1

2011
Saveti za suzbijanje
biljnih tetoina, bolesti
i korova uz preporuku
naih preparata
2
33
SADRAJ
SADRAJ
SADRAJ
PREDGOVOR
O NAMA
geografska karta regije
kontakti
geografska karta Srbije
PREPORUKE
legenda
VINOVA LOZA
bolesti i tetoine
program zatite vinove loze
zatita vinove loze
unitavanje korova u vinogradu
JABUKA
bolesti i tetoine
zatita jabuke
KRUKA
bolesti i tetoine
zatita kruke
BRESKVA I KAJSIJA
bolesti i tetoine
zatita breskve i kajsije
VINJA I TRENJA
bolesti i tetoine
zatita vinje i trenje
LJIVA
bolesti i tetoine
zatita ljive
JAGODIASTO VOE
bolesti jagoda
zatita jagodiastih vonih vrsta
bolesti i tetoine malina
zatita malina
KUKURUZ
tetoine
program zatite kukuruza
zatita kukuruza
ITO
razvojne faze
bolesti i tetoine
program zatite ita
zatita strnih ita
ienje strnita sa preparatom BOOM EFEKT
3
6
7
8
9
10
11
13
14
14
18
19
22
24
24
29
33
33
37
39
39
42
44
44
47
49
49
51
52
52
53
55
57
59
59
61
63
64
64
64
66
67
68
4
SADRAJ
4
EERNA REPA
bolesti i tetoine
zatita eerne repe
ULJANA REPICA, SUNCOKRET I SOJA
bolesti i tetoine
zatita uljane repice
zatita suncokreta
zatita soje
KROMPIR
razvojne faze
bolesti i tetoine
program zatite krompira
zatita krompira
DUVAN
zatita rasada duvana
zatita duvana u polju
LUCERKA
zatita lucerke
LIVADE I PANJACI
suzbijanje korova
POVRE
tetni organizmi
zatita salate
zatita krastavaca, dinje i lubenice
PARADAJZ, PLAVI PATLIDAN I PAPRIKA
bolesti
zatita paradajza i plavog patlidana
zatita paprike
KUPUSNJAE
tetoine
zatita kupusnjaa
PASULJ I GRAAK
zatita pasulja i graka
CRNI I BELI LUK
bolesti i tetoine
zatita crnog i belog luka
zatita argarepe, peruna i celera
UKRASNE BILJKE
tetoine
zatita ukrasnog bilja
PRSKANJE SA NOENIM MOTORNIM PRSKALICAMA
preporuke za prskanje noenim motornim prskalicama
tabela za pripremu potrebne koncentracije
PREGLED PREPARATA ZA ZATITU BILJA
LATINSKA IMENA
bolesti biljaka
tetoine na kulturama
70
71
71
73
73
76
77
78
79
79
79
81
82
84
84
84
85
85
85
85
86
86
87
88
89
89
91
92
93
95
95
95
95
96
96
97
98
99
99
99
100
101
102
103
126
126
130
55
pregled korova koji se najee pojavljuju u razliitim kulturama
PRAVILNA UPOTREBA PREPARATA ZA ZATITU BILJA
PREGLED TRETIRANJA
BELEKE
135
139
142
156
6
Potovani poslovni partneri i poljoprivredni proizvoai,
Pred Vama je novo izdanje Pinusovog kljua za 2011. godinu u
kojem Vam ponovno donosimo mnogo informacija i sveobuh-
vatnu pomo u borbi protiv bolesti, korova i tetoina.
Osvrui se na prolu sezonu, sa ponosom gledamo na Vae re-
zultate, koji ste uz sve nevolje i neizvestnosti teke poljoprivredne
sezone uspeli da ostvarite dobar rezultat.
U sezoni 2010 su bila na proveri i sredstva za zatitu bilja zbog
enormno nepovoljnih uslova za primenu, kako u pogledu de-
lovanja na razne korove, tetoine i patogene, tako i zbog selektivnosti na samu gajenu biljku.
ast i zadovoljstvo nam je da ste se uverili u kvalitet naih sredstava za zatitu bilja, te izostanak
reklamacija, smatramo dokazom, da smo na dobrom putu prema zajednikom uspehu jer naa
je elja, da Vama, korisnicima Pinusovih sredstava i naim partnerima ponudimo najkvalitetnija
sredstva uz prihvatljivu cenu.
Naroito nas veseli da ste prihvatili nae preporuke o primeni najnovijih formulacija sredstava
u obliku formulacije OD - uljane disperzije (GAT MOTION 4 OD, TIGER 25 OD i HABIT 25 OD) te
time dokazali, da kao i do sada sledite svetske trendove i nastojite da usavravate svoju proiz-
vodnju.
Kao i svake godine tako smo i ove za Vas obezbedili iroku paletu sredstava za zatitu bilja. Uz
sada ve dobro poznata sredstva, u ovoj sezoni ponudiemo Vam selektivni post-em sistemini
herbicid GAT ZEBRA 25 OD, koji se koristi za unitavanje najveeg broja korova u usevu eerne
repe. GAT ZEBRA 25 OD je jedino sredstvo na bazi triusulfuron-metila na tritu Srbije formu-
lisano u obliku uljane disperzije.

Verujemo da emo i ove sezone uspeti da opravdamo Vae poverenje.
Na cilj je Vae zadovoljstvo, Va uspeh je na ponos.
Srdano Va,
Dejan Jovanovi
direktor
Pinus Plus d.o.o., Novi Sad
6
PREDGOVOR
Dejan Jovanovi
PREDGOVOR
7
O NAMA
7
O NAMA
Pinus TKI d.d. je rma sa dugogodinjom tradicijom u agrohemijskoj industriji, iji poeci seu
do daleke 1888. godine. Danas se naa delatnost zasniva na proizvodnji preparata za zatitu
bilja, proizvodnji biodizela i biocida. Svoju odgovornost za ouvanje ivotne sredine ispolja-
vamo kroz ponudu vrhunskih i kvalitetnih preparata za zatitu bilja, te vlastitom spalivaoni-
com za unitavanje opasnog otpada i ambalae. Pinus grupa sa seditem i proizvodnjom u
Raama/Mariboru u Sloveniji, danas je zaokruena sredina sa svojim erinskim rmama u Srbiji,
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koje ukupno imaju oko 200 zaposlenih.
Pinus je vodei slovenaki prozvoa, zastupnik i distibuter preparata za zatitu bilja. Pored
vlastite palete proizvoda ponosni smo na dugogodinju suradnju i partnerstvo s brojnim svets-
kim priznatim proizvoaima preparata za zatitu bilja kao to su DuPont, Bayer CropScience,
BASF, Nufarm i dr. Povezuje nas razvojna politika naih preduzea sa posebnim naglaskom na
razvoju tehnologija u iznalaenju boljih rijeenja koja su prihvatljivija za ovjeka i pomau u
ouvanju prirode i zatiti ivotne sredine.
Posebno smo ponosni na preparat BOOM EFEKT, totalni herbicid, koji je proizvod naeg
preduzea sa registracijom i prodajom u svim dravama bive Jugoslavije i velikom broju
drava Europske unije.
Pinus Plus d.o.o. kao ogranak Pinus grupe posluje samostalno u Srbiji od 2004.godine. Sedite
preduzea je locirano u Novom Sadu. Sa otvaranjem vrata naeg preduzea Pinus se pono-
vo vratio na poznato trite, meu prijatelje gde je bio od ranije prisutan preko 40 godina,
priznat i potovan kao renomirani proizvoa, zastupnik i distributer kvalitetnih preparata za
zatitu bilja. Posebnu panju Pinus je uvek poklanjao krajnjem potroau i uvek bio usmeren
na reavanje problema koje krajnji korisnik ima kada su u pitanju pravilna nega i zatita useva i
zasada. Kao poslovno naslee i dananja ekipa mladih, edukovanih i poslu posveenih agrono-
ma se zavetuje da e na tom istom putu i po istom principu i dalje poslovati. Naa struna
agronomska savetodavna sluba stoji uvek na raspolaganju naim korisnicima i rado se odaziva
na pozive, izlazi na teren i dogovorno i profesionalno reava sve probleme u vezi nege i zatite
bilja koristei najnovija saznanja i tehnologije. Struna sluba je dostupna na celom prostoru
Republike Srbije sa predstavnitvima u Loznici, Kruevcu, Zrenjaninu i Novom Beeju.
U naem prodajnom programu pored preparata za zatitu bilja iz proizvodnog programa
matine kue Pinus TKI, tu su i proizvodi mnogih renomiranih evropskih i svetskih kua kao
to su: DuPont, SAD; Nufarm, Australija; Isagro, Italija; GAT Microencapsulation, Austrija; Mon-
tanwerke, Austrija i dr.
8
GEOGRAFSKA KARTA REGIJE
Spain
France
Switzerland
United Kingdom
Ireland
Portugal
Madrid
Lisbon
Paris
Brussels
Amsterdam
Copenhagen
Oslo
Helsinki
Tallinn
Riga
Vilnius
Minsk
Kiev
Stockholm
Austria
Germany
Netherlands
Denmark
Norway
Sweden
Finland
Estonia
Latvia
Lithuania
Belarus
Ukraine
Romania
Moldova
Bulgaria
Makedonija
Belgium
Czech Republic
Slovakia
Hungary
Poland
Berlin
Warsaw
Italy
Hrvatska
Crna gora
Srbija
Albania
Greece
Bosna i
Hercegovina
Osijek
Ljubljana
Rae
Banja Luka
Novi Sad
London
Dublin
Austria
SLOVENIA
Italy
Venice
Vienna
Croatia
Hungary
Ljubljana
M. Sobota
Nova Gorica
Slovenija
8
GEOGRAFSKA KARTA
99
KONTAKTI
Srednja i Severna Baka
Zoran Popov, dipl. ing. zatite bilja
T: 063/535-045
Banat
Sran Proti, dipl. ing. zatite bilja
T: 063/535-117
Srem i Juna Baka
Igor Petkovi, dipl. ing. zatite bilja
T: 063/535-709
Zapadna Srbija
Milan Popovi, dipl. ing. zatite bilja
T: 063/535-279
Centralna i Juna Srbija
Aleksandar Dimi, dipl.ing.agr.
T: 063/535-118
KONTAKTI
AGRONOMSKA SAVETODAVNA SLUBA
10 10
Bulgaria
Makedonija
Crna gora
Srbija
Novi Sad
Beograd
Loznica
Zrenjanin
Novi Beej
Kruevac
GEOGRAFSKA KARTA SRBIJE
GEOGRAFSKA KARTA
11
PREPORUKE
11
Pinusov klju - nepogreiv za poljoprivrednike i batovane u Srbiji
U Pinusovom kljuu su sabrani svi aktuelni preparati za zatitu bilja rme Pinus plus i slue kao
izvanredna i nepogreiva pomo poljoprivrednika i batovanava u Srbiji.
Pinusov klju je podeljen u pet glavnih delova zatite bilja: vinova loza, voarstvo, ratarstvo,
povrtarstvo i ukrasno bilje. U svakom delu su poglavlja, posveena pojedinim biljnim vrstama.
Pinusov klju - pregledan, jasan i jednostavan prirunik
Poglavlja pojedinanih kultura poinjemo sa opisom i fotograjama najznaajnijih bolesti i
tetoina.
Slede kljune razvojne faze (fenofaze) i programi zatite za posmatranu kulturu.
Najobimniji deo predstavljaju programi zatite bilja. U Pinusovom kljuu je predstavljena lista
preparata koji imaju registraciju u Republiki Srbiji, osim posebno oznaenih za koje oekujemo
registraciju u ovoj sezoni. Saveti za upotrebu preparata temelje se na biologiji bolesti i tetoina,
uslovima povoljnim za njihov razvoj, na sopstvenim preparatima za zatitu bilja i na uslovima
koji pogoduju brzini njihove razgradnje. Za uspenu zatitu bilja je veoma vana tehnika pr-
skanja, koja mora biti prilagoena razvojnoj fazi i uzgojnom obliku biljke. Zato ne moemo
ponuditi program zatite pojedinanih biljaka, koji bi lako ablonski primenjivali tokom cele
godine. Program zatite pojedinanih kultura upotrebljavajte kao osnovu, koju ete prilagoditi
pojedinanom prskanju.
Podatak o momentu tretiranja je vano prihvatiti za okviran podatak. Pravi moment tretiranja
je zavisan od vremenskih uslova pojedinih geografskih reona kao i od vremenskih uslova u
godini tretiranja.
Koliina vode, koju treba upotrebiti je predviena vrednost koja garantuje najbolju raspodelu
preparata po jedinici povrine. Koliinu vode treba prilagoditi vremenskim uslovima, tipu pr-
skalice, habitusu biljke i dr. Za hobiste koji upotrebljavaju manje prskalice smo u tabeli dali
dozu preparata za 10 litara vode.
Za svaki preparat je u tabeli zapisana karenca. Koliina vode pri kombinacijama je navedena za
celu kombinaciju.
Za dodatne savete i za sva blia obavetenja kontaktirajte nau strunu agronomsku
savetodavnu slubu na terenu (imena i brojevi telefona su navedeni na stranici 9).
Pregledu programa zatite bilja sledi pregled preparata za zatitu bilja. Za svaki preparat su
PREPORUKE ZA UPOTREBU PINUSOVOG KLJUA
12 12
PREPORUKE
navedeni osnovni podaci i najvanije informacije o upotrebi i delovajnju preparata.
Za postizanje visokih prinosa moraju biti ispunjeni i svi ostali uslovi: ubrenje sa mineralnim
i organskim ubrivima, pravilna rezidba, obrada zemljita, navodnjavanje, zatita od divljai i
glodara i potovanje preporuenih rokova za tretiranje Prognozno izvetajne slube. Kao svaki
kalendar prskanja i na je namenjen kao pomo pri pravljenju plana prskanja za specine
uslove.
elimo Vam puno uspeha u elji da Vam Pinusov klju bude korisna pomo u radu.
Agronomska savetodavna sluba
Novi Sad, novembar 2010
13
PRE UPOTREBE PROITAJTE UPUTSTVO ZA UPOTREBU,
KOJE JE PRILOENO UZ SVAKO PAKOVANJE!
PRI PRIMENI SE TREBA PONAATI PO PREPORUKAMA U
UPUTSTVU ZA UPOTREBU!
BRESKVA I
KAJSIJA
KUKURUZ
PASULJ I GRAAK
UKRASNE BILJKE
SALATA
ARGAREPA,
PERUN, CELER
EERNA REPA
ULJANA REPICA,
SUNCOKRET, SOJA
VINOVA LOZA
KRASTAVCI, DINJE,
LUBENICE
FUNGICIDI
INSEKTICIDI
TRETIRANJE SEMENA
HERBICIDI
JAGODA, MALINA,
KUPINA, RIBIZLA
LIVADE I
PANJACI
PAPRIKA
LJIVA
VINJA I TRENJA
CRNI I BELI LUK
KRUKA
KUPUSNJAE KROMPIR
PARADAJZ, PLAVI
PATLIDAN
JABUKA
ITO
LEGENDA
LEGENDA PREPARATA ZA ZATITU BILJA
13
LEGENDA
14
VINOVA LOZA
VINOVA LOZA
Ime
Plamenjaa vinove loze (Plasmopara viticola)
Opis
Plamenjaa je bolest koja u naim agroekolokim uslovima moe zahvatiti sve delove vinove
loze. Prezimljujue oospore u prolee klijaju i obrazuju sporangije u kojima se diferenciraju zoo-
spore, koje vre primarne infekcije. Prve simptome zapaamo na listu u vidu uglastih ukastih
vodenastih pega. Kroz nekoliko dana na naliju lista se formira beliasta prevlaka koju ine
konidiofore i konidije parazita sa kojih se bolest iri (sekundarne infekcije). Pege kasnije nekroti-
raju i list opada. Cvet i cvast mogu biti zaraene i pre otvaranja, u povoljnim uslovima vlanosti
formira se micelijska navlaka. Kasnije bolest napada bobice u koje prodire kroz lenticele. Pojava
plamenjae je uoljiva na listu, posebno na vrnom na kome se vidi svetlozelena boja.
BOLESTI I TETOINE
plamenjaa na vinovoj lozi kasna plamenjaa na bobicama grozda
Ime
Pepelnica vinove loze (Uncinula necator)
Opis
Za pepelnicu vinove loze karakteristina je pepeljasta navlaka, koja se moe razviti na svim de-
lovima vinove loze. Zaraeni biljni delovi izgledaju kao da su posuti pepelom. Prisustvo bolesti
najuoljivije je na bobicama grozdova na kojim se razvija beliasta prevlaka koja prouzrokuje
pucanje pokoice, pojavu i razvoj druge bolesti sive plesnivosti (Botritis cinerea). Na listu se
razvija pepeljasta navlaka i on gubi boju, tenost i postaje vrst. Razvoju bolesti pogoduju suvo
i toplo vreme.
15
VINOVA LOZA
pepelnica vinove loze pepelnica vinove loze - detalj
Ime
Siva plesan (Botritis cinerea)
Opis
Siva plesan vinove loze se pojavljuje na svim delovima loze i tokom cele vegetacije, ali je
najuoljivija na bobicama u periodu sazrevanja kada je teta najvea. Ne samo da dolazi do
smanjenja prinosa ve je i kvalitet vina lo. Toplo i vlano vreme odgovara za razvoj ovog pato-
gena, a u uslovima smanjene vlanosti izostaje formiranje povrinske micelije. Siva plesan se
pojavljuje veoma rano i ve posle cvetanja treba poeti sa zatitom. Bolest se iri sa bobice
na bobicu i tako ceo grozd biva zaraen, posebno su ugroene sorte sa kompaktnim grozdo-
vima.
siva plesan siva plesan detalj
16
Ime
uti groani moljac (Eupocelia ambiguela), Sivi groani moljac (Lobesia
botrana)
Opis
Groani moljci imaju dve do tri generacije, oteuju grozdove i stvaraju uslove za razvoj sive
plesni. Gusenice utog groanog moljca su ruiaste boje i imaju crnu glavu, dok su gusenice
sivog groanog moljca zelenkaste boje sa utom ili utosmeom glavom i vrlo su pokretljive.
Gusenice prve generacije oteuju grozdove u cvetanju, a gusenice druge i tree generacije
oteuju bobice u zrenju. Usled takvih povreda bobica, a u uslovima poveane vlanosti dolazi
do razvoja sive plesni. To je glavni razlog suzbijanja groanog moljca.
gusenica sivog groanog moljca leptir sivog groanog moljca
Ime
Grinje, akarine (Calepitrimerus vitis), Crveni pauk (Panonychus ulmi)
Opis
Grinje su tako male da ih golim okom ne vidimo. Oteenja prave na svim delovima vinove
loze. Ta oteenja nazivamo akarinozama. Grinje prezimljavaju u obliku zimskih jaja i po pilenju
poinju se obilno hraniti. tete priinjavaju u leto kada se hrane na naliju lista, a u uslovima
prenamnoenosti pojavljuju se i na licu lista. Takvi listovi ute i dobijaju bronzanu boju. Najvee
tete su u godinama kada zbog hladnijeg vremena loza kasnije poinje sa vegetacijom i tada
se razvijaju zakrljali mladari ili se u opte ne razvijaju.
VINOVA LOZA
17
grinje na vinovoj lozi crveni pauk
VINOVA LOZA
crna pegavost vinove loze crna pegavost vinove loze detalj
Ime
Crna pegavost vinove loze (Phomopsis viticola)
Opis
Bolest se pojavljuje u svim vinogorjima. Slabi prvenstveno manje bujne vinograde i sorte nieg
rasta. Obolenje zahvata sve delove vinove loze. Ukoliko se ne suzbija, patogen se prenosi iz
godine u godinu. Na listovima se pojavljuju zelene hlorotine pege sa tamnijom sredinom. Na
zaraenim lastarima, posebno donje internodije dobijaju ljubiaste nekrotine pege koje sa
poetkom jeseni postaju sivkaste. Na njima se u prolee pojavljuju crne takice.
18
VINOVA LOZA
P
R
O
G
R
A
M

Z
A

T
I
T
E

V
I
N
O
V
E

L
O
Z
E
0
5
1
0
1
4
1
6
6
1
7
1
7
3
7
5
8
1
K
O
S
S
A
N

W
G
B
O
O
M

E
F
E
K
T
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
G
A
T
G
O

2
0

O
D
K
A
I
S
O

W
G
F
A
N
T
I
C

M
V
A
L
I
S

M
O
G
R
I
O
L
P
I
N
F
O
R

S
U
P
E
R
D
U
O

P
A
K
O
G
R
I
O
L

+

C
H
A
M
P

F
L
O
W
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U
C
H
A
M
P

F
L
O
W
C
H
A
M
P

F
L
O
W
M
O
L
T
O
V
I
N
19
VINOVA LOZA
Z
A

T
I
T
A

V
I
N
O
V
E

L
O
Z
E
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
K
O
S
S
A
N

W
G


0
,
4
0
,
0
2
5
0
,
0
2

-

0
,
0
5
3

k
g
0
,
1
5

k
g
0
.
2

-

0
,
5

L
3
0

g
2
,
5

g
2

-

5

m
L
l
a
s
t
a
r

d
u

i
n
e
8

1
2

c
m

f

E
-
F
A
P
R
I
L

-

M
A
J
c
r
n
a

p
e
g
a
v
o
s
t

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
,

p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+

K
O
S
S
A
N

W
G
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

i
l
i
F
A
N
T
I
C

M

0
,
5
0
,
6
0
,
2
5
0
,
2
5
2
,
5

k
g
3

k
g
2
-
2
,
5

k
g
2
-
2
,
5

k
g
2
5

g
3
0

g
2
5

g
2
5

g
r
a
z
v
o
j

3

4

l
i
s
t
i

a
l
a
s
t
a
r

2

4

c
m
f

D
A
P
R
I
L
a
k
a
r
i
n
o
z
a
,
e
r
i
n
o
z
a
,

c
r
n
a

p
e
g
a
v
o
s
t

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
,

c
r
v
e
n
a

v
o

n
a

g
r
i
n
j
a
,

l
o
z
i
n
a

t
i
t
a
s
t
a

v
a

,

o
b
i

n
i

p
a
u

a
r
,

g
r
o
z
d
o
v

s
m
o
t
a
v
a
c
D
U
O

P
A
K
O
g
r
i
o
l

+

C
h
a
m
p

f
o
w
C
H
A
M
P

F
L
O
W

+

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

+

O
G
R
I
O
L
1

d
u
o

p
a
k
/
3
0

-

4
0

L

v
o
d
e
0
,
4
0
,
3
5
2
2

L
1
,
8

L
6

1
0

L
2
0

m
L
1
8

m
L
2
0
0

m
L
z
i
m
s
k
o

m
i
r
o
v
a
n
j
e
f

B
f

C
-
D
F
E
B
R
U
A
R
-
M
A
R
T
g
r
o

a
n
i

m
o
l
j
a
c
K
A
I
S
O

W
G


i
l
i
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C


5
0
0

L
5
0
0

L
6
0
0

-
8
0
0

L
20
VINOVA LOZA
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
v
a

i
F
A
N
T
I
C

M
T
A
L
E
N
D
O
G
A
T
G
O

2
0

O
D

0
,
2

0
,
3
0
,
0
2
5
0
,
0
3
2
,
5

k
g
0
,
2
5

L
0
,
2
5

L
3
0

g
2
,
5

m
L
3

m
L
8
0
0

L
p
o

c
v
e
t
a
n
j
u
f

J
J
U
N
p
r
e
d

c
v
e
t
a
n
j
e
f

H
-
I
M
A
J
f
o
r
m
i
r
a
n
j
e

b
o
b
i
c
e
J
U
N
l
a
s
t
a
r

d
u

i
n
e


4
0

5
0

c
m
f

G
M
A
J
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
g
r
o

a
n
i

m
o
l
j
a
c
F
A
N
T
I
C

M
T
A
L
E
N
D
O
K
A
I
S
O

W
G
0
,
2
5

0
,
3
0
,
0
2
5
0
,
0
1
5
2
,
5

3

k
g
0
,
2
5

L
0
,
1
3
5

k
g
3
0

g
2
,
5

m
L
1
,
5

g
9
0
0

L
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
V
A
L
I
S

M

i
l
i

M
O
L
T
O
V
I
N
M
O
L
T
O
V
I
N

K
O
S
S
A
N

W
G
O
L
Y
M
P

1
0

E
W

+
K
O
S
S
A
N

W
G

0
,
2
5

0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
0
1
5
0
,
2
2
,
5

k
g
3

L
3

L
3

k
g
0
,
1
5

L
2

k
g
2
5

g
3
0

m
L
3
0

m
L
3
0

g
1
,
5

m
L

2
0

g
21
VINOVA LOZA
N
a
p
o
m
e
n
a
:

P
r
e
p
a
r
a
t

O
G
R
I
O
L

s
e

m
o

e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

i

k
a
o

d
o
d
a
t
a
k

f
u
n
g
i
c
i
d
i
m
a

i

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i
m
a
.

N
j
e
g
o
v
a

u
l
o
g
a

j
e

v
i

e
s
t
r
u
k
a
:

m
o

e

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

k
a
o

o
k
v
a

i
v
a

i
l
i

k
a
o

p
a
r
t
n
e
r

k
l
a
s
i

n
i
m

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d
i
m
a

u

c
i
l
j
u

s
m
a
n
j
e
n
j
a

k
o
l
i

i
n
e

k
l
a
s
i

n
o
g

i
n
s
e
k
t
i
c
i
d
a

z
a

2
0
-

3
0

%

.

Z
a

b
l
i

e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

k
o
n
k
a
k
t
i
r
a
t
i

a
g
r
o
n
o
m
s
k
u

s
a
v
e
t
o
d
a
v
n
u

s
l
u

b
u

P
i
n
u
s

P
l
u
s
.
f

N
s
u
z
b
i
j
a
n
j
e

k
o
r
o
v
a
M
A
R
T

-

S
R
E
D
I
N
A


S
E
P
T
E
M
B
R
A
p
o

e
t
a
k

a
r
k
a
f

M
A
V
G
U
S
T
b
o
b
i
c
e

v
e
l
i

i
n
e

z
r
n
a

p

e
n
i
c
e
f

K
J
U
L
I
z
a
t
v
a
r
a
n
j
e

g
r
o
z
d
a
f

L
J
U
L
I
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
l
a
m
e
n
j
a

a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

v
i
n
o
v
e

l
o
z
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a
v
a

i
g
r
o

a
n
i

m
o
l
j
a
c
g
r
o

a
n
i

m
o
l
j
a
c
M
O
L
T
O
V
I
N

i
l
i















V
A
L
I
S

M

V
A
L
I
S

M




C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U





K
O
S
S
A
N

W
G
K
O
S
S
A
N

W
G
K
O
S
S
A
N

W
G
G
A
T
G
O

2
0

O
D
K
A
I
S
O

W
G

K
A
I
S
O

W
G
0
,
3

0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
3
0
,
0
3
0
,
0
1
5
0
,
0
2
3

