Fridrih Nie

ANTIHRIST
Ova knjiga pripada najreima. Moda od njih ak nijedan ne ivi. To bi bili oni koji
razumeju mog Zaratustru: kako bih smeo da se pomeam sa onima za koje ve danas rastu
ui! Meni pripada tek preksutranji"a. #eki se raaju posthumno.
$slove da bih bio shvaen i tada shvaen sa nunou poznajem samo odvie
tano. Mora se biti estit do okrutnosti u stvarima duha da bi se% isto tako% izdrala moja
ozbiljnost% moja strast. Mora se biti vet planinskom ivotu da bi se pod sobom gledalo
kukavno doba politikog brbljanja i samoivosti naroda. Mora se postati ravnoduan%
nikada ne pitati da li istina slui% postaje li sudbonosnom... #eka naroita sklonost snage
za pitanja za koja niko danas nema odvanosti& odvanosti za ono zabranjeno;
predodreenost za lavirint. 'edno iskustvo sedmostruke samotnosti. #ove ui za novu
muziku. #ove oi za ono najdalje. #ova savest za istine do sada preutkivane. I volja za
ekonomiju velikog stila: sakupljati njenu snagu% njenu ponesenost... (trahopotovanje
prema sebi& ljubav za sebe& bezuslovna sloboda sa samim sobom ...
)a dobro* To su jedini moji itao"i% moji pravi itao"i% moji predodreeni itao"i:
ta preostaje? Ostatak je samo oveanstvo. +oveanstvu se mora biti nadmoan
snagom% visinom due prezirom...
Fridrih Nie
1
Po!edajmo se u !i"e. #i smo $iperborej"i dosta dobro znamo %o!i%o postrani
ivimo. &Ni po zem!ji ni po vodi nee nai put %oji vodi $iperborej"ima&' ve je Pindar to
znao o nama. ( one strane severa) !eda) smrti na ivot) naa srea ... *t%ri!i smo sreu)
poznajemo put) na!i smo iz!az iz !avirinta staro itave mi!enijume. +o bi a inae naao?
#oderni ove% moda? &Ne znam %uda idem ni ot%uda do!azim; ja sam sve ono to
ne zna %uda ide ni ot%uda do!azi& uzdie moderni ove%... *d te modernosti smo se
razbo!e!i od nji!o) mira) od %u%avi%o %ompromisa) od sve vr!e neistote moderno
,a i Ne.*va to!eran"ija i largeur, sr"a) %oja sve &oprata&) jer sve &shvata&) jeste iro%o za
nas. -o!je iveti u !edu neo me.u modernim vr!inama i druim junim vetrovima/ ... -i!i
smo dosta hrabri) tede!i nismo ni sebe ni druo' a!i duo nismo zna!i kuda sa naom
hrabrou. Posta!i smo sumorni) zva!i su nas 0ata!istima. #a 0atum to je bi!o obi!je)
naprezanje) pribiranje snaa. 1e.a!i smo za munjom i de!ima) bi!i najda!je od sree s!abia)
od &razoaranosti&... *!uja je bi!a u naem vazduhu)priroda %ojom smo se natmuri!i jer
nikakvog puta nismo imali. Formu!a nae sree' jedno ,a) jedno Ne) jedna prava !inija)
jedan "ilj...
2 Na 0ran"us%om u izvorni%u) znai irina. P. prev.
3
4ta je dobro? (ve to u ove%u podstie oseanje moi) vo!ju za mo) mo samu.
4ta je r.avo?(ve to potie iz s!abosti.
4ta je srea? *seanje da mo raste da je sav!adan ne%i otpor.
#e zadovo!jnost) neo vie moi; ne mir uopte) neo rat; ne vr!ina) neo sposobnost
5vr!ina u sti!u 6enesanse) virtu% vr!ina bez mora!%e7.
(!abi i bezuspeni ne%a propadnu' prva nae!o naeg mi!osr.a. I jo im u tome treba
pomoi.
4ta je tetnije od ma bi!o %oje poro%a? 8%tivno saa!jenje za sve s!abe i
bezuspene hrianstvo...
9
Prob!em %oji oveanstvo treba da rei nije u redos!edu bia %oji ja ovde pravim 5
ove% je kraj 7' neo %oji tip ove%a treba gajiti% hteti% %ao najvie vredan) najdostojniji
ivota)najpouzdaniji za budunost.
:aj najvie vredan tip u vie navrata je ve postojao' a!i %ao srean s!uaj) %ao
izuzeta%)ni%ada %ao eljen. 4tavie) on je upravo izazivao strah) bio je dosada bezma!o ono
strano i zbo straha je e!jen) ajen) dobijan obrnuti tip' domaa ivotinja) ivotinja
%oja ivi u stadu) bo!esna ivotinja ove%;hrianin...
<
=oveanstvo ne predstav!ja razvita%) na nain %a%o se to danas veruje) %a bo!jem i!i
snanijem i!i viem. &Napreda%& je naprosto moderna ideja) to jest !ana ideja. ,ananji
>vropeja" je po svojoj vrednosti da!e%o ispod >vropej"a 6enesanse;razvoj nije neizbeno)
po ne%oj nunosti) uzdizanje) uspinjanje) jaanje.
? jednom druom smis!u postoji neprestano ni"anje) na najraz!iitijim mestima
@em!je i iz najraz!iitijih %u!tura) pojedinanih s!uajeva sa %ojima se) u stvari) predstav!ja
jedan vii tip: neto to je u odnosu na u%upno oveanstvo ne%a vrsta nadove%a. :a%vi
sreni s!uajevi ve!iajno ni"anja uve% su bi!i moui i moda e uve% biti moui. Pa a%
i itava po%o!enja) rados!ov!ja) narodi) mou pod izvesnim o%o!nostima da predstav!jaju
ta%av zgoditak.
A
$rianstvo ne treba %ititi i u%raavati' ono je vodi!o rat do smrti protiv ovo vieg
tipa ove%a) proanja!o je sve osnovne instin%te ovo tipa) iz tih instin%ata desti!isa!o z!o)
zlobnika snaan ove% %ao izopaen tip) &izopaeni%&. $rianstvo je sta!o na stranu
svih s!abih) nitavnih)bezuspenih. Iz protivstavljanja instin%tima odranja snano ivota
ono je stvori!o idea!; is%vari!o je sam um duhovno najsnanijih priroda time to je
poduava!o da se na vrhuns%e vrednosti duhovnosti !eda %ao na rene) %ao na b!udne
vrednosti) %ao na iskuenja. Naja!osniji primer' Pas%a!ova is%varenost) %oji je verovao da
is%varenost njeovo uma potie od prvobitno reha) do% je on bio is%varen samo
njeovim hrianstvom/
B
-o!an je) uasan prizor %oji mi se ot%rio %ada sam razrnuo zastor sa !juds%e
iskvarenosti. *va re) u mojim ustima) bar je zatiena od sumnje da pri%riva ne%u mora!nu
optuni"u protiv ove%a. *na je e!eo bih jo jednom da na!asim osloboena
moralisanja: i to do stepena da sam najsnanije osetio ovu is%varenost upravo tamo de
ona najsvesnije tei &vr!ini&) &boanstvu&. Is%varenost razumem) poa.a se ve) u smis!u
de"aden"e: tvrdim da sve vrednosti u %ojima oveanstvo sada saima svoje vrhuns%e e!je
jesu de"aden"e-vrednosti.
1ivotinju) vrstu) individuu) zovem is%varenom a%o je izubi!a svoje instin%te) a%o je
odabra!a) a%o se privrgla onome to joj %odi. Cedna istorija &uzvienih oseanja&) &idea!a
ovenosti& a moue je da je moram ispriati bi!a bi bezma!o) ta%o.e) objanjenje
zato je ove% ta%o is%varen. (am ivot je) za mene) poput instin%ta za rast) za trajanje) za
pri%up!janje snaa) za mo: tamo de nema vo!je za mo) propada se. :vrdim da svim
vrhuns%im vrednostima oveanstva nedostaje ova vo!ja da pod najsvetijim imenima
v!adaju vrednosti propadanja) nihilistike vrednosti.
D
$rianstvo se naziva re!iijom samilosti. (ami!ost je suprotna %rep%im
uvstvima %oja podiu eneriju oseanja ivota. *na de!uje depresivno. +ada se saa!jeva
ubi se snaa. (ami!ou se jo uveava i umnoostruava ubita% snae %oji ve nastaje)
po sebi) trp!jenjem. (amo trp!jenje uz pomo sami!osti postaje zarazno. Pod izvesnim
o%o!nostima moe doi do toa da u%upan ubita% ivota i ivotne enerije stoji u
apsurdnom odnosu prema %vantumu uzro%a 5 s!uaj smrti Nazareanina7. >to prvo
!edita) a!i postoji jo jedno vanije. 8%o se sami!ost promeri spram vrednosti rea%"ija
%oje je ona izazva!a) tada se u jo izrazitijoj svet!osti o"rtava njen po ivot opasan %ara%ter.
(ami!ost u!avnom %rstari za%onom razvit%a %oji je za%on selek"ije. Podrava ono to je
zre!o da propadne) pristrasno brani ono to je ivot razbatinio i pro%!eo) pomou mnotva
promaenih svih vrsta) %oje ona odrava u ivotu) samom ivotu pridaje z!os!utan i
neizvestan vid. ?sudi!o se da se sami!ost nazove vr!inom 5 u sva%om otmenom mora!u
ona vai %ao s!abost 7; oti!o se i da!je) od nje se naini!a vr!ina uopte% t!o i izvor svih
vr!ina samo) razume se) i to sta!no treba imati u vidu) to se uradi!o na osnovu jedne
0i!ozo0ije %oja je bi!a nihi!isti%a) %oja je na svom titu zapisa!a nitenje ivota. ? tome je
4openhauer bio u pravu' ivot neiran sami!ou jo je dostojniji da bude negiran
sami!ost je praksa nihi!izma. Co jednom' ovaj depresivni i zarazni instin%t proima
instin%te %oji se odnose na odranje i podizanje vrednosti ivota' %o!i%o %ao multiplikator
bede to!i%o %ao konzervator svih bedni%a on je !avni poon uspona de"aden"e sami!ost
naovara na nistavilo*... Ne ve!i se &nitavi!o&' to se naziva &onostranou&) i!i &-oom&) i!i
istinskim ivotom&; i!i se %ae nirvana) spasenje) b!aenstvo ...*va edna retori%a %oja
potie iz o%ruja re!iiozno;mora!ne idiosin%razije iz!eda mnogo manje edna im se
shvati koje je vrste tenden"ija %oja se ovde ore p!astom tananih rei' tenden"ija
neprijateljska prema ivotu. 4openhauer je bio neprijate!j ivota' otuda je za njea sami!ost
vr!ina... 8ristote! je) %ao to je poznato) u sami!osti video bo!esno i opasno stanje pri emu
je dobro da mu se tu i tamo dos%oi ne%im purativom. *n je traediju shvatao %ao
purativ. Po!azei od ivotno instin%ta) da bi se os!obodi!i ta%vo bo!esno i opasno
naomi!avanja sami!osti) %a%vo predstav!ja 4openhauerov s!uaj 5a naa!ost i itava naa
%njievna i umetni%a de"aden"e od (ent Petersbura do Pariza) od :o!stoja do Eanera7)
mora!o bi se traati) u stvari) za sredstvom da se ono razjede) da se raspri... Nita nije
nezdravije usred nae nezdrave modernosti od hrians%e sami!osti. Tu biti !e%ar) tu biti
neumo!jiv) tu rezati to je na zadata%) to je nain naeg mi!osr.a) po tome smo mi
0i!ozo0i) mi $iperborej"i/
F
Neophodno je re"i koga oseamo %ao nau suprotnost teo!oe i sve to u te!u ima
%rv teo!oa itavu nau 0i!ozo0iju ... +ob mora da se sa!eda izb!iza) mora da se) jo
bo!je) doivi u njoj samoj) mora da joj se si.e u %oren i dozvo!i da
vas otovo uniti da bi se razume!o da tu vie nije re ni o %a%voj zabavi 5s!obodoum!je
nae ospode prirodnja%a i 0izio!oa je u mojim oima zabava njima nedostaje strasti za
ove stvari) stradanja zbo njih 7. *va zatrovanost za!azi mnoo da!je neo to se mis!i'
instin%t teo!o%e nadmenosti naao sam svuda de se danas osea &idea!ist& de se u ime
viso%o pore%!a prisvaja pravo da se o stvarnosti razmi!ja i na nju ravnoduno !eda...
Idea!ist dri) sasvim %ao sveteni%) sve ve!i%e pojmove u ru"i 5 i ne samo u ru"i/7) sa
dobrohotnim prezirom on se poirava sa &razumom&) &u!ima&) &au&) &!aodnim
ivotom&) &nau%om&) vidi ih pod sobom) %ao tetne i zavodni%e snae nad %ojima !ebdi
&,uh& u istom zasebit%u %ao da smernost) nevinost) siromatvo) jednom rei svetost%
nisu do sada prouzro%ova!i u svetu neizmerno vie z!a neo ma bi!o %oji uas) ma bi!o %oji
poro% ... =isti duh je ista !a ... ,o%!eod sveteni%) taj) po svom zanimanju% unitava!a")
%!evetni%) trova ivota) vai jo za uzvienu vrstu ove%a) nee biti odovora na pitanje'
ta je istina? Istina je ve obrnuta na !avu a%o %ao zastupni% &istine& vai svesni advo%at
nitavi!a i nitenja...
G
*vom teo!o%om instin%tu objav!jujem rat' svuda na!azim njeove traove. ? ijem
te!u %o!a teo!o%a %rv) taj sue!i"e svih stvari stoji naopa%o i neasno. Pathos %oji se razvija
iz toa) naziva se vera: zatvoriti oi pred sobom) jednom za svada) da ne bi trpe!i od
neiz!eivo !ano !edita. Iz ove porene opti%e nametnute svim stvarima stvara se jedan
mora!) vr!ina) svetost) ista savest se vezuje za lano vi.enje zahteva se da nijedna
druga vrsta opti%e ne sme vie da ima vrednost) poto je jedino prava ona %oja je
sa%rosan%tno stvorena u ime &-oa&) &is%up!jenja&) &venosti&. (vuda sam is%opavao
teo!o%i instin%t' on je najrasprostranjeniji) naroiti podzemni ob!i% !anosti %oji postoji na
zem!ji. 4to teo!o osea %ao istinito) mora da je !ano' odat!e se bezma!o moe izvui
%riterijum istine. Njeov najdub!ji instin%t samoodranja zabranjuje da rea!nost u ma %ojoj
ta%i bude uvaena i!i) pa%) samo do.e do rei. (ve do%!e se prostire teo!o%i uti"aj)
suenje o vrednosti je postav!jeno na!av"e) pojmovi &istinito& i &!ano& su neminovno
preo%renuti' to je naj%obnije za ivot) naziva se ovde &istinito&) to a ve!ia) podstie)
potvr.uje) opravdava i ini da trijum0uje) zove se &!ano& ... ,oa.a !i se da teo!ozi %roz
&savest& %neeva .ili naroda7 pruaju ru%u prema moi% ne sumnjajmo u to ta se uve%
na!azi u osnovi' vo!ja za %raj) to nihilistika vo!ja hoe od moi...
1H
#e.u Nem"ima e se smesta razumeti a%o %aem da je 0i!ozo0ija is%varena
teo!o%om %rvi. Protestants%i pastor je deda nema%e 0i!ozo0ije) sam protestantizam njen
pe""atum originale. *dre.enje protestantizma' napo!a u%oeno hrianstvo i um...
,ovo!jno je izovoriti samo re &:ibinens%a boos!ovija&2 da bi se shvati!o ta je u
osnovi nema%a 0i!ozo0ija podmukla teo!oija... 4vabe su najbo!je vara!i"e u Nema%oj)
oni nevino !au... *t%uda je pote%!o !i%ovanje %oje proima) do pojave /anta% svet
nema%o uenjatva ije su tri etvrtine pastors%i i uite!js%i sinovi ot%uda je pote%!o
nema%o uverenje) %oje i danas jo ima odje%a) da je sa +antom zapoeo o%ret %a boljem!
:eo!o%i instin%t u nema%om uenjatvu nas!utio je unapred ono to bi jednom ponovo
mo!o da is%rsne ... *tvorio se jedan s%riveni put prema starom idea!u) pojam &istinskog
sveta&) pojam mora!a %ao biti sveta 5 te dve najz!o!asnije zab!ude koje postoje/7) bi!i su
sada opet) zahva!jujui jednoj prepredenoj s%epsi) a%o ne do%azivi) ono ipa% ne vie
opovrgljivi... ?m) pravo uma ne prostire se to!i%o da!e%o... *d rea!nosti je
naprav!jena&prividnost&; od jedno savreno izmiljenog sveta) sveta bivstvujue
I(eiendenI) naprav!jena je rea!nost ... +antov uspeh je naprosto teo!o%i uspeh' +ant je bio)
jedna%o Juteru) jedna%o Jajbni"u) papua vie u po sebi !oe usa!aenom ta%tu nema%e
estitosti.
2 :ibinen se na!azi u vaps%oj. &:ibinens%a boos!ovija& 5:Kbiner (ti0t7 je !asovita protestants%a
ustanova u %ojoj su) %rajem LEIII sto!ea) izme.u osta!ih ui!i 4e!in) $e!der!in i $ee!. P. prev.
11
Co %oja re o%o +anta %ao moraliste. Ne%a vr!ina mora da bude na izum) naa
naj!inija odbrana i nuda' u sva%om druom smis!u ona je jedino opasnost. *no to nije
us!ov nae ivota) teti mu' vr!ina samo iz oseanja potovanja pred pojmom &vr!ina&)
%a%o je to hteo +ant) jeste %od!jiva. &Er!ina&) &dunost&) &dobro po sebi&) dobro sa
%ara%terom bez!inosti a optevanosti 0 privi.enja u %ojima se izraava propadanje)
%rajnja iznurenost ivota) %enizber%o "rnenje. ?pravo na obrnuto upuuju najdub!ji
za%oni odranja i rasta' da sva%o sebi stvara svoju vr!inu) svoj %ateori%i imperativ. Narod
odumire a%o svoju dunost zameni sa pojmom dunosti uopte. Nita dub!je) vie iznutra
ne razara od te &bez!ine& dunosti) to rtvovanja pred #o!ohom apstra%"ije. Nije !i se
+antov %ateori%i imperativ osetio %ao opasan za ivot*... :eo!o%i instin%t je jedino to
uzeo pod svoju zatitu/ Ne%o de!ovanje na %oje prisi!java instin%t ivota u zadovo!jstvu
na!azi do%az za svoju ispravnost: a taj nihi!ist) sa hrians%o;domats%im "revima)
zadovo!jstvo je razumevao %ao prigovor ... 4ta bre razara od raditi) mis!iti) oseati bez
unutranje nunosti) bez jedno dubo%o !ino izbora) bez zadovoljstva!% poput automata
&dunosti&? :o je upravo re"ept za de"aden"e% za sam idiotizam ... +ant je postao idiot.
8 bio je 1eteov savremeni%/ *va pau%ova sudbina vai!a je i jo vai/ za nemakog
0i!ozo0a... ,obro se pazim od toa da %aem )ta mis!im o Nem"ima... Nije !i +ant u
Fran"us%oj revo!u"iji video pre!azneorans%o ob!i%a drave u organski! Nije !i se pitaoda
!i postoji ne%i doa.aj %oji ni%a%o dru%ije ne moe da bude objanjen neo samo
prisutnou jedno mora!no p!ana u oveanstvu) ime je) jednom za svada) bi!a
dokazana &tenja oveanstva za dobrim&? +antov odovor' &to je revo!u"ija.& Poreni
instin%t u svemu i svaem) protiv priroda %ao instin%t) nema%a de"aden"e %ao 0i!ozo0ija
to je /ant*
13
Izdvajam par s%epti%a) pristojan tip u istoriji 0i!ozo0ije' a!i ostata%) on ne poznaje ni
osnovne zahteve inte!e%tua!ne estitosti. (vi se oni !istom ponaaju %ao priproste ene) svi
ti ve!i%i zanesenja"i i neobini stvorovi ve &!epa oseanja& oni dre za arumente)
&nabre%!a prsa& za meh boanstva) ube.ivanje za kriterijum istine. Najpos!e) i +ant je) u
njeovoj &nema%oj& bezaz!enosti) po%uao da pod pojmom &pra%ti%i um& taj ob!i%
%orup"ije) taj nedostata% inte!e%tua!ne savesti) pretvori u nau%u' on je naroito u tu svrhu
izmis!io jedan um za s!uajeve u %ojima se ne bi brinu!o za um) naime za one u %ojima se
uje !as mora!a) uzvieno zahteva &treba&. ,ovo!jno je shvatiti da je otovo %od svih
naroda 0i!ozo0 samo produeta% sveteni%o tipa) pa da se nad ovom sveteni%om
batinom plaenom lanim nov"em vie ne udi. +ada se imaju sveti zada"i) na primer da
se pobo!ja) spase) is%upi ove% %ada se boanstvo dri u rudima) %ada je ro za
prizivanje imperativa &s one strane&) sa ta%vom misijom vi ste ve izvan svih isto
razums%ih vrednovanja sami ve posveeni ta%vim zadat%om) sami ve tip ne%o vie
poret%a/ ... 4ta mari ne%i sveteni% za nauku* *n je iznad toa/ 8 sveteni% je do sada
vladao* On je odreivao pojam &istinito& i &neistinito&/ ...
19
Ne pot"enjujmo ovo' mi sami% mi s!obodni duhovi) mi smo ve &prevrednovanje svih
vrednosti&) objava rata i pobede otelovljena u svim starim pojmovima o &istinitom& i
&neistinitom&. Najvredniji uvidi su najdo"nije ot%riveni; a!i najvredniji uvidi su metodi. (vi
metodi) sve pretpostav%e nae sadanje nauno duha) bi!i su to%om hi!jada odina
iz!oeni najdub!jem preziru' u%o!i%o ste traa!i) za njima bi!i ste is%!jueni iz sva%o
opti"aja sa &potenim& !judima vai!i za &neprijate!ja -oa&) za onoa %oji prezire istinu)
za &opsednuto&.Naunost je bi!a poput =anda!e2 ... Protiv sebe smo ima!i itav pathos
oveanstva njeov pojam o tome ta treba da je istina) ta treba da je s!uba istini' do
sada je sva%o &treba& bi!o uprav!jeno protiv nas ... Na predmet) nae pra%se) na miran)
oprezan) podozriv nain sve mu je iz!eda!o savreno nedostojno i vredno prezira.
+onano) treba se) radi ne%e pravinosti) pitati nije !i ono to je to!i%o duo oveanstvo
dra!o zas!ep!jeno upravo estetski u%us' ono je od istine zahteva!o pitoreskno dejstvo) od
saznavao"a podjedna%o zahteva!o da snano de!uje na u!a. Naa uzdrlljivost mu najdue
nije bi!a po u%usu ... *h) %a%o su oni to poa.a!i) ti boji urani
2 anda!a ime nadenuto najniem s!oju u indijs%om %astins%om drutvu. P. prev.
