MAJ 2011

1


KOTLOVI NA VRSTO GORIVO TIP R350 i R500









MAJ 2011
2


TEHNIKO UPUTSTVO
ZA MONTAU, UPOTREBU I ODRAVANJE KOTLA NA VRSTO GORIVO
SADRAJ strana
Uvodne napomene
1. Opta upozorenja 3
2. Opis kotlova na vrsto gorivo R350 i R500 4
3. Montaa i putanje u rad... 5
3.1 opta upozorenja 5
3.2 kotlarnica 6
3.3 prikluenje na dimnjak... 7
3.4 prikljuenje na instalaciju centralnog grejanja 11
3.5 putanje kotla u rad. 16
4. Tabela sa dimenzijama.......................................................................................... 21
5. Odravanje i ienje............................................................................................ 22
6. Mogui problemi u radu........................................................................................22
7. Garancija................................................................................................................ 23


Uvodne napomene

Ovo uputstvo sadri veoma vane informacije za ispravnu i sigurnu upotrebu kotla tipa R350 i
R500. itajui i potujui ovo uputstvo mogu se izbei sve rizine situacije, smanjiti trokove
odravanja i osigurati produeni radni vek kotla.
Zadravamo pravo da vrimo izmene na kotlovima koje bi se razlikovale sa tehnikim podacima i
crteima datim u ovom tehnikom uputstvu.
Mi stalno razvijamo i vrimo poboljanja naih kotlova. Sve informacije koje se nalaze u ovom
tehnikom uputstvu, a koje se odnose na kotlove tipa R350 i R500 su ispravne u vreme tampanja
istog.
Pre upotrebe proveriti i uporediti, sve detalje koji su u ovom uputstvu pomenuti, a tiu se
standarda, direktiva i normativa, sa standardima, direktivama i normativima koji se primenjuju na
mestu postavljanja kotla.
Ovo uputstvo mora da proita i da ga se pridrava svako ko koristi i
montira kotlove R350 i R500
MAJ 2011
3


1. OPTA UPOZORENJA

1.1 Nakon uklonjenog pakovanja uveriti se u kompletnost isporuke. U sluaju nedostataka,
obratiti se prodavcu koji je prodao kotao.
1.2 Kotao mora biti upotrebljen iskljuivo za namenu koju je predvideo proizvoa. Kotao je
predvien za sagorevanje vrstog goriva drvo, briket i ugalj. Nije dozvoljeno korienje bilo kog
drugog goriva. Proizvoa ne snosi nikakvu odgovornost za bilo kakvu nastalu tetu u sluaju
nepravilne upotrebe.
1.3 Iskljuuje se bilo kakva odgovornost od strane proizvoaa za tetu nanetu: osobama,
ivotinjama ili stvarima u sluaju greaka nastalih pri montai, regulaciji, odravanju ili nepravilnom
korienju.
1.4 U sluaju curenja vode iskljuiti ureaj sa elektrinog napajanja, zatvoriti napajanje
vodom i obavestiti ovlaeni servis ili ovlaenog montera.
1.5 Ovo uputstvo je sastavni deo ureaja i mora se uvati sa panjom i mora UVEK pratiti
ureaj i u sluaju promene vlasnika ili korisnika ili u sluaju prikljuenja na drugu instalaciju. Ako
se ovo uputstvo oteti ili nestane, traiti novi primerak od ovlaenog prodavca.
1.6 Obuena osoba koja je izvrila prikljuivanje kotla na instalaciju i pustila ga u rad je
duna da vas detaljno upozna sa pravilnom upotrebom kotla.
1.7 Bilo koji kvar koji utie na sigurnost rada kotla morate ODMAH otkloniti.
1.8 Zabranjeno je korienje kotla od strane dece i osoba sa ogranienim mogunostima bez
pratnje.
1.9 Zabranjeno je korienje kotla na instalacijama sa radnom temperaturom veom
od 90C i radnim pritiskom veim od 3 bara.
1.10 Zabranjeno je korienje lako zapaljivh goriva (alkohol, nafta, benzin) radi breg
paljenja drveta
1.11 Zabranjeno je odlaganje lako zapaljivih materijala u blizini kotla i u blizini vrata za
loenje. Pepeo se mora odlagati u zatvorene i nezapaljive spremnike.
1.12 Zabranjeno je spaljivanje otpada i materijala ije sagorevanje prouzrokuje buran plamen
ili opasnost od eksplozije (npr. plastine flae, kese, piljevinu, ugljenu prainu, boce pod pritiskom
itd.)
1.13 Zabranjena je bilo kakva intervencija tehnikog lica ili ienje pre nego se kotao
iskljui sa elektrinog napajanja i to tako to se utinica izvadi sa prikljuka elektro mree.