L
3

k
g
3

k
g
3

L
3

L
3

k
g
3

k
g
3

k
g
0
,
3

L
0
,
1
5

k
g
0
,
2

k
g
3
0

m
L
3
0

g
3
0

g
3
0

m
L
3
0

m
L
3
0

g
3
0

g
3
0

g
3

m
L
1
,
5

g
2

g
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
j
e
d
n
o
g
o
d
i

n
j
i

k
o
r
o
v
i
,

v
i

e
g
o
d
i

n
j
i

k
o
r
o
v
i

i

i
r
o
k
o
l
i
s
n
i

k
o
r
o
v
i
B
O
O
M

E
F
E
K
T

i
l
i
P
I
N
F
O
R

S
U
P
E
R
0
,
4

-

0
,
8
0
,
2

-

0
,
3
4
-
8

L
2
-
3

L
4
0
0

m
L
2
0
0

m
L
22
Hemijsko unitavanje korova u vinogradima moe zameniti okopavanje i meuredno okopa-
vanje. Savetujemo Vam upotrebu preparata BOOM EFEKT:
vreme upotrebe je od marta meseca
na peskovitim propusnim zemljitima ne preporuujemo upotrebu totalnih herbicida
BOOM EFEKT je totalni herbicid koji uspeno unitava veoma otporne korove (divlji sirak,
zubaa, palamida, tavelje, ambroziju, i dr.).
upotrebljavamo ga u periodu intenzivnog porasta pa do faze punog cvetanja
usvaja se preko listova odakle se translocira u podzemne delove
korov se sui za 20-25 dana se potpuno osui a koreni i rizomi potpuno propadaju
posle 20 dana zemljite moemo obraivati
tretiranje obavljati po mirnom vremenu bez vetra, i ne veim pritiskom od 1 bar
preporuena koliina preparata 2-12 L/ha, zavisno od vrste i faze razvoja korova
divlji sirak prskamo pred cvetanje kada je visine od 50 do 60 cm, pirevinu prskamo pred
jesen, isto vai za divlju kupinu i za ostale viegodinje korove
u programu integralne zatite vinove loze tj., groa poslednji termin za tretiranje prepara-
tom BOOM EFEKT je 15 jul.
lokalno prskamo sa 2 % rastvorom praparata BOOM EFEKT
Pre prskanja sa herbicidima u vinogradu spreimo zanoenje preparata na list vinove
loze.
Prskajte po mirnom, ne pretoplom vremenu.
Kada vinova loza cveta, ne preporuujemo upotrebu herbicida.
UNITAVANJE KOROVA U VINOGRADU
VINOVA LOZA
Fungicidi za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae
MOLTOVIN u vinovoj lozi i krompiru
CHAMP FLOW u paradajzu
AMALINE FLOW u vinovoj lozi
Insekticid za suzbijanje zelene jabukine lisne vai i itne pijavice
KAISO WG
Sredstvo za tretiranje semena penice i jema
NUPRID MAX
ZAJEDNO ZA VA USPEH!
BOLJI IZBOR -
BESPREKORAN KVALITET
PROIZVODA PO RAZUMNIM
CENAMA
Fungicidi za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae
MOLTOVIN u vinovoj lozi i krompiru
CHAMP FLOW u paradajzu
AMALINE FLOW u vinovoj lozi
Insekticid za suzbijanje zelene jabukine lisne vai i itne pijavice
KAISO WG
Sredstvo za tretiranje semena penice i jema
NUPRID MAX
ZAJEDNO ZA VA USPEH!
BOLJI IZBOR -
BESPREKORAN KVALITET
PROIZVODA PO RAZUMNIM
CENAMA
24
JABUKA
Ime
aava pegavost lia i krastavost plodova jabuke (Venturia inaequalis)
Opis
aava pegavost lia i krastavost plodova jabuke je obolenje koje ima najskuplju zatitu, a
ukoliko se pojavi u zasadu pravi velike ekonomske tete. Takvi plodovi gube trinu vrednost i
koriste se samo za preradu. Obolenje se mora pratiti tokom cele vegetacije, posebno u periodu
pojave primarnih infekcija (od roze pupoljaka do plodova veliine lenika). Javlja se na svim
nadzemnim delovima. Gljiva prezimljava u opalom liu, zimske apotecije koje u povoljnim
uslovima temperature i dovoljne duine vlaenja klijaju i vre primarnu infekciju. Prvi simptomi
se pojavljuju u vidu aavih pega na licu i naliju. Simptomi bolesti na plodovima su slini,
obrazuju se krastave pege koje kasnije pucaju a plod obino opada.
BOLESTI I TETOINE
aava krastavost na jabuci aava krastavost na jabuci - detalj
JABUKA
25
JABUKA
pepelnica jabuke pepelnica jabuke - detalj
Ime
Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha)
Opis
Pepelnica se pojavljuje na svim zelenim delovima od cvetanja do kraja vegetacije i spreava
normalan razvoj lista, cveta, lastara i rodnih pupoljaka. Prezimljava u obliku micelija u zaraenim
lastarima i pupoljcima. Do infekcije dolazi u prolee kada micelija zahvati cvetove. U maju se
pojavljuju beli mladari koje ukoliko je potrebno odsecamo (zelena rezidba), a zatim obavimo tret-
man zatite. Pepelnica ne trai posebne uslove, u pogledu temperature i vlanosti pojavljuje se
tokom cele vegetacije. Najosetljivije sorte su Ajdared i Jonatan.
jabukin smotavac
Ime
Jabukin smotavac
(Cydia pomonella)
Opis
Jabukin smotavac je najznaajnija tetoina
jabuke. Ima do tri generacije u toku jedne
godine. Gusenica duine 20 mm u prvoj ge-
neraciji prouzrokuje opadanje crvljivih plodi-
a, a u drugoj generaciji deo crvljivih plodo-
va opada, a deo ostaje na stablu do berbe.
Leptiri prve generacije pojavljuju se od prve
dekade maja do druge dekade juna, a dru-
ga generacija se pojavljuje od druge deka-
de jula do druge dekade avgusta. Smotavci
prezimljvaju u kokonu u raznim pukotinama
ispod kore. U prolee se pojavljuju prvi leptiri
koji polau jaja na listove u blizini plodova i
na plodove. Iz poloenih jaja se pile larve koje
se ubuuju u plod na mestu dodira dva ploda
ili lista i ploda.
26
savija pokoice ploda
Ime
Savijai pokoice ploda
(Tortricidae)
Opis
U zasadima jabuke savijai pokoice ploda
se pojavljuju od kraja juna i poetka jula. Nji-
hove gusenice zapredaju i oteuju vrhove
lastara, a kasnije se sele na plodove gde
oteuju pokoicu ploda.
Ime
Jabuna osa (Hoplocampa testudinea)
opis
Jabune ose lete krajem aprila i poetkom maja u vreme letenja i polau jaja ispod ainih
listia ili na cvetnu lou. Pagusenice se ubuuju u plodie, oteuju ih i oni opadaju. Na jabuci
se vide smei hodnici na plodu kao i otvor gde je pagusenica prela u drugi plod. Osice se
hrane plodiima koji nisu dostigli veliinu oraha. Za praenja pojave osica koristimo bele ploe.
Tretman protiv osica se izvodi pred kraj cvetanja.
tete od jabune ose pagusenica jabune ose
JABUKA
27
JABUKA
Ime
Zelena jabukina va (Aphis pomi),
pepeljasta va jabuke (Dysaphis
plantaginea), va crvenih gala
(Dysaphis devecta)
Opis
Vai siui sokove na mladarima i plodo-
vima prouzrokuju usporen porast i defor-
macije na mladarima i plodovima. Luenjem
medne rose dodatno prljaju plodove. Prez-
imljavaju u obliku jaja crne boje veliine
0,5 mm poloenih na stablu. Najtetnija je
pepeljasta va koja prouzrokuje takve defor-
macije ploda da je on neupotrebljiv.
tete od crvenog pauka crveni pauk - detalj
pepeljasta va jabuke
Ime
Crveni pauk (Panonychus ulmi)
Opis
Crveni pauk spada meu manje tetoine jabuke. Pojava je zavisna od vremenskih uslova,
prvenstveno od temperature. Crveni pauk prezimljva u obliku zimskih jaja svetlo crvene boje
u naborima kore. Poetkom aprila se pile larve. Hrane se sokom iz lista koji gubi zelenu boju
i postaje ukaste do bronzane boje. Crveni pauk se uoava na naliju lista. Kako crveni pauk
ima velik broj generacija, tretman protiv ove tetoine treba obaviti pravovremeno kada je
brojnost mala.
28
krvava va
miner okruglih mina
Ime
Krvava va (Eriosoma lanigerum)
Opis
Krvava va se pojavljuje u bujnim i vlanim
zasadima gde prouzrokuje tete u obliku
rak rana na stablu koje je prekriveno koloni-
jama vai. tete na plodovoma su posledica
luenja medne rose koja je izvaredna pod-
loga za razvoj gljive aavice i takvi plodovi
nisu za upotrebu. Prezimljuju na stablu ili
korenovom vratu. Raaju ive mlade koji se
odmah poinju iriti po zasadu i praviti tetu.
Kolonije vai formiraju beliastu pauinu
koja predstavlja votana vlakna, koja pod
pritiskom oslobaaju tenost crvene boje
po emu je va dobila ime. Godinje formira
10 - 12 generacija. Na jesen se pojavljuju
krilate forme koje se sele na druga stabla
jabuke.
Ime
Miner okruglih mina (Leucoptera
scitela), miner belih mina
(Phylonorycter corylifoliella),
miner mramornih mina
(Phyllonorycter blancardella)
Opis
Lisni mineri se stalno pojavljuju u zasadima
jabuka. Gusenice minera oteuju listove.
Gusenica minera okruglih mina ubuuje
ispod pokoice lista gde izgrizaju tkivo i
smanjuju asimilacionu povrinu, dok gusen-
ica minera belih mina preseca glavni nerv i
list otpada. Do prenamnoenja lisnih minera
moe doi u sluaju povoljnih vremenskih
uslova, upotrebe insekticida i dr. Mineri im-
aju tri generacije, prva se pojavljuje krajem
aprila, druga generacija u drugoj polovini
juna, a trea u avgustu. Mineri se unitavaju
u momentu polaganja jaja ili najkasnije kada
su mine veliine 1 - 2 mm.
JABUKA
29
JABUKA
Z
A

T
I
T
A

J
A
B
U
K
E
f

E

z
a
t
v
o
r
e
n
i

c
v
e
t
n
i

p
u
p
o
l
j
c
i

v
i
d
l
j
i
v
i

f

D
-
E

f
a
z
a

m
i

j
i
h

u

i
j
u
f

B
-
C
b
u
b
r
e
n
j
e

l
i
s
n
i
h

p
u
p
o
l
j
a
k
a

d
o

f
a
z
e

m
i

j
i
h

u

i
j
u
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
(
V
e
n
t
u
r
i
a

i
n
a
e
q
u
a
l
i
s
)
,

b
a
k
t
e
r
i
o
z
n
a

p
l
a
m
e
n
j
a

a

(
E
r
w
i
n
i
a

a
m
y
l
o
w
o
r
a
)

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

(
V
e
n
t
u
r
i
a

i
n
a
e
q
u
a
l
i
s
)
j
a
j
a

l
i
s
n
i
h

v
a

i

(
A
p
h
i
d
i
d
a
e
)
,

k
a
l
i
f
o
r
n
i
j
s
k
a

t
i
t
a
s
t
a

v
a

(
Q
u
a
d
r
a
s
p
i
d
i
o
t
u
s

p
e
r
n
i
-
c
i
o
s
u
s
)
,

l
i
s
n
e

b
u
v
e
(
P
s
y
l
l
a

s
p
p
.
)
,

j
a
j
a

c
r
v
e
n
e

v
o

n
e

g
r
i
n
j
e

(
P
a
n
o
n
y
c
h
u
s
)
,
.
.
.
c
r
v
e
n
a

v
o

n
a

g
r
i
n
j
a

(
P
a
n
o
n
y
c
h
u
s

u
l
m
i
)
c
v
e
t
o
j
e
d
i
D
U
O

P
A
K
O
g
r
i
o
l

+

C
h
a
m
p

f
o
w

i
l
i
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
F
L
O
W
B
R
I
X


B
L
A
U

i
l
i
C
H
A
M
P

F
L
O
W
O
G
R
I
O
L
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
K
A
I
S
O

W
G
0
,
2

0
,
2
5

0
,
2
5

0
,
3

1
,
5

0
,
0
5


0
,
0
1
5

0
,
0
2
5

1
,
2

1
,
5

k
g
2
,
5

L
3

L
1
5

L
0
,
3

L
9
0

1
5
0

g
r
1

d
u
o

p
a
k
/
3
0

-

4
0

L

v
o
d
e
2
0

2
5

g
3
0

m
L
3
0

m
L
1
5
0

m
L
5

m
L
1
,
5

2
,
5

g
6
0
0

L
6
0
0

L

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
p
e
p
e
l
n
i
c
a

(
P
o
d
o
s
p
h
a
e
r
a

l
e
u
c
o
t
r
i
c
h
a
)
K
O
S
S
A
N

W
G
0
,
3
-
0
,
4
0
,
0
5

2
,
4

3
,
2

k
g










0
,
4

L
2
4

3
2

g
5

m
L
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
+
*
*
P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

t
e
b
u
k
o
n
a
z
o
l


0
,
2

0
,
2
5

0
,
0
7
1
,
2

1
,
5

k
g
0
,
5
6

L
2
0

2
5

g
7

m
L
c
r
v
e
n
a

v
o

n
a

g
r
i
n
j
a

(
p
o

p
o
t
r
e
b
i
)
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
8
0
0

L
*
*

K
o
r
i
s
t
i
t
i

s
r
e
d
s
t
v
o

z
a

z
a

t
i
t
u

b
i
l
j
a

n
a

b
a
z
i

a
k
t
i
v
n
e

m
a
t
e
r
i
j
e

t
e
b
u
k
o
n
a
z
o
l

2
5
0

g
/
L
.
30
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
f

H
k
r
a
j

c
v
e
t
a
n
j
a
f

F
c
v
e
t
a
n
j
e
(
u

p
u
n
o
m

c
v
e
t
a
n
j
u

n
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i
I
n
s
e
k
t
i
c
i
d
e
)
f

I
r
a
z
v
o
j

p
l
o
d
a

d
o

v
e
l
i

i
n
e

l
e

n
i
k
a

p
l
o
d

v
e
l
i

i
n
e

l
e

n
i
k
a

d
o

o
r
a
h
a
f

E
2

r
u

a
s
t
i

p
u
p
o
l
j
a
k

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,

p
e
p
e
l
n
i
c
a

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
l
i
s
n
e

v
a

i
,

l
i
s
n
i

m
i
-
n
e
r
i
,

g
r
i
n
j
e
,

j
a
b
u

n
i

s
m
o
t
a
v
a
c
j
a
b
u

n
a

o
s
i
c
a

(
H
o
p
l
o
-
c
a
m
p
a

t
e
s
t
u
d
i
n
e
a
)
,

v
a

i
,

m
i
n
e
r
i

o
k
r
u
g
l
i
h

m
i
n
a

l
i
s
n
e

v
a

i
j
a
b
u

n
i

s
m
o
t
a
v
a
c
*
P
I
N
U
R
E
L

D

i
l
i
K
A
I
S
O

W
G
G
A
T
G
O

2
0

S
L
G
A
T
G
O

2
0

O
D

i
l
i

K
A
I
S
O

W
G
0
,
0
7
5
-

0
,
1

0
,
0
2

0
,
0
4

0
,
0
4

0
,
0
2
5

0
,
7
5
-

1

L
0
,
2

k
g
0
,
4

L
0
,
3
2

L
0
,
2

k
g
7
,
5
-

1
0

m
L
2

g
4

m
L
4

m
L
2
,
5

g
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
*
*
P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

t
e
b
u
k
o
n
a
z
o
l
K
O
S
S
A
N

W
G

P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5


0
,
2

0
,
2
5

0
,
0
7
0
,
3
0
,
2
1
,
2

1
,
5

k
g
0
,
5
6

L
3

k
g
2

k
g
2
0

2
5

g
7

m
L
3
0

g
2
0

g
8
0
0

L
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
8
0
0

L
*

P
r
e
p
a
r
a
t

j
e

u

p
o
s
t
u
p
k
u

r
e
g
i
s
t
r
a
c
i
j
e
,

z
a
t
o

j
e

p
o
t
r
e
b
n
o

u
p
o
t
r
e
b
u

i

k
a
r
e
n
c
u

p
r
o
v
e
r
i
t
i

u

u
p
u
t
s
t
v
u

z
a

u
p
o
t
r
e
b
u
,

k
o
j
e

j
e

p
r
i
l
o

e
n
o

u
z

p
r
e
p
a
r
a
t
.
*
*

K
o
r
i
s
t
i
t
i

s
r
e
d
s
t
v
o

z
a

z
a

t
i
t
u

b
i
l
j
a

n
a

b
a
z
i

a
k
t
i
v
n
e

m
a
t
e
r
i
j
e

t
e
b
u
k
o
n
a
z
o
l

2
5
0

g
/
L
.
JABUKA
p
r
o
r
e

i
v
a
n
j
e

p
l
o
d
o
v
a
M
A
X
C
E
L
1
,
8
5
-
3
,
7
5

L
/
m

v
i
s
i
n
e

k
r
o

n
j
e


u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

s
t
a
r
o
s
t
i

z
a
s
a
d
a

i


s
o
r
t
e

j
a
b
u
k
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

j
a
b
u
k
e
K
O
S
S
A
N

W
G
0
,
3
2
,
4

k
g
3
0

g

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5


0
,
2
2

k
g
2
0

g
p
e
p
e
l
n
i
c
a

j
a
b
u
k
e
K
O
S
S
A
N

W
G
0
,
3
2
,
4

k
g
3
0

g
p
e
p
e
l
n
i
c
a

j
a
b
u
k
e
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5


0
,
2
2

k
g
2
0

g
31
JABUKA
*

P
r
e
p
a
r
a
t

j
e

u

p
o
s
t
u
p
k
u

r
e
g
i
s
t
r
a
c
i
j
e
,

z
a
t
o

j
e

p
o
t
r
e
b
n
o

u
p
o
t
r
e
b
u

i

k
a
r
e
n
c
u

p
r
o
v
e
r
i
t
i

u

u
p
u
t
s
t
v
u

z
a

u
p
o
t
r
e
b
u
,

k
o
j
e

j
e

p
r
i
l
o

e
n
o

u
z

p
r
e
p
a
r
a
t
.
f

K
r
a
z
v
o
j

p
l
o
d
o
v
a
f

J
-
K
r
a
z
v
o
j

p
l
o
d
o
v
a
p
o
s
l
e

b
e
r
b
e
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
f

J
p
l
o
d

v
e
l
i

i
n
e

o
r
a
h
a

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
p
r
e
z
i
m
l
j
a
v
a
j
u

i

o
b
l
i
c
i

p
r
o
u
z
r
o
k
o
v
a

a

b
o
l
e
s
t
i
p
e
p
e
l
n
i
c
a

j
a
b
u
k
e

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
i
n
t
e
r
v
a
l

i
z
m
e

u

2

t
r
e
t
-
m
a
n
a

1
4

d
a
n
a
,

k
o
r
i
s
t
i
m
o

k
o
n
t
a
k
t
n
e

p
r
e
p
a
r
a
t
e
j
a
b
u
k
i
n

s
m
o
t
a
v
a
c

(
C
y
d
i
a

p
o
m
o
n
e
l
l
a
)
,

l
i
s
n
i

m
i
n
e
r
i
,

v
a

i
p
e
p
e
l
n
i
c
a

j
a
b
u
k
e
c
r
v
e
n
a

v
o

n
a

g
r
i
n
j
a

i
r
o
k
o
l
i
s
n
i

i

u
s
k
o
l
i
s
n
i

k
o
r
o
v
i
K
O
S
S
A
N

W
G
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
*
P
I
N
U
R
E
L

D

i
l
i
G
A
T
G
O

2
0

O
D
K
O
S
S
A
N

W
G
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
B
O
O
M

E
F
E
K
T
0
,
5
0
,
2
5


0
,
0
7
5

0
,
1

0
,
0
5

0
,
5

0
,
0
5


0
,
4
-
0
,
8
0
,
0
7
5

0
,
1

0
,
0
2

0
,
0
5

5

k
g
2

,
7
5

k
g
0
,
7
5

1

L
0
,
5

L
5
,
5

k
g
0
,
6
L

4
-
8

L
0
,
8
2

1
,
1

L
0
,
2
2

k
g
0
,
6

L
5
0

g
2
5

g
7
,
5

1
0

m
L
5

m
L
5
0

g
5


m
L
4
0
-
8
0

m
L
7
,
5

1
0

m
L
2
,
2

g
5

m
L
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5



P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5


F
L
O
W
B
R
I
X


B
L
A
U

i
l
i
C
H
A
M
P

F
L
O
W
0
,
2

0
,
2

0
,
2
5

0
,
3

2

k
g
2

k
g
3

L
3
,
6

L
2
0

g
2
0

g
2
5

m
L
3
0

m
L
j
a
b
u
k
i
n

s
m
o
t
a
v
a
c

(
C
y
d
i
a

p
o
m
o
n
e
l
l
a
)
,

l
i
s
n
i

m
i
n
e
r
i
,

v
a

i
*
P
I
N
U
R
E
L

D

i
l
i
K
A
I
S
O

W
G

i
l
i
G
A
T
G
O

2
0

O
D
1
0
0
0

L
1
1
0
0

L
1
2
0
0

L
1
2
0
0

L
32
Bioregulator rasta -
preparat za proreivanje plodova jabuke
Utie na diferenciaciju cvetnih pupoljaka jabuke, regulie
veliinu i obojenost plodova jabuke. Koristi se folijarno, kada je
plod jabuke veliine ploda oraha.
Upotrebljava se u dozi: 3,75-7,5l/1000 litara vode.
33
KRUKA
Ime
aava pegavost lia i krastavost plodova kruke (Venturia pirina)
Opis
aava pegavost lia i krastavost plodova kruke napada sve zelene delove biljke. Za raz-
liku od aave pegavosti lia i krastavosti plodova na jabuci, bolest je na kruki izraenija na
granama i lastarima gde se obrazuju plikovi, koji pucaju i nastaju rak rane. aava pegavost
lia i krastavost plodova kruke prezimi na granama i prestavlja izvor primarne infekcije. Ona
se pojavljuje i na plodu na kojima se pojavljuju krastaste pege koje nekrotiraju i prouzrokuju
pucanje plodova. Takvi plodovi opadaju ili poinju da trule.
BOLESTI I TETOINE
aava krastavost na kruki
KRUKA
Bioregulator rasta -
preparat za proreivanje plodova jabuke
Utie na diferenciaciju cvetnih pupoljaka jabuke, regulie
veliinu i obojenost plodova jabuke. Koristi se folijarno, kada je
plod jabuke veliine ploda oraha.
Upotrebljava se u dozi: 3,75-7,5l/1000 litara vode.
34
Ime
Ra kruke
(Gymnosporangium sabinae)
Opis
Bolest se pojavljuje na krukama koje ras-
tu blizu uma zasaenih drveem kleke.
Ima dva domaina. Na gorrnjoj strani lista
kruke formiraju se do 1cm velike okrugle,
svetloraste zadebljale pege. Kruka se
tititi od re sa nekoliko prskanja od aprila
do juna.
ra kruke
Ime
Krukina osa
(Hoplocampa brevis)
Opis
Kao i kod jabune ose tako i kod krukine
ose tetu pravi pagusenica, koja prvo
napravi plitak rov u plodu kruke, a zatim se
ubuuje u plodi. Jedna pagusenica moe
otetiti vie plodia. Zatita od krukine ose
se obavlja pred kraj cvetanja.
krukina osa
KRUKA
35
KRUKA
smea va kruke
Ime
Pepeljasta va kruke (Dysaphis pyri), smea va kruke (Melanaphis
pyraria), crna krukina va (Anuraphis farfarae), zelena jabukina va
(Aphis pomi)
Opis
Siui sokove vai na mladarima i plodovima prouzrokuju suenje grana, zastoj u rastu i defor-
macije plodova. Na deblu i granama prezimljuju zimska jaja. Suzbijanje vai je potrebno obaviti
kako bi se spreilo prenoenje virusa.
36
Ime
Obina krukina buva (Cacopsylla pyri)
Opis
Napadnuto stablo razlikujemo po mladarima prekrivenim aastom prevlakom kao posledica
medne rose, koju izluuju larve. One se hrane sisajui sok. Najrairenije su na bujnim stablima.
U toku jedne godine imaju etri generacije. Larve se masovno pojavljuju u maju i prave velike
tete na cvetu i mladim plodiima. Krukina buva napada zasade koji su dobro ubreni, navod-
njavani. Ovo je tetoina koja se u toku cele godine pojavljuje u svim stadijumima (jaja, larve,
odrasle). Tretiramo po opaanju insekata kada se ispili veina larvi. Prvi pregled obavljamo u
martu. Ukoliko je prisutan veliki broj jaja obavimo tretman (mlai stadijumi larvi su osetljiviji
na insekticide). Kasnije tretiramo po potrebi. Na pigidijumu insekta se lui medna rosa kojom
se hrane mravi. Ova medna rosa je izvanredna podloga za razvoj gljiva aavica te je prisustvo
mrava na mladarima i crni listovi tipian simptom pojave krukine buve.
larve obine krukine buve obina krukina buva - detalj
KRUKA
37
KRUKA
Z
A

T
I
T
A

K
R
U

K
E

R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
o

e
t
a
k

c
v
e
t
a
n
j
a
m
i

j
e

u

i
b
u
b
r
e
n
j
e

l
i
s
n
i
h

p
u
p
o
l
j
a
k
a

d
o

f
a
z
e

m
i

j
i
h

u

i
j
u
m
i
r
o
v
a
n
j
e

v
e
g
e
t
a
c
i
j
e

d
o

p
o
l
o
v
i
n
e

m
a
r
t
a
b
a
k
t
e
r
i
o
z
n
a

p
l
a
m
e
n
j
a

a
,

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,
j
a
j
a

l
i
s
n
i
h

v
a

i
,

k
r
u

k
i
n
a

b
u
v
a
,

g
r
i
n
j
e
k
r
u

k
i
n
a

b
u
v
a

(
P
s
y
l
l
a

p
y
r
i
)
,

c
v
e
t
o
j
e
d
i
,

v
a

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,
c
v
e
t
o
j
e
d
i

C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

+
O
G
R
I
O
L
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
K
A
I
S
O

W
G
0
,
3
0
,
2
5
2
,
5
0
,
2
5
0
,
0
2
5
0
,
2
3

L
2
,
5

L
1
5

L
2
,
5

L

0
,
2
5

k
g
2

k
g
3
0

m
L

2
5

m
L
3
0
0

m
L
2
5

g

2
,
5

g
2
0

g
D
U
O

P
A
K

O
g
r
i
o
l

+

C
h
a
m
p

f
o
w
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C


+
O
G
R
I
O
L
1

d
u
o

p
a
k
/
3
0

-

4
0

L

v
o
d
e
0
,
0
5
2
,
5
0
,
5

L
1
5

L
5

m
L
3
0
0

m
L
5
0
0
-
6
0
0

L
6
0
0
-
8
0
0

L
5
0
0

L

-

6
0
0

L

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,

r

a
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5






8
0
0

-
1
0
0
0

L
38
KRUKA
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
n
c
.

u

%
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
l
o
d

v
e
l
i

i
n
e

l
e

n
i
k
a

p
a

d
o

m
e
s
e
c

d
a
n
a

p
r
e
d

b
e
r
b
u
f
o
r
m
i
r
a
n
j
e

i

r
a
z
v
o
j

p
l
o
d
o
v
a

d
o

v
e
l
i

i
n
e

l
e

n
i
k
a
p
r
e
c
v
e
t
a
v
a
n
j
e

d
v
e

n
e
d
e
l
j
e

p
r
e

b
e
r
b
e
p
o

z
a
v
r

e
n
o
j

b
e
r
b
i

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

p
l
o
d
a
,

r

a
,

s
i
v
a

p
e
g
a
v
o
s
t
,

l
i
s
n
e

v
a

i
,
k
r
u

k
i
n
a

b
u
v
a

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

p
l
o
d
a
,

r

a
,

s
i
v
a

p
e
g
a
v
o
s
t
,

l
i
s
n
e

v
a

i
,

k
r
u

k
i
n
a

b
u
v
a
,

k
r
u

k
i
n

s
m
o
t
a
v
a
c
,

m
i
n
e
r
i

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

p
l
o
d
a
,

r

a
,

s
i
v
a

p
e
g
a
v
o
s
t
,
l
i
s
n
e

v
a

i
,

k
r
u

k
i
n
a

o
s
a
,

k
r
u

k
i
n

c
v
e
t
o
j
e
d

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t

p
l
o
d
a
b
a
k
t
e
r
i
o
z
n
a

p
l
a
m
e
n
j
a

a
,

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
G
A
T
G
O

2
0

0
D


i
l
i
K
A
I
S
O

W
G

+
O
G
R
I
O
L
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C

i
l
i
*
P
I
N
U
R
E
L

D
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
G
A
T
G
O

2
0

O
D


P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

0
,
2
5

0
,
0
5

0
,
0
2
5

0
,
5
0
,
2
5
0
,
0
5
0
,
0
7
5

-

0
,
1

0
,
2
5

0
,
0
5
0
,
2
5


0
,
3
0
,
2
5

2
,
5

k
g

0
,
5

L
0
,
2
5

k
g

5

L
2
,
5

k
g
0
,
5

L
0
,
7
5

-

1
L
2
,
5

k
g
0
,
5

L
2
,
5

k
g
3

L
2
,
5

L
2
5

g

5

m
L

2
,
5

g
5
0

m
L
2
5

g
5

m
L
7
,
5
-
1
0

m
L
2
5

g

5

m
L
2
5

g

3
0

m
L

2
5

m
L

8
0
0
-

1
0
0
0

L
8
0
0
-

1
0
0
0

L
8
0
0
-

1
0
0
0

L
8
0
0
-

1
0
0
0

L
8
0
0
-

1
0
0
0

L
*
P
r
e
p
a
r
a
t

j
e

u

p
o
s
t
u
p
k
u

r
e
g
i
s
t
r
a
c
i
j
e
,

z
a
t
o

j
e

p
o
t
r
e
b
n
o

u
p
o
t
r
e
b
u

i

k
a
r
e
n
c
u

p
r
o
v
e
r
i
t
i

u

u
p
u
t
s
t
v
u

z
a

u
p
o
t
r
e
b
u
,

k
o
j
e

j
e

p
r
i
l
o

e
n
o

u
z

p
r
e
p
a
r
a
t
.
p
u
n
o

c
v
e
t
a
n
j
e
0
,
2
5
2
,
5

k
g
2
5

g

a
v
a

k
r
a
s
t
a
v
o
s
t
,

r

a
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
8
0
0

-
1
0
0
0

L
39
BRESKVA I KAJSIJA
Ime
Breskvin smotavac (Cydia molesta)
Opis
Breskvin smotavac je najznaajnija tetoina
breskve. Njegove gusenice se u prvoj gen-
eraciji ubuuju u lastare i plodie, dok se u
drugoj generaciji ubuuje u plodove koji
su tada neupotrebljivi. Lastari u koje se
ubui smotavac se savijaju i sue. Posebno
velike tete pravi u rasadnikoj proizvod-
nji, ubuuje se u lastare i zaustavlja porast
sadnice. Obe generacije se preklapaju pa
je prisutan tokom cele vegetacije. Zatitu
treba izvoditi od kraja maja do berbe. Za-
jedno sa breskvinim smotavcem moe se
suzbijati i breskvin moljac (Anarsia lineatella)
koji prouzrokuje iste tete.
upljikavost lista
Ime
upljikavost lia kotiavog
voa (Stigmina carpophila)
Opis
upljikavost lia kotiavog voa se ug-
lavnom pojavljuje na breskvi gde prouz-
rokuje ogromnu tetu, ali nisu poteene
ni ostale kotiave vone vrste. Prvi simp-
tomi su uoljivi na listu gde se pojavljuju
crvenkasto-smee pege oiviene tam-
nim rubom. Pege kasnije ispadaju a list
postaje upljikav. Nastale rupe su oiviene
crvenkastim rubom, a neretko list opada.
Simptomi na lastarima su slini onima na
listu, crvenkasto-smee pege koje pucaju
i formiraju rak-rane. Na plodu se pojavljuje
veliki broj pega koje prekriju ceo plod, a
moe se pojaviti izluevina smola. Kiovito
vreme u prolee pogoduje irenju bolesti.
breskvin smotavac
BRESKVA I KAJSIJA
BOLESTI I TETOINE
40
Ime
Suenje cvetova, granica i mrka
trule plodova kotiavog voa
(Monilinia laxa)
opis
Obolenje prouzrokuje suenje cveto-
va, granica i grana, suenje plodova u
zametanju i trule plodova u periodu zrenja
i berbe. Obolenje nanosi velike tete poseb-
no ako doe do suenja grana koje se mora-
ju odsei. Patogen prezimljava na obolelim
granama i mumiciranim plodovima. U
periodu cvetanja u uslovima vee vlanosti
(kia i nie temperature kada je cvetanje
produeno) stvaraju se povoljni uslovi za
razvoj bolesti. Do infekcije dolazi u mo-
mentu otvaranja cveta preko iga i stubia.
Zaraeni cvetovi se prilepe uz mladar tako
da patogen prelazi na njega obrazujui
eliptine pege. Prvi tretman protiv ovog
obolenja se izvodi pred otvaranje cvetova i
5 - 6 dana kasnije u zavisnosti od padavina.
cvetna monilija
BRESKVA I KAJSIJA
Ime
Breskvina titasta va
(Lecanium persicae)
Opis
Ovo je najvea titasta va. Veliina tita kod
enke je 8 mm. Pored breskve pojavljuje se i
na vinovoj lozi. Pojavljuju se od sredine jula
do poetka avgusta i tada se suzbija.
breskvina titasta va
41
BRESKVA I KAJSIJA
Ime
Kovrdavost lia breskve
(Taphrina deformans)
Opis
Kovrdavost lia breskve je najznaajnije
obolenje breskve. Pojavljuje se na svim
zeljastim delovima: list, mladar, cvet i plod.
Najvee tete priinjava na listu koje zade-
bljava i deformie se, gubi normalnu zelenu
boju i postaje ukasto a neretko dobija
i crvenkasto-ljubiastu boju. Takvi listovi
opadaju, a biljka kasnije ponovo formira
listove to je dodatno iznuruje, tako osla-
bljena biljka obino izmrzava u toku zime.
U narednoj godini dolazi do smanjenja
prinosa. Obolenje se javlja na cvetovima i
plodiima koji opadaju. Za suzbijanje ovog
obolenja posebno je znaajan tretman ba-
karnim preparatima pre kretanja vegetacije
(bubrenja pupoljaka).
Ime
Lisne vai (Aphididae spp.)
Opis
Od vai koje napadaju breskvu najtetnija je
rasta breskvina va. Ona deformie listove i
mlade lastare. Napadnuto lie se deformie
i na vrhu se savija u oblik gnezda. Lie se
prevremeno sui ali ne opada. Prezimljva u
obliku zimskih jaja i u toku ciklusa ne menja
domaina.
kovrdavost lista
42
Z
A