1<
#i smo dru%ije ui!i. ? svemu smo bi!i s%romniji. =ove%a vie ne izvodimo iz
&duha&) iz &boanstva&) vrati!i smo a me.u ivotinje. @a nas je on najsnanija ivotinja) jer
je naj!u%avija' jedna od pos!edi"a toa je njeova duhovnost. ( drue strane)uvamo se
sujete %oja bi hte!a opet da se ovde uje' %ao da bi ove% bio ve!i%i pos!ednji "i!j
ivotinjs%o razvit%a. *n nipoto nije %runa stvaranja' sva%o bie pored njea je na
jedna%om stepenu savrenstva... I budui da to tvrdimo) tvrdimo i pre%o toa' ove% je)
re!ativno uzev) najbezuspenija ivotinja) najbo!esnija) najopasnije s%renuta sa puta svojih
instin%ata sva%a%o) uza sve to) i najzanimljivija* 4to se tie ivotinja) najpre se
,e%art odvaio) sa drs%ou vrednom potovanja) na ideju da ivotinju razume %ao
ma"hina: itava naa 0izio!oija upinje se da do%ae ovaj stav. Isto ta%o) !oi%i) mi ne
izdvajamo ove%a %a%o je to pa% ,e%art uinio' ono to se danas uopte shvati!o o ove%u
prostire se upravo u rani"ama do %ojih je on shvaen mains%i. Pre toa je) %ao njeov
miraz iz ne%o vie poret%a) ove%u pripisivana &s!obodna vo!ja&' danas smo mu a%
oduze!i vo!ju u smis!u da pod tim vie ne sme da bude shvaena ni%a%va sposobnost. (tara
re &vo!ja& s!ui za to da oznai jednu 5rezu!tantu) jednu vrstu individua!ne rea%"ije %oja
nuno prati mnotvo de!om suprotstavijenih) de!om sa!asnih drai vo!ja vie ne
&de!uje&) vie ne &po%ree& ... Ne%ada se u ove%ovoj svesti) u &duhu&) video do%az
njeovo viso%o pore%!a) njeove boans%e prirode. ,a bi se ove% usavrio savetova!o
mu se) po u!edu na %ornjau) da u!a uvue u njih same) napusti opti"aj sa zema!js%im)
svue smrtni p!at' tada bi od njea preosta!a najbitnija stvar) &isti duh&. *vde se
razi!azimo' za nas je svest) &duh&) upravo simptom re!ativno nesavrenstva oranizma)
e%sperimentisanje) pipanje) promaivanje) muenje u %oje je utroeno nepotrebno mnoo
nervne snae) poriemo da ita savreno moe da se napravi u%o!i%o se to pravi svesno.
&=isti duh& je ista !upost' ne raunamo !i nervni sistem i u!a) &smrtni p!at&) tada loe
raunamo nita vie/...
1A
Ni mora! ni re!iije ne dodiruju se) u hrianstvu) ma sa %ojom ta%om stvarnosti.
(ami imainarni uzro"i 5&-o&) &dua&) &ja&) &duh&) &s!obodna vo!ja& i!i pa%
&nes!obodna&7' same imainarne posledi"e .5&reh&) &is%up!jenje&) &mi!ost&) &%azna&)
&pratanje rehova&7. *pti"aj izme.u imainarnih bia 5&-o&) &duhovi&) &due&7;
imainarna nau%a o prirodi antropo"entrina; potpuno odsustvo pojma o prirodnom
uzro%u7; imainarna psihologija 5sami nesporazumi sa samim sobom) tumaenja prijatnih
i!i neprijatnih optih oseanja) na primer stanja nervus s2mpathi"usa% pomou jezi%a
sastav!jeno iz zna%ova re!iiozno;mora!ne idiosin%razije &po%ajanje&) &riza savesti&)
&.avo!ova %usanja&) &boja b!izina&7; imainarna teleologija 5&boje "arstvo&) &pos!ednji
sud&) &veni ivot&7. *vaj isti svet 3ik"ije raz!i%uje se) i to znatno na njeovu tetu) po
tome od sveta sna da ovaj pos!ednji stvarnost odraava% do% je prvi %rivotvori)
obezvre.uje) ponitava. :e% to je ot%riven pojam &priroda& %ao pojam protivstav!jen
pojmu &-o&) &prirodno& je mora!o da postane re za &osudu& itav taj svet 0i%"ije ima
svoj %oren u mrnji prema prirodnom 5 stvarnost/ 7) on je izraz ne!aodnosti u
stvarnom ... #o% sa tim se sve objasnilo. +o bi sam imao ne%o raz!oa da obmanjujui se
bei iz stvarnosti? *naj %o trpi od nje. 8!i) trpeti od stvarnosti znai biti brodolomna
stvarnost... Pretezanje oseanja nezadovo!jstva nad oseanjima zadovo!jstva jeste uzrok
jedno 0i%tivno mora!a i re!iije' no ta%vo pretezanje prua 3ormulu za de"aden"e ...
1B
,o isto za%!ju%a dovodi i %riti%a hrianskog pojma boga. Narod %oji jo veruje
u sebe samo ima) isto ta%o) svo sopstveno boa. ? njemu on potuje us!ove pomou
%ojih je nadmoan) svoje vr!ine) svoje oseanje moi on proje%tuje u ne%o bie %ojem
moe da zahva!i za svoje unutranje zadovo!jstvo. +o je boat taj e!i da de!i; ordom
narodu je bo potreban da bi rtvovao... (a ta%vim pretpostav%ama re!iija je ob!i%
zahva!nosti. @a samo sebe je zahva!an' za to je potreban ne%i bo. :a%vom bou mora
da je moue da %oristi i da naudi) da bude prijate!j i neprijate!j njemu se divi %o!i%o u
dobru to!i%o i u z!u. )rotivprirodno %op!jenje ne%o boa u isto dobro boa bi!o bi ovde
izvan onoa to se e!i. +o!i%o dobar to!i%o je potreban i zao bo' tavie) za sopstvenu
ezisten"iju se ne zahva!juje upravo to!eran"iji) !juds%om prijate!jstvu ... +a%av bi to bio
bo %oji ne bi poznavao srdbu) osvetu) zavist) poruu) !u%avstvo) nasi!je? +oji moda
nijednom nije upoznao zanosne ardeurs, pobede i unitavanja? :a%av bo se ne bi
razumeo' emu on? (va%a%o' %ada narod nestaje) %ada osea da %onano opada njeova
vera u budunost) nada u s!obodu) %ada mu podjarm!jivanje %ao prva %orisnost i vr!ine
podjarm!jenih prodiru u svest) tada i njeov bo mora da se) isto ta%o) preobrazi. (ada on
postaje pritvori"a) p!a!jiv) smeran) poziva se na &duevni spo%oj&) na odustajanje od
mrnje) na b!aost) a% na &!jubav& prema prijate!ju i neprijate!ju. (ta!no mora!ie) amie
po up!jini sva%e privatne vr!ine) postaje bo za sva%o) privatna osoba) %osmopo!it...
Ne%ada je on predstav!jao jedan narod) snau naroda) sve ono to je u dui naroda
aresivno) i edno moi' sada je on pa% isto dobri bo... ? stvari) nema drue a!ternative
za boove' ili su vo!ja za mo i dot!e e postojati do% su narodni boovi ) ili pa%
nemo na moi i tada nuno postaju dobri...
2 Na 0ran"us%om u izvorni%u. @nai) izme.u osta!o) vrui"e. P. prev.
1D
:amo de u ne%om ob!i%u vo!ja za mo opada) sva%i put postoji i ne%o 0izio!o%o
nazadovanje) d4"aden"e. -oanstvo d4"aden"e% odseeno od njeovih najmu%ijih vr!ina i
naona) tavie nuno biva boom 0izio!o%i zaosta!ih) s!abih. *ni sebe same ne zovu s!abi)
nazivaju se &dobri& ... Nije potrebno opominjati da bi se razume!o u %ojim trenu"ima
istorije postaje moua te% dua!isti%a 0i%"ija jedno dobro i jedno z!o boa. (a istim
instin%tom sa %ojim po%oreni smetaju svo boa na ravan &dobra po sebi&) pre"rtavaju oni
dobra svojstva boa njihovih pobedi!a"a; oni se svete svojim ospodarima time to
oavoljuju njihovo boa. 5obar bo) %ao i .avo' oba su izrodi d4"aden"e. +a%o je
jo dan;danas moue to!i%o poputanje !uposti hrians%ih teo!oa da se zajedno sa
njima reava de%retom da je razvie pojma boa od &boa Izrae!a&) od narodno boa do
hrians%o boa) do sutastva svea dobro) napredak! No sam 6enan to radi. +ao da
je 6enanu dato pravo na !upost/ Ipa%) pada u oi i suprotno. +ada se pretpostav%e
rastueg ivota) %ada se sve snano) srano) ospodars%o) ordo) odstrani iz pojma boa)
%ada se on %ora% po %ora% izopai u simbo! tapa za umorne) spasonosne %otve za
dav!jeni%e) %ada postane bo siromanih) bo renih) bo bo!esnih par e6ellen"e% a
predi%at &spasite!j&) &is%upite!j& preostane ta%orei %ao jedini boans%i predi%at' o emu
ovori ta%va promena?) ta%va reduk"ija boans%o? Casno' &boje "arstvo& je time
uveano. Ne%ada je on imao samo svoj narod) svoj &izabrani& narod. ? me.uvremenu on
je) sasvim isto poput njeovo naroda) poao u tu.inu) poeo da !uta da nide vie potom
ne na.e spo%oja' %onano) od tada) on je svuda %ao %od %ue) ve!i%i %osmopo!ita za
svoju stranu je zadobio &ve!i%i broj& i po!ovinu @em!je. 8!i) bo &ve!i%o broja&) demo%rat
me.u boovima) upr%os tome nije postao ordi mnooboa%i bo' ostao je Cevrejin) ostao
je bo %uta%a) bo svih senovitih u!ova i mesta) svih nezdravih etvrti itavo sveta/ ...
Pos!e '%ao i pre) njeovo "arstvo na ovome svetu je "arstvo podzem!ja) dom uboih)
souterrain;"arstvo) "arstvo;eto ... 8 on sam) to!i%o b!ed) to!i%o s!ab) to!i%o d4"adent... =a%
su najb!e.i me.u b!edima posta!i ospodari nad njim) ospoda meta0iziari)
a!binoni pojma. *ni su a upre!i u svoju zavereni%u mreu da je on) hipnotiziran njihovim
po%retima) postao sam pau%) sam meta0izi%us. 4tavie) on sa svoje strane ispreda svet iz
sebe sub spe"ie (pinozae, ) tavie) sebe trans0iurie u neto sve tananije i sve b!e.e)
bivajui &idea!&) bivajui &isti duh&) bivajui &abso!utum&) bivajui &stvar po sebi& ...
)ropast boga: bo %oji biva &stvar po sebi&...
2 Ira re"i u nema%om. Pau% i (pinoza. Pau% je (pinne. P. prev.
1F
$rians%i pojam boa bo %ao bo bo!esnih) %ao pau%) %ao duh jeste jedan od
najis%varenijih pojmova o bou %oji su dospe!i na zem!ju. *n moda a% predstav!ja
najnii vodostaj u opadajuem razvit%u boje tipa. -o odro.en u protivreje ivota%
umesto da bude njeovo preobraenje i veno 5a* ? bou obreeno neprijate!jstvo prema
ivotu) prirodi) vo!ji za ivotom/ -o 0ormu!a za sva%o %!evetanje &ovostrano&) za sva%u
!a o &onostranom&/ ? bou obootvoreno nitavi!o) posveena vo!ja za nitavi!om/...
1G
,a snane rase severne >vrope nisu od sebe odba"i!e hrians%o boa) to zaista ne
ini ast njihovom re!iioznom daru da ne ovorimo o u%usu. *ni su morali izii na %raj
sa ta%vim izrodom d4"aden"e.@ato to nisu sa njim o%ona!i) na njima !ei pro%!etstvo' u
sve svoje instin%te su primi!i bo!est) starost) protivreje od tada nisu stvorili vie
nijedno boa/ (%oro dve hi!jade odina a ni jedan jedini novi bo/ Neo jedna%o jo i %ao
s punim pravom postojei) %ao ultimatum i ma6imum bootvorne snae) "reator spiritus-a
u ove%u) taj vredan a!jenja bo hrians%o monotono;teizma/ :a hibridna tvorevina
propadanja sainjena iz nu!e) pojma i protivrenosti) u %ojoj svi instin%ti de"aden"e% svi
%u%avi!u"i i sve !omnosti due na!aze svoju potvrdu/
3H
*su.ujui hrianstvo ne bih e!eo da budem nepravedan prema jednoj srodnoj
re!iiji %oja po broju s!edbeni%a a% premaa prvu' prema budizmu. +ao nihi!isti%e re!iije
obe spadaju zajedno one su re!iije de"aden"e ) obe su na neobian nain me.usobno
raz!uene. @a mounost da se danas one porede %ritiar hrianstva je dubo%o zahva!an
indijs%im uenja"ima. -udizam je stotinu puta rea!istiniji od hrianstva on je u %rvi
nas!edio obje%tivno i h!adno postav!janje prob!ema) on do!azi nakon niza sto!ea istrajno
0i!ozo0s%o traanja. +ada on nastaje pojam &bo& je ve u%inut. -udizam je jedina
dos!ovno pozitivistika re!iija %oju nam istorija dozvo!java da upoznamo) pa a% i njenu
teoriju saznanja 5jedan stroi 0enomena!izam 7. *n vie ne ve!i &borba protiv greha7%
neo) dajui sasvim za pravo stvarnosti) &borba protiv trpljenja7. Iza sebe je ve ostavio
ime se dubo%o raz!i%uje od hrianstva samoobmanu u pojmovima o mora!u) on je)
reeno mojim jezi%om) s one strane dobra i z!a. 5ve 0izio!o%e injeni"e na %ojima poiva i
%oje ima u vidu jesu' najpre izvanredno viso%a oset!jivost senzibi!iteta%oja se izraava %ao
istanana sposobnost za bo!) zatim izuzetna produhov!jenost) odvie duo iv!jenje u
pojmovima i !oi%im pro"edurama zbo ea je instin%t za !inost oteen u %orist
&bez!ino& 5 oba stanja su) bar ne%o!i"ini mojih ita!a"a) &obje%tivnih&) %ao i meni
samom) poznata iz !ino is%ustva7. *vi 0izio!o%i us!ovi su dove!i do depresije: prema
njoj se -uda odnosi hiijens%i. *n joj suprotstav!ja ivot u s!obodnom prostoru) !uta!a%i
ivot; umerenost i izbir!jivost u je!u; oprez spram svih a!%oho!nih pia i spram uvstava
%oja izazivaju jed i uzbur%avaju %rv; ni%a%va zabrinutost ni za sebe ni za druo. *n
zahteva predstave %oje i!i umiruju i!i razvese!javaju izna!azi sredstva za odvi%avanje od
druih. ,obrotu) stanje dobrote) razume %ao zahtev za zdrav!jem. Molitva je is%!juena
upravo %ao i askeza. Nema %ateori%o imperativa) uopte nema prinude% a% ni unutar
manastirs%e zajedni"e 5 %adod se e!i moe se iz nje ponovo izii 7. (ve su to bi!a
sredstva da se pojaa ona pre%omerna oset!jivost. ?pravo zato on ne insistira ni na %a%voj
borbi protiv onih %oji dru%ije mis!e; njeovo uenje ni protiv ea se vie ne bori neo
protiv oseanja osvete) odvratnosti) ressentiment-a 5 &neprijate!jstvu se ne moe stati na
put pomou neprijate!jstva&' udarni pripev itavo budizma...7. I s pravom' upravo ova
uvstva bi!a su najnezdravija s obzirom na osnovnu dijetets%u nameru. (a duhovnim
zamorom) %oje zatie i %oji se izraava u preteranoj &obje%tivnosti& 5to jest s!ab!jenju
individua!no interesa) ubit%u u teini) u &eoizmu&7) on se bori stroim svo.enjem i
najduhovitijih interesa na linost. ? -udinom uenju eoizam je nuda' &jedno je
neophodno& i &%a%o se ti os!oba.a patnje& vodi i ome.ava duhovnu dijetu 5 a zato da se
pa% ne setimo ono 8tinjanina %oji je isto ta%o ratovao sa istom &naunou&) (o%rata %oji
je eoizam !inosti u podruju prob!ema uzdiao do mora!a7.
31
Pretpostav%a za budizam je veoma b!aa %!ima) ve!i%a i %rot%a popust!jivost i
!ibera!nost u mora!nim obiajima) nikakav mi!itarizam; i da po%ret ima svoje onjite u
viim i a% obrazovanijim s!ojevima. Njeov "i!j je postignut a%o se %ao najviem "i!ju tei
vedrini) spo%oju; odsustvu sva%e e!je. -udizam nije re!iija u %ojoj se naprosto stremi
savrenstvu' neto savreno je norma!an s!uaj.
? hrianstvu u prvi p!an izbijaju instin%ti potinjenih i pot!aenih' u njemu svoj
spas trae najnii s!ojevi. :u se %ao zanimanje% da bi se dos%oi!o dosadi) pra%ti%uje
%azuisti%a reha) samo%riti%a) in%vizi"ija savesti; tu se neprestano naprenutim 5mo!itvom7
odrava a0e%tivni odnos spram jedno monika nazvano &-o&; tu ono najvie vai %ao
nedostino) %ao po%!on) %ao &mi!ost&. ? njemu isto ta%o nema javnosti. $rians%o je
s%rovite) mraan prostor. :e!o je prezreno) hiijena odbaena %ao u!nost. Mr%va se a%
bori protiv istote 5 prva hrians%a mera pos!e proona #avara bi!a je zatvaranje javnih
%upati!a) %ojih je +ordoba ima!a samo 3DH7. $rians%o je izvestan smisao za surovost
prema sebi i druome; mrnja prema onima %oji dru%ije mis!e; vo!ja za proanjanjem. ?
prvom p!anu su turobne i uzbud!jive predstave; najvie prie!j%ivana) oznaena najviim
imenima) jesu epi!epti%a stanja. ,ijeta je ta%o izabrana da podstie morbidna privi.anja i
nadrauje nerve. $rians%o je smrtno neprijate!jstvo prema onima %oji se dre zem!je)
prema &otmenima& i u isti mah pri%riveno) tajno nadmetanje 5 njima se preputa
&te!o&) hoe se samo &dua&...7. $rians%o je mrnja prema duhu% prema ponositosti)
odvanosti) s!obodi) libertinage, duha; hrians%o je mrnja prema ulima% prema
radovanju u!a) prema radosti uopte ...
2 Na 0ran"us%om u izvorni%u. 8ibertinage 9 s!obodoum!je) s!obodarstvo. P. prev.
33
+ada je hrianstvo napusti!o svoje prvo t!o) najnie s!ojeve) donji svet 8nti%e) %ada
je po!o u potrau za moi me.u varvars%im narodima) tu ono vie nije ima!o za
pretpostav%u umorne !jude) neo iznutra podiv!ja!e i rastrzane snane a!i bezuspene
!jude. Nezadovo!jstvo sa sobom) patnja u sebi) ovde nije %ao %od budista ne%a pre%omerna
oset!jivost i sposobnost za bo!) ve obrnuto' premona e!ja za z!ode!om) za
rasprs%avanjem unutranje napetosti u dumans%e inove i predstave. $rianstvu su bi!i
neophodni varvarski pojmovi i vrednosti da bi zaospodari!o nad varvarima' ta%vi su
rtvovanje prven"a) pijenje %rvi u priesti) preziranje duha i %u!ture) muenje u svim
ob!i"ima) 0izi%im i psihi%im) ve!ianstveni !ani sjaj %u!ta. -udizam je re!iija za do"nije
!jude) za b!ae) !jubazne) izuzetno produhov!jene rase %oje su odvie !a%o s%!one bo!i 5
>vropa jo duo nee biti zre!a za njea 7' on je vraanje tih rasa spo%oju i vedrini) dijeti
u prostoru duha) izvesnom pre%a!jivanju u prostoru te!a. $ri"anstvo hoe da zaospodari
nad grabljivi"ama& njeova zamisao je da ih razboli s!ab!jenje je hrians%i re"ept za
pripitomljavanje% za &"ivi!iza"iju&. -udizam je re!iija za %ona" i zamor "ivi!iza"ije)
hri"anstvo je jo ne na!azi pred sobom ono je zasniva prema o%o!nostima.
39
6e"imo jo jednom) budizam je sto puta h!adniji) istinitiji) obje%tivniji. Njemu vie
nije potrebno da prilino sebi tumaenjem reha stvara svoju patnju) svoju sposobnost za
bo! on jednostavno ve!i ono to mis!i) &ja patim&. @a Earvara) naprotiv) trpeti u sebi nije
nita pristojno' njemu je neophodno tumaenje da bi sebi priznao da pati 5njeov instin%t
upuuje a pre na pori"anje patnje) na tiho podnoenje7. :u je re &.avo& bi!a dobroinstvo'
imao se premoan i straan neprijate!j sa ta%vim neprijate!jem nije ima!o zbo ea da
se postidi. ? svojoj osnovi hri"anstvo ima ne%o!i%o tananosti %oje pripadaju
Isto%u. Pre svea poznato je da je on u sebi sasvim ravnoduan da !i je neto istinito) a!i od
najvee vanosti je ukoliko se u to veruje %ao istinito. Istina i vera da je neto istinito' dva
sasvim diverentna sveta interesa) otovo protivstavljena sveta i jednom i druom se
pri!azi u osnovi raz!iitim putevima. @nati izvesti to predstavlja na Isto%u bezma!o
mudrost' ta%o to razumeju brahmani) ta%o to razume P!aton) ta%o i sva%i ueni% ezoteri%e
nau%e. 8%o na primer srea poiva u verovanju u is%up!jenje reha) tada %ao pretpostav%a
za to nije nuno da ove% bude rean ve da se osea rean. No) a%o je vera potrebna pre
svea) tada se um) saznanje) istraivanje) moraju pre%riti nepoverenjem' put prema istini je
zabranjeni put) (nana nada je mnoo vei podsti"aj za ivot neo ina bi!o %oja
pojedina zaista postinuta srea. *naj %oji pati mora da se odrava nadom %oja ne moe da
bude protivrena ijednoj stvarnosti %oja se ne okonava ni sa %a%vim ispunjenjem' nada
u onostranost) 5?pravo zbo ove od!i%e da odrava nesrene) vai!a je %od Nr%a nada %ao
z!o nad a!ima) %ao izuzetno podmuklo z!o' ono je ostav!jeno u bavi z!a7. ,a bi ljubav
bi!a mouna mora bo da bude !inost; da bi najdub!ji instin%ti mo!i rei svoju re) bo
mora da je m!ad. ,a bi se udovo!ji!o pobonoj revnosti ena u prvi p!an se mora staviti
ne%i !ep sveta") a za mu%ar"e ne%a #arija. *vo uz pretpostav%u da hri"anstvo hoe da
zav!ada podrujem de je a0rodizijs%i i!i 8donisov %u!t ve unapred odredio pojam %u!ta.
