PHD Thesis - CFB, BFB

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET

Milica R. Mladenovi

ISTRAIVANJE TERMOMEHANIKIH
PROCESA PRILIKOM RAZGRADNJE
TENIH GORIVA VELIKIH GUSTINA U
FLUIDIZOVANOM SLOJU

doktorska disertacija

Beograd, 2013.

Komisija za pregled i odbranu:

Mentor: Prof. dr. Mirko Komatina, redovni profesor
Mainski fakultet u Beogradu

lanovi komisije: Prof. dr Dragoslava Stojiljkovi, redovni profesor

Prof. dr Milo Banjac, vanredni profesor

Doc.dr Milan Gojak, docent

Dr Stevan Nemoda, vii nauni saradnik
Institut za nuklearne nauke Vina

Datum odbrane:

Mojim roditeljima
Predgovor
Na ovom mestu elim da izrazim zahvalnost onima koji su na posredan ili
neposredan nain doprineli razvoju i konanoj formi ove disertacije.
Veliku zahvalnost dugujem mentoru dr Mirku Komatini, redovnom profesoru
Mainskog fakulteta u Beogradu, na usmeravanju, sugestijama i strunoj podrci.
Pored istrajnog motivisanja autora da svoj naunoistraivaki rad pretoi u doktorsku
disertaciju, profesor je svojim angamanom, dao veliki doprinos izradi i kvalitetu teze.
Ovaj rad je proistekao iz viegodinje saradnje itave grupe saradnika i na neki
nain predstavlja kolektivno delo. Rezultati predstavljeni u tezi su proizali iz dela
istraivanja obavljenih u Laboratoriji za termotehniku i energetiku Instituta za
nuklearne nauke - Vina, a koji su se odvijali u okviru projekata Tehnolokog razvoja i
Energetske efikasnosti resornog Ministarstva za nauku Republike Srbije:
PTR-2022B - Rukovodilac: dr Dragoljub Daki Razvoj kotla sa fluidizovanim
slojem i sagorevanjem sojine slame, (2005-2007)
EE-232004 - Rukovodilac: dr Stevan Nemoda Energetski efikasno spaljivanje
taloga iz rezervoara sirove nafte na ekoloki prihvatljiv nain, (2005-2008)
TR-18219A - Rukovodilac: dr Dragoljub Daki Razvoj i izrada demonstracionog
kotlovskog postrojenja sa fluidizacionim loitem za sagorevanje tekog tenog goriva i
drugih tenih, otpadnih materija (2009-2010)
TR-33042 - Rukovodilac: dr Stevan Nemoda Razvoj postupka za sagorevanje
irokog spektra tenog i vrstog otpadnog materijala u fluidizacionom loitu i
usavravanje industrijskog kotla sa fluidizovanim slojem (2010-2014).
U okviru Instituta za nuklearne nauke Vina, mentor ove teze je dr Stevan
Nemoda, vii nauni saradnik, koji je zajedno sa dr Dragoljubom Dakiem, viim
naunim saradnikom, naizmenino rukovodio projektima iz kojih je proistekla ova teza.
Stalna saradnja, nesebina struna i prijateljska pomo ova dva eminentna strunjaka u
oblastima koje tretira ovaj rad, su bili posebno dragoceni i podsticajni za istraivanja i
rezultate prezentirane u ovoj tezi. Dr Stevanu Nemodi, posebno zahvaljujem na linom
doprinosu u definisanju forme i sadraja rada u pripremi, realizaciji i njegovoj odbrani.
lanovima komisije dr Dragoslavi Stojiljkovi, redovnom profesoru, docentu dr
Milanu Gojaku i dr Milou Banjcu, vanrednom profesoru zahvaljujem se na
zainteresovanosti tokom pregleda teze i korisnim sugestijama.
Na ovom mestu je nemogue nabrojati i sve one saradnike koji su direktno ili
indirektno doprineli bilo izradi i pripremi same eksperimentalne aparature i mernih
ureaja, bilo asistenciji pri izvoenju mnogobrojnih i po pravilu dugotrajnih
eksperimenata i merenja prezentiranih u radu. Stoga se autor posebno zahvaljuje svim
saradnicima sa grupe koja je uestvovala na navedenim projektima, kao i tehnikom
osoblju.
Na kraju, mada po znaaju ne i na poslednjem mestu, zahvaljujem se na podrci i
stimulaciji koja je dolazila od porodice, a koje su doprinele da ovaj rad dobije mnogo
vei znaaj i smisao.

U Beogradu, Aprila 2013. godine
Milica Mladenovi

i
ISTRAIVANJE TERMOMEHANIKIH PROCESA PRILIKOM
RAZGRADNJE TENIH GORIVA VELIKIH GUSTINA U FLUIDIZOVANOM
SLOJU
APSTRAKT
U zemljama, poput nae, sa ogranienim izvorima primarne energije, sve je
izraenija potreba za korienjem sopstvenih raspoloivih goriva, ne bi li se delimino
supstitusali uvezeni energenti. U tom sluaju, nekonvencijalna tena goriva velikih
gustina (TTG) predstavljaju jedno od moguih izbora goriva, koji podrazumeva i
primenu tehnologija sagorevanja u fluidizovanom sloju (FS). injenica da se u FS
kotlovima mogu sagorevati goriva i sa 85% inertnog materijala, sa efikasnim
odsumporavanjem i niom emisijom NO
x
koja zadovoljava ekoloke standarde, ovoj
tehnologiji sagorevanja u odnosu na druge daje izrazitu prednost.
U okviru teze uraena su obimna teorijska i eksperimentalna istraivanja sloenih i
meusobno spregnutih strujno-termikih procesa koji se odvijaju pri termikoj
dezintegraciji TTG-a u fluidizovanom sloju (FS), u cilju razvoja tehnologije za
energetski efikasno sagorevanje ovakvih materija na ekoloki prihvatljiv nain.
Predstavljeni su rezulti eksperimenata sagorevanja razliitih tenih nekonvencijalnih
goriva u FS, na poluindustrijskoj laboratorijskoj aparaturi sa akcentom na ostvarivanje
niske emisije tetnih materija u dimnim gasovima, na potpunost sagorevanja i lociranje
zone intenzivnog sagorevanja.
Detaljno poznavanje i razumevanje procesa doziranja goriva, njegovog meanja sa
inertnim materijalom i vazduhom u okviru radnog prostora loita je od izuzetnog
znaaja za definisanje optimalnih radnih parametara FS, a numerike simulacije
predstavljaju efikasno sredstvo za ostvarenje tog cilja. U tezi su predstavljena dva 2D
matematiko-numerika (CFD) modela za detaljnu simulaciju prodora bonog mlaza u
fluidizovani sloj: sopstveni fluid-porozni medijum i granularni Euler-Euler model
simulacije FS, koja koriste dvo-fluidni pristup modeliranja gde se gas i gusta faza FS
posmatraju kao dva fluida sa razliitim karakteristikama.
Fluid-porozni medijum model prodora mlaza u FS, je zasnovan na postupku
prorauna kod koga se gusta faza FS posmatra kao fiksni porozni medijum. Interakcija
izmeu gasa i estica, kao i pojava mehuraste faze, je modelirana na osnovu bilansa sila
trenja izmeu gasa i estica u gustoj fazi FS, pri emu su uzete u obzir interakcije
ii
izmeu estica i efekti sudara estica. Ovakav pristup modeliranju FS pogodan je za
brze inenjerske proraune stacionarnog stanja fluidizacionog medijuma u
postrojenjima sa FS.
Drugi numeriki postupak simulacije procesa u FS, granularni Euler-Euler model,
koristi profesionalan CFD kod (FLUENT 6.3.26) za modeliranje interakcije izmeu
fluida i estica fluidizovanog sloja. Koeficijent otpora izmeu fluida i granularne faze je
definisan Syamlal-O'Brienovim modelom.
Rezultati prorauna primenom predloenih CFD modela su pokazali vrlo dobro
meusobno slaganje, kao i slaganje sa eksperimentima iz literature i to sa rezultatima i
korelacijama Yatesa i Honga, kojima su modeli verifikovani.
Numerikim simulacijama mlaznog doziranja goriva razmatrana su dva uticajna
parametra na sveukupni proces sagorevanja u sloju: duina prodora mlaza i intenzitet
meanja hemijskih komponenti u sloju. Analizom dobijenih rezultata je zakljueno da
na duinu prodora mlaza u FS znaajno utie brzina fluida na izlazu iz mlaznice, kao i
ugao nagiba mlaza, a da na intenzitet meanja hemijskih komponenti u FS, pored brzine
i nagiba mlaza, znaajno utie dubina uranjanja mlaznice i to tako da je meanje
intenzivnije kada se boni mlaz sa gorivom postavi u niim zonama sloja.
Efekat boljeg meanja goriva i oksidatora pri dubljem postavljanju mlaznice u sloj
potvren u eksperimentima na poluindustrijskoj eksperimentalnoj instalaciji sa FS za
sagorevanje TTG-a. Pored potvrde rezultata numerikih modela, eksperimenti na pilot
postrojenju sa FS sa sagorevanjem nekoliko vrsta tenih goriva razliitih po sastavu i
termo-fizikim karakteristikama, su potvrdili znaaj adekvatne pripreme fluidizacionog
loita i naina doziranja tenih goriva u fluidizovan sloj.
Uz to, u eksperimenatima je registrovan efekat povlaenja zone intenzivnog
sagorevanja ka oblastima dublje ispod povrine sloja prilikom sagorevanja tenog
goriva sa znaajnim sadrajem vode. Pored pretpostavke nekih autora, koji ovaj efekat
objanjavaju time to se meanjem goriva sa vodom odlae trenutak devolatilizacije, pa
gorivo i gasovi due ostaju u sloju, u ovoj tezi se razmatrao i drugi aspekt ove pojave.
Naime, voda u gorivu intenzivira meanje goriva i oksidatora, usled nagle ekspanzije
pare na ulazu u loite, ime se poveava duina prodora mlaza u FS u kome se gorivo
dozira bono u sloj. Ova pretpostavka je potvrena numerikim simulacijama prodora
mlaza trofaznih sistema: gas (volatili, oksidator i vodena para), estice sloja i tena
iii
voda/teno gorivo, primenom Fluentovog granularnog modela FS. Pri tome je sluaj
doziranja lako isparljivog goriva analiziran je simuliranjem prodora mlaza koji sadri
isparljive komponente goriva i tenu vodu, a sluaj teko isparljivog goriva razmatran je
simulacijom mlaza sa meavinom ulja i vode.
Na osnovu izvedenih eksperimentalnih i numerikih ispitivanja predloeno je
tehnoloko idejno reenje sagorevanja TTG-a u fluidizovanom sloju.

Kljune rei: tena goriva, fluidizovani sloj, boni mlaz, fluid-porozni medijum,
granularni model
Nauna oblast: Mainstvo
Ua nauna oblast: Termotehnika
UDK 662.75:662.61(043.3)
662.75:532.517.4(043.3)

iv
RESEARCH OF THERMOMECHANICAL PROCESS DURING
DECOMPOSITION OF HIGH DENSITY LIQUID FUEL IN THE FLUIDIZED
BED

ABSTRACT
In countries like ours, with limited primary energy sources, there is a need, which
will be even more pronounced in the future, to use own fuels available, in order to
partially substitute imported fuel. In that case, unconventional liquid large density fuels
(heavy liquid fuels - HLF) are one of the possible choices of fuel, which implies the
application of fluidized bed (FB) combustion technology. The fact that fluidized bed
boilers can burn fuels with 85% of inert materials, with effective retention of SO
2
by
adding limestone into the furnace, and lower NOx emissions to meet environmental
standards, gives significant advantages to this technology compared to other combustion
technologies.
As part of the thesis extensive theoretical and experimental studies of complex
and mutually coupled flow-thermal processes occurring during thermal disintegration
TTG in a fluidized bed (FB) were performed, in order to develop a technology for
energy-efficient combustion of these materials in an environmentally sound manner.
The results of combustion experiments of different unconventional liquid fuels in the
fluidized pilot furnace apparatus were presented, with emphasis on achieving low
emissions of pollutants in flue gases, completeness of combustion and locating zones of
intense combustion.
Detailed knowledge and understanding of the process of fuel feeding and its
mixing with inert bed material and air in the working space of furnace is of great
importance for defining optimal operating parameters of the FB, and numerical
simulations are an effective tool for achieving this goal. In the thesis two 2D
mathematical-numerical (CFD) models for detailed simulation of lateral jet penetration
into the fluidized bed are presented: a previously developed fluid-porous media model,
and granular Euler-Euler model, which both simulate the FB and use the two-fluid
modeling approach, where gas and dense phase of the FB are considered as two fluids
with different characteristics.
v
The developed fluid-porous medium model of jet penetration into the fluidized
bed is based on the calculation procedure, in which the dense phase is considered as a
fixed porous medium. Gas-particle interactions and the occurrence of bubbling phase
are modelled on the basis of a balance of gas-particles friction forces in the dense phase
of the FB, taking into account inter-particle interactions and the particle collisions. This
kind of approach to FB modeling is suitable for computationally efficient engineering
calculations of a fluidizing medium in a stationary condition in FB facilities.
Another numerical simulation procedure of the process in the FB, granular Euler-
Euler model, uses a professional CFD code (FLUENT 6.3.26) for modeling the
interaction between the fluid and fluidized bed particles. The drag coefficient between
the fluid and the granular phase is defined by the Syamlal-O'Brien model.
The results of calculations using both proposed CFD models showed very good
mutual agreement, as well as agreement with experiments from the literature, especially
with the results and correlations of Yates and Hong, with which the models were
verified.
By numerical simulations of jet fuel feeding, two influential parameters on the
overall combustion process in the bed were considered: jet penetration length and the
intensity of mixing of chemical components in the bed. By analysis of obtained results it
was concluded that the jet penetration length into the FB is significantly affected by
fluid velocity at the nozzle outlet, as well as the jet inclination angle. The intensity of
mixing of chemical components in the FB, in addition to being influenced by the
velocity and jet inclination, is significantly affected by the nozzle immersion depth, in
such a way that more intense mixing occurs when lateral fuel jet is placed in the lower
zones of the bed.
The effect of better mixing of fuel and oxidizer when the nozzle is set deeper in
the bed have been confirmed by experiments in a semi-industrial FB installation for
combustion of HLF. In addition to the confirmation of the results of the numerical
models, experiments in a FB pilot facility with combustion of several types of liquid
fuels with different compositions and thermo-physical properties, confirmed the
importance of adequate preparation of fluidization furnaces and methods of feeding of
liquid fuel into the fluidized bed.
vi
In addition, in the experiments the effect of withdrawal of the intense combustion
zone towards the bed bottom was noticed, during the combustion of liquid fuels with significant
water content. This effect was more stressed during combustion of fuels with higher contents of
water. In addition to the assumptions of some authors, who explain this effect by the fact
that mixing of fuel with water delays devolatilization, causing the fuel and the gases to
stay longer in the bed, in this thesis another aspect of this phenomenon has been
considered. Namely, water in the fuel intensifies the mixing of the fuel and the oxidizer,
due to sudden expansion of steam at the entrance into the furnace, thus increasing the jet
penetration length of the laterally fed fuel into the FB. This assumption is confirmed by
numerical simulations of jet penetration of three-phase systems: gas (volatiles, oxidizer
and steam), bed particles and liquid water / liquid fuel, using Fluent's granular model of
the FB. Here, the case of feeding a light volatile liquid fuel was analyzed by simulating
the penetration of a jet containing volatile components of the fuel and liquid water, and
the case of heavy volatile liquid fuel is considered by simulation of a jet with a mixture of
engine oil and water.
On the basis of the experimental and numerical investigations, technological
conceptual solution for the combustion of HLF in the fluidized bed is proposed.

Key words: viscous heavy liquid fuels, fluidized bed, lateral jet penetration, fluid-
porous media model, granular Euler-Euler model
Scientific discipline: Mechanical engineering
Scientific subdiscipline: Thermotechnic engineering
UDK 662.75:662.61(043.3)
662.75:532.517.4(043.3)

ISTRAIVANJE TERMOMEHANIKIH PROCESA PRILIKOM RAZGRADNJE TENIH GORIVA
VELIKIH GUSTINA U FLUIDIZOVANOM SLOJU, doktorska disertacija mr Milice Mladenovi
vii
Spisak oznaka:
Ar [-]

Arhimedov broj
a [-] empirijska konstanta
b [-] empirijska konstanta
C
[-] konstanta k- modela

C
1
C
2
C
D
[-] koeficijent otpora
c
p,g
[kJkg
-1
K
-1
] specifina toplota gasa pri konstantnom pritisku
D
i,m
[m
2
/s]

difuzivnost i-te hemijske komponente
d
j
[m] izlazni prenik mlaznice
e
s
[-] koeficijent restitucije estica izmeu sudara
f [-] udeo meanja
g, g
[m/s
2
] gravitaciono ubrzanje
g
os
[-] funkcija radijalne distribucije
h [m] udaljenost mlaznice od dna sloja
h
0
[m] aktivna visina nasutog sloja
H
exp
[m] visina ekspandiranog fluidizovanog sloja
H
m f
[m] visina fluidizovanog sloja u uslovima minimalne fluidizacije
[H
2
O] [%] sadraj vode
I, I [-] jedinini tenzor
k [m
2
s
-2
] turbulentna kinetika energija
K
1,i
[m
2
] linearni koeficijent permeabilnosti u i pravcu
K
2,i
[m] turbulentni koeficijent permeabilnosti u i pravcu
K
gs
[kgs
-1
] koeficijent otpora izmeu fluida i vrste (granularne) faze
K
lk
=K
kl
[kgs
-1
] koeficijent interfazne promene momenta
k
t
[Wm
1
K
1
] termalna konduktivnost
k
s
[kg m
-1
s
-1
]

konduktivnost granularne temperature
L
j
[m] duina prodora mlaza
v
m
i

[kg s
-1
] maseni protok vazduha
Spisak oznaka
viii

N [-] stepen fluidizacije
p [Pa] pritisak kontinualne faze
Pe [-] Peclet-ov broj
p
s
[Pa] pritisak granularne faze
R [J mol
-1
K
-1
] univerzalna gasna konstanta
Re [-] Reynolds-ov broj
Re
mf
[-] Reynolds-ov broj pri uslovima minimalne brzine fluidizacije
R
H2O

[-]

brzina isparavanja
R
i
[-]

brzina formiranja i-te hemijske komponente
R
lk
[N] sila interakcije izmeu faza
s
ij
[m/s] brzina deformacije
S
k
[-] izvorni lan faze k
T
g
[K] temperatura
u, u
[m/s] vektor trenutne brzine

u
[m/s] fluktuacija brzine

U
i
, U
j
[m/s] komponente osrednjene vrednost brzine
U
j
[m/s] brzina na izlazu iz mlaznice
U
mf
[m/s] minimalna brzina fluidizacije
u
r,s
[m/s] terminalna brzina
U
s
[m/s] brzina fluidizacije sraunata po poprenom preseku sloja
V [m
3
]
zapremina
W [-] sadraj vlage u gorivu
X
i
, X
j
[m] koordinate
Y
fu
[-] maseni udeo goriva
Y
i
[-] maseni udeo i-te hemijske komponente
Y
O
2
[-] maseni udeo oksidatora

ix
Grka slova:
[
o
] ugao nagiba mlaznice
k
[-] zapreminski udeo faze k
[kg m
-1
s
-1
] dinamika viskoznost
eff
[kg m
-1
s
-1
] efektivna dinamika viskoznost
s,coll
[kg m
-1
s
-1
] komponenta smicajne viskoznosti usled sudara
s,kin
[kg m
-1
s
-1
] kinetika komponenta smicajne viskoznosti granularne faze
s,tr
[kg m
-1
s
-1
] frikcioni viskozni lana
k
[kg m
-1
s
-1
] smicajna viskoznost k-te faze
t
[kg m
-1
s
-1
] turbulentna viskoznost
s
[kg s
-3
m
-1
] disipacija granularne energije usled neelastinih sudara estica
ij
[-] Kronekerov operator
[m
2
s
-3
] disipacija kinetike energije turbulencije
mf
[-] poroznost sloja u uslovima minimalne fluidizacije
[-] viak vazduha
k
[kg m
-1
s
-1
] zapreminska viskoznost k-te faze
[m
2
s
-1
] kinematska viskoznost
[kg m
-3
] gustina fluida
b
[kg m
-3
] nasipna gustina FS
s
[kg m
-3
] gustina estica
t
[-]