T
I
T
A

B
R
E
S
K
V
E

I

K
A
J
S
I
J
E
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
m
i
r
o
v
a
n
j
e

v
e
g
e
t
a
c
i
j
e
1
0

d
a
n
a

k
a
s
n
i
j
e
z
e
l
e
n
a

t
a

k
a
k
o
v
r
d

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

u
p
l
j
i
k
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

t
i
t
a
s
t
e

v
a

i
,

b
e
s
k
v
i
n

m
o
l
j
a
c
,

l
i
s
n
e

v
a

i
k
o
v
r
d

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,
p
e
p
e
l
n
i
c
a
,
b
r
e
s
k
v
i
n

m
o
l
j
a
c
D
U
O

P
A
K
O
g
r
i
o
l

+

C
h
a
m
p

f
o
w
C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

+

O
G
R
I
O
L


P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
1

d
u
o

p
a
k

n
a

3
0

-

4
0

L

v
o
d
e

3

L
2
,
5

L
1
5
-
1
8

L
2
,
5

k
g
0
,
3

L
3
0

m
L
1
5

m
L
1
5
0
-

2
0
0

m
L
2
5

g
3

m
L
4
0
0
-
6
0
0

L
4
0
0
-
6
0
0

L
p
r
e

c
v
e
t
a
n
j
a
c
v
e
t
a
n
j
e
k
o
v
r
d

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
b
r
e
s
k
v
i
n

m
o
l
j
a
c
,
v
a

i
m
o
n
i
l
i
j
a

c
v
e
t
a
K
A
I
S
O

W
G
*
*

P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
l








0
,
2
5

k
g
0
,
5

L
3

-
5

k
g
2
,
5

g
5

m
L
3
0

5
0

g
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
2
,
5

k
g
2
5

g
p
e
p
e
l
n
i
c
a
K
O
S
S
A
N

W
G
8
0
0

L
8
0
0

-
1
0
0
0

L
*
*

K
o
r
i
s
t
i
t
i

s
r
e
d
s
t
v
o

z
a

z
a

t
i
t
u

b
i
l
j
a

n
a

b
a
z
i

a
k
t
i
v
n
e

m
a
t
e
r
i
j
e

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
L
.
BRESKVA I KAJSIJA
43
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
1
0
-
1
2

d
a
n
a

k
a
s
n
i
j
e
p
e
p
e
l
n
i
c
a

u
p
l
j
i
k
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
z
e
l
e
n
a

b
r
s
k
v
i
n
a

v
a

,

b
r
e
s
k
v
i
n

s
a
v
i
j
a

K
O
S
S
A
N

W
G



+






















P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
*
P
I
N
U
R
E
L

D

i
l
i
K
A
I
S
O

W
G

3

k
g
2
,
5

k
g
0
,
7
5
-

1

L
0
,
2
5

k
g
3
0

g
2
5

g
7
,
5
-

1
0

m
L
2
,
5

g
8
0
0

-
1
0
0
0

L
2
0

d
a
n
a

p
r
e

b
e
r
b
e
1
0

-
1
2

d
a
n
a

k
a
s
n
i
j
e
j
e
s
e
n
j
e

p
r
s
k
a
n
j
e
l
i
s
n
e

v
a

i
,

b
r
e
s
k
v
i
n

m
o
l
j
a
c

K
A
I
S
O

W
G
0
,
2
5

k
g
2
,
5

g
8
0
0

-
1
0
0
0

L
2
,
5

k
g
2
5

g

u
p
l
j
i
k
a
v
o
s
t

l
i

a
p
e
p
e
l
n
i
c
a

b
r
e
s
k
v
e
z
e
l
e
n
a

b
r
e
s
k
v
i
n
a

v
a

,

b
r
e
s
k
v
i
n

s
a
v
i
j
a

,

b
r
e
s
k
v
i
n

m
o
l
j
a
c
K
O
S
S
A
N

W
G
G
A
T
G
O

2
0

O
D

+
*
P
I
N
U
R
E
L

D

i
l
i
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C
3

-

4

k
g
0
,
2
5

L
0
,
7
5
-

1

L
0
,
3
-

0
,
5

L
3
0

4
0

g
2
,
5

m
L
7
,
5
-

1
0

m
L
3
-
5

m
L
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
8
0
0

-
1
0
0
0

L
m
o
n
i
l
i
j
a
,

k
o
v
r
d

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U
3

L
2
,
5

L
3
0

m
L
2
5

m
L
8
0
0

1
0
0
0

L
*

P
r
e
p
a
r
a
t

j
e

u

p
o
s
t
u
p
k
u

r
e
g
i
s
t
r
a
c
i
j
e
,

z
a
t
o

j
e

p
o
t
r
e
b
n
o

u
p
o
t
r
e
b
u

i

k
a
r
e
n
c
u

p
r
o
v
e
r
i
t
i

u

u
p
u
t
s
t
v
u

z
a

u
p
o
t
r
e
b
u
,

k
o
j
e

j
e

p
r
i
l
o

e
n
o

u
z

p
r
e
p
a
r
a
t
.
BRESKVA I KAJSIJA
44
VINJA I TRENJA
Ime
Mrka pegavost lia vinje i
trenje (Blumeriella jaapii)
opis
Mrka pegavost lia je najtetnije obolenje
na vinji i trenji a moe se pojavit i na
ljivi i kajsiji. Na listovima se krajem maja i
poetkom juna pojavljuju sitne pege. Na
licu su sitne mrko-crvene boje a na naliju
smee boje. Zaraeno lie mestimino
ili potpuno pouti a neto kasnije i opada.
Naredne godine izostaje rod to dovodi
do velikih gubitaka. Patogen prezimljava u
opalom liu. U zavisnosti od temperature
potrebna je i razliita duina vlaenja askos-
pora kako bi dolo do infekcije. Suzbijanje
treba poeti u periodu poetka cvetanja, a
sledea 2-3 tretmana obaviti po zavrenom
cvetanju u razmaku od 10 do 12 dana.
BOLESTI I TETOINE
mrka pegavost lia
VINJA I TRENJA
Ime
Crna va trenje
(Myzus pruniavium)
Opis
Crna va trenje je velika tetoina mladih
stabala vinje i trenje. Pojavljuje se redovno
na rodnim lastarima. Vai sisaju vrne listove
sa nalija i prouzrokuju njihovo uvijanje a
mladari zaostaju u porastu. Pojavljuje se i
obilje medne rose koja privlai mrave.
crna va trenje
45
VINJA I TRENJA
Ime
Trenjina muva
(Rhagoletis cerasi)
Opis
Trenjina muva je najznaajnija tetoina
trenje i vinje. Leptiri se pojavljuju polovi-
nom maja kada plodovi poinju rume-
niti. enka legalicom poloi jaje na plod, a
ispilela larva se ubuuje u plod i pravi ve-
like tete jer takvi plodovi nisu upotrebljivi.
Sa suzbijanjem poeti na poetku zrenja,
preporuujemo upotrebu utih ploa PI-
NUS kao indikatora pojave trenjine muve i
odreivanja momenta tretiranja.
trenjina muva
Ime
upljikavost lia kotiavog
voa (Stigmina carpophila)
Opis
upljikavost lia se uglavnom pojavljuje na
trenji gde prouzrokuje ogromnu tetu, ali
nisu poteene ni ostale kotiave vone
vrste. Prvi simptomi su uoljivi na listu gde se
pojavljuju crvenkasto-smee pege oiviene
tamnim rubom. Pege kasnije ispadaju a list
postaje upljikav. Nastale rupe su oiviene
crvenkastim rubom, a neretko list opada.
Simptomi na lastarima su slini onima na
listu, crvenkasto-smee pege koje pucaju
i formiraju rak-rane. Na plodu se pojavljuje
veliki broj pega koje prekriju ceo plod, a
moe se pojaviti izluevina smola. Kiovito
vreme u prolee pogoduje irenju bolesti.
upljikavost lia kotiavog voa
Duo pak
Ogriol + Champ ow
ZA KOMPLETNU ZIMSKU
ZATITU VOAKA
U ekolokoj poljoprivredi prihvatljiva kombinacija
prirodnog insekticida OGRIOL i fungicida CHAMP FLOW
pakiranje za 30 do 40 litara vode
47
VINJA I TRENJA
Z
A

T
I
T
A

V
I

N
J
E

I

T
R
E

N
J
E
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
m
i
r
o
v
a
n
j
e

v
e
g
e
t
a
c
i
j
e
F
a
z
a

0
0
-
1
0
u

c
v
e
t
u

f
a
z
a

6
1

-

6
7
m
o
n
i
l
i
j
a

c
v
e
t
a
D
U
O

P
A
K
O
g
r
i
o
l

+

C
h
a
m
p

f
o
w
1

d
u
o

p
a
k
/
3
0

-

4
0

L

v
o
d
e
8
0
0

L
p
o

e
t
a
k

c
v
e
t
a
n
j
a
-

b
e
l
i

b
a
l
o
n
i
f
a
z
a

5
9

-

6
1
p
r
e
c
v
e
t
a
v
a
n
j
e
m
o
n
i
l
i
j
a

c
v
e
t
a

m
o
n
i
l
i
j
a
,

p
e
g
a
v
o
s
t
-
o
s
p
i

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a

v
i

n
j
e
,
a
n
t
r
a
k
n
o
z
a
m
i
n
e
r
i
,

v
a

i
p
e
g
a
v
o
s
t

o
s
p
i

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

m
o
n
i
l
i
j
a
,
p
r
e
z
i
m
l
j
a
v
a
j
u

a

j
a
j
a

i


p
o
l
i
f
a
g
n
e

t
e
t
o

i
n
e
C
H
A
M
P

F
L
O
W

i
l
i
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

+

O
G
R
I
O
L






























3
-
4

L
3

L
1
5

-

1
8

L
3
0

-

4
0

m
L
3
0

m
L
2
0
0

m
L
*
*
P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
l
*
*
P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
l
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
+
P
I
N
O
T
R
I
N

1
0
-
E
C

i
l
i
G
A
T
G
O

2
0

O
D
0
,
5

L
0
,
5

L
2
,
5

k
g
O
,
3

-

0
,
5

L
0
,
3

-

0
,
5

L
5

m
L
5

m
L
2
5

g
3

-

5

m
L
3

-

5

m
L
8
0
0

L
8
0
0

L
5
0
0

6
0
0

L
*
*

K
o
r
i
s
t
i
t
i

s
r
e
d
s
t
v
o

z
a

z
a

t
i
t
u

b
i
l
j
a

n
a

b
a
z
i

a
k
t
i
v
n
e

m
a
t
e
r
i
j
e

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
L
.
48
VINJA I TRENJA
j
e
s
e
n
j
e

p
r
s
k
a
n
j
e
p
o
s
l
e

b
e
r
b
e
p
r
o
m
e
n
a

b
o
j
e

p
l
o
d
a

p
e
g
a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

m
o
n
i
l
i
j
a
p
e
g
a
v
o
s
t
-

o
s
p
i

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

l
i
s
t
n
e

v
a

i
a
n
t
r
a
k
n
o
z
a
,

p
e
g
a
v
o
s
t
-

o
s
p
i

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,
v
a

i
,

t
r
e

n
j
i
n
a

m
u
v
a
8
0
0

L
1
0
0
0

L
1
0
0
0

L
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U

i
l
i
C
H
A
M
P

F
L
O
W
*
*
P
r
e
p
a
r
a
t

n
a

b
a
z
i

a
.
m
.

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
l

+
G
A
T
G
O

2
0

S
L

i
l
i
G
A
T
G
O

2
0

O
D
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5


+


G
A
T
G
O

2
0

O
D

i
l
i
K
A
I
S
O

W
G
2
,
5

L
3

L
0
,
5

L
0
,
1
5

L
0
,
1
5

L
2

k
g
0
,
5

L
0
,
2
5

k
g
2
5

m
L
3
0

m
L
5

m
L
1
,
5

m
L
1
,
5

m
L
2
0

g
5

m
L
2
,
5

g
R
a
z
v
o
j
n
i

s
t
a
d
i
j
u
m

i

v
r
e
m
e

u
p
o
t
r
e
b
e
B
o
l
e
s
t
i

i

t
e
t
o

i
n
e
P
r
e
p
a
r
a
t
i
K
o
l
i

i
n
a

/
h
a
P
o
t
r
e
b
n
a

k
o
l
i

i
n
a


v
o
d
e

/
h
a
K
o
l
i

i
n
a

n
a

1
0

L

v
o
d
e
p
l
o
d

v
e
l
i

i
n
e

g
r
a

k
a
f
a
z
a

7
1
-

7
5
p
e
g
a
v
o
s
t
-
o
s
p
i

a
v
o
s
t

l
i
s
t
a
,

l
i
s
t
n
e

v
a

i
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5

+
K
A
I
S
O

W
G

i
l
i
G
A
T
G
O

2
0

S
L







2
,
5

k
g
0
,
2
5

k
g
0
,
2

L
2
5

g
2
,
5

g
2

m
L
*
*

K
o
r
i
s
t
i
t
i

s
r
e
d
s
t
v
o

z
a

z
a

t
i
t
u

b
i
l
j
a

n
a

b
a
z
i

a
k
t
i
v
n
e

m
a
t
e
r
i
j
e

p
r
o
h
l
o
r
a
z

4
0
0

g
/
L
.
49
LJIVA
LJIVA
Ime
Suenje cvetova, granica i mrka
trule plodova kotiavog voa
(Monilinia laxa)
opis
Suenje cvetova je veoma tetno obolenje
za ljivu. Do infekcija dolazi u momentu ot-
varanja cveta preko iga i stubia i zahvata
sve delove cveta. Napadnuto tkivo izumire
i biva pokriveno masom konidija sive boje.
Zaraeni cvet ostaje prilepljen za mladar
tako da patogen prelazi na njega obrazujui
eliptine pege. Kod nas ove pege prste-
nasto zahvataju mladare tako da se deo
iznad njih sui i izumire to je esta pojava.
Suzbijanje treba poeti na poetku cvetanja
(10% cvetova otvoreno) a sledei tretman u
zavisnosti od vremenskih uslova (5-6 dana
kasnije).
Ime
ljivina osa (Hoplocampa spp.)
Opis
Pojava osa vezana je za period cvetanja. tetu
priinjava gusenica ljivine ose. Pojava osica
se registruje po rezu i podignutoj pokoici
gde se obrazuje zadebljnje ispod koga je
smeteno jaje. Jedna gusenica moe otetiti
vie plodia. Suvo i toplo vreme pogoduje
razvoju ove tetoine. Zatita od ljivine ose
se obavlja pred kraj cvetanja kada se utvrdi
prisustvo jaja ili oteenih plodova.
BOLESTI I TETOINE
suenje cvetova, granica i mrka trule plo-
dova kotiavog voa
ljivina osa
50
LJIVA
Ime
Plamenjaa ljive
(Polystigma rubrum)
Opis
Obolenje se prepoznaje po pojavi utih, a
kasnije mrko-crvenih stroma na listu. Pla-
menjaa moe prouzrokovati prevremenu
defolijaciju, zbog ega u jesen dolazi do po-
novnog listanja ime se biljka iznuruje, lake
izmrzava u zimu, donosi slabiji rod naredne
godine ili potpun izostanak roda. Posebno
je osetljiva sorta Poegaa. Suzbijanje treba
poeti po precvetavanju i nastaviti sa dva
prskanja u razmaku od 10-14 dana. Obave-
zna je i mera prskanja bakarnim preparatima
u jesen kada opadne 50-60% listova.
plamenjaa ljive
Ime
ljivin smotavac
(Cydia funebrana)
Opis
ljivin smotavac pravi tetu na plodovima
(crvljivost ploda) koji nisu za upotrebu. Pro-
uzrokuje prevremeno opadanje plodova i
velike ekonomske tete. Leptiri prve gene-
racije pojavljuju se sredinom maja, a druge
u julu. Na plodu se mogu uoiti gusenice
koje se ubuuju ili mesta gde su se ubuile
u plod, gde se moe pojaviti i smolotoina.
tetu priinjva i na breskvi i kajsiji. Let je
razvuen tako da su leptiri stalno prisutni.
Suzbijanje se obavlja kao i kod drugih smo-
tavca.
ljivin smotavac
51
LJIVA
ZATITA LJIVE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina /ha
koliina za
10 L vode
Preparati Bolesti i tetoine
Koliina
vode/ha
pre kretanje
vegetacije
plodovi veliine
lenika
1 duo pak/30 - 40 L vode
12 -18 L
3 L
2,5 L
200 mL
40 mL
25 mL
0,25 L
0,75- 1L
0,25 kg
2,5 kg
2,5 mL
7,5 - 10 mL
2,5 g
25 g
DUO PAK
Ogriol + Champ fow
OGRIOL +
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU

GATGO 20 OD +
*PINUREL D ili
KAISO WG +
PINOZEB M-45
jaja lisnih vai
monilija,
upljikavost lia,
roga
lisne vai, ljivin
smotavac,
ra, plamenjaa,
upljikavost lia
precvetavanje
cvetanje
poetak cvetanja,
beli baloni
25 dana pre berbe
2,5 kg
0,03-0,05 L
0,75- 1 L
25 g
3 - 5 mL
7,5 - 10 mL
0,5 L
0,5 L
0,15 L
0,25 kg
5 mL
5 mL
15 mL
2,5 g
PINOZEB M-45 +
PINOTRIN 10-EC ili
*PINUREL D
**Preparat na bazi
a.m. prohloraz 400 g/l
**Preparat na bazi
a.m. prohloraz 400 g/l
PINOTRIN 10-EC ili
KAISO WG
upljikavost lia,
plamenjaa, ra,
ljivina osa,
lisne vai, ljivin
smotavac
monilija
monilija
ljivin smotavac,
lisne vai
600- 800 L
600- 800 L
600- 800 L
600- 800 L
600- 800 L
600- 800 L
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje
je priloeno uz preparat.
** Koristiti sredstvo za zatitu bilja na bazi aktivne materije prohloraz 400 g/L.
jesenje prskanje
3 L
2,5 L
30 mL
25 mL
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU
upljikavost lia,
roga,
plamenjaa
800 L
52
JAGODIASTO VOE - jagoda, malina, kupina i ribizla
BOLESTI JAGODA
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
Ime
Pepelnica jagode (Sphaerotheca aphanis)
Opis
Pepelnica jagode formira slabiju pepeljastu prevlaku na donjoj strani lista, ali su rubovi listova
povijeni nagore a nalije lista dobije crvenkastu boju to je siguran znak pepelnice. Zaraeni lis-
tovi se sue, a bolest prelazi na cvetove koji se ne razvijaju pravilno. Prezimljava u obliku miceli-
je na opalom liu i u prolee formira konidije koje dalje ire obolenje. Za infekciju je dovoljno
toplo i vlano vreme bez kie. Suzbijanje se vri od poetka cvetanja jagode u razmacima od
10-14 dana preparatom KOSSAN WG.
Ime
Pegavost jagode
(Mycosphaerella fragariae)
Opis
Obolenje je najuoljivije na listu, a moe se
pojaviti i na plodovima, cvetnim delovima,
peteljci i stolonima. Listovi su najosetljiviji
i na njima se javljaju male tamnopurpurne
pege koje se ire. Njihov centar prvo postane
mrke boje, a zatim se menja i postaje siv na
kraju svetao. Prsten oko nekrotiranog dela
je crvenopurpurne boje. Pege su uoljivije
na naliju ali su slabije obojene. Zahvaeni
listovi se sue i dolazi do smanjenja prinosa
i kvaliteta jagoda. Suzbijanje se obavlja pred
cvetanje, posle cvetanja i po zavrenoj berbi
sa preparatom PINOZEB M-45.
pegavost jagode
53
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
siva plesan na jagodama
Suzbijanje insekata u jagodiastom vou se moe obaviti sa preparatima: OGRIOL u 3% kon-
centraciji; GATGO 20 OD u 0,05% koncentraciji, KAISO WG u 0,025% koncentraciji, PINOTRIN
10-EC u 0,04% koncentraciji.
Za suzbijanje korova u jagodama primeniti preparat BOOM EFEKT u dozi 3-8 L/ha pred sadnju.
Za unitavanje uskolisnih korova primeniti preparat PINFOR SUPER u dozi 1,5-2,5 L/ha do
cvetanja.
Po zavrenoj berbi za unitavanje irokolisnih korova koristiti preparat HERBOCID u dozi 1-1,5
L/ha.
Sa preparatom *BOTECTOR jednostavno u zasadu jagoda i jagodiastog voa unitavamo na-
jopasniju gljivino obolenje sivu plesan (Botrytis cinerea).
Primena : *BOTECTOR 1,2 kg/ha, uz upotrebu 2000 L/ha vode
Prvi put tretiramo po poetku cvetanja, drugi put po pojavi zelenih plodova, mogue je
(ako je kino leto) da je potrebno i tree tretiranje.
ZATITA JAGODIASTIH VONIH VRSTA
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje
je priloeno uz preparat.
Ime
Siva plesan (Botrytis cinerea)
Opis
U kinom letu opaamo simptome obolenja
na cvetovima i na zelenim plodovima u vidu
ravo-crvenih pega. Jaa pojava obolenja je
redovna u fazi sazrevanja plodova (jagoda,
malina). Na ve crvenim plodovima jagoda
javljaju se vodene pege, koje se u sunom
periodu bez kie zasue, postanu tvrde in
koaste, a u kinom vremenu su celi plodovi
prekriveni sa sivom plesnivom prevlakom.
54
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
ZATITA JAGODIASTIH VONIH VRSTA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Konc. u %
Koliina na
10 L vode
Preparati Bolesti i tetoine
precvetavanje
0,25
0,025
0,05
25 g
2,5 g
5 mL
FANTIC M +
KAISO WG ili
GATGO 20 OD

pegavost lista,
trule korena, siva
trule,
jagodin cvetojed,
jagodin surla
poetak cvetanja
0,2 25 g
PINOZEB M-45 pegavost
lista,pepelnica,
siva trule, jagodin
cvetojed, jagodin
surla
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje
je priloeno uz preparat.
posle berbe
0,25
0,025
0,05
25 g
2,5 g
5 mL
PINOZEB M-45 +
KAISO WG ili
GATGO 20 OD
siva pegavost,
lisne vai
pred cvetanje
0,05
0,075 - 0,1
5 mL
7,5 - 10 mL
PINOTRIN 10-EC ili
*PINUREL D
grinje, lisne vai,
cvetojed
0,25 25 g
PINOZEB M-45

pegavost lista
0,02 - 0,025 2 - 2,5 g
KAISO WG
za suzbijanje
bakterijske pegavosti
do punog cvetanja
koristiti
0,3 30 mL
MOLTOVIN

suzbijanje korova
1 100 mL
PINFOR SUPER
jednogodinji
i viegodinji
uskolisni korovi
55
Ime
Suenje izdanaka maline
(Leptosphaeria coniothyrium)
Opis
Suenje izdanaka maline se javlja na mes-
tima povrede lastara, prouzrokovano insek-
tima, vetrom ili mehanikom obradom. Prvi
simptomi se uoavaju kao mrka udubljenja
koja tokom jeseni postanu bela. Iznad ovih
udubljenja pupoljci se sue i ne dolazi do iz-
bijanja novih lastara. Za spreavanje razvoja
ove bolesti bitno je suzbijanje tetoina koje
nanose povrede kori lastara.
Suenje izdanaka maline
Ime
Uvenue pupoljaka rodnih lastara (Didymella applanata)
Opis
Prvi simptomi uvenua pupoljaka rodnih lastara uoavaju se na listu u vidu mrkih pega koje
se ire po obodu lista, odakle u obliku slova v prodiru do centralnog nerva. Zaraza nastaje u
pazucu lista usled zadravanja kapi vode. Oboljenje prelazi na pupove i noduse, sputa se po
izboju i stvaraju se mrke pege u duini 5-6 cm. Simptomi oboljenja najee se uoavaju u
donjoj polovini izdanaka. Pupoljci zakrljaju, a u prolee ne dolazi do njihovog razvoja.
BOLESTI I TETOINE MALINA
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
Uvenue pupoljka lastara
56
Ime
Siva plesan i trule plodova
maline (Botrytis cinerea)
Opis
Primarna bolest maline koja unitava zdrav
plod (najee nakon berbe). Oboljenja
su uoljiva ve na cvetu. Izaziva pale i
suenje cveta. Na plodovima se javlja u
blizini peteljke zahvatajui kasnije ceo plod.
Plod postaje vodnjikav i za kratko vreme
ga prekrije sivo-mrka plesan. Brzo se iri
u gajbici ili na okotu, sa ploda na plod, a
pogotovo ako su transport i skladitenje
neadekvatni.
Siva plesan na malinama
Ime
Malinova buba
(Byturus tomentosus)
Opis
Zbog unitavanja cveta i ploda je malinova
buba ekonomski najopasnija tetoina za
malinu.
Javlja se u prolee pred cvetanje. Odrasli in-
sekt se hrani lisnim i cvetnim pupovima do
otvaranja cveta. Uvlai se i u cvet, oteuje
ga te odlae jaja. Ispiljene larve izgrizaju
mlade plodie usled ega tete mogu da
budu i do 80% unitenih plodia.
Oteenje ploda
Ime
Malinova muica
(Resseliella theobaldi)
Opis
Malinova muica nagriza tkivo lastara te
stvara uslove za razvoj bolesti izazvanih
gljivicama kao to su suenje izdanaka ma-
line (Leptospheria conithirium) i uvenue
pupoljaka rodnih lastara (Didymella appla-
nata). Malinova muica ima 4 generacije.
Prva generacija se javlja krajem aprila ili
poetkom maja, druga u julu, trea sredi-
nom avgusta, a etvrta u septembru. Lastari
se lako lome pri obradi kao i pri jaem vetru.
Prva generacija se suzbija pred cvetanja. Oteenje lastara
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
57
JAGODA, MALINA, KUPINA, RIBIZLA
ZATITA MALINE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Konc. u % ili
Koliina/ha
Koliina na
10 L vode
Preparati Bolesti i tetoine
zalivanje biljaka na 10
dunih metara
0,6 60 g
FANTIC M

trule korena i
suenje izdanaka
(Phytophthora)
poetak listanja
0,25
0,4
0,02
25 g
40 g
2 g
PINOZEB M 45 +
KOSSAN WG
KAISO WG
suenje izdanaka,
didimela,
antraknoza
malininin moljac,
grinje
pred jasno izdvajanje
zatvorenih cvetova
0,25
0,02
0,075 -0,1
25 g
2 mg
7,5- 10 mL
PINOZEB M-45 +
KAISO WG ili
*PINUREL D
suenje izdanaka
didimela
lisne vai, tetoine
stabla, malinina
muica, cvetojed
bubrenje pupoljaka
1 duo pak/30 - 40 L vode
DUO PAK
Ogriol + Champ fow

bolesti izdanaka
titaste vai, jaja
lisnih vai
0,25
0,3
2
25 mL
30 mL
200 mL
FLOWBRIX BLAU ili
CHAMP FLOW+
OGRIOL
pred cvetanje
0,04
0,05
4 mL
5 mL
**Preparat na bazi a.m.
prohloraz 400 g/l +
PINOTRIN 10 EC
posle berbe
0,25
0,05
25 g
5 mL
PINOZEB M-45 +
GATGO 20 OD
suenje izdanaka,
didimela
muva galica,
malinina muica
suenje izdanaka,
didimela, antraknoza,
siva trule
grinje, malimina buba,
malinina muica,
cvetojed
jesenje prskanje
0,25
0,3

25 mL
30 mL
FLOWBRIX BLAU ili
CHAMP FLOW
suzbijanje korova
1,8- 2,2 L
4-8 L
100 mL
200- 400 mL
PINFOR SUPER
BOOM EFEKT
suzbijanje
uskolisnih i
irokolisnih korova
suenje izdanaka,
didimela
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje
je priloeno uz preparat.
** Koristiti sredstvo za zatitu bilja na bazi aktivne materije prohloraz 400 g/L.
Novi preparati u proizvodnoj paleti:
GAT MOTION 4 OD
TIGER 25 OD
HABIT 25 OD
GATGO 20 OD
GAT ZEBRA 25 OD
INOVATIVNA FORMULACIJA
PREPARATA ZA ZATITU BILJA
OD (oil dispersion) formulacija uljna disperzija
GAT Microencapsulation
Prednosti:
jednostavna primena
bolja efkasnost na same korove
bolje i vrsto prianjanje nanetih
preparata na povrinu lista
preparati otporni na ispiranje
padavinama
sigurnije delovanje i u ekstremnim
uslovima (visoke temperature,
odsustvo padavina, niska relativna
vlanost vazduha, biljke pod stresom)
ULJANA KRALJICA ZA SIGURNOST POLJOPRIVREDNIH PROIZVOAA!
59
KUKURUZ
TETOINE
Ime
iari (Elateridae)
Opis
iari spadaju u najrairenije insekte.
Oteuju velik broj vrsta. Odrasli insekti ne
prouzrokuju tetu ali zato larve kadkad pot-
puno unite usev, posebno mlade klijance.
Odrasli su tvrdokrilci tamne boje veliine
7-15 mm. Razvoj od jaja do odraslog iara
traje 5 godina. Jaja polau u zemljite kra-
jem jula i poetkom avgusta. Larve dostiu
duinu 10-25 mm i vie, ukastosmee
su boje valjkastog tela, podseaju na icu.
iare suzbijamo preventivno tretiranjem
insekticidom po zemljitu uz inkorporaciju,
ili tretiranjem semena insekticidom NUPRID
MAX.
iari na korenu kukuruza
Ime
Kukuruzni plamenac
(Ostrinia nubilaris)
Opis
Kukuruzni plamenac prezimljava kao gusen-
ica u etvenim ostatcima kukuruza (stabljik-
ama) i drugih biljaka. Preobraaj larve u lutku
se odvija u maju. Leptiri se pojavljuju u junu
kada u potrazi za poljem kukuruza lete i po
20 km. Jaja polau na naliju lista u blizini
glavnog nerva ili na lisni rukavac crepasto u
grupama od 15-45 i prekrivaju ih votanom
prevlakom da bi ih to bolje prilepili za pod-
logu. Mlade gusenice izgrizaju male otvore
na liu ili se zadravaju u rukavcu. Posle
treeg presvlaenja se ubuuju kroz glavni
nerv u stabljiku gde presecaju sprovodne
snopie i mogu stii do klipa i metlice. Na-
padnute biljke se lome na vetru i prilikom
etve. Druga generacija pravi tete na paprici.
kukuruzni plamenac
Pored mehanikih mera kao to je zaora-
vanje kukuruzovine ekasno suzbijanje se
obavlja tretiranjem semena insekticidom
NUPRID MAX.
KUKURUZ
Duo pak
TIGER 25 WG + PALACID 480-SL
Zatitite va kukuruz od korova
snagom tigra
pakiranje za 1 ha povrine
O
K
V
A