@ahtev za ednou pojaava estinu i dubinu re!iiozno instin%ta on ini %u!t top!ijim)
zanosnijim) duevnijim. Jjubav je stanje u %ojem ove% ponajee vidi stvari ta%vima
%a%ve one nisu. :u je i!uzorna snaa u svojoj punoj visini) %ao i ub!aavajua)
preobraavajua snaa. ? !jubavi se podnosi vie neo inae) sve se doputa. 6adi!o se na
tome da se izmis!i re!iija u %ojoj se moe biti vo!jen' time se premoava ono najore u
ivotu a% se vie i ne vidi. :o!i%o o tri hrians%e vr!ine veri) !jubavi) nadi' ja ih
zovem tri hrians%a lukavstva. -udizam je odvie odo"nio) odvie je pozitivisti%i da
bi na ovaj nain jo bio dovit!jiv.
3<
*vde samo dotiem prob!em nastanka hrianstva. )rva postav%a za njeovo
reavanje jeste' hrianstvo se da razumeti jedino na t!u iz %oje je izras!o ono nije
rea%"ija na jevrejs%i instin%t) ono je njeova sama dos!ednost) da!ji za%!jua% u njeovoj
stravinoj !oi"i. ? 0ormu!i is%upite!ja' &(pas do!azi od Cevreja&. 5ruga postav%a !asi'
psiho!o%i tip Na!i!ej"a je jo prepoznat!jiv) a!i samo u njeovom potpunom izopaavanju
5%oje je u isti mah osa%aivanje i pretovarivanje stranim "rtama 7 moao je on da pos!ui
za ono zato je upotreb!jen) za tip iskupitelja oveanstva. Cevreji su
najudnovatiji narod u svets%oj istoriji) jer suoeni sa pitanjem o bit%u i nebit%u I(ein)
Ni"htseinI oni su sa savreno uzbud!jivom sveu po svaku "enu izabra!i bita%' ova "ena je
bi!a radi%a!no krivotvorenje sva%e prirode) sva%e prirodnosti) sva%e rea!nosti) itavo
unutranje %o!i%o i spo!janje sveta. *radi!i su se od svih us!ova pod %ojima je dosada
jedan narod moao da ivi) smeo da ivi; od sebe su stvori!i pojam suprostavIjanja
prirodnim us!ovima postepeno su na nepoprav!jiv nain preo%renu!i re!iiju) %u!t) mora!)
istoriju) psiho!oiju) u suprotnost njihovih prirodnih vrednosti. Isti 0enomen sreemo jo
jednom i u neizre"ivo uveanoj razmeri) a!i upr%os svemu samo %ao %opiju hrians%a
"r%va) i obzirom na &sveti narod& ona ne moe da po!ae ni%a%vo pravo na oriina!nost.
?pravo zato su Cevreji najsudbonosniji narod u svets%oj istoriji; oni su svojim na%nadnim
de!ovanjem to!i%o ispremeta!i oveanstvo da se i do danas moe hrianin da osea
antijevrejs%i a da se ne shvati %ao krajnja jevrejska konsekven"a. Po prvi put sam u svojoj
&Nenea!oiji mora!a& psiho!o%i iz!oio antinomijs%i pojmovni par jedno otmenog mora!a
i mora!a ressentiment-a% pri emu je ovaj pos!ednji izvirao iz #e prema prvom' i u tome je
itav jevrejs%o;hrians%i mora!. ,a bi se mo!o rei Ne svemu to predstav!ja uzlazne
%retanje ivota na zem!ji) uspean rast) mo) !epotu) samopotvr.ivanje) morao je enije
minu!o instin%ta ressentiment-a sebi da stvori drugi svet u %ojem se potvrivanje ivota
jav!ja %ao z!o) %ao neto po sebi za osudu. ,opunimo !i stvar i sa psiho!o%e strane)
jevrejs%i narod je narod naji!avije ivotne snae) narod %oji je s!obodno) stav!jen u
nemoue o%o!nosti) iz najdub!je !u%avstva samoodranja) stao na stranu svih d4"aden"e;
instin%ata ne sv!adan njima) neo zato to je u njima ot%rio mo %ojom moe da se
posvedoi spram &sveta&. Cevreji su protivnost svih d4"adents: oni su mora!i da im se
prikau %ao i!uzija) zna!i su da se stave) sa jednim non plus ultra pozorino enija) na vrh
svih d4"aden"e;%retanja 5 %ao )avlovo hrianstvo 7 da bi iz njih stvori!i neto
snanije od ma %a%ve stran%e koja govori 5a ivotu. 54"aden"e je) za onu vrstu !judi %oji
u jevrejstvu i hrianstvu prie!j%uju mo) sveteniki nain) samo sredstvo: ivotni interes
je ove vrste !judi da oveanstvo uini bolesnim i pojmove &dobro& i &z!o&) &istinito& i
&!ano&) izopai u po ivot opasan i za svet %!evetni%i smisao)
3A
* istoriji Izrae!a se ne moe suditi %ao o tipinoj istoriji sva%o odpriroavanja
prirodnih vrednosti. ?%azujem na pet injeni"a %oje se toa tiu. ? is%onu) pre svea u
vreme +ra!jeva) i Izrae! se odnosio prema svim stvarima ispravno% to jest prirodno. Njeov
Cehova bio je izraz svesti o moi) zadovo!jstva sa sobom) nade u sebe' od njea se
oe%iva!a pobeda i spas) pre%o njea se uzda!o da priroda prua ono to je narodu potrebno
pre svea %iu. Cehova je bo Izrae!a i sledstveno bo pravednosti' !oi%a sva%o naroda
%oji je moan i na tome radi svoju istu savest. ? %u!tnim sveanostima izraavaju se obe
ove strane samopotvrde jedno naroda' on je zahva!an za srenu sudbinu %ojom se izdiao)
zahva!an je za promenu odinjih doba i svu b!aodat u stoarstvu i zem!joradnji. *vo
stanje stvari duo je osta!o idea!om) a% i %ada je bi!o rainjeno na a!ostan nain' anarhija
unutra) 8sir"i spo!ja. No) narod je %ao najpoe!jnije stanje uvrstio onu viziju %ra!ja %oji je
dobar vojni% i stro sudija' pre svea onu tipino proro%a 5to jest %ritiara i satiriara
trenutne situa"ije7) Isaija. 8!i) sva%a nada je osta!a neispunjena. (tari bo vie nita nije
mogao od onoa to je ranije moao. #ora!o mu se dozvo!iti da ode. 4ta se doodi!o?
Pojam o njemu se promenio odprirodio se' to je "ena po %oju se odrao. Cehova bo
&pravde& nije vie jedno sa Izrae!om) nije vie izraz narodno samo!jub!ja' jo je bo
samo pod izvesnim us!ovima... Njeov pojam postaje oru.e u ru%ama sveteni%ih
aitatora %oji od sada sva%u sreu tumae %ao naradu) sva%u nesreu %ao %aznu za
nepos!unost prema bou) za &reh&. :o je onaj naj!a!jiviji manir tumaenja ne%o
tobonje &mora!no svets%o poret%a& sa %ojim je) jednom za uve%) prirodni pojam
&uzro%a& i &pos!edi"e& o%renut na!av"e. +ada se pa%) posredstvom narade i %azne)
prirodna %auza!nost istera!a iz sveta) bi!o je potrebno potraiti protivprirodnu %auza!nost'
sav ostata% neprirode se na to nadovezao. -o %oji zahteva umesto boa %oji pomae;
savetuje) %oji je u osnovi podsti"ajna re za sva%o sreno nadahnue odvanosti i
samopouzdanja ... Moral %oji nije vie izraz ivotnih i razvojnih us!ova jedno naroda) %oji
nije vie njeov najdub!ji ivotni instin%t) neo je postao apstra%tan) protivstav!jen ivotu
mora! %ao teme!jno razjedanje mate) %ao &z!o o%o& upereno na sve stvari. :ta je
jevrejs%i) ta je hrians%i mora!? Nevinost predata s!uaju) nesrea o%a!jana pojmom
&reha&) dobro raspo!oenje shvatano %ao opasnost) %ao &is%uenje&) 0izio!o%a ne!aodnost
zatrovana "rvom %oji nariza savest...
3B
+rivotvoreni pojam boa) %rivotvoreni pojam mora!a jevrejs%o svetenstvo nije
sta!o na tome. Nije se zna!o ta uraditi sa itavom istorijom Izrae!a' ne%a se tornja/ :i
sveteni"i su usto!ii!i =udo %rivotvorenja) za ta nam %ao do%ument s!ui dobar deo
-ib!ije' sa neuvenom poruom prema sva%om nas!e.u) prema sva%oj istorijs%oj rea!nosti)
oni su pro!ost svo sopstveno naroda preveli u religiozno% to jest od nje naini!i stupidan
mehanizam spasa' %rivi"a prema Cehovi i %azna) pobonost prema Cehovi i narada. #noo
bo!nije bi oseti!i ovaj najsramniji in %rivotvorenja istorije da nas "rkvena interpreta"ija
istorije nije hi!jadama odina otovo zatup!jiva!a zahtevima za tanost in histori"is. 8
"r%vi su se%undira!i 0i!ozo0i' la o &mora!nom poret%u sveta& proima itav razvoj a% i
novije 0i!ozo0ije. 4ta znai &mora!ni poreda% sveta&? ,a boja vo!ja postoji) jednom za
svada) u onome to ove% ini) u onome to mu je doputeno; da se vrednost jedno
naroda) jedno pojedin"a) meri prema njeovoj veoj i!i manjoj po%ornosti bojoj vo!ji; da
sudbina naroda) pojedin"a) osvedoava vladavinu boje vo!je) to jest one %oja %anjava i
nara.uje srazmerno pos!unosti. ;ealnost umesto ove !ai vredne a!jenja znai'
parazits%a vrsta ove%a) %oja opstaje troenjem svih zdravih ivotnih ob!i%a) svetenik%
z!oupotreb!java boje ime' drutveno stanje u %ojem sveteni% odre.uje vrednost stvari on
naziva &-ojim "arstvom&; sredstvo %ojim ta%vo stanje postie i odrava naziva &-ojom
vo!jom&. (a h!adno%rvnim "inizmom) on odmerava narode) razdob!ja) pojedin"e) prema
tome da !i oni %oriste i!i se suprotstav!jaju sveteni%oj svemoi. Ne%a ih se po!eda na
de!u' veliko razdob!je u istoriji Izrae!a posta!o je u ru%ama jevrejs%ih sveteni%a razdob!je
propadanja) proonstva) due nesree) preobrazi!o se u venu %aznu za ve!i%o doba
doba %ada sveteni% jo nita nije znaio. *ni su) ve prema svojim potrebama) od monih)
slobodarskih !i%ova iz istorije Izrae!a stvara!i jadne vara!i"e i %u%avi"e i!i &bezboni%e&)
psiho!oiju svih ve!i%ih doa.aja pojednostavi!i su u idiots%u 0ormu!u &pos!unost ili
nepos!unost prema bou&. +ora% da!je' &-oja vo!ja& 5to jest us!ovi odranja moi
sveteni%a7 mora da bude prepoznata u ovu svrhu je potrebno &ot%rovenje&. Casno je'
potrebno je ve!i%o %njievno %rivotvorenje) prona.en je jedan &sveti spis& uza svu
obrednu pompu) sa danima po%ajanja i %u%anjem nad duim &rehom&) on je objav!jen.
&-oja vo!ja& je ve odavno bi!a utvr.ena' itava nesrea bi!a je u tome da se &sveti spis&
zaubio ... #ojsiju je ve bi!a ot%rivena &-oja vo!ja&... 4ta se doodi!o? (a stroou i
pedanterijom) a% do ma!ih i ve!i%ih poreza %oji su ima!i da mu se p!ate 5 ne zaboravivi
ni naju%usnije %omade mesa) jer je on ve!i%i !jubite!j bee0stea%a7) sveteni% je jednom za
svada 0ormu!isao ta on eli da ima% &ta je boja vo!ja& ... *d sada su sve ivotne stvari
ta%o ure.ene da je sveteni% svuda neophodan& u svim prirodnim doa.ajima u ivotu) %od
ra.anja) bra%a) bo!esti) smrti) a da o &rtvovanju& 5obedovanje7 i ne ovorimo) pojav!juje se
sveti parazit da bi ih odprirodio njeovim jezi%om' &osvetio& ... Cer) mora se shvatiti'
sva%i prirodni obiaj) sva%a prirodna ustanova 5drava) pravni poreda%) bra%) staranje nad
bo!esnima i siromanim7) sva%i zahtev %oji potie iz ivotno instin%ta) u%rat%o sve ono to
u sebi ima svoju vrednost) posta!o je sa sveteni%im parazitizmom 5i!i &mora!nim
poret%om sveta&7 u osnovi bezvredno) opreno vrednosti' svemu tome je potrebna
na%nadna potvrda potrebno je stvoriti mo koja odobrava vrednost% mo %oja ponitava
prirodu i %oja upravo te% time stvara vrednost... (veteni% obezvre.uje) obesveuje
prirodu' te% po tu "enu on uopte postoji. Nepos!unost prema bou) to jest prema
sveteni%u) prema &za%onu&) dobija sada ime &reh&. (redstva da bi se ponovo &izmiri!i sa
-oom& jesu) %a%o je pravo) sredstva sa %ojimase samo jo siurnije zajemuje
potinjenost sveteni"ima' sveteni% jedini &is%up!juje&... Psiho!o%i !edano) &rehovi& su
neophodni u sva%om sveteni%i oranizovanom drutvu. *ni su pravo odravanje moi)
sveteni% ivi od rehova) njemu je potrebno da se &rei&... Najvrhovnije nae!o' &-o
oprata onome %oji se %aje& jasnije' koji se potinjava sveteniku.
3D
Na ta%vom lanom tlu% de je sva%a priroda) sva%a prirodna vrednost) sva%a
realnost% ima!a protiv sebe najdub!je instin%te v!adajue %!ase) izras!o je hrianstvo% ob!i%
smrtno neprijate!jstva prema rea!nosti %oji do sada nije prevazi.en. &(veti narod&) %oji je
za sve stvari zadrao samo sveteni%e vrednosti) samo sveteni%e rei) i %oji je) sa
dos!ednou u u!ivanju straha) odba"io od sebe sve to je inae osta!o na zem!ji od moi
%ao &boohu!no&) %ao &svet&) %ao &reh& taj narod proizveo je za svoj instin%t pos!ednju
0ormu!u %oja je !oi%i vodi!a do samopori"anja' on je) %ao hrianstvo% pore%ao i
pos!ednji ob!i% rea!nosti) &sveti narod&) &narod izabranih&) samu jevrejsku rea!nost. (!uaj
je prvoa reda' ma!i pobunjeni%i po%ret) %oji je %rten prema imenu Isusa iz Nazareta) jo
jedamput je jevrejs%i instin%t druim reima) sveteni%i instin%t %oji vie ne podnosi
sveteni%a %ao rea!nost) izum jedno jo izvedenijeg ob!i%a postojanja) jedne jo nerealnije
vizije sveta od one %oja je us!ov!jena oraniza"ijom ne%e "r%ve. $rianstvo porie
"r%vu ... Ne vidim protiv ea je pobuna bi!a uperena) razume!i dobro i!i ne njeno
zaetni%a Isusa) a%o nije bi!a pobuna protiv jevrejs%e "r%ve &"r%ve& uzete tano u onom
smis!u u %ojem mi danas tu re razumemo. :o je bi!a pobuna protiv &dobrih i pravednih&)
protiv &sveto Izrae!a&) protiv hijerarhije drutva ne protiv njeove is%varenosti) neo
protiv %aste) privi!eije) poret%a) 0ormu!e. *na je bi!a neverovanje u &vie !jude&) #e reeno
svemu to je bi!o sveteni% i teo!o. No hijerarhija) %oja je time ia%o samo za trenuta% bi!a
stav!jena u pitanje) bi!a je sojeni%o nase!je u %ojem se jevrejs%i narod) usred &vode&)
u!avnom jo odravao muno izvojevana poslednja mounost da preivi ta!o
njeove zasebne po!iti%e ezisten"ije' napad na nju bio je napad na najdub!je narodne
instin%te) na naji!aviju narodnu vo!ju za ivotom %oja je i%ada postoja!a na zem!ji. :aj
sveti anarhist) %oji je pozivao najnie s!ojeve naroda) odbaene i &reni%e&) andalu unutar
jevrejstva) na pobijanje v!adajue poret%a sa jezi%om) a%o je verovati Cevan.e!jima)
%oji i danas jo traje u (ibiru) bio je po!iti%i z!oina" upravo %o!i%o je to moue bi!o u
jednoj apsurdno-nepolitikoj zajedni"i. I ona a je odve!a na %rst' do%az za to je zapis na
%rstu. ?mro je za svoju %rivi"u nema ni%a%vo osnova) ia%o je to esto bi!o tvr.eno) da
je umro za %rivi"u druo.
3F
(asvim je druo pitanje da !i je on uopte bio svestan ta%ve protivrenosti i!i se
pa% oseao %ao ta protivrenost. I te% ovde dodirujem prob!em psihologije iskupitelja.
Priznajem da je ma!o %njia %oje itam sa ta%vim te%oama %ao Cevan.e!je.*ve te%oe su
drue vrste od onih na ijem utvr.ivanju je uena radozna!ost nema%o duha s!avi!a jedan
od svojih najnezaboravnijih trijum0a. ,a!e%o je vreme %ada sam i ja) poput sva%o m!ado
nauni%a) sa razboritom sporou jedno istanano 0i!o!oa) uivao u de!u neuporedivo
4trausa. :ada sam imao dvadeset odina' sada sam preozbi!jan za to. 4ta me se tiu
protivreja &nas!e.a&? +a%o je uopte moue da se !eende o sve"ima zovu &nas!e.e&/
Povesti o sve"ima su najdvosmis!enija !iteratura %oja uopte postoji' primeniti na njih
nauni metod) kada nema nijednog drugog dokumenta% iz!eda mi unapred osu.eno na
neuspeh pu%o nauno bespos!ienje...
3G
*no do ea mi je sta!o jeste psiho!oi%i tip is%upite!ja. *n bi mogao a% da bude
sadran u Cevan.e!jima upr%os Cevan.e!jima) ma %o!i%o od bio osa%aen i!i po%riven
stranim "rtama' %ao onaj %oji je sauvan u !eendama Franje 8si%o upr%os tim
!eendama. #e istina o tome ta je radio) ta je ovorio) %a%ve su stvarne o%o!nosti njeove
smrti' neo pitanje da !i je njeov tip jo uopte zamiIjiv) da !i a je &tradi"ija sauva!a&?
Po%uaji) za %oje znam) da se iz Cevan.e!ja iita a% istorija jedne &due&) iz!edaju mi
%ao potvrde nusne psiho!o%e !a%omis!enosti. Nospodin 6enan) taj !a%rdija in
ps2"hologi"is% snabdeo je svoje objanjenje tipa Isusa sa dva najneprikladnija pojma %oja
se na njea mou primeniti' pojmom genija i pojmom heroja .7heros7<. = a%o je neto
nejevan.e!js%o) to je pojam heroja. *vde je instin%tom posta!o upravo suprotnost svem
borenju) sva%om borbenom raspo!oenju' ovde nesposobnost za otpor postaje mora! 5&ne
opiri se z!u/&) to je najosnovnija poru%a Cevan.e!ja) u izvesnom smis!u njihov %!ju7)
b!aenstvo u miru) u %rot%osti) u ne;moi;biti;neprijate!j. 4ta znai &radosna vest&? Istins%i
ivot) veni ivot je na.en) on nije obetovan) on je tu) u nama: %ao ivot u !jubavi) u
!jubavi bez razi!aenja i is%!juivosti) bez odstojanja. (va%o je boje dete. Isus apso!utno
nita ne trai jedino za sebe %ao boje dete sva%o je sa sva%im jedna%... Praviti od Isusa
heroja* I %a%vo nerazumevanje rei &enije&/ =itavo nae poimanje) na %u!turni
%on"ept &duha& nema u svetu u %ojem ivi Isus ba ni%a%vo smis!a. 6eeno stroim
jezi%om 0i!ozo0ije) ovde bi jedna sasvim drua re bi!a pre na mestu' re idiot. @namo za
jedno stanje bo!esne oset!jivosti ula pipanja %oje sva%i put %ada se dodirne) uhvati ne%i
predmet izaziva stresanje. Prevede !i se ta%av 0i!ozo0s%i habitus na njeovu pos!ednju
!oi%u %ao instin%tivna mrnja prema svakoj rea!nosti) %ao be%stvo u &nedo%uivo&) u
&neshvat!jivo&) %ao odvratnost prema sva%om 0ormu!isanju) sva%om pojmu o vremenu i
prostoru) prema svemu to je opip!jivo) mora!ni obiaji) institu"ija) "r%va) %ao biti %od %ue
u svetu %oji nema vie ni%a%vo dodira sa rea!nou) %oji je jo samo &unutranji&)
&istins%i& svet) &veni& svet... &-oje "arstvo je u nama7...
9H
>nstinktivna mrnja prema realnosti: pos!edi"a e%stremne sposobnosti za trp!jenje i
dra %oja uopte vie ne e!i da &dotie&) jer bi!o %a%vo dodirivanje osea odvie dubo%o.
>nstinktivno iskljuivanje svih gaenja% neprijateljstava% svih grani"a i distan"i u oseanju:
pos!edi"a e%stremne sposobnosti za trp!jenje i dra) %oja sva%o opiranje) ve i primoravanje
na otpor) osea %ao nepodno!jivo nezadovoljstvo 5to jest %ao pogubno% %ao neto od ea
odvraa instin%t samoodranja7) a b!aenstvo 5zadovo!jstvo7 vidi jedino u tome da se vie
ne usprotiv!juje niemu) ni%ome) pa ni nedaama i z!u !jubav %ao jedina) %ao poslednja
mounost ivota... :o su dve 3izioloke realnosti na %ojima) iz %ojih je izras!o uenje o
is%up!jenju. Ca ih nazivam sub!imno da!je razvijanje hedonizma na potpuno morbidnom
teme!ju. Najsrodniji mu je) ia%o sa znatnim dodat%om r%e vita!nosti i nervne snae)
epi%urejizam) mnooboa%o uenje o is%up!jenju. >pi%ur tipini d4"adent: najpre sam a
ja %ao ta%vo prepoznao. (trah od bo!i) a% od ono bes%rajno ma!o u bo!i on ne
moe dru%ije da o%ona neo u jednoj religiji ljubavi...
