KONFIGURACIJA MREE

Svaki raunar u mrei, ili ureaj koji komunicira sa drugim ureajima u mrei, naziva se vor. Prema
odnosu meu vorovima u mrei (ili prema nainu na koji se dele zajedniki resursi), mree se dele na
mree zasnovane na serverima (server based networks) i mree ravnopravnih raunara (peer-to-peer
networks).
Serverske mree
Kod serverskih mrea postoje dve vrste vorova serveri i klijenti.
Klijent je raunar koji omogu!ava korisniku da se povee na mreu i da koristi resurse koji se nalaze na
mrei. Postoje tanki i de"eli klijenti. #anki klijenti (thin client) su umreeni raunari koji nemaju
lokalno instaliran so$tver, ograniene procesorske snage i mogu i da nemaju ni hard disk. %e"eli
klijenti (fat client) su umreeni raunari sa lokalno instaliranim so$tverom i dovoljno procesorske snage
da izvr&avaju lokalno instaliran so$tver.
Server je raunar koji ima resurse i prua usluge klijentima. 'aunar koji radi kao server ne koristi se
kao klijent (tj. ne preporuuje se). 'aunari klijenti o"ino nemaju toliku procesorsku snagu,
memorijski prostor ili radnu memoriju kao &to ih ima server, po&to klijent ne mora da dodeljuje resurse
drugim raunarima u mrei. Server je o"ino mnogo mo!niji raunar koji radi pod mrenim
operativnim sistemom (net(ork operating s)stem, *+S). ,reni server i njegov operativni sistem
$unkcioni&u kao jedna celina. *+S je taj koji omogu!ava da se preko servera vr&i centralizovano
administriranje mree i dodeljivanje mrenih resursa. Potpunu kontrolu nad $unkcionisanjem serevrske
mree ima administrator mree. +n odreuje koji resursi su dostupni nekom korisniku.
Serverske mree esto se sre!u u praksi. Kada odemo u "i"lioteku i traimo neku knjigu, mi
preuzimamo podatke o knjigama sa servera. Kada odemo kod lekara, sestra se preko klijentskog
raunara o"ra!a serveru da "i do&la do na&ih podataka. Kada elimo podatke sa neke -e" lokacije, mi
se sa na&eg raunara o"ra!amo nekom -e" serveru i do"ijamo te podatke.
. zavisnosti od toga kakvu uslugu pruaju raunarima/klijentima, postoje serveri razliite namene.
Serveri datoteka uvaju datoteke koje koriste korisnici. Kada elimo da radimo sa nekim dokumentom
na nekom raunaru/klijentu, taj dokument se uitava u memoriju na&eg raunara.
Serveri za organizaciju datoteka pruaju uslugu poznatu pod nazivom director) services. +dnosno, oni
sadre "azu podataka o svim korisnicima, grupama, resursima na mrei i omogu!uju da korisnici na
mrei koriste ove resurse, a da i ne znaju gde se ono nalaze.
Serveri za &tampae slue za upravljanje &tampaima dostupnim na mrei. 0"og toga &to zahtevi za
&tampu od strane klijenata moraju da "udu sme&teni u privremenu memoriju raunara pre nego &to se
upute &tampau, server za &tampae odvaja prostor na vrstom disku za ovu namenu. +vaj server sve
zahteve za &tampu stavlja u red za ekanje. ,reni administrator moe da iz"ri&e "ilo koji zahtev za
&tampu ili mu promeni redosled.
*a servere aplikacija sme&taju se razne aplikacije. Klijent pristupa serverskoj strani aplikacije sa
zahtevom za nekom o"radom podataka, a serverska strana aplikacije vra!a samo rezultate o"rade.
'ecimo da je na serveru sme&tena "aza podataka o svim uenicima neke &kole. 1ko se sa klijenta
po&alje serveru upit o ocenama konkretnog uenika, u memoriju klijenta se ne uitava cela "aza
podataka, nego se o"rauje upit na serveru i vra!aju se samo ocene za traenog uenika.
Server za elektronsku po&tu upravlja elektronskim porukama koje razmenjuju korisnici na mrei.
2
Komunikacijski serveri upravljaju protokom podataka i elektronskih poruka izmeu mree u kojoj je
sam server i drugih mrea, velikih raunara (engl. main$rame) ili udaljenih korisnika koji pristupaju
serveru putem modema i tele$onskih linija.
3aks serveri omogu!avaju da se $aks poruke &alju van mree i primaju zajednikim kori&!enjem jedne
ili vi&e $aks4modem kartica.