I
V
A

G
R
A
T
I
S
!
61
P
R
O
G
R
A
M

Z
A

T
I
T
E

K
U
K
U
R
U
Z
A
0
5
1
0
1
4
1
5
6
3
0
9
1
1
1
2
1
6
5
3
3
4
1
7
G
A
T

M
O
T
I
O
N

4

O
D
K
A
I
S
O

W
G
T
R
I
U
M
P
H
G
A
T
G
O

2
0

O
D
N
U
P
R
I
D

M
A
X
R
E
S
E
N
T

2
5

E
C
H
E
R
B
O
C
I
D
H
A
B
I
T

2
5

O
D
H
A
B
I
T

7
5

W
G

+

0
,
1

%

T
R
E
N
D

9
0
P
I
N
A
Z
O
N

4
8
0
-
S
L
P
A
L
A
C
I
D

4
8
0
-
S
L
T
I
G
E
R

2
5

W
G

+

0
,
1

%

T
R
E
N
D

9
0
D
U
O

P
A
K
G
A
T

M
O
T
I
O
N

4

O
D

+
P
A
L
A
C
I
D

4
8
0
-
S
L

D
U
O

P
A
K
T
I
G
E
R

2
5

W
G

+

P
A
L
A
C
I
D

4
8
0
-
S
L


KUKURUZ
T
I
G
E
R

2
5

O
D
KUKURUZ
Duo pak
GAT Motion 4 OD + PALACID 480-SL
Proverena tehnologija 21. veka za
kompletnu zatitu od korova
u usevu kukuruza

pakiranje za 1 ha povrine
63
ZATITA KUKURUZA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pre setve ili zajedno
sa setvom uz inkor-
poraciju tretiranjem
u redove ili trake
kukuruz 7-10 listova
nakon piljenja larvi
pre ubuivanja u
stabljiku
kukuruz 2-5 listova,
korovi do 6 listova
0,5 L
1-1,25 L
0,25 L
1 L
0,5 L
2 L
PINOTRIN 10-EC
GAT MOTION 4 OD
PINOTRIN 10-EC +
OGRIOL ili
GATGO 20 OD
HERBOCID
suzbijanje larvi kukuruzne
zlatice i larvi iara
za suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih uskolisnih i nekih
irokolisnih korova
za suzbijanje kukuruznog
plamenca
za suzbijanje jednogodinjih
i viegodinjih irokolisnih
korova
posle setve, a pre
nicanja useva
kukuruz 5-7 listova
2-2,5 L
2 L
10-15 g
0,1-0,2 %
2-3 L
30-45 mL
2-3 L
0,6 L
1-1,25 L
40-60 g
0,1-0,2 %
50 mL
0,5-0,7 L
0,5 L
0,2 L
1-1,25 L
40-60 g
0,1-0,2 %
50 mL
TRIUMPH
RESENT 25 EC
HABIT 75 WG +
TREND 90
PINAZON 480-SL ili
HABIT 25 OD +
PINAZON 480-SL
GAT MOTION 4 OD
TIGER 25 WG +
TREND 90 ili
TIGER 25 OD
PALACID 480-SL
DUO PAK
(za katastarsko jutro)
GAT MOTION 4 OD+
PALACID 480-SL
GAT MOTION 4 OD ili
TIGER 25 WG +
TREND 90 ili
TIGER 25 OD
za suzbijanje jednogodinjih
uskolisnih i nekih irokolisnih
korova
za suzbijanje irokolisnih
korova
za suzbijanje jednogodinjih
irokolisnih korova
za suzbijanje jednogodinjih
i viegodinjih irokolisnih
korova
kompletna zatita kukuruza od
usko i irokolisnih korova
za suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih uskolisnih korova
za suzbijanje viegodinjih
irokolisnih korova
za suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih uskolisnih korova
PALACID 480-SL
kukuruz 2 - 5 listova
50 g
0,5 L
0,2 L
DUO PAK:
TIGER 25 WG +
PALACID 480-SL +
OGRIOL-gratis!
kompletna zatita kukuruza od
usko i irokolisnih korova
Napomena:
Tretiranje posle nicanja useva ne izvoditi po toplom i vetrovitom vremenu!!!
Tretman semena pre setve preparatom NUPRID MAX u kolicini 200 mL na 10 kg semena.
Preparatu TIGER 25 WG treba dodati neki okvaiva u koncentraciji 0,01% pri koritenju, dok se preparat TIGER 25 OD koristi
bez upotrebe okvaivaa.
Preparati GAT MOTION 4 OD, TIGER 25 WG, TIGER 25 OD se za postizanje boljih rezultata u suzbijanju divljeg sirka iz
semena i rizoma mogu koristiti dvokratno (split primena). Prva primena 50% od preporuene doze kada je kukuruz u fazi
porasta 4-5 listova, a druga polovina doza (50%) se primenjuje 7-10 dana posle prve primene.
KUKURUZ
64
ITO
ITO
Ime
Pepelnica ita
(Erysiphe graminis)
Opis
Obolenje se pojavljuje na svim nadzem-
nim delovima. Prvo su pojavljuju manje
pauinaste oaze na najstarim listovima,
esto ve u jesen i rano prolee, a kasnije se
formira gusta navlaka koja se iri i zahvata
vee povrine na listu, lisnim rukavcima i na
klasu. Pojava beliaste navlake na gornjim
listovima (zastaviar) smanjuje asimilacionu
povrinu i prinos. Zaraeno tkivo zahvata
hloroza i ono nekrotira usled ega nastaju
mrke pege. Suzbijanje pepelnice se obavlja
fungicidima folijarno tokom vegetacije.
BOLESTI I TETOINE
RAZVOJNE FAZE
pepelnica ita
65
ITO
Ime
Fuzarioze (Fusarium spp.)
Opis
Fuzarioze su kompleksna obolenja koja
prouzrokuju propadanje klijanaca, trulei
korena i prizemnog dela stabla, uvenue
biljaka i uginjavanja klasova. Najtetnije su
fuzariozne trulei korena i stabla koja se
ispoljavaju u vreme klasanja kao prevremeno
uginjavanje biljaka i pojava belih klasova koji
u uslovima vee vlanosti postaju tamni. Do
infekcije dolazi u vreme cvetanja i oplod-
nje cveta (klasia). Fuzarioza klasa se ispol-
java u votanoj i mlenoj zrelosti, kada moe
izostati formiranje klasa. Na vretenu klasa se
formiraju narandaste navlake, a u sluaju
jae zaraze formiraju se tura zrna i prinos je
znaajno smanjen.
fuzarioze
itna pijavica
Ime
itna pijavica (Lema melanopus)
Opis
itna pijavica spada meu najznaajnije
tetoine strnih ita. Prezimljava imago
ispod suvog lia trave ili kore. U prolee
enka polae jaja na licu lista. Ispiljene larve
ute boje izgrizaju gornje slojeve do epi-
dermisa sa suprotne strane pravei crtice
na liu. Usled toga list gubi zelenu boju
i postje prljavo bele boje. Pojavljuje se u
oazama i iri se na sve strane. Ukoliko se ne
suzbija moe u potpunosti unititi usev.
Ime
Crna ra strih ita
(Puccinia graminis)
Opis
Crna ra se pojavljuje na svim itima. Po-
goduje joj umerena temperatura, vlano
vreme, gust sklop, obilno ubrenje azotom,
i dr. Poremeaj u funkcionisanju stoma
dovodi do velike transpiracije i u uslovima
visokih temperatura dovodi do suenja i
izumiranja lista i znaajnog gubitka prinosa.
Na naliju lista se vide izboene pege uto
crveno raste boje iz kojih kasnije dolazi do
oslobaanja teleutospora parazita i irenja
obolenja. crna ra strih ita
66
ITO
P
R
O
G
R
A
M

Z
A

T
I
T
E

I
T
A
P
I
N
A
Z
O
N

4
8
0
-
S
L
0
0



0
9




1
1



1
2






1
3






1
4








2
1










2
5










2
9









3
0










3
1









3
2










3
7










3
9










4
9










5
1









5
9









6
1











6
3










6
5




B
O
O
M

E
F
E
K
T
A
L
E
R
T

S
G
A
T
G
O

2
0

S
L
N
U
P
R
I
D

M
A
X H
E
R
B
O
C
I
D
L
A
R
E
N

M
A
X
K
A
I
S
O

W
G
G
A
T
G
O

2
0

O
D
67
ITO
ZATITA STRNIH ITA (penica, jeam i dr.)
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
od sredine bokorenja
do poetka vlatanja
od poetka vla-
tanja do pojave lista
zastaviara
u toku masovnog
piljenja larvi
pri formiranju prvih
kolonija lisnih vai
nakon skidanja useva,
tretman strnita
bolesti pepelnica
i lisne re:
vlatanje-klasanje
fuzarioza klasa: klasanje
1,5-2,5 L
3-4 L
0,075 kg
0,15 0,20 kg
0,5 L
0,5 L
0,15 kg
4-8 L
0,8 - 1 L
HERBOCID ili
PINAZON 480-SL
LAREN MAX
KAISO WG
GATGO 20 SL ili
GATGO 20 OD ili
KAISO WG
BOOM EFEKT
ALERT S
suzbijanje jednogogdinjih i
viegodinjih irokolisnih korova
suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih irokolisnih korova
suzbijanje itnih pijavica
suzbijanje lisnih vaiju
suzbijanje jedogodinjih i
viegodinjih uskolisnih i
irokolisnih korova
suzbijanje pepelnice, lisne re i
fuzarioze klasa i stabla
Napomena:
Preparat HERBOCID ne koristiti u ovsu.
Tretman semena pre setve izvriti preparatom NUPRID MAX u dozi 250 ml/100 kg semena.
68
ITO
IENJE STRNITA sa preparatom BOOM EFEKT
U sluaju, da imamo u usevima ratarskih okopavina problem sa viegodinjim travnim i
irokolisnim korovima sa dubokim podzemnim rizomskim korenom najekasnije i ekonomski
je najisplativije trajno iskorenjavanje korova sa jednostavnom primenom totalnog herbicida
BOOM EFEKT na strnitu.
Tretiranje je najbolje izvesti na strnitima u kasno leto. Posle etve itarica se preporuuje plitko
oranje ili tanjiranje. Zatim treba ukloniti etvene ostatke i slamu kako bi se izbegao mal efekat
i dozvolilo neometano klijanje i nicanje to veem broju korova. Ujedno laka mehanika obrada
zemljita e isprovocirati pupoljke na podzemnim rizomima divljeg sirka , palamide , pirevine,
divlje kupine i drugih korova to dovodi do vee ekasnosti i potpunijeg unitavanja korova.
Za postiznje vrhunskih rezultata totalnog, sisteminog herbicida BOOM EFEKT najbolje je da
su travni viegodini korovi kao divlji sirak, pirevina, zubaa u fazi pred metlienje (cvetanje), a
viegodinji travni korovi u fazi intenzivnog porasta. Da bi se postiglo maksimalno delovanje na
rizome korova preporuuje se, da se posle primene preparata BOOM EFEKT ne izvodi nikakva
mehanika obrada zemljita 3-4 nedelje.
Koliina preparata BOOM EFEKT zavisi od vrste i veliine prisutnih korova. Ako prevladavaju
semenski, jednogodinji korovi preporuuje se BOOM EFEKT u koliini 2-4 L/ha.
Za unitavanje tvrdokornijih, rizomskih viegodinjih korova kao to su njivski vijuac (po-
ponac), pirevina, divlji sirak iz rizoma, palamida, kiseljak, divlja kupina i drugi savetujemo up-
otrebu 6- 8 L/ha. Optimalno delovanje preparata BOOM EFEKT na njivski vijuac (poponac)
postiemo , kada ga tretiramo u fazi cvetanja korova , a na divlji sirak u fazi pred metlienja ili u
samom metlienju. Za suzbijanje viegodinjih korova s izrazito dubokim korenom i rizomima,
preporuuje se BOOM EFEKT u koliini 8 - 12 L/ha u vreme pune vegetacije. Doza primene
ovisi o vrsti korova i gustini korovske ore. Zbog potrebe za boljim prekrivanjem lisne mase
korova, kod velike gustine korova koriste se vee koliine.
Za postizanje vrhunskog rezultata u unitavanju korova je bitno prilagoditi koliinu vode koju
troimo po hektaru. Savetujemo da se koliina vode koja se troi po hektaru kree od 120 do
maksimalno 200 L po hektaru.
Za poboljanje delovanja preparata BOOM EFEKT preporuuje se dodatak preparata OGRIOL u
koliini 0,5-1 L na 200 L vode kao i dodatak amonijanih ubriva (urea, AN) u koliini 4 6 kg
na 200 L vode.
ITO
Boom efekt
TM
NESELEKTIVNI TRANSLOKACIONI
(TOTALNI) HERBICID SA SISTEMINIM
DELOVANJEM
Upotreba:
u vinogradima
u vonjacima
na strnitima
u umskim rasadnicima
na neobraenim povrinama
Pre upotrebe obavezno proitati uputstvo za primenu!
Za suzbijanje jednogodinjih (semenskih) uskolisnih i irokolisnih
korova koristi se u koliini 2 - 4 l/ha. Za suzbijanje viegodinjih
zeljastih i drevnastih korova te korova s izrazito dubokim kore-
nom i rizomima preporuujemo upotrebu 4 12 l/ha, u zavisnosti
od vrste korova.
Boom efekt
TM
formulacija sadri bioaktivator- surfaktant sa vrlo po-
voljnim toksikolokim i ekotoksikolokim proflom - ne sadri tallow
amina- za sigurnost korisnika i zelenu prirodu.
Poboljava bioloku efkasnost u razliitim uslovima i kod razliitih
vrsta korova, smanjuje povrinski napon vode ime se postie bolje
vlaenje i prijanjanje na biljne delove korovskih biljaka.
































O
R
I
G
I
N
A
L
N
I PRO
I
Z
V
O
D



















B
e
z

t
a
l
l
o
w

a
m
i
n
a
70
EERNA REPA
BOLESTI I TETOINE
Ime
Repina pipa (Bothynoderes
punctiventris)
Opis
Repina pipa je najopasnija tetoina u
eernoj repi. Odrasla pipa moe da tokom
dana da uniti i desetak mladih biljki. Kod
masovnog napada, u nekoliko dana mogu
biti unitene velike povrine useva eerne
repe. Masovan napad poinje kada je tem-
peratura zemljita 6-10C na dubini od 5 cm
i temperatura vazduha 15-20C. Tada najvie
stradaju ivini delovi parcele koji se nalaze
blizu starih repita. Repina pipa se kree po
povrini zemlje do temperature od 20C,
na viim temperaturama poinje da leti to
oteava suzbijanje. Radi suzbijanja Repine
pipe potrebno je izvriti jedno ili vie treti-
ranja insekticidima u zavisnosti od intenziteta
pojave pipe. Poveavanjem temperature via
se intenzitet ishrane.
repina pipa
Ime
Crna repina va (Aphis fabae)
Opis
Primarna oteenja na eernoj repi nastaju
usled ishrane tetoine, posledica toga je
nastanak hloroze na liu eerne repe. Usled
jaeg napada moe doi do znaajnog uvi-
janja lia. Zatita se obavlja prilikom pojave
prvih kolonija na listovima biljke.
vai na eernoj repi
EERNA REPA
71
Ime
Pegavost lia eerne repe
(Cercospora beticola)
Opis
Bolest se javlja svake godine a u zavisnosti
od klimatskih uslova moe biti razliitog in-
tenziteta i naneti veliku tetu usevu eerne
repe. Kod jaeg napada dolazi do pro-
padanja lisne mase i smanjenja prinosa do
30%. Ako se bolest javi ranije tete su i vee
jer repa moe u potpunosti da ostane bez
lia. Suenje lia poinje na spoljanjim
listovima i pomie se prema unutranjosti.
eerna repa napadnuta boleu lista nove
listove koji takoer oboljevaju. Posledica je
iscrpljivanje biljke i izduivanje korenovog
vrata koji se prilikom vaenja odstranjuje (ne ulazi u prinos) a kao direktna posledica iscrpljivan-
ja javlja se smanjenje digestije. Pege su sivo-smee oiviene crveno-smeim obodom. Bolest
se javlja od sredine juna pa do septembra. Zatita repe vri se sa 2 do 3 tretmana (u ekstremnim
godinama i do 4 tretmana) sa razmacima 2-4 nedelje izmeu tretmana. Prvi tretman se obavlja
prilikom pojave prvih pega na listovima.
pegavost lia eerne repe
ZATITA EERNE REPE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pri pojavi imaga u
prolee
na poetku formi-
ranja kolonija
na poetku pojave
imaga
nakon nicanja repe
tokom vegetacije
prvi tretman kada
se na 5% biljaka jave
pege
0,15 L
0,1 L
1,5 2 L
1,8 2 L
0,6 L
PINOTRIN 10-EC
PINOTRIN 10-EC
*PINUREL D
PINFOR SUPER
ALERT S
buva
crna repina va
repina pipa
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
siva pegavost lista
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriri u uputstvu za upotrebu koje je
priloeno uz preparat.
EERNA REPA
nakon nicanja eerne
repe i korova
80 + 80 mL
(sam preparat) ili
60 + 60 mL
(u kombinaciji sa
preparatima na bazi
desmedifama, fenme-
difama i etofumesata)
*GAT ZEBRA 25 OD
jednogodinji irokolisni korovi
SELEKTIVNI SISTEMINI HERBICID IROKOG
SPEKTRA DELOVANJA ZA SUZBIJANJE
KOROVA U EERNOJ REPI
Nova generacija herbicida u
formulaciji uljane disperzije (OD)
omoguava brzo i uinkovito
suzbijanje jednogodinjih
irokolisnih korova u usevu
eerne repe, posle nicanja
eerne repe i korova.
GAT ZEBRA 25 OD
(trifusulfuron-metil 250 g/L)
73
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
ULJANA REPICA, SUNCOKRET I SOJA
Ime
Bela trule
(Sclerotinia sclerotiorum)
Opis
Bela trule se pojavljuje na svim delovima
biljke. Pojava bolesti se obino uoava u
cvetanju kada biljke postaju hlorotine i de-
lom ili potpuno uginjavaju. U uslovima vee
vlanosti i temperature na zaraenim delo-
vima se pojavljuje beliasta micelija a kasni-
je i crna teleca-sklerocije koje se uoavaju
na prizemnom delu stabla. Prevremeno
osuene biljke formiraju sitne mahune sa
smeuranim semenom.
BOLESTI I TETOINE
bela trule
Ime
Trule uljane repice
(Phoma lingam)
Opis
Bolest moe napasti sve mlade biljke. Na
njima se pojavljuju zelenobele pege koje
postaju tamnije. Mlade biljke se sue. Na sta-
blu se pojavljuju sive pege oiviene zonom
raste boje, biljke zaostaju u porastu ili se
osue. Prezimljava u mahunama semena
ili u etvenim ostatcima. Vlano i umereno
vreme pospeuju irenje zraze. Pojavu boles-
ti spreavamo setvom otpornih hibrida koji
su otporni na mraz i zimsko poleganje.
trule uljane repice
74
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
Ime
Crna pegavost
(Alternaria brassicae)
Opis
Crna pegavost se javlja tokom cele veg-
etacije. Na hipokotilu klijanca formiraju se
crtiaste sitne pege, a na listovima se obra-
zuju mrkocrvene pege. U drugom delu
vegetacije na stablu i mahunama se pojav-
ljuju izduene pege tamne skoro crne boje.
Zaraene mlade mahune imaju slabiji razvoj
semena koje je smeurano, a mahune se
ranije otvaraju i prosipaju seme. Suzbijanje
crne pegavosti se obavlja po cvetanju.
Ime
Siva trule (Botrytis cinerea)
Opis
Bolest se pojavljuje istovremeno sa crnom
pegavou. Biljke napada na poetku veg-
etacije ili kasnije. Obolele biljke prekriva sivo
rasta micelija. Posledica pojave bolesti u
vreme cvetanja je smanjenje oplodnje i
obrazovanja zrna. Nekroza na stablu prouz-
rokuje odumiranje tkiva ispod pega. Za-
jedno sa crnom pegavou suzbijamo i sivu
trule.
siva trule
crna pegavost uljane repice
75
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
repiin sjajnik
Ime
Repiin sjajnik
(Maligethes aneus)
Opis
Crni ovalni do 3mm dugaki tvrdokrilci, koji
se hrane polenom uljane repice. U potrazi
za polenom bue i izgrizaju pupoljke koji
se potom sue i opadaju. Pojavljuju se pred
cvetanje. Suzbijanje repiinog sjajnika se
obavlja kada uoimo 1-2 imaga po biljci
kada su cvetovi zbijeni (nediferencirani
pupoljci); 2-3 imaga kada su diferencirani
pupoljci u cvetu ili 4-6 imaga u momentu
cvetanja.
repiina lisna osa
Ime
Repiina lisna osa
(Athalia colibri / rosae)
Opis
Odrasla osa ima zdepasto telo uto-
naranaste boje dugo 6 - 8 mm. Leti tromo i
lako se zamjeuje. Liinke su crnosive boje,
tamnije na leima, a svijetlije na stomaku.
Mlade liinke su zelenkaste, mekana su ti-
jela, a narastu do 20 mm. tetnik ima 2 - 3
generacije godinje, a tete su najvee na
mladom usjevu u listopadu.
76
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
ZATITA ULJANE REPICE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pre setve useva uz
obaveznu inkorp-
poraciju
repica u fazi 2 lista ili
10-15 cm visine
u jesen nakon setve
nakon etve
u prolee na poetku
obrazovanja cvetnih
pupoljaka pri pojavi
imaga
2-2,5 L
1,8-2 L
0,2 L
0,2 kg
0,75 1 L
4-8 L
0,2 L
TRIKEPIN 48 EC
PINFOR SUPER
PINOTRIN 10-EC ili
KAISO WG ili
*PINUREL D
BOOM EFEKT
PINOTRIN 10-EC
suzbija jednogodinje uskolisne
i irokolisne korove
suzbije jednogodinje i
viegodinje uskolisne korove
(prorasline penice)
suzbijanje repiine lisne ose
(tretman na poetku piljenja
larvi), crvenoglavog repiinog
buvaa, lisnih i podgrizajuih
sovica
suzbijanje jednogodinjih
i viegodinjih uskolisnih i
irokolisnih korova
suzbijanje repiinog sjajnika,
rutave bube
Napomena:
Za odredjivanje vremena tretiranja kod repiine lisne ose i repiinog sjajnika koristiti "ute lepljive ploice"
(u asortimanu Pinus Plus) za praenje leta tetoina. Prag tetnosti za repiinu lisnu osu je 0,5 gusenica po
biljci.
*Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje je
priloeno uz preparat.
77
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
ZATITA SUNCOKRETA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pre setve ili uz setvu
sa obaveznom inkor-
poracijom tretiranjem
u redove ili trake
pre setve suncokreta
uz obaveznu inkorpo-
raciju na 5- 8 cm
posle setve a pre
nicanja useva
posle nicanja useva i
tokom vegetacije
posle nicanja useva
0,3-0,5 L
1,5-2,5 L
2-2,5 L
2 L
0,15 kg
0,75 1 L
1,8-2 L
PINOTRIN 10-EC
TRIKEPIN 48 EC
TRIUMPH
RESENT 25 EC
KAISO WG ili
*PINUREL D
PINFOR SUPER
suzbijanje larvi injaka i ostalih
zemljinih tetoina
suzbijanje jednogodinjih
uskolisnih i irokolisnih korova
suzbijanje jednogodinjih
uskolisnih i nekih irokolisnih
korova
suzbijanje irokolisnih korova
suzbijanje lisnih vaiju i lisnih
sovica
suzbijanje divljeg sirka (iz
semena i rizoma) i muhara
Napomena:
Preparat PINFOR SUPER ne koristiti po toplom i vetrovitom vremenu!!!
Za aktivaciju herbicida koji su primenjeni posle setve a pre nicanja potrebna je zemljina vlaga. Ako je
suno prolee preporuujemo primenu preparata TRIKEPIN 48 EC, uz obaveznu inkorporaciju neposredno
posle primene preparata na dubinu 5-8 cm (tanjiraom ili setvospremaem). Setva suncokreta je doz-
voljena posle 7 dana od primene.
Za zatitu klijanaca i mladih biljica od bolesti i insekata preporuujemo tretman semena pre setve prepa-
ratom NUPRID MAX.
*Preparat je u postopku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje je
priloeno uz preparat.
78
ULJANA REPICA, SUNCOKRET, SOJA
ZATITA SOJE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pre setve useva uz
obaveznu inkorpo-
raciju
posle setve a pre
nicanja useva
soja od 3. troliske,
jednogodinji
korov 3-5 listova,
viegodinji 6-10
listova
tokom vegetacije
1,5-2,5 L
2-2,5 L
1,8-2 L
0,15 0,2 kg
TRIKEPIN 48 EC
TRIUMPH
PINFOR SUPER
KAISO WG
suzbijanje jednogodinjih
uskolisnih i irokolisnih korova
suzbijanje jednogodinjih
uskolisnih i nekih irokolisnih
korova
suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih uskolisnih korova
(sirak iz rizoma)
suzbijanje strikovog arenka
soja od 1. 3. troliska 3-4 L
8 g
0,1-0,2 %
1,5-2 L
8 g
0,1 0,2 %
PINAZON 480-SL
HABIT 75 WG +
TREND 90
PINAZON 480-SL +
HABIT 75 WG +
TREND 90
suzbijanje jednogodinjih
i nekih viegodinjih
irokolisnih korova
suzbijanje jednogodinjih
irokolisnih korova
mogu se koristiti i u kombi-
naciji radi proirenja spektra
delovanja
Napomena:
Preparat PINFOR SUPER ne koristiti po toplom i vetrovitom vremenu!!!
79
KROMPIR
KROMPIR
Ime
Plamenjaa krompira
(Phytophthora infestans)
Opis
Plamenjaa je najznaajnije obolenje krom-
pira kod nas. Simptomi se prvo pojavljuju u
vidu maslinastozelenih pega na ivici lista.
U uslovima vee vlanosti na naliju lista
dolazi do formiranja beliaste prevlake. Na
sredinjem delu stabla, posebno u uslovima
velike vlanosti formiraju se sline vodenaste
pege koje kasnije postaju nekrotine i mrke.
Obolenje se moe pojaviti i na krtolama
na ijem se poprenom preseku pojavljuje
mrka nekroza tkiva. One se teko uvaju i
vrlo brzo propadaju. Temperatura od 15C
do 25C, velika vlanost, gust sklop povoljno
utiu na pojavu plamenjae. Sa suzbijanjem
plamenjae treba poeti od poetka veget-
acije sa preventivnim fungicidima, a kasnije
nastaviti sa sistemicima.
BOLESTI I TETOINE
RAZVOJNE FAZE
plamenjaa krompira
80
KROMPIR
Ime
Crna pegavost krompira (Alternaria solani)
Opis
Crna pegavost se pojavljuje na svim nadzemnim delovima krompira, dok su krtole retko
zaraene. Simptomi se prvo uoavaju na donjim starijim listovima. Dolazi do obrazovanja okru-
glastih sivomrkih pega (1-2 mm), koje se zatim uveavaju (5-7 mm). Pege postaju tamnije sa
izraenim koncentrinim krugovima to predstavlja karakteristian simptom. Oko pega usled
razgradnje hlorola dolazi do hloroze koja se iri i zahvata ceo list koji nekrotira ali ne opada ve
ostaje na biljci. Na stablu su pege krupnije kadkad su izduene, a mogu i prstenasto zahvatiti
stablo. Suzbijaje treba poeti preventivno pre nego se bolest pojavi.
crna pegavost krompira
Ime
Krompirova zlatica
(Leptinotarsa decemlineata)
Opis
Krompirova zlatica je najznaajnija tetoina
krompira. tetu priinjavaju odrasli insekti ali
su tete koje priinjavaju larve mnogo vee.
Mlade larve su narandasto-raste boje i
hrane se listom, a u sluaju prenamnoenja
mogu se spustiti i na krtole. Odrasle larve
su mrko smee boje. Zlatica ima tri gener-
acije od kojih je prva najtetnija jer je tada
lisna masa najmanja. Bez zatite proizvodnja
krompira nije mogua. Potrebno je pratiti po-
javu insekta, a tretiramo u vreme masovnog
pilenja larvi. Trertira se svaka generacija
posebno.
krompirova zlatica
81
KROMPIR
P
R
O
G
R
A
M

Z
A

T
I
T
E

K
R
O
M
P
I
R
A
0
0


















0
9





















1
4




















1
5



















1
9





















3
1
-
3
3




















3
9

























5
1
-
6
9





















7
0
-
7
9
















8
1
-
8
7
P
I
N
F
O
R

S
U
P
E
R
K
A
I
S
O

W
G
F
A
N
T
I
C

M
F
L
O
W
B
R
I
X

B
L
A
U
T
I
G
E
R

2
5

W
G

+

0
,
1

%

T
R
E
N
D

9
0
R
E
S
E
N
T

2
5

E
C
P
I
N
O
Z
E
B

M
-
4
5
P
I
N
A
Z
O
N

4
8
0
-
S
L
G
A
T
G
O

2
0

O
D
N
U
P
R
I
D

M
A
X
T
R
I
U
M
P
H
T
I
G
E
R

2
5

O
D
C
H
A
M
P

F
L
O
W
M
O
L
T
O
V
I
N
M
O
L
T
O
V
I
N
V
A
L
I
S

M
G
A
T
G
O

2
0

S
L
82
KROMPIR
ZATITA KROMPIRA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha Preparati Korovi, bolesti i tetoine
pre setve po celoj
povrini uz obaveznu
inkorporaciju
nakon nicanja krom-
pira i korova (krompir
5-20 cm visine)
nakon nicanja krom-
pira i korova, tokom
vegetacije
nakon setve a pre
nicanja korova i
krompira
nakon nicanja krom-
pira i korova (krompir
10-15 cm visine)
nakon nicanja krom-
pira pa do cvetanja
u toku vegetacije na-
kon pojave insekata
0,5 L
50 g
0,1 %
50 mL
1,8-2 L
2 L
1,5-2 L
2 3 L
1,5-1,8 L
2 L
0,2 - 0,3 L
0,2 - 0,25 kg
0,2 - 0,25 L
0,5-0,6 L
PINOTRIN 10-EC
TIGER 25 WG +
TREND 90 ili
TIGER 25 OD
PINFOR SUPER
TRIUMPH +
RESENT 25 EC
PINAZON 480-SL
-moe se primeniti
istovremeno sa preparatom
TIGER 25 WG
FLOWBRIX BLAU ili
CHAMP FLOW
GATGO 20 OD
KAISO WG ili
PINOTRIN 10-EC ili
GATGO 20 SL
injaci, rovci, sovice
uskolisni korovi u fazi 1-3 lista
pa do bokorenja, irokolisni
2-4 lista
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
uskolisni i irokolisni korovi
irokolisni korovi
bakterijska oboljenja
krompirova zlatica
biljne vai
1. tretman nakon
cvetanja
2. tretman nakon
10-14 dana
3. tretman nakon
10-14 dana
4. po potrebi
2 - 2,5 kg
2,5 kg
2,5 kg
2,5 kg
PINOZEB M-45 ili
FANTIC M
FANTIC M
VALIS M
neki od ovih preparata po
izboru
plamenjaa krompira
(Phytophtora infestans), crna
pegavost krompira (Alternaria
solani)
Napomena:
Pri upotrebi preparata TIGER 25 WG je bolja split aplikacija. Prvi tretman se izvodi kad je krompir visine 5 -20
cm, a korovi imaju 1-3 lista u koliini 30 g/ha (faza bokorenja). Drugi tretman se izvodi 2-3 nedelje kasnije
uz istu koliinu. Jednokratna primena preparata TIGER 25 WG se izvodi u fazi kada je krompir visine 5-20
cm, a korovi imaju 1-3 lista u koliini 50-60 g/ha + okvaiva TREND 90 u koliini 200-300 mL/ha. Preparat
TIGER 25 WG se moe kombinovati sa preparatom PINAZON 480-SL za unitavanje irokolisnih korova:
TIGER 25 WG u koliini 50g/ha + PINAZON 480-SL u koliini 2 L/ha. Za unitavanje uskolisnih korova do
cvetanja moe se koristiti preparat PINFOR SUPER u koliini 1,5-2,5 L/ha. Posle setve a pre nicanja koris-
titi kombinaciju preparata TRIUMPH u koliini 2L/ha + RESENT 25 EC u koliini 2 L/ha; poeljno je da ima
dovoljno padavina.
kiralaxyl (benalaksil-M) sigurna zatita ak i od patogenih sojeva koji pokazuju ot-
pornost na standardne preparate.
Fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae u vinovoj lozi i krompiru i crne pegavosti u krompiru.
valiphenalate (valifenal) nova aktivna materija je rezultat integracije dosadanjih
saznanja, ispitivanja i razvoja. Predstavlja moderno reenje u zatiti bilja.
Fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae u vinovoj lozi, krompiru, krastavcima i crne pegavosti u
krompiru. Efkasan fungicid sa kratkim karencama.
NOVOSTI NA PODRUJU
SUZBIJANJA PLAMENJAA
fungicidi sa dvostrukim sisteminim i kontaktnim delovanjem
FANTIC M