91
(voj odovor na prob!em dao sam napred. *n pretpostav!ja da nam je tip is%upite!ja
sauvan samo u oromnoj una%aenosti. :o izvrtanje ima u sebi mnoo verovatnosti' ta%av
tip nije iz vie raz!oa moao da ostane ist) potpun) bez dodata%a. Isto ta%o je i sredina) u
%ojoj se ovaj neobini !i% %retao) a jo vie istorija) sudbina prve hrians%e zajedni"e)
mora!a da ostavi traove na njemu. *d njea je postao tip sa mnotvom "rta %oje se daju
razumeti samo ratom i propaandnim "i!jevima. :aj udni i bo!esni svet u %oji nas uvode
Cevan.e!ja svet) %ao iz ne%o rus%o romana) u %ome %ao da su upri!ii!i sastana%
drutveni ta!o) drutvena patnja i &deji& idiotizam morao je u sva%om s!uaju da
vulgarizuje tip' osobito prvi ueni"i prevode jedno bie potpuno utop!jeno u simbo!e i
nedo%uivosti najpre u njihovu sopstvenu sirovost da bi od njea uopte neto razume!i)
za njih je tip postojao te% na%on njeovo uob!iavanja u poznatije ob!i%e... Proro%) mesija)
budui sudija) uite!j mora!a) udotvora") Covan +rstite!j to!i%o pri!i%a da se tip ne
prepozna... +onano) ne pot"enjujemo proprium %oje od bi!o ve!i%o) naime se%ta%o
oboavanja' ono brie izvorne) pone%ad muno;strane "rte i idiosin%razije u oboavanom
biu ono ih ak ne vidi. :reba!o bi a!iti to jedan ,ostojevs%i) mis!im ne%o %o je umeo
da upravo obuhvatno oseti ta%vu meavinu sub!imno) bo!esno i deje) nije iveo u
b!izini to najzanim!jivije de"adent-a. Pos!ednje !edite' u stvari) tip bi mogao% %ao tip
d4"aden"e% da bude naroite p!ura!ne i protivrene prirode. :a%va mounost nije sasvim
is%!juena. #e.utim) sve nas od toa razuverava' to je upravo s!uaj pri %ojem je tradi"ija
mora!a da bude izuzetno istino!jubiva i obje%tivna' iz %ojih raz!oa bi mis!i!i suprotno.
(amo trenuta% zjapi protivreje izme.u propovedni%a p!anina) jezera i po!ja) ija pojava
podsea na -udu %oji eta neindijs%im t!om) i to aresivno 0anati%a) smrtno neprijate!ja
teo!oa i sveteni%a) %oje je 6enanova pa%ost ve!ia!a %ao &le grand maitre en ironie7, Ca
sam ni ne sumnjam u to da je hrians%a propaanda iz svo razdraeno stanja presu!a
znatnu meru oorenja 5i samo iz esprit-a<u tip uite!ja' dovo!jno je poznato da se se%tai
ne dvoume da njihovu apologiju sebi stvore posredstvom njihovo uite!ja. +ada je prvoj
hrians%oj zajedni"i bio neophodan jedan pravedni%i) %avadijs%i) nevan) opa%o
otrouman teo!o protiv teo!oa) stvori!a je sebi svo &-oa& prema njenim potrebama'
ta%o mu je) bez o%!evanja) stavi!a u usta i one sasvim nejevan.e!js%e pojmove %ojih tada
nije mo!a da se !ii) &vraanje&) &pos!ednji sud&) sva%u vrstu vremens%o e%anja i
obeanja.
2 Na 0ran"us%om u izvorni%u. @nai veliki uitelj% ironije. P. prev.
93
Co jednom) protivim se da se 0anati% podvede pod tip is%upite!ja' re imperieu6,%
%oju je upotrebio 6enan) sam"ita ve anulira tip. &,obra vest& je upravo da vie ne postoje
ni%a%ve suprotnosti; nebes%o "arstvo pripada de"i& vera %oja se ovde !as%a nije vera za
%oju se mora!o izboriti ona je tu *d poet%a) ona je u ne%u ru%u detinjstvo %oje je
uzma%!o u duhovno. Fizio!ozima je bar poznat s!uaj) %ao pos!edina pojava deenera"ije)
od!oeno i u oranizam nerazvijeno puberteta. :a%va vera se ne srdi) ne zamera) ne
brani se' ne nosi &ma& a% ni ne s!uti pode!u %oju bi jednom mo!a da izazove. *na se
ne do%azuje) ni udom ni naradom i obeanjem) pa ni &pismom&' ona sama je sva%o
trena svoje udo) svoja narada) svoj do%az) svoje &-oje "arstvo&. *va vera se ni ne
0ormu!ie ona ivi% od sebe odbija sve 0ormu!e. 6azume se) s!uajnost o%o!ine) jezi%a)
predobrazovanje) odre.uje izvestan %ru pojmova' prvo hrianstvo ru%uje samo sa
jevrejs%o;semits%im pojmovima 5 i jesti i piti %od priesti spada me.u njih) pojam %oji je
"r%va) %ao i sve jevrejs%o) ta%o hudo z!oupotrebi!a7. No ne%a se pazi da se u tome ne vidi
vie od jedno zna%ovno ovora) semioti%e) pri!i%e za jezi%e 0iure. ?pravo ne uzimati
nijednu re dos!ovno jeste za ovo anti;rea!istu predus!ov da uopte moe da ovori. #e.u
Indij"ima on se %oristio pojmovima (On%hPam) me.u +inezima onima %oji su s!ui!i
Jao"eu a pritom nije oseao ni%a%vu raz!i%u. Isus bi se moao) sa izvesnom
to!eran"ijom u izrazu) nazvati &s!obodan duh& prema svemu %on%retnom je ravnoduan'
re ubija% sve to je %on%retno ubija. +od njea se pojam iskustvo &ivot&) jedino %oje
poznaje) opire sva%oj vrsti rei) 0ormu!e) za%ona) vere) dome. *n ovori naprosto o
onome to je najunutarnjije' &ivot& i!i &istina& i!i &svet!ost& jeste njeova re za to
najunutarnjije sve osta!o) itava rea!nost) itava priroda) sam jezi%) ima za njea jedino
vrednost jedno zna%a) 0iure. Na ovom se mestu ne bi sme!o sasvim omaiti) ma %o!i%o
da je ve!i%a zavod!jivost %oja poiva u hrians%oj) hou rei "rkvenoj predrasudi' ta%av
simbo!ist par e6"ellen"e stoji izvan sva%e re!iije) sva%o pojma %u!ta) sva%e nau%e o
istoriji) sva%e nau%e o prirodi) sva%o is%ustva sveta) sva%o saznanja) sva%e po!iti%e)
sva%e psiho!oije) svih %njia) sva%e umetnosti njeovo &znanje& je upravo isto
neznanje da neto ta%vo postoji. /ultura mu a% ni po uvenju nije poznata) on nema
ni%a%ve potrebe da se bori sa njom ne porie je... :o isto vai za dravu% za itav
ra.ans%i poreda% i drutvo) za rad% za rat on ni%ada nije imao raz!oa da porie &svet&)
ni%ada nita nije ni znao o "r%venom pojmu &svet& ... @a pori"anje on upravo i nije bio
%adar ,ija!e%ti%e ta%o.e nema) nema predstave o tome da bi ne%a vera) ne%a &istina&)
mo!a da bude do%azana raz!ozima 5 njegovi do%azi su unutranja &prosvet!jenja&)
unutranja oseanja zadovo!jstva i samopotvrde) isti &do%azi po snazi& <. :a%vom
uenju se i ne moe protivreiti' ono a% i ne shvata da postoje drua uenja) da mogu
postojati) ono a% i ne ume da sebi zamis!i ne%i suprotan sud... (retne !i a de) ono e sa
najdub!jim saoseanjem tuovati nad &s!epi!om& jer ono vidi &svet!ost& ) a!i ne stav!ja
priovore ...
2 Fran"us%i) znai prek% zapovedniki... P. prev.
99
? itavoj psiho!oiji &Cevan.e!ja& nedostaje pojam %rivi"e i %azne) a isto ta%o i
narade. &Nreh&) %oji od distan"irani odnos izme.u boa i ove%a) je u%inut upravo to
je 7radosna vest7. -!aenstvo nije obeano) nije vezano ni za %a%ve ustave' ono je jedina
rea!nost osta!o je zna% da bi pomou njea ovori!i o njoj ... )osledi"a ta%vo stanja
proje%tuje se u novu praksu %oja je prava jevan.e!js%a pra%sa. Nije &vera& ta %oja raz!i%uje
hriane' hrianin de!a) on se raz!i%uje po drukijem de!anju. ,a ne prua ni%a%av otpor)
ni reju ni u sr"u) onome %oji mu ini z!a. ,a ne pravi ni%a%vu raz!i%u izme.u stran"a i
domoro"a) izme.u Cevreja i ne;Cevreja 5&b!inji&) dos!ovno dru po veri) Cevrejin7. ,a se ne
srdi ni na %oa) ni%oa da ne oma!ovaava. ,a ne dopusti ni sebi da vidi ni druo da
poziva pred sudita 5&ne suditi&7. ,a se ni pod %ojim ustavima) a% ni u s!uaju do%azano
neverstva) ne rastav!ja od svoje ene. (ve se u osnovi svodi na jedno nae!o) sve je
pos!edi"a jednog instin%ta. 1ivot is%upite!ja nije bio nita druo neo ova pra%sa
njeova smrt isto ta%o nije bi!a nita druo... Nije imao vie potrebe ni za %a%vim
0ormu!ama) ni za %a%vim ritua!ima za saobraaj sa boom 0 a% ni za mo!itvom.
*braunao se sa itavim jevrejs%im uenjem o po%ajanju i pomirenju; on zna da jedino
praksa ivota omouava da se ne%o &boje dete& sva%o trena osea &b!aeno&)
&boans%i&) &jevan.eos%i&. #i &po%ajanje&) ni &mo!itva za oprotaj&) nisu putevi do boa'
jedino jevaneljska praksa vodi do boa) upravo ona jeste &bo&/ *no to je sa
Cevan.e!jem bi!o svreno% to je bi!o jevrejstvo pojmova o &rehu&) &opratanju rehova&)
&veri&) &is%up!jenu verom& itavo uenje jevrejs%e "rkve bi!o je pore%nuto u &radosnoj
vesti&. ,ubo%i instin%t za to %a%o bi se mora!o iveti da bi se osea!o &nebes%i&) &veno&)
do% se pri sva%om dru%ijem ponaanju apso!utno ne osea &nebes%i&' to je jedino
psiho!o%a rea!nost &is%up!jenja&. Novo iv!jenje) ne nova vera...
9<
8%o i%ada ita razumem o ovom ve!i%om simbo!isti) onda je to da je on samo
unutranje rea!nosti uzimao %ao rea!nosti) %ao &istine& a da je osta!o) sve prirodno)
vremens%o) prostorno) istorijs%o) shvatao samo %ao zna%) %ao pri!i%u za parabo!e. Pojam
&oveje sina& nije ne%a %on%retna !inost %oja pripada istoriji) neto pojedinano)
jedinstveno) neo &vena& injeninost) jedan psiho!o%i simbo! raz!uen od pojma o
vremenu. :o isto vai) i u najviem smis!u) za boga ovo tipino simbo!iste) za &boje
"arstvo&) za &nebes%o "arstvo&) za &boje detetstvo&. Nita nije manje hrians%i od
"rkvenih sirovosti o bou %ao linosti% o &bojem "arstvu& %oje dolazi% o onostranom
&nebes%om "arstvu&) o &bojem sinu&) drugoj linosti trojstva. (ve je to ne%a mi se
oprosti na izrazu pesni"a po o%u oh) pa ta za jedno o%o/ Cevan.e!ja'
svets%oistorijs%i "inizam u sprdanju simbo!a... No) u ru"i je ono to je dota%nuto sa zna%om
&ota"& i &sin& ne u sva%oj ru"i) dodajem ' sa re"i &sin& je izraen ulaz u oseaj
u%upno preob!i%ovanja svih stvari 5b!aenstvo7) sa re"i &ota"& sam taj oseaj% oseaj
venosti) punoe. (tidim se da se setim ta je "r%va napravi!a od ovo simbo!izma' nije
!i smesti!a jednu povest o 8m0itrionu na pra hrians%e &vere&? 8 domu o &bezrenom
zaeu& jo pre%o toa?... #o time je zgreila zaee &Nebes%o "arstvo& je stanje
sr"a ne neto to do!azi &iznad zem!je& i!i &pos!e smrti&. Ideje o prirodnoj smrti i nema u
Cevan.e!ju' smrt nije most) nije pre!az) nje nema jer pripada sasvim druom) prividnom
svetu %orisne zna%ovnosti. &=as smrti& nije hrians%i pojam &as&) vreme) 0izi%i ivot
i njeove %rize) a% i ne postoje za predavao"a &radosne vesti& ... &-oje "arstvo& nije nita
to se oe%uje; ono nema jue i pre%osutra) ne do!azi za &hi!jadu odina& ono je
spoznaja u sr"u. (vuda je i nide...
9A
:aj &radosni vesni%& umro je %ao to je iveo) %ao to je poduavao ne da bi
&is%upio !jude&) neo da bi po%azao %a%o treba iveti. )raksa je ono to je zavetao
oveanstvu' njeovo ponaanje pred sudijama) pred birima) pred tuite!jima i %!evetama i
poruama svih vrsta njeovo ponaanje na krstu. *n se ne opire) ne brani svoje pravo)
ne pravi niti jedan %ora% da bi a mimoi!o ono %rajnje) tavie on ga izaziva... 8 on
pre%!inje) pati) vo!i sa onima) u onima) %oji mu nanose z!o. itavo Cevan.e!je je sadrano u
njeovim reima razbojniku na %rstu. &@aista) to je bio boanski ove%) boje dete/&
%ae razbojni%. &8%o ti to osea& odovara is%upite!j 7onda si ti u raju% onda si ti)
boje dete.& #e braniti se) ne boriti se) ne biti odovoran... 8!i isto ta%o ne opirati se z!u
voleti a...
9B
:e% smo mi) mi osloboeni duhovi) ste%!i pretpostav%e da razumemo neto to se
nije shvata!o devetnaest sto!ea ste%!i onaj instin%t i estitu strast %oji objav!juju rat
&svetoj !ai& vie neo ijednoj druoj... -i!o se neizre"ivo da!e%o od nae srdane i oprezne
neutra!nosti) od one duhovne dis"ip!ine sa %ojom je jedino moue odonetati ta%o
nepoznate) ta%o tanane stvari' sa bestidnim samo!jub!jem sva%o trena se u tome hte!a
samo svoja %orist) i "rkva je sazdana suprotno Cevan.e!ju ...*naj %o bi traao za
zna%ov!jem da iza ve!i%e svets%e ire %on"e pov!ai ne%o ironino boanstvo ne bi za to ni
najmanji os!ona" pronaao u ogromnom upitniku %oji se zove hrianstvo. ,a oveanstvo
%!ei na %o!enima pred suprotnou onoa to je bi!o izvor) smisao) pravo Cevan.e!ja) da je
u pojmu &"r%ve& san%ti0i%ova!o upravo ono to je &radosni vesni%& oseao %ao ispod sebe)
%ao iza sebe u tim injeni"ama bi se uza!ud traa!o za ne%im viim ob!i%om ironije
svetske istorije
9D
Nae doba je ponosno na svoj istorijs%i smisao' %a%o bi se bezum!je moo uveriti
da je na poet%u hrianstva nezgrapna pria o udotvor"u i iskupitelju i da je sve
spiritua!no i simbo!ino nasta!o te% do"nije? *brnuto' istorija hrianstva je i to poev
od smrti na %rstu istorija na sva%om %ora%u sve rub!je nerazumevanja jedno
izvornog simbo!izma. (a sva%im %ora%om rasprostiranja me.u sve ire i neobrazovanije
mase) %oje su a uda!java!e od pretpostav%i pod %ojima je ro.en) bi!o je sve nunije da se
hrianstvo vulgarizuje% varvarizuje uta!o je u sebi uenja i ritua!e svih podzemnih
%u!tova imperium ;omanum% najraz!iitije besmis!i"e bo!esno uma. (udbina hrianstva
poiva u ru%ama nunosti da je sama njeova vera mora!a da postane to!i%o bo!esna) to!i%o
nis%a i vu!arna %o!i%o su bo!esne) nis%e i vu!arne bi!e potrebe %oje je treba!o zadovo!jiti
sa njim. +onano se) %ao "r%va) samo bolesno varvarstvo %on"entrisa!o na moi "r%va)
taj ob!i% smrtno neprijate!jstva prema sva%oj pravinosti) sva%oj uzvienosti due) prema
sva%oj duhovnoj dis"ip!ini) prema svem prostodunom i dobrostivom oveanstvu.
?rianske vrednosti otmene vrednosti' te% smo mi) mi osloboeni duhovi) uspostavi!i
ovu najviu vrednosnu opozi"iju %oja postoji/
9F
Ne mou na ovom mestu da sa%rijem uzdah. Ima dana %ada me obuzima
oseanje "rnje neo naj"rnja mehanho!ija prezir prema ljudima. 8 da ne bih dozvo!io
i%a%vu sumnju ta i koga prezirem' dananji ove%) ove% sa %ojim sam sudbins%i vezan.
,ananji ove% uim se u njeovom neistom dahu... Prema minu!om se odnosim)
poput svih saznava!a"a) s ve!i%om to!eran"ijom) to jest s blagonaklonim
samosav!a.ivanjem' pro!azim %roz hi!jaduodinju svets%u !udni"u) zvanu &hrianstvo&)
&hrians%a vera&) &hrians%a "r%va&) sa setnim oprezom uvam se od toa da
oveanstvo drim odovornim za njeova !udi!a. No moja se oset!jivost na!o menja)
prova!juje napo!je) te% to u!azim u novije) u nae doba. Nae doba zna... *no to je ne%ad
bi!o naprosto bo!esno posta!o je danas nepri!ino nepri!ino da danas bude hrianin. >
ovde zapoinje moja munina. N!edam o%o sebe' nije vie preosta!a niti jedna re o
onome to se ne%ada zva!o &istina&) nepodno!jivo nam je vie a%o ne%i sveteni% samo
zausti re &istina&. =a% a sa najs%romnijim po!aanjem na ispravnost danas se mora znati
da teo!o) sveteni%) papa) sa sva%om reeni"om %oju izovori ne samo da je u zab!udi)
neo da lae da mu vie ne stoji na vo!ju da !ae iz &bezaz!enosti&) iz &neznanja&. Isto
ta%o) %ao i sva%o) sveteni% zna da vie ne postoji ni%a%av &-o&) ni &reh&) ni &is%upite!j&
da su &vo!ja&) &mora!ni poreda% sveta&) lai zbi!ja) dubo%o samoprevazi!aenje duha
ne dozvoljava vie ni%ome da o tome nita ne zna... (vi "r%veni pojmovi su prepoznati %ao
ono to jesu) %ao najz!onamernije %rivotvorenje nov"a) %oje postoji) s "i!jem
obezvreivanja prirode) prirodnih vrednosti; sam sveteni% je prepoznat %ao ono to jeste)
%ao najopasnija vrsta parazita) %ao zarazni pau% ivota... @namo) naa savest to danas zna)
ta uopte vrede) emu su sluili% oni strani izumi sveteni%a i "r%ve) zahva!jujui %ojima
je postinuto ono stanje samos%rnav!jenja oveanstva ije samo posmatranje moe da
izazove odvratnost pojmovi &onostranosti&) &pos!ednje suda&) &besmrtnost due&) same
&due&) jesu instrumenti za muenje) sistemi surovosti) zahva!jujui %ojima je sveteni%
postao i ostao ospodar... (va%o to zna' a uprkos tome sve ostaje po starom. /uda je oti!o
pos!ednje oseanje uspravnosti) samopotovanja) %ada se a% i nai dravni"i) obino
neusi!jena vrsta !judi i s%roz antihristi na de!u) dan;danas nazivaju hrianima i idu na
priest?... Cedan m!adi %nez na e!u svojih eta) ve!ianstven poput izraza samo!jub!ja i
samopreuspinjanja njeovo naroda a!i) eto i on se) bez i%a%vo stida) predstav!ja %ao
hrianin/2 ... /o onda porie hrianstvo?) ta naziva on &svet&? -iti vojni%) sudija)
patriot; boriti se; drati do svoje asti; iznai svoju %orist; biti ponosit... (va%a pra%sa
sva%o trenut%a) sva%i instin%t) sva%o vrednovanje provedeno u de!o) jeste danas
antihrians%o) a ona iskrivotvorena nakaza %oja mora da je moderni ove%) ne stidei se
upr%os svemu sebe) naziva se jo hrianin/
2 Nie mis!i na Ei!he!ma II) nema%o "ara %oji se upravo te odine %ada je pisan 7=ntihrist7% 1FFF) popeo
na presto. P. prev.
9G
Eraam se nazad) priam pravu istoriju hrianstva. Ee re &hrianstvo& je
nesporazum ) u osnovi) postojao je samo jedan hrianin) a taj je umro na %rstu.
&Cevan.e!je& je umrlo na %rstu. *no to se ovo trenut%a naziva &Cevan.e!je& ve je bi!a
suprotnost onome to je on iveo' 7loa vest&) 52sangelium. Netano je do besmis!a) a%o se
u ne%om &verovanju&) primeri"e verovanju u is%up!jenje $ristosom) vidi distint%tivno
obe!eje $rianina' jednostavno) hrians%a praksa% ivot %ao ono to je ivelo onim %oji
je umro na %rstu) jeste hrians%i... Takav ivot je jo danas mou) a za izvesne !jude a% i
neminovan' pravo) izvorno hrianstvo bie mouno u ma %oje doba... #e verovanje) neo
de!anje) pre svea ne de!anje u mnoo stvari) jedan drui nain bivstvovanja @(ein@ ...
(tanja svesti) %oja od vera) drati se istinito na primer sva%i psiho!o to zna jesu
savreno ravnoduna i peto reda prema vrednosti instin%ata' stroije reeno) itav pojam
duhovne uzronosti je !aan. (vesti hrianina) hrians%i ivot) na ne%o dranje;do;
istinito) na pu%u 0enomena!nost svesti) znai pori"ati bit hrians%o. $ stvari% nije
postojao ak nijedan hrianin. &$rianin&) ono to se pos!e dve hi!jade odina naziva
hrianinom) jeste samo psiho!o%o samonerazumevanje. :anije !edano) v!ada!i su u
njemu) uprkos svoj &veri&) naprosto instin%ti i %a%vi instin%ti/ ? sva%om dobu &vera&
je bi!a) na primer %od Jutera) samo p!at) izovor) zavesa% iza %oje su svoju iru ira!i
instin%ti jedno dovit!jivo slepilo nad v!adavinom izvesnih instin%ata ... &Eera& ja sam
je ve nazvao pravom hrians%om dovitljivou% lukavstvom% sta!no se govorilo o
&veri&) a sta!no se samo radilo o instin%tima ... ? menta!nom svetu hrianina ne deava se
nita to nije i stvarnost pa% dota%!a' nasuprot tome) u instin%tivnoj mrnji prema sva%oj
stvarnosti prepozna!i smo po%reta%i) jedini po%reta%i e!ement u %orenu hrianstva. 4ta iz
toa s!edi? ,a je ovde isto ta%o in ps2"hologi"is zab!uda radi%a!na) to jest ona %oja
odre.uje bit) to jest supstan"a. Izvu"imo ovde jedan pojam) na njeovo mesto stavimo
jednu jedinu rea!nost i itavo hrianstvo se %otr!ja u nitavi!o/ N!edano s visine) ta
najneobinija od svih injeni"a) jedna re!iija) odre.ena ne samo zab!udama) ve dovit!jiva
i a% enija!na jedino u poibe!jnim) jedino u za ivot i sr"e otrovnim zab!udama) ostaje
pozorina igra za bogove za boanstva %oja su u isti mah 0i!ozo0i) i %oja sam ja susreo)
na primer) u onim uvenim razovorima na Na%sosu.2 ? trenut%u do% munina poputa u
njima .i nama7) oni su zahva!ni za pozorinu iru hrianina' jadna ma!a zvezda) %oja se
zove @em!ja) zas!uuje moda jedino radi ovo retkog s!uaja boans%i po!ed) boans%o
sude!ovanje... Ne pot"enjujmo hriane' hrianin) !aan do nevinosti% da!e%o je iznad
majmuna to se tie hriana) izvesna poznata teorija pore%!a je pu%a !jubaznost...