Prandtl/Schmidt broj
k
,
k
[Pa] tenzor napona faze k
fr
[-] efektivni koeficijent trenja estica sloja
Indeksi:
b fluidizovan sloj
f fluid
g gasna faza
o
poetna vrednost
s vrsta faza

SADRAJ
Apstrakt i
Abstract iv
Spisak oznaka vii
1. UVOD 1
2. SAGOREVANJE U FLIUDIZOVANOM SLOJU 10
2.1 Istorijat razvoja kotlova sa FS 16
2.2 Status i perspektive razvoja kotlova sa FS 19
3. SAGOREVANJE TENIH GORIVA U FLUIDIZOVANOM
SLOJU - PREGLED LITERATURE 28
3.1 Podela tenih goriva 28
3.2 Opti principi sagorevanja tenih goriva u FS 31
3.3 Doziranje viskoznih tenih goriva dobijenih iz prerade nafte
u FS 41
3.3.1 Mlaznica 43
3.4 Pepeo TTG-a 48
3.5 Emisija 49
3.5.1 Emisija SOx 49
3.5.1.1 Mehanizam odsumporavanja 51
3.5.2 Emisija NOx 52
3.5.3 Emisija CO 52
3.6 Horizontalni prodor mlaza u fluidizovani sloj - pregled
literature 53
4. DEFINISANJE POLAZNIH JEDNAINA MODELA PRODORA
MLAZA U FS 60
4.1 Osnove turbulentnog strujanja fluida 61
4.2 Model turbulencije 61
4.2.1 Konstitutivna jednaina za usrednjenu kinetiku energiju
turbulentnog toka K 63
4.2.2 Konstitutivna jednaina za turbulentnu kinetiku energiju k 63
4.3 Jednaine k- modela 64
4.4 Viefazno turbulentno strujanje 65
4.5 Kinetika teorija strujanja granularne faze 67
4.6 Osnovne i konstitutivne jednaine granularne faze 70
4.6.1 Tenzor napona granularne faze 70
4.6.1.1 Pritisak granularne faze 71
4.6.1.2 Funkcija radijalne distribucije 71
4.6.1.3 Viskoznost granularne faze 72
4.6.2 Interfazne sile-lan fazne interakcije 74
4.6.2.1 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu
fluida i granularne faze,
fs
K
75
4.6.2.2 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu 77
SADRAJ
estica granularne faze,
ls
K
4.6.2.3 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu
fluid-fluid faze,
pq
K
77
4.6.2.4 Sila usled virtuelne mase 78
4.6.2.5 Sila uzgona 78
4.6.2.6 Jednosmerni interfazni prenos mase
fs
m
78
4.6.3 Granularna temperatura
s
79
4.7 Numeriki postupak reavanja jednaina modela 81
5. NUMERIKI MODEL PROCESA MLAZNOG DOZIRANJA
FLUIDNOG GORIVA U FLUIDIZOVANO LOITE 92
5.1 Fluid-porozni medijum model fluidizovanog sloja 93
5.1.1 Jednaine modela 93
5.1.2 Numeriki postupak i granini uslovi 95
5.1.3 Postupak odreivanja zona mehuraste faze 96
5.1.4 Formulacija problema 97
5.1.5 Rezultati prorauna prodora mlaza primenom fluid-porozni
medijum modela fluidizovanog sloja i verifikacija modela 99
5.1.6 Modeliranje meanja komponenti 103
5.1.6.1 Model meanja hemijskih komponenti 103
5.1.6.2 Rezultati simulacije meanja hemijskih komponenti u FS 103
5.1.6.3 Parametarska analiza rezultata dobijenih modelom meanja
hemijskih komponenti u FS 105
5.2 Euler-Euler granularni model fluidizovanog sloja 107
5.2.1 Jednaine modela 108
5.2.2 Numeriki postupak i granini uslovi 110
5.3 Sumarni prikaz rezultata numerike simulacije mlaznog
doziranja tenog goriva u FS 114
6. EKSPERIMENTI SAGOREVANJA RAZLIITIH TENIH
GORIVA NA POLUINDUSTRIJSKOJ EKSPERIMENTALNOJ
INSTALACIJI SA FLUIDIZOVANIM SLOJEM U
DUGOTRAJNIM STACIONARNIM REIMIMA RADA 116
6.1 Opis eksperimentalne instalacije 117
6.1.1 Sistem za pripremu i doziranje tenog goriva 117
6.1.2 Sistem za sagorevanje u fluidizovanom sloju 120
6.1.3 Sistem za analizu gasa i akviziciju temperatura i greka
merenja 122
6.2 Priprema i postupak eksperimentalnog ispitivanja 126
6.3 Ispitivanje sagorevanja jestivog ulja model goriva, pri
razliitim dubinama uranjanja mlaznice (91 i 132mm) 127
6.4 Ispitivanje sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne
valjaonice 135
6.4.1 Karakterizacija goriva - istroenih ulja i masti iz hladne
valjaonice 135
6.4.2 Eksperimenti sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne
valjaonice 138
6.4.2.1 Reim I- radno gorivo, bez dodatka vode 139
6.4.2.2 Reim II- radno gorivo, pomeano sa vodom u odnosu 60%:
40% 141
6.4.2.3 Reim III- radno gorivo, pomeano sa vodom u odnosu 50%:
50%. 143
6.4.2.4 Zbirni prikaz rezultata eksperimenata za sva tri reima
sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice 146
6.4.2.5 Ispitivanje sastava inertnog materijala fluidizovanog sloja 149
6.5 Ispitivanje sagorevanja naftnog mulja 149
6.5.1 Karakterizacija uzoraka- naftnog mulja (taloga) 150
6.5.2 Eksperimenti sagorevanja naftnog mulja 152
6.6 Uporedno ispitivanje sagorevanja ulja i glicerina 156
6.6.1 Eksperimenti sagorevanja ulja i glicerina 158
6.7 Analiza rezultata eksperimenata sa stacionarnim
sagorevanjem TTG-a i uticajnih parametara procesa 160
7. NUMERIKA SIMULACIJA PRODORA MLAZA TENOG
GORIVA POMEANOG SA VODOM U ZAGREJAN FS -
FORMULACIJA PROBLEMA 164
7.1 Opis modela doziranja smee tenog goriva i vode u
zagrejan FS 164
7.2 Rezultati numerike simulacije pri doziranju lako isparivog
tenog goriva u fluidizaciono loite 166
7.3 Rezultati numerike simulacije pri doziranju tee isparljivog
tenog goriva u fluidizaciono loite 169
8. TEHNOLOKO IDEJNO REENJE SAGOREVANJA TTG-A U
FLUIDIZOVANOM SLOJU 174
8.1 Probni rezultati solidifikacije pepela cementnim postupkom 176
8.2 Procena godinjih energetskih uteda na osnovu predloga
tehnolokog reenja 179
9. ZAKLJUAK 181
REFERENCE 191

1
1. UVOD
Usled eksponencijalnog rasta potronje fosilnih energenata, naroito nafte, proli
vek je nazvan vekom fosilnih goriva. Ukupna koliina eksploatisane nafte na globalnom
nivou, je prvih godina dvadesetog veka iznosila 150 miliona barela [1], to danas
predstavlja dvodnevnu svetsku proizvodnju. Prema priloenim projekcijama za 2030.
godinu (slika 1.1) svetska ekonomija e i dalje zavisiti od fosilnih goriva (iz kojih e se
obezbeivati vie od 80 % primarne energije), uz godinji rast energetskih potreba od
2,8% [2].

drugi obnovljivi izvori

hidro potencijal

nuklearna energija

biomasa

gas

ugalj

nafta

Slika 1.1 Procenjene energetske potrebe do 2030.godine [3]
Iako su tehnologije zasnovane na korienju fosilnih goriva transformisale svetsku
ekonomiju obezbeujui mobilnost nezamislivu ranijim generacijama, masovnu
proizvodnju i raspoloivost irokog spektra najrazliitijih proizvoda, i direktno
doprinele kvalitetu ivota iji je direktan pokazatelj vie nego udvostruen ivotni vek
ljudi, ipak je upotreba ovih tehnologija imala i ima svoju cenu. Zavisnost od uvoza
energenata dovela je do novih meunarodnih politikih odnosa. Pored naruavanja
ivotne sredine eksploatacijom i transportom, sagorevanje fosilnih goriva je, najvie od
svega, poremetilo koncentraciju gasova u atmosferi koji utiu na efekat staklene
bate (CO
2
, CO, CH
4
, NO
x
, CFC
*
itd.), to ima za posledicu promenu srednje
temperature povrine Zemlje i klimatske promene (tzv. globalno zagrevanje) [4].

*
hlorofluorougljovodonici
1. UVOD
2
Trenutna struktura primarnih izvora energije i dinamika sa kojom se eksploatiu
leita fosilnih goriva veoma teko mogu obezbediti projektovane energetske potrebe.
Stoga se savremeno drutvo nalazi pred velikim ispitom samoodrivosti i daljeg razvoja
gde su zadovoljenje energetskih potreba i ouvanje ivotne sredine kljuna pitanja
njegovog opstanka. Na osnovu procenjenih energetskih potreba (slika 1.1) i dotrajalosti
energetskih postrojenja [5,6], se moe zakljuiti da na globalnom nivou predstoje velika
investiciona ulaganja u energetski sektor i to u razvoj i usavravanje onih tehnologija
koje zadovoljavaju stroge zahteve zatite ivotne sredine i visoku energetsku efikasnost.
Pored emisije polutanata u atmosferu, moderno industrijsko drutvo proizvodi i
ogromne koliine otpada - materija koje nemaju trinu vrednost i stoga zahtevaju
adekvatno odlaganje/uklanjanje, na nain da se ne ugrozi zdravlje ljudi i ne narui
ivotna sredina. Kako je reciklaa otpada esto komplikovana i skupa i ne uvek
ostvarljiva, spaljivanje/insineracija
*
ovih materija predstavlja jedan od jednostavnijih
naina njegovog uklanjanja. Pravilnim izborom tehnologije za spaljivanje/sagorevanje
otpadnih materija reava se ne samo problem smanjenja njihovog kapaciteta i
eventualne toksinosti (uz zadovoljene normi propisanih zakonom o zatiti ivotne
sredine) ve se iste mogu iskoristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektrine energije.
Uzimajui u obzir navedeno, nastojanja savremenog drutva su usmerena na
intenziviranje korienja alternativnih, nekonvencijalnih i obnovljivih izvora energije,
tretiranje industrijskog i komunalnog otpada i njegovo korienje u energetske svrhe uz
primenu istih- ekoloki prihvatljivih, tehnologija za proizvodnju energije. Na istim
principima, uz smanjenje specifine potronje energije po jedinici proizvoda, se zasniva
i koncept odrivog energetskog razvoja -glavnog inioca u ouvanju prirodnih resursa i
zatiti ivotne sredine svake zemlje i dominantnog stimulansa za korienje obnovljivih
i alternativnih izvora energije.
Privredu Srbije karakterie zabrinjavajui stepen energetske zavisnosti od oko
40%
[7], niska energetska efikasnost (i u proizvodnji i u potronji), nerealno niska cena

*
Insineracija je proces kontrolisanog sagorevanja otpada, sa ciljem unitavanja ili transformisanja otpada
u sastojke koje su manje opasni, manje kabasti, i koje je lake kontrolisati
Prema Energetskom bilansu Republike Srbije za 2012. poveava se zavisnost Srbije od uvoza primarne
energije za 7% u poreenju sa procenjenom uvoznom zavisnou u 2011. godini, kada je ukupna
potronja primarne energije bila 16,25 megatona ekvivalenta nafte, od ega je iz uvoza obezbeno 5,57
Mtoe.
3
elektrine energije, neracionalna potronju praktino svih vidova energije uz nizak udeo
upotrebe obnovljivih i alternativnih izvora energije. Ovaj rad upravo doprinosi
afirmaciji upotrebe alternativnih, nekomercijalnih i nekonvencijalnih izvora energije s
obzirom na ogromne i nedovoljno iskoriene potencijale za njihovu upotrebu. Predmet
teze je eksperimentalno istraivanje i matematiko modeliranje sloenih i meusobno
spregnutih strujnotermikih procesa koji se odvijaju pri termikoj dezintegraciji
nekonvencijalnih otpadnih tenih materija u fluidizovanom sloju, u cilju razvoja
tehnologije za energetski efikasno sagorevanje ovakvih materija na ekoloki prihvatljiv
nain. Pri tome se pod otpadnim tenim materijama podrazumevaju talozi iz rezervoara
sirove nafte i teki produkte frakcione destilacije komercijalnih tenih goriva, zatim
iskoriene tene materije i emulzije iz procesne, petrohemijske, metalurke i
prehrambene industrije, iskoriena mineralna ulja i masti iz automobilske industrije i
slino. Ove materije obino sadre veliku koliinu tekih ugljovodonika i smola tako da
u normalnim atmosferskim uslovima imaju veliku viskoznost i gustinu ili su u vrstom
stanju. Istovremeno, toplotna mo im je mahom na nivou toplotne moi domaih
ugljeva, pa njihovo sagorevanje omoguava i postizanje dodatnih energetskih, pa samim
tim i ekonomskih efekata te je stoga u ovom radu za ove materije usvojen naziv teka
tena goriva (TTG). TTG, pored navedenih osobina karakterie i neujednaen sastav,
visok sadraj vlage, mineralnih materija i dr. mehanikih neistoa, kao i vea
zastupljenost tetnih materija po zdravlje ljudi [8-14].
Ne postoje egzaktni podaci o koliinama generisanih otpadnih maziva i ulja,
naftnog taloga, iskorienih maziva iz industrije odn. TTG-a na teritoriji Republike
Srbije, ali potencijali za njegovo generisanje nisu zanemarljivi i izraeni su sledeim
podacima [15]:
- 4 miliona tona naftnih derivata se godinje plasira na trite Srbije,
- na teritoriji Republike Srbije postoje
2 rafinerije, 1600 javnih i 500 internih benzinskih stanica,
8 velikih terminala za pretakanje i skladitenje naftnih derivata,
43 toplane koje za proizvodnju toplotne energije koriste ulje za loenje,
preko 300 naftnih buotina,
2 meunarodna aerodroma i jo 37 manjih,
1. UVOD
4
- procena je da se godinje troi oko 50000 t razliitih ulja mineralnog porekla. Osim
toga, procena je da se na teritoriji Beograda godinje troi oko 10000 - 15000 t
motornih i drugih ulja i maziva [16].
- procenjeno je da industrija Srbije proizvede meanih organsko-vodenih emulzija
257000 t/godinje [17].
Reprezenti TTG-a u ovoj tezi su emulzije ulja i masti iz hladnih i toplih
valjaonica, kao i rafinerijski mulj, odnosno talozi iz rezervoara za sirovu naftu.
U pogonima hladnih i toplih valjaonica U.S. Steel Serbia
*
za podmazivanje se
koriste emulzije razliitih ulja i masti preteno ivotinjskog porekla, neravnomernog
sastava, ali potencijalno znatne toplotne vrednosti. Prema podacima iz 2007. godine, iz
proizvodnog ciklusa U.S. Steel Serbia meseno se generie 237 t istroenih ulja i masti i
to: 19,5 t iz tople valjaonice, 215 t iz hladne valjaonice i 2 t ostalih ulja i 14 t istroene
masti. Ovo nalae potrebu za uklanjanjem velikih koliina razliitih meavina ulja i
masti iz proizvodnog procesa, to se ini odlaganjem u rezervoar. U rezervoaru
taloniku se prema podacima iz 2007. nalazilo oko 3000 t razliitog istroenog ulja
pomeanog sa vodom.
Osim znaajnog zagaenja vazduha u procesu rafinerijske prerade nafte u
rafinerijama Panevo i Novi Sad, usled prisustva lako isparljivih ugljovodonika i drugih
aromata, veoma ozbiljnu ekoloku opasnost predstavlja veliko zagaenje zemljita na
odlagalitima rafinerijskog mulja. Muljevi sakupljeni sa dna rezervoara imaju visok
sadraj VOC
, BTEX
i PAH
. Prema podacima dobijenim od saradnika rafinerije nafte

Panevo godinje se generie preko 3000 t (slobodna procena, koja se moe menjati od
godine do godine). Mulj nastao ienjem rezervoara odlae se u sabirne talonike, a
dalje se uljna emulzija iz mulja izdvaja centrifugiranjem, tretira ultrafiltracijom i vraa u
postupak prerade nafte, a nastali muljni koncentrat se zbrinjava procesom solidifikacije,
nakon ega se transportuje van fabrike u potpunoj odgovornosti podugovaraa koji
izvodi proces solidifikacije.

*
Dananja elezara Smederevo
Volatile organic compounds-isparljiva organska jedinjenja koja karakterie visoki pritisak para na
sobnoj temperaturi
benzen, toluen, ethilbenzen i kslen-organske isparljive materije iz derivata nafte
Polycyclic aromatic hydrocarbons-policiklini aromatini hidrokarbonati koji su veliki zagaivai

vazduha i tetno utiu na zdravlje
5
Kao to je ve ranije naglaeno, savremene tendencije podrazumevaju i korienje
drugih alternativnih, istih goriva meu kojima biogoriva zauzimaju znaajno mesto
(slika 1.4.), pri emu proizvodnja biodizela dominira (slika 1.5.).

Slika 1.4. Potronja biogoriva za saobraaj u Evropskoj Uniji (EU27) u ktoe
*
[18]
Skladno potrebama zatite ivotne sredina, smernicama iz Bruxellesa iz 2008.
godine, EU je kao cilj do 2020. godine propisala poveanja udela biogoriva na ak 20%
u gorivima koja se koriste za saobraaj, ime eli, uz primarno ouvanje sredine,
osigurati i stabilnost investicija u taj sektor. Glavni nusproizvod proizvodnje biodizela
je glicerin (od polazne sirovine za dobijanje biodizela, recimo iskorienih jestivih ulja,
10% masenih otpada na glicerin). Sve vea potranja za biodizelom moe dovesti do
prezasienosti trita glicerinom pa se i on moe tretirati kao otpad i koristiti kao
gorivo. Pored toga, podaci Ministarstva energetike, razvoja i zatite ivotne sredine
Republike Srbije pokazuju da potronja jestivog ulja u Srbiji iznosi oko 16 litara po
stanovniku godinje, to znai da bi se tokom godine moglo sakupiti oko 10000 tona
otpadnog jestivog ulja, koje se svrstava u biomasu i koje bi se koristilo kao alternativno
gorivo, direktno u procesima kontrolisanog sagorevanja ili za proizvodnju biodizela. Na
taj nain bi se delimino supstituisala potreba za fosilnim gorivom, uz ouvanje ivotne
sredine zbog manjeg zagaenja vode, vazduha i zemljita.

