1

Fakultet pedagoskih nauka u Jagodini

Univerzitet u Kragujevcu






SARADNJA VRTIA SA
DRUTVENOM SREDINOM






Mentor: Student:
Dr Branko Jovanovi StojiLkovi Marijana



Jagodina 2014.
2

SADRAJ

UVOD. 3
1. TEORIJSKI DEO PROJEKTA

1.1. Saradnja sa drutvenom zajednicom. 4-5

1.2. Saradnja sa kolom. 6-7

1.3. Saradnja sa porodicom8-10

LITERATURA. 11




























3








UVOD


Kako bi institucionalno vaspitanje I obrazovanje predkolske dece
preraslo u drutveno vaspitanje, neophodno je da se predkolske vaspitno-
obrazovne ustanove to vie poveu sa drutvenom sredinom. Cilj saradnje
vrtia sa strucnim ustanovama, institucijama I udruenjima je edukacija
vaspitno-obrazovnog kadra I dece, razmena iskustava, unapreenje vaspitno-
obrazovnog procesa u vaspitnim grupama radi razvijanja razlicitih sposobnosti
dece.









4


TEORIJSKI DEO PROJEKTA


1.1. Saradnja sa drutvenom zajednicom
Saradnja predkolskih ustanova sa drutvenom sredinom planira se
predkolskim programom predkolskih ustanova, a ostvaruje sa kulturnim i javnim
ustanovama, institucijama, organizacijama. Otvorenost ustanove za raznovrsne
oblike i naine saradnje sa drutvenom sredinom omoguava vaspitaima vei izbor i
vie mogunosti za kvalitetniju realizaciju programa, deci podsticajnu sredinu u
vrtiu i van vrtia. Ovim radom eli se ukazati na znaaj i vanost saradnje sa
drutvenom sredinom, u odnosu na dete, ostvarivanje funkcija predkolske
ustanove, oblika rada u drutvenoj sredini, uloga uesnika u planiranju i realizaciji
(vaspitaa, strunih saradnika, roditelja), planiranja, evaluacije i dokumentovanja
saradnje.

Lokalna zajednica ima vanu ulogu u stvaranju uslova za uspeno
ostvarivanje ciljeva i realizaciju programa predkolske ustanove. Saradnja sa
lokalnom zajednicom je ustvari nain ivljenja sa okruenjem. Ako se ona ostvari na
pravi nain, uz meusobno poznavanje, uvaavanje I zainteresovano povezivanje,
lokalna zajednica moe da pomogne u reavanju niza bitnih pitanja i problema
vezanih za ivot dece u ustanovi.


Lokalna zajednica moe da pomogne da se ostvari vei obuhvat
predkolske dece, da se obezbede dvorita i igralita i opreme po standardima, da se
obezbede prostori za akcije, programe i manifestacije kroz koje deca mogu da se
predstave lokalnoj zajednici istovremeno je upoznajui i irei iskustva i vidike.
5

Ustanova moe sa svoje strane da inicira niz aktivnosti kojima e
omoguiti i deci koja nisu obuhvaena predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem da doive deo onog iskustva koje imaju deca u vrtiu. To mogu biti
neki oblici vanporodinog vaspitanja kao to su kreativne radionice, izlobe, javni
nastupi i priredbe, prigodni praznini programi, manifestacije i sl.

Predkolske ustanove mogu da okupe decu iz svoje sredine prilikom
sveanosti, izlobi dejih radova I povodom odreenih praznika I manifestacija.
Takoe, deca iz ustanove mogu da izvedu svoj program prilikom javnih nastupa,
takmienja I dr. Viestruko je znacajno njihovo uee u akcijama optijeg znaaja
(prikupljanje pomoi za ekonomski ugroene slojeve stanovnitva, dovoenje nekog
prostora u red, ekoloke akcije I slino) kao I posete I priredbe u starakim
domovima, u odeljenjima deje bolnice, institucijama za hospitalizovanu decu Itd.)