VALIS M

tretiranje krtola pre

setve
70 mL /100 kg
krtola uz dodatak
300 mL vode
NUPRID MAX
suzbijanje prve generacije
krompirove zlatice i spreava
pojavu Fusarium spp. na krtolama
3 L
MOLTOVIN
plamenjaa krompira (Phy-
tophtora infestans)
plamenjaa krompira
(Phytophtora infestans), crna
pegavost krompira (Alternaria
solani)
3 L
MOLTOVIN
83
kiralaxyl (benalaksil-M) sigurna zatita ak i od patogenih sojeva koji pokazuju ot-
pornost na standardne preparate.
Fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae u vinovoj lozi i krompiru i crne pegavosti u krompiru.
valiphenalate (valifenal) nova aktivna materija je rezultat integracije dosadanjih
saznanja, ispitivanja i razvoja. Predstavlja moderno reenje u zatiti bilja.
Fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae u vinovoj lozi, krompiru, krastavcima i crne pegavosti u
krompiru. Efkasan fungicid sa kratkim karencama.
NOVOSTI NA PODRUJU
SUZBIJANJA PLAMENJAA
fungicidi sa dvostrukim sisteminim i kontaktnim delovanjem
FANTIC M

VALIS M

84
ZATITA RASADA DUVANA
ZATITA DUVANA U POLJU
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha
Koliina/ha
Preparati
Preparati
Bolesti i tetoine
Korovi, bolesti i tetoine
pre setve
pre rasaivanja
posle nicanja korova,
a nakon rasaivanja
duvana
nakon nicanja rasada,
po pojavi insekata
u vegetaciji pri pojavi
insekata
0,5 L
0,5 L
1,8-2 L
0,1 L
0,1 L
0,25 L
0,2 L
1 L
0,25 - 0,5 L
0,25 - 0,5 L
PINOTRIN 10-EC
PINOTRIN 10-EC
PINFOR SUPER
KAISO WG
PINOTRIN 10-EC
GATGO 20 OD +
PINOTRIN 10-EC +
OGRIOL
GATGO 20 OD ili
GATGO 20 SL
injaci, grice, rovci
zemljine tetoine
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
lisne vai
lisne vai
duvanov trips, lisne vai
duvanov trips
nakon nicanja rasada
u vegetaciji prema
potrebi
8-10 dana nakon pre-
thodnog tretmana
2-2,5 kg
2-2,5 kg
2,5 kg
2,5 kg
2,5 kg
PINOZEB M-45
PINOZEB M-45
(nakon rasaivanja)
FANTIC M
FANTIC M ili
VALIS M
(u toku intenzivnog porasta)
plamenjaa duvana
plamenjaa duvana
DUVAN
DUVAN
85
LUCERKA
SUZBIJANJE KOROVA
LIVADE I PANJACI
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Vreme upotrebe
Koliina/ha
Koliina
vode/ha
Preparati
Korovi Preparat Koliina /ha
Korovi i tetoine
Za
pre setve uz obaveznu
inkorporaciju
za korove sa jakim
korenom se
preporuuje
tretman u jesen
tokom vegetacije pri
pojavi insekata
nakon nicanja lucerke
i korova (lucerka 10-15
cm visine)
2-2,5 L
300 L
0,2 kg
0,15 L
3 L
TRIKEPIN 48 EC
palamida,
kiseljak,
mrtva kopriva,
maslaak
HABIT 75 WG
15 20 g
KAISO WG ili
PINOTRIN 10-EC
PINAZON 480 SL
uskolisni i irokolisni
jednogodinji korovi
livade i panjaci sa
velikom
zakorovljenou sa
irokolisnim korovima
lucerkina buba, buvai, cikade
irokolisni korovi u fazi 2-6
listova
nakon nicanja
lucerke i korova
1,8-2 L
PINFOR SUPER
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
Suzbijanje korova kao to su: teofrastova lipica (Abutilon teophrasti), tir (Amaranthus retroexus),
poljski prstenak (Antemis arvensis), pepeljuga (Chenopodium album), mrtva kopriva (Lamium pur-
pureum), dvornici (Polygonum spp.), tavelj (Rumex spp.) kamilica (Matricaria chamomila) oteavaju
kosidbu, spremanje sena i smanjuju kvalitet sena na livadama i panjacima.
Na povrinama gde prevlauje tavelj (vie od 2 biljke/m
2
) preporuujemo prskanje cele povrine
herbicidom HABIT 75 WG u koliini 15-20 g/ha. Preporuena koliina vode je 200-300 L/ha. Rast-
voru na kraju dodajemo okvaiva TREND 90 u 0,1 % koncentraciji ili OGRIOL u koliini 0,5-1 L na
200 L vode. Preporuujemo prskanje u jesen pre mrazeva.
LUCERKA
LIVADE, PANJACI
ZATITA LUCERKE
86
POVRE
TETNI ORGANIZMI
Povre napadaju mnogi tetnici, prije svega: rovci, puevi, injaci, sovice, liinke raznih muha
i dr.
Rovac (Gryllotalpa grylloralpa) je veoma rairena tetoina, kako u batama tako i na njivama
u rasadnicima. Prouzrokuje velike tete prvenstveno na mladim biljkama paprike, paradajza,
luka, krastavca, salate, i dr. Grize koren mladih rasaenih biljaka. Kada primetimo prve znake
(oteene bljke, rovci, podignuta zemlja oko biljaka) moramo poeti sa suzbijanjem.
Puevi (Gastropoda) su znaajne tetoine u batama i na njivama, kao i u rasadnicima koji
imaju veoma povoljne uslove za njihov razvoj. Posebno napada kupusnjae, salatu, krompir i
dr. Hrane se prvestveno nou liem mladih biljaka.
iari (Elateridae) - larve su veoma rairene. Pripadaju grupi veoma tetnih insekata koji
oteuju koren i druge podzemne organe biljaka i stvaraju povoljne uslove za prodor mikro-
organizama.
Podgrizajue i nadzemne sovice (Noctuidae) su izrazite polifagne tetoine. Oteuju veliki
broj biljnih vrsta, posebno paradajz, papriku, krompir itd. Lisne sovice se vrlo lako suzbijaju.
Kupusna muva (Delia radicum), lukova muva (Hylemya antiqua) biljke oteuju larve, koje se
ubuuju u biljku. Potrebno je obaviti dezinsekciju zemljita pre sadnje odnosno setve.
POVRE
87
SALATA
ZATITA SALATE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre rasaivanja
u vegetaciji
0,5 L
0,35%
1 L
0,25 kg
0,15 L
0,2 %
2 L
1,5 - 1,8 L
2,5 kg
3 kg
2 L
2,5 kg
3 kg
2,5 kg
3 L
PINOTRIN 10-EC
-inkorporacija-
GATGO 20 SL
(potapanje rasada)
TRIKEPIN 48 EC
-inkorporacija-
KAISO WG ili
PINOTRIN 10-EC +
OGRIOL
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU
FANTIC M ili
MOLTOVIN
CHAMP FLOW ili
PINOZEB M-45
KOSSAN WG
VALIS M ili
MOLTOVIN
zemljine tetoine
jednogodinji travni i irokolisni
korovi
trips, lisne sovice
bakterijska obolenja
plamenjaa (Bremia lactucae),
poleganje rasada
antraknoza (Microdochium
panattonianum)
pepelnica
plamenjaa (Bremia lactucae)
Previe bujne biljke i previsoka vlanost pri proizvodnji lisnatog povra poveavaju mogunost zaraze
gljivinim obolenjima.
88
ZATITA KRASTAVCA, DINJE I LUBENICE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre setve ili rasaivanja
u vegetaciji
0,35 %
0,25 %
0,25 %
(zalivanje biljaka)
3 kg
1,5 - 1,8 L
2 L
1 L (ili 2 L
samostalno)
0,2-0,5 L
1,5-2,5 L
0,5 L
0,25 kg
0,2-0,5 L
2 L
2-2,5 kg
2,5 kg
2,5 kg
3 kg
GATGO 20 SL
(potapanje rasada)
PINOZEB M-45 ili
FANTIC M
KOSSAN WG
FLOWBRIX BLAU ili
CHAMP FLOW
OGRIOL (primenjen sam
nema karencu) +
PINOTRIN 10-EC
PINFOR SUPER
GATGO 20 OD ili
KAISO WG ili
PINOTRIN 10-EC
CHAMP FLOW ili
PINOZEB M-45
VALIS M ili
FANTIC M ili
MOLTOVIN
injaci, lisne vai, bela leptirasta
va, tripsi
-zalivanjem ili potapanjem rasada-
bolesti poleganja rasada
(Pythium, Pseudoperonospora)
pepelnica (Erysiphe cichoracear-
um i Sphaeroteca fuliginea)
bakterijska obolenja
grinje
jednogodinji i viegodinji korovi
listne vai, trips, bela leptirasta
va
antraknoza (Coletotrichum
lanegarium)
plamenja (Pseudoperonospora
cubensis)
KRASTAVCI, DINJE I LUBENICE
89
PARADAJZ, PLAVI PATLIDAN
PARADAJZ, PLAVI PATLIDAN I PAPRIKA
Ime
Crna pegavost paradajza
(Alternaria solani)
Opis
Crna pegavost se pojavljuje na svim na-
dzemnim delovima paradajza i plavog
patlidana. Bolest se moe pojaviti i na listu
rasada. Simptomi se prvo uoavaju na don-
jim starijim listovima. Dolazi do obrazovanja
okruglastih sivomrkih pega (1-2 mm), koje
se zatim uveavaju (5-7 mm), postaju tam-
nije za izraenim koncentrinim krugovima
to predstavlja karakteristian simptom.
Oko pega usled razgradnje hlorola dolazi
do hloroze koja se iri zahvata ceo list koji
nekrotira ali ne opada ve ostaje na biljci. Na
stablu su pege krupnije kadkad su izduene,
a mogu i prstenasto zahvatiti stablo. Razvoju
bolesti pogoduje vlano vreme. Suzbijanje
treba poeti preventivno pre nego se bolest
pojavi, u poetku kontaktnim fungicidima a
kasnije sistemicima.
BOLESTI
crna pegavost paradajza
90
Ime
Plamenjaa paradajza (Phytophthora infestans)
Opis
Plamenjaa je najznaajnije obolenje paradajza. Simptomi se prvo pojavljuju u vidu masli-
nastozelenih pega na ivici lista. U uslovima vee vlanosti na naliju lista dolazi do formiranja
beliaste prevlake. Na sredinjem delu stabla, posebno u uslovima velike vlanosti formiraju se
sline vodenaste pege koje kasnije postaju nekrotine i mrke. Na zelenim plodovima nastaju
sivkastozelenkaste vodenaste pege koje brzo postaju mrke, a tkivo obolelog ploda je vrsto.
Ukoliko je vea vlanost i temperatura na plodu se mogu pojaviti beliasta micelija i oni pro-
padaju. Temperatura od 15C do 25C, velika vlanost, gust sklop povoljno utiu na pojavu
plamenjae. Sa suzbijanjem plamenjae treba poeti od poetka vegetacije sa preventivnim
fungicidima, a kasnije nastaviti sa sistemicima.
plamenjaa paradajza
PARADAJZ, PLAVI PATLIDAN
91
PARADAJZ, PLAVI PATLIDAN
ZATITA PARADAJZA I PLAVOG PATLIDANA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre setve
klicini listovi
(proizvodnja rasada)
pre presaivanja na
konano mesto
po presaivanju, u
toku vegetacije
0,5 L
0,35%
0,25%
1,5 2,5 L
1,5-2,5 L
0,2-0,5 L
1-2 L
2,5 kg
3 L
2,5 kg
2,5 kg
0,3 L vai
0,1-0,3 L trips
0,15-0,25 kg
3 kg
2 L
1,5 - 1,8 L
2,5 kg
2-2,5 kg
0,2-0,3 L
0,15 kg
2 L
2 L
2 - 2,5 kg
PINOTRIN 10-EC
(dezinfekcija-inkorporacija) ili
GATGO 20 SL
(potapanje rasada)
PINOZEB M-45
zalivanje biljaka
TRIKEPIN 48 EC
(inkorporacija 3 - 5 cm)
PINFOR SUPER
PINOTRIN 10-EC ili
OGRIOL
PINOZEB M-45 ili
MOLTOVIN ili
FANTIC M ili
VALIS M
GATGO 20 SL ili
KAISO WG
KOSSAN WG
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU
FANTIC M ili
PINOZEB M-45
PINOTRIN 10-EC ili
KAISO WG +
OGRIOL
CHAMP FLOW ili
PINOZEB M-45
zemljine tetoine,
larve iara, gusenice
podgrizajuih sovica
bolesti poleganja rasada
(Pythium, Sclerotinia,
Phytophtora i dr.)
irokolisni i uskolisni korovi
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi (do cvetanja)
lisne vai, bela leptirasta va,
obini pauinar
plamenjaa (Phytophtora infes-
tans)i crna pegavost (Alternaria
solani)
-period intenzivnog po-
rasta, pre ostvarene infekcije u
razmacima od 8 do 14 dana-
lisne vai, krompirova zlatica,
bela leptirasta va, trips, lisni
mineri i dr.
pepelnica paradajza (Leveilula
taurica)
bakteriozna obolenja
plesnivost lista paradajza
(Fulvia fulva)
siva plesnivost lista paradajza
(Septoria lucopersici)
antraknoza plodova paradajza
(Colletotrichun spp.)
kukuruzni plamenac
(Ostrinia nubilaris)
-mlade gusenice-
plamenjaa (Phytophtora infes-
tans) i crna pegavost (Alternaria
solani)
-nakon rasaivanja, pre
cvetanja -
92
ZATITA PAPRIKE
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pred setvu, sadnju
pre presaivanja na
konano mesto
posle setve,sadnje do
cvetanja
u vegetaciji
0,5 L
0,35%
2,5-4,8 L
1,52,5 L
2,5 kg
2,5 kg
3 L
0,3 L vai
0,4 0,6 L trips
0,2 kg
0,15-0,2 kg
2 - 3 L
1L (ili 2L samostalno)
0,2-0,5 L
3 kg
2,5 kg
2-2,5 kg
2 L
1,5 - 1,8 L
3 L
2 L
0,2-0,5 L
2 kg
PINOTRIN 10-EC
(dezinfekcija-inkorporacija)
GATGO 20 SL
(potapanje rasada)
TRIKEPIN 48 EC
(inkorporacija 5-8 cm)
PINFOR SUPER
VALIS M ili
FANTIC M ili
MOLTOVIN
GATGO 20 OD ili
KAISO WG
KAISO WG+
OGRIOL
OGRIOL +
PINOTRIN 10-EC
KOSSAN WG
FANTIC M ili
PINOZEB M-45
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU ili
MOLTOVIN
OGRIOL ili
PINOTRIN 10-EC
PINOZEB M-45
zemljine tetoine
larve iara, gusenice iara i dr.
irokolisni i uskolisni korovi
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
plamenjaa (Phytophtora spp.)
-period intenzivnog po-
rasta, pre ostvarene infekcije u
razmacima od 8 do 14 dana-
lisne vai, bijela leptirasta va,
tripsi i dr.
kukuruzni plamenac (Ostrinia
nubilaris), pamukova sovica
(Helicoverpa armigera)
- im se primete jaja, suzbiti
mlade gusenice pre ubueja
u plod-
obian pauinar, crvena vona
grinja
pepelnica paprike (Leveilula
taurica)
antraknoza plodova paprike
(Colletotrichun spp.)
bakteriozna obolenja,
plamenjaa (Phytophtora
infestans),..
-posle sadnje do cvetanja-
grinje (Acarinae)
plamenjaa (Phytophtora spp.)
-posle sadnje, do intenzivnog
porasta i izmeu dva tretmana
sistemicima-
Za zemljine herbicide potrebna je odreena koliina vlage. Pre primene konsultovati se sa strunom
slubom.
PAPRIKA
93
KUPUSNJAE
KUPUSNJAE
Ime
Kupusna muva
(Delia radicum, Phorbia brassicae)
Opis
Biljke oteuju larve koje se u poetku hrane
korenskim dlaicama, a kasnije prodiru u
koren gde ometaju normalan tok sokova.
Mlade biljke dobijaju modro-sivu boju i
brzo propadaju, a starije zaostaju u porastu
i ostaju neugledne i zakrljale. Najvee tete
pravi prva generacija posebno u uslovima
toplog i vlanog vremena.
TETOINE
kupusna muva
94
ZATITA KUPUSNJAA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
proizvodnja rasada
tretiranje zemljita
5-6 dana pre sadnje iz
inkorporaciju
potapanje rasada
-pre sadnje-
u vegetaciji, na polju
0,5 L
1,5-2,4 L
0,35 %
0,35 %
1,5-2,5 L
0,5 L
0,25 kg
1-2 L
2 L
1,5 - 1,8 L
0,2-0,5 L
0,25 kg
1-2 L
2-2,5 kg
2,5 kg
3 L
2,5 kg
PINOTRIN 10-EC
TRIKEPIN 48 EC
GATGO 20 OD ili
GATGO 20 SL
PINFOR SUPER
GATGO 20 OD ili
KAISO WG +
OGRIOL
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU
PINOTRIN 10-EC ili
KAISO WG +
OGRIOL
PINOZEB M-45
FANTIC M ili
MOLTOVIN ili
VALIS M
zemljine tetoine
larve iara, gusenice iara i dr.
irokolisni i travni korovi
injaci, lisne vai, tripsi, buvai,
kupusna muva i dr.
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
kupusna lisna va (Brevicoryne
brassicae), buvai (Phyllotreta
spp.)
-u rasadniku i u polju-
bakteriozna obolenja
sovice (Noctuidae), kupusni
moljac (Plutella xylostella),
kupusari (Pieriss spp.)
plamenjaa kupusa
(Peronospora parasitica)
Za zemljine herbicide potrebna je odreena koliina vlage. Pre primene konsultovati se sa agronomskom
strunom slubom.
KUPUSNJAE
95
PASULJ, GRAAK
PASULJ I GRAAK
Najznaajnije tetoine pasulja i graka su grakov iak (Bruchus pisorum), grakov smot-
avac (Cydia nigricana), grakov savija (Laspeyresia nigricana). Najznaajnija je crna pasuljeva
va (Aphis fabae) i zelena grakova va (Acyrthosiphon pisi). Na graku je najtetnija va koja
se masovno pojavljuje u uslovima umerenog i vlanog vremena. Protiv vai preporuujemo
preparate: GATGO 20 OD u 0,05 % koncentraciji, KAISO WG u 0,025% koncentraciji, PINOTRIN
10-EC u 0,03 % koncentraciji i OGRIOL u 2% koncentraciji.
ZATITA PASULJA I GRAKA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre setve
(inkorporacija)
po nicanju: pasulj od
2. troliske do cvetanja;
graak visine 8-10 cm
od nicanja do cvetanja
u vegetaciji
2-2,2 L
0,3-0,5 L
1,5-3 L pasulj
3-4 L graak
1,5-2,5 L
1,5-1,8 L
2 L
0,5 L
0,5 L
2 kg
2,5 kg
2,5 kg
0,2 - 0,5 L
0,25 kg
1 L
TRIKEPIN 48 EC
PINOTRIN 10-EC
PINAZON 480-SL
PINFOR SUPER
FLOWBRIX BLAU ili
CHAMP FLOW
GATGO 20 OD ili
GATGO 20 SL
PINOZEB M-45 ili
FANTIC M ili
VALIS M
PINOTRIN 10-EC ili
KAISO WG +
OGRIOL
uskolisni i irokolisni korovi
zemljine tetoine (injaci, sovice,
grice, korijenove muve i dr.)
jednogodinji i viegodinji
irokolisni korovi
jednogodinji i viegodinji korovi
bakterijska mrka trule pasulja
(Xanthomonas campestris f. sp.
phaseoli)
lisne vai (Aphis fabae, Acyrtho-
siphon pisum), grakov iak
(Bruchus pisorum), trips i dr.
ra pasulja (Uromyces ap-
pendiculatus), antraknoza
(Colltotrichum lindemuthianum),
plamenjaa graka (Perenospora
pisi)
obini pauinar (Tetranychus
urticae), bela leptirasta va
(Trialeurodes vapariorum)
96
CRNI I BELI LUK
Ime
Plamenjaa luka (Peronospora destructor)
Opis
Plamenjaa luka je najrairenija bolest luka, posebno u vlanim i hladnim uslovima. Obolenje
zahvata sve delove luka. U poetku se pojave bledoukaste pege na mladim listovima a kas-
nije postaju tamnomrke. Kasnije se pege ire i prelaze na glavicu koja postaje meka i poinje
da truli.
BOLESTI I TETOINE
plamenjaa luka detalj plamenjaa luka
Ime
Lukova muva (Hylemya antiqua)
Opis
Napadnute biljke venu, listovi se uvijaju, a srednji list se lako upa. tetoina ima 2-3 generacije
godinje. Za luk je najtetnija prva generacija, druga i trea generacija tetu priinjavaju na
praziluku. Oteenja koja napravi muva na luku su pogodna za naseljavanje raznih gljivica koje
prouzrokuju trule.
CRNI I BELI LUK
97
CRNI I BELI LUK
Ime
Minirajua muva praziluka
(Napomyza gymnostoma)
Opis
Kao i kod lukove muve tetu priinjavaju
enke koje se hrane listovima ostavljajui
karakteristine u nizu rasporeene pege.
enke polau jaja u osnove spoljanjih li-
stova ispod epidermisa. Sredinji listovi se
na zavijaju (ne formiraju lano stablo). Na-
padnuti listovi se uvijaju, ute i na kraju se
osue.
minirajua muva praziluka
ZATITA CRNOG I BELOG LUKA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre sadnje
-potapanje lukovica-
posle nicanja
pre sadnje (smo za
setvu iz semena-crni
luk)
tokom vegetacije
0,05%
1,5-2,5 L
1-2,5 L
0,25 kg
1 L
2,5 kg
2,5 kg
3 L
2 L
2 kg
0,5 L
0,2 %
GATGO 20 SL
PINFOR SUPER
TRIKEPIN 48 EC
KAISO WG +
OGRIOL
VALIS M ili
FANTIC M ili
MOLTOVIN ili
CHAMP FLOW
PINOZEB M-45
GATGO 20 OD +
OGRIOL
injaci, sovice, lukova muva
(larva)
jednogodinji i viegodinji
uskolisni korovi
jednogodinji uskolisni i
irokolisni korovi
lukova muva (Hylemia antiqua),
lukova minirajua muva (Helio-
myza gymnostoma), trips
plamenjaa (Peronospora
destructor)
plamenjaa (Peronospora
destructor), ra luka (Puccinia
porri, Puccinia allii)
lukova muva (Hylemia antiqua),
muva belog luka (Helomyza
lurida)
98
ZATITA ARGAREPE, PERUNA I CELERA
Razvojni stadijum,
vreme upotrebe
Koliina/ha ili
Konc.
Preparati tetoine, bolesti i korovi
pre setve
posle nicanja
u toku vegetacije
0,5 L
1,5-2,5 L
0,15 kg
2 kg
2 L
1,5 - 1,8 L
3 kg
0,2-0,5 L
1L
PINOTRIN 10-EC
PINFOR SUPER
KAISO WG
PINOZEB M-45 ili
CHAMP FLOW ili
FLOWBRIX BLAU
KOSSAN WG
PINOTRIN 10-EC +
OGRIOL
zemljine tetoine
jednogodinji i viegodinji
korovi
mrkvina muva (Psila rosae),
lisne vai, minirajue muve
crna pegavost (Alternaria radi-
ciana), siva pegavost (Septoria
petroselini)
-pre pojave simptoma-
pepelnica (Erisiphe heraclei)
grinje (Acarinae)
ARGAREPA, PERUN, CELER
99
UKRASNE BILJKE
Ime
Bela leptirasta va
(Trialeurodes vaporariorum)
Opis
Bela leptirasta va je najrairenija tetoina
na povru i ukrasnom bilju. Okrugla 2 mm
duga tetoina prekrivena je nim votanim
ljuspicama nalik na puder. Leptirasta va si-
sanjem prouzrokuje bledilo lista, nekrozu i
odumiranje tkiva. Lui mednu rosu koja slui
kao podloga za razvoj gljiva aavica usled
ega se smanjuje asimilaciona sposobnost
lista. Branasta prevlaka na listovima i cvetu
kvari njihov izgled. Prenosioci su virusa, a
godinje daju 10-12 generacija.
TETOINE
UKRASNE BILJKE
bela leptirasta va
ZATITA UKRASNOG BILJA
BEGONIJE, HRIZANTEME, VRTNICE, GERBERI
Za zatitu ukrasnog bilja od lisnih vaiju, titastih vaiju, grinja, bele leptiraste vai i drugih
tetnih insekata na otvorenom mogu se koristiti praparati: GATGO 20 SL u 0,05% koncentraciji,
KAISO WG u 0,02% koncentraciji, PINOTRIN 10-EC u 0,02-0,05% koncentraciji i OGRIOL u 1-2 %
koncentraciji. Za suzbijaje tetnih insekata na ukrasnom bilju u zatvorenom prostoru koristiti
preparat OGRIOL u 2% koncentraciji. Unitavanje titastih vai i bele leptiraste vai na limunu
preparatom OGRIOL u 1-2% koncentraciji daje odline rezultate.
100
PRSKANJE SA NOENIM MOTORNIM PRSKALICAMA
Danas su na naim gazdinstvima, vinogradima, vonjacima zasadima krompira prisutne mo-
torne noene prskalice. Rad sa njima je laki i ekonominiji ukoliko se pravilno upotrebljavaju.
Bri i manje naporan rad, manja upotreba vode to su osnovne prednosti upotrebe noenih
motornih prskalica. Za primer smo uzeli noenu prskalicu koja koristi 1000 litara vode po hek-
taru, dok se ta koliina vode kod noenih motornih prskalica prepolovi. Moramo napomenuti
da se iz tog razloga (smanjene koliine vode) koncentracija upotrebljenog sredstva za zatitu
bilja mora poveati da bi postigli eljeni efekt. Npr. ukoliko je u uputstvu za upotrebu 0,25 %
koncentracija Valis M, upotrebili smo 2,5 kg Valis M u 1000 litara vode po hektaru. Motornom
prskalicom bi upotrebili smo 300 litara vode i istu koliinu preparata (2,5 kg Valis M) i dobili tri
do etri puta veu koncentraciju. Ukoliko po hektaru upotrebimo 1000 litara vode pretposta-
vimo da je po hektaru zasaeno 3500 do 4000 okota, zato vai pravilo:
KOLIKO SMANJIMO KOLIINU VODE, TOLIKO POVEAVAMO KONCENTRACIJU ILI
UVAAVAMO PREPORUENE KOLIINE PO HEKTARU (POGLEDAJ TABELU)
Noene motorne prskalice se ne upotrebljavaju za prskanje herbicidima.
101
RATARSTVO
VOARSTVO
Neki preparati imaju navedene koliine po hektaru i na primeru 1 litar preparata i priblino 400
litara vode po hektaru, koliine za prskanje manjih povrina noenom motornom prskalicom:
Koliina vode Preparat
Povrina
0,4 L 1 ml 10 m
2
1 L 2,5 ml 25 m
2
2 L 5 ml 50 m
2
3 L 7,5 ml 75 m
2
4 L 10 ml 100 m
2
U voarstvu za kvalitetno tretiranje noenom motornom prskalicom koristimo priblino 800
litara vode po hektaru, za manje povrine sa kronjma visine 2,5-3 m koristimo (primer up-
otrebe 1 litre preparata u 800 litara vode po hektaru):
Koliina vode Preparat
Povrina
0,8 L 1 ml 10 m
2
2 L 2,5 ml 25 m
2
4 L 5 ml 50 m
2
6 L 7,5 ml 75 m
2
8 L 10 ml 100 m
2
PREPORUKE ZA PRSKANJE NOENIM MOTORNIM PRSKALICAMA
Primer izraunavanja potrebne koliine vode po hektaru
102
TABELA ZA PRIPREMU POTREBNE KONCENTRACIJE
Traena
koncentracija
u %
0,01
0,02
0,03
0,04
0,05
0,1
0,15
0,2
0,25
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
1
1,5
2
2,5
3
4
5
10 12 15 20 50 100 200 500
1
2
3
4
5
10
15
20
25
30
40
50
60
70
80
100
150
200
250
300
400
500
1
2
4
5
6
12
18
24
30
36
48
60
72
84
96
120
180
240
300
360
480
600
2
3
5
6
8
15
23
30
38
45
60
75
90
105
120
150
225
300
375
450
600
750
2
4
6
8
10
20
30
40
50
60
80
100
120
140
160
200
300
400
500
600
800
1.000
5
10
15
20
25
50
75
100
125
150
200
250
300
350
400
500
750
1.000
1.250
1.500
2.000
2.500
10
20
30
40
50
100
150
200
250
300
400
500
600
700
800
1.000
1.500
2.000
2.500
3.000
4.000
5.000
20
40
60
80
100
200
300
400
500
600
800
1.000
1.200
1.400
1.600
2.000
3.000
4.000
5.000
6.000
8.000
10.000
50
100
150
200
250
500
750
1.000
1.250
1.500
2.000
2.500
3.000
3.500
4.000
5.000
7.500
10.000
12.500
15.000
20.000
25.000
volumen spremnika prskalice (u litrama):
potrebna koliina sredstva (u gramima odnosno mililitarama):
1.000 g = 1 kg
1.000 mL = 1 L
Kako se sluimo tabelom:
PRIMER: elimo pripremiti 10 litara (L) otopine koja treba imati koncentraciju 1%.
U stupcu traene koncentracije pronaemo 1%, i pogledom krenemo na desno do stupca koji odgo-
vara volumenu zapremine 10. Rezultat je 100, to znai 100 grama (g) ili 100 mililitara (mL) preparata
treba otopiti u 10 litara (L) vode.
Moemo i sami izraunati potrebnu koliinu preparata (K) u gramima (g) ili mililitrama (mL):
Koliina preparata (g; mL) = iznos koncentracije X litara otopine X faktor 10
U naem primeru koliina preparata K = 1 (%) x 10 L x faktor 10
K = 100 (grama ili mililitara)
103
PREGLED PREPARATA ZA ZATITU BILJA
PREGLED PREPARATA
AMALINE FLOW
fungicid
Aktivna materija: 267 g/L bakar (Cu) iz bakar-sulfata trobaznog + 40 g/L zoksamid
Formulacija: koncentrovana suspenzija (SC)
Pakovanje: 500 ml, 2 l, 5 l
Nain delovanja: Nesistemik. Spreava klijanje spora. Preventivni fungicid i baktericid.
Gljive ne razvijaju rezistentnost. Inhibira disanje, odnosno SH-enzime.
Primena: Koristi se u zasadu vinove loze za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae (Plasmo-
para viticola) u koliini od 2,5-3,0 l/ha. Prvo tretiranje obaviti kod formiranja bobica tj. kada
mladi plodovi poinju da rastu, a ostaci od cvetova opadaju pa sve do sazrevanja bobica (BBCH
71-86).
Tretiranje se izvodi u skladu sa prognozom ostvarivanja i uslova za ostvarenje infekcije.
Preporuen broj tretiranja u toku godine 1-3 sa intervalom izmeu 2 tretmana 8-12 dana.
Karenca (u danima): 28-vinova loza
Registrovano u programu zatite: vinova loza
Nufarm
104
BOOM EFEKT
herbicid
Aktivna materija: 480 g/l glifosat-IPA soli
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanja: 200 ml, 1 l, 5 l, 25 l, 200 l
Nain delovanja: sistemino
Primena: Neselektivni sistemini herbicid za suzbijanje viegodinjih zeljastih i drvenastih ko-
rova s dubokim korenom te jednogodinjih i viegodinjih uskolisnih i irokolisnih korova:
u vonjacima i vinogradima iskljuivo viih uzgojnih oblika (jabuka, kruka, ljiva, vinja,
breskva, kajsija i maslina), u koliini:
a) 2 - 4 l/ha (20 - 40 ml u 2-6 l vode na 100 m
2
) za suzbijanje jednogodinjih korova,
b) 4 - 8 l/ha (40-80 ml u 2-6 l vode na 100 m
2
) za suzbijanje viegodinjih korova,
c) 8 - 12 l/ha (80-120 ml u 2-6 l vode na 100 m
2
) za suzbijanje viegodinjih korova s izrazito
dubokim korenom i rizomima, u vreme pune vegetacije. Mesec dana pre primene sredstva
moraju se ukloniti izboji ili preniske grane i povezati loza. Rane moraju biti osuene i kalirane.
Doza primene ovisi o vrsti korova i gustini korovske ore. Zbog potrebe za boljim prekrivanjem
lisne mase korova, kod velike gustine korova koriste se vee koliine. Sredstvo se primenjuje
kad korovi imaju dobro razvijenu lisnu masu, tj. kod visine korova 15-40 cm. Ako se sredstvo
primenjuje uz smanjeni utroak vode (100-200 l/ha), koliina rastvora moe se smanjiti za 20
%. Kod primene se mora paziti da sredstvo ne dospe na lie i druge zelene delove voaka i
vinove loze. Ne sme se koristiti u mladom vonjaku i vinogradu (mlaim od 4 godine), sve dok
je kora voaka i vinove loze zelena, tj. dok se ne oblikuje prava kora. Sredstvo se primenjuje
ureajima niskog pritiska. Preporuuje se ugao mlaza ui od 60.
na neobraenim povrinama i na nepoljoprivrednim povrinama kao totalni herbicid,
primenom u vreme pune vegetacije korova (u fazi intenzivnog porasta do pune faze cvetanja),
u koliini 3-12 l/ha (30-120 ml/100m) uz utroak vode 200-400 l/ha (50-120 ml u 2-4 l vode na
100 m
2
). Doza preparata i vode ovisi o vrsti korova,
NAPOMENA: U zavisnosti od vrste korova i povrina na kojima se primenjuje preparat uz
utroak veih koliina vode (200-400 l/ha) tretiranje se vri u koliini:
2-3 l/ha (20-30 ml na 100 m
2
) za vrste iz roda Avena, Bromus, Setaria, tretiranjem u fazi inten-
zivnog porasta;
2-4 l/ha (20-40 ml na 100 m
2
) za sledee vrste: Digitaria spp., Echinochloa crus-galli, Lolium
spp., Poa spp., Abutilon theophrasti, Amaranthus spp., Ambrosia artemisifolia, Calistegia sepium,
Capsella bursa pastoris, Chenopodium spp., Galisonga parviora, Galium aparine, Plantago spp.,
Polygonum spp., Senecio vulgaris, Sinapis arvensis, Sonchus asper, S. oleraceus, Stachys annua, Stel-
laria media, Thlaspi arvense, Veronica spp., Vicia spp., Viola arvensis, tretiranjem u fazi intenzivnog
porasta;
Registrovano u programu zatite: vonjaci, vinogradi, neobraene povrine,
nepoljoprivredne povrine
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
105
3-4 l/ha (30-40 ml na 100 m
2
) za sledee vrste: Panicum spp., Festuca spp., Lepidium draba,
Datura stramonium, Solanum nigrum, Sonchus arvensis,Cardaria draba, Xanthium spp., treti-
ranjem u fazi intenzivnog porasta, a za Agropyrum repens, tretiranjem pred cvetanje i u fazi
cvetanja;
3,5-5 l/ha (35-50 ml na 100 m
2
) za Sorghum halepense iz rizoma, tretiranjem od 40-50 cm
visine pa do faze metlienja;
4-6 l/ha (40-60 ml na 100 m
2
) za Aegopodium podagraria, tretiranjem u fazi cvetanja i Artemisia
vulgaris, Arcticum spp., Cirsium arvense, Euphorbia spp., Lathyrus tuberosus, Mentha spp., Potentila
reptans, Ranunculus repens, Rumex spp., Taraxacum ocinale, Tussilago farfara, Urtica spp., treti-
ranjem u fazi intenzivnog porasta do poetka cvetanja;
6-8 l/ha (60-80 ml na 100 m
2
) za Convolvulus arvensis (tretiranjem u fazi cvetanja), Cynodon
dactylon (tretiranjem kada je korov 15-20 cm visine do poetka klasanja), Rubus spp. (tretiran-
jem u vreme nedozorelih plodova), Erigeron canadensis, Cyperus rotundus, Phragmites commu-
nis, Typha spp. (tretiranjem u fazi intenzivnog porasta do poetka cvetanja);
8-12 l/ha (80-120 ml na 100 m
2
) za Equisetum arvense, tretiranjem u fazi intenzivnog porasta
do poetka cvetanja.
U zavisnosti od vrste korova i povrina na kojima se primenje preparati uz utroak malih koliina
vode (100-200 l/ha), tretiranje se vri:
u zasadima jabuke, kruke i vinove loze visokih uzgojnih oblika, pre pripreme
zemljita za setvu okopavina (kukuruz, suncokret, soja, krompir) za suzbijanje:
- Agropyrum repens, 2-3 l/ha (20-30 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je korov visine 10-
25 cm,
- Cirsicum arvense, 3-4 l/ha (30-40 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je korov visine 15-25
cm;
u zasadima jabuke, kruke i vinove loze visokih uzgojnih oblika, za suzbijanje:
- Convolvulus arvensis 5-6 l/ha (50-60 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je korov visine
20-40 cm,
- Sorghum halepense iz rizoma 3 l/ha (30 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je korov visine
15-30 cm.
pre pripreme zemljita za setvu okopavina (kukuruz, suncokret, soja, krompir),
za suzbijanje jednogodinjih travnih i irokolisnih korova 1,5-2 l/ha (15-20 ml na 100
m
2
), kada su korovi visine 10-15 cm.
Manje koliine preparata se primenjuju pri slabijem intenzitetu zakorovljenosti, ranijim fazama
porasta korova, povoljnijim vremenskim uslovima i sa manjim koliinama vode.
Vee koliine preparata se primenjuju pri jaem intenzitetu zakorovljenosti, kasnijim fazama
porasta korova, nepovoljnim vremenskim uslovima i sa veim koliinama vode.
Karenca:
35 dana na voke i vinovu lozu.
Osigurana je vremenom primene sredstva kod predsetvenog suzbijanja korova. Na povrinama
na kojima je primijenjeno sredstvo zabranjena je ispaa mljene stoke. Posueni korovi s
povrina na kojima je primenjeno sredstvo ne smu se koristiti za ishranu mlene stoke (kon-
taminacija mleka).
Ispaa i kosidba za ostalu stoku doputena je 7 dana nakon primene sredstva.
PREGLED PREPARATA
106
CHAMP FLOW
fungicid
Aktivna materija: 360 g/l bakar (Cu) iz 560 g bakar hidroksida
Formulacija: koncentrovana suspenzija (SC)
Pakovanja: 200 ml, 1 l, 5 l
Nain delovanja: nesistemik, preventivni fungicid i baktericid
Primena: Koristi se u usevu paradajza za zatitu od bolesti plamenjae (Phytophthora infes-
tans), u koliini 2 l/ha. Tretiranje treba obaviti preventivno, pri pojavi uslova za ostvaranje in-
fekcija, a najkasnije pri pojavih prvih simptoma.
Moe se meati sa mineralnim uljima za primenu tokom mirovanja vegetacije.
Karenca (u danima):
7-paradajz
Registrovano u programu zatite: paradajz
Nufarm
*BOTECTOR
mikrobiotiki antagonist
Aktivna materija: Aureobasidium pullulans (soj DSM 14940 i 14941)
Formulacija: blastospore u prirodnom mediju - vododisperzibilne granule (WDG)
Pakovanje: 1,2 kg
Nain delovanja: Preparat za zatitu bilja na bazi mikroorganizama za preventivnu
primenu na otvorenom u vreme cvetanja. Moe se koristiti u integriranoj i ekolokoj
proizvodnji.
Primena: Koristi se prevenitvno:
zasadu vinove loze za suzbijanje prouzrokovaa sive trulei (Botrytis cinerea) u koliini 0,4
kg/ha. Preporuen broj tretiranja u toku godine je 4.
u zasadu jagode za suzbijanje prouzrokovaa sive trulei (Botrytis cinerea) u koliini 1,2 kg/
ha. Preporuen broj tretiranja u toku godine je 2 - 3.
u zasadima kotiavog voa (ljiva, breskva, kajsija, trenja, vinja) za suzbijanje
prouzrokovaa monilije cveta (Monilinia spp.) i trulei plodova i suenja cvetnih grana
(Monilinia laxa) u koliini 0,3 kg/ha/1 m visine kronje. Preporuen broj tretiranja u toku
godine 3 - 4.
Karenca (u danima):
nije potrebna
* Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje je
priloeno uz preparat.
Registrovano u programu zatite: vinova loza, kotiavo voe
(ljiva, breskva, kajsija, trenja, vinja), jagoda
bio-ferm
PREGLED PREPARATA
107
PREGLED PREPARATA
FLOWBRIX BLAU
fungicid
Aktivna materija: 380 g/l bakar (Cu) iz bakar-oksihlorida
Formulacija: koncentrovana suspenzija (SC)
Pakovanja: 1 l, 5 l
Nain delovanja: nesistemini fungicid/baktericid, koji unitava prouzrokovae obolenja
i spreava razvoj bolesti koje prouzrokuju patogene gljive i bakterije.
Primena: Flowbrix Blau upotrebljavamo u usevu paradajza za unitavanje prouzrokovaa
plamenjae (Phytophthora infestans) u dozi 1,5-1,8 l/ha (15-18 ml na 100 m
2
) uz utroak vode
400-600 l/ha (4-6 l na 100 m
2
).
Karenca (u danima):
14- paradajz
Registrovano u programu zatite: paradajz
Montanwerke
FANTIC M
fungicid
Aktivna materija: 650 g/kg mankozeb + 40 g/kg benalaksil-M
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanja: 200 g, 1 kg, 3 kg
Nain delovanja: kontaktno, sistemino i kurativno
Primena: Preparat Fantic M se koristi za preventivno, kurativno i eradikartivno suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae (Phytophthora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) u
usevu krompira u koliini 2,5 kg/ha (25 g na 100 m
2
) i zasadu vinove loze za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae (Plasmopara viticola), u koliini 2,5 kg/ha. Fantic M se koristi foli-
jarno, preventivno pre pojave bolesti.
Maksimalan broj tretmana utoku godine je 3. Prvo tretiranje izvesti kada se pojave uslovi za
primarnu infekciju. Ako se uoe simptomi plamenjae u usevu preparat odmah upotrebiti bez
obzira na razvojnu fazu useva. U odsustvu simptoma plamenjae upotrebite prvi put nep-
osredno pred zatvaranje redova useva.
Karenca (u danima):
14- krompir, 42 - vinova loza
Registrovano u programu zatite: krompir, vinova loza