*
1 toe = 42 GJ, koliina energije koja se oslobodi sagorevanjem jedne tone sirove nafte
1. UVOD
6

Slika 1.5. Udeo svakog biogoriva u ukupnoj potronji biogoriva u EU u 2008.god [18]
U skladu sa karakteristikama tenih otpadnih materija kao optimalno reenje, sa
take gledita energetske efikasnosti i ekologije namee sagorevanje i razgradnja TTG
do nekodljivih oblika, u fluidizovanom sloju (FS), koji omoguava sagorevanje
materija najrazliitijeg porekla i veoma neujednaenog sastava, uz smanjenu emisiju
polutanata (SO
2
, NO
x
, poliaromatinih ugljovodonika, dioksina i furana). Ako je
politiki cilj Republike Srbije, njeno prikljuenje EU, prirodno je da kao jedan od
vanih ciljeva Strategije razvoja energetike, bude i dostizanje standarda EU u pogledu
zatite ivotne sredine i ispunjavanje normi definisanih u meunarodnim dokumentima.
U skladu sa time, Skuptina Srbije je 24.9.2007. godine ratifikovala Kjoto protokol [19]
i potpisala Sporazum o energetskoj zajednici evropskih zemalja jugoistonog Balkana
2005., u kojem se u 3. poglavlju, u zahtevima u pogledu zatite ivotne okoline, jasno
naglaava znaaj Kjoto protokola i sugerie potpisnicama nain za njegovu to bru
primenu.
Za potrebe razvoja tehnologije za spaljivanje (insineracije) taloga iz rezervoara
sirove nafte, kao i drugih otpadnih materija sa karakteristikama niskokalorinh goriva,
na ekoloki prihvatljiv nain u Institutu VINA - Laboratorija za termotehniku i
energetiku, obavljaju se istraivanja na razvoju tehnologije za sagorevanje
nekonvencionalnih vrstih i tenih goriva, odnosno otpadnih industrijskih materija, u
7
fluidizacionom loitu. U tom cilju uraene su serije merenja na poluindustrijskoj
eksperimentalnoj instalaciji sa fluidizovanim slojem (FS) za sagorevanje tekog tenog
goriva, kao i na demonstraciono-eksperimentalnom toplovodnom kotlu (snage oko 300
kW) sa fluidizacionim loitem. Ova doktorska teza je upravo proistekla iz ovih
istraivanja. Pored eksperimentalnih, u pomenuta istraivanja ukljuene su i numerike
metode, koje pruaju velike mogunosti za utedu sredstava i vremena prilikom razvoja
postrojenja i tehnologija na ovom polju.
Postojei numeriki postupci koji bi mogli da se koriste za simulaciju procesa u
FS zbog sloenosti i zahtevnosti po pitanju raunarske opreme i vremena najee nisu
pogodni za razvojne i inenjerske potrebe. Pored toga, ne postoji univerzalni numeriki
alat za simulaciju procesa, koji ukljuuju fluidizovani sloj usled potekoa opisivanja
relativno sloenog strujanja i specifinosti u procesima prenosa toplote i mase,
zastupljenih u fluidizovanim sistemima gas-estice.
Stoga je u okviru ove teze razvijen matematiki model za detaljnu simulaciju
prodora bonog mlaza u fluidizovani sloj (FS), prvenstveno sa aspekta doziranja
gasovitog i tenog goriva u loita sa FS. Detaljno poznavanje i razumevanje procesa
doziranja i meanja sa inertnim materijalom i vazduhom u okviru radnog prostora FS
loita je od izuzetnog znaaja za efikasno definisanje optimalnih radnih parametara
loita. Zbog toga je u okviru teze razvijen sopstveni dvodimenzijski matematiko-
numeriki model mlaznog doziranja u FS, uz paralelno korienje komercijalnog CFD
koda, koji sadre vie meusobno spregnutih segmenata, kao to su model turbulentnog
strujanja gasa, model strujanja u poroznom medijumu odnosno kinetiki model
granularnog toka i model turbulentnog meanja viekomponentnih i viefaznih sistema.
Pri tome je korien Ojlerovski dvo-fluidni postupak modeliranja FS [14, 20, 21] gde se
gas i gusta faza FS (sistem gas-estice pri uslovima minimalne fluidizacije) posmatraju
kao dva fluida sa razliitim karakteristikama. U transportnim jednainama prenosa
koliine kretanja efektivnog fluida, koji predstavlja gustu fazu FS, modelira se
interakcija fluid-estice pri uslovima minimalne brzine fluidizacije, kao i interakcija
izmeu samih estica.
Jedan od dva numerika modela koji se u ovoj tezi predlau je uproena verzija
dvo-fluidnih modela, gde se gusta faza FS posmatra kao fiksni porozni medijum.
Interakcija izmeu gasa i estica, kao i uslovi za pojavu mehurova i bezestinih zona,
1. UVOD
8
se modeliraju na slian nain kao kod dvofluidnih modela, jedino je izostavljena
simulacija kretanja estica, odnosno guste faze. Numerike simulacije su u ovom
modelu izvedene u stacionarnim uslovima.
Drugi numeriki postupak simulacije procesa u FS, koji se u ovom radu koristi, je
Euler-Euler granularni model tj. model kinetike teorije granularnog strujanja (KTGF-
kinetic theory of granular flow), pri emu je profesionalan CFD kod (FLUENT
6.3.26) primenjen na modeliranje interakcije izmeu fluida i estica granularne faze
fluidizovanog sloja. U tezi je takoe saeto predstavljen koncept kinetike teorije
granularnog strujanja. U ovom modelu simulacije su izvedene u nestacionarnim
uslovima i opisuju prve trenutke formiranja mlaza u sloju.
Matematiki modeli sadre set meusobno povezanih, parcijalnih diferencijalnih
jednaina, koji se reavaju numerikim metodama baziranim na metodi konanih
zapremina diskretzacije jednaina modela, uz formiranje niza sopstvenih algoritama i
rutina, neophodnih za definisanje svih specifinosti ovakvog sistema.
Rezultati prorauna primenom predloenih modela su uporeeni i validirani sa
eksperimentima iz literature, kod kojih je na eksperimentalnom 2D modelu
fluidizovanog sloja, uz pomo video-kamere, obavljen niz merenja duine prodora
bonog gasnog mlaza u FS.
Razvijeni postupci simulacije prodora mlaza u FS primenjeni su na analizu efekta,
koji je registrovan u okviru eksperimenata na fluidizacionom pilot loitu sa doziranjem
tenog goriva u sloj, kada je uoeno povlaenje zona intenzivnog sagorevanja ka
oblastima dublje ispod povrine sloja prilikom sagorevanja tenog goriva sa znaajnim
sadrajem vode, u odnosu na gorivo bez, odnosno sa, manjim sadrajem vlage.
Registrovan efekat navodi na zakljuak da voda u gorivu intenzivira meanja goriva i
oksidatora i na taj nain poveavaju globalnu brzinu reakcije sagorevanja u loitu sa
FS, u kome se gorivo dozira bono u sloj. Ova pojava je primeena i kod lako i tee
isparljivih tenih goriva i moe se objasniti poveanjem zapreminskog protoka mlaza za
doziranje goriva u sloj, usled naglog prelaska vode iz goriva u parno stanje pri ulasku u
fluidizovan sloj. U cilju razjanjenja ovog efekta obavljene su numerike simulacije
prodora mlaza u FS trofaznih sistema: gas (gorivo, oksidator i vodena para), estice
sloja i voda, koja na izlazu iz mlaznice prelazi u parno stanje. Sluaj sagorevanja lako
isparljivog goriva analiziran je simuliranjem prodora mlaza koji sadri isparljive
9
komponente goriva i tenu vodu (koja u FS loitu naglo isparava), a sluaj teko
isparljivog goriva razmatran je simulacijom mlaza sa meavinom ulja i vode. Izvedeni
prorauni su nestacionarni i modeliraju prve trenutke formiranja mlaza.
Na osnovu serije eksperimentalnih ispitivanja i numerike simulacije procesa
mlaznog doziranja razliitih tenih goriva na pilot instalaciji sa FS, predloeno je
originalno reenje termike dezintegracije TTG u loitu sa FS, u zavisnosti od kvaliteta
i karakteristika goriva.
Drava je usvojila nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom [22], koja e u
potpunosti uvesti evropske standarde u oblasti iskorienja otpada do 2019. U ovom
trenutku je reavanje problema akumulacije tekih tenih goriva (kao to je talog u
rezervoarima sirove nafte, iskoriena industrijska ulja i maziva i sl.) naroito
problematino sa stanovita zatite ivotne sredine, jer se problem eliminacije ovih
materija ne izvodi potpuno u skladu sa vaeim ekolokim normama (karakteristian
primer je problem nastao usled neadekvatnog reavanja problema sa tenim otpadom iz
fabrike Zvezda-Helios iz Gornjeg Milanovca). Imajui u vidu sve veu potrebu i
neophodnost reavanja ovog problema u Srbiji pa i u regionu, mogue je graditi
savremene, efikasne i ekoloki prihvatljive kotlove sa sagorevanjem u fluidizovanom
sloju za proizvodnju energije (toplotne i elektrine) u industriji i u sistemima daljinskog
grejanja sagorevajui ovaj tip goriva koji se u kotlovima drugih tipova ne mogu
sagorevati, ili se ne moe ostvariti potrebna efikasnost sagorevanja i zadovoljiti
obavezne ekoloke norme. Ova teza afirmie ova nastojanja.

10
2. SAGOREVANJE U FLIUDIZOVANOM SLOJU
U ovom poglavlju e biti dat prikaz osnovnih karakteristika, istorija, status i
perspektive razvoja tehnologije sagorevanja u fluidizovanom sloju (SFS).
Kada je 16. decembra 1921. godine Fitz Winkler uveo gasovite produkte
sagorevanja kroz dno suda ispunjenog koksom i tako izveo prvi ogled gasifikacije u
fluidizovanom sloju, nije ni sanjao da je otvorio novo poglavlje energetike. Klimatske
promene i koncept odrivog energetskog razvoja uinili su vanijim nego ikad potrebu
za istom energijom iz fosilnih goriva, biomase i otpada, to je intenziviralo primenu
SFS za proizvodnju energije (toplotne i/ili elektrine) i termiku dezintegraciju otpada.
Otarasiti se otpada je pokreta uvoenja tehnologije SFS, da bi vremenom taj
cilj evoluirao u dobijanje iste energije za budunost i to pre svega zbog dve osnovne
prednosti sagorevanja u FS u odnosu na dr. konvencionalne tehnologije i to:
- mogunosti sagorevanja takozvanih otpadnih/kritinih goriva i
- smanjene emisije polutanata.
Iako su prva pilot postrojenja sa SFS putena u rad 60tih i 70tih godina prolog
veka, punu tehnoloku zrelost SFS postie polovinom osamdesetih i od tada ova
tehnologija je opte prihvaena pre svega zbog velike fleksibilnosti u pogledu goriva tj.
mogunosti sagorevanja niskokvalitetnih tzv. kritinih goriva-goriva sa niskom
toplotnom moi, velikim udelom balasta (vlage i pepela) i sumpora, teko ili nesagoriva
u konvencionalnim postrojenjima. Ova prednost proistie iz injenice da gorivo, koje
ini 1-3% masenih ukupnog materijala sloja, sagoreva u usijanom sloju inertnog
materijala (kvarcni pesak, pepeo, krenjak/sorbent
*
) koji se usled prostrujavanja
vazduha sa dna loita nalazi u stanju lebdenja i pokazuje svojstva slina tenosti -
nalazi se u stanju fluidizacije. Brza disperzija unetog goriva u velikoj masi temperiranog
inertnog materijala, intenzivno meanje goriva, velika povrina za razmenu i brz prenos
toplote dodirom sa esticama sloja omoguavaju sagorevanje goriva na nioj
temperaturi (760-900
o
C) u odnosu na kotlove sa sagorevanjem u letu. Nia temperatura
sagorevanja znai znaajno smanjeno formiranje termikog NO
x
, dok se efikasno
zadravanje sumpora i halogena
u loitu postie uvoenjem krenjaka ili dolomita u

*
Osim krenjaka sorbent moe biti hepatit, dolomit i sl. zavisno od vrste goriva
Cl, F, Br
11
sloj. Krenjak u ovom temperaturskom opsegu, ne reaguje samo sa SO
2
formirajui
kalcijum sulfat i kalcijum sulfid ve vezuje i hlorovodonike i formira tenu ili vrstu
fazu kalcijum hlorida. ta vie, intenzivno meanje gasova u sloju spreava formiranje
CO i nesagorelih ugljovodonika ime se dobija visoka efikasnost sagorevanja [23] .

Slika 2.1. Stanja fluidizacije u loitu sa fluidizovanim slojem
Tabela 2.1. Uporedne karakteristike kotlova sa FS i kotlova sa reetkom i sagorevanjem u
letu pri sagorevanju uglja [24, 25]
Kotlovi sa sagorevanjem:
na reetki u mehurastom u cirkulacionom FS u letu

Karakteristike
FS

Visina sloja ili zone
sagorevanja goriva [m]
0,2 0,5-2 10-30 27-45
Brzina prostrujavanja gasa
[m/s]
1-2 1.2-3.5 3-10 >10
Viak vazduha [%] 20-30 20-25 10-20 15-30
Toplotno optereenje po
poprenom preseku [MW/m
2
]
0,5-1,5 0,5-1,5 3-5 4-6
Veliina estice uglja [mm] 30-50 0-6 /50 6-10 <0,1
Opseg promene optereenja 4:1 3:1 3-4:1 3:1
Stepen efikasnosti sagorevanja
[%]
85-90 90-96 95-99,5 99-99,5
Azotni oksidi [ppm] 400-600 300-400 50-200 400-600
SO
2
zadran u loitu [%] Nita 80-90 80-90 Nita
Zavisno od reima fluidizacije tj. brzine prostrujavanja gasova kroz sloj razlikuju
se stacionaran ili mehurast fluidizovani sloj (estice sloja se intenzivno haotino kreu,
12
ali je sloj kao celina nepokretan) i cirkulacioni fluidizovan sloj (inertni materijal sloja se
nalazi u reimu brze fluidizacije i kree se kroz celo loite vertikalno navie, a zatim se
izdvojen iz struje produkata sagorevanja vraa na dno loita), odnosno kotlove sa
mehurastim i cirkulacionim fluidizovanim slojem (sl.2.1) koji mogu raditi u uslovima
atmosferskog pritiska ili u uslovima povienog pritiska
*
. Prednosti i uporedne
karakteristike kotlova sa sagorevanjem u FS i konvencijalnih kotlova za sagorevanje na
reetki i u letu su date u tabelama 2.1, 2.2. i 2.3 i slici 2.2.

Slika 2.2. Toplotno optereenje loita zavisno od tipa sagorevanja [25]
Na osnovu toplotnog optereenja loita po poprenom preseku (slika 2.2), kao i na
osnovu nekih drugih pokazatelja CFS i kotlovi sa sagorevanjem uglja u letu su
meusobno konkurentni, ali ne i u sluaju sagorevanja goriva male toplotne moi i sa
poveanim sadrajem sumpora. Naime, iako su kapitalni trokovi za CFS postrojenja 5-
10% vei u odnosu na kotlove sa sagorevanjem u letu ali bez ureaja za preiavanje
gasova
(SO
x
i NO
x
), oni e u sluaju potrebe za preiavanjem izlaznih gasova biti 8-
15% nii u korist CFS kotlova. Osim toga, cena goriva za CFS je manja zbog upotrebe
niskokvalitetnog goriva ve i velike fleksibilnosti u pogledu goriva (tabela 2.3.).
Iako kotlovi sa MFS i CFS funkcioniu na istom principu (sagorevanje u sloju
temperiranog inertnog materijala), njihovi konstrukcioni parametri se veoma razlikuju i
zavise pre svega od vrste goriva i zahtevanih parametara pare, propisanih regulativa o

*
Engleska terminologija i skraenice su, respektivno: BFB bubbling fluidized bed, CFBcirculating
fluidized bed, AFBCatmospheric fluidized bed combustion, PFBCpressurized bubbling fluidized bed,
PCFBpressurized circulating fluidized bed
FGD- flue gas desulfurizatior (sistem za odstranjivanje sumpora iz dimnih gasova), SCR-selective
catalytic reduction scrubber
13
emisiji, od proizvoaa, karakteristika mesta instaliranja i sl.. Glavne konstruktivne
razlike date su u tabeli 2.2.
Tabela 2.2. Uporedne karakteristike kotlova sa mehurastim (MFS) i cirkulacionim
fluidizacionim slojem (CFS) [24,25]
Parametri
MFS CFS

Temperatura sagorevanja [
o
C] 760-870 800-900
Dimenzije estice goriva [mm] do 50 do 10 (610)
Brzina fluidizacije [m/s] 13,5 310
Cirkulacija materijala sloja ne
*
da
Granulacija estica inertnog materijala [mm] 0,5-2 0,05-0,03
Koncentracija estica visoka u, niska iznad sloja opada po visini loita
Krupnoa estica krenjaka
[mm] 0,3-0,5 0,1-0,2

Srednje vrednosti parametara pare
Protok pare [kg/s](opseg) 36 (13-139) 60 (12-360)
Temperatura pare [
o
C] (opseg) 466 (150-543) 506 (180-580)
Pritisak pare [bar] (opseg) 72 (10-160) 103 (10-275)
Kotlovi sa cirkulacionim FS imaju, u odnosu na kotlove sa mehurastim FS imaju:
veu efikasnost sagorevanja, efikasnije zadravanje sumpora u sloju, manji popreni
presek loita i manji broj dozir-mesta po poprenom preseku loita. Istovremeno,
kotlovi sa CFS su znatno sloenije konstrukcije - izrada im je skuplja, skuplja je i
priprema goriva i sorbenta zbog usitnjavanja goriva ispod 10 mm, a krenjaka ispod 0,5
mm (vidi tabelu 2.2.), vea im je i sopstvena potronja elektrine energije itd. Iz
navedenog moe se zakljuiti da kotlovi sa MFS i CFS nisu meusobno konkurentni ili
ako jesu to je u veoma uskom opsegu instalisanih snaga. Naime, kotlovi sa MFS imaju
prednost u oblasti manjih i srednjih snaga do 50 MW
th
, pri sagorevanju reaktivnijih
goriva, goriva sa veoma promenljivim sadrajem vlage, naroito pri sagorevanju otpada
i biomase, i u sluaju umerenih propisa o emisiji. MFS kotlovi, toplovodni i parni, su
nali primenu kao industrijski kotlovi (za proizvodnju toplotne ili kombinovanu

*
Mogua je organizacije cirkulacija nesagorelih estica u sluaju loeg sagorevanja. Meutim,cirkulacija
estica u MFS u poreenju sa CFS je zanemarljiv deo procesa sagorevanja.
Ukoliko je potrebno odsumporavanje u FS

14
proizvodnju toplotne i elektrine energije) i u sistemima centralnog i daljinskog
grejanja. Kotlovi sa CFS imaju prednost u oblasti veih snaga (preko 100 MW) pri
sagorevanju niskoreaktivnih ugljeva i u uslovima otrih propisa o emisiji. Gotovo da su
iskljuivo parni, industrijski, a odskora su integrisani i u elektroenergetske sisteme. U
oblasti snaga 50100 MW
th
, oba tipa kotla SFS su ravnopravna i koji e tip kotla biti
odabran zavisi od konkretnih eksploatacionih uslova i tehno-ekonomskih pokazatelja
[24].
Tabela 2.3. Potencijalne prednosti sagorevanja u FS
Ekonomske prednosti
Fleksibilnost u pogledu kvaliteta goriva
Ugalj i
ostaci
prerade
Ostaci prerade drveta Mulj
Komunalni
otpad
Produkti
proizvodnje
nafte
Gas
Ostaci iz
poljopri-
vrede
Ugljeni
proslojci

Ugljena
praina i
emulzija od
ispiranja
uglja

Otpad iz
mlina

Ostaci iz
papirne
industrije

Pulpa od
recikliranog
papira

Kanalizacioni
otpad

Tar
RDF
*

Komunalno
smee

Papirno
smee

Izdrobljena
guma (TDF)

Nafta

Talog iz
rezervoara sirove
nafte

Katran

Uljani kriljci
Prirodan

Teni
naftni
gas i dr.
Slama

Ostaci iz
proizvodnje
ulja i
biodizela

Ljuske od
uljarica i sl.

Navedena goriva mogu sagorevati u FS samostalno ili kosagorevati sa ugljem, bez
promene konstrukcijskih performansi kotla.
Velika efikasnost sagorevanja
MFS CFS
90-96% 95-99.5%
Ukupni stepen efikasnosti kotlova sa SFS moe biti 84% (2%) [26], odnosno 7592%
(sraunato na gornju toplotnu mo goriva) [27]. Sa poveanjem kapaciteta kotlovske
jedinice raste i stepen efikasnosti kotla.
Kompaktnija konstrukcija-redukcija dimenzija u odnosu na klasine kotlove
Intenzivni prenos toplote izmeu sloja i uronjenih izmenjivakih povrina rezultuju
sveukupnim smanjenjem dimenzija kotlova sa SFS.

*
Refuse derived fuel
Tyre Derived Fuel

15

Slika 2.3. Poreenje dimenzija klasine kotlovske jedinice za sagorevanje spraenog
uglja (800 MW
el
) i jedinice sa CFS pod pritiskom (500 MW
el
) [28]
Kompaktniju konstrukciju i bolje karakteristike sagorevanja pokazuju FS kotlovi koji rade
na povienom pritisku (slika 2.2. i 2.3.).
Nije potrebna skupa priprema goriva (suenje i mlevenje)
Pepeo se lake otklanja, nema stopljenih naslaga na grejnim povrinama
Kako je temperatura sagorevanja u FS u opsegu 760-900
o
C ak i goriva sa niskom
temperaturom topljenja pepela mogu sagorevati bez formiranja naslaga pa nisu potrebni
duvai ai sa izmenjivakih povrina. Pepeo se lako otklanja - on istie sa dna loita
poput tenosti pa se ne troi dodatna energija za njegovo uklanjanje.
Mogua rekonstrukcija klasinih kotlova,
Koji se zbog nedostatka tenog goriva ili nemogunosti zadovoljenja pootrenih ekolokih
propisa ili usled dotrajalosti moraju staviti van upotrebe. U tom sluaju zamena kotlova sa
sagorevanjem na reetki ili sa sagorevanjem tenih goriva do 50 MW
e
se

vri kotlovima sa
sagorevanjem u mehurastom fluidizovanom sloju, a kotlovi sa sagorevanjem u letu se
uspeno rekonstruiu u kotlove sa cirkulacionim FS.