Znaajno mesto u saradnji sa lokalnom, pa I irom drutvenom zajednicom I
osavremenjivanju vaspitno-obrazovnog rada, ima saradnja sa odgovarajuim
institucijama kao to su pozorite lutaka, zaviajni muzej, biblioteke, zooloki vrt itd.
Posebno su korisni odlasci dece u etnje I ekskurzije do izletita, nacionalnog parka I
prirodnih rezervata, koji omoguavaju zbliavanje sa svetom prirode I izgraivanje
njihove ekoloke kulture.

Prilikom planiranja I ostvarivanja zadataka saradnje izmedju predkolske
ustanove I sredine u kojoj deluje, treba imati na umu da je znaajan uslov njene
uspenosti prilagoavanje potrebama lokalne drutvene zajednice. Ukoliko se
nedovoljno uvaavaju specifinosti pojedinih regiona, mogue je da se ustanova
doivljava kao strano telo nepovezano sa potrebama I interesima sredine.

6


1.2. Saradnja sa kolom

Dobra saradnja predkolske ustanove i osnovne kole je izuzetno vana
za odravanje kontinuiteta uticaja na razvoj i napredovanje deteta. Takoe je veoma
bitna za obezbeivanje to lakeg i neprimetnijeg prelaza iz jedne u drugu instituciju
i prihvatanje novina u vezi sa zahtevima, oekivanjima i promenama koje znai za
ivot deteta i njegovu porodicu. Ukoliko ova dva poetna stepena vaspitanja i
obrazovanja ne usklade svoje delovanje, moe doi do zanemarivanja, pa i
ponitavanja rezultata ostvarenih na predkolskom stepenu, a bitno razliita sredina i
zahtevi kole mogu stvoriti tekoe u adaptaciji deteta.

U programu vrtia treba da bude uzeto u obzir ono to decu oekuje u
koli, a kola treba da prihvati i pojaa efekte rada i uenja u vrtiu.
Kontinuitet se zasniva na:
Potovanju karakteristika dejeg razvoja
Dvosmernosti saradnje vrtia i kole
Ukljuivanju roditelja u saradnju.
Tradicionalno dobra saradnja Ustanove sa osnovnim kolama se odvija
kroz sledee oblike:
Saradnja uitelja, vaspitaa i strunih saradnika koja se deava na nivou
individualnih susreta i saradnje, preko satanaka uitelja kole I vaspitaa okolnih
vrtia, do zajednikih roditeljskih sastanaka koje dre zajedno struni saradnici
predkolske ustanove i kole. Dragocene su posete uitelja vrtiima radi upoznavanja
dece i programa rada vaspitaa. Takoe su vrlo korisni i informativni susreti timova
za decu sa smetnjama u razvoju sa strunim saradnicima i uiteljima kole u koju je
upisano dete.
Posete dece iz vrtia koli sa ciljem upoznavanja objekata, organizacije aktivnosti u
kolskom prostoru, prisustvovanja asovima prvih razreda I sl.
Posete aka prvaka vrtiu sa ciljem uestvovanja u zajednikim aktivnosti u
prostorijama vrtia i razmenom doivljaja i informacija.
7

Zajednike aktivnosti dece iz Ustanove i kole kao to su: etnje, proslave,
priredbe, izlobe i drugo.
Zajedniki sastanci roditelja, uitelja, vaspitaa i strunih saradnika.
Zajedniko korienje objekata, terena i drugih prostora.
Organizovanje strunih savetovanja za struni kadar obeju institucija.
Prisustvovanje vaspitaa i strunih saradnika vrtia otvorenim asovima kole kao
pomo porodici i deci da upoznaju uitelje u neposrednom kontaktu i doive razliite
naine rada i komuniciranja pojedinih uitelja itd.