2 ? &( one strane dobra i zla7% u a0orizmu 3GA stoji' &Prosta injeni"a da ,ionis jeste 0i!ozo0 i da boovi
ta%o.e 0i!ozo0iraju) iz!eda da je novost...& Prema napomeni 0ran"us%o prevodio"a i %omentatora
&=ntihrista& ,omini%a :ase!a. P. prev.
<H
+obni udes Cevan.e!ja od!uen je smru raspet na &%rst& ... :e% smrt) ta
neoe%ivana sramotna smrt) te% %rst) %oji je u!avnom bio uvan za o!o te% taj straan
parado%s stavio je ueni%e pred pravom zaonet%om' 7ko je bio!% ta je bio!7 Potreseno
i veoma dubo%o povre.eno oseanje) podozrenje da bi ta%va smrt mo!a da bude obaranje
njihove stvari) straan zna% pitanja &zato upravo na taj nain?& odvie dobro se shvata
ovo stanje. :u je sve moralo da bude nuno) da ima smisao) raz!o) vii raz!o; !jubav
ne%o ueni%a ne zna za s!uajnost. :e% se sada pomo!i!a pu%otina' &ko a je ubio?) ko je
bio njeov prirodni neprijate!j?& ovo pitanje sinu!o je poput munje. *dovor' vladajue
jevrejstvo) njeov najvii s!oj. *d to trenut%a) oseti!o se u pobuni protiv poret%a) pos!e
toa Isus se razmatrao u pobuni protiv poretka. ,o tada) ove ratni%e) ove "rte %oja ovori
Ne i provodi a u de!o) nije bilo u njeovoj s!i"i; tavie) on je bio njena suprotnost. *ito)
ma!a zajedni"a nije razume!a upravo !avnu stvar) ono to je primerno u ovom nainu
umiranja) s!obodu) nadvisivanje sva%o poteza ressentiment-a: zna%) %ao to je ovaj)
po%azuje %o!i%o su oni ma!o od njea razume!i/ (am po sebi Isus nije moao sa svojom
smru nita druo da e!i neo) oi!edno) da dQ najjau proveru) dokaz svo uenja... No
njeovi ueni"i bi!i su da!e%o od toa da oproste tu smrt to bi bi!o ponajvie
jevan.e!js%i; i!i a% da sebi ponude s!inu smrt u b!aom i !jubaznom spo%oju sr"a ...
?pravo najmanje jevan.e!js%o oseanje) osveta% izbi!o je napo!je. -i!o je nemoue
prihvatiti da je stvar sa ovom smru o%onana' bi!a je neophodna &odmazda&) &su.enje& 5
pa ipa%) ta je manje jevan.e!js%i od &odmazde&) &%azne&) &suds%o pro"esa&/7. Co jednom
je u prvi p!an do!o popu!arno oe%ivanje #esije. ?oen je istorijs%i trenuta%' &boje
"arstvo& do!azi da sudi svojim neprijate!jima... No time nita vie nije osta!o van
nerazumevanja' &boje "arstvo& %ao in %raja) %ao obeanje/ Cevan.e!je je bi!o upravo
ezisten"ija) ispunjenje) stvarnost to &"arstva&. :ano ta%va smrt bi!a je upravo &boje
"arstvo&. (ada se te% u tip uite!ja uneo itav prezir i oorenje prema 0arisejima i
teo!ozima i time se od njea napravio 0arisej i teo!o/ ( drue strane) sumanuta odanost
ovih razuzdanih dua nije vie mo!a da donosi onu jevan.e!js%u ravnopravnost sva%o da
bude boje dete) %oju je Isus poduavao) njihova osveta je bi!a da Isusa) preterano a
uzvisivi% odvoje od sebe' sasvim %ao ranije Cevreji) da bi se osveti!i njihovim
neprijate!jima odvaja!i su svo boa od sebe i diza!i a u visine. 'edan bo i jedan boji
sin' oba proizvodi ressentiment-a...
<1
I od sada izronjava apsurdan prob!em' &%a%o je -o mogao to da dozvo!i/& Na to
je poremeeni um ma!e zajedni"e naao prosto rozno apsurdan odovor' bo je rtvovao
svo sina radi oprotaja rehova. +ao da je to najednom o%ona!o sa Cevan.e!jem/ Artva za
dug% i to u njenom najdiv!janijem) najvarvars%ijem ob!i%u) rtvovanje nevinog za rehove
%rivih/ +a%av uasan paanizam/ Isus je a% odba"io sam pojam &%rivi"e& osporio je
sva%u rase!inu izme.u boa i ove%a) on je $veo to jedinstvo boa i ove%a %ao njegovu
&radosnu vest& ... 8 ne kao privi!eiju/ *d ovo trenut%a se u!azi %ora% po %ora% u tip
is%upite!ja' uenje o sudu i o vraanju) uenje o smrti %ao rtvenoj smrti) uenje o
uskrsnuu% sa %ojim je itav pojam &b!aenstva&) u%upna i jedina rea!nost Cevan.e!ja
zabaurena u %orist stanja posle smrti/ ... Pav!e je ovo tumaenje) tu razvrat od
tumaenja) !oi%i sistematizovao sa onom rabins%om bezonou %oja a je u svemu
%rasi!a' &a%o $ristos nije us%rsao iz mrtvih) onda je naa vera prazna&. I najednom je od
Cevan.e!ja posta!o najprezirnije od svih neispunjivih obeanja) bezono uenje o
besmrtnosti !inosti... (am Pav!e poduavao a je jo %ao nagradu*...
<3
Eidi se ta bi na %raju bi!o sa smru na %rstu' nova) potpuno izvorna postav%a za
jedan budisti%i po%ret za mir) za stvarnu) ne samo obeavanu sreu na zemlji. Cer) to je
ve sam na!asio osnovna raz!i%a izme.u obe d4"aden"e;re!iije' budizam ne obeava)
ve ispunjava) hrianstvo sve obeava) a!i nita ne ispunjava. &6adosna vest& u stopu je
prati!a ono najgore od svega: ono Pav!ovo. ? Pav!u se ote!ov!java tip suprotan &radosnom
vesni%u&) enije u mrnji) u viziji mrnje) u nezahva!noj !oi"i mrnje. :ta sve za mrnju
nije rtvovao ovaj dPsane!ist/ Pre svea) is%upite!ja' on a je raspeo na svoj %rst. 1ivot)
primer) poru%a) smrt) smisao i pravo "e!o Cevan.e!ja nita vie nije postoja!o %ada je
ovaj %rivotvorite!j shvatio da je mrnja jedino to bi moao da upotrebi. #i rea!nost) ni
istorijs%a istina/ ... I ponovo je sveteni%i instin%t Cevrejina poinio isti ve!i%i z!oin nad
istorijom jueranji"u) pre%jueranji"u hrianstva on jednostavno pre"rtava i za sebe
izmilja istoriju pravog hrianstva. 4tavie' on ponovo preprav!ja istoriju Izrae!a da bi je
predstavio %ao predistoriju svoje stvari' svi su proro"i ovori!i o njegovom &is%upite!ju& ...
Mr%va do"nije %rivotvori a% istoriju oveanstva u predistoriju hrianstva ... :ip
is%upite!ja) uenje) pra%sa) smrt) smisao smrti) ma i ono to prati smrt nita nije osta!o
neta%nuto) nije nita osta!o ni od onoa to je samo na!i% stvarnosti. Pav!e je jednostavno
pomerio teite to u%upno postojanja iza to postojanja u la o &us%rs!om& Isusu. ?
osnovi) on uopte nije moao da upotrebi ivot is%upite!ja treba!a mu je samo smrt na
%rstu i jo neto vie ... Cedan Pav!e) iji je zaviaj bio sedite prosveeno stoi"izma) drao
je za asno da od jedne ha!u"ina"ije napravi dokaz za is%upite!jevo nadiv!javanje) i!i pa%
da po%!oni poverenje njeovoj prii da je imao tu ha!u"ina"iju) to bi bi!a prava niaiserie,
da potie od ne%o psiho!oa' Pav!e je hteo "i!j) dakle hteo je i sredstva... *no u ta on sam
nije verovao) idioti me.u %oje je irio svoje uenje verova!i su. #jemu je treba!a mo& sa
Pav!om) sveteni% je onaj %oji je hteo opet do moi to je moao postii samo
%on"eptima) do%trinama) simbo!ima) sa %ojima se tiraniu mase) 0ormiraju stada. :ta je
%asnije #uhamed jedino pozajmio od hrianstva? Pav!ov izum) njeovo sredstvo za
sveteni%u tiraniju) za 0ormiranje stada' verovanje u besmrtnost to jest uenje o
7sudu7...
, Na 0ran"us%om u izvorni%u. #iaiserie znai glupost% budalatina. P. prev.
<9
+ada se teite ivota pomeri u &onostranost& u nitavilo ) onda se) sasvim
prosto) ivotu oduze!o teite. Ee!i%a !a o besmrtnosti !inosti razara sva%u umnost) sva%u
prirodu u instin%tu sve to je de!atno) ivotvorno) to jemi budunost u instin%tima)
izaziva ubudue nepoverenje. 1iveti na takav nain da vie nema ni%a%vo smisla iveti) to
je sada &smisao& ivota ... =emu duh za zajedni"u) emu jo zahva!nost za pore%!o i
prethodni%e) emu sara.ivati) so!idarisati se) isti"ati ne%o opte dobro i brinuti se o%o
njea? ... :o!i%a &is%uenja&) to!i%a s%retanja s &pravo puta& 7jedno je nuno& ... ,a
sva%o) %ao &besmrtna dua&) ima isti ran sa sva%im) da u sveu%upnosti svih bia &spas&
svakog pojedino sme da po!ae pravo na veitu vanost) da ma!i dur!jiv"i i trietvrtine
a%nuti smeju sebi da uobraavaju da su zbo njih sta!no pobijani prirodni za%oni ta%vo
pojaavanje do bes%raja) do beaa% svih vrsta samo!jub!ja ne moe da se ioe sa
dovo!jno prezira. Pa ipa%) ovoj !as%i up!joj nadmenosti !inosti zahva!juje hrianstvo za
svoju pobedu upravo time su namam!jeni svi promaeni) pobunjeni%o duha) %oji su
po!i r.avim putem) sav o!o i ta!o oveanstva. &(pas due& druim re"ima' &svet se
o%ree o%o mene7... *trov uenja 7jednaka prava za sve& ni%ada ni%o nije to ta%o
teme!jno u%orenio %ao hrianstvo. Iz najs%rovitijih u!ova r.avih instin%ata hrianstvo je
vodi!o rat do smrti protiv sva%o oseanja potovanja i distan"e izme.u dva ove%a) to jest
protiv pretpostavke sva%o uzdizanja) sva%o rasta %u!ture od ressentiment-a masa
s%ova!o je sebi svoje glavno oruje protiv nas% protiv svea to dri do sebe) svea
radosno) p!emenito na zem!ji) protiv nae sree na zem!ji ... &-esmrtnost& uruena Petru i
Pav!u) taj ustupa% je do danas najvei) najz!o%obniji atentat protiv oveanstva %oje dri do
sebe. I ne pot"enjujemo z!u sudbinu %oja se) poev sa hrianstvom) uunja!a u po!iti%u/
Ni%o danas vie nema hrabrosti za posebna prava) za v!adars%a prava) za oseanje
potovanja pred sobom i svojim b!injim za pathos distan"e... Naa po!iti%a je bolesna
od ovo nedostat%a hrabrosti/ 8risto%rats%i menta!itet bio je najdub!je podriven !aju o
jedna%osti dua. 8 %ada vera) na osnovu &pov!asti"e veine& pravi) i pravie% revo!u"ije
hrianstvo je) ne%a se ne sumnja u to) hrianska su.enja o vrednostima su ono to sva%u
revo!u"iju naprosto pretvore u %rv i z!oin/ $rianstvo je pobuna svih puzava"a protiv
uspravnosti: Cevande!je &nis%ih& vue do!e...
<<
Cevan.e!ja su nepro"enjiva %ao do%ument o ve razbuja!oj %orup"iji unutar prve
hrians%e zajedni"e. *no to je Pav!e %asnije) sa !oi%im "inizmom rabina) doveo do
%raja) bio je) me.utim) samo pro"es raspadanja %oji je zapoeo sa smru is%upite!ja. *va
Cevan.e!ja ne mou se itati dovo!jno obazrivo; iza sva%e njihove rei %rije se mnotvo
te%oa. Priznajem) oprostie mi se) da su ona upravo zbo toa zadovo!jstvo prvo reda za
ne%o psiho!oa %ao suprotnost sva%oj naivnoj po%varenosti) %ao prepredenost par
e6ellen"e% %ao viso%o majstorstvo u psiho!o%oj po%varenosti. Cevan.e!ja stoje za sebe.
-ib!ija uopte ne podnosi ni%a%vo pore.enje. -ar me.u Cevrejima' prvo !edite) da ne bi
ovde sasvim izubi!i nit. (e!o upravo do enija) ni ne stupajui inae me.u %njie i !jude)
ovo samopremetanje u &sveto&) ovo jezi%o i estua!no %rivotvorenje %ao umetnost nije
s!uajnost ne%o pojedinano dara) ne%o prirodno izuzet%a. @a tu svrhu je potrebna
rasa. ? hrianstvu je) %ao umetnosti sveto !aanja) itavo jevrejstvo; u njemu je
vieve%ovnim arhiozbi!jnim ertovanjem jevrejs%a tehni%a dovedena do %rajnje
majstorstva. $rianin je) taj ultima ratio !ai) jo jedanput Cevrejin a% tri puta... Eo!ja
da se u nae!u primenjuju samo pojmovi) simbo!i i stavovi %oji su do%azani sveteni%om
pra%som) instin%t za is%!juivanje sva%e druge pra%se) sva%e druge perspe%tive vrednosti i
%orisnosti to nije samo tradi"ija) ve batina: samo %ao batina de!uje ono poput
prirode. Me!o%upno oveanstvo) najbo!je !ave najbo!jih vremena 5izuzev jedne %oja je
moda) jednostavno) udovite 7 dozvo!i!e su da se prevare. Cevande!je se ita!o %ao
knjiga nevinosti ... ni najmanji po%azate!j za majstorstvo sa %ojim se tu !umi!o.
(va%a%o) a%o bi nam bi!o dato da ih vidimo% ma i samo uzred) sva ta udesna izmotava!a i
nazovisve"e) onda bi to bi!o na %raju i upravo zbo toa) jer ja ne mou da proitam niti
jednu re a da ne vidim estove) okonavam sa njima... Na izvestan nain ne mou da
podnesem da dinem oi prema njima. Na sreu) veina %njia je pu%a literatura
Ne sme se dozvo!iti da se !uta' &Ne sudi/& ve!e oni) a!i sve to im stoji na putu a!ju u
pa%ao. :ime to doputaju da bo sudi) sami su oni %oji sude; time to ve!iaju boa)
ve!iaju sami sebe; time to zahtevaju vr!ine za %oje su ba oni sposobni tavie) %oje su
im neophodne da bi uopte osta!i ore ) prave se %ao da se bore za vr!inu) da biju bit%u
za E!adavinu vr!ine. &1ivimo) umiremo) rtvujemo se za dobro 5 &istina&) &svet!ost&)
&boje "arstvo&7' u stvari) ine ono to ne bi mo!i sebi da dozvo!e. :ime to se unjaju %ao
pritvori"e) sede po o%ovima) muvaju se u sen"i %ao sen%e) prave od toa dunost: %ao
dunost) njihov ivot iz!eda s%ruen) a %ao s%ruenost on je do%az vie za pobonost... 8h)
ta s%ruena) neporona) u"ve!jena vrsta !a!iivosti/ &(ama vr!ina bie na svedo%&...
Cevan.e!ja treba itati %ao %njie zavo.enja moralom: ti ma!i !judi su o%ova!i mora!
znaju oni u emu je pria sa mora!om/ #ora! je najbo!je sredstvo da se oveanstvo
obezlii* 6ea!nost je da najsvesnija odluka za sujetu izirava ovde s%romnost' jednom
za uve%) same sebe% &zajedni"u&) &dobre i pravedne& stavi!i su na jednu stranu) stranu
&istine& a ostata%) &svet&) na druu... -i!a je to najsudbonosnija vrsta !udi!a %oja je do
sada postoja!a na zem!ji' ma!e na%aze) prepredenja"i i !aovi zapoinju da bespravno
%oriste pojmove &-oa&) &istine&) &svet!osti&) &duha&) &!jubavi&) &mudrosti&) &ivota&)
ta%orei %ao sinonime za sebe) da bi time zaradi!i &svet& od sebe) ma!i super!ativni Cevreji)
zre!i za ma %oju !udni"u) svode sve vrednosti na sebe) %ao da bi te% &hrianin& bio smisao)
so) mera) pa a% i poslednji sud "e!o%upnoi ostat%a ... ,a bi itav ovaj udes bio mou)
treba!a je ve da u svetu postoji ne%a srodna) srodna po rasi) vrsta !udi!a) jevrejska: im je
jednom izbi!a pu%otina izme.u Cevreja i hrians%ih Cevreja) pos!ednjima nije ostao
ni%a%av drui izbor neo da primene iste postup%e samoodranja %oje savetuje jevrejs%i
instin%t) a!i ovo puta protiv samih Cevreja %oji su ih do sada primenjiva!i samo protiv
svea to je ne;jevrejs%o. $rianin je samo Cevrejin 7slobodnije7 ispovesti.
<A
,ajem ne%o!i%o primera ta su ovi ma!i !judi sebi utuvi!i u !avu) ta su stavili u usta
njihovom uite!ju' same ispovesti &dobre due&.
&I a%o vas %o ne primi i ne pos!ua vas) iz!azei odande otresite prah s nou svojijeh za
svjedoanstvo njima. @aista vam %aem' !a%e e biti (odomu i Nomoru na sudnji dan
neo radu onome& 5#ar%o) B)117.2 +o!i%o jevaneljski*...
&8 %oji sab!azni jednoa od ovijeh ma!ijeh %oji vjeruju mene) bo!je bi mu bi!o da se
objesi %amen vodenini o vratu njeovu i da se ba"i u more& 5#ar%o) G)<37. +o!i%o
jevaneljski*...
&8%o te i o%o tvoje sab!anjava) is%opaj a' bo!je ti je s jednijem o%om ui u "arstvo
-oije) neo!i s dva o%a da te ba"e u pa%ao onjeni& 5#ar%o) G)<D7. Nije re ba o
o%u ...
&I ree im' zaista vam %aem' imaju ne%i me.u ovima to stoje ovdje %oji nee o%usiti
smrti do% ne vide "arstvo -oije da do.e u si!i& 5#ar%o G)17 ,obro slaga% !av ...
&+o hoe za mnom da ide ne%a se odree sebe i uzme %rst svoj) i za mnom ide. Cer...&
.#apomena psihologa. $rians%i mora! je opovrnut s njihovim 'er: njihovi &raz!ozi&
opovravaju ta%av je hrians%i nain.7 #ar%o F) 9<.
&Ne sudite da vam se ne sudi. +a%ovijem sudom sudite) ona%ovijem e vama
suditi& 5#atej D)17. +a%av pojam o pravdi) o &pravednom& sudiji/ ...
&Cer a%o !jubite one %oji vas !jube) kakovu platu imate! Ne ine !i to i "arini"i? I a%o
-oa nazivate samo svojoj brai) ta inite izuzetno! Ne ine !i ta%o i neznabo"i?& 5#atej
A)<B7 Nae!o &hrians%e !jubavi&' na %on"u %on"a) ona hoe da bude dobro
naplaena ...
&8%o !i ne opratate !judima rijeha njihovijeh) ni ota" va nee oprostiti vama rijeha
vaijeh& 5#atej B)1A7) Eeoma %ompromitujue za pomenuto &o"a&...
&Neo itite najprije "arstva -oijea) i pravde njeove) i ovo e vam se sve
dodati& 5#atej B) 997. (ve' naime hrana) odea) sve ivotne potrebe. (%romno reeno)
zabluda... #a!o pre toa bo se pojav!juje %ao %roja) bar u izvesnim s!uajevima ...
&6adujte se u onaj dan i irajte) jer !e) vaa je ve!i%a p!ata na nebu. Cer su ta%o ini!i
proro"ima oevi njihovi& 5Ju%a B)397. -esramna adija/ Ee se poredi sa proro"ima ...
&Ne znate !i da ste vi "r%va -oija) i duh -oji u vama? 8%o %o po%vari "r%vu -oiju)
pokvarie njega Bog: jer je "r%va -oija sveta) a to ste vi7 5Pav!e) Prva pos!ani"a
+orinanima 9)1B7. @a to se nema dovo!jno prezira ...
&Ne znate !i da e sveti suditi svijetu? +ad ete da%!e vi svijetu suditi' nijeste !i vrijedni
suditi manjijem stvarima?& 5Pav!e) Prva pos!ani"a +orinanima B)37 Naa!ost) nije !i to
samo ovor jedno stanovni%a !udni"e... 6e po re) taj uasni varali"a nastav!ja' &Ne
znate !i da emo mi an.e!ima suditi) a %amo!i stvarima ovoa svijeta/& ...
&Ne pretvori !i -o premudrost ovoa svijeta u !udost? Cer budui da u premudrosti
-oijoj ne pozna svijet premudrou -oa) bi!a je -oija vo!ja da !udou propovedanja
spase one %oji vjeruju ...; nema ni mnoo premudrijeh po tije!u) ni mnoo si!nijeh) ni
mnoo p!emenitijeh. Neo to je !udo pred svijetom ono izabra Bog da posrami premudre;
i to je s!abo pred svijetom ono izabra -o da posrami ja%o; i to je nep!emenito pred
svijetom i uniteno izabra -o) i to nije) da uniti ono to jest) ,a se pred njim ne pohva!i
nijedno tije!o& 5Pav!e) Prva pos!ani"a +orinanima 1)3H i d.7. ,a bi se razumelo ovo
mesto) svedoanstvo prvo reda za psiho!oiju anda!a;mora!a) treba proitati prvu
raspravu moje 1enealogije morala: u njoj je po prvi put osvet!jena suprotstavijenost
otmenog i anda!a;mora!a ro.eno iz ressentiment-a i nemone osveto!jubivosti. Pav!e je
bio najvei od svih aposto!a osvete ...