Prednosti vezane za zatitu ivotne sredine
Zadravanje SO
x
u sloju

Dodavanjem krenjaka (CaCO
3
) u FS (u koliini koje obezbeuju molski odnos Ca/S 5
kod kotlova sa MFS, odnosno Ca/S 2 kod kotlova sa CFS) mogue je zadrati i do 95%
SO
2
u sloju vezivanjem u vrst kalcijum sulfat CaSO
4
. Efikasno zadravanje sumpora je
mogue zahvaljujui velikoj specifinoj povrini sorbenta i duem zadravanju u loitu.
Kako SFS kotlovima nisu potrebni ureaji za odsumporavanje dimnih gasova to znatno
smanjuje njihove investicione trokove [24].
Niska emisija NO
x
,

Se ostvaruje pre svega zbog nie temperature sagorevanja. Podaci o kotlovima sa CFS u
komercijalnoj upotrebi pokazuju emisiju NO
x
-a u granicama 50-150ppm [25]. Emisija iz
kotlova sa MFS je neto vea.
Nedostaci FS kotlova,u odnosu na konkurentne kotlove sa sagorevanjem u letu su:
16
- poveana produkcija vrstog ostatka (pepela i gipsa), ne samo zbog sagorevanja
loijeg goriva (sa veim udelom mineralnih materija) ve i zbog dodavanja sorbenta;
u velikom broju sluajeva ovaj ostatak se moe koristiti u graevinarstvu, za
proizvodnju cementnih blokova
*
i sl. (prema podacima iz 2002. godine 77% ovog
ostataka/pepela i gipsa u SAD je reciklirano u cementnoj industriji),
- iako je emisija NO
x
u FS

drastino smanjena,

poveana je emisija N
2
O
-vanog
greenhouse gasa, koja se moe redukovati na vie naina: upotrebom goriva sa
veim sadrajem volatila, ubrizgavanjem NH
3
ili dodavanjem sorbenta u sloj,
- iako mogu sagorevati kritina i niskovredna goriva koja se ne mogu sagorevati u
konvencijalnim kotlovima, ipak su MFS kotlovi osetljivi na velike varijacije
kvaliteta tj. promenu goriva te su stoga retko integrisani u velike elektroenergetske
sisteme.
2.1 Istorijat razvoja kotlova sa FS
U tekstu koji sledi navedeni su hronoloki znaajni dogaaji u svetu za razvoj
tehnologije sagorevanja u FS.
Znaajni dogaaji (u svetu)
1922. Winkler-ov patent za gasifikaciju lignita u FS
1950.-
1960.
NCB (national Coal Board) u Velikoj Britaniji zapoinje istraivanje
sagorevanja uglja u FS u cilju poveanja trine konkurentnosti uglja o
odnosu na tena goriva
1965. Zapoet Program Sagorevanja u Fluidizacionom Sloju
na atmosferskom
pritisku u SAD (1965-1992)
1965. Instalirano prvo pilot postrojenje sa MFS
1970. U SAD osnovana EPA
koja je proteirala FBC tehnologiju u odnosu na

konvencionalne tehnologije za sagorevanje uglja
1972. Potpisan ugovor za izgradnju industrijskog postrojenja sa kotlovima sa FS u

*
Zavisno od vrste goriva koje se koristi u FS, potrebno je izvriti liing test za teke metale ukoliko su
sadrani u pepelu goriva
Ovo voi samo za sagorevanje uglja, ova konstatacija ne stoji za sagorevanje tenog goriva u FS, jer ona
u sebi sadre mnogo manje azota od uglja, a prisutni radikali hidrokarbonata prilikom pirolize tenih
goriva drastino smanjuju N
2
O tako da se on gotovo ne detektuje u dimnim gasovima
Atmospheric Fluidized Bed Combustion Program
Enviromental Protection Agency

17
Rivesville-u
1973. EPI
*
pustio prvu instalaciju sa SFS u SAD na otpadnu biomasu
1975. Puten u rad prvi MSF kotao na ugalj u Renfrew-u, kotska
1976. Startovan Rivesville (MSF), 30 MW
e
1978. Evropska Komisija zapoela program podrke FS tehnologiji sa
demonstracionim projektima do 1990.
1979. Foster Wheeler izgradio prvo industrijsko postrojenje sa CFS
80-tih Razvoj kotlova sa SFS u razvijenim zemljama ulazi u komercijalnu fazu
1981. Alstrom (dananji Foster Wheeler) napravio prvi kotao sa CFS na ugalj
1981. EPI pustio u rad prvi komercijalni MFS kotao na biomasu kao glavnim
gorivom
Sredina
80-tih

Prvi HIBEX (MSF), Kvairner
1982. Instaliran prvi Lurgi Lentjes
CFS [29]
1983. Foster Wheeler instalirao prvi komercijalni CFS na biomasu kao glavno
gorivo
1986. Zapoeo The Clean Coal Tehnology (CCT) Demonstration Program u
SAD. Zavren 1993.
1988. Zapoet large scale (142 MW
el
) MSF projekt u SAD.
1988. Instaliran prvi CIRCOFLUID
, Babcock
1992. Foster Wheeler instalirao prvi INTREX (kotao sa CFS kompaktnije
konstrukcije)
1994. Green Aid Programe za azijsko-pacifike zemlje-uvode se kotlovi sa CFS

*
Energu products of Idaho
CFS tehnologija koja koristi letei pepeo i produkte desulfatizacije kao inertni materijal sloja za
multifunkcionalno preiavanje dimnih gasova.
Kotao sa kombinovanim sagorevanjem u MFS i CFS

18
1994. Prvi CYMIC (CFS), Kvairner

1996. Prvi IR
*
-CFB B&W (CFS)
1999. IEA (International Energy Agency) zapoela FBC implementin agreement,
za sada broji 12 zemalja potpisnica sporazuma
2003. Foster Wheeler konstruisao prvi superkritini kotao sa CFS u Poljskoj-start
planiran za 2009.
Slede hronoloki znaajni dogaaji za razvoj tehnologije sagorevanja u FS kod
nas.
Znaajni dogaaji (u Srbiji)
1975. Zapoet program istraivanja i razvoja tehnologije sagorevanja u FS
1980. Izgraena 2 eksperimentalna loita za sagorevanje vrstih goriva u MFS (2
kW
t
i 200 kW
t
) u Institutu u Vini
U fabrici Cer, aak izgraena 2 prototipa loita SFS (0,5 MW
t
i 1
MW
t
)
1982. Fabrika Cer, aak izgradila i pustila u rad prva dva industrijska loita
za sagorevanje uglja u SFS, snage po 4,5 MW
t
. Od tada je ova fabrika
proizvela i pustila u rad vie od 40 loita sa SFS snage od 1-4,5 MW
t
, koja
sagorevaju ugalj i biomasu.
1982. Institut VINA u saradnji sa fabrikom Cer, aak i fabrikom kotlova
MINEL, poinje razvoj kotlova SFS.

*
Internally Recycled within the furnace/ sistem za recirkulaciju estica unutar loita sa CFS
19
1986. U Institutu u Vini puten u rad prvi industrijski kotao u bivoj Jugoslaviji,
snage 10 MW
t
. Kotao je izgraen rekonstrukcijom postojeeg kotla na
mazut.
Oktobarska nagrada grada Beograda za kotao u Vini i do tada realizovane
kotlove sa FS.
1988. Fabrika kotlova MINEL puta u rad dva parna kotla SFS, snage 2,5 MW
t
.
1988. Fabrika MIN, Ni gradi kotao SFS snage 6 MW
t
.
1990. Fabrika kotlova MINEL je za potrebe industrije celuloze konstruisao kotao
SFS kapaciteta 20t/h pare.
2009. Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije , ponovo finansira
projekat sa tematikom FS. Otvaraju se perspektive za manje jedinice za
sagorevanje raznog otpadnog goriva u MFS.
2011. Izgraen demonstracioni industrijski toplovodni kotao sa MFS u fabrici
TIPO kotlogradnja u Beogradu u saradnji sa Institutom Vina
2.2 Status i perspektive razvoja kotlova sa FS
Moe se smatrati da je tehnologija sagorevanja u FS dostigla svoju punu zrelost za
kogenerativnu
*
i industrijsku primenu. Njen razvoj, u svoje dve osnovne varijante (MFS
i CFS) prikazan je kumulativnim dijagramom (slika 2.4.).

Slika 2.4. irenje FS tehnologije [27]
MFS pokazuje ravnomerniji godinji rast instalisanih kapaciteta (skok je
zabeleen ranih 90tih) od CFS tehnologije koja eksponencijalno raste u periodu od

*
Kogeneracija-istovremena proizvodnja elektrine i toplotne energije, CHP-Combined Heat and Power
20
1986.-2003. godine i po broju instalisanih jedinica globalno prevazilazi prethodnu
tehnologiju.
ira primena tehnologije sa SFS nije ograniena samo na SAD i Evropu (Veliku
Britanija, Nemaka i skandinavske drave- Finsku i vedsku) ve je ona u ekspanziji i u
azijskim dravama posebno Kini, Indiji i Japanu. Pokretai razvoja i irenja SFS
tehnologije (slika 2.5) su regulisano trite, propisi vezani za zatitu ivotne sredine i
RD&D
*
programi i specifinosti koji se razlikuju od regiona do regiona, a vezani su pre
svega za raspoloivo gorivo (njegov kvantitet i kvalitet).
a)

b)
Slika 2.5. irenje a) MFS i b) CFS po regionima [27]
Komercijalni proboj MFS (slika 2.5a) je zapoeo u Severnoj Americi gde je kao
gorivo korien ugalj i otpaci drvne industrije, da bi 90tih CFS tehnologija polako
poela da preuzima primat. Istovremeno interesovanje za MFS u skandinavskim

dravama raste, i to pre svega za sagorevanje biomase i otpada iz papirne industrije.
a)
b)
Slika 2.6. Maksimalni instalisani kapaciteti a) MFS i b) CFS po godinama [27]
U isto vreme raste i broj kapaciteta MFS u Aziji gde je kao gorivo najpre korien
ugalj loijeg kvaliteta, da bi zatim biomasa uzela primat (u Kini je poetkom 90tih
preko 2000 MFS jedinica bilo u eksploataciji , a u Indiji preko 200 [31]).

*
Research, development and demonstration-istraivanje, razvoj i demonstracija
Vodee zemlje regiona u primeni FS tehnologije su vedska i Finska

21
Proboj CFS tehnologije (slika 2.5b) poeo je u Severnoj Americi i Zapadnoj
Evropi
*
, gde je dominantno gorivo najpre bio ugalj. U Zapadnoj Evropi od poetka
90tih ukupni instalisani CFS kapaciteti su priblino ostali isti jer se sa veih kapaciteta
na ugalj prelo na one manje od 50 MW
e
i na manje od 20 MW
e
na biomasu [27] i to
pre svega zahvaljujui zakonskim regulativama koje su stimulisale jedinice manjeg
kapaciteta i na biomasu. U Severnoj Americi PURPA
je stimulisala izgradnju CFS

jedinica do 100 MW
e
do 2000. godine (slika 26.) od kada se grade jedinice i od preko
400 MW
e
. Skandinavske zemlje imaju konstantan rast od sredine 80tih, a u Aziji je brz
rast irenja CFS tehnologije zabeleen od 90tih godina. U isto vreme je slian trend
prate i zemlje Istone Evrope (Poljska i eka) gde su instalirani novi kapaciteti, a
starije jedinice na ugalj rekonstruisane CFS tehnologijom.
U komercijalnoj upotrebi, danas imamo FS jedinice sa kapacitetom u opsegu od 1
MW
th
500 MW
e
(1000MW
th
) instalisane snage (slika 26.), pri emu CFS tehnologiji
pripada maksimalni instalisani kapacitet od 520 MW
e
(Alstom), a MFS od 142 MW
e

(Alstom) [27], gde priblino 75% svih instalisanih SFS kapaciteta u svetu pripada CFS
tehnologiji. To je preko 600 instalisanih FS kotlova sa snagom veom od 20 MW
th
, sa
ukupnim instalisanim kapacitetom od preko 70000 MW
th
, irom sveta [30]. Region
Azije je dominantan u primeni SFS tehnologije sa 52 % svih instalisanih kapaciteta u
svetu, Severna Amerika broji oko 26%, Evropa 22%, ostatak ini nekolicina instalisanih
jedinica u Latinskoj Americi i na Srednjem Istoku ( 1%) [31]. Procenjuje se da e do
2020. biti instalisano jo oko 150 GW
th
SFS jedinica na globalnom nivou, i to 125 GW
th
u Kini, u Severnoj Americi 17 GW
th
i Indiji 6 GW
th
[27]. Takoe postoje zahtevi za
dodatnih 70 GW
e
energije dobijene iz otpada i biomase to je potencijalna mogunost za
MFS tehnologiju koja sagoreva ovu vrstu goriva [27].
Na osnovu dosadanjeg iskustva dve su osnovne primene SFS tehnologije kao:
1. MFS jedinice male i srednje snage ( 100 MW
th
) za proizvodnju toplotne ili
toplotne i elektrine energije (kogeneracija
), za potrebe grejanja i industrijskih

procesa, koje sagorevaju biomasu ili otpadne materije, samostalno ili uz
kosagorevanje uglja (slika 2.7). Kako esto ova goriva imaju visok sadraj volatila i

*
Nemaka je vodea zemlja Zapadne Evrope po zbirnom kapacitetu instalisanih jedinica.
The Public Utility Regulatory Policies Act of 1978
CHP-combined heat and power

22
vlage nisu uvek neophodne izmenjivake povrine u sloju za regulaciju temperature
sloja, ve se one esto izvode samo po toku dimnih gasova.

Slika 2.7. Distribucija goriva u MFS jedinicama u svetu 2005. godine [30]
MFS tehnologija je trino sve konkurentnija zahvaljujui sve stroijim
direktivama za uklanjanje otpada
*
i rastuom potrebom da se komunalni, industrijski
i poljoprivredni otpad efikasno sagoreva uz zadovoljenje ekolokih propisa.
2. Energetske CFS jedinice velikih snaga (do 1000 MW
th
) sa ugljem kao glavnim
gorivom (slika 2.10.) sa izmenjivakim povrinama smetenim i u loitu (ekranske
cevi) i u povratnom recirkulacionom vodu ("return leg") ispod ciklona i po toku
dimnih gasova. Koliina osloboene toplote u loitu i primarnom recirkulacionom
vodu kao i po toku dimnih gasova varira zavisno od radnog goriva [28].

Slika 2.8. Zastupljenost goriva u CFS jedinicama u svetu do 2005. godine [30]
to se velikih energetskih kotlova tie CFS tehnologija vodi trinu trku sa
kotlovskim jedinicama sa sagorevanjem u letu (sl.2.2) gde joj fleksibilnost u

*
Council directive 1999/31/EC 26. april 1999. on the landfill of waste
23
pogledu goriva i smanjena emisija polutanata daje prednost nad pomenutom
tehnologijom
a)
b)
Slika 2.9. Kompilacija referenc liste vodeih proizvoaa SFS kotlova
*
: Alstom, Foster
Weeler i Metso Power (Kvaerner); klasifikacija SFS po a) godinama i korienom gorivu,
b) kapacitetu jedinica i udelu korienog goriva [28]
Sa dijagrama 2.9 i 2.10. zapaa se znaajan godinji porast snaga instalisnih FS jedinica,
prvenstveno energetskih FS kotlova na ugalj.

Slika 2.10. Klasifikacija kotlovskih jedinica prema vrsti korienog goriva: - jedinice sa
ugljem kao glavnim gorivom, x- jedinice sa glavnim gorivom koje nije ugalj.
Dalji razvoj SFS tehnologije podrazumeva vei stepen efikasnosti koji se izmeu
ostalog postie poveanjem pritiska i temperature pregrejane pare (dostizanjem kritinih
parametara pare) tj. razvojem kotlova sa FS sa sagorevanjem pod pritiskom (slika 2.11.)
sa superkritinim parametrima proizvedene pare

*
kompilacija (od ukupno 715 jedinica) ne obuhvata sve FS kotlove instalisane u svetu, ve samo podatke
od 3 navedena proizvoaa ovih kotlovskih jedinica. Kina ima veliki broj instalisanih i jedinica u
izgradnji koje nisu obuhvaene u ovoj analizi
24

P
o
v
e
a
n
j
e

s
n
a
g
e

b
l
o
k
a

p
o
v
e
a
n
j
e
m

p
r
i
t
i
s
k
a

i

p
o
v
e
a
n
j
e
m

s
a
d
r
a
j
a

k
i
s
e
o
n
i
k
a

u

a
e
r
o
s
m
e
i

MFS CFS
III
PM
FS
IV
PCFS

I
AMFS
II
ACFS

Poveanje snage bloka poveanjem
brzine fluidizacije i smanjenjem
granulacije estica

Slika 2.11. Trend razvoja kotlova sa FS

a.
b.
Slika 2.12. Razvoj maksimalnih parametara pare: a. pritiska i b. temperature za MFS i CFS
instalacije
U sluaju CFS tehnologije zapaa se trend rasta parametara pare (p
max
i T
max
) ka
kritinim vrednostima pregrejane pare. Dijagram (sl. 2.12) takoe pokazuje poveanje
parametara pare i kod MFS instalacija iako su oni niih vrednosti u odnosu na CFS, to
ukazuje na rast stepena efikasnosti FS jedinica poboljanjem parametara proizvedene
TREND
T
R
E
N
D

25
pare. Na slici 2.13 data su neka od konstrukcionih reenja FS kotlova sa radnim
parametrima.

Slika 2.13. Neka od konstrukcionih reenja FS kotlova: a. MSF kotao Metso Power ACZ
*
za
sagorevanje otpada (RDF, TDF i sl.); b. energetski CFS kotao Alstom Sulcis, Italija (340 MW
e
,
parametri pare: 197 bara, 565/580
o
C, 1026 t/h), puten u rad 2006.; c. energetski CFS kotao
Metso Power CZMIC, Manitowoc Public Utilities, Viskonsin, SAD (160 MW
th
, 60kg/s, 103
bara, 541
o
C), sagoreva naftni koks, mrki ugalj, startovan 2005.; d. jedan od 3 kompaktna Foster
Wheeler energetska CFS kotla u Turowu u Poljskoj (3557 MW
th
, 195/181 kg/s, 170/39 bara,
568/568
o
C) gorivo-lignit, startovane od 2003. do 2004.; e. Foster Wheeler superkritini

energetski CFS kotao, Lagisza, Bedzin, Poljska (996 MW
th
, 361/306 kg/s, 275/50 bara,

560/580
o
C), startovan 2009. godine.
Kao to je ve ranije reeno, problem globalnog zagrevanja trai nove i efikasnije
metode sagorevanja u FS (superkritini energetski CFS kotao-Lagisza napr. poveanjem
svoje efikasnosti smanjuje emisiju CO
2
; kosagorevanje biomase i uglja je takoe nain
smanjenja emisija CO
2
), ukljuujui i postrojenja sa 0-tom emisivnou
*
CO
2
tj.