Osnovni zahtev za uspenu saradnju je da ona mora biti obostrana I
dvosmerna: kola treba da bude pripremljena da prihvati decu iz predkolske
ustanove isto koliko I ustanova da ih priprema za kolu. Osim toga, saradnja treba
da se odvija na nivoima, poev od direktora ustanove I kole, preko pedagoko-
psiholokih I drugih strunih slubi, vaspitaa I uitelja, sve do predkolske dece I
uenika. Takoe je neophodno I aktivno ukljuivanje roditelja u ovu saradnju, kao
kljunih faktora bez koga nije mogu potpun uspeh ni u jednoj akciji koja se odvija u
vaspitno-obrazovnim institucijama.

Znaajno je I meanje dece razliitih uzrasta, kako za bogaenje I razvoj
socijalnih iskustava I sposobnosti, tako I kao podsticaj u raznim sferama
stvaralastva, prenoenja znanja, vetina itd. Starija deca mogu da se angauju u
izradi igraaka, pripremanju didaktikog materijala, dekorisanju prostorija
predkolske ustanove I sl. to razvija oseanje odgovornosti za mlae I za sopstvene
vrednosti I pozitivno se odraava na itavu njihovu linost. Decu zbliavaju
zajednike aktivnosti kao to su izleti, proslave, odlasci u pozorite, akcije ureenja
dvorita I sl. One su i prilika da se na zajednikom poslu sretnu uitelji I vaspitai to
je prirodan nastavak I vii nivo saradnje zapoete dogovaranjem o pripremanju dece
za kolu.



8

1.3. Saradnja sa porodicom

Uloga predkolske ustanove kao dopuna porodinom vaspitanju je danas
ponovo vrlo aktuelna, jer je drutvena uloga savremene porodice izrazito oslabljena.
S druge strane, bez sutinskog povezivanja ustanove I porodice nema efikasnih
programa. Tek kada su uticaji vrtia i porodice proeti i usaglaeni moe se oekivati
pozitivan uticaj na razvoj predkolskog deteta.
Deca lake prebrode problem tokom perioda adaptacije na vrti i jaslice.
Svi uticaji su razvojno podsticajniji za dete ako postoji kontinuitet usklaenih uticaja
roditelja i vrtia. Roditelji kvalitetnom saradnjom sa vrtiem dobijaju jedinstvenu
priliku da upoznaju svoje dete i izvan porodinog konteksta. Imaju takoe ansu da
usavre svoje roditeljske vetine i budu zadovoljniji sobom, koristei svoje
potencijale i talente.

Vaspitai uspenom saradnjom sa porodicom napreduju u sferi
profesionalne kompetencije, a osim priznanja od strane roditelja za svoj rad, dobijaju
i njihovu znaajnu podrku u pripremi i realizaciji aktivnosti u vrtiu. Postajui
partneri, roditelji i ustanova ostvaruju saradnju na najviem nivou, to se najbolje
odraava na ivot i razvoj predkolskog deteta.
Saradnja ustanove i porodice odvija se planski i sistematski tokom itave
godine, ukljuujui uee roditelja u planiranje i programiranje ove saradnje.
Na nivou Ustanove funkcionie Savet roditelja koga ine predstavnici svih
vrtia. Svoje predstavnike roditelji imaju i u Uprtavnom odboru Ustanove.
Zastupajui interese vrtia, aktivno se ukljuuju u izradu razvojnog plana ustanove.
Takoe su lanovi nekih timova ustanove, kao to je tim za prevenciju nasilja, tim za
bezbednost dece u ustanov i sl.

U cilju to uspenijeg delovanja Ustanove i porodice, saradnja izmeu
vrtia i porodice odvija se kroz sledee oblike:
Raznovrsne naine meusobnog povezivanja i informisanja o
9