, (vi navodi iz jevan.e!ja ovde su dati prema prevodu Eu%a (te0. +ardia. P. prev.
<B
:ta iz toga sledi! ,a je dobro navui ru%avi"e %ada se ita Novi zavet. -!izina
to!i%e neistoe prisi!java bezma!o na to. &Prve hriane& bi izbeava!i %ao i po!js%e
Cevreje' ne zbo toa to bi protiv njih ima!i manje priovora... I jedni i drui zaudaraju.
?za!ud sam u Novom zavetu u zasedi vrebao ma i samo jednu simpatinu "rtu; nita
is%reno) dobrostivo) srdano) pravedno. =a% ni ovde jo nije prvi poeta% oveanstva
nedostaje instin%t za istou... ? Novom zavetu postoje samo ravi instin%ti) hrabrosti
nema) pa ni za te r.ave instin%te. (ve je %u%avi!u%) zatvaranje oiju i samoobmana. Na%on
itanja Novo zaveta sva%a %njia iz!eda ista. 6adi primera) itao sam neposredno pos!e
Pav!a ono naj!jup%ije) najobesnije podru!jiv"a Petronija) o %ome bi se) mo!o rei ono
to je ,omeni%o -o%ao napisao parms%om vojvodi o Mezaru -ordiji' &R tutto 3esto7
besmrtno zdrav) besmrtno vedar i io ... Naime) ta ma!a izmotava!a prerauna!a su se u
!avnoj stvari. *ni napadaju) a!i sve to su napa!i time je obeleeno. +oa napadne &prvi
hrianin&) to on ne pr!ja... *brnuto' ast je suoiti se sa &prvim hrianinom&.& Novi
zavet se ne ita bez na%!onosti za ono to se u njemu z!ostav!ja) a da se i ne ovori o
&mudrosti ovoa sveta&) %oju ne%i drzoviti vetroonja za!udno po%uava da smea sa
&!udi!om propovedanja& ... No i 0ariseji i %njievni"i imaju svoj udeo u ta%vom
neprijate!jstvu' oni mora da su ve bi!i neto vredno da bi predstav!ja!i predmet ta%o
nepri!ine mrnje. ,vo!inost to bi bio pre%or %oji su &prvi hriani& smeli da im
preba"e/ Najpos!e) bi!i su privilegovani sloj: ovo je dovo!jno i ni%a%av raz!o nije vie
potreban za mrnju anda!e. &Prvi hrianin& a p!aim se) i &pos!ednji&) koga e mi biti
dato moda da vidim jeste iz najdub!jih instin%ata pobunjeni% protiv svih privi!eovanih
on ivi) on se uve% bori za 7jednaka prava7... :anije uzev) on nema izbora. (amim tim
to za sebe !ino hoe da je &boji izabrani%& i!i &hram boji&) i!i &sudija an.e!a& ) tada
je sva%i drugi prin"ip izbora) na primer prema ispravnosti) prema duhu) prema muevnosti i
ponosu) prema !epoti i s!obodi sr"a) jednostavno &svet& zlo po sebi... Pou%a' sva%a re u
ustima ne%o &prvo hrianina& jeste !a) sva%o de!anje instin%t %rivotvorenja sve
njeove vrednosti) svi njeovi "i!jevi su tetoins%i) a!i koga on mrzi) ta mrzi) ima
vrednost... $rianin je) naroito hrianin;sveteni%) kriterijum vrednosti ,a !i da
dodam) da u itavom Novom zavetu postoji samo jedna jedina 0iura vredna potovanja?
Pi!at) rims%i namesni%. Ni%o a nije moao uveriti da za ozbiljno uzme ne%u jevrejs%u
prepir%u. Cevrejin vie i!i manje ta mari? ... *tmeni podsmeh jedno 6im!janina) pred
%ojim izmie bestidna z!oupotreba re"i &istina&) oboati!a je Novi zavet jedinom rei koja
vredi %oja je njena %riti%a) a% njeno pori"anje: &ta je istina/& ...
<D
*no to nas razdvaja nije injeni"a da ni%a%vo boa ne na!azimo ponovo ni u
istoriji) ni u prirodi) niti iza prirode ve da ono to je potovano %ao bo ne oseamo %ao
&boans%e&) neo %ao dostojno a!jenja) apsurdno) %ao tetno) ne samo %ao zab!udu) ve
%ao zloin protiv ivota... *sporavamo boa %ao -oa ... +ada nam se dokazuje ovaj bo
hriana) umemo da jo manje verujemo u njea. ? 0ormu!i' deus% Cualem )aulus
"reavit% dei negatio, 6e!iija %oja) %ao hrianstvo) nema nijedne dodirne ta%e sa
stvarnou) %oja je s%!ona padu im ma samo i u jednoj ta%i stvarnost po!oi svoje pravo
na nju) mora) sasvim razum!jivo) da bude smrtni neprijate!j &svetovne mudrosti&) to e rei
nauke za nju su sva sredstva dobra %oja joj mou pos!uiti da zatruje) o%!eveta) opozove
dis"ip!inu duha) istotu i stroost u stvarima duhovne savesti) otmenu h!adnou i s!obodu
duha. &Eera& %ao imperativ jeste veto na nau%u in pra6i !a po sva%u "enu... Pav!e
shvata da je !a da je &vera& nuna; Mr%va do"nije pristaje uz Pav!a. :aj bo %oje je
za sebe izumeo Pav!e) bo %oji &sramoti svetovnu mudrost& 5u stroom smis!u) obe ve!i%e
protivni"e sva%o praznoverja) 0i!o!oija i medi"ina7) jeste doista samo rezo!utna od!u%a
samo Pav!a' nazvati &-oa& svojom sopstvenom vo!jom) thora% jeste prajevrejs%i. Pav!e
hoe da os%vrni &svetovnu mudrost&' njeovi neprijate!ji su dobri 0i!o!ozi i !e%ari
a!e%sandrijs%e %o!e ) njima on objav!juje rat. ? stvari) nema 0i!o!oa ni !e%ara a da u isti
mah nisu i antihriani. Fi!o!o%i je) naime) !edati iza &svetih %njia&) !e%ars%i iza
0izio!o%e propa!osti tipino hrianina. Je%ar ve!i &neiz!eivo&) 0i!o!o &podva!a&...
2 Bog% kakvog je stvorio )avle% jeste pori"anje boga% P. prev.
<F
,a !i se pravo razume!a uvena povest s poet%a -ib!ije o pa%!enom strahu
boa pred naukom! ... Nije se razume!a. *va sveteni%a %njia par e6"ellen"e poinje)
sasvim primerno) sa ve!i%om unutranjom te%oom sveteni%a' on zna za samo jednu
ve!i%u opasnost) dakle &-o& zna za samo jednu ve!i%u opasnost. (tari bo) u "e!osti
&duh&) prvosveteni%) sav savrenstvo) danubi po svojim vrtovima' samo se dosa.uje.
(am bo se uza!ud bori protiv dosade. 4ta radi? Izmi!ja ove%a ove% je zabavan... 8!i
!e) i ove% se dosa.uje. -oje saa!jenje zbo jedine nezode) %oju u sebi poseduju svi
rajevi) bezranina je' on smesta stvori drue ivotinje. )rvi boji promaaj' ove% ne
na!azi ivotinje zabavnim v!ada nad njima i nijednom nije poe!eo da bude &ivotinja&.
*tuda bo stvori enu. I u stvari) sa dosadom bi %raj a!i i sa neim druim jo/ 1ena
je bi!a drugi boji promaaj. &1ena je po svojoj biti zmija) $eva& to zna sva%i
sveteni%; &od ene potiu sve nesree sveta i to zna sva%i sveteni%. 7Otuda od nje
potie i nau%a& ... :e% je ena podui!a ove%a da proba sa drveta saznanja. 4ta se
doodi!o? (taro boa zahvata pa%!eni strah. (am ove% je postao njeov najvei
promaaj) stvorio je sebi protivni%a) nau%a izjednaava sa bogovima% %ada ove%
postaje nauan zavreno je sa sveteni"ima i boovima/ )ouka: nau%a je zabranjeno po
sebi ona je jedina zabranjena. Nau%a je prvi reh) %!i"a svih rehova) iskonski reh. To
je jedina pouka. 7#e treba da saznaje& osta!o s!edi iz toa. Pa%!eni strah nije
omeo boa da bude dovit!jiv. +a%o da se bori protiv nau%e? :o je zaduo bi!o njeov
!avni prob!em. *dovor' napo!je iz raja sa ove%om/ (rea) do%o!i"a) dovodi do mis!i
sve mis!i su r.ave mis!i... =ove% ne treba da mis!i. I &sveteni% po sebi& izmi!ja
nevo!ju) smrt) smrtnu opasnost u trudnoi) bedu sva%e vrste) starost) brie) bolest pre svea
sve sama sredstva za borbu protiv nau%e/ Nevo!ja ne dozvoljava ove%u da mis!i ... Pa
ipa%/) %a%va strahota/ 6ad saznavanja stremi uvis) napadajui nebo) zatamnjujui boove
to da se radi/ (tari bo izmi!ja rat% razdvaja narode) ini da se !judi uzajamno
unitavaju 5 sveteni"ima je uve% bio potreban rat...7. 6at izme.u osta!o) esto%i
razdor mira nau%e/ Neverovatno/ (aznanje% eman"ipa"ija od svetenika% razvija se a%
upr%os sveteni%a. I pos!ednju od!u%u donosi stari bo' &ove% posta nauan nita ne
pomae% mora se potopiti*7...
<G
6azume!i ste me. Poeta% -ib!ije sadri itavu psiho!oiju sveteni%a.
(veteni% poznaje samo jednu ve!i%u opasnost' nau%u zdravo poimanje uzro%a i
pos!edi"e. 8!i) nau%a se razvija) u veini) samo u srenom sti"aju pri!i%a treba imati
vremena) treba imati duha napretek da bi se &saznava!o&... 7Otuda ove%a treba uiniti
nesrenim& u sva%om dobu to je bi!a !oi%a sveteni%a. Poa.a se ve ta je)
primerno ovoj !oi"i) onda do!o na svet 7greh7... Pojam %rivi"e i %azne) sav &mora!ni
poreda% sveta&) izmi!jen je protiv nau%e protiv raz!uivanja ove%a od sveteni%a ...
=ove% ne treba van sebe) on treba u sebe da !eda; ne treba dovit!jivo i oprezno) %ao onaj
%oji ui) da !eda u stvari) on a% uopte ne treba da !eda' treba da pati... I treba da pati na
taj nain da mu je sva%o trenut%a potreban sveteni%. Je%ari ne%a se nose/ (pasitelj
treba. Pojam %rivi"e i %azne) %ao i uenje o &mi!osti&) &is%up!jenju&) &oprotaju& lai
s%roz nas%roz) bez i%a%ve psiho!o%e rea!nosti izmi!jene su da bi se u ove%u razorio
smisao uzroka: oni su atentat na pojam uzro%a i pos!edi"e/ #e atentat sa pesni"om) sa
noem) sa estitou u mrnji i !jubavi/ Neo iz naj%u%avi%ijih) najpodmu%!ijih) najniih
instin%ata/ (vesteniki atentat/ )arazitski atentat/ Eampirizam b!edih podzemnih
%rvopija/ ... +ada prirodne pos!edi"e ne%o ina nisu vie &prirodne&) ve ih se mis!i
izvedene sab!asnim pojmovima praznoverja) &boom&) &duhovima&) &duama&) %ao pu%e
&mora!ne& %onse%ven"ije) %ao naradu) %aznu) opomenu) sredstvo vaspitanja) onda je
razorena pretpostav%a za saznavanje onda se izvrio najvei zloin protiv oveanstva.
Co jednom) reh taj ob!i% samos%rnav!jenja oveanstva par e6"ellen"e% izmi!jen je da
bi onemouio nau%u) %u!turu) sva%i uspon i samopotovanje ove%a. (veteni% vlada
pomou izuma reha.
AH
Ne proputam da ovde napravim jednu psiho!oiju &vere&) &verni%a&) u %orist)
%ao to je pravo) samih &verni%a&. 8%o danas jo ima ta%vih %oji ne znaju %o!i%o je
neprilino biti &verni%& ili be!ea d4"aden"e% naprs!e vo!je za ivotom ) sutra e ve
znati. #oj !as see i do onih tvrdih na uima. Iz!eda) a%o nisam !oe uo) da me.u
hrianima postoji ne%a vrsta %riterijuma istine %oja se naziva &do%az snaom&. &Eera ini
b!aenim' dakle% istinita je.& *vde bi se najpre mo!o primetiti da upravo stvaranje
b!aenstva nije do%azano) ve samo obeano: b!aenstvo vezano za us!ov &vere& mora
se biti b!aen) poto se veruje... 8!i) ime se do%azuje da e stvarno nastupiti sva%oj
%ontro!i nepristupana &onostranost& %oju sveteni% obeava verni%u? :obonji &do%az
snaom& jeste) da%!e) u osnovi) opet samo vera da nee izostati dejstvo %oje vera obeava.
? 0ormu!i' &Eerujem da vera ini b!aenim dakle istinita je.& No time smo ve na
%raju. *vo &da%!e& bi!o bi sam absurdum %ao %riterijum istine. 8!i a%o) sa neto
popust!jivosti) pretpostavimo da je postizanje b!aenstva do%azano verom 5 ne samo
e!jeno) ne samo pu%o obeanje u poma!o nepouzdanim ustima sveteni%a7' da !i bi
b!aenstvo reeno vie tehni%i) zadovoljstvo bi!o i%ada do%az za istinu? :o!i"no) da
bezma!o predstav!ja protivdo%az) u sva%om s!uaju najvie podozrenje u &istinu&) samim
tim to u raspravi pitanja &ta je istinito?& saod!uuju oseanja zadovo!jstva. ,o%az po
&zadovo!jstvu& do%azuje &zadovo!jstvo& i nita vie; ot%uda) ma p!aa!o se sve u svetu
suvim z!atom) da ba istiniti sudovi priinjavaju vie zadovo!jstva neo !ani i da
neminovno) prema ne%oj prestabi!iranoj harmoniji) pov!ae za sobom prijatne oseaje?
Is%ustvo svih stroih) svih dubo%ih duhova ui obrnuto. (va%a stopa istine mora se osvajati
borbom) moraju se dii ru%e) naprotiv) otovo od svea za ta je inae vezano sr"e) naa
!jubav) nae poverenje u ivot. @a to je neophodna duevna ve!iina' s!uba istini je
najsurovija s!uba. Cer) ta znai biti u pravu u stvarima duha? -iti stro sa svojim
sr"em) prezirati &!epa oseanja&) na sva%om ,a i Ne praviti ispit savesti/ Eera ini
b!aenim' dakle !ae...
A1
,a vera pod izvesnim o%o!nostima ini b!aenim) da b!aenstvo jo ne pretvara ne%u
0i%snu u istinitu ideju) da vera ne pomera ni%a%va brda) no ih zapravo postav!ja tamo de ih
nema' ov!ana etnja ludni"om dovo!jno objanjava orepomenuto. 6azume se) ne
sveteni%u' jer on instin%tivno porie da je bo!est bo!est) !udni"a !udni"a. $rianstvu je
potrebna bo!est) otpri!i%e %ao to je starim Nr"ima bio potreban via% zdrav!ja
zaraavati bo!eu jeste prava pozadina itavo pro"edura!no sistema "r%veno spasa. 8
sama "r%va nije !i joj %ato!i%a !udni"a najvii idea!? Me!o%upna zem!ja %ao !udni"a?
6e!iiozni ove%) %a%vo hoe "r%va) jeste tipini d4"adent& trenuta% u %ojem re!iiozna
%riza zaospodari ne%im narodom uve% je obe!een neuroti%im epidemijama. &?nutranji
svet& re!iiozno ove%a to!i%o s!ii &unutranjem svetu& prenadraenih i izmodenih da ih
je nemoue raz!i%ovati. &Najvia& stanja) %oja je hrianstvo razastr!o %ao vrednost nad
vrednostima pre%o oveanstva) jesu epi!epti%i ob!i"i "r%va je %anonizova!a samo
bezumni%e ili ve!i%e vara!i"e in majoram dei honorem ... ,ozvo!io sam sebi jednom da
itav hrians%i training po%ajanja i is%up!jenja 5%oji se danas najbo!je da izuavati u
>n!es%oj7 oznaim %ao metodino proizvo.enje 3olie "ir"ulaire, razume se) na ve
priprem!jenom) to jest iz osnova morbidnom t!u. Ni%o ne moe s!obodno da izabere da
bude hrianin' na hrianstvo se ne &pre!azi& za to je neophodno da se bude dovo!jno
bo!estan... #i osta!i %oji imamo odvanosti za zdrav!je i% ta%o.e) za prezir) %a%o smemo da
mi preziremo re!iiju %oja poduava nerazumevanje te!a/) %oja nee da pusti iz zuba
praznoverje due/) %oja od nedovo!jne uhranjenosti pravi &zas!uu&/) %oja u zdrav!ju na!azi
i suzbija ne%u vrstu neprijate!ja) .avo!a) is%uenja) %oja uobraava da se &savrena dua&
moe nositi o%o!o u ne%om !eu od te!a i da bi za to treba!o napraviti novi pojam
&savrenstva&) ne%o b!edunjavo) bo!esno) idiots%i zanesenja%o bie) tobonju &svetost&
svetost) naprosto !ana" simptoma osiromaeno) neurotizirano) neiz!eivo is%vareno te!a/
... $rians%i po%ret %ao evrops%i po%ret najpre je opti po%ret izmeta i otpada%a svih vrsta
5 oni bi hte!i sa hrianstvom do moi7. *n ne izraava propadanje jedne rase) ve je
obrazovanje areata ob!i%a de"aden"e %oje se saimaju i trae na sve strane. $rianstvo
nije% %a%o se vernije) omoueno po%varenou samo anti%o sveta) otmene 8nti%e' ne
moe se dovo!jno surovo opovrnuti ueni idiotizam %oji i danas jo podrava ta%vo
mi!jenje. ? doba %ada su se bo!esni i is%vareni anda!a;s!ojevi hristijanizova!i irom
itave imperium% upravo je protivtip% otmenost) bio ote!ov!jen u svom naj!epem i
najzre!ijem !i%u. Eeina je posta!a ospodar; demo%ratizam hrians%o instin%ta slavi
pohedu ... $rianstvo nije bi!o &na"iona!no&) niti us!ov!jeno rasom ono se o%ree svim
vrstama razbatinjenja ivota) svuda je ima!o svoje savezni%e. ? osnovi hrianstva poiva
pizma bo!esnih) i instin%te je uperi!o protiv zdravih) protiv zdrav!ja. (ve uspeno) ponosito)
srano) !epota pre svea) para im ui i oi. Co jednom podseam na nedostojnu Pav!ovu
re' &4to je slabo u svetu) to je ludo u svetu) to je neplemenitog roda i prezreno u svetu)
to -o izabira&) to je bi!a 0ormu!a in ho" signo,, je s!avi!a pobedu de"aden"e. ;aspeti
bog ne razume !i se jo uve% uasna pozadina ovo simbo!a? (ve to pati) sve to je
raspeto) jeste boansko... (vi smo mi raspeti na %rstu) stoa smo boans%i... Cedino mi smo
boans%i... $rianstvo je bi!o pobeda) otmeno ube.enje je jenjava!o u njemu ono je bi!o
do sada najvea nesrea oveanstva.
2 Na 0ran"us%om i u izvorni%u. @nai kruno ludilo. P. prev.
22 Jat. ovde u znaenju' pod kojom. P. prev.
A3
$rianstvo stoji) ta%o.e) nasuprot svih duhovnih postinua samo bo!estan um
moe da se upotrebi %ao hrians%i um) ono staje na stranu svea idiots%o) pro%!inje
&duh&) superbiu, zdravo duha. -udui da bo!est pripada biti hrianstva) mora i tipino;
hrians%o stanje) &vera&) da bude ob!i% bo!esti) i sve prave) va!jane) naune puteve do
saznanja "r%va mora da odba"i %ao zabranjene puteve. (umnja je ve reh... Potpuni
nedostata% psiho!o%e istoe %od sveteni%a %oja se naovetava u po!edu jeste
posledina pojava de"aden"e. $isterine devojure) s drue strane rahitina de"a) pri!i%e su
da se zapazi sa %o!i%o pravi!nosti su instin%tivna !anost) zadovo!jstvo u !aanju radi
!aanja) nesposobnost za prav po!ed i %ora%) izraz d4"aden"e. 7Eerovati& znai ne;znati-
hteti ono to je istinito. Pijetist) sveteni% obeju po!ova) jeste !aan) jer je bo!estan' njeov
instin%t zahteva da istina ni na %ojoj ta%i ne zadobije svoje pravo. &4to razbo!eva) dobro
je; to potie iz obi!ja) preti"anja) od moi) zlo je&' ta%o osea verni%. #esloboda radi lai
po tome prepoznajem sva%o predodre.eno teo!oa. ,ruo obe!eje teo!oa je
njeova nesposobnost za 3ilologiju. Pod 0i!o!oijom) u jednom veoma optem smis!u) treba
ovde razumeti vetinu dobro itanja moi proitati injeni"e a da se one ne is%rivotvore
interpreta"ijom) da se u udnji za razumevanjem ne is%rivotvore interpreta"ijom) da se u
udnji za razumevanjem ne izubi oprez) strp!jivost) istananost. Fi!o!oija %ao ephe6is,, u
interpreta"iji' bi!o da je re o %njiama) o novins%im vestima) o sudbinama i!i
meteoro!o%im poda"ima ne ovoriti o &spasu due& ... Nain na %oji ne%i teo!o)
svejedno da !i ber!ins%i i!i rims%i) iz!ae &pisanu re& i!i doiv!jaj) na primer ne%u pobedu
otadbins%e vojs%e u svet!osti ,avidovih psa!ama) uve% je to!i%o drzak da 0i!o!o pri tome
.ipa do tavani"a. I ta da uini %ada pijetisti i drua oveda iz vaps%e zem!je jadnu
sva%odnevi"u i domae onjite njihove ezisten"ije &prstom bojim& podeavaju u udo
&mi!osti&) &provi.enja&) &is%ustva spasa&/ Najs%romniji utroa% duha) da ne %aemo
pristojnosti% morao bi da u veri ove tumae da je ta%va z!oupotreba boans%e spretnosti
prstiju sasvim detinjasta i nedo!ina. =a% i a%o bi u te!u postoja!a ma!a mera pobonosti)
bo %oji bi na vreme !eio od %ijavi"e i u trenu pomoao da se popnemo u %aru"e upravo
%ada nai!azi prova!a ob!a%a) ta%av bo bi bio to!i%o apsurdan da bi a treba!o unititi a% i
da postoji. -o %ao s!ua) %ao pismonoa) %ao ivi %a!endar u osnovi) termin za
najbedastiju od svih s!uajnosti... &-oans%o provi.enje&) u %a%vo jo i danas veruje
otpri!i%e sva%o tree !i"e u &obrazovanoj Nema%oj&) bio bi to!i%o ja% priovor protiv boa
da se jai ne bi moao smis!iti. 8 u sva%om s!uaju) on je priovor protiv Nema"a/...