Nije dozvoljeno kopirati, u bilo kom obliku, i umnoavati ovo tehniko uputstvo u
celini ili u delovima.
MAJ 2011
4


1.14 Zabranjena je izmena na sigurnosnim elementima. Obavezan je periodini pregled
sigurnosnih elemenata u skladu sa zakonima drave u kojoj je kotao namontiran.
1.15 Zabranjeno je zatvaranje ventilacionih otvora na prostoriji u kojoj se nalazi kotao.
Ventilacioni otvori su neophodni za pravilno sagorevanje.
1.16 Zabranjeno je izlaganje kotla atmosferskim neprilikama. Sam kotao nije predvien za
spoljnu montau i ne sadri sistem protiv smrzavanja.
1.17 Zabranjeno je iskljuivanje kotla ukoliko spoljna temperatura moe da padne ispod
NULE (opasnost od smrzavanja)
Voditi rauna o sledeim rizicima:
O povrinama sa povienom temperaturom
Uvek saekati da se kotao ohladi kako bi se neizolovane povrine mogle dotai.
O opasnosti od guenja ugljen monoksidom
Ugljen monoksid se moe emitovati kroz otvore na kotlu. Zato nikada ne ostavljati vrata
kotla due otvorena nego to je to potrebno.


2. OPIS KOTLA

Kotlovi tipa R350 i R500 su savremene konstrukcije i dizajna, izraeni od atestiranih materijala
visokog kvaliteta.

Ovi kotlovi imaju tropromajnu cevnu izmenu za razliku od manjih kotlova R serije gde su
primenjeni ploasti izmenjivai izmeu dimnih gasova i kotlovske vode. Zahvaljujui ovakvoj
konstrukciji stepen iskorienja je oko 87%. Kotlovi R350 i R500 namenjeni su za radne reime
gde je radni pritisak do 3 bara i temperaturni reim 90/70 stepeni celzijusa.

Vrata za potpalu i ienje, kao i vrata za loenje su takvih dimenzija da je omoguen lak pristup
loitu. Dimenzije loita omoguavaju loenje cepanicama drveta koje su i due od 1 metra.

Debljina i kvalitet materijala koji se koriste su adekvatni snagama ovih kotlova. Cevi rosta, kao i
cevi izmenjivaa su kotlovske, debljine 4 odnosno 4,5 mm. Za samo loite koriste se kotlovski
limovi debljine 8 mm. Obavezna je ugradnja ventila za termiko osiguranje oticanjem. Za tu svrhu
postoji specijalno napravljena bakarna spirala uronjena u vodu kotlovskog izmenjivaa. Kotlovi se
isporuuju sa ve namontiranom izolacijom i spoljnom oblogom od hladno valjanih limova.
Meutim, ukoliko je zbog transporta i unoenja u kotlarnicu potrebno ove delove skloniti, njihova
demontaa se izvodi veoma brzo.

Postoji opcija da se ovi kotlovi zbog boljeg rada i manje zavisnosti od vue dimnjaka, kao i zbog
ekolokih razloga montiraju u kombinaciji sa odgovarajuim ciklonom. Sam ciklon je u sutini
multiciklon gde se osnovno odvajanje estica vri u osam osnovnih elemenata izraenih od sivog

MAJ 2011
5


liva. Na samom izlazu je usisni ventilator specijalne konstrukcije koja moe da kratko vreme izdri
temperature i do 400 stepeni celzijusa.

Ispitivanje kotla je uraeno prema EN 303-5 i tako ispunjava sve uslove za prikljuenje na
instalaciju centralnog grejanja.
Kotao je atestiran od strane Mainskog fakulteta u Kraljevu . Nazivna snaga je postignuta sa
mrkim ugljem Resavica koji ima toplotnu mo oko 21 000 KJ/kg.
Montaa i putanje u rad kotla su jednostavni, a prikljuci su standardni.

Kotao je proizveden u skladu sa :
EC- Direktivama
97/23/EC - oprema pod pritiskom
98/37/EC - bezbednost opreme
EN - Evropskim normama
EN 292-1:1997 bezbednost opreme
EN 292-2:1997 bezbednost opreme
EN 12952 2 - materijali za izradu kotlova
EN 12952 3 - projektovanje delova i opreme pod pritiskom
EN 12952 4 - vek trajanja kotla u eksploataciji
EN 12952 5 - izrada i konstruisanje delova i opreme pod pritiskom


3. MONTAA I PUTANJE U RAD

3.1 Opta upozorenja
Osnovni zahtevi koje treba ispotovati prilikom montiranja su:
Prilikom postavljanja kotla treba voditi rauna o njegovoj bonoj i udaljenosti zadnje
strane od moguih prepreka.
Kotao se mora postaviti na ravnu, nezapaljivu i stabilnu podlogu.
Kotao moe da bude prikljuen na otvoreni sistem centralnog grejanja, ili na zatvoren
sistem centralnog grejanja. U sluaju prikljuenja na zatvoreni sistem, preporuuje se
ugradnja ventila za termiko osiguranje oticanjem, to je odreeno i odgovarajuim
zakonima svake drave u kojoj se kotao prikljuuje. Kod ove serije kotlova treba
koristiti ventile za termiko osiguranje sa direktnim ubacivanjem hladne vode u kotao.
Za montau ovih ventila na samom kotlu postoje odgovarajui prikljuci.
Ako u kotlarnici gde se kotao instalira dolazi do estih prekida el. energije koristiti
dodatne mere bezbednosti i zatite rada kotla (rezervno akomulatorsko napajanje
pumpe sa ispravljaem). Ako postoje delovi instalacije koji su potopljeni tj. na niem
su nivou od kotla i nekih grejnih tela, onda se preporuuje otvoreni sistem grejanja.