Isagro
108
GATGO 20 OD
insekticid
Aktivna materija: 200 g/l imidakloprid
Formulacija: uljana disperzija (OD)
Pakovanje: 3 ml, 200 ml, 500 ml
Nain delovanja: Selektivni, sistemini insekicid. Usvaja se listom.
GATGO 20 SL
insekticid
Aktivna materija: 200 g/l imidakloprid
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanje: 3 ml, 200 ml, 500 ml
Nain delovanja: Selektivni insekticid. Usvaja se listom.
Primena: Koristi se u usevu paprike za suzbijanje lisnih vai (Aphididae) u koliini 0,2-0,25 l/ha,
tretiranjem pri pojavi prvih kolonija lisnih vai pa do sedam dana pred berbu. Preparat se pri-
menjuje folijarno uz utroak vode 200-400 l/ha.
U svetu se ovaj preparat koristi i za suzbijanje:
krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) u usevu krompira, u koliini 0,2-0,3 l/ha, tre-
tiranjem imaga i larvi prvog do treeg stupnja;
tripsa (Thrips tabaci) u zasadu duvana, u koliini 0,5-0,6 l/ha, tretirajem nakon pojave imaga;
lisne vai hmelja (Phorodon humuli) u zasadu hmelja, u koliini 0,5-0,6 l/ha, tretiranjem kada
je hmelj visine 3 m;
lisne vai (Aphididae) i tripsa (Thripidae) u zasadima jabuke, kruke, ljive, trenje i breskve,
u koliini 0,025 %;
lisnih minera (Lyonetidae) u zasadima jabuke, u koliini 0,0375 - 0,05 %.
Karenca (u danima):
7- paprika
Primena: GATGO 20 SL se koristi u zasadima jabuke u koncentraciji 0,025 % (2,5 ml u 10 L
vode) za suzbijanje jabukine lisne vai (Aphis pomi). Tretiranje se izvodi uz utroak 1000 l vode
po hektaru (10 l vode na 100 m
2
).
Karenca (u danima):
14-jabuka
Registrovano u programu zatite: paprika
Registrovano u programu zatite: jabuka
GAT Microencapsulation
GAT Microencapsulation
PREGLED PREPARATA
109
PREGLED PREPARATA
GAT MOTION 4 OD
herbicid
Aktivna materija: 40 g/l nikosulfuron
Formulacija: uljana disperzija (OD)
Pakovanje: 500 ml, 1 l, 3 l
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se liem i korenom.
Delovanje: jednogodinji uskolisni korovi: korovsko proso (Echlinochloa crus-galli), muhari (Set-
ria spp.), divlji sirak iz semena (Sorghum helepense);
Jednogodinji irokolisni korovi: Teofrastova lipica (Abutilon theophrasti), tir bljutavi (Amaran-
thus blitoides), tir obini (Amaranthus retroexus), pepeljuga obina (Chenopodium album), tat-
ula obina (Datura stramonium), lubeniarka njivska (Hybiscus trionumi), bulka obina (Papaver
rhoes), dvornik ptiiji (Polygonum aviculare), dvornik veliki (Polygonu lapathifolium), ljuti obini
(Ranunculus arvensis), goruica poljska (Sinapis arvensis), pomonica obina (Solanum nigrum),
boca obina (Xanthium strumarium);
Viegodinji uskolisni korovi: sirak iz rizoma (Sorghum helepense);
Viegodinji irokolisni korovi: palamida njivska (Cirsium arvense), poponac (Convolvulus arven-
sis).
Primena: Preparat GAT Motion 4 OD je selektivni translokacioni herbicid, namenjen za suzbi-
janje travnih i irokolisnih korova u usevu kukuruza:
a) jednokratnom primenom
1. 1,0 -1,25 l/ha (10-12,5 ml na 100 m
2
), za suzbijanje jednogodinjih korova i za suzbijanje
divljeg sirka iz rizoma,
b) dvokratnom primenom:
1. prvo tretiranje 0,5 l/ha (5 ml na 100 m
2
), kada su korovi 2-4 lista a divlji sirak tek iznikao ;
2. drugo tretiranje u koliini 0,75 l/ha (7,5 ml na 100 m
2
), kada je divlji sirak visine 15-20 cm.
Karenca (u danima):
OVP kukuruz
Registrovano u programu zatite: kukuruz
GAT Microencapsulation
110
PREGLED PREPARATA
* GAT ZEBRA 25 OD
herbicid
Aktivna materija: 250 g/l triusulfuron-metil
Formulacija: uljana disperzija (OD)
Pakovanje: 30 ml, 300 ml
Nain delovanja: Selektivni translokacioni herbicid. Usvaja se liem i delimino korenom.
Primena: GAT ZEBRA 25 OD je selektivni translokacioni herbicid irokog spektra delovanja.
Koristi se:
- u usevu eerne repe za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih korova u eernoj repi, posle
nicanja eerne repe i korova u koliini:
dvokratno 80 + 80 ml/ha (0,8 + 0,8 ml na 100 m
2
) sam preparat
60 + 60ml/ha (0,6 + 0,6 ml na 100 m
2
) u kombinaciji sa preparatima na bazi
desmedifama, fenmedifama i etofumesata
Primenjuje se kada su korovi u fazi kotiledona do dva prava lista. Posle primene, GAT ZEBRA 25
OD brzo zaustavlja rast osetljivih korova. Korovi koji nisu uginuli ostaju zakrljali i ne konkuriu
usevu. Tipini simptomi (uenje i odumiranje) su vidljivi 7-10 dana nakon primene.
Preparat GAT ZEBRA 25 OD u kombinaciji sa preparatima na bazi na bazi desmedifama,
fenmedifama i etofumesata izuzetno efkasano suzbija korove (> 95 %): teofrastova
lipica (Abutilon theophrasti) i ambrozija pelenasta (Ambrosia artemisifolia).
Sam preparat GAT ZEBRA 25 OD dobro suzbija jednogodinje korove, kao to su: lipica teo-
frastova (Abutilon theophrasti), tir bljutavi (Amaranthus blitoides), konica obina (Galinsoga
parviora), dvornik veliki (Polygonum lapathifolium), dvornik obini (Polygonum persicaria),
goruica poljska (Sinapsis arvensis), pomonica obina (Solanum nigrum), rotkva divlja (Rapha-
nus raphanistrum).
Preparat GAT ZEBRA 25 OD u kombinaciji sa preparatima na bazi na bazi desmedifama, fen-
medifama i etofumesata dobro suzbija jednogodinje korove, kao to su: lipica teofrastova
(Abutilon theophrasti), tir bljutavi (Amaranthus blitoides), tir obini (A.retroexus), ambrozija
pelenasta (Ambrosia artemisiifolia), pepeljuga obina (Chenopodium album), pepeljuga sr-
colisna (Ch. hybridum), tatula obina (Datura stramonium) konica obina (Galinsoga parviora),
dvornik veliki (Polygonum lapathifolium), dvornik obini (P.persicaria), goruica poljska (Sinapsis
arvensis), pomonica obina (Solanum nigrum), istac jednogodinji (Stachys annua), rotkva di-
vlja (Raphanus raphanistrum).
Karenca (u danima):
OVP-eerna repa
*Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u uputstvu za upotrebu, koje je
priloeno uz preparat.
Registrovano u programu zatite: eerna repa
GAT Microencapsulation
111
HABIT 25 OD
herbicid
Aktivna materija: 250 g/l tifensulfuron-metil
Formulacija: uljana disperzija (OD)
Pakovanje: 10 ml, 50 ml, 100 ml
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se liem i korenom.
Registrovano u programu zatite: kukuruz
GAT Microencapsulation
PREGLED PREPARATA
Pri koliini primene od 30 ml/ha preparat je ispoljio dobru ekasnost (> 90%) u odnosu na:
Polygonum lapathifolium, Sinapis arvensis, zadovoljavajue deluje (75-90%) na Abutilon theo-
phrasti, Amaranthus retroeksus, Helianthus annuus, Hibiscus trionum, Sonchus arvensis
Pri koliini primene od 45 ml/ha preparat je ispoljio dobru ekasnost (> 90%) u odnosu na
Abutilon theophrasti, Helianthus annuus, Hibiscus trionum, Polygonum lapathifolium, Sinapsi ar-
vensis, zadovoljavajue deluje (75-90%) na Amaranthus retroeksus, Datura stramonium, Son-
chus arvensis.
Primena: Habit 25 OD je translokacioni selektivni herbicid namenjen za suzbijanje
jednogodinjih i viegodinjih irokolisnih korova u usevu kukuruza u koliini 30-45 ml/ha,
odnosno 0,30-0,45 ml na 100 m
2
.
Preparat se primenjuje folijarno kada kukuruz ima 2-5 listova (faze 12-15 BBCH-skale), a
irokolisni korovi u fazi kotiledona do faze 6 listova.
Habit 25 OD se primenjuje prskanjem pomou lenih ili traktorskih prskalica uz utroak 200
-400 l vode/ha, odnosno 2-4 l vode na 100 m
2
.
Karenca (u danima):
OVP-kukuruz
112
PREGLED PREPARATA
HABIT 75 WG
herbicid
Aktivna materija: 750 g/kg tifensulfuron-metil
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanje: 10 g, 25 g
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se liem i korenom.
Dobru ekasnost (ekasnost > 90%) ispoljava u odnosu na: Abutilon theophrasti, Amaranthus
blitoides, Amaranthus retroexus, Capsela bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hi-
bridum, Hibiscus trionum, Sinapis arvensis i Stachys annua.
zadovoljavajue delovanje (ef. 75-90 % za Datura stramonium i Polygonum lapathifolium), a
slabo delovanje (ef. < 75 %) na Cirsium arvense, Convolvulus arvensis i Solanum nigrum. Preparat
ne deluje na travne korove.
Primena: Habit 75 WG je selektivni translokacioni herbicid, namenjen za suzbijanje irokolisnih
korova u usevu soje u koliini 8 g/ha (0,08 g na 100m
2
) uz dodatak 0,1 % okvaivaa Trend 90.
Habit 75 WG se primenjuje uz utroak 200-400 l vode/ha, odnosno 2-4 l vode na 100 m
2
.
Preparat se primenjuje jednokratno. Primenjuje se folijarno, kada je soja razvila trolist (faza 11
BBCH skale).
Karenca (u danima):
OVP-soja
Registrovano u programu zatite: soja
GAT Microencapsulation
113
HERBOCID
herbicid
Aktivna materija: 460 g/l 2,4 D
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanje: 1 l, 25 l
Nain delovanja: selektivni, hormonalni i translokacioni herbicid.
Primena: Selektivni, translokacioni, hormonalni herbicid za suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih irokolisnih korova kao to su: poljska goruica (Sinapis arvensis), obina rusomaa
(Capsella bursa-pastoris), poljski osjak (Cirsium arvense), loboda (Chenopodium spp.), poljski slak
(Convolvulus arvensis) u usevima:
strnih ita (izuzev ovsa) u koliini:
-1,5 - 2,5 l/ha od sredine bokorenja do formiranja prvog kolenca (faze F, G i H po KB ili 29,30,31
po BBCH skali).
merkantilnog i silanog kukuruza (u fazi 13,14 po BBCH skali) u koliini:
-1,5 - 2,5 l/ha kada kukuruz ima 3 - 5 lista i dostigne visinu 15 - 20 cm.
livada i panjaka (bez leguminoza) u koliini:
-2,5-3 l/ha (25-30 ml na 100 m) u fazi intenzivnog porasta ili posle prvog otkosa, kada su
korovi u fazi intenzivnog porasta.
Tretiranje se vri po suvom, tihom i umereno toplom vremenu, kada su dnevne temperature
izmeu 5-25C, i kada ne postoji opasnost od nonih mrazeva.
Navedene koliine sredstva primenjuju se uz 200 - 400 l vode/ha (2 - 4 l/100 m
2
).
Karenca (u danima):
28 dana za livade i panjake, a za ostale useve osigurana je vremenom primene.
Na tretiranim povrinama, najmanje 28 dana od primene, ne dozvoliti pristup stoci, niti kositi
travu za ishranu stoke.
Registrovano u programu zatite: ita, kukuruz, livada, panjak
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
114
PREGLED PREPARATA
KAISO WG
insekticid
Aktivna materija: 50 g/kg lambda-cihalotrin
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanje: 1.5 g, 50 g, 100 g, 250 g
Nain delovanja: Nesistemik, deluje kontaktno i digestivno.
KOSSAN WG
fungicid
Aktivna materija: 800 g/kg sumpor
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanja: 1 kg, 10 kg, 25 kg
Nain delovanja: kontaktni preventivni fungicid
Primena: Koristi se u zasadu jabuke za suzbijanje zelene jabukine lisne vai (Aphis pomi), u
koncentraciji 0,015 %. Tretiranje se izvodi na poetku formiranja kolonija lisnih vai. Koristi se i
u usevu penice za suzbijanje itne pijavice (Lema melanopus) u koliini 0,15 - 0,2 kg/ha, tre-
tiranjem na osnovu procene ekonomskog praga tetnosti, a u vreme prisustva mladih larvenih
uzrasta. Preparat se primenjuje folijamo uz utroak vode 200-400 l/ha.
Karenca (u danima):
14-jabuka, 35-penica
Primena: KOSSAN WG je kontaktni, preventivni i nesistemini fungicid sa protektivnim delo-
vanjem. Koristi se za suzbijanje prouzrokovaa pepelnice u zasadima jabuke i vinove loze u
koncentraciji:
u zasadima jabuke protiv pepelnice jabuke (Pedosphaera leucotricha):
a) 0,3 % (30 g u 10 l vode), tretiranjem pre cvetanja,
b) 0,3-0,5 % (30-50 g u 10 l vode), tretiranjem posle cvetanja.
u vinovoj lozi protiv pepelnice vinove loze (Uncinula necator):
a) 0,3 % (30 g u 10 l vode) za preventivno tretiranje,
b) 0,3-0,5 % (30-50 g u 10 l vode) u vreme pojave bolesti.
Tretiranje se vri pre cvetanja (do faze 51 BBCH-skale), ili posle cvetanja (od faze 67 BBCH-skale)
za jabuke i preventivno (16-19 BBCH) odnosno u vreme pojave bolesti za vinovu lozu (do faze
81 BBCH skale) na temperaturama do 28o C.
Karenca (u danima):
28 dana vinova loza, 14 dana voe.
Registrovano u programu zatite: jabuka, penica
Registrovano u programu zatite: jabuka, vinova loza
Nufarm
Pinus TKI
115
MAXCEL
bioregulator
Aktivna materija: 20 g/l 6-benziladenin
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanje: 2 l, 5 l
Nain delovanja: Deluje sistemino. Bioregulator rasta za proreivanje plodova jabuke
iz grupe citokinina.Utie na diferencijaciju cvetnih pupoljaka jabuke, regulie veliinu i
obojenost plodova jabuke.
Primena: MaxCel je bioregulator rasta namenjen za proreivanje plodova jabuke u cilju posti-
zanja ujednaene veliine plodova jabuke.
Primenjuje se u zasadima jabuke u sortama Alkmene, Berlepsch, Boskoop, Braeburn, Cox- Or-
ange, Gravensteiner, Idared, Jonagold u mlaim zasadima (do 4 godine) u koliini 0,375 - 0,5 l/
ha na 1 m visine kronje; u starijim zasadima (stariji od 4 godine) u koliini 1,875 - 2,50 l/ha
na 1 m visine kronje. Potrebna koliina vode je 500 l/ha na 1 m visine kronje.
U zasadima jabuke u sortama Discovery, Delbarestivale, Elstar, Gala, Fuji, Gloster, Golden deli-
cious, Pinova, Rubinette, Summerred, primenjuje se u mlaim zasadima (do 4 godine) u koliini
0,5 - 0,75 l/ha na 1 m visine kronje; u starijim zasadima (stariji od 4 godine) 2,50 -3,75 l/ha
na 1 m visine kronje.
Potrebna koliina vode je 500 l/ha na 1 m visine kronje.
Maxcel se upotrebljava od veliine plodova 7 - 15 mm (faza 71- 72 BBCH skale) ali najbolji
efekat se postie razreivanjem terminalnih plodova, kada je terminalni ili kraljevski pupoljak
(King bud) veliine 10-12 mm. Tretiranje se vri pri temperaturama veim od 15 C.
Karenca (u danima):
OVP-jabuka
Registrovano u programu zatite: jabuka
Valent BioSciences Corporation
PREGLED PREPARATA
MOLTOVIN
fungicid
Aktivna materija: 190 g/l bakar (Cu) iz bakar-sulfata trobaznog + 35 g/l cimoksanil
Formulacija : koncentrovana suspenzija (SC)
Pakovanja: 200 ml, 1 l, 3 l
Nain delovanja: Nesistemik. Preventivni fungicid i baktericid.
Primena: Koristi se u usevu krompira i u zasadu vinove loze za suzbijanje prouzrokovaa
plamenjae (Plasmopara viticola, Phytophthora infenstans), u koliini 3 l/ha (30 ml na 100 m
2
).
Tretiranje se izvodi u skladu sa prognozom i uslovima za ostvarenje infekcije.
Karenca (u danima):
10-krompir; 20-vinova loza.
Registrovano u programu zatite: krompir, vinova loza
Nufarm
116
OGRIOL
insekticid
Aktivna materija: 92 % ulje uljane repice
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 200 ml, 1 l, 5 l
Nain delovanja: kontaktno, prirodni insekticid, namenjen za ekoloku zatitu bilja.
Primena:
a) povru
u kupusnjaama protiv kupusna va (Brevicoryne brassicae) u 2 % koncentraciji (200 ml na
10 l vode) sa upotrebom 400 l vode na hektar (4 l na 100 m
2
). Prskamo u intervalima 7 do 10
dana, 3 puta u toku vegetacije (na poetku formiranja kolonija).
u krastavcima protiv obinog pauinara (Tetranychus urticae) i bela leptirasta va (Trialeu-
rodes vaporariorum) u 2 % koncentraciji (200 ml na 10 l vode) sa upotrebom 700 l tenosti za
tretiranje na hektar (7 l na 100 m
2
). Prskanje izvesti po pojavi pokretnih formi na listu.
u papriki protiv zelene breskvine vai (Myzus persicae) u 2 % koncentraciji (200 ml na 10
l vode) sa upotrebom 400 l vode na hektar (4 l na 100 m
2
). Prskamo u intervalima 7 do 10
dana, 3 puta u toku vegetacije (na poetku formiranja kolonija).
Karenca (u danima):
nije hemijsko sredstvo, nema karencu.
Registrovano u programu zatite: krastavac, paprika, kupusnjae
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
NUPRID MAX
insekticid + fungicid
Aktivna materija: 210 g/l imidakloprid + 12 g/l tebukonazol
Formulacija: koncentrovana suspenzija (SC)
Pakovanja: 1 l ,10 l
Nain delovanja: kontaktno i sistemino
Primena: Koristi se za tretiranje semena penice i semena jema za zatitu od bolesti (Tilletia
spp, Fusarium spp.; Ustilago nuda, Pyrenphora graminae) i zemljinih tetoina (Aphids, Agriotes,
Zabrus tenebrioides) u koliini 2,5 l/1000 kg semena.
Karenca (u danima):
OVP-penica, jeam
Registrovano u programu zatite: penica, jeam
Nufarm
117
PALACID 480-SL
herbicid
Aktivna materija: 480 g/l dikamba (u obliku DMA soli)
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanje: 500 ml, 1 l, 5 l
Nain delovanja: selektivni, hormonalni i translokacioni herbicid.
DELOVANJE NA KOROVE:
Dobro suzbija (Ef. Preko 90 %):
Jednogodinji irokolisni korovi, kao to su: ambrosija pelenasta (Ambrosia artemisifolia), tir
bljutavi (Amaranthus blitoides), tir obini (A. retroexus), vijuac njivski (Bilderdykia convolvulus),
pepeljuge (Chenopodium spp.), konica obina (Galinsoga parviora), tut obini (Portulaca oler-
acea), dvornik veliki (Polygonum lapathifolium), dvornik obini (P. persicaria), pomonica obina
(Solanum nigrum), gorike (Sonchus spp.), istac jednogodinji (Stachys annua), boca obina
(Xanthium strumarium);
Viegodinji irokolisni korovi, kao to su gorike (Sonchus spp.)
Zadovoljavajue suzbija (Ef. 75-90%):
Jednogodinji irokolisni korovi, kao to su: lipica teofrastova (Abutilon theophrasti), tatula
obina (Datura stramonium), mleike (Euphorbia spp.), dvornik ptiiji (Polygonum aviculare), P.
amphibium,;
Viegodinji irokolisni korovi, kao to su: palamida njivska (Cirsium arvense), poponac njivski
(Convolvulus arvensis), mleike (Euphorbia spp.)
Primena:
PALACID 480-SL se koristi u usevima silanog i merkantilnog kukuruza (bez poduseva)
unitava jednogodinje i viegodinje irokolisne korove u koliini:
0,5-0,7 l/ha (5-7 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je kukuruz u fazi 5 listova (faza 15 BBCH-skale),
a korovi 2-6 listova.
UTROAK VODE: 200-400 L/ha (2-4 l na 100 m
2
).
Karenca (u danima):
OVP- silani i merkantilni kukuruz.
Registrovano u programu zatite: kukuruz
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
118
PINAZON 480-SL
herbicid
Aktivna materija: 480 g/l bentazon (bentazon Na sol)
Formulacija: koncentrovani rastvor (SL)
Pakovanje: 1 l, 5 l
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se listom ali i korenom.
DELOVANJE NA KOROVE:
Dobro suzbija (Ef. Preko 90 %):
Jednogodinji irokolisni korovi kao to su: tir bljutavi (Amaranthus blitoides), tir obini (A.
retroexus), vidovica crvena (Anagalis arvensis), pepeljuga obina (Chenopodium album),
pepeljuga mnogocvetna (C. hybridum), tatula obina (Datura stramonium), mrkva divlja (Dau-
cus carota), broika lepua (Galium aparine), lubeniarka njivska (Hibiscus trionum), kamilica pra-
va (Matricaria chamomilla), spomenak sitnocvetni (Myosotis arvensis), dvornik ptiji (Polygonum
aviculare), dvornik veliki (P. lapathifolium), ljuti obini (Ranunculus arvensis), goruica poljska
(Sinapis arvensis), pomonica obina (Solanum nigrum), ista jednogodinji (Stachys annua),
boca obina (Xanthium strumarium).
Viegodinji irokolisni korovi, kao to je maslaak obini (Taraxacum ocinale).
Slabo suzbija (Ef. ispod 75%):
Jednogodonji irokolisni korovi, kao to su estoslavica poljska (Veronica hederifolia), grahorica
maljava (Vicia hirsuta), ljubiica poljska (Viola arvensis).
Viegodinji irokolisni korovi, kao to su: palamida njivska (Cirsium arvense), ljubiica trobojna
(Viola tricolor).
Primena: PINAZON 480-SL se koristi u usevima kukuruza i soje (bez poduseva) unitava
jednogodinje i viegodinje irokolisne korove u koliini:
- kukuruz u koliini 3-4 l/ha (30-40 ml na 100 m
2
), tretiranjem posle nicanja useva, kad su
korovi u fazi 2-6 listova;
- soja u koliini 3-4 l/ha (30-40 ml na 100 m
2
), tretiranjem kada je soja u fazi prve do tree
troliske (30-33 BBCH-skale), a korovi u fazi 2-6 listova.
UTROAK VODE: 200-400 L/ha.
Mea se sa prepartima na bazi atrazina, diklorpropa, MCPA, mekopropa, imazetapira, dikambe i
aciuorfena. Ne mea se sa preparatima na bazi organofosfornih jedinjenja.
Karenca (u danima):
63-kukuruz, soja
Registrovano u programu zatite: kukuruz, soja
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
119
PINOTRIN 10-EC
insekticid
Aktivna materija: 100 g/l bifentrin
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 100 ml, 1 l
Nain delovanja: Nesistemik, deluje kontaktno i digestivno.
Primena: PINOTRIN 10-EC se koristi u usevu kupusnjaa u koliini 0,1 l/ha (1 ml na 100 m
2
)
za suzbijanje pepeljaste kupusove lisne vai (Brevicoryne brassicae), tretiranjem na poetku
formiranja prvih kolonija vai.
Karenca (u danima):
21-kupusnjae
Registrovano u programu zatite: kupusnjae
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
PINFOR SUPER
herbicid
Aktivna materija: 125 g/l uazifop-p-butil
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 1l, 5l
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se listom.
Dobro suzbija:
jednogodinje uskolisne (travne) korove, kao to su svraica (Digitaria sp.), proso korovsko
(Echinochloa crus-galli), muhari (Setaria spp.), sirak divlji iz semena (Sorghum halepense);
viegodinji uskolisni (travni) korovi, kao to je sirak divnji i iz rizoma (Sorghum halepense).
Primena: preparat Pinfor super se koristi za suzbijanje uskolisnih travnih korova u usevu soje,
posle nicanja, a pre poetka cvetanja, kada su korovi u fazi 3-5 listova, u koliini:
1 2 l/ha (10 20 ml na 100 m
2
), za sizbijanje jednogodinjih uskolisnih (travnih) korova;
2 4 l/ha (20 40 ml na 100 m
2
), za suzbijanje viegodinjih uskolisnih (travnih) korova, uz
prethodnu meurednu obradu i usitnjavanje rizoma korova.
UTROAK VODE: 200-400 l/ha (2-4 l na m
2
).
Karenca (u danima):
OVP-soja
Registrovano u programu zatite: soja
Pinus TKI
120
PINOZEB M-45
fungicid
Aktivna materija: 800 g/kg mankozeb
Formulacija: kvaljivi praak (WP)
Pakovanje: 100 g, 1 kg, 15 kg, 25 kg
Nain delovanja: Pinozeb M-45 je nesistemini, protektivni fungicid, inhibira disanje,
odnosno SH-enzime. Gljive ne razvijaju rezistentnost.
*PINUREL D
insekticid
Aktivna materija: 500 g/l hlorpirifos + 50 g/l cipermetrin
Formulacija: koncentrat za emulziju ( EC)
Pakovanje: 200 ml, 500 ml, 1 l
Nain delovanja: Kombinovani insekticid. Deluje kontaktno i eludano na insekte.
Primena: Preparat PINOZEB M-45 koristi se za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae (Phy-
tophtora infestans) u usevu paradajza.
Tretiranje se vri preventivno pre sticanja uslova za zaraavanje, a najkasnije po pojavi prvih
simptoma i sticanja uslova za irenje oboljenja.
U polju paradajz: u koliini 2 kg/ha (20 g na 100 m
2
).
U stakleniku: U fazi rasada, po ukorenjavanju pa do poetka zrenja.
KOLIINA TENOSTI: 600 l vode/ha (6 l na 100 m
2
).
Karenca (u danima):
14-paradajz
Primena: Koristi se u zasadima jabuke i kruke za suzbijanje jabukinog smotavca (Cydia
pomonella) u koncentraciji 0,075 -0,1 %. Koristi se folijarno, tretiranje se vri na poetku piljenja
prvih gusenica.
U svetu se ovaj preparat koristi i za suzbijanje:
krukne buve (Psyilla pyri) u zasadima kruke u koncentraciji 0,1 - 0,15 %;
krompirove zlatice (Leptinotarsa decimlineata) u usevu krompira u koliini 0,6- 0,9 l/ha uz
utroak 300-600 litara vode;
repine pipe (Bothyinoderes punctiventris) u usevu eerne repe, u koliini 1,5 - 2 l/ha uz
utroak vode 300-600 l/ha;
lisnih sovica (Mamestra sp.) u usevu eerne repe, u koliini od 1 - 1,5 l/ha, uz utroak vode
300-600 l/ha;
Registrovano u programu zatite: paradajz
Registrovano u programu zatite: jabuka, kruka
Pinus TKI
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
121
RESENT 25-EC
herbicid
Aktivna materija: 250 g/l urohloridon
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 1 l, 5 l
Nain delovanja: Selektivni, zemljini herbicid za tretiranje posle setve a pre nicanja
kulture.
Primena: Resent 25-ES je sistemini, zemljini i selektivni herbicid za tretiranje nakon setve,
a pre nicanja kulture za suzbijanje jednogodinjih travnih i irokolisnih korova u suncokretu,
krompiru i kukuruzu u koliini:
suncokret 2 l/ha (20 ml na 100 m2) za zemljite sa 1-3% humusa, 4 l/ha (40 ml na 100 m) za
zemljite sa 3% humusa
krompir 2 l/ha (20 ml na 100 m2) za zemljite sa 1-3% humusa, 4 l/ha (40 ml na 100 m) za
zemljite sa 3% humusa,
kukuruz (bez poduseva) u kombinaciji (radi proirenja spektra delovanja) 1,5 l/ha Resent 25-
ES + 1 l/ha preparata na bazi 50%-tnog terbutilazina (15 ml Resent 25-EC + 10 ml terbuti-
lazina).
DELOVANJE NA KOROVE:
Dobro suzbija (ekasnost >90%):
jednogodinje uskolisne (travne) korove, kao to je proso korovsko (Echinochloa crus-galli);
irokolisne korove, kao to su: lipica teofrastova (Abutilon theofrasti), tir obini (Amaran-
thus retroexus), tir bljutavi (A. blitoides), ambrozija (Ambrosia artemisifolia), vijuac njivski (Bil-
derdykia conculculus), trauak obini (Capsella bursa pastoris), pepeljuge (Chenopodium spp.),
tatula obina (Datura stramonium), konica obina (Galinsoga parviora), mrtva kopriva crvena
(Lamium purpureum), dvornik veliki (Polygonum lapathiofolim), dvornik obini (Polygonum per-
sicaria), tut obini (Portulaca oleracea), goruica poljska (Sinapis arvensis), pomonica obina
(Solanum nigrum), gorika obina (Sonchus oleraceus), mijakinja obina (Stellaria media),
jednogodinji istac (Stachys annua), estoslavice (Veronica spp.).
Zadovoljavajue suzbija (ekasnost 75-90%): lubeniarka njivska (Hibiscus trionum).
Slabije delovanje (ekasnost<75%): sirak iz semena Sorghum halepense (iz semena).
Karenca (u danima):
63-krompir, silani kukuruz
OVP-kukuruz, suncokret.
Registrovano u programu zatite: kukuruz, suncokret, krompir
Pinus TKI
repiinog sjajnika (Meligetes aeneus) u usevu uljane repice, u koliini 0,75-1 l/ha uz utroak
vode 300-600 l/ha.
Karenca (u danima):
28 - jabuasto voe
*Preparat je u postupku registracije, zato je potrebno upotrebu i karencu proveriti u upustvu za upotrebu, koje je priloeno
uz preparat
PREGLED PREPARATA
122
TIGER 25 WG
herbicid
Aktivna materija: 250 g/kg rimsulfuron
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanje: 10g, 50 g, 100 g
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se liem i korenom.
Preparat Tiger 25 WG ispoljava dobru ekasnost (> 90%) u odnosu na: Amaranthus blitoides (tir
bljutavi), Amaranthus retroexus (tir obini), Capsela bursa pastoris (hou neu), Chenopodium
hybridum (pepeljuga hibridna), Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus- galli (proso korovsko),
Helianthus annus, Setaria glauca, Sinapis arvensis, Stachys annua (istac jednogodinji), Sorghum
halepense (divlji sirak iz semena i iz rizoma) i Symphytum ocinale.
Zadovoljavajuu ekasnost (ef.<75-90%) u odnosu na: Abutilon theophrasti
Primena: Preparat Tiger 25 WG je selektivni translokacioni herbicid, namenjen za suzbijanje
travnih i nekih irokolisnih korova u usevu kukuruza:
a) jednokratnom primenom:
- 40 - 50 g/ha (0,4 - 0,5 g na 100 m
2
) + 0,1 % okvaivaa Trend 90, za suzbijanje jednogodinjih
korova,
- 50 - 60 g/ha (0,5 - 0,6 g na 100 m
2
) + 0,1 % okvaivaa Trend 90, za suzbijanje viegodinjih
korova,
b) dvokratnom primenom:
- 30 + 30 g/ha (0,3 + 0,3 g na 100 m
2
) + 0,1 % okvaivaa Trend 90.
VREME PRIMENE:
a) jednokratna primena:
Preparat se primenjuje folijarno kada kukuruz ima 1-7 listova (faze 11-17 BBCH-skale), travni
korov od faze jednog lista do bokorenja, a irokolisni korov u fazi 2-4 lista.
b) dvokratna primena:
Prvo tretiranje kada kukuruz ima razvijena 1-3 lista (faze 11-13 BBCH-skale), travni korov od faze
jednog lista do bokorenja, a irokolisni korov u fazi 2-4 lista. Drugo tretiranje posle nicanja novih
korova, a da kukuruz nema vie od 7 razvijenih listova.
Tiger 25 WG se primenjuje prskanjem pomou lenih ili traktorskih prskalica uz utroak 200
-400 l vode/ha, odnosno 2-4 l vode na 100 m
2
.
Karenca (u danima):
63-silani kukuruz, OVP-merkantilni kukuruz
Registrovano u programu zatite: kukuruz
GAT Microencapsulation
PREGLED PREPARATA
123
TIGER 25 OD
herbicid
Aktivna materija: 250 g/l rimsulfuron
Formulacija: uljana disperzija (OD)
Pakovanje: 500 ml, 1 l, 3 l
Nain delovanja: Selektivni herbicid. Usvaja se liem i korenom.
Preparat Tiger 25 OD ispoljava dobru ekasnost (> 90%) u odnosu na: Echinochloa crus- galli
(proso korovsko), Sorghum halepense (divlji sirak iz semena i iz rizoma), Helianthus annus, Galin-
soga parviora, Sinapis arvensis, Sonchus arvensis
Zadovoljavajuu ekasnost (ef.<75-90%) u odnosu na: Abutilon theophrasti, Hibiscus trionum
Primena:
Preparat Tiger 25 OD je selektivni translokacioni herbicid, namenjen za suzbijanje jednogodinjih
i viegodinjih travnih i nekih irokolisnih korova u usevu kukuruza u koliini 50 ml/ha, odnos-
no 0,5 ml na 100 m
2
.
VREME PRIMENE: Preparat se primenjuje folijarno kada kukuruz ima 1-7 listova (faze 11-17
BBCH-skale), travni korovi od faze jednog lista do poetka bokorenja, a irokolisni korovi u fazi
2-4 lista.
Tiger 25 OD se primenjuje prskanjem pomou lenih ili traktorskih prskalica uz utroak 200
-400 l vode/ha, odnosno 2-4 l vode na 100 m
2
.
Karenca (u danima):
63-silani kukuruz, OVP-merkantilni kukuruz
Registrovano u programu zatite: kukuruz
GAT Microencapsulation
PREGLED PREPARATA
124
TRIKEPIN 48 EC
herbicid
Aktivna materija: 480 g/l triuralin
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 1 l
Nain delovanja: kontaktno, preko zemljita
DELOVANJE NA KOROVE:
Dobro suzbija:
Jednogodinje travne korove, kao to su: svraica crvena (Digitaria sanguinalis) proso korovski
(Echinochloa crus-galli), muhar sivi (Setaria glauca), muhar zeleni (S. viridis), S. verticiliata, sirak
divlji iz semena (Sorghum halepense);
Jednogodinji irokolisne korove, kao to su: tir bljutavi (Amaranthus blitoides), tir obini (A.
retroexus), pepeluga obina (Chenopodium album), pepeluga mnogocvetna (Ch. hybridum),
tut obini (Portulaca oleracea), mijakinja obina (Stellaria media),istac jednogodinji (Stachys
annua).
Zadovoljavajue suzbija:
Uskolisni (travni) korovi kao to je: sirak iz semena (Sorghum halepense).
irokolisni korovi kao to su: taruak (Capsella bursa-pastoris), konica obina (Galinsoga parvi-
ora).
Slabo suzbija:
Jednogodinje irokolisne korove kao to su: lipica teofrastova (Abutilon theophrasti), tatula
obina (Datura stramonium), mirunka obina (Diplotaxis muralis), lubeniapka njivska (Hibiscus
trionum), goruica poljska (Sinapis arvensis), pomonica obina (Solanum nigrum), rotka divlja
(Raphanus raphanistrum), boca obina (Xanthium strumarium).
Primena: TRIKEPIN 48 EC se upotrebljava za suzbijanje jednogodinjih travnih i irokolisnih
korova u:
suncokret, soja, uljana repica, (na dobro pripremljenom zemljitu pre setve) i
paradajz, paprika, kupus, kelj, karfol (na dobro pripremljenom zemljitu pre rasaivanja)
u koliini:
1-1,5 l/ha, odnosno 10-15 ml na 100 m2 za laka zemljita (1-3 % humusa),
2 l/ha, odnosno 20ml na 100 m2 za srednje teka zemljita (3-5 % humusa), i
2-2,5 l/ha, odnosno 20-25 ml na 100 m2 za teka zemljita (> 5 % humusa).
Nakon tretiranja zemljite treba odmah istanjirati ili izvriti inkorporaciju sredstva na dubinu 5-8
cm radi spreavanja isparavanja sredstva.
Karenca (u danima):
70 - paprika, 91 - kupusnjae, OVP - suncokret, soja, uljana repica, paradajz, pasulj
Registrovano u programu zatite: soja, suncokret, uljana repica, kupusnjae, pasulj,
paprika, paradajz
Pinus TKI
PREGLED PREPARATA
125
TRIUMPH
herbicid
Aktivna materija: 768 g/l acetohlor + 128 g/l dihlormid
Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)
Pakovanje: 1 l, 10 l, 200 l
Nain delovanja: selektivni, zemljini herbicid
VALIS M
fungicid
Aktivna materija: 600 g/kg mankozeb + 60 g/kg valiphenal
Formulacija: vododisperzibilne granule (WG)
Pakovanje: 200 g, 1 kg
Nain delovanja: kontaktno, sistemino i kurativno
Primena: Selektivni sistemini herbicid namenjen za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih
korova:
u usevu kukuruza i suncokreta u koliini:
2 l/ha (20 ml na 100m
2
) na slabo humusnim zemljitima (1-3 % humusa);
2,5 l/ha na humusnim zemljitima (> 3% humusa), pri emu suzbija i jednogodinje irokolisne
korovske vrste, kao to su vrste iz roda Polygonum (dvornici) i goruica poljska (Synapis arvensis).
Karenca (u danima):
OVP-zrno kukuruza i suncokreta
Primena: Preparat VALIS M se koristi za preventivno, kurativno i eradikartivno suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae (Phytophthora infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) u usevu
krompira u koliini 2,5 kg/ha (25 g na 100 m
2
), u zasadu vinove loze za suzbijanje prouzrokovaa
plamenjae (Plasmopara viticola), u koliini 2,5 kg/ha i za suzbijanje prouzrokovaa plamenjae
krastavca (Pseudoperonospora cubensis) u koliini 2,5 kg/ha (25 g na 100 m
2
).
Tretiranje se izvodi u skladu sa prognozom i uslovima za ostvarenje infekcije. VALIS M se koristi
folijarno, preventivno pre pojave bolesti. Maksimalan broj tretmana utoku godine je 3. Prvo
tretiranje izvesti kada se pojave uslovi za primarnu infekciju. Ako se uoe simptomi plamenjae
u usevu preparat odmah upotrebiti bez obzira na razvojnu fazu useva. U odsustvu simptoma
plamenjae upotrebite prvi put neposredno pred zatvaranje redova useva.
Karenca (u danima):
7-krompir, 28-vinova loza, 3-krastavci
Registrovano u programu zatite: kukuruz, suncokret
Registrovano u programu zatite: krompir, vinova loza, krastavac
Pinus TKI
Isagro
PREGLED PREPARATA
126
LATINSKA IMENA
Latinsko ime prouzrokovaa bolesti
