Vizantijske princeze u srednjovekovnoj Srbiji

Mihailo Laskaris
Evdokija, ena Stefana Nemanjia Dugogodinja borba Stefana Nemanje protiv Vizantije
zavrila se bitkom na Moravi 1190. godine i izmirenjem Srbije i Vizantije. Nemanja je morao
vratiti jedan deo osvojenih zemalja, ali su mu priznali pravo na odreene osvojene teritorije.
Odnosi su bili uvreni enidbom Stefanovog srednjeg sina Stefana Nemanjia najmlaom
erkom Aleksija III Anela, brata Isaka II. Ovaj brak se verovatno dogodio neposredno nakon
bitke na Moravi, iako su ga neki naunici datovali ranije, oko 1185. godine, meutim onda se ne
moe objasniti Stefanova politika u periodu 1185 1190.
Kada se Nemanja povukao sa prestola i zakaluerio, presto je pripao Stefanu Nemanjiu,
muu vizantijske princeze, dok se najstariji Vukan morao zadovoljiti Dukljom i Trebinjem,
Hvosnom i Toplicom. Aleksije III je na presto stupio 1195. godine i svom zetu je dodelio visoku
titulu sevastokratora. Nakon nekoliko godina Evdokija je bila otputena i vratila se svom ocu u
Carigrad. Stefan je Evdokiji prebacivao da je bila ugava a ona njemu da je neveran i da je
pijanac. Sukob je dostigao vrhunac kada je Stefan navodno uhvatio Evdokiju u prevari i najurio
ju je. Tako stoji u starom, loem prevodu Nikite Honijata. Meutim, Evdokija je ustvari bila
bolesna (ugava) i zato ju je oterao. Njegov brat Vukan joj je tada pomogao, dola je u Dra a
odatle u Carigrad. ta god da je bio povod njenog proterivanja, stvarni razlog bio je politike
prirode. Tada je trajao sukob izmeu njega i njegovog brata Vukana, koji se oslanjao na katolike,
papu i ugarskog kralja Emerika, i Stefan je, da bi sada pridobio katolike krugove, rtvovao
Evdokiju. To se dogodilo 1200/1201. godine. Kasnije se udala za Aleksija V Murzufla, a po trei
put za Lava Zgura, gospodara Korinta. Nadivela je svu trojicu svojih supruga, ali se ne zna
tano do kada je ivela.

Ana, ena kralja Radoslava Posle pada Vizantije 1204. godine, nastao je itav niz novih
drava. Meu njima je i Epirska despotovina, koju je osnovao Mihailo Aneo. Za vreme njegove
vladavine, a jo vie za vreme vladavine njegovog brata Teodora Anela, Epirska despotovina je
jako napredovala, i imala je sve izglede da obnovi Vizantijsko carstvo. Odmah po stupanju na
presto Teodora Anela, Stefan Nemanji je eleo na sve naine da se orodi sa epirskim
Anelima, o emu svedoi i itav niz pokuaja sklapanja brakova.
Godine 1216. Stefan je pokuao da svog sina Radoslava oeni Teodorom, erkom
preminulog Mihaila Anela. Taj brak je zabranjen zbog sedmog stepena srodstva. Godinu dana
kasnije, veliki upan Stefan je pokuao, po trei put, da se oeni Marijom, nezakonitom erkom
preminulog despota Mihaila. Taj brak je takoe naiao na protivljenje jer je postojao peti stepen
srodstva. Poto ni jedan od ovih brakova nije uspeo, Stefan je svog sina Radoslava oenio Anom,
erkom Teodora Anela. Do sklapanja braka je dolo ak i uprkos tome to se Srbija za dobijanje
autokefalnosti obratila Nikeji. Ne postoje pouzdani podaci kada je ovaj brak zakljuen. To se
verovatno dogodilo posle Teodorovog zauzea Soluna, kada je njegov poloaj ojaao, pa se
prelo i preko sedmog stepena srodstva. Sauvan je i vereniki prsten Radoslava i Ane, gde se
Radoslav potpisuje kao Duka.
Poto je doao na presto, Radoslav je vladao oslanjajui se na Epirsku despotovinu.
Nekada je smatrano da se i u crkvenim pitanjima poeo obraati Ohridskoj arhiepiskopiji, zbog
ega je Sava po prvi put otputovao u Svetu zemlju. Meutim, uprkos dobrih odnosa Radoslava i
Dimitrija Homatijana, to nije bio povod Savinog putovanja. Takoe, kovao je novac po uzoru na
vizantijski. Poto je Teodor Aneo potuen 1230. godine u bici na Klokotnici od Jovana II
Asena, poloaj kralja Radoslava je oslabio, a ve 1234. godine dolo je do smene na prestolu.
Vlast je preuzeo njegov mlai brat Vladislav, koji se oeni bugarskom princezom. Radoslav sa
enom su otputovali u Dubrovnik, gde je on izdao jednu povelju Dubrovanima. Teodosije veli
da su otili u Dra gde je Ana stupila u jednu nedolinu vezu i ostavila Radoslava. Meutim, ta
pria najverovatnije nije tana. Ana je, kao monahinja, preminula u Srbiji, ali se ne zna tana
godina njene smrti, kao ni smrti kralja Radoslava.