MAJ 2011
6


Kotao mora da se nalazi na sigurnoj udaljenosti od lako zapaljivih materijala.
Ne forsirati temperaturu prilikom prvog putanja u rad.(due e trajati izolacija na
vratima)
Klasifikacija zapaljivih materijala se daje na osnovu rezultata odgovarajuih testova.
Klase materijala prema zapaljivosti su: A1, A2, B, C, D, E i F. Materijali koji spadaju u
klase A1, A2 i B ne doprinose razbuktavanju, materijali klase C doprinose razbuktavanju
nakon 10 minuta, materijali klase D doprinose nakon 2 10 minuta, materijali klase E za
manje od 2 minute. Materijali klase F su oni koji se ne mogu svrstati u prethodne
kategorije.
Elektrino napajanje kotla je 220V i 50Hz i prikljuenje svih ureaja koje kotao sadri
treba uraditi prema vazeim propisima. Prikljuenje radi lice sa odgovarajuim
ovlaenjem.
Prikljuenje na dimnjak takoe se radi prema obavezujuim propisima kao i preporukama
proizvoaa to se moe videti u narednom tekstu.

3.2 Kotlarnica
Kotlarnica mora biti obezbeena od smrzavanja
Poloaj kotlarnice uslovljen je poloajem dimnjaka, mogunou dopremanja goriva,
odstranjivanjem pepela itd.
Kotao treba postaviti tako da je odravanje i rukovanje omogueno sa svih strana.
Podloga za kotao u kotlarnici mora biti od nezapaljivog materijala i odignutu 100
do150mm da bi se izbegla korozija kotla.
Kotlarnica mora biti fiziki odvojena od drugih prostorija (pre svega prostorija u kojima
borave i spavaju ljudi) .
Zidovi, tavanice i podovi moraju biti od materijala otpornog na vatru i moraju biti premazani
slojem nepropusnim za gasove.

Kotao se mora postaviti na stabilnu i ravnu podlogu. Postavljanje i ugradnja kotla
mora biti izvedeno od strane strune osobe.
U kotlarnici je potrebno imati prirodno provetravanje koje obezbjeuje dovod sveeg
vazduha.
Pod i unutranjost kotlarnice moraju da budu od vatrootpornog materijala.
U kotlarnicii moraju biti obezbeeni prikljuci na vodovodnu mreu, prikljuak za
odvod vode, kao i prikljuak na elektrinu mree sa obaveznim uzemljenjem.
Zabranjeno je zatvaranje ventilacionih otvora na prostoriji u kojoj se nalazi
kotao.Ventilacioni otvori su neophodni za pravilno sagorevanje.

MAJ 2011
7


Svi otvori za cevi u zidovima se zaptivaju pomou elastinih materijala nepropusnim za
gasove.
Vrata kotlarnice se otvaraju na spoljnu stranu.
Prostor sa zadnje strane kotla treba da omogui lak pristup dimnjai (i eventualno ciklonu )
Sa prednje strane kotla potrebno je omoguiti lako otvaranje svih vrata.
Poeljno je da u prostoriji ne bude vlage da ne dolazi do korodiranja metalnih delova kotla,
kako bi mu se produio vek trajanja.
Kotlarnica mora da ima potrebnu ventilaciju, odnosno dovoljno velike otvore za ulaz sveeg
i izbacivanje potroenog vazduha. Mora postojati najmanje jedan otvor za dovod sveeg
vazduha.Popreni presek ovog otvora je najmanje 50% preseka dimnjaka i ne sme biti manji
od 300 cm
2
.
Ukupna povrina ovih otvora je minimalno 200cm za snage do 80kW a za snagu preko
80kW povrina mora biti vea za jos 2cm po kilovatu.
A=200cm+ ) 80 (
2
2
kW Q
kW
cm
n