Mree ravnopravnih raunara !EER "O !EER MREA#
. mrei ravnopravnih raunara svi raunari su ravnopravni, odnosno "ilo koji raunar moe da
$unkcioni&e i kao klijent i kao server. Svaki raunar moe da koristi resurse drugih raunara, kao i da
svoje resurse deli sa drugim raunarima. Svaki raunar podrava zahteve lokalnog korisnika (korisnika
tog raunara), ali isto tako i sve ostale korisnike u mrei koji pristupaju njegovim resursima, &to
pove!ava radno optere!enje raunara.
5 ova mrea moe da se organizuje prividno nalik na serversku mreu, tj. tako da neki raunari samo
dele svoje resurse sa drugim raunarima, dok drugi samo koriste resurse drugih raunara. 1li, i tada
ovo ostaje mrea ravnopravnih korisnika, jer se svaki raunar individualno administrira.
+vaj tip mrea pogodan je za manje mree, kod kojih se koriste samo osnovne mogu!nosti
umreavanja (razmena podataka, &tampanje, 5nternet...). *alaze se po manjim $irmama, kompanijama,
ku!ama ili stanovima. Podr&ka za ostvarivanje ovakve mree ugraena je u ve!inu popularnih
operativnih sistema, odnosno nije potre"an dodatan mreni operativni sistem kao u sluaju servera.
.pravo z"og svoje jednostavnosti, peer/to/peer mree su jevtinije od mrea zasnovanih na serverima.
,rea rvnopravnih raunara se o"ino zove radna grupa ((orkgroup).
Prednosti
/ 'elativno mali tro&kovi za hardver
/ Sav potre"an so$tver se nalazi u operativnom sistemu raunara
/ *e zahteva centralizovano administriranje 6 sam korisnik moe da podesi operativni sistem za
deljenjem resursa
/ 'aunari u mrei mogu da rade i kada ostali raunari na mrei nisu dostupni
Upore$ne karak%eris%ike serverskih i mrea ravnopravnih raunara
*eke uporedne karakterisitke o"e vrste mrea su
0ajedniko kori&!enje resursa
'esursi u serverskim mreama se administriraju i kontroli&u iz jednog centra, pa ih je lak&e
prona!i i pristupiti im. %ecentralizacija deljenih resursa u mrei ravnopravnih korisnika oteava
korisnicima pronalaenje odreenog resursa. 0amislimo samo server datoteka u serverskoj
mrei, na kojem se nalaze deljene datoteke, i mreu ravnopravnih raunara, gde su te datoteke
raspodeljene po svim raunarima u mrei.
7ez"ednost mree
Kod peer/to/peer mrea svaki korisnik sam pode&ava sopstvenu "ez"ednost, pa se de&ava da
pojedini korisnici ne primenjuju nikakve mere "ez"ednosti. Kod serverskih mrea, ove poslove
moe o"avljati jedan administrator. +n odreue pravila pona&anja u mrei i primenjuje ih na
svakog korisnika i resurs.
Pravljenje rezervnih kopija
. serverskim mreama podaci su sme&teni na jednom mestu i zato je lak&e praviti rezervne
kopije, za razliku od peer/to/peer mrea, kod kojih su podaci raz"acani po raunarima u mrei.
'edundantnost
'edundantnost je oso"ina sistema da za delove sistema postoje altenativni (sekundarni) koji se
automatski aktiviraju u sluaju otkaza ovih primarnih delova i omogu!uju neprekidan rad. *a
primer, moemo da imamo dva izvora napajanja od kojih je jedan primarni i ako ono otkae,
aktivira se sekundarni izvor napajanja.
8
7roj korisnika
Serverske mree mogu da imaju na hiljade korisnika i lako se mogu pro&iriti, dok su mree
ranopravnih korisnika predviene za manji "roj raunara i nisu pogodne za pro&irivanje.
7rzina pristupa resursima
Serveri, kao snaniji raunari, omogu!avaju "ri pristup resursima.
7roj lozinki koje tre"a pamtiti
Kod serverskih mrea, da "i se prijavili na mreu i pristupili njenim resursima (koji su im
dozvoljeni od strane administratora), korisnicima tre"a samo jedno korisniko ime i lozinka, a
administrator mree odreuje koji resursi su dostupni korisniku sa ti imenom. Kod mrea
ravnopravnih korisnika, mogu!e je da svaki resurs na mrei koji se deli, ima svoju lozinku (tzv.
o"ez"eenje na nivou deljenog resursa, engl. share/level securit)).#ada je potre"no pamtiti
veliki "roj lozinki da "i pristupili svim tim resursima.