Simonida, ena kralja Milutina Za vreme vladavine kralja Milutina, osvajanja na raun
Vizantije dostigla su vrhunac. Nakon gubitka velikih teritorija, Vizantija protiv Milutina alje
Mihaila Glavasa, najboljeg vojskovou, meutim ni on nije imao uspeha. On je tada savetovao
cara, da i zbog turske opasnosti koja je pretila s druge strane, zakljui mir sa Srbijom i zapeati
ga brakom. Godine 1297. preminuo je trapezuntski car Jovan, koji je bio oenjen sestrom cara
Andronika II, Evdokijom. Poto je sada ostala udovica, car je njenu ruku ponudio Milutinu.
Milutin je tada bio u braku sa svojom treom enom, Anom Terter. Milutin je bio oduevljen
predlogom Vizantinaca, izmeu ostalog i zbog njegovog odnosa sa bratom Dragutinom. Pored
toga, na taj nain bila bi osigurana njegova osvajanja. Problem je nastao kada je Evdokija odbila
da se uda za srpskog kralja, reena da ostane verna uspomeni na svog preminulog mua, ali i zato
to bi mu ona bila ve etvrta supruga. Car, nemajui izbora, a Milutin je ve poeo da preti,
reio je da da ruku svoje erke Simonide. Simonida je u tom trenutku imala 5 godina. Za
utvrivanje uslova car je u Srbiju slao Teodora Metohita, koji je iao ak 5 puta. Dogovor je
zakljuen 1299. godine. Metohit je traio da se Vizantiji preda Ana Terter, ugledni taoci, kao i da
majka Jelena prisustvuje na svadbi. Jelena je bila spreena da se pojavi. Na Vardaru su izmenjani
taoci, izmeu ostalih Kotanica i Terterova ki. Venao ih je ohridski mitropolit Makarije.
Osvojene zemlje Milutin je zadrao kao miraz.
Carica Irina, Simonidina majka, je traila od svog supruga Andronika II da carstvo podeli
sinovima. Poto je on to odbio, ona je zapoela ivu diplomatsku akciju, meutim svi pokuaji
zavrili su se neuspehom. Poto je saznala da Simonida ne moe imati decu, pokuala je da ubedi
Milutina da presto u Srbiji nasledi jedan od Simonidine brae. Meutim, ni jednom od njih se
Srbija nije svidela. Posle Milutinove smrti 1321. godine, Simonida se vratila u Carigrad.

Marija Paleolog, ena Stefana Deanskog Kada je Stefanu Deanskom umrla supruga
Teodora, jo za vreme borbi protiv Vladislava, eleo je da se orodi sa napuljskim Anujcima, i
zatraio je za enu Blanku, erku Filipa Tarentskog. Do tog braka nije dolo zato to su Anujci
za zakonitog kralja smatrali Vladislava. Stefan se tada obratio Vizantiji, i uzeo za enu Mariju,
erku panipersevasta Jovana, sinovca cara Andronika II. Njena majka Irina je bila erka Teodora
Metohita, a njen otac vie puta solunski namesnik. Blie okolnosti enidbe nisu poznate, ak ni
godina. Ve u decembru 1324. Andronik naziva Stefana zetom. U tom trenutku Deanski je imao
oko pedeset godina, dok je Marija imala samo dvanaest. Marija je imala vie dece, sigurno je da
je Simeon, kasniji vladar u Tesaliji bio njen sin. U avgustu 1331. Deanski je preminuo, a Marija
je ostala u Srbiji kao monahinja Marta. Sauvan je verovatno njen nadgrobni natpis,prema kome
je umrla 1355. i sahranjena je u Skoplju. Postojale su neke pretpostavke da se ona udala za
Jovana Olivera, na osnovu nekog natpisa u manastiru Lesnovo i freske koja se tu nalazi.

Jerina i Jelena, ene despota ura i Lazara Brankovia Posle propasti Nemanjike drave
poinje novo doba u srpsko vizantijskim odnosima. Nema vie starih politikih suprotnosti.
Dominantan postaje oseaj solidarnosti. Stefan Lazarevi 1402. godine dobija titulu depota od
sacara Jovana, sinovca Manojla Paleologa. Iskreno prijateljstvo ogleda se i u vladalakim
enidbama. ena cara Manojla, Jelena, bila je srpskinja, erka Konstantina Dejanovia. Sam
despot Stefan Lazarevi oenio se jednom svastikom Jovanovom, Jelenom, sestrom tadanjeg
gospodara Mitilene. Nekoliko godina docnije oenio se i Stefanov naslednik, njegov sestri
ura Brankovi, Jerinom Kantakuzinovom. Mogue da je ta enidba u vezi sa pregovorima o
savezu protiv Turaka, koje je Manojlo vodio sa Mlecima i ugarskim kraljem, a ima dokaza da je
tu uestvovao i S.Lazarevi. Jerinino poreklo nije najjasnije. Do sklapanja ovog braka dolo je
1414. godine.
Poto je stupio na vlast, ura je ostao veran politici svog strica prema Vizantiji.
Despotsko dostojanstvo dobio je 1429. godine od cara Jovana VIII. Godine 1446. oenio je
ura svog naslednika Lazara, jedinog koji nije bio slep, Jelenom, erkom morejskog despota
Tome Paleologa. Veliku ulogu u tim pregovorima igrao je Tomin brat, kasniji car Konstantin
XI. O njenoj udaji i putu u Srbiji postoji nekoliko zanimljivih podataka u Dubrovakom arhivu.
Ona je sa pratnjom doputovala u Dubrovnik, gde je trebalo da je saekaju knez sa malim veem i
dubrovakim damama. Dalje se govori o njenom putu u Srbiju u pojedinostima.