*
Advanced Combustion Zone
Energetski kotao sa superkritinim parametrima proizvedene pare
460 MW
e

26
postrojenja sa takozvanim izvajanjem i skladitenjem CO
2

- CCS. Trenutno su, to se
SFS tehnologije tie, razvijena dva CCS procesa:
sagorevanje u atmosferi obogaenoj kiseonikom
i
oksidacija goriva u dvostepenom hemijskom reaktoru
.
Sagorevanje u atmosferi obogaenoj kiseonikom podrazumeva proces sagorevanja
goriva u smei istog kiseonika i recirkuliranih dimnih gasova, gde se temperaturu
sagorevanja regulie koliinom recirkuliranih dimnih gasova. Kiseonik potreban za
proces sagorevanja se dobija u ureaju za separaciju vazduha
**
(cryogenicair-
separation). Ovaj proces primenjen na tehnologiju sagorevanja u FS jo uvek u
demonstracionoj fazi na pilot postrojenjima male snage [28].
Drugi CCS proces baziran na SFS tehnologiji je oksidacija goriva u dvostepenom
reaktoru, u kome se estice oksida metala (gvoe, nikal, bakar ili mangan) koriste za
transport kiseonika
iz vazduha do goriva. Sistem se sastoji od dva odvojena reaktora

za vazduh i gorivo. U reaktoru za gorivo estice sloja-oksidi metala reaguju sa gorivom:
(2n+m)Me
x
O
y
+ CnH
2
m (2n+m)Me
x
O
y-1
+ mH
2
O + nCO
2
(egzotermna reakcija).
Osiromaene estice oksida metala se zatim transportuju u reaktor za vazduh gde se
reoksidiu kiseonikom iz vazduha: Me
x
O
y-1
+ O
2
Me
x
O
y
(endotermna reakcija).
Reoksidisane estice se zatim ponovo vraaju u reaktor za gorivo za novi ciklus.
Ukupan toplotni bilans redukcije i oksidacije oksida metala i goriva je istog reda
veliine kao i kod konvencionalnog sagorevanja, gde su kiseonik i gorivo u direktnom
kontaktu, ali je prednost dvostepene oksidacije u tome to se za razliku od uobiajenog
sagorevanja izdvaja skoro ist CO
2
, ne razblaen azotnim oksidima, pa nisu potrebni
skupi separatori CO
2
, poput ASU O
2
kod napred pomenutog CCS sistema. Oksidacija u
dvostepenom reaktoru je uspeno primenjena na malim laboratorijskim (do 50 kW)
aparaturama i demonstracionim pilot postrojenjima snage do 100 kW. Za uspenu
primenu ovog procesa na FS postrojenja od kljune je vanosti pronai jeftine i visoko

*
Zero emission plant
CCS-carbon capture and storage, system za zadavanje i skladitenje CO

2

Oxyfuel combustion-O
2
/CO
2
recycle combustion
The chemical looping process-Me

x
O
y
/ Me
x
O
y-1

**
ASU-Air Separation Unit
Oxygen carriers
27
reaktivne prenosioce kiseonika do goriva (oksidatore), koji mogu da podnesu uslove u
sloju (fragmentaciju, abraziju) a da ne aglomeriraju.
Na osnovu svega navedenog se moe zakljuiti da budunost SFS tehnologije
posebno na polju velike energetike zavisi i od uspene primene CCS ema. Naime EU i
ostale razvijene zemlje (SAD, Australija...) su uvele takse na emisiju CO
2
iz energetskih
postrojenja koje stimuliu upotrebu CCS procesa, a u bliskoj budunosti e upotreba
istih biti neminovnost.
Perspektiva razvoja SFS tehnologije za dobijanje isteenergije je dobra ali da bi
se dobila trina trka sa konkurentnim tehnologijama (sagorevanje u letu za jedinice
velikog kapaciteta, sagorevanje na reetki za jedinice malog kapaciteta) potrebna su
dalja usavravanja, kao to je razvoj kotlova sa superkritinim parametrima pare kao i
SFS postrojenja sa zadravanjem i skladitenjem CO
2
.
28
3. SAGOREVANJE TENIH GORIVA U FLUIDIZOVANOM SLOJU -
PREGLED LITERATURE
U zemljama, poput nae, u kojoj su izvori primarne energije ogranieni, postoji i
sve vie e biti izraena potreba za korienjem sopstvenih raspoloivih goriva, i to
prvenstveno za potrebe industrije i centralnog grejanja, ne bi li se delimino zamenilo
uvezeno teno gorivo i gas. U tom sluaju otpadna tena goriva predstavljaju jedno od
moguih goriva izbora, a kotlovi sa SFS mogu imati znaajnu ulogu u proizvodnji
toplotne i elektrine energije za sektor industrije, poljoprivrede i za grejanje
domainstva, odnosno centralno grejanje. injenica da se u kotlovima sa FS mogu
spaljivati/sagorevati goriva i sa 85% balasta ovoj tehnologiji daje izrazitu prednost u
odnosu na druge tehnologije sagorevanja kada su u pitanju otpadne tene materije [32],
a primena Kyoto protokola i rastua cena konvencijalnih energenata, posebno nafte,
izrazito promoviu ovu tehnologiju.
3.1 Podela tenih goriva
Tena goriva se prema trinoj vrednosti mogu klasifikovati kao (tabela 3.1):
- Komercijalna tena goriva dobijena preradom nafte (slika 3.1)
- Nekomercijalna tena goriva i teni otpad
- Obnovljiva tena goriva
- Tene suspenzije fosilnih goriva

Slika 3.1. Frakcije nafte (frakciona destilacija)
3. SAGOREVANJE TENIH GORIVA U FS - PREGLED LITERATUR
29
Tabela 3.1 Klasifikacija tenih goriva prema njihovom poreklu i prirodi
Naziv
Opis
Poreklo Priroda Hd (MJ kg
-1
)
Dizel gorivo
Standardizovano gorivo za
motorna vozila
Rafinerija Fosilna 42.6
Petrolej
Ulje dobijeno iz nafte za potrebe
grejanja i rasvete
Rafinerija Fosilna 40-42
Motorni benzin
Standardizovano gorivo za
motorna vozila
Ulja za loenje
*

Teka/laka ulja dobijena
destilacijom nafte
Rafinerija Fosilna 41
Kerozin
Standardizovano gorivo za avio
industriju
Katran
Nusproizvod prerade nafte Rafinerija Fosilna 20-30

Talog sirove
nafte
Talog iz rezervoara sirove nafte
Rafinerija, naftni
talog
Fosilna 30-40
Bitumen

Veoma viskozan nusproizvod
prerade nafte
Rafinerija Fosilna 30-40
Koriena ulja
Iskoriena ulja iz metalurke ili
automobilske industrije
Industrija Fosilna 30-40
Biodizel Biogorivo za motorna vozila
Hemijska
prerada
Obnovljiva 37
Biotenosti
Teno gorivo proizvedeno iz
biomase koje se koristi u
energetske svrhe
Hemijska
prerada
Obnovljiva 40
Glicerin
Nusproizvod proizvodnje
biodizela
Hemijska
prerada
Fosilna/obno
vljiva
17-24
Pirolitika ulja
Ulja dobijena iz pirolize
biomase/otpada
Hemijska
prerada
Fosilna/obno
vljiva
20-30
Koriena
jestiva ulja
Iskoriena ulja za ishranu
Prehrambena
industrija
Obnovljiva 36-37.1
Crni lug
Hemijska proizvodnja celuloze
(dobijen iz procesa pretvaranja
celuloze u kau
)
Industrija papira
Otpadna
biomasa
13.2-15.1 [33]
Papirni mulj Mulj iz fabrika papira Industrija papira
Otpadna
biomasa
12,3-19.1 [34]
Orimulsion
**

Emulzija prirodnog bitumena u
vodi
Parna ekstrakcija Fosilna 39.7
Mulj iz
pripreme uglja

Suspenzija estica uglja i vode
Rudarska
prerada/priprema
Fosilna
Zavisi od Hd
uglja i sadraja
vode

*
Ulja za loenje (Slubeni glasnik br. 97/2010 od 21.12.2010. godine) su: 1.Ulje za loenje ekstra lako
EVRO EL (sadraj sumpora do 0,1%); 2.Ulje za loenje ekstra lako EL (S 1%); 3.Ulje za loenje
srednje EVRO S (S 1%); 4.Ulje za loenje srednje S MAZUT (S 3%); 5.Ulje za loenje NISKO
SUMPORNO GORIVO SPECIJALNO NSG-S (S 1%); 6.Ulje za loenje teko T (S 4%)
Acid tar waste
Pitch
Kraft process
**
Orimulsion je registrovani zatitni naziv za goriva na bazi bitumena razvijenog za industrijsku upotrebu
od strane Intevep, the Research and Development Affiliate of Petroleos de Venezuela SA (PDVSA), u
saradnji sa British Petroleum-om
Coal-water slurry fuel (CWSF ili CWS ili CWF)

30
Preradom nafte dobijaju se frakcije-derivati nafte prikazani na slici 3.1. Frakcije
blie vrhu frakcione kolone sadre lake molekule sa kraim ugljovodoninim vezama,
nie su viskoznosti, vee isparljivosti, lake su zapaljive i svetlije su boje. Obrnuto,
derivati blii dnu frakcione kolone sadre teke molekule sa dugakim ugljovodoninim
lancima, jako su viskozni, tee isparljivi, sa visokom takom kljuanja, tee zapaljivi i
tamnije boje. U tabeli 3.2 data je klasifikacija tenih goriva prema mehanizmu
sagorevanja u FS u zavisnosti od: - I naina dobijanja i
- II sadraja volatila u gorivu.
Tabela 3.2 Klasifikacija tenih goriva prema mehanizmu sagorevanja
klasifikacija tena goriva:
I
- koja predstavljaju kondezovanu fazu prerade fosilnih goriva
*
,
- koja se ne dobijaju iz rafinacije fosilnih goriva
**

II
- sa velikim sadrajem volatila (lake frakcije nafte)
trend premetanja zone sagorevanja iznad sloja, uvode se duboko u sloj
- tena goriva sa malim sadrajem volatila (tee frakcije nafte)
mogu izazvati nekontrolisanu aglomeraciju estica sloja i padanjesloja
Komercijalna tena goriva ve imaju iroku upotrebu u energetici. Za sagorevanje
u FS su, zbog karakteristika opisanih u prethodnom poglavlju, od posebnog znaaja
nekomercijalna (otpadna, obnovljiva) goriva srednje i niske toplotne moi sa visokim
sadrajem mehanikih neistoa i balasta, koji se ne mogu sagorevati u konvencijalnim
postrojenjima, a u skladu sa smernicama Kyoto protokola i potrebom za racionalnom
upotrebom raspoloivih izvora primarne energije. U prilog upotrebe nusproizvoda
prerade sirove nafte (kao jednog od TTG-a), koje karakterie i visok sadraj sumpora,
ide i injenica da je njihova trina vrednost u postepenom padu zbog sve stroijih
regulativa vezanih za NOx , SO
2
, C
x
H
y
i CO

emisiju. Sagorevanjem TTG-a u loitima
sa FS, zahvaljujui odsumporavanju u sloju i niskoj emisiji NO
x
, zadovoljavaju se
ekoloki standardi, a ta prednost je jo naglaenija ako se uzme u obzir da se kvalitet
sirove nafte konstantno pogorava u pogledu sve veeg sadraja sumpora.
U svetu se godinje proizvede preko 40 miliona tona mazivih ulja, iz kojih se
generie vie od 60% otpadnih ulja/masti [35]. Brojne su alternative za reavanje
problema skladitenja iskorienih maziva kao to je regeneracija/reciklaa, njihovo

*
Charring fuels,
**
Non-charring fuels
31
korienje kao sirovine za proizvodnju vodonika (H
2
) [36], sagorevanje sa drugim
gorivima ili samostalno [37,38], kao i primarna dezintegracija sagorevanjem u razliitim
ureajima za insineraciju. Ukoliko je sadraj PCB i PCT
*
u njima manji od 50 ppm,
istroena maziva se mogu regenerisati ili upotrebiti kao gorivo, u suprotnom se moraju
unititi sagorevanjem [39]. U tom sluaju i ona predstavljaju tena teka goriva (TTG) i
izvesnu alternativu za uvezene energente.
Tena biogoriva-biotenosti su tena goriva dobijena iz biomase koja se koriste,
iskljuivo u energetske svrhe (za proizvodnju elektrine i energije za grejanje/
hlaenje), a ne za potrebe saobraaja [40]. Imaju fizike karakteristike i primenu slinu
konvencionalnim tenim gorivima ali i niz prednosti: njihovo sagorevanje ne doprinosi
atmosferskom poveanju CO
2
, ne sadre sumpor, i potpuno su biorazgradiva.
Pirolitika ulja su obnovljiva goriva koja se dobijaju postupkom brze pirolize

[41,42] najee biomase drvnog porekla. Mogu se koristiti u energetici i imaju niz
prednosti, kao i gore pomenuta, ali im je toplotna mo otprilike upola manja od toplotne
moi lo ulja dobijenih preradom nafte (tabela 3.1).
Sagorevanje biljnih sirovih i preraenih ulja u loitima sa FS ne zahteva nikakve
hemijske pretpripreme radi boljeg rasprivanja goriva u mlaznicama/gorionicima.
Fabrike papira i prerade celuloze generiu velike koliine otpada na bazi biomase
u svim fazama proizvodnje od pripreme drveta, hemijske do prerade recikliranog papira
i tretmana otpadnih voda. Ove tene materije se kao goriva iroko koriste u
skandinavskim zemljama.
3.2 Opti principi sagorevanja tenih goriva u FS
Nauni radovi koji se bave problematikom sagorevanja tenih goriva u FS nisu
zastupljeni u istoj meri kao oni koji se bave tematikom sagorevanja vrstih goriva u FS,
pa ipak ih je dovoljno da se stekne opta slika fenomena sagorevanja tenog goriva u FS
(tabela 3.3).

*
Polihlorovani bifenili C
12
H
10x
Cl
x
i polihlorovani trifenili C
18
H
14x
Cl
x
(PCBs/PCTs) - sintetika organska
jedinjenja na bazi hlora, poznata pod nazivom postojani organski zagaivai (persistent organic polutants
POPs). Zahvaljujui izvanrednoj hemijskoj stabilnosti i otpornosti na visokim temperaturama, masovno
su korieni (1930.1980.) u elektrotehnici i u hidraulici kao komponente maziva
Brza piroliza je proces kojim se biomasa ili biorazgradiv otpad brzo zagreva do visoke temperature
(~500
o
C) u odsustvu vazduha, dobijena parna faza se, zatim, brzo hladi i kondenzuje u tamno braon itku
tenost toplotne moi upola manje od one koju imaju konvencionalna ulja dobijena preradom nafte.
ISTRAIVANJE TERMOMEHANIKIH PROCESA PRILIKOM RAZGRADNJE TENIH GORIVA VELIKIH GUSTINA U FLUIDIZOVANOM SLOJU,
doktorska disertacija mr Milice Mladenovi
32
Tabela 3.3 Tabelarni prikaz radova na polju sagorevanja tenih goriva
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Zakljuci i sugestije
Pillai i
Elliot
(1976)
[43]
K

t
e
k
o

u
l
j
e

z
a

l
o
e
n
j
e

d
i
z
e
l

Loite sa
mehurastim
fluidizovanim
plitkim slojem
(Hsl=150 mm)
Doziranje:
Viak
vazduha (),
brzina
fluidizacije
(v
f
),
temperatura
sagorevanja
Eksperimenti neuspeni zbog male visine inertnog sloja malo
vreme zadravanja goriva i njegovih para u sloju
Predloeno dvozonalno loite:
donja zona sa krupnijim i teim esticama sloja u kome bi se
odvijala gasifikacija tenog goriva na niim temperaturama
gornja sa lakim i finijim esticama sloja za efikasnije
sagorevanje na viim temperaturama
na sloj
(0,25m
iznad sloja)
neuspeno

na
povrinu
sloja
max stepen
efikasnosti
sagorevanja
20%

u sloj
Keler i
Berg
(1979), [44]
Berg i
saradnici
(1983) [45]

K

m
a
z
u
t

Loite sa plitkim
MFS, izmenjiva
uronjen u sloj
(100mm iznad
dozirmlaznice,
200mm iznad
distributora
vazduha) radi
intenziviranja
razmene toplote i
mase izmeu para
goriva i emulzione
faze FS, i
spreavanja
formiranja velikih
mehurova
Stepen efikasnosti
sagorevanja;

Gubici usled nesagorelog u
dimnim gasovima pri:
Viak
vazduha (),
temperatura
sloja (T
sl
)
gubici su manji pri viim temperaturama sagorevanja, ali
temperature>850
o
C ne pogoduju efikasnom odsumporavanju
reenjedvozonalno loite sa distributivnom ploom izmeu
zona:
donja zona sa krupnijim i teim esticama za gasifikaciju
tenog goriva na niim temperaturama i efikasno zadravanje
sumpora u sloju
gornja zona sloja sa lakim esticama finije granulacije za
efikasnije sagorevanje na viim temperaturama
distributivna ploa izmeu dve zone intenzivira meanje para
goriva i vazduha na ulasku u gornju zonu FS
dvozonalno loite je omoguilo bre startovanje
na temperaturama 600
o
C teno gorivo samostalno sagoreva
(bez goriva za podrku plamena)
T
sl
= 930
o
C
=1,25
1,5%
T
sl
= 1050
o
C
=1,1
0
33
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Roberts i
saradnici
(1975)
[46]
K

t
e
k
o

u
l
j
e

z
a

l
o
e
n
j
e

MFS loite pod
pritiskom
600kPa,
poprenog
preseka 0,7 m
2
uporedno ispitivanje
sagorevanja tekog ulja za
loenje i uglja na istom
loitu
Temperatura
sloja (T
sl
), vrsta
goriva
korien je sistem prigunih ploa
*
(dijafragmi) na slobodnoj
povrini radi kontrolisanja rasta zone zapljuskivanja sloja
i
poboljanja stepena efikasnosti sagorevanja u sloju
vana preporuka autora odrati uniformnu raspodelu goriva i
vazduha u sloju da bi se spreilo intenzivno sagorevanje na i
iznad sloja i stoga izbegle smetnje pri regulisanju razmenjene
toplote i visoke temperature iznad i na povrini FS koje
promoviu topljenje pepela, isparavanje alkala i prljanje
razmenjivakih povrina po toku gasova.
teko ulje za loenje je uspeno sagorevano
i na 800
o
C, a stepen efikasnosti
sagorevanja nije padao ispod 99,8%
Pri sagorevanju uglja na temperaturi u
sloju od 800
o
C dobijen manji stepen
efikasnosti sagorevanja 97,5%
Beacham i
Marshall
(1979)
[47]
K

MFS industrijki
kotao, dobijen
rekonstrukcijom
kotla sa
sagorevanjem na
reetki
Uporedno ispitivanje
sagorevanja tekog ulja za
loenje i uglja
doziranje TG specijalnim
mlaznicama sa
penjajuim uljnim
filmom

Viak
vazduha,
temperatura
sloja, vrsta
goriva
isti parametri pare kao i pri sagorevanju uglja dobijeni su pri
sagorevanju tekog ulja za loenje sa 40% vika vazduha
stepen korisnosti 99,5% i sadraj CO u dimnim gasovima je
uvek bio manji od 100ppma

odsumporavanja
=95% za Ca/S=5,3

*
baffle system
splashing zone
climbing film oil nozzles

34
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Barker i
Beacham
(1980)
[48]
K

u
l
j
e

z
a

l
o
e
n
j
e

MFS loite
prenika 300mm
Mehanizam sagorevanja TG
tena goriva, posebno
lako isparljiva, naglo
prelaze u paru pri ulasku u
zagrejan FS i esto ga
naputaju bez adekvatnog
meanja sa vazduhom to
dovodi do premetanje
zone intenzivnog
sagorevanja iz sloja na
zonu iznad povrine FS
Visina FS sa poveanjem visine sloja u loitu unutranjeg prenika
300mm, intenzivira se sagorevanje u sloju ali samo do visine
0,5m
za druge ispitivane kotlove pri visinama sloja 0,50,7m i
brzinama fluidizacije 1,53m/s zabeleeni su zadovoljavajui
rezultati:

sag
=99,9%, C
nesagorelo u leteem pepelu
=0,23%,
t
na povrini sloja
=760
o
C, t
u sloju
=840
o
C, pri viku vazduha 20%

sag
=99,9% je postignut pri optimalnoj temperaturi za
zadravanje sumpora u sloju (850
o
C)

odsumporavanja
=89% za Ca/S=3
Enykin i
saradnici
(1980)
[49]
K

t
e
k
o

u
l
j
e

z
a

l
o
e
n
j
e

MFS pilot
postrojenje,
0,5m
2
popre.
preseka i
dubokim
inertnim slojem
Mehanizam sagorevanja
tenih goriva i vizuelne i
akustine opservacije

Visina FS pri visini sloja 0,9m 90%goriva sagoreva u sloju , 6% u zoni
zapljuskivanja, a ostatak iznad slobodne povrine
dostignuta snaga postrojenja od 2,9 MW/m
2

da bi svo gorivo sagorelo u sloju autori su preporuili visinu
sloja do 1,5m
zabeleene eksplozije mehurova goriva na povrini sloja
Borodulya
(1992)
[50]
K