#ro&kovi
Serverske mree su skuplje od mrea ravnopravnih korisnika iz vi&e razloga. Prvo, za servere se
stavljaju snaniji raunari, sa ve!om procesorskom snagom, memorijskim prostorom i radnom
%alje, potre"no je instalirati i pose"an mreni operativni sistem. #akoe, neko mora upravljati
$unkcionisanjem mree. 0ato je neophodno radno mesto administratora mree. Peer/to/peer
mree ne zahtevaju ni snanije raunare za servere, ni pose"an mreni operativni sistem (sav
potre"an so$tver ve! se nalazi u operativnim sistemu raunara), ni radno mesto administratora
mree
5nstaliranje mree
S o"zirom na manji "roj raunara, jednostavniji hardver i so$tver, mree ravnopravnih korisnika
se lak&e instaliraju.
7roj lozinki koje tre"a pamtiti
Kod serverskih mrea, da "i se prijavili na mreu i pristupili njenim resursima (koji su im
dozvoljeni od strane administratora), korisnicima tre"a samo jedno korisniko ime i lozinka, a
administrator mree odreuje koji resursi su dostupni korisniku sa ti imenom. Kod mrea
ravnopravnih korisnika, mogu!e je da svaki resurs na mrei koji se deli, ima svoju lozinku (tzv.
o"ez"eenje na nivou deljenog resursa, engl. share/level securit)).#ada je potre"no pamtiti
veliki "roj lozinki da "i pristupili svim tim resursima.
5z prethodnog se vide prednosti i mane svake kon$iguracije
,ree ravnopravnih korisnika su jednostavnije i jevtinije. *isu potre"ni serveri i administrator, snaniji
raunari i dodatan mreni perativni sistem. 9ak&e se instaliraju.
Serverske mree imaju ve!i "roj raunara. 5maju servere koji o"avljaju namenske poslove. +mogu!uju
lak&e pronalaenje resursa i "ri pristup istim. 7ez"ednije su, omogu!avaju e$ikasniji "ack up
podataka.
#ri naj"itnija $aktora, koja prilikom postavljanja mrea u nekoj organizaciji tre"a da nas opredele
izmeu ove dve vrste, su veliina organizacije, "ez"ednost i vrsta posla kojom se organizacija "avi.
+stali $aktori koji mogu da utiu, su administrativna podr&ka, koliina sao"ra!aja i raspoloivi "udet.
Pitanja
2. Kako se dele mree prema odnosu meu vorovima:
8. ;ta je server:
<. ;ta je klijent:
=. ;ta je de"eli klijent:
>. ;ta je tanki klijent:
<
?. %a li server moe da se koristi i kao klijent:
@. Po snazi hardvera, koja je razlika izmeu raunara servera i raunara klijenta:
A. Kakav operativni sistem zahteva server:
B. Ko ima kontrolu nad $unkcionisanjem mree:
2C. Kakvi serveri postoje:
22. Kakvi su to serveri podataka:
28. ;ta je server aplikacija:
2<. Kako $unkcioni&e server aplikacija:
2=. ;ta je server za &tampa:
2>. Kako $unkcioni&e server za &tampa:
2?. ;ta je server za elektronsku po&tu:
2@. ;ta su komunikacijski serveri:
2A. ;ta su $aks serveri:
2B. Kako sa stanovi&ta deljenja resursa $unkcioni&e mrea ravnopravnih korisnika:
8C. Kako sa stanovi&ta deljenja resursa $unkcioni&e serverska mrea:
82. .poredi pravljenje rezervnih kopija u serverskoj i mrei ravnopravnih korisnika.
88. .poredi pronalaenje i kontrolu zajednikih resursa u serverskim i mreama ravnopravnih
korisnika, sa stanovi&ta lokacije deljenih resursa.
8<. .poredi "ez"ednost u serverskim i mreama ravnopravnih korisnika.
8=. .poredi tro&kove za serversku i mreu ravnopravnih korisnika.
8>. .poredi "roj korisnika i pro&irivost kod serverskih i mrea ravnopravnih korisnika.
8?. .poredi hardverske i so$tverske potre"e za instaliranje serverske i mree ravnopravnih
korisnika.
8@. .poredi lako!u instaliranja mree kod serverskih i mrea ravnopravnih korisnika.
8A. .poredi pristup zajednikim resursima u serverskim i mreama ravnopravnih korisnika, sa
stanovi&ta "roja lozinki.
8B. ;ta se de&ava sa serverskom mreom, ako server koji kontroli&e prijavljivanje korisnika padne:
<C. *avedi prednosti mree ravnopravnih korisnika.
<2. *avedi prednosti serverskih mrea.
<8. Koja su tri naj"itinija $aktora koja utiu na iz"or mree:
<<. Pored tri naj"itnija, koji jo& $aktori utiu na iz"or mree:
=