Alternaria brassicae..........................................
Alternaria helianthi ..........................................
Alternaria mali ................................................
Alternaria solani ..............................................
Alternaria spp. ................................................
Ascochyta spp. ................................................
Aspergillus spp. ...............................................
Bipolaris oryzae ...............................................
Bipolaris sorokiana ..........................................
Blumeria graminis ..........................................
Blumeria graminis tritici ....................................
Blumeria graminis hordei ..................................
Blumeriella jaapii .............................................
Botryosphaeria obtusa .....................................
Botryotinia fuckeliana ......................................
Botrytis cinerea ...............................................
Botrytis spp. ....................................................
Bremia lactucae ..............................................
Calonectria graminicola ...................................
Cercospora beticola .........................................
Cladosporium carpophilum ...............................
Cladosporium herbarum ..................................
Clasterosporium carpophilum ...........................
Coccomyces hiemalis .......................................
Cochliobolus miyabeanus .................................
Cochliobolus sativus ........................................
Colletotrichum lindemuthianum ........................
Diaporthe helianthi .........................................
Diaporthe phaseolorum ...................................
Diplocarpon rosae ...........................................
Drechslera avenae ...........................................
Drechslera graminea ........................................
Drechslera teres ...............................................
Drepanopeziza ribis .........................................
Erysiphe polygoni ............................................
Erysiphe betae ................................................
Erysiphe graminis ............................................
Erysiphe orontii i Sphaerotheca fusca ..................
Erysiphe orontii ...............................................
Erysiphe pisi ....................................................
BOLESTI BILJAKA
Narodno ime
crna pegavost kupusnjaa
crna pegavost suncokreta
crna pegavost jabuke
crna pegavost lista krompira i paradajza
pegavostii koje uzrokuje gljiva iz roda Alternaria
antraknoze koje uzrokujue gljiva iz r. Ascochyta
pale klice kukuruza
pogledaj Cochiobolus miyabeanus
pogledaj Cochiobolus sativus
pepelnica ita
pepelnica penice
pepelnica jema
mrka pegavost lia vinje i trenje
rasta lisna pegavost jabuke
pogledaj Botryotynia cinerea
siva trule
sive trulei
plamenjaa salate
snena plesan
siva pegavost lia eerne repe
pogledaj Venturia carpophila
pogledaj Mycosphaerella tulasnei
pogledaj Stigmina carpophila
pogledaj Blumeriella jaapii
riina helmintosporiozna pjegavost
itna helmintosporiozna pjegavost
antraknoza pasulja i boranije
sivo mrka pegavost stabljike suncokreta
crna pegavost stabla soje
crna lisna pjegavost rue
pogledaj Pyrenophora avenae
pogledaj Pyrenophora graminea
pogledaj Pyrenophora teres
lisna pjegavost ribizla
pogledaj Erysiphe pisi
pepelnica eerne repe
pogledaj Blumeria graminis
pepelnica bundeva
pepelnica duvana
pepelnica graka
LATINSKA IMENA
127
LATINSKA IMENA
Latinsko ime prouzrokovaa bolesti
Erysiphe polyphaga .........................................
Erysiphe spp. ...................................................
Fusarium graminearum ....................................
Fusarium moniliforme ......................................
Fusarium nivale ...............................................
Fusarium spp. .................................................
Fusicoccum amygdali ......................................
Gaeumannomyces graminis .............................
Gibberella fujicuroi ..........................................
Gibberella zeae ...............................................
Guignardia bidwellii .........................................
Gymnosporangium sabinae...............................
Helminthosporium avenae ................................
Helminthosporium gramineum..........................
Helminthosporium oryzae.................................
Helminthosporium sativum ...............................
Helminthosporium spp......................................
Helminthosporium teres....................................
Helminthosporium turcicum..............................
Leptosphaeria avenaria.....................................
Leptosphaeria maculans ..................................
Marssonia rosae ..............................................
Monilinia fructigena .......................................
Monilinia laxa ................................................
Monilinia spp...................................................
Mycosphaerella fragariae..................................
Mycosphaerella graminicola..............................
Mycosphaerella spp..........................................
Mycosphaerella tulasnei....................................
Nectria cinabarina...........................................
Oidium spp.....................................................
Penicillium spp.................................................
Peronospora brassicae.......................................
Peronospora destructor.....................................
Peronospora farinosa........................................
Peronospora manshurica...................................
Peronospora parasitica......................................
Peronospora schachtii.......................................
Peronospora schleideni......................................
Peronospora spp..............................................
Peronospora tabacina.......................................
Phaeosphaeria avenaria....................................
Phoma betae...................................................
Phoma lingam................................................
Narodno ime
pogledaj Erysiphe orontii
pepelnice
fuzarioza itarica
fuzarioza kukuruza
snjena plesan
fuzarioze
pegavost breskve
crna itna noga
fuzarioza stabljike kukuruza
itna fuzarioza
crna tule grozdova
ra kruke
tamna pegavost zobi
prugavost jema
prugavost pirina
pegavost itarica
prugavosti
mreasta pegavost jema
pepeljasta pegavost kukuruza
pegavost zobi
poleganje rasada kupusa
crna lisna pegavost rue
trule plodova voa
suenje cvetova i granica i mrka trule
plodova kotiavog voa
trule plodova
siva pegavost lista jagode
siva pegavost lista penice
lisne pjegavosti koje uzrokuje gljiva iz roda
Mycosphaerella
crna lisna pjegavost itarica
rak jabuke
pepelnice
plisni (zelena plesan)
plamenjaa kupusa
plamenjaa luka
plamenjaa spanaa
plamenjaa soje
pogledaj Peronospora brassicae
pogledaj Peronospora farinosa
pogledaj Peronospora destructor
plamenjae
plamenjaa duvana
pegavost zobi
pale klice eerne repe
poleganje rasada kupusa
128
Latinsko ime prouzrokovaa bolesti
Phoma macdonaldii.........................................
Phoma spp......................................................
Phomopsis helianthi.........................................
Phomopsis phaseoli.........................................
Phomopsis spp................................................
Phomopsis viticola............................................
Phytophtora capsici..........................................
Phytophtora cryptogea......................................
Phytophtora infestans.......................................
Plasmopara halstedii.........................................
Plasmopara viticola..........................................
Pleospora allii..................................................
Podosphaera leucotricha...................................
Polystigma rubrum...........................................
Pseudocercosporella herpotrichoides...................
Pseudomonas solanacearum.............................
Pseudoperonospora cubensis.............................
Pseudoperonospora humuli...............................
Pseudopeziza tracheiphila..................................
Puccinia chrysanthemi......................................
Puccinia coronata............................................
Puccinia dispersa..............................................
Puccinia glumarum..........................................
Puccinia graminis.............................................
Puccinia helianthi.............................................
Puccinia hordei................................................
Puccinia horiana..............................................
Puccinia pelargonii-zonalis................................
Puccinia recondita recondita..............................
Puccinia recondita tritici....................................
Puccinia simplex...............................................
Puccinia spp....................................................
Puccinia striiformis............................................
Puccinia triticina...............................................
Pyrenophora avenae.........................................
Pyrenophora graminea......................................
Pyrenophora teres............................................
Pyricularia oryzae.............................................
Pythium debaryanum.......................................
Pythium spp....................................................
Rhizoctonia solani............................................
Rynchosporium secalis......................................
Sclerotinia minor..............................................
Sclerotinia sclerotiorum.....................................
Septoria apiicola..............................................
Septoria avenae...............................................
Narodno ime
crna pjegavost suncokreta
bolesti koje uzrokuju gljive iz roda Phoma
pogledaj Diaporthe helianthi
pogledaj Diaporthe phaseolorum
bolesti koje uzrokuju gljive iz roda Phomopsis
crna pegavost vinove loze
plamenjaa paprike
plamenjaa gerbera i ukrasnog bilja
plamenjaa krompira i paradajza
plamenjaa suncokreta
plamenjaa vinove loze
rasta pegavost luka
pepelnica jabuke
plamenjaa ljive
poleganje itarica
bakterijska trule krompira
plamenjaa krastavaca
plamenjaa hmelja
crvenilo lista vinove loze
ra hrizantema
ra zobi
ra rai
uta ili crtiava ra
crna ra strnih ita
ra suncokreta
ra jema
bela ra hrizantema
ra pelargonija
pogledaj Puccinia dispersa
lisna ra penice
pogledaj Puccinia hordei
re
uta ra penice
ra penice
tamna pegavost zobi
prugavost jema
mreasta pjegavost jema
siva pegavost pirina
pale klijanaca
poleganje rasada (palei)
bela noga krumpira
okruglasta pegavost jema i rai
siva trule salate
siva trule
siva pegavost lista celera
pogledaj Phaeosphaeria avenaria
LATINSKA IMENA
129
Latinsko ime prouzrokovaa bolesti
Septoria lycopersici...........................................
Septoria nodorum............................................
Septoria spp....................................................
Septoria tritici..................................................
Sphaeropsis malorum.......................................
Sphaerotheca aphanis......................................
Sphaerotheca fusca..........................................
Sphaerotheca macularis....................................
Sphaerotheca mors-uvae...................................
Sphaerotheca pannosa persicae.........................
Sphaerotheca pannosa rosae.............................
Stagonospora nodorum....................................
Stemphylium vesicarium....................................
Stigmina carpophila.........................................
Taphrina deformans..........................................
Thanathephorus cucumeris................................
Tilletia caries....................................................
Tilletia tritici.....................................................
Tranzschelia pruni-spinosae...............................
Uncinula necator..............................................
Uromyces betae...............................................
Ustilago avenae...............................................
Ustilago hordei.................................................
Ustilago maydis...............................................
Ustilago nuda.................................................
Ustilago tritici..................................................
Ustilago zeae..................................................
Venturia carpophila..........................................
Venturia inaequalis...........................................
Venturia pyrina................................................
Venturia spp....................................................
Xanthomonas phaseoli.....................................
Narodno ime
pegavost lista rajice
pogledaj Stagonospora nodorum
lisne pjegavosti
lisna pegavost penice
pogledaj Botryosphaeria obtusa
pepelnica jagoda
pepelnica bundeva
pepelnica hmelja
pepelnica ogrozda
pepelnica breskve
pepelnica ipka
rasta pjegavost penice
pogledaj Pleospora allii
upljikavost lia kotiavog voa
kovravost breskve
bela noga krompira, (vidi Rizoctonia solani)
glavnica penice
pogledaj Tilletia caries
ra ljive
pepelnica vinove loze
ra eerne repe
prana gar zobi
pokrivena gar jema
mehurasta gar kukuruza
otkrivena gar jema
gar penice
pogledaj Ustilago maydis
krastavost breskve
krastavost jabuke
krastavost kruke
krastavosti
bakterijska pjegavost mahuna
LATINSKA IMENA
130
LATINSKA IMENA
TETOINE NA KULTURAMA
Latinsko ime tetoine
Acanthoscelides obtectus...................................
Acari na. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Acarus siro......................................................
Adoxophyes orana............................................
Adoxophyes reticulana......................................
Agromyzi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Agrotis segetum...............................................
Agrotis spp......................................................
Aleurodes brassicae..........................................
Aleyrodes proletella...........................................
Al eyrodi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Anarsia lineatella.............................................
Anaraphis farfare.............................................
Anthonomus pomorum....................................
Anthonomus spp..............................................
Aphi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aphis fabae.....................................................
Aphis pomi.....................................................
Apodemus sylvaticus.........................................
Archips rosana.................................................
Arge rosae.......................................................
Arvicola terrestris..............................................
Athalia rosae...................................................
Atomaria linearis..............................................
Autographa gamma.........................................
Baris laticolis....................................................
Blatella germanica...........................................
Blatta orientalis................................................
Boarmia rhomboidaria.....................................
Bothynoderes punctiventris................................
Brevicoryne brassicae........................................
Bruchus atomarius...........................................
Bruchus lentis..................................................
Bruchus pisorum..............................................
Cacopsylla piri.................................................
Cacopsylla pyrisuga..........................................
Calepitrimerus vitis...........................................
Carpocapsa pomonella.....................................
Cemiostoma scitella.........................................
Narodno ime
Grakov iak
grinje
branena grinja
savija pokoice plodapogledaj Adoxophyes
orana
smotavac ogrozda i ribizle
muve mineri
ozima sovica
sovice
pogledaj Aleyrodes proletella
kupusni leptirasta va
leptiraste vai, bele muice
breskvin moljac
crna krukina va
jabukin cvetojed
cvetojedi
lisne vai
crna repina va, crna pasuljeva va
zelena jabukina va
belonogi poljski mi
ruin savija
ruina osica
vodena voluharica
repiina lisna osa
atomarija
sovica gama
kupusna crni barida
smei ohar
crni ohar
mrazovac pogledaj Peribatodes rhomoidarius
repina pipa
pepeljasta kupusna lisna va
bobov iak
iak soiva
grakov iak
obina krukina buva
velika krukina buva
akarinozna grinja vinove loze
jabukin smotavac pogledaj Cydia pomonella
miner okruglih mina pogledaj Leucoptera
malifoliella
LATINSKA IMENA
131
Latinsko ime tetoine
Ceratitis capitata..............................................
Ceroplastes rusci..............................................
Ceutorhynchus assimilis....................................
Ceutorhynchus spp...........................................
Chaetochnema tibialis......................................
Cheimatobia brummata...................................
Ci cadi nea. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cocci dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Cocci nel l i dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Col eoptera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Colomerus vitis................................................
Contarinia spp.................................................
Cricetus cricetus...............................................
Cryptolestes spp...............................................
Curculio nucum...............................................
Cydia funebrana..............................................
Cydia molesta..................................................
Cydia pomonella..............................................
Cydia spp........................................................
Dacus oleae....................................................
Delia radicum..................................................
Di aspi di dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Di ptera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ditylenchus dipsaci...........................................
Dysaphis devecta.............................................
Dysaphis plantaginea.......................................
Dysaphis pyri...................................................
El ateri dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ephestia elutella...............................................
Ephestia spp....................................................
Epitrimerus piri................................................
Erannis defoliaria.............................................
Eriophyes piri...................................................
Eriophyes vitis..................................................
Eri ophyi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Eriosoma lanigerum.........................................
Eulecanium corni.............................................
Eulecanim persicae...........................................
Eupoecilia ambiguella.......................................
Euproctis chrysorrhoea......................................
Eurydema ventrale............................................
Eurygaster integriceps.......................................
Eurygaster maura.............................................
Eurygaster spp.................................................
Euxoa(Agrotis) temera.......................................
Frankliniella occidentalis....................................
Narodno ime
breskvina vona muva
smokvin medi
rila kupusne mahune
pipe, rilai, surlai
repin buva
mali mrazovac pogledaj Operophtera brumata
cikade
titaste vai
bubamare
tvrdokrilci
erinozna grinja vinove loze
muve galice
hrak
rastocrvena itna buba
leskin rila
lijivin smotavac, ljivin savija
breskvin smotavac, breskvin savija
jabukin smotavac, jabukin savija
sotavci, savijai ploda
maslinina muva
kupusna muva
titaste vai
muve
nematoda stabljike
va crvenih gala
pepeljasta va jabuke
pepeljasta va kruke
skoibube, injaci
duvanov moljac (moljac u skladitima-polifag)
plamenci-branari
krukina grinja
veliki mrazovac
galikolna erioda lista kruke
erinozna grinja vinove loze vidi Colomerus vitis
erinozne grinje
krvava va
ljivina titasta va
breskvina titasta va
uti groani moljac
utotrba
crvena kupusna stenica
azijska itna stenica
itna stenica
itne stjeice
prolena sovica
kalifornijski tris
LATINSKA IMENA
132
Latinsko ime tetoine
Geometri dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Graci l l ari i dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Gryllotalpa gryllotalpa......................................
Hal ti ci nae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Hedya nubiferana.............................................
Helicoverpa armigera........................................
Heliothis spp....................................................
Heterodera schachtii.........................................
Hibernia defoliara.............................................
Hoplocampa spp. ............................................
Hoplocampa brevis..........................................
Hoplocampa testudinea...................................
Hylemyia antiqua.............................................
Hyphantria cunea............................................
Lacanobia (Mamestra) oleracea..........................
Lasioderma serricorne.......................................
Lecanium persicae...........................................
Lema melanopa...............................................
Lepi doptera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Leptinotarsa decemlineata.................................
Leucoptera scitella............................................
Liriomyza spp..................................................
Lobesia (Polychrosis) botrana.............................
Loxostege sticticalis...........................................
Lygus pratensis.................................................
Lygus rugulipennis............................................
Lygus spp........................................................
Lymantria dispar..............................................
Lyonetia clerkella..............................................
Lyonetiidae ....................................................
Malacosoma neustrium....................................
Mamestra brassicae..........................................
Mamestra (Lacanobia) oleracea..........................
Mamestra spp. ( Lacanobia spp.).........................
Melanaphis pyraria..........................................
Meligethes aeneus............................................
Melolontha melolontha....................................
Microtus arvalis................................................
Mus musculus..................................................
Musca domestica.............................................
Myzus pruniovium...........................................
Myzus persicae.................................................
Myzus varians..................................................
Napomyza gymostona.....................................
Nemapogon granella........................................
Noctui dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Narodno ime
zemljomerke, mrazovci
moljci mineri
rovac
buvai
sivi savija pupoljaka
pamukov sovica, isto Chloridea armigera)
sovice
repina nematoda
veliki mrazovac pogledaj Erannis defoliaria
vone ose
krukina osa
jabukina osa
lukova muva
dudovac
povrtna sovica
duvanova buba
breskvin titasta va
itna pijavica
leptiri
krompirova zlatica
miner okruglih mina isto Cemiostoma scitella
lisni miner
sivi groani moljac
metlica
travna stenica
poljska stenica
stenice
gubar
miner zmijolikih mina mina
lisnih minera
kukavija suza
kupusna lisna sovica
povrtna sovica
vrtne lisne sovice
smea va kruke
repiin sjajnik
majski gundelj
poljska voluharica
kuni mi
obina kuna muva
crna va trenje
breskvina zelena va
siva breskvina va
minirajua muva luka
ambarski moljac
sovice
LATINSKA IMENA
133
Latinsko ime tetoine
Operophtera brumata.......................................
Oryzaephilus surinamensis................................
Oscinella frit....................................................
Ostrinia nubilalis..............................................
Oulema melanopus..........................................
Oulema spp.....................................................
Pandemis heparana..........................................
Panonyhus ulmi...............................................
Parthenoleucanium corni..................................
Panonychus ulmi.............................................
Pegomya hyoscyami.........................................
Peribatodes (Boarmia) rhomdoidaria...................
Phorbia brassicae.............................................
Phorodon humuli.............................................
Phyllobius oblongus..........................................
Phyllobius spp..................................................
Phyllonorycter blancardella pomifoliella...............
Phyllonorycter corylifoliella................................
Phyllonorycter spp............................................
Phytodecta fornicata........................................
Pi eri dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pieris brassicae.................................................
Pieris rapae......................................................
Plodia interpunctella.........................................
Plutella maculipennis........................................
Prays oleae......................................................
Pseudaulacaspis pentagona..............................
Pseudococci dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pseudococcus citri............................................
Psylla mali......................................................
Psylla piri........................................................
Psylla pirisuga..................................................
Psylla spp........................................................
Psyl l oi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pulvinaria vitis.................................................
Quadraspidiotus perniciosus..............................
Rattus norvegicus............................................
Rattus rattus....................................................
Rhagoletis cerasi..............................................
Rhizopertha dominica.......................................
Sci ari dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sitophilus granarius..........................................
Sitophilus oryzae..............................................
Sitophilus spp..................................................
Narodno ime
mali mrazovac
surinamski branar
vedska muva
kukuruzni plamenac
itna pijavica isto Eulema melanopus i Lema
melanopus
itne pijavice
savija lista i pokoice ploda jabuke i kruke
crvena vona grinja
ljivina titasta va
crvena vona grinja
repina muva
zemljomjerka
kupusna muva isto Delia brasicae
hmeljova lisna va
smei listojed
vone pipe, listojedi
miner takastih mramornih mina, jabukin
lisni miner
miner belih mina
vrste minera
lucernina buba
kupusari
veliki kupusar
mali kupusar
bakrenasti braneni moljac
kupusni moljac
maslinin moljac
dudova titasta va
votane titaste vai
branasta titasta va limuna
jabukina lisna buva
obina krukina buva
velika krukina buva
lisne buve
lisne buve
lozina titasta va
kalifornijska titasta va
sivi pacov
crni pacov
trenjina muva
dominikanski branar
ampinjonske muice
itni iak
pirinani iak
ici
LATINSKA IMENA
134
Latinsko ime tetoine
Sitophilus zeamais..........................................
Sitotroga cerealella.........................................
Sparganothis pilleriana...................................
Spilonota ocellana..........................................
Stegobium paniceum......................................
Stephanitis pyri..............................................
Stigmella malella...........................................
Tanymecus dilaticollis.....................................
Tanymecus palliatus.......................................
Tenebrio molitor.............................................
Tenebrioides mauretanicus..............................
Tetranychi dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tetranychus telarius.........................................
Tetranychus urticae.........................................
Thaumatocampa pityocampa..........................
Thaumehtopoea phytioc..................................
Theresimina ampelophaga...............................
Thrips tabaci..................................................
Thysanoptera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tor tri ci dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tortrix viridana...............................................
Trialeurodes vaporariorum................................
Tribolium castaneum.......................................
Tribolium confusum........................................
Tribolium spp..................................................
Trogoderma granarium....................................
Tyroglyphus farinae.........................................
Tr ypeti dae. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Yponomeuta malinella....................................
Yponomeuta spp.............................................
Zabrus tenebrioides.........................................
Narodno ime
kukuruzni iak
itni moljac
groani savija
crveni smotavac vonih pupova
hlebna buba
krukina stenica
patuljasti miner
siva kukuruzna pipa
mala repina pipa
veliki branar
mauritanijski branar
grinje
lipova grinja
obini pauinar, uta grinja
borov etnik
pogledaj Thaumatocampa pityocampa
terezija, lozin pupar
duvanov trips
resiari (tripsi)
smotavci, savijai
hrastov savija
bela leptirasta va, bela muica
crvenorii branar
mali branar
branari
trogoderma, indijski branar (karantenska
tetoina)
pogledaj Acarus siro
vone muve
jabukin smotavac
smotavci zapredari
itni bauljar
LATINSKA IMENA
135
Latinsko ime korova
Abutilon theophrasti
Achillea millefolium L.
Aegopodium podargaria L.
Agrostemma githago L.
Ajuga reptans L.
Alopecurus myosuroides
Anthemis cotula L.
Amaranthus blitoides
Amaranthus retroexus L.
Ambrosia artemisifolia
Anagallis arvensis L.
Anthemis arvensis L.
Apera spica venti
Aristolochia clematitis L.
Artemisia vulgaris L.
Atriplex patula L.
Avena fatua L.
Bidens tripartitus L.
Bifora radians MB
Brassica nigra L.
Bromus spp. L.
Calystegia sepium (L.) R.
Capsella b. pastoris (L.) M.
Cardamine pratensis L.
Cardaria draba (Lepidium draba)
Carex spp. L.
Carpinus betulus L.
Centaurea cyanus L.
Cerastium arvense L.
Chenopodium album L.
Chenopodium polyspermum L
Chrysanthemum segetum
Cichorium intybus L.
Cirsium arvense (L.) Scop.
Clematis vitalba L.
Colchicum autumnale L.
Consolida regalis
Convolvulus arvensis L.
Crategus spp. L.
Cuscuta spp.
Cynodon dactylon (L.) Pers.
Cyperus spp. L.
Narodno ime
Teofrastova lipica
hajduka trava
obini sedmolist
poljski kukolj
puzava ivica
miji repak
babina trava, smrduica
bljutavi tir
obini tir
ambrozija, limundik
crvena vidovica, poljska krika
poljski jarmen, poljski prsenak
obini strac, obina slakoperka
vuja jabuka, vuja stopa
obini pelen
divlja loboda
divlji ovas
dvozub, kozji rogovi
smrdua
crna slaica
ovsik (stoklasa), klasae
obini ladole (veliki slak)
hou-neu, rusomaa
skakavica
renika
a
obini grab
razliak
poljski tiinac
pepeljuga
mnogocvetna pepeljuga
brati
cikorija, vodopija
palamida
pavit
mrazovac
avornjak
poponac, slak
glog
vilina kosica
zubaa,troskot
ilj
Opis
di
di,v
di,v
di, j
di,v
m,j
di
di
di,j
di
di,j
di,j
m,j
di,v
di,v
di,j
m,j
di,j (v)
di
di
m
di,v
di,j ( d )
di,j ( d )
di
m,v
di
di,j
di,v
di,j
di,j
di
di,v
di,v
di
m,v
di
di,v
di
di,j
m,v
m
Stanite
P
TP,VV
VV,TP
P
TP
P
P,V
P
VV,P,V
P
P,V
P,V,VV
P,VV
VV
VV,TP
P,V,VV
P
P,V
P
P
P
VV
P,V,VV
TP
TP
TP

