje nastojanje da se mo sui) a prostor slobode pro&iti/0
Chomsky) me3utim) kao ori"inalni intepretator suvremeno" anarhima) koji bi se mo"ao
navati /etikim/) ne nudi "otov recept ili jednonanu +ormulu socijalne promjene0 $n
upoorava na te&kou predvi3anja najpravednijih oblika socijalne or"aniacije) kao i na
opasnost /statinih) idealnih alternativa/0 !amo opreno) nanstveno iskustvo steeno brojnim
dru&tvenim eksperimentima mo'e pru'iti jasnu sliku jedno"a pravedno" dru&tva) temeljeno"a
na etikim principima iji je ivor ideja anarhima0