detetu - Svakodnevni individualni kontakti, kutak za roditelje sa knjigama i
brourama, panoi za obavetenja i deje radove, roditeljski sastanci, radionice za
roditelje, otvoreni dani, priredbe, izlobe, sveanosti, obeleavanje znaajnih datuma
za porodicu i vrti i sl.
Stalnu uzajamnu podrku Ustanova porodici obezbeuje pomo strunjaka
raznih profila, pedagoga, psihologa, logopeda, socijalnog radnika, saradnika za
likovno i vaspitaa, a roditelji pomau Ustanovi u pripremanju ambijenta za razne
sveanosti, u izradi didaktikog materijala, igraaka i opreme, praenju dece na
izletima i etnjama i sl.
Razmenu pedagokih, medicinskih i dijetetskih iskustava izmeu vaspitaa
i roditelja i roditelja meusobno. Teme mogu biti: disciplinovanje dece u vrtiu i
porodici, problemi adaptacije, prilagoena ishrana dece, reavanje problema
ponaanja dece, kako odabrati dobru igraku i knjigu za dete i sl.
Stvaranje prilika za zajedniko ivljenje i druenje dece i roditelja u vrtiu i
izvan njega. Te prilike mogu biti:
1. Svakodnevne situacije - prilikom dolaska i odlaska dece.
2. Prigodne situacije - spontane posete roditelja, praznici, proslave, sveanosti,
priredbe, roendani, manifestacije.
3. Planirane situacije - konsultacije, grupni i opti roditeljski sastanci,
informativni, tematski i radioniarski roditeljski sastanci.
4. Specijalne situacije - u toku perioda adaptacije, posle due bolesti deteta,
smrti u porodici, prinove u porodici.
5. Neposredno ukljuivanje roditelja u vaspitno - obrazovni rad -
uestvovanje u pripremi i realizaciji aktivnosti ili delova aktivnosti kao to je prianje
prie, gluma, predstavljanje zanimanja, kreativno eksperimentisanje, organizovanje
poseta, ureivanje ambijenta i sl.
6. Zajednike aktivnosti - sakupljanje raznih stvari I materijala, ureivanje
dvorita, izrada didaktikog materijala, igraaka i opreme, dobrotvorne akcije i td.
7. Zajedniki izlasci - etnje, izleti, posete pozoritu, odlasci na koncerte

Osim medicinskih sestara i vaspitaa koji najneposrednije i
10

kontinuirano sarauju sa roditeljima, u povezivanju sa porodicom i podizanju njihove
vaspitne kompetencije, uestvuju i struni saradnici, pedagozi, psiholozi i logopedi
kroz razliite oblike saradnje kao to su:
Individualni savetodavni rad
Radionice za roditelje
Tematski roditeljski sastanci
Predavanja na teme koje zanimaju roditelje ili su aktuelne zbog deavanja u grupi
dece
Pratei materijali: plakati, flajeri, edukativni filmovi na razne teme
Prezentacije istraivanja u kojima su uestvovali i roditelji
Timski rad u Inkluzivnom programu i programu Zajedno u adaptaciji.

Saradnja Ustanove i porodice treba da bude planirana, sistematska i
osmiljena. Vaspitai i sestre treba da znaju ta, kako, zato i kojim tempon neto
ele da postignu sa roditeljima. Vano je da se uvae meusobne potrebe i
oekivanja roditelja i Ustanove i pokae obostrana zaiteresovanost I inicijativa. To
znai da se i roditelji ukljuuju u planiranje same saradnje.
Na nivou Ustanove postoji Savet Roditelja, a svaki vrti ima svoj Savet
koga ine predstavnici svake vaspitne grupa. Oni se bave tekuim pitanjima ivota i
rada vrtia i aktuelnim dogaajima i problemima.
Trudimo se da roditelje dobijemo za saradnju od njihovog prvog kontakta
sa Ustanovom. Od upisa, adaptacije pa nadalje. Kad dete oseti prijateljski odnos
izmeu roditelja i vaspitaa lake prihvata novu sredinu i u njoj se osea bezbedno,
prihvaeno i prijatno.








11

















LITERATURA



Kamenov, E. (1995): Model osnove programa vaspitno-obrazovnog rada sa
predkolskom decom, Novi Sad


Kamenov, E. (2002): Predkolska pedagogija, Beograd: Zavod za udbenike I
nastavna sredstva


Ili, M. Porodina pedagogija, Banja Luka: Filozofski fakultet univerziteta u Banja
Luci, Mostar