MFS postrojenje Procena optimalne visine
sloja
Visina FS,
protok tenog
goriva
optimalna visina sloja je linearno proporcionalna protoku
tenog goriva,
u konkretnom sluaju visini sloja od 0,550,85m odgovara
protok goriva kroz jednu mlaznicu od 1,21,8kg/h
35
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Okasha i
saradnici
*

(2003)
[10]
K

e
g
i
p
a
t
s
k
i

m
a
z
u
t

MFS postrojenje,
unutranjeg
prenika 300mm i
visine 3,3m
Efikasnost sagorevanja i
efikasnost zadravanja
sumpora u sloju
Visina sloja,
protok vazduha
za disperziju
goriva, Ca/S
protok gasa za disperziju goriva u mlaznici ima najvei uticaj
na intenzitet meanja u sloju tako da vei protoci pospeuju
bolje sagorevanje goriva i vei stepen desulfatizacije u sloju.
Miccio i
saradnici
(1999)
[51]
N
K

o
r
i
e
m
u
l
z
i
j
a
e
m
u
l
z
i
j
a

b
i
t
u
m
e
n
a

i

v
o
d
e

p
o
r
e
k
l
o
m

i
z

V
e
n
e
c
u
e
l
e

Postrojenje sa
mehurastim FS,
unutranjeg
prenika
370mm i visine
4,6m
Profil koncentracije
gasova po visini loita i
u lateralnom pravcu (po
pravcu normalnom na
pravac strujanja gasova)
Visina sloja
menjana od
3171cm
temperatura u sloju je odravana na 850
o
C
stepen efikasnosti sagorevanja je uvek bio vei od 98,5%
izmerene temperature na povrini sloja od 1000
o
C su posledica
nedovoljnog meanja goriva i vazduha u sloju
dokaz intenzivnog sagorevanja u zoni zapljuskivanja je nagli
pad koncentracije O
2
na 4% neposredno iznad sloja
sa poveanjem visine sloja temperatura na povrini sloja opada
kao posledica dueg zadravanja goriva u sloju
pri visini sloja od 70 cm, temperatura na povrini sloja je za
100
o
C vea nego u sloju
neravnomerna koncentracija gasova u radijalnom pravcu zone
zapljuskivanjakoncentracija O
2
je varirala od 2% neposredno
iznad mlaznice do 10% na suprotnoj strani
meanje goriva i vazduha po poprenom pravcu moe biti
ograniavajui faktor za ostvarivanje efikasnog sagorevanja
iako je ostvarena dovoljna visina FS (u ovom sluaju 0,7m)
bez obzira na neuniformni profil koncentracija gasova po
poprenom preseku, autori su dokazali da se 8095%
sagorevanja odvija u sloju

*
Prikaz ovog rada e detaljnije biti izloen u daljem tekstu
36
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Miccio i
saradnici
(1999)
[51]
N
K

Postrojenje sa
mehurastim FS
Sagorevanje tenog
goriva u inertnoj
atmosferi
prilikom doziranja goriva u inertnoj atmosferi, manje od 10%
ugljenika prvobitno sadranog u oriemulziji je konvertovano u
vrstu fazu, to je dokaz da se sagorevanje oriemulzije nakon
isparavanja kapi goriva, moe tretirati kao homogeno
sagorevanje.
Kerr i
Probert
(1990)
[52]
N
K

k
a
t
r
a
n

Postrojenje sa
mehurastim FS
1,2m1,2m
popre. preseka
2MW
th

Kosagorevanje katrana i
uglja u odnosu 50:50
Visina sloja,
Temperatura
sloja,
Odnos
primarnog i
sekundarnog
vazduha
Pri H
sl
=0,75m,T
sl
=855
o
C i primar./ sekundar. vazduh=2:1
postignut stepen efikasnosti sagorevanja 99%
2/3 sagorevanja unutar sloja
kako nisu prezentovani rezultati sagorevanja samo uglja, teko
je proceniti udeo katrana sagorelog u sloju, i izvan njega
Legros i
saradnici
(1991)
[53]
N
K

ter
*

Cirkulacioni FS
152152mm
Visina 7,3m

Variran odnos primarnog
i sekundarnog vazduha da
bi se optimiziralo
meanje u donjem sloju
CFS i postigla dobra
temperaturna raspodela u
gornjem delu CFS
(rajzeru)
Odnos
primarnog i
sekundarnog
vazduha
temperatura u sloju u opsegu od 850900
o
C
tar se dozirao kroz mlaznicu smetenu na nivou povratnog voda
za vrste estice sa startom doziranja pri T
sl
750
o
C
stepen efikasnosti sagorevanja (
sag
) uvek vei od 99% (pri
temperaturi sloja od 760
o
C
sag
=99,9%)
emisija ugljovodonika i CO nije prelazila 30ppm i 160ppm pri
koncentraciji O
2
od 3% u dimnim gasovima

odsumporavanja
=do 90,1% za Ca/S=2,5
Nije utvren uticaj odnosa primarnog i sekundarnog vazduha
na efikasnost sagorevanja

*
pitch
37
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Brereton i
saradnici
(1995)
[54]
N
K

ter
Cirkulacioni FS

Varirani radni parametri
da bi se dobila vea
efikasnost zadravanja
sumpora dodavanjem
krenjaka
Odnos
primarnog i
sekundarnog
vazduha,
protok tara
stepen efikasnosti sagorevanja 99,7%
Prim./sekund.vazduh =2,5
smanjen protok tada implicira vei viak vazduha i
koncentraciju O
2
=7% u dim. gasovima
kako je zabeleena visoka temperatura u sekundarnom ciklonu
i skoro ista u I koloni loita
*
, zakljueno je da ciklon ima
krucijalnu ulogu u zavrnoj fazi homogenog sagorevanja CO i
ugljovodonika.
Lafanech-
ere i
saradnici
(2001)
[55]
N
K

ter
Industrijski
kotao sa CFS u
Marseju
60MW
th

Kosagorevanje dve
vrste uglja sa tarom
Temperaturski profil i
koeficijent prelaza
toplote u loitu
Vrste goriva i
radni
parametri
kotla
utvrena prednost kosagorevanja ugljeva sa terom
Wu i
saradnici
(2001)
[56]

N
K

a
s
f
a
l
t

Pilot postrojenje
sa CFS
efikasnost sagorevanja Temperatura
sagorevanja
stepen efikasnosti sagorevanja visok 9999,5%
temperaturska razlika izmeu donjeg i gornjeg sloja nije
prelazila 50
o
C
za razliku od sagorevanja uglja u CFS gde je izraen pad
koncentracije O
2
u gornjem delu loita po radijalnom pravcu
od centralne ose ka zidovima, kod sagorevanja tenog goriva
male su razlike u koncentraciji O
2
lateralno, to navodi na
zakljuak da se sagorevanjem asfalta/TG ostvaruje homogenije
polje koncentracije gasova po popreno preseku.

*
riser
38
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
Barczus i
saradnici
(2001)
[57]
K

t
e
k
o

l
o

u
l
j
e

Pilot postrojenje
sa CFS
efikasnost sagorevanja Temperatura
sagorevanja
temperatura nije kritian parametar za visoko efikasno
sagorevanje
na 850
o
C efikasnost sagorevanja je bila prihvatljiva, a
koncentracija CO i ugljovodonika u dimnim gasovima manja
od 30ppm
na 915
o
C nesagorele gasove je bilo nemogue detektovati
Antony i Ly
(2001)
[58]
N
K

m
a
z
u
t
,

t
e
r

i

b
i
t
u
m
e
n

Pilot postrojenje
sa MFS

Konstrukcija mlaznice za
dobro rasprivanje goriva
Visina sloja
0,41m
stepen efikasnosti sagorevanja>98,5%
variranje visine sloja ne utie bitno na temperaturni profil du
visine loita i efikasnost sagorevanja

odsumporavanja
=92,9% za Ca/S=4,8
Brzina
fluidizacije
1,32,8 m/s
brzina fluidizacije utie na temperaturu na povrini sloja
pri sagorevanju mazuta manjoj brzini fluidizacije odgovaraju
nie temperature na slobodnoj povrini sloja to se objanjava
duim vremenom boravka goriva u sloju i intenzivnim
sagorevanjem u sloju
pri sagorevanju tera situacija je obrnuta-veoj brzini
fluidizacije odgovaraju nie temperature na slobodnoj povrini
sloja to se objanjava intenzivnijim meanjem goriva i
vazduha u sloju
temperaturni profil po visini loita ne zavisi toliko od vrste
goriva koliko od karakteristika dozir mlaznice
39
Rad i
autori
Teno
gorivo
Ispitno
postrojenje
Predmet ispitivanja
Promenljivi
parametri
North i
saradnici
(1999)
[59]
N
K

t
e
r

s
a

v
i
s
o
k
i
m

s
a
d
r
.

S

+
o
t
p
a
d
.
v
o
d
a

Industrijski
kotao sa MFS
21m
2
, visina 6m
Kosagorevanje tara sa
visokim sadrajem
sumpora pomeanog sa
otpadnom vodom sa
organskim
komponentama
Temperatura
sloja
zabeleena temperatura na povrini sloja od 1200
o
C, to je za
170
o
C vie od temperature u sloju
procenjeno da 40% tara sagori u sloju

odsumporavanja
=94,5% za Ca/S=3,3
Miccio i
saradnici
(2008)
[60]
N
K

b
i
o
d
i
z
e
l
+
s
u
n
c
o
k
r
e
t
o
v
o

u
l
j
e

Laboratorijsko
postrojenje sa
CFS
Kosagorevanje
biomase/otpadnog goriva
Spaljivanje tenog otpada
Provera pojave
mikroeksplozija koje su
detektovane u MFS
Vrsta goriva,
temperatura
sloja
stepen efikasnosti i emisija CO se malo razlikuju prilikom
sagorevanja biodizela i suncokretovog ulja, ali se sa biodizelom
postiu neznatno bolji parametri sagorevanja loita

K - komercijalno teno gorivo; NK - nekomercijalno teno gorivo
40
Prilikom poetnih istraivanja na polju sagorevanja tenih goriva u FS [43, 44,
45], kod nas i u svetu, nailo se na niz problema ukljuujui: krekovanje goriva,
aglomerizacija materijala sloja, blokiranje mlaznice za dovod tenog goriva, naknadno
sagorevanje na slobodnoj povrini sloja, neuniformnu raspodelu temperatura u sloju,
neprihvatljivu efikasnost sagorevanja i desulfatizacije. Meutim veina navedenih
problema je prevaziena zahvaljujui optimizaciji radnih uslova i dobroj konstrukciji
mlaznice za doziranje tenog goriva (TG) koja predstavlja kljuni element za uspeno
funkcionisanje FS loita. U tu svrhu su izvedeni brojni eksperimentalni i razvijeni
modeli mlaznica za sagorevanje tenog goriva [61, 62]. Najraznovrsnija tena goriva
(tabela 3.1) i TTG-a je danas mogue uspeno sagorevati u FS loitima poput: katrana,
naftnog taloga iz rezervoara, ulja-produkta pirolize biomase ili organskog otpada,
kerozina, bitumena, asfalta itd. Porast temperature na slobodnoj povrini sloja (i do 200

o
C) u odnosu na temperaturu u sloju i premetanje zone sagorevanja iznad sloja je
posledica nepotpunog sagorevanja para goriva ili produkata pirolize unutar sloja i/ili
deliminog prolaska
*
endogenih mehurova kroz sloj (sl.3.2). Pojava i smanjenje
naknadnog sagorevanja na slobodnoj povrini se moe ublaiti poveanjem temperature
i visine sloja, i poveanjem prenika mlaznice, dok brzina sekundarnog vazduha za
disperziju goriva uglavnom nema uticaja na ovu pojavu.

Slika 3.2 Ponaanje tenog goriva u sloju mehanizam spajanja endogenih (ispunjeni
parama goriva) i egzogenih (ispunjeni vazduhom za fluidizaciju) mehurova sloja [52]

*
bypass
41
Visok procenat zadranog sumpora u sloju, do 95%, se postie korienjem
estica sorbenta - krenjaka, to iskljuivo zavisi od usvojenog Ca/S molarnog odnosa
(obino 3-5) [63]. Za ovaj rad su od posebnog znaaja otpadna tena goriva dobijena
rafinacijom nafte odn. teka tena goriva pa e najvea panja u radu biti posveena
ovom tipu tenog goriva.
Na osnovu pregleda literature iz oblasti sagorevanja u FS tekih tenih goriva
TTG-a (bitumen, katrani, smole, asfalt), tzv. nusprodukata rafinerija nafte , mogu se
izdvojiti sledee njihove karakteristike:
- znatna toplotna mo (tabela 3.1)
- visok sadraj sumpora
- velika viskoznost (sniava se grejanjem goriva do 80
o
C odnosno 200
o
C zavisno od
vrste goriva) [64].
- tena goriva imaju volatilnu prirodu tj. veoma su isparljiva, to je izraenije ukoliko
je gorivo nie frakcije (blie vrhu frakcione kolone)
- relativno kratko zadravanje goriva u sloju
Iz navedenih osobina goriva proistiu i karakteristike FS tehnologije sagorevanja TTG:
- rezervoari FS postrojenja i vodovi za gorivo, se greju vrelom vodenom parom ili
elektrinim kablovima, a gorivo u rezervoaru se homogenizuje meanjem
- zagrejano i homogenizovano gorivo se uvodi u sloj predmeano sa vazduhom kroz
mlaznice za ubrizgavanje i rasprivanje goriva
- broj mlaznica za doziranje TTG-a varira: od 3 na 1m
2
do 1 na 3m
2
, zavisno od tipa
fluidizovanog sloja (mehurasti ili cirkulacioni FS)
- efikasno meanje goriva sa fluidizirajuim vazduhom u sloju zavisi od brzine
fluidizacije
- nominalna radna temperatura sloja je 850-900
O
C
- postie se efikasnost sagorevanja preko 99.5 % i niska emisija SO
2
, NO
x
, C
x
H
y
i CO.
3.3 Doziranje viskoznih tenih goriva dobijenih iz prerade nafte u FS
Velika viskoznost TTG-a je jedna od najvanijih osobina ovog tipa goriva koja
moe izazvati brojne probleme prilikom doziranja tekih tenih goriva u FS. Barker i
Beacham [48] su u svojim radovima potvrdili da se veoma viskozni fluidi mogu
uspeno transportovati od rezervoara i rasprivati u odgovarajuim mlaznicama ukoliko
42
se njihovim zagrevanjem snizi viskoznost na 150-350 mm
2
/s (kinematska viskoznost
komercijalnih ulja za loenje je, poreenja radi, 15-30 mm
2
/s). Na slici 3.3. je prikazan
uobiajeni izgled linije za doziranje viskoznih tenih goriva u FS. Da bi viskozan fluid
mogao da se transportuje do FS, najpre se zagreva do izvesne temperature u rezervoaru
uz meanje/homogenizaciju. Cela linija za transport goriva od rezervoara do mlaznice se
takoe zagreva, bilo elektrinim grejnim kablovima ili parom, do temperature koja
zavisi od viskoznisti goriva i njegove termike stabilnosti. Zagrevanje dozir linije
elektrinim grejnim kablovima je karakteristino za eksperimentalna i pilot, dok se
zagrevanje parom preporuuje za industrijska postrojenja.

Slika 3.3. Sistem za doziranje tenog goriva velike viskoznosti
Osnovne karakteristike mlaznog doziranja predstavljene su u tabeli 3.4.
Tabela 3.4 Doziranje TTG-a
Mlaznica Horizontalno ili pod uglom
Ispod sloja
Hladi se vazduhom ili vodom
Orjentacija i
hlaenje
Visina
postavljanja

rezultat optimizacije u zavisnosti od karakteristika TTG da bi se
Izbegla aglomeracija sloja plitko
Povealo vreme boravka TTG i njegovih para u sloju duboko
Predmeanje sa
vazduhom
neophodno za rasprivanje/atomizaciju TG i intenziviranje meanja
goriva i sloja u blizini mesta prodora mlaza
izbegava se aglomeracija estica sloja
efikasnije isparavanje kapljice goriva
Broj po
poprenom
preseku
kao kod vrstih goriva sa visokim sadrajem volatila
1 mesto doziranja po 1 m
2
preseka

rezevoar
F
l
u
i
d
i
z
o
v
a
n

s
l
o
j

mlaznica
pumpa
mea
greja
grejno crevo
43
Za viskozna tena goriva dobijena preradom nafte temperature zagrevanja goriva,
radi odravanja povoljnih uslova transporta istog do mlaznice, ne bi trebalo da prelazi
150
o
C [52, 54, 57, 58], sem u

sluaju sagorevanja bitumena u FS gde se preporuuje
temperatura zagrevanja od 190
o
C [54]. U radu Anthony i Lu-a pri sagorevanju lo ulja,
smola i bitumena ova temperature nije prelazila 120
o
C [58]. Na ovoj temperaturi je
jedino viskoznost bitumena bila vea od 350 mm
2
/s i upravo iz tog razloga eksperimenti
sa ovom vrstom goriva nisu dali oekivane rezultate. Sa druge strane, eksperimenti
sagorevanja Oriemulzije, goriva koje predstavlja emulziju bitumena i vode, su bili
veoma uspeni i ako se gorivo viskoznosti od 500 mm
2
/s doziralo na sobnoj temperaturi
[51]. Neka od ispitivanih viskoznih tenih goriva nusproizvoda prerade nafte, poput
asfalta, su na sobnoj temperaturi u vrstom stanju. Viskoznost asfalta na 170
o
C iznosi
59650 mm
2
/s pa ipak je i ovo gorivo uspeno sagorevano u FS [56], pri emu se asfalt u
rezervoaru i dozir liniji odravao na temperaturi od 200-340
o
C. Posle nekoliko ciklusa
grejanje-hlaenje, asfalt ima sklonost da formira naslage na dnu rezervoara i da mu se
viskoznost, uprkos zagrevanju, viestruko poveava o emu je potrebno posebno voditi
rauna. Pri sagorevanju katrana, dobijenog preradom nafte, u FS preporuuje se njegovo
zagrevanje do bar 30
o
C
*
[52].
3.3.1 Mlaznica
Mlaznica je kritina taka sistema za doziranje tenog goriva. Osnovne injenice
vezane za mlazno doziranje TG i mlaznicu iz detaljnog pregleda literature su sledee:

neodgovarajua konstrukcija mlaznice se ne moe prevazii podeavanjem drugih
radnih parametara sagorevanja,

bitni radni parametri mlaznice su: protok goriva, brzina na izlazu iz mlaznice, pravac
disperzije goriva u odnosu na struju fluidizacionog gasa i stepen predmeanosti
tenog goriva sa vazduhom

teno gorivo se uvek uvodi ispod sloja, tj. mlaznica se postavlja u sloj

*
Katran bez obzira na veliki sadraj vode ne pokazuje tendenciju raslojavanja i taloenja tara usled dueg
stajanja i autori preporuuju njegovo zagrevanje do bar 30
o
C
Pokuaji doziranja tenih goriva (dizela i tekog lo ulja) na sloj su se pokazali neuspenim jer se svega
par procenata unete toplote gorivom oslobaa u samom sloju a gro procesa sagorevanja se odvija na i
iznad slobodne povrine sloja.
44

ako nema hlaenja mlaznice, dolazi do njenog zapuavanja usled krekovanja goriva
na unutranjem zidu mlaznice,

hlaenje vazduhom istovremeno slui i za rasprivanje goriva; vazduh za hlaenje
mlaznice se zagreva i na izlazu iz mlaznice omoguava disperziju bez pada
temperature goriva na ulazu u sloj uz ubrzavanje isparavanja rasprenih kapi,

konstatovano je veliko zagrevanje mlaznica postavljanih horizontalno i duboko u
sloj (karakteristino za velika industrijska FS postrojenja), a njihovo adekvatno
hlaenje se ostvaruje pomou vode

pojedina istraivanja preporuuju postavljanje mlaznica za doziranje goriva
vertikalno uz peurke distributora vazduha,

moe se javiti problem aglomeracije estica inertnog materijala FS tokom
sagorevanja tenog goriva zbog:
nedovoljno visoke temperature sloja - preporuka: gorivo se uvodi tek po
dostizanju temperature sloja od 750
o
C i preko [54],
nedovoljnog meanja sloja na mestu ulaska goriva/postavljanja mlaznice u sloj -
preporuka: intenzivirati disperziju goriva optimizacijom protoka goriva i
centalnog vazduha za atomizaciju),
postavljanja mlaznica prenisko u sloj (sniava se temperatura i brzina
fluidizacionog gasa u tom delu sloja, pa tako i intenzitet meanja goriva sa
vazduhom) - preporuka: optimizirati dubinu postavljanja vrha mlaznice tako da
se izbegne aglomeracija estica materijala sloja i istovremeno obezbedi dovoljno
vreme boravka tenog goriva i njegovih para u samom sloju,
variranje visine sloja, vika vazduha i podrka sagorevanja gasom ne utiu
znaajno na pojavu aglomeracije estica inertnog materijala FS,
u radu [51] je dokazano da pri sagorevanju goriva na bazi emulzije bitumena i
vode na aglomeraciju sloja ne utie redukciona/inertna atmosfera u FS,

za stabilno i pouzdano doziranje neophodno je imati dovoljno veliki protok fluida
(tenog goriva sa ili bez pomonog vazduha/pare za disperziju goriva) i intenzivno
meanje inertnog materijala u zoni ulaska goriva [51],

broj mlaznica: kao kod vrstih goriva sa visokim sadrajem volatila (lignit i
biomasa); u industrijskom postrojenju 20 MW
th
6 mlaznica po 21 m
2
poprenog
45
preseka loita sa mehurastim FS [43]; druge preporuke kao za ugalj, 1 mesto
doziranja po 1 m
2
preseka [64].