P
VV,P
P,V,VV
P,VV
P
TP,P,V,VV
P,VV
TP,VV
TP
P
P,VV,V

P,PT
VV,P
M
PREGLED KOROVA KOJI SE NAJEE POJAVLJUJU
U RAZLIITIM KULTURAMA
LATINSKA IMENA
136
Latinsko ime korova
Dactylis glomerata L.
Datura stramonium
Daucus carota L.
Digitaria sanguinalis Scop.
Echinochloa crus galli L.
Elymus repens ( A.r.) Beauv.
Erica spp. L.
Erigeron canadensis L.
Erodium cicutarium L.
Equisetum arvense L.
Euphorbia spp. L.
Fumaria ocinalis L.
Galeopsis tetrahit L.
Galinsoga parviora C.
Galium aparine L.
Glechoma hederacea L.
Helianthus annuus L.
Heracleum sphondylium L.
Holcus lanatus L.
Hordeum spp. L.
Hyoscyamus niger
Juncus spp. L.
Juniperus spp. L.
Lamium amplexicaule L.
Lamium purpureum L.
Lamium spp. L.
Lathyrus spp. L.
Lepidium draba L.
Linaria vulgaris Mill.
Lithospermum arvense L.
Lolium perenna L.
Lychnis os cuculi L.
Malva spp. L.
Matricaria chamomilla L.
Matricaria inodora L.
Matricaria matricarioides L.
Mentha spp. L.
Mercurialis annua L.
Myosotis arvensis (L.) Hill.
Orobanche ramosa L.
Oxalis stricta L.
Panicum milleaceum L.
Panicum spp. L.
Papaver rhoeas L.
Phragmites communis L.
Narodno ime
jeevica
tatula
divlja mrkva
crvena svraica
kotan
maljenica
crnica
kanadska hudoletnica,
repusnjaa
iva trava, dugokljuni apljan
rastavi, poljska preslica
mleike
dimnjaa
mrtva kopriva
konica
prilepaa, bro, broika
puzava dobriica
divlji suncokret
maja apa
vunenasta medunica
jeam
bunika
site
borovnica
mrtva kopriva
crvena mrtva kopriva
mrtva kopriva
grahorice
renika
lanilist
ptije proso, poljska biserka
ljulj, francuski ljulj
uac
slez
kamilica
bezmirisna kamilica
uta titrica, mirisna kamilica
menta, nana, metvica
jednogodinji prosinac,
jednogodinja rosulja
poljski spomenak, potonica
razgranati volovod
obini cecelj
proso
proso
bulka, poljski mak
Opis
m
di
di,j (d)
m,j
m,j
m,v
di
di,j (d)
di,j (d)
pp,v
di,v
di,j
di,j
di,j
di,j (d)
di,v
di
di,j (v)
m,v
m
di
m,v
gs
di
di
di,j (d)
di,j (v)
di,d ( v)
di,v
di,j (d)
m,v
di,v
di
di,j
di (j,d)
di (j,d)
di,v
di,j
di,j
di
di,v
m
m
di,j (d)
m
Stanite
VV
P
VV,P,TP
P,VV,V
P,VV,V
VV,P

VV,P,V
VV
P,VV,TP
P,VV,V
VV,P
P,V
P,V,VV
P
TP,V,VV
P
TP,VV
VV
P
TP
TP

P,TP,V
P,TP,V
VV,P,TP,V
P,VV
P,VV
P,VV
P,VV
VV,P
TP
P,TP
VV,P,V
P,TP
P,TP
P,VV
P,V
TP,P,VV
TP
VV,P
P
P
P,VV
M
LATINSKA IMENA
137
Latinsko ime korova
Potentilla reptans L.
Plantago spp. L.
Poa annua L.
Polygonum aviculare L.
Polygonum persicaria L.
Polygonum convolvulus
L.(Bilderdykia convolvulus)
Polygonum lapathifolium
Portulaca oleracea L.
Prunus spinosa L.
Ptreidium aquilinum (L.) Kuhn
Ranunculus arvensis L.
Ranunculus repens L.
Raphanus raphanistrum L.
Rhinanthus major Rach.
Rorippa silvestris (L.) B.
Rosa canina L.
Rubus caesius L.
Rumex acetosa L.
Rumex acetosella L.
Rumex crispus L.
Rumex obtusifolius L.
Sambucus spp. L.
Senecio vulgaris L.
Setaria glauca (L.) P.B.
Setaria viridis (L.) P.B.
Sherardia arvensis L.
Sinapis arvensis L.
Sisymbrium spp. L.
Sonchus arvensis L.
Sonchus oleraceus L.
Solanum nigrum L.
Sorghum halepense (L.) Pers.
Spergula arvensis L.
Stachys annua L.
Stachys arvensis L.
Stellaria media (L.) Vill.
Symphytum ocinale L.
Tanacetum spp. L.
Taraxacum ocinale Web.
Thlaspi arvense L.
Tussilago farfara L.
Typha spp. L.
Urtica dioica L.
Urtica urens L.
Veronica agrestis L.
Narodno ime
obina trska
puzajui petoprst (petolist)
bokvica
jednogodinja livadarka
ptiji dvornik
dvornik obini
njivski vijuac, slak, poponac
veliki dvornik, veliki lisac
tut,portulak
crni trn
paprat, bujad
poljski ljuti
livadski ljuti
divlja rotkva
veliki ukavac
obini grbak
pasja rua
divlja kupina
veliki kiseljak, tavelj, zelje
mala kiseljak, mali tavelj
livadsko zelje, tavelj
tavelj, konjtak
bazga
obini kostri
sivi muhar, veliki muvar
zeleni muhar
veni
goruica
oranj
poljska gorika
obina gorika, kostre, svinjak
crna pomonica
divlji sirak
poljska kolenika
jednogodinji istac
poljski istac
mijakinja
gavez
vrati
maslaak
kravlja stisnua
podbel, leskovaa
rogozi
velika kopriva
mala kopriva, prava kopriva
njivska estoslavica
Opis
di,v
di,v (j,d)
m,j ( d,v)
di,j
di,j
di,j
di
di,j
di
pp,v
di,j
di,v
di,j
di,j
di,v
di
di,v
di,v
di,j
di,v
di,v
di
di,j (d)
m,j
m,j
di,j
di,j
di
di,v
di,j
di,j (d)
m,v
di,j
di,j
di
di,j
di,v
di
di,v
di,j (d)
di,v
m
di,v
di,j
di,j
di
Stanite
TP,VV
P,VV,V
P,VV,V
P,V,VV
P,V,VV
P,V,VV
P,V
P,VV

TP,VV
P,VV
P,VV
P,V,VV
TP,VV
P,VV
,TP
VV,TP
P,TP,VV
P,TP,VV
P,TP,VV
P,TP,VV
TP
P,VV
P,V,VV
P,V,VV
P
P,VV
VV
P,V,VV
P,V,VV
P,V,VV
P,VV
P,V
P,V,VV
P
P,V,VV
P,TP,VV
P,TP
TP,P,VV
P,VV
TP,VV,P
M
VV
TP,VV
P,TP
P
LATINSKA IMENA
138
Legenda:
VV = vonjaci, vinogradi
P =poljski usevi
V = vrtovi
M = movare
= ume
m = monkotiledone biljke
di = dikotiledone biljke
pp = paprati
gs = golosemenjae
j = jednogodinji
d = dvogodinji
v = viegodinji
Latinsko ime korova
Veronica arvensis L.
Veronica hederifolia L.
Veronica persica
Vicia cracca L.
Vicia sativa L.
Viola arvensis Murr.
Narodno ime
poljska estoslavica
brljanasta estoslavica
perzijska estoslavica
ptija grahorica
obina grahorica
poljska ljubiica
Opis
di
di
di,v
di,j
di,j
Stanite
P,TP
P
P,VV
P
P,V,VV
LATINSKA IMENA
139
PRAVILNA UPOTREBA PREPARATA ZA ZATITU BILJA
SKLADITENJE
uvati dobro zatvoreno u izvornoj ambalai i u zakljuanoj prostoriji, izvan dohvata dece. Pros-
tor treba biti suv i prohladan, bez hrane, pia i stone hrane. Sredstvo mora biti odvojeno od
izvora paljenja (zabranjeno puenje), zapaljivog materijala i eksplozivnih materijala. Tempera-
tura ne sme biti nia od 5C ni via od 30C.
UPOTREBA
Propisana koliina preparata izmea se sa malo vode, te ulije u rezervoar prskalice u koji je
prethodno stavljena polovina ukupno potrebne koliine vode. Preostalom koliinom vode
dopuni se rezervoar uz stalno meanje. Prskanje se izvodi lenim ili traktorskim prskalicama
i atomizerima.
MERE SIGURNOSTI
Kod primene treba spreiti kontaminaciju bunara, vodotokova, jezera i izvorita voda radei na
najmanje dvadeset metara udaljenosti od njih. Pakovanjem treba paljivo rukovati i paljivo ga
otvarati. Za vreme rada ne sme se jesti, piti niti puiti. Ne udisati prainu, dim i kapljice rastvora.
Spreiti dodir s koom i oima, a nakon rada oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom. Pri
radu treba nositi zatitnu odeu, gumene izme i rukavice, zatitnu opremu za oi, lice i respira-
tor. Zaostalo sredstvo i zaprljane predmete isprati vodom koja se mora utroiti tokom primene,
zatim jo jednom oprati vodom i detrdentom, te na kraju isprati istom vodom. Preparat se
ne sme bacati u kanalizaciju. Ne sme se prskati po velikoj vruini i po jakom vetru kako ne bi
dolo do zanoenja sredstva na susedne kulture, vode, vazduh ili zemlju i tako do zagaivanja
ivotne sredine.
MERE PRVE POMOI
Otrov moe da udje u organizam na tri naina: udisanjem (inhalacijom), gutanjem (ingestijom
ili peroralno) i preko koe (perkutano). Iako postoje otrovi koji mogu da izazovu teka trovanja
pa i smrt ukoliko se u organizam unese preko koe, ipak je ovakav nain trovanja manje opasan
od druga dva.
Najznaajnija mera u okviru prve pomoi je prekid daljeg unoenja otrova u ogranizam:
- U sluaju inhalacije zatrovanog treba izvesti ili izneti na ist, sve vazduh. Ako je bez svesti
odmah ga postaviti u koma poloaj (na jedan bok). Ako je zatrovani prestao da die, treba pri-
meniti vetako disanje usta na usta (naravno ne u kontaminiranoj prostoriji, ve na istom
vazduhu). Prethodno, ako ima potrebe, oistiti gornje disajne puteve (usta i nos), od eventual-
nog stranog sadraja.
- Ukoliko je zatrovani radio bez zatitne opreme ili je otrov prvenstveno dospeo na otkrivene
delove tela, kou treba oprati mlakom vodom i sapunom, a oi desetak minuta isprati obinom,
istom, mlakom vodom.
- Peroralno uneti otvor treba ostraniti izazivanjem povraanja ili ispiranjem eluca. Ova me-
toda je vrlo jednostavna i moe da se primeni i kao samopomo. Ukoliko je otrovani svestan i
saradjuje, treba mu dati da popije oko pola litre vode, a zatim draenjem drela i resice izazvati
povraanje. Postupak treba ponavljati dok povraeni sadraj ne postane bistar, odnosno dok
PRAVILNA UPOTREBA PREPARATA
140
to ne bude prethodno popijena voda, bez mirisa. Nakon dobro uradjenog ispiranja eluca,
treba po mogunosti dati aktivni (medicinski) ugalj, 30-50 g, razmuenog u ai vode. On ima
izvanrednu sposobnost da vezuje na svoju povrinu otrovne materije i tako spreava njihovu
resorpciju iz organa za varenje.
Nakon ukazane prve pomoi, zatrovanog treba to pre odvesti do najblie zdravstvene
ustanove.
ZBRINJAVANJE I POSTUPANJE S AMBALAOM
Rukovanje otpadom, pa tako i otpadnom ambalaom preparata za zatitu bilja predstavlja skup
aktivnosti, odluka i mjera (Pravilnik o vrstama ambalae za pesticide i ubriva i o unitavanju
pesticda i ubriva, Sl.list SRJ 35/1999). Firme koje proizvode ili uvoze preparate za zatitu bilja,
te ih stavljaju na trite u Republici Srbiji izvorni su proizvoai otpadne ambalae. ire obaveze
proizvoaa i uvoznika proizvoda od kojih nastaje otpad, propisane su parama IV i V ovog
Pravilnika kao i lanovima 10-20 Pravilnika). Po navedenom imaju obavezu da na vlastiti troak
organizuju odvojeno sakupljanje i osiguraju i predavanje predmetnog otpada ovlatenim oso-
bama za unitavanje predmetnim sredstvom.
Od presudne je vanosti da se temeljno ispiranje ambalae odvija na samom mestu upotrebe.
Za ispravno ispiranje neophodno je da poljoprivredni proizvoa ili osoba koja rukuje atom-
izerom ili prskalicom :
- ispere ambalau nakon pranjenja
- prebaci ispranu tenost u prskalicu i utroi je.
Plastinu ambalau je potrebno trostruko isprati i potpuno istu odloiti do trenutka zbrinja-
vanja. Papirnate vree je dovoljno u potpunosti isprazniti. Samo potpuno isprana ambalaa bez
epova e biti zaprimljena od strane ovlatenog sakupljaa. Ambalaa koja nije u potpunosti
oprana (pripremljena) biti e vraena korisniku o vlastitom troku.
PRAVILNA UPOTREBA PREPARATA
141
PIKTOGRAMI ZA OBELEAVANJE PREPARATA
PIKTOGRAMI ZA OBELEAVANJE PREPARATA
uvati pod kljuem
i izvan domaaja
dece
Opasan / tetan
za ivotinje
Nositi zatitne
izme
Nositi respirator
Rukovanje sa
tenim
koncentratom
Opasan / tetan za
ribe. Ne zagaivati
(ne izlivati u) jezera,
reke, bare ili potoke.
Nositi zatitne
naoari za oi
Nositi zatitnu
kecelju
Rukovanje sa suvim
koncentratom
Nositi zatitne
rukavice
Nositi titnik
Nositi zatitno
impregnirano
odelo
Primena
Nositi zatvorenu
obuu
Nositi zatitna
sredstva za
nos in usta
Nakon upotrebe
dobro se
oprati
142
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
143
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
144
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
145
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
146
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
147
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
148
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
149
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
150
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
151
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
152
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
153
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
154
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
155
PREGLED TRETIRANJA
DATUM LOKACIJA PREPARAT DOZA NAPOMENA
KULTURA:
PREGLED TRETIRANJA
156
BELEKE
BELEKE
157
BELEKE
BELEKE
158
BELEKE
BELEKE
159
BELEKE
BELEKE
160
BELEKE
BELEKE
161
BELEKE
BELEKE
Pinus Plus d.o.o.
irpanova 2/6,
21 000 Novi Sad, SRBIJA
T / + 381 21 654 6 888
F / + 381 21 547 572
E / pinusplus@eunet.rs
www.pinus-plus.rs