n
Q = mogue snage preko 80kW.
Nedostatak dovoljne ventilacije u kotlarnici moe da uzrokuje vie problema u radu kotla. Glavni
problem je nemogunost postizanja visokih temperature izlazne vode tj. ne postizanje maksimalne
snage to dovodi do kondezovanja u kotlu.
Otvori treba da budu zatieni spoljnim fiksnim eluzinama radi spreavanja prodora
atmosferskih padavina.
3.3 Prikljuenje na dimnjak
Dimnjak treba redovno da se ist ili barem jedanput godinje.
Vaan faktor kod projektovanja su odgovarajue dimenzije dimnjaka. Pri tom treba paziti da svako
postrojenje za grejanje optimalno funkcionie samo kada dimnjaci imaju usklaen presek sa
ureajima. Loite, vezni elementi i dimnjak moraju takoe meusobno biti usklaeni. Za grejanje
na vrsta goriva potrebni su vei preseci dimnjaka nego za grejanje gde se koriste lo ulje ili gas.
Visine dimnjaka iznad krova su iz bezbednosnih, arhitektonskih, a pre svega, iz funkcionalnih
razloga, propisane standardima EN 13216-1:2011 i EN 1443: 2005. Na objektu najvaniji je
poloaj dimnjaka u odnosu na sleme. Takoe treba uzeti u obzir uticaje susednih objekata (to je
naroito znaajno kod sabijenih naselja) i konfiguraciju terena (strmine, vetrovita podruja,
istaknuti poloaji itd.).
S obzirom na razliite nagibe krovova, danas se koriste dva naina odreivanja visine dimnjaka
iznad krova.
Prvi je namenjen za krovove sa uglom nagiba manjim od 20. Visina dimnjaka iznad krova u
takvim sluajevima je jedan metar iznad krovne ravni. U tu grupu spadaju i ravni krovovi.
Kod krova sa nagibom veim od 20 visina dimnjaka iznad krova odreuje se u zavisnosti od
udaljenosti dimnjaka od slemena.
Ako je dimnjak udaljen od slemena manje od 1,5 m, zida se 0,5 m iznad visine slemena.
MAJ 2011
8


Ako je dimnjak udaljen od slemena 1,5 do 3 m on mora da se zida do visine slemena.
Ako je dimnjak udaljen od slemena vie od 3 m visinu treba odrediti pomou zamiljene prave koja
ide od slemena prema dimnjaku pod uglom -10. Visina dimnjaka nalazi se u taki gde prava see
vertikalu dimnjaka.
Najoptimalnije postavljanje kotla na dimnjau je takvo da osna linija koja spaja centar izlaza
dimnih gasova iz kotla i centar prikljuenja na dimnjak bude u blagom usponu (do 3%) .
Sam dimnjak treba da je napravljen od keramikih cevi, oko njih treba da je izolacija debljine 3-
5cm i zadnji spoljni sloj je cigla ili specijalni dimnjaki elementi. Ako dimnjak ipak nije od
keramike ve od cigle, povrsina svetlog preseka takvog dimnjaka mora da bude 30% vea nego
ovakva povrina keramikog dimnjaka
Dimnjak mora da ima i vratanca za
ienje a ona moraju dobro da
dihtuju. Izlaz dimnjaka na krovu
mora da bude po odreenim
propisima. Razlikuju se dva sluaja:
ako je ugao krova manji od 12 i ako
je ugao krova veci od 12. Za ugao
manji od 12 visina dimnjaka iznad
krova je 1m a za ugao veci od 12
treba pogledati skicu.





MAJ 2011
9


Visina dimnjaka se odreuje prema sledeim dijagramima
Loita na ugalj


Izbor preseka dimnjaka kod loenja vrstog goriva-ugalj (Schiedel)
MAJ 2011
10


Loita na drva

Izbor preseka dimnjaka kod loenja vrstog goriva-drvo (Schiedel)
MAJ 2011
11



3.4 Prikljuenje na instalaciju centralnog grejanja
0
1
TO
2
1
5
3
1- Sonda termickog osiguranja
2- Prikljucak na vodovodnu mreu
3- Ventil termickog osiguranja
4- Termicko osiguranje
4
5- Povratni vod
slika 2

Prikljuak termikog osiguranja slika 2.
Ukoliko dimnjak nije propisne visine, poprenog preseka ili ako se ne isti mogue
su komplikacije u radu kotla. Pre svega nije mogu visokotemperaturni reim rada, tj.nema
maksimalne radne snage, a posledica toga je pojava kondezacije to utie na radni vek
kotla.
Kotao moraju prikljuiti strune osobe u skladu sa vaeim propisima.
RADIJATOR inenjering ne moe prihvatiti odgovornost za oteenja koja su nastala
neispravnim prikljuenjem.
MAJ 2011
12



1
2
3 3
4
4 4
5
5
5
5 5
5 5
5
5
6
66 6
7
8
9
10
10
10
11
12
13
14
14 14
15 15
16
16
17
18
19
20
DOVODSIROVEVODE
slika 3

MAJ 2011
13

LEGENDA
1 TOPLOVODNI KOTAO NA CVRSTO GORIVO
2 CIRKULACIONA PUMPA ZA ZATITU HLANOG KRAJA KOTLA
3 CIRKULACIONA PUMPA
4 NEPOVRATNI VENTIL
5 ZAPORNA SLAVINA
6 HVATAC NECISTOCE
7 OTVORENA EKSPANZIONA POSUDA
8 AKUMULACIONI BOJLER
9 TROKRAKI MENI VENTIL
10 VENTIL SIGURNOSTI
11 UPRAVLJACKA JEDINICA-REGULATOR
12 SPOLJNI SENZOR TEMPERATURE
13 CEVNI SENZOR TEMPERATURE
14 SLAVINA ZA PUNJENJE I PRANJENJE
15 TERMOMETAR
16 MANOMETAR
17 ODZRACNI SUD
18 SENZOR AKUMULACIONOG BOJLERA
19 KRUG GREJANJA
20 HEMIJSKA PRIPREMA VODE

Na slikama 2 i 3 je prikazano kako bi trebalo povezati kotao R350 i R500 na instalaciju centralnog
grejanja.
Kotao postaviti to je mogue blie dimnjaku.
Ne zatvarati slobodan dovod vazduha do kotla.