2 Jat. gordost. P. prev.
22 N. postupnost. P. prev.
A9
,a mueni"i do%azuju neto to se tie istine ne%e stvari to!i%o je ma!o istinito da
bih moao da pore%nem da je i%ada uopte jedan mueni% imao ita sa istinom. ? tonu u
%ojem se ne%i mueni% sa njeovom izvesnou sveta penje %ome na teme ve se izraava
to!i%o niza% stepen inte!e%tua!ne estitosti) ta%va bedastoa za pitanje &istine&) da nije
vredno truda opovravati a. Istina nije nita to bi jedan imao) a drui ne. :a%o su o
istini mo!i da mis!e ponajvie se!ja"i i!i se!ja%i aposto!i Juterove vrste. Na osnovu
stepena savesnosti u stvarima duha) moe se biti siuran da o ovoj ta%i s%romnost)
umerenost postaje sve vea. Posedovati znanje o pet stvari) a b!aom ru%om odstraniti
sva%o drugo... &Istina&) re %a%o je razume sva%i proro%) sva%i se%ta) sva%i !ibera!)
so"ija!ista) sva%i ove% "r%ve) jeste savreni do%az da nismo a% ni na poet%u one
duhovne dis"ip!ine i samosav!a.ivanja bez %ojih se ne moe pronai ma %oja ma!a)
%o!i%ood ma!a bi!a istina. (mrti mueni%a bi!e su) uzred reeno) ve!i%a nesrea u
istoriji' one su oaravale... @a%!jua% svih idiota) me izuzimajui enu i narod) da u ne%oj
stvari zbo %oje je ne%o %adar da umre 5i!i a% da) %ao u prvom hrianstvu) izazove
epidemije enje za smru7 mora da postoji neto ta%vo za%!juivanje je posta!o
oromna %oni"a za istraivanje) za duh istraivanja i smotrenosti. #ueni"i su nakodili
istini... I danas je jo dovo!jna izvesna rubost u proanjanju da bi se ne%om inae po sebi
ravnodunom se%taenju stvori!o asno ime. +a%o? to da se menja vrednost neea %ada
ne%o za to daje svoj ivot? @ab!uda %oja postaje asna jeste zab!uda %oja jo vie
zadobiva oaravajuu dra' verujete !i vi) ospodo teo!ozi) da emo vam dati pri!i%u da
iziravate mueni%e radi vaih !ai? ,a bi se opovr!a ne%a stvar treba je s puno obzira
od!oiti na stranu isto ta%o se opovravaju i teo!ozi... ?pravo u tome je bi!a
svets%oistorijs%a !upost svih proanja!a"a. Protivni%oj stvari su prida!i iz!ed asti
obdari!i su je 0as"inantnou muenitva ... 1ena i dan;danas %!ei na %o!enima pred
zab!udom) jer joj se re%!o da je ne%o za tu zab!udu bio raspet na %rstu. 5a li je krst neki
argument! 8!i o svim ovim stvarima re%!a se jedna jedina re %oja bi bi!a potrebna i
na%on hi!jada odina Zaratustra. Putem %ojim su i!i pisa!i su %rvavo zna%ov!je) a
njihova je !upost ui!a da se istina do%azuje %rv!ju. 8!i %rv je najori svedo% istine;
%rv truje i najistije uenje i pretvara a u !udi!o i mrnju u sr"ima. I %ada ne%o po.e i
u vatru za svoje uenje ta to do%azuje/ -o!je je) zaista) da nae sopstveno uenje potie
iz nae sopstveno p!amena.2
2 7Tako je govorio Zaratustra7 II) 9AH. Prema prevodu ,an%a Nr!ia) tree izdanje) @areb 1GDA) str. F<
FA. P. prev.
A<
,a se ne za!uta' ve!i%i duhovi su s%epti"i. @aratustra je s%epti%. Caina) sloboda %oja
do!azi od snae i presnanosti duha dokazuje se s%epsom. (ve to se tie nae!a u vrednosti
i bezvrednosti ube.eni !judi ne uzimaju u razmatranje. ?be.enja su tamni"e. Ne !eda se
dovo!jno da!e%o) ne !eda ispod sebe' a da bi se sme!o sude!ovati u raspravi o%o vrednosti i
nevrednosti mora se videti pet stotina ube.enja ispod sebe iza sebe... ,uh %oji hoe da
je ve!i%) %oji hoe i sredstva za to) nuno je s%eptiar. *s!obo.enost od svih vrsta ube.enja
spada u snau) sposobnost s!obodno !edanja... Ee!i%a strast) osnova i mo njeovo bia)
a jo s!obodoumnije) jo despots%ije) %ada je sasvim proet njome) s!ui se itavim
njeovim inte!e%tom) ne daje mu da se dvoumi) ohrabruje a) tavie) da se %oristi i
bezbonim sredstvima) doputa mu pod izvesnim o%o!nostima da poveruje ne%im
ube.enjima. ?be.enje %ao sredstvo: mnoo toa se postie samo posredstvom ne%o
ube.enja. Ee!i%a strast se s!ui ube.enjima) troi ube.enja) no ne potinjava im se ona
neoranieno sebe poznaje. *brnuto' potreba za verovanjem) za bezus!ovnou ne%o
,a i Ne) %ar!aj!izam2) a%o mi se dozvo!i ova re) jeste potreba za slabou. =ove% vere)
&verni%& sva%e vrste) nuno je zavistan ove% ta%av %oji ne moe sebe da uzme za
svrhu) %oji sebi ne moe uopte da postavi i%a%av "i!j. &Eerni%& ne pripada sebi% on moe
da bude samo sredstvo) mora da bude troen% potreban mu je ne%o da a troi. Njeov
instin%t odaje najviu potu mora!u samootu.enja' u njea a sve uverava) njeova pamet)
njeovo is%ustvo) njeova tatina. (va%a vera je) u stvari) izraz samorazv!aivanja)
samootu.enja ... 8%o se promotri %o!i%o je veini nuan jedan reu!ativ %oji vezuje i
stabi!izuje spo!janjost) %o!i%o je prinuda) u jednom viem smis!u ropstva% za !jude s!abe
vo!je) naroito enu) jedini i pos!ednji us!ov njihovo uspeha' tada se razume!o ube.enje)
razume!a se &vera&. +ima ove%a sa ube.enjem poiva u ube.enju. #e videti mnoe
stvari) ni%ada ne izneveravati svoje predrasude) biti s%roz pristrasan) imati strou i
dos!ednu opti%u za sve vrednosti jedino to us!ov!java da ta%va vrsta ove%a uopte
postoji. No) time je ona suprotnost) antagonist istins%o istine... Eerni%u nije dato da
uopte ima ne%u savest za pitanje &istinito& i &neistinito&' biti estit %ada je re o ovom
pitanju to bi isto trena znai!o njeovu propast. Pato!o%a us!ov!jenost njeove opti%e
pretvara ube.eno u 0anati%a (avonaro!a) Juter) 6uso) 6obespjer) (en;(imon ) u tip
suprotan snanom) osloboenom duhu. Pobedonosno dranje ovih bolesnih duhova) ovih
epi!eptiara pojma) utie na iro%e mase 0anati"i su pitores%ni) oveanstvo ra.e !eda
estove neo da uje razloge ...
2 Prema ens!es%om istoriaru i %ritiaru :omasu +ar!aj!u 5:homas Mar!P!e) 1DGA1FF17. Nie u (umraku
idola %ae) izme.u osta!o) o njemu' &? osnovi) +ar!aj! je en!es%i ateist %oji svoj dobar !as trai u tome
da to ne bude.&
AA
+ora% da!je u psiho!oiju ube.enja) &verovanja&. Prote%!o je ve due vreme od
%a%o sam stavio na razmatranje da !i ube.enja nisu opasniji neprijate!ji istini od !ai
5Jjuds%o) odvie !juds%o7.2 *vaj put e!eo bih da se zapitam od!unije' postoji !i izme.u
!ai i ube.enja uopte ne%a suprotnost? (av svet u to veruje; no) u ta sve ne veruje sav
svet/ (va%o ube.enje ima svoju istoriju) svoje obras"e) svoja is%uenja i promaaje' ono
postaje ube.enje) prema tome duo vremena nije to) prema tome jo due vremena jedva je
to. +a%o? to da me.u ovim embriona!nim ob!i"ima ube.enja ne bi mo!a da bude i !a?
,ovo!jno je samo %at%ad izvriti zamenu !inosti' u sinu postaje ube.enje ono to je za o"a
jo bi!a !a. Ja nazivam' ne hteti videti neto to se vidi) ne hteti videti neto takvim
%a%vim se vidi' svejedno da !i se !a zbi!a pred svedo%om i!i bez svedo%a. Najea !a
jeste ona sa %ojom sami sebe obmanjujemo; obmana druo je re!ativno izuzeta%. >!em)
ovo ne;hteti;videti to se vidi) ne;hteti;videti;ta%vim %a%o se vidi) bezma!o je prvi us!ov za
sve %oji su pristrasni u ma %ojem smis!u' pristrasni ove% nuno postaje !aov. Nema%a
istoriora0ija je) na primer) ube.ena da je 6im bio despotizam) da su Nermani na svet
done!i duh s!obode' %a%va raz!i%a je izme.u ovo ube.enja i !ai? Ima !i jo mesta u.enju
%ada) instin%tivno) sve stran%e) pa ta%o i nema%i istoriari) imaju na ustima ve!i%e re"i
mora!a da mora! bezma!o produava da traje time to je sva%o asa neophodan
stranarimasvih vrsta? &:o je nae ube.enje' javno a priznajemo pred itavim svetom)
mi ivimo i umiremo za njea potovanje pred svim to ima ube.enje/& ta%ve sam
re"i uo) ta vie) iz usta antisemita. -a naprotiv) moja ospodo/ :ime to !ae iz prin"ipa)
jedan antisemita nije nita pristojniji ... (veteni"i) %oji su u tim stvarima tananiji i veoma
dobro razumeju priovor %oji !ei u ideji ne%o ube.enja) to jest ne%e prin"ipije!ne jer
s!ui jednom "i!ju dvo!inosti) preuze!i su od Cevreja !u%avu zamisao da na ovom mestu
umetnu pojam &-oa&) &boje vo!je&) &boje ot%rovenja&. I +ant je) sa njeovim
%ateori%im imperativom) bio na istom putu' i na njemu je njeov um bivao praktian.
Postoje pitanja pri %ojima ove%u nije sta!o do od!u%e o istini i!i neistini; sva vrhuns%a
pitanja) svi vrhuns%i prob!emi vrednosti) s one strane su !juds%o uma ... (hvatiti rani"e
uma te% je to istins%a 0i!ozo0ija ... 6adi ea bi se bo ot%rio ove%u? ,a !i bi bo uinio
neto iz!ino? =ove% ne moe) sam za sebe) da zna ta je dobro i!i z!o) zato a bo
poduava svojoj vo!ji ... Pou%a' sveteni% ne !ae pitanje &istinito& i!i &neistinito& ne
postoji u ta%vim stvarima o %ojima ovori sveteni%; ove stvari a% ne dozvo!javaju da se
!ae. Cer) da bi se !aa!o mora da bude mouno od!uiti ta je ovde istinito. 8 upravo to
ove% ne moe& prema tome je sveteni% boji !asnoovorni%. :a%av sveteni%i
si!oizam nije sasvim samo jevrejs%i i hrians%i; pravo na !a i razlonost &ot%rovenja&
pripada sveteni%om tipu) sveteni"ima d4"aden"e %o!i%o i mnooboa%im sveteni"ima
5 paani su svi %oji %au da ivotu; za %oje je &-o& re za ve!i%o ,a svim stvarima7.
&@a%on&) &boja vo!ja&) &sveta %njia&) &nadahnue& sve sami termini za oznaavanje
u!ova pod %ojima sveteni% do!azi do moi) sa %ojima odrava svoju mo ovi pojmovi
poivaju u osnovi svih sveteni%ih oraniza"ija) svih sveteni%ih i!i 0i!ozo0s%o;
sveteni%ih ob!i%a domina"ije. &(veta !a& zajedni%a +on0uiju) #anuovom za%oni%u)
#uhamedu) hrians%oj "r%vi ' ne nedostaje i %od P!atona. &Istina je tu&' to znai tamo
de se uje) de svetenik lae ...

2 78judsko% odvie ljudsko7% I) a0orizmi A< i <F9. Prema primedbi +ar!a 4!ehte. P. prev.
AB
+onano) sve zavisi od "ilja za %oji se !ae. Moj priovor hrians%im sredstvima je
upravo da u hrianstvu nedostaju &sveti& "i!jevi. (amo ravi "i!jevi' trovanje) %!evetanje)
pori"anje ivota) preziranje te!a) poniavanje i samos%rnav!jenje ove%a pojmom reha
otuda su i njeova sredstva rava. (a suprotnim oseanjima itam Manuov zakonik%
jedno neuporedivo duhovno i promi!jeno de!o) za %oje bi bi!o reh prema duhu strpati a
u istu vreu sa -ib!ijom. *dmah se nas!uuje' iza njea) u njemu) postoji stvarna 0i!ozo0ija)
ne samo otrovna judejs%a orba od rabinizma i praznoverja on nudi i najrazmaenijem
psiho!ou neto u ta moe da zarize. #e zaboraviti !avnu stvar) osnovna raz!i%a sa ma
%ojom bib!ijom' otmeni s!ojevi) 0i!ozo0i i ratni"i) pomou njea dre u svojim ru%ama
svetinu; svuda otmene vrednosti) oseanje savrenstva) ,a ivotu) pobedonosna dobrobit u
sebi i ivotu sun"e proima itavu %njiu. (ve stvari) u %ojima hrianstvo ispo!java
svoj neizmerni prosta%!u%) ra.anje na primer) ena) 5bra%) rasprav!jene su ovde ozbi!jno) sa
potovanjem) !jubav!ju i poverenjem. +a%o se zapravo moe u ru%e deteta i ene staviti
%njia %oja sadri ove nit%ovs%e rei' &@bo b!udnienja da sva%i ima svoju sopstvenu
enu i sva%a svo sopstveno ove%a... bo!je je eniti se neo oreti od e!je&? ,a !i je
dozvo!jeno biti hrianin isto to!i%o duo %o!i%o pojam imma"ulata "on"eptio, s!ui za
pohriavanje) to jest za kaljanje nastan%a ove%a?... Ne znam ni za jednu %njiu u %ojoj bi
eni bi!o reeno to!i%o nenih i b!aona%!onih stvari %o!i%o u #anuovom za%oni%u; te
stare) sredine i sve"i imaju nain da budu divni prema eni %oji je moda nenadmaen.
&?sta ne%e ene& ita se na jednom mestu ) &nedra devoj%a) mo!itva deteta) dim rtve)
uve% su isti.& Na druom mestu' &ne postoji doista nita istije od svet!osti sun"a) sen%e
%rave) vazduha) vode) vatre i daha devoj%e.& Pos!ednje mesto) moda ta%o.e sveta !a '
&svi otvori na te!u iznad pup%a su isti) svi ispod su neisti. (amo u devoj%e je isto itavo
te!o.&
2 Jat. bezgreno zaee. P. prev.
AD
Bezbonost hrians%ih sredstava zatie se in 3lagranti %ada se primeri"e hrianski
"i!j promeri prema "i!ju #anuovo za%oni%a %ada se jar%o osvet!i ova ve!i%a
protivstav!jenost "i!jeva. +ritiar hrianstva ne moe da izbene da hrianstvo iz!oi
preziru. :a%av za%oni%) %a%av je #anuov) nastaje %ao sva%i dobar za%oni%' on saima
is%ustvo) mudrost i mora! proveren pozitivno to%om niza sto!ea) on za%!juuje i vie nita
ne dodaje. Pretpostav%a za ova%vu vrstu %odi0i%a"ije jeste uvid da su sredstva za stvaranje
autoriteta jedne sporo i drao"eno sti"ane istine teme!jno raz!iita od onih %oja e se
is%oristiti da bi se ona do%aza!a. @a%oni% ni%ada ne pria %orisnost) raz!oe) %azuisti%u u
predistoriji za%ona' upravo time bi izubio imperativni ton) &ti treba&) pretpostav%u
njeovo potovanja. :ano u tome je prob!em. ? izvesnoj ta%i razvit%a ne%o naroda)
njeov najotroumniji) to jest najis%usniji i najda!e%ovidiji s!oj reava da je s%up is%ustva
prema %ojem treba) to jest moe se iveti za%!juen. Njeov "i!j je da iz odina opita i loih
is%ustava dobije to je moue vie boatiju i potpuniju etvu. (ada) da%!e) predupredie se
pre svea produeta% e%sperimentisanja) nastava% te%ue stanja vrednosti) ispitivanje)
izabiranje) %riti%a vrednosti in in3initum. :om se suprotstav!ja dvostru%i zid' najednom)
otkrovenje% to jest tvrdnja da umnost ovih za%ona nije !juds%o pore%!a) da nije bi!a traena
sporo i na!aena pos!e niza promaaja) neo da je) %ao od boans%o izvora) potpuna)
savrena) bez istorije) dar) udo) naprosto ude!jena ... @atim tradi"ija% to jest tvr.enje da je
za%on postojao ve od prastarih vremena) da bi bi!o bezbono sumnjati u njea) da bi to bio
z!oin prema pre"ima. 8utoritet za%ona zasniva se na tezama' bo a je doneo% pre"i po
njemu iveli. Eii raz!o ova%ve pro"edure poiva u nameri da se postepeno potisne
svest o njemu %ao tano spoznatom 5to jest dokazanim oromnim i stroo proreetanim
is%ustvom7 ivotu' ta%o da se postie savreni automatizam instin%ta pretpostav%a
sva%o majstorstva) sva%o savrenstva u vetini iv!jenja. ?stanoviti za%oni% %a%av je
#anuov znai odobriti ubudue da narod postane majstor) da bude savren da
ambi"iozno tei najvioj umenosti ivota. ;adi toga se mora biti nesvestan "ilja sva%e
svete !ai. /astinski poredak% najvii) v!adajui za%on) jeste samo san%"ija prirodnog
poretka% prirodne za%onitosti prvoa reda nad %ojom ni%a%va proizvo!jnost) ni%a%va
&moderna ideja& nema moi. ? sva%om zdravom drutvu oituje se razdvajanje tri tipa
prema raz!iitoj 0izio!o%oj ravita"iji) od %ojih sva%i ima svoju sopstvenu hiijenu) svoje
sopstveno podruje rada) svoju sopstvenu vrstu oseanja za savrenstvo i majstorstvo.
Priroda) a ne #anu) me.usobno razdvaja one %oji su preteno duhovno nastrojeni) one ija
je snaa preteno u miiavosti i temperamentu) i najzad one %oji se ne istiu ni u %a%vim
pretenim od!i%ama) srednja"i. :rei su najbrojniji) do% su prvi naje!itniji. Najvia %asta
ja je nazivam najrei %ao savrena ima i prednosti najre.ih' njoj pripada da predstav!ja
sreu) !epotu i dobrotu na zem!ji. Cedino najduhovnijima je data dozvo!a za !epotu) za !epo'
jedino %od njih dobrota nije s!abost. )ul"hrum est pau"orum hominum: dobro je prednost.
#e.utim) nita im manje ne pripada od runih manira i!i pesimisti%o po!eda) o%a %oje
nagruje ono u ta !eda ) i!i a% srdba nad u%upnim vidom stvari. (rdba je privi!eija
anda!e; pesimizam isto ta%o. 7(vet je savren7 ta%o ve!i instin%t najduhovnijih) instin%t
%oji %azuje ,a ' &nesavrenost) sva%a vrsta ispod nas) distan"a) pathos distan"e) sama
anda!a spada jo u ovo savrenstvo.& Najduhovniji !judi) %ao najsnaniji% na!aze svoju
sreu tamo de bi drui na!i njihovu propast' u !avirintu) u o%rutnosti prema sebi i
druome) u po%uaju; njihovo zadovo!jstvo je samosav!a.ivanje' %od njih je as%etizam
njihova priroda) potreba) instin%t. @a njih je tea% zadata% privi!eija; irati pod bremenom
%oje drue ui) okrepa ... (aznanje ob!i% as%etizma. *ni su najasnija vrsta !judi' to
ne is%!juuje da su najvedriji) naj!jubazniji. E!adaju ne zato to hoe) ve to jesu& nije im
dato da budu drui.5rugi: to su straari prava) zatitni"i poret%a i bezbednosti) to su
otmeni ratni"i) to je pre svea kralj %ao najvia 0ormu!a ratni%a) sudija i odrava!a" za%ona.
,rui su izvrni oran najduhovnijih) najb!ii njima) %oji na sebe uzimaju sve grubo u radu
v!adanja njihovi pratio"i) njihova desna ru%a) najbo!ji ueni"i njihovi. ? svemu tom)
da bude jo jednom reeno) nema nita proizvo!jno) nita &naprav!jeno&. 4to je drukije%
naprav!jeno je priroda je onda osa%aena ... +astins%i poreda%) hijerarhijski redosled%
jedino ote!ov!java vrhuns%i za%on samo ivota; izdvajanje tri tipa je potrebno radi
odranja drutva) radi omouavanja viih i najviih tipova nejedna%ost u pravima te% je
us!ov da prava uopte postoje. Pravo je privi!eija. Pravo sva%o poiva) ta%o.e) u
njeovom) nainu bivstvovanja. Ne pot"enjujmo prednosti srednjaka. 1ivot %oji stremi
visini postaje sve tvr.i h!adnoa se poveava) odovornost se poveava. Eiso%a %u!tura
je piramida' ona moe da poiva samo na iro%om t!u) i za pretpostav%u ima najpre snano
i zdravo %onso!idovanu osrednjost. @anat) trovina) zem!joradnja) nauka% najvei deo
umetnosti) jednom rei itav s%up pro3esionalne de!atnosti) s!ae se sasvim samo sa
osrednjou u mounostima i e!jama; ta%vo neto bi!o bi neumesno me.u izuze"ima)
naime odovarajui instin%t suprotstav!ja se %o!i%o anarhizmu to!i%u aristo%ratizmu. -iti
javno %oristan) toa%) 0un%"ija) o tome od!uuje prirodna s%!onost' ne drutvo) ve vrsta
sree za %oju je najvei broj sposoban pravi od njih inte!ientne maine. @a srednja%a biti
osrednji je srea. #ajstorstvo u jednom podruju) spe"ija!nost) prirodni instin%t. -i!o bi
savreno nedostojno dubo%o duha da u osrednjosti po sebi vidi ve ne%i priovor. (ama
ona je prva nunost za postojanje izuzeta%a' viso%a %u!tura je us!ov!jena njome. 8%o
izuzetan ove%) %o!i%o on sam i njemu s!ini) pa!jivom ru%om ru%ovodi osrednjima) onda
to nije samo utiva prostosrdanost to je njeova dunost... +oa mrzim ponajvie me.u
o!oem danas? *naj so"ija!isti%i) anda!a;aposto!e %oji pot%opavaju instin%t) zadovo!jstvo)
oseanje zadovo!jnosti radni%a u njeovom ma!om svetu %oji a prave zavidnim) %oji a
poduavaju osveti... Nepravda ni%ada ne !ei u nejedna%im pravima) neo u po!aanju na
7jednaka7 prava... 4ta je ravo! No) re%ao sam to ve' sve to potie iz s!abosti) zavisti)
osvete. 8narhist i hrianin su isto pore%!a ...