isparljivost goriva utie na poloaj i broj mlaznica u FS (za postrojenja veeg
kapaciteta) pri emu je potrebno imati u vidu da:
oslobaanje volatila
*
pri mlaznom doziranju tenog goriva se odvija po analogiji
sa procesom devolatalizacije pri sagorevanju reaktivnih mlaih ugljeva.
oblast sloja od mesta unoenja goriva do dopiranja kapljica rasprenog goriva u
FS, naziva se "oblast razvoja volatila".
disperzija rasprenog goriva u FS je bra aksijalno, a sporija radijalno
sagorevanje volatila se odigrava zahvaljujui procesu meanja sa kiseonikom iz
fluidizacionog vazduha (slika 3.2).
koncentracija kiseonika u sloju varira po poprenom preseku sa minimumom
unutar oblasti razvoja volatila; deo volatila sagoreva tek iznad sloja.
razmak izmeu mlaznica se bira prema sledeim faktorima:

vreme devolatilizacije
za vee kapljice goriva vreme devolatilizacije je due, iri se oblast oslobaanja
volatila i smanjuje sagorevanje iznad sloja, pa se razmak izmeu mlaznica moe
poveati, za isti stepen sagorevanja iznad sloja;

sadraj volatila u gorivu
kod tenih goriva koje karakterie vii sadraj volatila, potrebno je manje
rastojanje izmeu mlaznica (odnosno vie mlaznica), da bi se minimiziralo
sagorevanje volatila iznad sloja;

sadraj vode u gorivu
za visoki sadraj vode, mora se uzeti u obzir uticaj vodene pare na razblaenje
koncentracije kiseonika u gasnoj fazi; za vii sadraj vode, zahteva se manji
razmak izmeu mlaznica.
Dakle, za teno gorivo, koje naelno ima i visok sadraj vlage i volatila, a raspreno
je u relativno sitne kapljice, poeljno je da razmak izmeu mlaznica bude manji,
odnosno broj mlaznica vei.

*
volatiles evolution
46
U radovima [10, 63] dato je jedno od moguih konstrukcionih reenja mlaznice za
sagorevanje mazuta u FS. Prikaz mlaznice za sagorevanje egipatskog mazuta u FS
(atmosferski mehurasti fluidizovan sloj) data je na slici 3.4 .

Slika 3.4 Mlaznica za uvoenje TG u FS [10, 63]
Mlaznica za gorivo se sastoji od dve koaksijalne cevi. Teno gorivo se uvodi kroz
unutranju cev, zatim nastavlja anularno izmeu cevi proavi kroz 4 blende na
unutranjoj cevi. Vazduh za rasprivanje ulazi anularno i povlai kapljice goriva ka
izlaznim otvorima mlaznice. Konano,teno gorivo (TG) biva uvedeno i raspreno u FS
kroz 8 otvora na vrhu mlaznice-injektora. Otvori su postavljeni pod uglom od 45 u
odnosu na osu simetrije mlaznice i svi su usmereni na dole: etiri po uglom od 5 i
ostali pod 30. Mlaznica je postavljena na dno linije za sagorevanje u FS, kroz osu
simetrije pretkomore i distributera. Pre uvoenja u mlaznicu, odnosno u FS, mazut se
prethodno zagreva na oko 100C i pumpom dovodi u mlaznicu.
U eksperimentu [10] gde je kontrola temperature u sloju vrena podeavanjem dubine
penetracije cevi izmenjivaa i shodno tome koliinom odvedene toplote iz sloja,
izvedeni su zakljuci koji su bili dobra osnova za eksperimentalna ispitivanja koja su
predmet ove teze.
Prilikom sagorevanja lako isparljivog mazuta zabeleena pojava plamena iznad
ekspandiranog fluidizovanog sloja usled naknadnog sagorevanja dela goriva koje je
prolo kroz sloj bez sagorevanja.
47

Slika 3.5 Aksijalni temperaturski profil u loitu
Na slici 3.5 dat je aksijalan profil temperature u FS loitu, pri razliitim vrednostima:
- temperature sloja T
b
,
- visine sloja H
bs
i
- protoka vazduha za rasprivanje goriva M
ds
.
Pojava naknadnog sagorevanja na slobodnoj povrini FS je naroito izraena u
sluaju 1, gde je razlika izmeu pika i temperature sloja 80C, meutim kada je
temperatura sloja poveana na 850C, visina sloja na 50 cm, a protok vazduha 20 kg/h
(test 4.) temperaturska razlika je < 5C. Naime, poveanje Tb je dovelo do poveanja
brzine hemijskih reakcija u FS i poveanja brzine fluidizacije, a samim tim i ekspanzije
sloja; poveanje visine sloja Hbs je povealo vreme zadravanja gasova u sloju, a
poveanje protoka Mds je dovelo do finijeg rasprivanja goriva i njegovog boljeg
meanja sa vazduhom. Na ovaj nain intenzivirano je sagorevanje u samom sloju, a
temperatura sloja je kontrolisana sistemom za hlaenje.
Stepen efikasnosti je izraunat na osnovu izmerenih koncentracija gasova u
dimnom gasu, uz pretpostavku potpunog sagorevanja vodonika u gorivu. Uticaj
najznaajnih parametara na efikasnost sagorevanja u FS i emisiju CO i NO
x
prikazan je
na dijagramima 3.63.9 [10]. Viak vazduha vei od 40% ne dovodi do daljeg
poveanja stepena efikasnosti sagorevanja

48
Slika 3.6 Uticaj temperature sloja na
efikasnost sagorevanja i emisiju (Hbs=50
cm, viak vazduha=30%, Mds=20kg/h)
Slika 3.7 Uticaj visine sloja na efikasnost
sagorevanja i emisiju (Hbs=50 cm, viak
vazduha=30%, Mds=20kg/h)

Slika 3.8 Uticaj vika vazduha na
efikasnost sagorevanja i emisiju (Hbs=50
cm, Tb=850 C, Mds=20kg/h)

Slika 3.9 Uticaj protoka vazduha za
rasprivanje goriva na efikasnost
sagorevanja i emisiju (Hbs=50 cm,
Tb=850 C, Mds=20kg/h)
3.4 Pepeo TTG-a
Na osnovu pregleda literature za pepeo TTG-a se moe rei sledee:

Tena goriva koja predstavljaju teke frakcije nafte, ak i najtea (kao bitumen i
asfalt) imaju malo mineralnih materija (ne preko 2% pa problem pepela nije
naglaen [65], pri tome naftni talozi i muljevi ne potpadaju pod ovu karakterizaciju

Neka teka tena goriva ipak imaju veoma visoku koncentraciju tekih metala, pa
o tome treba voditi rauna
49

Sadraj vanadijuma (V) u pepelu moe biti visok (kod nekih naftnih smola-bitumena
V
2
O
5
dostie 25%), to predstavlja problem jer V ima snaan katalitiki efekat i
formira agresivne korozivne komponente

Teki metali se ne izdvajaju kao pare sa dimnim gasovima, ve ostaju u vrstoj fazi
sloja [52].

Materijal sloja izabrati tako da moe da zadri glavne i najtetnije komponente
pepela; pri tome se tokom sagorevanja tenih goriva materijal sloja praktino ne
menja
*
[48].
3.5 Emisija

Kao to je i ranije naglaeno, sagorevanje u FS ima prednosti u odnosu na ostale
tehnologije sagorevanja tenog goriva, kada je re o mogunosti zadravanja
katalitikih komponenti (tekih metala) na esticama sloja, mogunost smanjenja
emisije SO
x
(naroito kod tekih tenih goriva bogatih sumporom) dodavanjem
krenjaka (CaCO
3
) ili dolomita (CaMg(CO
3
)
2
), kao i postizanje nie emisije NO
x
(kod
goriva na bazi nafte), pri emu se N
2
O praktino ne javlja.
3.5.1 Emisija SO
x

Odsumporavanje u samom loitu je jedna od glavnih prednosti tehnologije
sagorevanja u FS. Na osnovu pregleda radova vano je izdvojiti sledee injenice
vezane za odsumporavanje:
Emisija SO
x
je jedan od glavnih problema u sagorevanju tekih naftnih derivata
(smola/katran, asfalt i bitumen) jer imaju visok sadraj sumpora (i do 8.4 %)
Krenjak znatno smanjuje koncentraciju SO
3
u sloju, koji u dodiru sa parama iz
dimnih gasova formira sumpornu kiselinu SO
3
+H
2
O = H
2
SO
4
, koja se

kondenzuje i
razjeda metalne povrine izmenjivaa toplote.
Od svih faktora koji utiu na odsumporavanje, molarni odnos Ca/S ima najvei
uticaj; to je vie kalcijuma u sloju vee je zadravanje SO
2
u njemuvie estica
sorbentavea povrina kontakta sa SO
2
.

*
suprotno sagorevanju uglja u FS gde pepeo uglja zamenjuje poetni inertni materijal, tokom sagorevanja
tenog goriva, i to pre svega nusproizvoda prerade nafte, inertni materijal sloja se praktino ne menja.
50
Molarni odnos Ca/S prilikom dodavanja krenjaka u sloj je kao kod sagorevanja
uglja, oko 35, neka ispitivanja su vrena i za vrednosti 26,9 [58].
Odsumporavanje tenih goriva je manje efikasno od odsumporavanja uglja u FS, jer
se teno gorivo krae zadrava u sloju
Kod mehurastog FS, za razliku od cirkulacionog, formiranje sumpornih oksida je
uveliko iznad sloja, jer tena goriva brzo naputaju sloj (u kome ostaju i estice
krenjaka). Kod CFS estice krenjaka cirkuliu zajedno sa inertnim materijalom
sloja, prolaze celu kolonu CFS i stoga imaju odgovarajui kontakt sa gasovitim
jedinjenjima sumpora pa je odsumporavanje efikasnije
Kod oba tipa FS, vano je da je sagorevanje tenog goriva to potpunije u donjem
delu, tj. u samom sloju, na ta utie distribucija i disperzija goriva i pozicija
mlaznica u FS
Zbog povoljnih uslova u fluidizovanom sloju, preko 90% formiranih sumpornih
oksida moe biti zadrano na temperaturi sloja od 850-870 C.

Slika 3.10 Uticaj radnih parametara na zadravanje sumpora u sloju [10]
Iz dijagrama 3.10 i 3.11 se moe zakljuiti da parametri koji utiu na poveanje
efikasnosti sagorevanja u FS utiu na isti nain i na poveanje odsumporavanja odnosno
zadravanje sumpora u sloju, naravno uz dodavanje krenjaka u isti.
51

Slika 3.11. Stepen odsumporavanja u zavisnosti od temperature sloja i Ca/S [67]
Stepen odsumporavanja raste sa rastom odnosa Ca/S, ali dostignuti stepen
odsumporavanja zavisi i od mnogobrojnih drugih faktora. U krajnjem sluaju izbor Ca/S
je rezultat kompromisa: tenje za to manjom emisijom SO
2
, jedne strane i otklanjanja
problema koji su posledica prevelike koliine krenjaka [24].
3.5.1.1 Mehanizam odsumporavanja
Sumpor dobijen u procesu devolatilizacije i sagorevanja tenog goriva oksidira u
S +O
2
= SO
2
+ 296 kJ/gmol
Zagrevanjem krenjaka (ili dolomita) poinje kalcinacija. Kristali kalcita (CaCO
3
) se
raspadaju u sitne kristale krea CaO
CaCO
3
CaO + CO
2
- 183 kJ/g mol,
U sluaju zagrevanja dolomita kristali CaO se nalaze izmeu kristala MgO
CaMg(CO
3
)
2
CaCO
3
MgO + CO
2
-132 kJ/gmol
Vezivanje sumpora u sloju se odvija prema hemijskoj jednaini
CaO + SO
2
+ O
2
= CaSO
4
+481.4 kJ/gmol
CaCO
3
MgO + SO
2
+ O
2
= CaSO
4
MgO + CO
2
.
Mehanizam odsumporavanja se ne odvija striktno po prethodno opisanim
jednainama [66, 67]. Zavisno od temperaturskih uslova i parcijalnog pritiska SO
2

mogu se dobiti razliita hemijska jedinjenja reagovanjem SO
2
sa CaO u stacionarnim
52
uslovima. Iako je glavni produkt odsumporavanja CaSO
4
, u sloju se mogu nai i CaSO
3
i CaS. Naime mogue su sledee jednaine:
CaO + SO
2
= CaSO
3
i CaSO
3
+ O
2
= CaSO
4
,
koje su karakteristine za nie temperature, na kojima je CaSO
3
stabilan, ili:
SO
2
+ O
2
= SO
3
i CaO + SO
3
= CaSO
4
,
koje odgovaraju temperaturama preko 850
o
C, ili:
4CaSO
3
CaS + 3CaSO
4
i CaS + 2O
2
CaSO
4

3.5.2 Emisija NO
x

Sagorevanje tenih goriva na bazi nafte u FS je pokazalo manju NO
x
emisiju nego u
sluaju sagorevanja u konvencionalnim loitima.
Tena goriva na bazi nafte obino imaju manje azota nego ugalj, pa esto nisu
potrebne ni posebne mere za smanjenje emisije, mada su savremeni zahtevi za
nivoom emisije strogi, pa se i ovo menja.
Kako je temperatura u FS relativno niska, glavni deo NO
x
potie od azota iz goriva,
a utvreno je merenjima da ni procenat azota iz goriva koji formira okside nije
veliki: 7% za CFS [57], a 14-52% [58] odnosno 19% [59] za mehurasti FS.
Korienje pare umesto vazduha za disperziju goriva pri doziranju kroz mlaznicu, za
ostale iste parametre kotla, dovodi do smanjenja NO
x
emisije [56] (260 ppm
vazduh, 200 ppm vodena para).
Eksperimenti sagorevanja mazuta u FS [10], su pokazali porast emisije NO
x
(dodue
neznatan) sa poveanjem visine i temperature sloja, poveanjem vika vazduha i
protoka vazduha za disperziju goriva, to je potpuno suprotno smeru poveanja
emisije CO. To se objanjava injenicom da CO iz sloja redukuje NO na elementarni
N
2
: 2CO + 2NO2 CO
2
+ N
2

Pri veim vrednostima navedenih radnih parametara, nie su vrednosti CO pa je
manje CO raspoloivo za redukciju NO pa je i zato emisija NO vea.
3.5.3 Emisija CO
Posledica je nedovoljno efikasnog sagorevanja.
Tena goriva se mogu efikasno sagoreti u FS, pa emituju relativno nisku
koncentraciju CO.
53
Emisija CO se moe smanjiti poveanjem visine i temperature sloja, poveanjem
vika vazduha (ali samo do 40% u sluaju sagorevanja mazuta) i poveanjem
protoka vazduha za disperziju goriva [10].
U optem sluaju, emisija CO je nia za CFS.

3.6 Horizontalni prodor mlaza u fluidizovani sloj - pregled literature

Dobro razumevanje hidrodinamike
*
kretanja gasa i vrstih estica usled uvoenja
mlaza gasa u sloj ima krucijalan znaaj za poboljanje, voenje i optimizaciju procesa u
fluidizovanom sloju. Postoje brojni radovi koji tretiraju tematiku uvoenja gasa kroz
mlaznice distributora za fluidizaciju ili pak vertikalne mlaznice sa dna sloja [68-78].
U ovom radu akcenat je stavljen na horizontalno-bono uvoenje mlaza u sloj i
pregled literature [68,79-92] koja opisuje ovaj fenomen e ukratko biti predstavljen u
obliku tabele 3.5

*
Namerno je upotrebljen termin hidrodinamika zato to fluidizovan sloj ima osobine tenosti i pri
brzinama fluidizacije iznad take minimalne fluidizacije FS se ponaa kao tenost koja energino kljua
(J. F. Davidson and D. Harrison, Fluidized Particles, New York: Cambridge University Press, 1963).
54
Tabela 3.5. Zbirni prikaz eksperimentalnih uslova iz literature koja tretira horizontalni/boni prodor mlaza u FS
Referenca
T
i
p

a
p
a
r
a
t
u
r
e

Karakteristike sloja Izlazni
prenik
mlaznice
d
j
[mm]
Brzina
mlaza
U
j
[m/s]
j

[
k
g
/
m
3
]

U
/
U
m
f
*

H
s

[
m
m
]

1
-

Opis/Zakljuci
Materijal sloja
d
p

[mm]
s

[kg/m
3
]

Shakhova
(1968) [78]
3D kopolimer 4 1000 46 52303 1,2 1,17
30
120
0,5
Dobijena semiempirijska korelacija za duinu
mlaza
Zenz (1968)
[79]
2D
kovarina
0,17 2600 7,9 75118 11

790
4270
-
pesak 0,052 2600 14 2,86,6 7,9
490
3660
-
Merry (1971)
[68]
3D pesak 0,18 i 0,33 2640
2,54;
6,35;
14,3
520 1,3 2
70
120
0,4
0,47
2D
pesak 0,18 i 0,33 2640 3,175 40300 1,3 2 200
0,47

0,49
elini opiljci
0,28 7430 3,175 40300 1,3 1,5 200 0,49

seme kelja 2 1000 3,175 40300
1,3 1,2 200 0,55
Rajin &
Christoff
(1982) [80]
3D krenjak 1,125 -
4,8, 6,4,
8,7
- - - - -
Prisustvo horizontalnog mlaza vazduha
znaajno utie na strujanje estica u sloju

*
Stepen fluidizacije
Mill scale (eng.)-delici/opiljci od prerade elinih limova/ipki
Steel shot (eng.)

55
Referenca
T
i
p

a
p
a
r
a
t
u
r
e

prenik
mlaznice
d
j
[mm]
Brzina
mlaza
U
j
[m/s]
j

[
k
g
/
m
3
]

U
/
U
m
f
*

H
s

[
m
m
]

1
-

Opis/Zakljuci
Materijal sloja
d
p

[mm]
s

[kg/m
3
]

Xuereb et al.
(1991)
[81, 82]
2D polistiren
0,41
1020 8
35125 1,2
1,4
4,4
1100
Interakcija izmeu mlaza i mehurova sloja,
fluktuacije u samom mlazu, kao i parametri
horizontalnog/ kosog mlaza(duina prodora i
ugao ekspanzije) u zavisnosti od brzine
fluidizacije, brzine mlaza i granulacije estica
sloja, ispitani su snimanjem kamerom i
merenjem parametara mlaza sa fotografija,
0,605 i 1,13 63125 1,2
1,44
2
1100
0,725 47125 1,2
1,2
2,7
1100
1,64 54105 1,2
1,7
1,9
1100
Chen &
Weinstein
(1993)
[83]
3D
FCC
katalizator
*

0,059 1450 6,4;12,7 2369 1,2 4,44 850 0,52
Rendgenskim snimanjem ispitivan oblik i
ekspanzija oblasti sloja zahvaene mlazom;
identifikovana oblast koherentnog mlaza, lanca
mehurova i kompaktna zona oko mlaza.