Kotlovi R350 i R500 namenjeni su za radne reime gde je radni pritisak do 3 bara i
temperaturni reim 90/70 stepeni celzijusa.


Obavezni sigurnosni ureaji na kotlu

Kotao koji nema ciklon mora da sadri sledee sigurnosne ureaje:
- Ventil sigurnosti na pritisak
Ventil sigurnosti na pritisak mora biti nazivnog prenika DN50 badaren na 2,5 bara.
Ovaj sigurnosni element koji spada u grupu limitatora pritiska mora da bude konstrukcije
MAJ 2011
14



prikazane na slici tj. sa tegom (slika 4) ili sa oprugom (slika 5). U oba sluaja mora biti
badaren na pritisak od 2,5 bara. Ovaj sigurnosni element mora da podlee i periodinim
ponovnim badarenjima o emu investitor tj. korisnik kotla mora da poseduje validnu
dokumentaciju.
Ventil sigurnosti mora biti montiran na najvioj taki kotla i direktno na kotlu bez bilo
kakvog cevovoda ili bilo kojih drugih elemenata izmeu. Za ovu svrhu postoji i posebno
predvien prikljuak (videti sliku) . Strogo je zabranjeno bilo kakvo reduciranje prenika
ovog prikljuka.
Ispusni tj. izduvni deo ventila sigurnosti mora da bude od cevi iji je prenik najmanje
jednak nazivnom preniku prirubnice.Takoe dozvoljeno je za njegovu izradu koristiti
najvie jedan luk radijusa r > 3d.
Sigurnosni ventil mora posedovati nazivnu ploicu i na njoj sledee podatke:
- naziv proizvoaa
- oznaka tipa sigurnosnog ventila/godina ispitivanja
- nazivni protok
- podatak za koji toplotni uinak je sigurnosni ventil podeen
- najvii pritisak otvaranja tj. 2,5 bara
Obavezna je provera ispravnosti rada u odreenim vremenskim periodima kao i ponovna
badarenja od strane sertifikovanih firmi. Ove obaveze se sprovode u skladu sa zakonom
svake zemlje u kojoj je kotao namontiran. Obavezno uvati pisani dokument o podacima
zadnjeg badarenja sigurnosnog ventila.
Na povratnom vodu montirati barem jo jedan ventil sigurnosti na pritisak.

slika 4
slika 5


MAJ 2011
15



- Otvoreni ekspanzioni sud
Osnovna funkcija ove bezbednosne komponente je da prihvati porast zapremine vode usled
zagrevanja.Veliina se odreuje u odnosu na ukupnu zapreminu vode u sistemu.

V = Vu * 0,07 gde je V- zapremina otvorene ekspanzijske posude
Vu- ukupna zapremina vode u celom sistemu
Otvorena ekspanziona posuda mora biti osigurana protiv smrzavanja kao i svi njeni vodovi.
Poloaj same posude je najbolje izvesti vertikalno iznad samog kotla a ako to nije mogue
onda ona ne sme biti horizontalno udaljena vie od desetostruke vrednosti vertikalnog polaza
sigurnosnog voda. Najvea dozvoljena hidrostatika visina na koju sme da se namontira
ekspanziona posuda je 15 metara u najvioj taki.
Spoj ekspanzione sigurnosne posude i kotla izvodi se sigurnosnim razvodnim vodom i
sigurnosnim povratnim vodom. Ovi vodovi moraju da odgovaraju prikljucima koji su
odreeni na samoj posudi ( videti emu povezivanja) i ne smeju se nikad reducirati. Takoe
na njima je strogo zabranjena ugradnja zapornih elemenata, pumpi i drugih elemenata koji
mogu spreiti protok vode za grejanje.
Posuda mora da poseduje i vod za oduak (isputanje vazduha) i preliv kao i vod za
cirkulaciju. Vod za oduak i preliv mora da se zavrava u samoj kotlarnici.



- Regulator sagorevanja (regulator promaje)

Osim funkcije regulacije koliine vazduha prilikom sagorevanja ovaj element ima i
sigurnosnu funkciju ograniivaa temperature.
Prilikom montae pridravati se uputstava koje svaki proizvoa deklarie
Strogo zabranjeno koristiti kotao bez regulatora vazduha sagoravanja ili u situaciji kada on
nije ispravan
Regulator koristiti i u verziji bez ciklona ali i u verziji sa ciklonom gde spreava da vazduh
ulazi u loite u situaciji kada je dostignuta eljena temperatura i ventilator ciklona prestao da
radi.