AF
? stvari) raz!i%a je u %om se "i!ju !ae' da !i da se odrava i!i razara. #oe se
postaviti potpuna jedna%ost izme.u hrianina i anarhiste: njihov "i!j) njihov instin%t vodi
samo u razaranje. ,o%az za ovaj stav da se proitati u istoriji' tu je on sadran u stranoj
nedvosmis!enosti. ?pravo smo upozna!i re!iiozno za%onodavstvo iji je "i!j bio) %ao
najvaniji us!ov "vetanja ivota) da &ove%ovei& jednu ve!i%u oraniza"iju drutva
hrianstvo je svoju misiju ot%ri!o u tome da o%ona upravo sa ta%vom oraniza"ijom)
budui da u njoj ivot "vate. :amo je treba!o p!od mudrosti) uveavan to%om duih
razdob!ja isprobavanja i neizvesnosti) upotrebiti sa najda!e%osenijom %orisnou i ponjeti
to je moue vei) boatiji) potpuniji prinos' ovde je) obrnuto) pre%o noi zatrovana itava
etva... *no to je aere perennius S*d $ora"ija) *de) III) 9H) 1' &vie izdr!jivosti od
bronze.&T bi!o tu) imperium ;omanum% najve!ianstveniji ob!i% oraniza"ije u te%im
us!ovima %oja je do sada bi!a ostvarena) s obzirom na %oju sve pre i pos!e je samo
%rp!jenje) prvarenje) di!etantizam ti sveti anarhisti napravi!i su &pobonost& od toa da
taj &svet&) to jest imperium ;omanum razore ta%o da ne ostane ni %amen na %amenu pa
su a% Nermani i drui drip"i mo!i da zaospodare nad njim... $rianin i anarhist' oba
d4"adents% oba nesposobna da de!aju dru%ije neo rastono) otrovno) sapinjui) krvolono%
oboji"a sa instin%tom smrtne mrnje prema svemu to je uspravno) stasito) trajno) to
obeava budunost ivotu ... $rianstvo je bi!o vampir imperium ;omanum-a ono je
pre%o noi raini!o oroman rad 6im!jana na ras%rivanju t!a za jednu ve!i%u %u!tura
kadru da traje% Co se nije razume!o? >mperium ;omanum %oju poznajemo) u %oju nas
jo bo!je pouava istorija rims%e provin"ije) to najudesnije umetni%o de!o ve!i%o sti!a)
bi!a je poeta%) njena radnja bi!a je sraunata da e se dokazivati hi!jadama odinama
do danas ni%ada se nije ta%o radi!o) nije se a% ni sanja!o da se radi u srazmeri sub spe"ie
aeterni* *va oraniza"ija bi!a je dovo!jno vrsta da izdri r.ave "areve' s!uajnost
!inosti ne moe nita da naudi ta%vim stvarima prvo nae!o sva%e ve!i%e arhite%ture.
8!i) ona nije bi!a dovo!jno vrsta za najiskvareniju vrstu po%varenosti) za hriane... *va
s%rovita amad %oja se nou) pomou ma!utine i dvoznanosti) pri%rada sva%om
pojedinano i truni mu svoju zbi!ju za istinite stvari) svoj instin%t za nepore"ive realnosti%
ta %u%avi%a) 0eminizovana i s!at%oreiva banda je %ora% po %ora% izvadi!a &due& ovom
oromnom zdanju tim vrednim) mu%i;uspravnim prirodama %oje su u stvari 6ima
osea!e svoju sopstvenu stvar) svoju sopstvenu zbi!ju) svoj sopstveni ponos. Ji"emerno
potajitvo) s%rovito s%uptinarenje) tmasti pojmovi) %ao pa%ao) %ao rtvovanje nevino) %ao
unio m2sti"a u pijenju %rvi i) pre svea) po!a%o podjarivana vatra osvete) anda!ine osvete
to je zaospodari!o 6imom) ista vrsta re!iije %ojoj je u njenom preezistentnom ob!i%u
rat objavio ve >pi%ur. Ne%a se ita Ju%re"ije da bi se shvati!o protiv ega se borio >pi%ur)
ne protiv mnooboatva ve &hrianstva&) hou rei %varenja dua pojmovima %rivi"e)
%azne i besmrtnosti. -orio se sa podzemnim %u!tovima) sa itavim !atentnim
hrianstvom opovrnuti besmrtnost bi!o je tada ve stvarno iskupljenje. I >pi%ur je
trijum0ovao) sva%i asniji duh u rims%om "arstvu bio je epi%ureja". = onda se pojavio
)avle... Pav!e) ote!ov!jeni enije mrnje anda!e prema 6imu) prema &svetu&) Cevrejin)
veiti 'evrejin-lutali"a par e6"ellen"e... *no to je on ot%rio bi!o je %a%o se moe) pomou
ma!o se%ta%o hrians%o po%reta na rubu jevrejstva) zapa!iti &svets%i poar&) %a%o se
sa simbo!om &boa raspeto na %rstu& moe sve potisnuto) sva s%rivena %omeanja) itava
batina anarhisti%ih smutnji u Marstvu) %on"entrisati u oromnu mo. &(pas do!azi od
Cevreja.& $rianstvo %ao 0ormu!a za podizanje "ene podzemnih %u!tova svih vrsta) na
primer *zirisov) ve!i%e #aj%e) #itrin i za njihovo sabiranje' u tome je bio Pav!ov
enije. Njeov instin%t je bio to!i%o siuran da je predstave %ojima su pomenute re!iije
opinjava!e anda!u) surovo) bez i%a%vo obzira prema istini) stavio u usta njeovom
izmi!jenom &spasite!ju&) i ne samo u usta da a je on u neto pretvorio% moao je to da
razume a% i ne%i #itrin sveteni%... -io je to njeov vrhuns%i trenuta%' on shvata da mu je
potrebna vera u besmrtnost da bi obezvredio &svet&) da e pojam &pa%!a& zaospodariti
6imom da se sa &onostranou& ubija ivot... Nihi!ist i hrist2' to se rimuje) a!i to sa!asje
nije jedino u rimi...
2$rianin. P. prev.
AG
$zalud sav rad anti%o sveta' nemam rei da is%aem svoje oseanje o neemu
ta%o udovinom. I smatrajui da je njeov rad bio predradnja) da je te%) sa ranitnom
samosveu) udarao upravo teme!j za rad od hi!jada i hi!jada odina) "e!o%upan smisao
anti%o sveta uza!ud/ ... =emu Nr"i? =emu 6im!jani? (ve pretpostav%e za obrazovanu
%u!turu) svi nauni metodi bi!i su ve tada) bi!a je usto!iena i ta ve!i%a) neuporediva
umenost dobro itanja pretpostav%a %u!turne tradi"ije i jedinstva nau%e. Nau%a o
prirodi povezana sa matemati%om i mehani%om bi!a je na najbo!jem putu smisao za
injeni"e% pos!ednji i najvredniji od svih smis!ova) imao je svoje %o!e) svoju ve sto!etno
staru tradi"iju/ 6azume !i se to? (ve bitno bi!o je prona.eno da bi se mo!o pristupiti radu
metodi jesu% to treba ponav!jati desetinu puta) ono bitno) i ono najtee) i ono to najdue
protiv sebe mora da podnosi navi%e i duhovnu !enjost. *no to mi danas moramo sa
oromnim samosav!a.ivanjem jer su nam svi r.avi instin%ti) hrians%i) na ne%i nain
jo u te!u ponovo da osvajamo) s!obodan po!ed na rea!nost) opreznu ru%u) strp!jivost i
ozbi!jnost i u najsitnijim stvarima) itava estitost u saznavanju postoja!o je ve tada/)
ve pre vie od dve hi!jade odina/ > uz to dobar) istanani ta%t i u%us/ #e %ao dresura
moza/ #e %ao &nema%o& obrazovanje dripa%im manirima/ Neo %ao te!o) %ao est) %ao
instin%t %ao rea!nost jednom rei... (ve uzalud* Pre%o noi) i samo je spomen ostao/
Nr"i/) 6im!jani/) dranje instin%ata na odstojanju) u%us) metodino istraivanje) enije
oraniza"ije i uprav!janja) vera) volja za !juds%u budunost) ve!i%o ,a svim stvarima
vid!jivo %ao imperium ;omanum% vid!jivo za sva u!a) ve!i%i sti! %oji nije vie samo
umetnost) ve rea!nost) istina) ivot... I ne pre%o noi po%opano ne%om prirodnom
%ata%!izmom/ Ne zaeno od strane Nermana i druih te%ih aponja/ Neo satrto od
prepredenih) s%rivenih) nevid!jivih) %rvoednih vampira/ Ne pobe.eno jednostavno
isisano/ ... Zagospodarila je pri%rivena enja za osvetom) s!aboumna zavid!jivost/
*djednom je prevladalo sve nitavno) to jadi%uje nad sobom) to je unesreeno svojim
r.avim oseanjima) sav geto due/ ,ovo!jno je proitati samo ma %oje hrians%o
aitatora) sveto 8vustina na primer) da bi se shvati!o) da bi se namirisalo %oje su se
pr!jave %!i%e pope!e ore. ? potpunosti bi se prevari!i a%o bi se %od vo.a hrians%o
po%reta pretpostavio ma %a%av nedostata% razuma o) pametni su oni) pametni) do
svetosti) ta ospoda "r%veni o"i/ *no to njima nedostaje) to je neto sasvim druo. Priroda
ih je prenebrenu!a zaboravi!a je da za njih predvidi s%roman miraz od asnih)
primerenih) istih instin%ata... #e.u nama) oni nisu a% ni mu%ar"i... 8%o is!am prezire
hrianstvo) on za to ima hi!jadu raz!oa' is!am pretpostav!ja mukar"e ...
BH
$rianstvo nas je !ii!o etve anti%e %u!ture) do"nije nas je opet !ii!o etve
islamske %u!ture. =udesni svet mavars%e %u!ture 4panije) u osnovi najsrodniji nama%
izraajniji po duhu i senzibi!nosti neo 6im i Nr%a) bio je pregaen 5 da ne %aem ijim
noama 7. @ato? Cer je drao do sebe) jer je svoj nastana% zahva!jivao muevnim
instin%tima) jer je ivotu ovorio da i to je ovorio sa ret%om i drao"enom istananou
mavars%o ivota/ ... ,o"nije) %rstai su se bori!i protiv neea pred im je bi!o pri!inije
da su pada!i nii"e u prainu protiv %u!ture pred %ojom bi a% i na devetnaesti ve%
morao da se osea vr!o uboim) veoma &poznim&. 6azume se) oni su hte!i da p!ja%aju'
Isto% je bio boat... 8 ipa% bez predrasuda/ +rsta%i ratovi piratstvo viso%o sti!a) i nita
vie/ Nema%o p!emstvo) u osnovi vi%in%o p!emstvo) bi!o je tamo u svom e!ementu'
Mr%va je odvie dobro zna!a sa im se pridobija nema%o p!emstvo ... Nema%o p!emstvo)
uve% &4vaj"ar"i 5arda7& Mr%ve) uve% u s!ubi svih r.avih instin%ata Mr%ve a!i dobro
plaeno... ?pravo uz pomo nema%ih maeva) nema%e %rvi i hrabrosti Mr%va je mo!a da
vodi svoj rat i provodi u de!o svoje smrtno neprijate!jstvo prema svemu to na zem!ji dri
do sebe/ ? ovoj ta%i postoji mnotvo bo!nih pitanja. Nema%o p!emstva bezma!o nema u
istoriji viso%e %u!ture' i za to postoji raz!o ... $rianstvo) a!%oho! dva velika sredstva
za %varenje ... (amo po sebi ne bi treba!o da postoji vie i%a%av izbor izme.u is!ama i
hrianstva) %o!i%o izme.u 8rapina i Cevrejina. *d!u%a je donesena' u ovoj stvari ni%o vie
nema mounosti da bira. I!i je anda!a i!i to nije... &6at do pos!ednje daha sa 6imom/
#ir) prijate!jstvo sa is!amom&' ta%o je oseao) ta%o je delao onaj ve!i%i s!obodars%i duh)
enije me.u nema%im "arevima) Fridrih ,rui. +a%o? to da ne%i Nema" mora da bude
najpre enije) najpre s!obodan duh da bi pristojno oseao? Ne shvatam %a%o je i%ada
Nema" moao da bude proet hrianskim oseanjima ...
B1
*vde je nuno dotai jo sto puta za Nem"e muniju uspomenu. Nem"i su !ii!i
>vropu pos!ednje ve!i%e %u!turne etve %oja je bi!a ponjevena za >vropu ;enaissan"e.
6azume !i se %onano) hoe !i da se razume ta je bi!a 6enesansa? )revrednovanje
hrianskih vrednosti% po%uaj preduzet svim sredstvima) svim instin%tima) sa svom
mouom enija!nou) da se do pobede dovedu suprotne vrednosti) otmene vrednosti... ,o
sada je postojao samo ovaj ve!i%i rat) do sada nije postoja!a odsudnija prob!emati%a od
prob!emati%e 6enesanse moje pitanje je njeno pitanje ' ni%ada nije postojao
teme!jniji) neposredniji) du itavo 0ronta stroije izveden i u sredite uperen ob!i%
napada* Napasti na najod!unije mesto) na samo sedite hrianstva) upravo tu usto!iiti
otmene vrednosti) hou da %aem uneti ih u instin%te) u najdub!je potrebe i prohteve onih
%oji tu sto!uju... Pred sobom vidim mogunost jedne potpuno natprirodne ari i %o!oritne
drai ini mi se da ona b!ista u svim jezama jedne istanane !epote) da je u njoj na de!u
jedna boans%a) demons%i boans%a umetnost; i da bi se uza!ud rovi!o mi!enijumima za
druom ta%vom mounou; vidim prizor to!i%o boat u smis!u i) u isti mah) udesno
parado%sa!an da bi u njemu sva o!imps%a boanstva ima!a pri!i%u za boans%i smeh
+ezare Bordija kao papa... 6azumete !i me?... Pa dobro) to bi bi!a pobeda za %ojom
eznem danas jedini ja ' njome bi hrianstvo bi!o uniteno* 4ta se doodi!o? Cedan
moma%i monah) Juter) doao je u 6im. :aj monah) propa!i sveteni% sa svim
osveto!jubivim instin%tima u te!u) razjario se u 6imu protiv 6enesanse ... ?mesto da sa
najdub!jom zahva!nou razume udo %oje se tu zbi!o) nadmaenje hrianstva u njeovom
seditu ) njeova mrnja je zna!a da "rpi samo hranu sebi iz ovo prizora. Cedan
re!iiozni ove% mis!i samo na sebe. Juter je video pokvarenost papstva) do% se radi!o
upravo o suprotnom' stara po%varenost) pe""atum originale% hrianstvo nije vie sede!o na
papinoj sto!i"i/ Neo ivot/ Neo pobedonosna svet%ovina ivota/ Neo ve!i%o ,a svim
uspravnim) !epim) sme!im stvarima/ ... I Juter prekonstituisa Drkvu: napade je... 6enesansa
doa.aj bez smis!a) jedno ve!i%o $zalud* 8h) ti Nem"i) ta su nas oni ve staja!i/
Zaludnost to je uve% bi!o delo Nema"a. 6e0orma"ija; Jajbni"; +ant i ta%ozvana
nema%a 0i!ozo0ija; &os!obodi!a%i& ratovi2; Marstvo sva%i put jedna uza!udnost za neto
to je ve bi!o tu) za neto nenadoknadivo... Priznajem) to su moji neprijate!ji) ti Nem"i'
prezirem u njima sva%u vrstu pojmovne i vrednosne ma!utine) kukaviluk pred sva%im
estitim ,a i Ne. Na%on s%oro hi!jadu odina) oni su zamrsi!i i smuti!i sve ea su se
dota%!i svojim ru%ama) na savesti imaju sve po!ovinosti tri;osmini"e/ od %ojih
bo!uje >vropa na savesti imaju i najneistiju vrstu hrianstva %oja postoji)
najneiz!eiviju) najneunitiviju) protestantizam ... 8%o se ne mone o%onati sa
hrianstvom) za to e biti %rivi Nem"i...
2 ?obiajeni naziv za %oa!i"ione ratove protiv Napo!eona I. P. prev.
B3
>to me na %on"u i evo mo suda. Osuujem hrianstvo) protiv hrians%e "r%ve
podiem najstrasniju optubu %oju jedan tui!a" moe da izovori. *no je za mene najvea
od svih zamis!ivih po%varenosti) njeova vo!ja za po%varenost u%azuje na %rajnju mouu
po%varenost. $rians%a "r%va nita nije potede!a svoje po%varenosti) od sva%e vrednosti
je napravi!a nevrednost) od sva%e istine !a) od sva%e estitosti nit%ov!u% due. Ne%a se ne
usudi vie ni%o da mi ovori o njenim &humanitarnim& b!aos!ovima/ )otisnuti ne%u
nevo!ju bi!o bi protiv njeno najdub!je interesa' ona je ive!a od nevo!ja) stvarala je
nevo!je da bi se ove%ovei!a ... Narizajui "rv reha) na primer' tom bedom oveanstvo
je pre svea oboati!a Mr%va/ &Cedna%ost dua pred boom&) to prenemaanje) taj
izgovor za ran"unes, svih pod!a"a )taj pojmovni e%sp!oziv) postao je najzad revo!u"ija)
moderna ideja i nae!o propasti itavo drutveno poret%a hrianski dinamit...
&$umanitarna& hrians%a b!aosi!janja/ *d humanitas napraviti samoprotivrenost)
vetinu samos%rnav!jenja) vo!ju za !a po sva%u "enu) mrnju) prezir prema svim dobrim i
estitim instin%tima/ :o bi za mene bi!i hrians%a dobroinstva/ Parazitizam %ao jedina
pra%sa Mr%ve; sa njenim idea!om b!edunjavosti i &svetosti& sva%e %rvi) svetost %oja ispija
sva%u !jubav) sva%u nadu u ivot; onostranost %ao vo!ja za pori"anje sva%e rea!nosti; %rst
%ao zna% raspoznavanja za najpodzemniju zaveru %oja je i%ada postoja!a protiv zdrav!ja)
!epote) uspeha) sranosti) duha) dobrote due) protiv ivota samog... *vu venu
optubu hrianstva hou da ispiem na svim zidovima) svuda tamo de postoje zidovi
imam s!ova %oja e videti i s!epi... $rianstvo nazivam ve!i%im pro%!etstvom) najveom
unutranjom is%varenou) ve!i%im instin%tom za osvetu za %oji nijedno sredstvo nije
dovoljno otrovno) s%rovito) podzemno nazivam a besmrtnom !jaom oveanstva... I
vreme se rauna prema tom dies ne3astus, sa %ojim je zapoeo ovaj zao udes prema
prvom danu hrianstva/ @ato ne pre prema njeovom pos!ednjem? *d danas?
Prevrednovanje svih vrednosti/
2 Na 0ran"us%om u izvorni%u. @nai pizme% mrnje. P. prev.
22 Jat. sramotni dan. P. prev.
ZAKON PROTIV HRIANSTVA
donesen na dan (pasa% prvog dana )rve godine
. EF. septembra GHHH prema lanom kalendaru<

;at do smrti protiv poroka
)orok je hrianstvo
)rvi lan. Poro% je sve suprotno prirodi. Najporonija !juds%a vrsta je sveteni%'
od poduava u protiv;prirodu. Ne postoje raz!ozi protiv sveteni%a) postoji popravni dom.
5rugi lan. (va%o sude!ovanje u bojoj s!ubi jeste atentat protiv javno mora!a. -iti
suroviji prema protestantu neo prema %ato!i%u) suroviji prema !ibera!nom protestantu
neo prema puritan"u. 4to smo b!ie nau"i) vei je z!oin biti hrianin. @!oina" nad
z!oin"ima je stoa 0i!ozo0.
Trei lan. Pro%!eto mesto na %ojem je hrianstvo iz!e!o svoja zmajs%a jaja) treba
odmah zbrisati sa !i"a zem!je i %ao sramno mesto da bude opomena i strah svem
potomstvu. Ne%a se na njemu %ote otrovne uje.
+etvrti lan. Propovedanje nevinosti je javno podsti"anje na protiv;prirodu. Prezirati
po!ni ivot) %a!jati a sa pojmom &neisto&) jeste istins%i reh prema svetom duhu ivota.
)eti lan. Cesti za jednim sto!om sa sveteni%om nije dozvo!jeno; inei to) ba"a se
%!etva na asno drutvo. (veteni% je na =anda!a on e biti obznanjen) izmoren !a.u i
pronan u ne%u vrstu pustinje.
:esti lan &(veta& istorija nazvae se imenom %oje joj odovara) to jest prokletom
istorijom; re"i &bo&) &spasite!j&) &is%upite!j&) &sveta"&) %oristie se da bi se osudi!i) da bi se
obe!ei!i z!oin"i.
(edmi lan. *sta!o s!edi iz ornje.
Nie 8ntihrist2
8ntihrist
, ? izvornom ru%opisu pre"rtao sam Nie. Prema primedbi #a"inija #ontinarija. P. prev.


EKI GOVORI
ZARATUSTRA 3,90
* ti) vo!jo moja/ =udo sva%e nude) ti moja nunosti. Potedi me ma!e pobede/
:i) od!u%o due moje) %oju zovem sudbinom/ :i to si u meni/ Iznad mene/ @atiti
me i sauvaj za Cednu ve!i%u sudbinu/
I svoju pos!ednju ve!iinu) vo!jo moja) sauvaj za svoju zadnju) da bi mo!a biti
neumitna u pobedi/ 8h) %o nije pod!eao svojoj pobedi/
8h) ije o%o jo nije potamne!o u tom opojnom sutonu/ 8h) ija noa se nije zane!a)
ija nije zaboravi!a u pobedi biti uspravna/
,a jednom budem spreman i zreo u velikom )odnevu% spreman i zreo poput
usijano tua) ob!a%a bremeno munjama) m!e%om nabre%!o vimena'
spreman i zreo za samo sebe i za svoju najs%rovitiju vo!ju) !u% %oji ezne za
svojom stre!om) stre!a %oja ezne za svojom zvezdom'
zvezda spremna i zre!a u svom Podnevu) uarena) probodena) predata nas!adi pred
unitavajuim stre!ama sun"a' sun"e samo i neumitna sunana vo!ja) spremna da
pobe.ujui unitava/
* vo!jo) promeno sva%e nude) ti moja nunosti/ Pripazi me za jednu ve!i%u pobedu/