MAJ 2011
16





- Ventil termikog osiguranja oticanjem


Ovaj sigurnosni element ima takoe ulogu ograniivaa temperature.U daljem tekstu bie
oznaen sa skraenicom VTO.
U nekim ekstremno opasnim situacijama prelaz vode u vodenu paru je takav da ventili
sigurnosti za pritisak nisu dovoljni da obezbede sigurnost hidraulikog sistema. Iz ovog
razloga je obavezna ugradnja VTO.
Mesto ugradnje prikazano je na emii montae kotla na instalaciju. (slika 2). Ukoliko potisni
vod tople vode ide recimo na desnu stranu VTO je sa leve strane i obratno.
U kotlu se isporuuje bakarna spirala tako da je potrebno koristiti VTO sa izmenjivaem
kao na slici. Na jedan prikljuak bakarne spirale montira se VTO a drugi je ispusni.Koji
prikljuak spirale koristimo za VTO a koji je ispusni je nebitno. Obavezno je pridravati se
uputstava ugradnje koje je dao proizvoa VTO
Obavezno u odreenim vremenskim periodima proveravati funkciju VTO.
Jedan kraj VTO je za montau na izmenjiva kotla a do drugog se dovodi hladna voda
pod pritiskom. Naroito je bitno da protok te vode bude neometan i pri nestanku el.
energije.



Kotao koji ima i ciklon

Kotao koji ima ciklon pored navedenih sigurnosnih ureaja ima jo dva sigurnosna elementa.To je
termostat ventilatora ciklona koji ograniava temperaturu u kotlu na neku zadatu vrednost i
sigurnosni termostat koji iskljuuje elektro napajanje ako je temperatura vode u kotlu prela 90
stepeni.



MAJ 2011
17


3.5 Putanje kotla u rad
Specijalizovana osoba koja je izvrila ugradnju kotla i putanje u rad treba da vas detaljno upozna
sa nainom primene kotla. Kotao koristiti samo onda kada je potpuno ispravan, vodei rauna o
linoj bezbednosti kao i o bezbednosti drugih.

Bilo koji kvar koji naruava sigurnost rada kotla morate odmah otkloniti.
Kod prvog loenja moraju se ispuniti sledeci uslovi:
sistem napuniti sa vodom
izvriti odzraivanje instalacije
proveriti pritisak vode u kotlu i instalacijama
da li je regulator promaje ispravno instaliran i podeen
dimnjak i njegov odvod moraju biti isti i u dobrom stanju
ugradnju dimovodnih cijevi i njihovu zaptivenost
cirkulacionu pumpu ukljuiti i pustiti vodu iz kotla u instalaciju tek kada temperatura vode
u kotlu dostigne 60C
kotao mora imati ugraene sve sigurnosne uredaje za sistem centralnog grejanja.
u zatvorenom sistemu grejanja obavezna je ugradnja atestiranog sigurnosnog ventila sa
pritiskom otvaranja od 2.5 bara kao i ugradnja ekspanzione posude. Izmeu sigurnosnog
ventila i ekspanzione posude ne ugraivati nikakve ventile.
Prilikom potpale kotla koristiti donja vrata (poz.1), a kada se vatra razgori kotao loiti kroz srednja
loina vrata (poz.2).


Prilikom rada kotla sva vrata moraju biti zatvorena.
Za loenje kotla upotrebljavati strogo suvo drvo i ugalj da bi se izbeglo roenje u kotlu.

Iz bezbednosnih razloga, zbog eventualnih poara i dueg veka trajanja kotla zabranjeno je
kotao podlagati gumom, plasticnom masom, organskim otpacima, tekstilnim krpama.



Vrata za loenje (poz.2) i vrata za ienje (poz.1) imaju mehanike zatvarae (ruice). Kod
Osoba zaduena za rad sa kotlom mora biti obuena i odgovorna. Mora voditi rauna o
eventualnom nestanku elektrine energije, ispravnosti delova koji su ugraeni na kotlu ili
instalaciji (cirkulaciona pumpa, regulator promaje, ventili sigurnosti isl.) jer sve ovo, ako
nije u funkciji, moe dovesti do tekih havarija.
MAJ 2011
18

provere koliine goriva ili prilikom dodavanja goriva, vrata prvo lagano otvoriti (10 do 15 sekundi),
kako bismo omoguili izmenu gasova u loitu, i tek onda ih potpuno otvoriti.
Regulacija snage koju daje kotao vri se preko regulatora promaje koji je uvrnut u telo kotla.
Oitavanje temperature vode u kotlu vri se preko termometra (komandni ormar poz.7).
Kotao loiti i regulator promaje (poz. 6) podesiti tako da njegova radna temperatura ne padne ispod
65C.
Preniska temperatura polazne i povratne vode utie na
pojavu kondezacije, to direktno utie na vek trajanja
kotla. U ekstremnim sluajevima moe doi do
stvaranja kondeza koji se moe meriti litrama, pa kad
kondez iscuri posumnja se da kotao curi. Kondez u
sebi ima sumpornu kiselinu koja se stvara tako to se
sumpor izdvoji iz produkata sagorevanja. Sumporna
kiselina prouzrokuje koroziju lima. Taka roenja
zavisi od vrste goriva, atmosferskog pritiska i
vlanosti vazduha i kree se u intervalu od 45C do
50. Zbog toga moramo paziti da kod rada kotla
povratna voda nikad ne padne ispod 65C.


komandni ormar

Kotao nije konstruisan za nisko temperaturni rad. Posebno treba obratiti panju da kotao ne
bude ugraen na sistem neodgovarajueg kapaciteta, jer e doi do podhlaivanja i kondeza. Ako je
kotao obloen katranom i aom, slabiji je prenos toplote pa e takoe doi do podhlaivanja i
kondeza.

Kondenzaciju u kotlu moguce je izbeci:
1. propisno izabranim dimnjakom,
2. propisanim nainom loenja i propisanom vrstom goriva,
3. pravilnim odravanjem kotla i dimnjaka, a narocito,
4. upotrebom cetvorokrakog meajuceg ventila.
Na slici 1 su prikazani osnovni delovi kotla


MAJ 2011
19

0
1
6
1
2
3
4
5
7
8
9
10
slika 1

1. Donja vrata (vrata za ienje)
2. Srednja vrata (vrata za loenje)
3. Gornja vrata (za ienje izmenjivakih cevi)
4. Regulaciona klapna
5. Lani regulatora promaje
6. Regulator promaje
7. Komandni ormar
8. Sonda termostata
9. Sonda termikog osiguranja
10. Termiko osiguranje

Ovaj kotao se moe prikljuiti na dimnjak na dva naina:
Prvi nain povezivanja: bez ciklona
Drugi nain povezivanja: sa ciklonom

U zavisnosti od naina povezivanja sa dimnjakom zavisi i nain putanja kotla u rad.

U oba sluaja kod prvog loenja ne treba preterivati sa temperaturom. Natelovati temperaturu na 60C
pomou regulatora promaje (poz.6). Ovo se radi zbog stabilizacije temperature u izolaciji koja se nalazi u
MAJ 2011
20


svim vratima. Sa time izbegavamo pucanje izolacije usled prevelike temperature pri prvom loenju i
produavamo vek same izolacije.

Putanje kotla u rad BEZ CIKLOA:
Ukoliko se kao gorivo koristi ugalj i drvo, prvo pokriti reetke sa slojem uglja a preko uglja postaviti drva
i njih zapaliti. Ovim nainom se postie maksimalno iskorienje kalorine vrednosti uglja. Regulator
promaje (poz.6) namestiti na 60C. Kada termostat na komandnom ormaru (poz.7) pokae 60C,
regulaciona klapna (poz.4) bi trebala biti zatvorena. Ukoliko nije zatvorena, lani regulatora promaje
(poz.5) natelovati tako da se klapna zatvori ali da lani mora biti u napregnutom stanju. Kada to
postignemo, posle toga moemo telovati temperaturu po elji.

Putanje kotla u rad SA CIKLOOM:
Regulator promaje (poz.6) namestiti na 60C. Ukluiti napojni kabl komandnog ormara (poz.7) u
utinicu od 220V. Regulacioni termostat takoe postaviti
na 60 C a glavni prekida okrenuti na 1.

komandni ormar frekfentni regulator
Tada e se ukljuiti centrifugalni ventilator na ciklonu . Otvoriti vratanca na komandnom ormaru (poz.7) i
dugme za promenu brzine na frekfentnom regulatoru postaviti na srednju vrednost. Kada termostat na
komandnom ormaru (poz.7) pokae 60C, regulaciona klapna (poz.4) bi trebala biti zatvorenaa a ciklon
prestao sa radom. Ciklon e svakako prestati sa radom kada temperatura od 60C bude dostignuta ali se
moe desiti da regulaciona klapna (poz. 4) ne bude zatvorena. Ukoliko nije zatvorena, lani regulatora
promaje (poz.5) natelovati tako da se klapna zatvori ali da lani mora biti u napregnutom stanju. Kada to
postignemo, posle toga moemo telovati temperaturu po elji.


MAJ 2011
21


Komandni ormar
Kontrolni ormar sadri sledee elemente: glavni prekida, radni thermostat, termometar, sigurnosni
termostat i frekventni regulator.
Glavni prekida ukljuuje i iskljuuje napon napajanja za frekventni regulator. Pomou radnog termostata
podeavamo temperaturu vode na kojoj ventilator za izvlacenje dimnih gasova prestaje sa radom, preko
frekventnog regulatora. Na termometru oitavamo postignutu temperaturu vode. Ukoliko reaguje,
sigurnosni termostat iskljucuje motor preko frekventnog regulatora. Na frekventom regulatoru, pomou
dugmeta za promenu brzine, menjamo brzinu obrtanja rotora motora ventilatora.


Vea brzina bre postizanje radne temperature
Manja brzina sporije postizanje radne temperature.


MAJ 2011
22



4.TABELA SA DIMENZIJAMA

Tip
kotla
Snaga
Radni
pritisak
Probni
protisak
Zapremina
vode u kotlu
Masa
kotla
Potrebna
promaja
kW kPa kPa L kg Pa
R350 350 300 450 1750 3120 54
R500 500 300 450 2500 3528 54
Tip
kotla
DIMENZIJE
A B C C1 D E F G H I J K L D1 D2
D
3

mm col
R350 1728 2006 2218 1922 237 166 236 486 2400 2280 775 335 2780 DN100 DN40 1"
R500 1728 2206 2518 2222 237 166 236 486 2700 2580 775 335 2980 DN100 DN40 1"









MAJ 2011
23


5. IENJE I ODRAVANJE
Da bi se omoguio to dui radni vek kotlu, potrebno je redovno istiti i odravati kotao. Na taj nain se
izbegavaju skupe popravke.
Odravanje istoe loita je osnovni uslov za dobar rad kotla. Na zidovima kotla se taloi sloj ai i
katrana zbog ega je potrebno mehaniki istiti loite.
ienje kotla se vri tek onda kada je gorivo potpuno sagorelo u kotlu a temperatura vode u
sistemu opadne na 35C.
ienje loita vriti najmanje jedanput u toku nedelje a detaljno ienje najmanje jedanput u
dve nedelje.
Prilikom ienja kotla i dimovodnih kanala (cevi) obavezno proveriti stanje dimnjaka. Zapuen
dimnjak onemoguava dobar rad kotla
Po zavretku sezone grejanja detaljno oistiti kotao i dimnjak

6. MOGUI PROBLEMI U RADU

6.1 Kotao vlai
Uzrok je kondezacija dimnih gasova verovatno je instalirana prevelika
snaga grejnih tela (radijatora). Reenje je u zameni kotla vee snage ili prilagoditi broj radijatora
snazi kotla.
Uzrok je oteemost kotla reenje je zavarivanje kotla. Ovo u
garantnom roku vri proizvoa ili ovlaeni servis.
6.2 Kotao radi a ne dostie zadatu temperaturu
Uzrok je neistoa kotla reenje je u ienju kotla i dimnjaka.
Uzrok je nedovoljno goriva u loitu napuniti loite sa gorivom i
ne koristiti vlaan ogrev (>35% vlage)
6.3 Vraa dim iz kotla
Uzrok je neistoa dimnjaka, dimnjae, dimovodnih cevi ili loita reenje
je u ienju

MAJ 2011
24


Uzrok je mali otvor na dimnjaku reenje je u prilagoavanju
otvora dimnjaka prema snazi kotla.
6.4 Kotao postie zadanu temperaturu a radijatori ne greju
Uzrok je cirkulaciona pumpa koja je pod naponom ali ne radi
pumpa je zaribala (zapekla). Reenje je u odvrtanju epa cirkulacione pumpe i runim
pokretanjem pomou odvrtaa. Proizvoa ne snosi odgovornost za kvarove na
cirkulacionoj pumpi jer ona ne spada u opremu kotla.
Uzrok je u tome to cirkulaciona pumpa nije pod naponom nije
ukljuena ili nema struje. Reenje je - ukljuiti pumpu ili proveriti osigura. Proizvoa ne
snosi odgovornost za kvarove na cirkulacionoj pumpi jer ona ne spada u opremu kotla.
6.5 Kotao se pregreva i uju se hidraulini udari
Uzrok je prestanak rada cirkulacione pumpe usled nestanka el.
energije. Da do ovoga ne bi dolazilo najbolje je imati rezervno akomulatorsko napajanje
pumpe sa ispravljaem. Ako nemate rezervno napajanje pumpe, u tom sluaju treba
povaditi ar iz kotla i otvoriti bajpas ventil (sl 3 poz.9) koji je postavljen paralelno sa
cirkulacionom pumpom na cevovodu.
Potrebno je spojiti i termiku zatita kotla ( slika2) kao dodatno
osiguranje od pregrijavanja kotla

7 GARANCIJA

7.1. Garantni period
Proizvoa daje garanciju od 2 godine za kotlove tipa R350 i R500

7.2. Uslovi vaenja garancije
Kotao mora biti pravilno prikljuen na instalaciju centralnog grejanja.
Kotao mora biti koriten u skladu sa preporukama navedenim u ovom uputstvu
za upotrebu.

7.3. Garancija ne vai u sledeim sluajevima
Garancija ne vai ako je teta nastala nepravilnim koritenjem kotla
Ako je servisiranje izvreno od strane neovlatene osobe
Ako se ugrade neorginalni rezervni delovi
Ako je montau i putanje u rad izvrila neovlatena osoba
Ako kotao nije odravan u skladu sa preporukama navedenim u ovom uputstvu
Ako je teta nastala usled elementarnih nepogoda ( poplava, poar, zemljotres, udar
groma i sl.)
Ako je dolo do nestanka elektrine energije, a cirkulaciona pumpa nema rezervni izvor
napajanja
Ako je do kvara dolo zbog neispravne instalacije (cirkulaciona pumpa, ekspanzioni lonac,
sigurnosni ventil, regulator promaje i sl. ) odnosno delova koji nisu u sastavu kotla, a uslov
su za funkcionisanje istog
Zbog nepravilno ili nepotpuno popunjenog garantnog lista