Chyang i dr. 2D staklene perle
0,214; 0,545,
2600 39 1130 1,1 1 100 0,45 Snimanjem brzim kamerama zakljueno je da

*
FCC- fluid catalytic cracking-proces pri kome se sirova nafta putem katalizatora u FS prevodi u benzin
56
Referenca
T
i
p

a
p
a
r
a
t
u
r
e

prenik
mlaznice
d
j
[mm]
Brzina
mlaza
U
j
[m/s]
j

[
k
g
/
m
3
]

U
/
U
m
f
*

H
s

[
m
m
]

1
-

Opis/Zakljuci
Materijal sloja
d
p

[mm]
s

[kg/m
3
]

(1997)
[84]
0,775 i 0,92 8
0,49
zavisno od materijala i strukture sloja, kao i
radnih parametara (prenika mlaznice, brzine
mlaza, prenika estica sloja, statike visine
sloja) zavisi da li e se u sloju formirati lanac
mehurova ili neprekidan mlaz. Dat je fazni
dijagrami mehuraste, jetting i prelazne zone
u zavisnosti od modifikovanog Frojdovog
broja i odnosa rastojanja od ulaza mlaza i
prenika mlaznice.

Hong i dr.
(1997)
[85]
2D
proso 1,43 1402
5, 7, 8,
10
26,2189
,7
- - - -
Iz sprovedenih eksperimenata i numerike
simulacije dobijena semiempirijska korelacija
za duinu kosog mlaza u zavisnosti od
strukture sloja (poroznosti, d
p
,
s
),
karakteristike mlaza (U
j
, d
j
, ugla nagiba
mlaznice i poloaja mlaznice)
pesak 2,25 1354
5, 7, 8,
10
26,2218 - - - -
pesak 1,43 1582 5, 8, 10 35196,7 - - - -
Copan i dr.
3D polietilen 0,37 930 3,81 - - - - - Prouavan uticaj mlaza na reim mehuraste
57
Referenca
T
i
p

a
p
a
r
a
t
u
r
e

prenik
mlaznice
d
j
[mm]
Brzina
mlaza
U
j
[m/s]
j

[
k
g
/
m
3
]

U
/
U
m
f
*

H
s

[
m
m
]

1
-

Opis/Zakljuci
Materijal sloja
d
p

[mm]
s

[kg/m
3
]

(2001)
[86]
fluidizacije na 3D aparaturi malog prenika.
Reim minimalne fluidizacije je najoptimalniji
za duinu penetracije mlaza.
Al-Sherehy
(2002)
[87]
3D
FCC
katalizator
0,061 1460 4,3 0,2226 - - - -
Prouavan uticaj brzine fluidizacije na duinu
prodora mlaza kao i distribucija gasa uvedena
mlazom, Uticaj brzine fluidizacije U
f
je
minimalan kada je brzina mlaza znatno vea
od U
f.

Donald i dr.
(2004)
[88]
3D
FCC
katalizator
0,084 1720
4,4; 7,5;
9,2
50170 - - - -
Prouavana interakcija vie mlazeva
istovremeno, na osnovu rezultata je zakljueno
da na penetraciju mlaza vie utie mlaz koji se
nalazi ispod njega nego susedni mlaz na istom
nivou, a uticaj mlaza iznad je minimalan. U
sluaju uvoenja vie mlazeva na istom nivou,
jedan na drugi utiu samo u sluaju
meusobnog preklapanja.

Izmeu ostalih parametara koji opisuju prodor mlaza u FS, jedna od najbitnijih tekovina navedenih istraivanja su poluempirijski
izrazi za prodor mlaza u Fs koji su predstavljeni takoe tabelarno u tabeli 3.6

58
Tabela 3.6 Jednaine prodora horizontalnog mlaza u FS
Referenca Jednaina Napomene
Kozin i Baskakov
(1967) [89]
0.3
0.15
3 2
4
2
24 10
j j p j j j j
j s
L gd U d
q
d

=

, 0.5 1.5 q
jedan mlaz q=0.5
vie mlazeva q=1.5
Shakhova (1968) 7.8
j j j
j s p
L U
d gd

=

L
j
=L
sr
Zenz (1968) ( )
2
0.044 1.48 0.5log 0.67
j
j j
j
L
U
d
+ =
L
j
=L
max

Merry (1971)
( )
0.4 0.2
0.2
2
4.5 5.25
1
j j j j p
j s p s j
L U d
d gd d

+ =

Yetes i dr. (1988) [90]
( )
0.4
2
2.8
j j j
j s j j
L U
d gd

Benjelloun i dr. (1995)
[91]
( )
0.27
2
5.52
j j j
j s j j
L U
d gd

Hong i dr. (1997)
( )
0.327 0.04
1.974
2
6
3.8 1.89 10
1
j j j j p
j s p s j
L U d
d gd d

+ =

Horizontalni i kosi
mlaz sa uglom
nagiba = 10
o
( )
0.327 0.04
1.974 0.028
0.148 2
6
3.8 1.64 10
1 180 2
j j j j p j
j s p s j s
L U d h
d gd d H

+ = +

Kosi mlaz sa uglom
nagiba > 10
o

59
Navedene jednaine u tabeli 3.6 se smatraju fundamentalnim iako su potvrivane i osporavane godinama razliitim
eksperimentalnim postavkama i razliitim definicijama duine prodora mlaza i subjektivnim opservacijama fluktuirajue duine prodora,
to je rezultiralo drugaijim korelacijama sa ogranienom mogunou primene. Sledea jednaina je pokuaj da se objedini zavisnost
duine prodora mlaza od konstrukcionih i radnih parametara aparature, kao i u uslovima poviene temperature i pritiska [92]
( )
( )
8
3 5 6 7 1 2 4
k
mf
k k k k k k k atm
j j s j p j
mf
p
U
L d d U g
U

k
1
k
2
k
3
k
4
k
5
k
6
k
7
k
8

0.30.83 -0.3-0.83 01.25 0-0.5 0.40.944 0-0.13 0.2-0.472 00.472
Ipak se preporuuje da se eksperimenti za odreivanje prodora mlaza izvode na sobnoj temperature i atmosferskom pritisku, a da se
uslovi visoke temperature i povienog pritiska tj., odnos gustina estica sloja i gasa za fluidizaciju simuliraju izborom materijala sloja
manje gustine.

60
4. DEFINISANJE POLAZNIH JEDNAINA MODELA PRODORA MLAZA U
FS
U prethodnim poglavljima opisan je veoma irok i bitan znaaj mehurastog
fluidizovanog sloja (FS) u energetici i procesnoj industriji. Za potrebe razvojnog
istraivanja u ovim oblastima, pored eksperimentalnih metoda, sve ee je zastupljena
numerika simulacija, koja prua velike mogunosti za utedu sredstava i vremena
prilikom razvoja postrojenja i tehnologija na ovom polju.
Dosadanji numeriki modeli za simulaciju procesa u FS se mogu svrstati u grupu
lagranevskih, gde se svaka estica, odnosno reprezent karakteristine grupe, prati
tokom celog kretanja u okviru FS; i ojlerovsku grupu modela gde se posmatraju
delovi strujnog prostora kroz koje protiu gas odnosno estice. Lagranevski pristup
simulacije kretanja estica u FS je egzaktniji ali u veini sluajeva nije pogodan za
razvojno-tehnika istraivanja, jer zahteva veliko raunarsko vreme i memorijske
kapacitete. Ojlerovskim pristupom modeliranju FS se bavi vea grupa autora i on
podrazumeva relativno jednostavnija numerika reenja. Posebno je zastupljen
takozvani dvo-fluidni postupak modeliranja FS, gde se gas i gusta faza FS (sistem gas-
estice pri uslovima minimalne brzine fluidizacije) posmatraju kao dva fluida sa
razliitim karakteristikama. U transportnim jednainama prenosa koliine kretanja
efektivnog fluida, koji predstavlja gustu fazu FS, modelira se interakcija izmeu fluida
i estica pri uslovima minimalne brzine fluidizacije, kao i interakcija izmeu samih
estica.
U ovom radu e biti predstavljena numeriki uproenija verzija dvo-fluidnih
modela, iskoriena za simulaciju uvoenja bonog mlaza fluida u FS, radi brzog i
jednostavnog odreivanja duine prodora mlaza u FS i efikasnosti meanja uvedene
komponente i guste faze, gde se gusta faza FS posmatra kao fiksni porozni medijum.
Pre predstavljanja predloenih numerikih modela FS, u ovom poglavlju e biti
predstavljene teorijske osnove za razvoj ovih modela. Pored toga, razmatrae se
sloenija verzija dvofluidnih modela FS - Euler-Euler granularni model fluidizovanog
sloja, koji je u ovom radu primenjen za detaljniju simulaciju doziranja tenih goriva
direktno u sloj.
4. DEFINISANJE POLAZNIH JEDNAINA MODELA
61
4.1 Osnove turbulentnog strujanja fluida
Strujanja fluida sa vrstim esticama, kapima ili mehurovima koje je zastupljeno u
FS su po pravilu turbulentna i veoma sloena sa zonama recirkulacije i vrtloenjem.
Zbog toga razvoj matematikih modela zasnovanih na diferencijalnim jednainama
strujanja obe faze je neophodan preduslov kako za razumevanje eksperimentalnih
rezultata tako i za optimalno voenje procesa i predvianje pojava u industrijskim
postrojenjima sa FS. Ova strujanja u praksi su po pravilu trodimenzionalna ali se u
mnogim sluajevima mogu svesti na priblino dvodimenzioni problem. Za teoretsko
reenje kretanje estica u turbulentnoj struji fluida direktan put je numeriko reavanje
trenutnih Navier-Stokes-ovih jednaina za fluid, a zatim simulacija kretanja velikog
broja estica u poznatom polju trenutnih brzina fluida i usrednjavanje po prostoru i
vremenu [93] to zahteva veliki kapacitet memorije raunara i duge proraune.
Savremeni inenjerski prihvatljivi modeli za turbulentno strujanje istog fluida
zasnovani su na numerikom reavanju Reynolds-ovih transportnih jednaina za
turbulentne napone ili na reavanju transportnih jednaina za kinetiku energiju
turbulencuje i njene disipacije (k- model turbulencije), uz hipotezu o izotropnoj
turbulentnoj viskoznosti. Iako se osrednjavanjem Navijer-Stoksovih jednaina gube
vane informacije o turbulenciji ipak se dobijaju najneophodniji podaci o fluktuacionim
komponentama brzine i o disipaciji energije turbulencije.
Dalje u tekstu e biti ukratko i saeto predstavljene osnove za model strujanja
najpre istog fluida a zatim i za viefazno strujanje.
4.2 Model turbulencije
Najee korien model turbulencije u inenjerskoj praksi je k- model. Razlog
tome je jednostavnost njegove formulacije (potrebno je reavati samo jo dve dodatne
diferencijalne jednaine uz usrednjene jednaine kretanja i odranja mase),
diferencijalni karakter modela i skalarni karakter promenljivih k i .
Model k- je razvijen na fundamentalnoj pretpostavci o homogenoj
*
i izotropnoj
*

turbulenciji to predstavlja idealizaciju turbulentnog kretanja. Poetno generisanje

*
takvo kretanje fluidnih delia da su prosena svojstva koja ih opisuju nezavisna od poloaja u strujnom
polju
62
turbulentnog toka uzrokovano postojanjem velikih gradijenata brzine, je izrazito
anizotropno. Posle izvesnog vremena i udaljenja od mesta velikih vrtloga, u razvijenom
turbulentnom polju sa visokim Re brojevima, gde dominiraju mali vrtlozi, i u sluaju
ravnotee generisanja i odumiranja turbulencije - turbulencija se pribliava izotropnim
uslovima, pa se moe smatrati da je tubulencija lokalno izotropna. Dalje, model je
zasnovan na konceptu turbulentne viskoznosti tj. pretpostavci postojanja analogije
izmeu dejstva viskoznih napona i Rejnoldsovih napona na usrednjeni/osnovni
turbulentni tok. Boussinesq (1877) je postavio hipotezu o proporcionalnosti
Rejnoldsovih napona i gradijenta usrednjene brzine, gde je proporcionalnost izraena
preko veliine koja karakterie turbulentno meanje-turbulentne viskoznosti
t
:

2
3
j turb i
ij j i t ij
j i
U
U
u u k
x x

= = +

...4.1)
Gde je
( ) ( )
2 2 2 2
1 2 ' 1 2
i
k u u v w = = + + turbulentna kinetika energija po jedinici
mase. Kronekerov operator
ij
osigurava valjanost formule za normalne Rejnoldsove
napone
tako da njihova suma uvek ima korektan fiziki smisao. Valja naglasiti da lan

2 3
ij
k
podrazumeva izotropnost Rejnoldsovih napona u skladu sa poetnim
pretpostavkama za razvoj ovog modela.
Turbulentni transport toplote, mase i drugih skalarnih veliina se moe modelirati
po istom principu. Formula (4.1) pokazuje da je turbulentna momentni fluks
proporcionalan srednjem gradijentu brzine pa je po analogiji turbulentni transport neke
skalarne veliine proporcionalan gradijentu srednje vrednosti transportovane veliine ili:
, gde je turbulentna ili vrtlona difuzivnost
i t t
i
u
x

=
4.2)
Kako se turbulentni transport momenta i toplote ili mase zasniva na istom
mehanizmu-vrtlonom meanju logino je da je turbulentna difuzivnost
t
veoma bliska

*
homogena turbulencija sa statistikim turbulentnim karakteristikama nepromenljivim pri rotaciji
koordinatnog sistema
Ako sraunamo sumu normalnih napona (za i=1,2 i 3 ali tako da i=j) dobija se
( )
2 2 2 2
1 2
' 2 2 ' ' '
3 3
i
ii i t ii t xx yy zz
i
U
u S u v w k
x

= = = + + = + + =

63
turbulentnoj viskoznosti
t
. Ova pretpostavka je poznata kao Rejnoldsova analogija koja
je podloga za uvoenje Prandtl/Schmidt broja:
t t t
= .
Trenutna vrednost kinetike energije turbulentnog toka k(t) jednaka je sumi
usrednjene kinetike e-je
( ) ( )
2 2 2 2
1 2 1 2
i
K U U V W = = + +
i turbulentne kinetike e-je
( ) ( )
2 2 2 2
1 2 ' 1 2
i
k u u v w = = + + ( ) k t K k = + . Dekompozicija brzine deformacije je
( )
ij ij ij
s t S s = +
4.2.1 Konstitutivna jednaina za usrednjenu kinetiku energiju
turbulentnog toka K
Mnoenjem jednaine odranja koliine kretanja
( ) ( )
( ) ( ) ( )
j i
i
i j i i
j i j
U U
U P
div grad U u u F
t x x x

+ + + +

= 4.3)
vektorom brzine U uz zanemarivanje zapreminskih sila i algebarskim sreivanjem
dobija se za usrednjenu kinetiku energiju turbulentnog toka [94]
( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
2 2
ij i j ij ij i j ij
K
div K div P S u u S S u u S
t
+ = + +
U U U U
I II III IV V VI VII
... 4.4)
Brzina
promene
srednje
kinetike e-je
K
+
Transport
K
konvekci-
jom
+
Transport
K
pritiskom
+
Transport
K visko-
znim
naponima
+
Transport
K
Rejnoldso-
vim
naponima
-
Brzina
viskozne
disipacije
K
-
Brzina
destrukcije K
usled
produkcije
turbulencije
Pri velikim Rejnoldsovim brojevima turbulentni lanovi V i VII su uvek mnogo
vei od njihovih viskoznih analoga.
4.2.2 Konstitutivna jednaina za turbulentnu kinetiku energiju k
Slino, mnoenjem sa vektorom fluktuirajue brzine u i sreivanjem dobijamo
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
1
2 2
2
ij i i j ij ij i j ij
k
div k div p s u u u s s u u S
t

+ = +

U u u
I II III IV V VI VII
...4.5)

Brzina
promene
turbulentne
kineti. e-je k
+
Transport k
konvekci-
jom
+
Transport
k
pritiskom
+
Transport
k
viskoznim
naponima
+
Transport k
Rejnoldsov-
im naponima
-
Brzina
disipacije
k
+
Brzina
produkcije
k
64
lan VII u jednainama (4.4) i (4.5) je jednak po veliini ali je suprotnog znaka
to matematiki izraava prelaenje srednje kinetike u turbulentnu kinetiku energiju.
Viskozni disipacioni lanVI je uvek negativan zahvaljujui sumi kvadrata fluktuacionih
brzina deformacije
*
. Disipacija turbulentne kinetike energije je prouzrokovana radom
malih vrtloga protiv viskoznih napona, a disipacija turbulentne kinetike energije po
jedinici mase se daefinie kao 2
ij ij
s s = ...4.6)
Destrukcioni lan u jednaini turbulentne kinetike energije je istog reda
veliine kao i produkcioni lan i nikad se ne zanemaruje. Za visoke Re brojeve viskozni
transportni lan IV u (4.5) je zanemarljiv u odnosu na turbulentni transportni lan V i
disipaciju VI.
4.3 Jednaine k- modela
Razvoj transportnih jednaina za sve turbulentne veliine ukljuujui i brzinu
viskozne disipacije se odvija po istom principu [95]. Meutim, egzaktno reavanje je
mogue tek nakon definisanja razmera turbulencije velikih vrtloga preko standardnog k-
modela [96, 97] i to:
- karakteristine brzinske razmere :
1 2
k =
...4.7)
- karakteristine duinske razmere l:
3 2
k
l
=
- karakteristina vremenska razmera:
k
=
Postavlja se pitanje opravdanosti upotrebe promenljive (opisuje "male vrtloge")
za definisanje duinske razmere l "velikih vrtloga". Pri velikim Re brojevima brzina pri
kojoj veliki vrtlozi izdvajaju energiju iz osnovnog toka se iroko poklapa sa brzinom
prelaza energije preko malih, disipativnih vrtloga, ukoliko nema rapidne promene
reima strujanja. Da to nije tako energija bi na nekom nivou turbulencije mogla
neogranieno da raste ili opada-nestaje, to se u praksi ne deava, ime se i opravdava
korienje u definisanju l.
Na osnovu izvedenih pretpostavki koeficijent turbulentne viskoznosti se definie kao

2
k
C l C
t
= = , ... 4.8)

*

( )
2 2 2 2 2 2
11 22 33 12 13 23
2 2 2
ij ij
s s s s s s s s = + + + + +

65
gde je C

bezdimenziona konstanta. Turbulentna viskoznost se u k- modelu
turbulencije rauna pomou dve nove diferencijalne transportne jednaine, za k i :
( ) ( )
( )
= +
=
ij ij t
k
t
S S k grad div k div
t
k
Dt
k D
2 U
...4.9)
( ) ( )
( )
k
C S S
k
C k grad div div
t Dt
D
ij ij
k
t
2
2 1
= +
= U
...4.10)

Brzina
promene
k ili
+
Transport
k ili
konvekcijom
=
Transport
k ili
difuzijom
+
Brzina
produkcije
k ili
-
Brzina
destrukcije k
ili

Za razliku od jednaine za k, jednaina za se manje oslanja na tanu derivaciju
uticajnih lanova, a vie na faktore zatvaranja koji zavise od empirijskih pretpostavki, tj.
konstanti modela.
Konstante modela su C

C
1
C
2
...4.11)
0,09 1 1,3 1,44 1,92
Za izraunavanje Rejnoldsovih napona koristi se Boussinesq-ova relacija (4.1).
4.4 Viefazno turbulentno strujanje
Eulerian Eulerian model je najee korien model za opisivanje viefaznih
strujanja, kod kojih razlikujemo kontinualnu i dispergovanu/granularnu fazu
*
(Sl. 4.1).

Slika 4.1 Simulacija viefaznog dispergovanog strujanja-levo, ema dispregovanog
viefaznog strujanja-desno
U daljem tekstu bie opisan FLUENT-ov Euler viefazni model strujanja koji
polazi od sledeih pretpostavki:

*
engl. continuous and disperged phase, u sluaju modeliranja fluidizovanog sloja dispergovana faza je
granularna-estina faza fluidizovanog sloja
66
- Pritisak je isti za sve faze (usvaja se pritisak kontinualne faze)
- Kontinualna faza se smatra primarnom, a granularna/dispergovana - sekundarnom
fazom
- Momentna jednaina i jednaina kontinuiteta se reava za svaku fazu
- Za granularnu fazu raunaju se
o Granularna temperatura (fluktuirajua energija solida)
o Viskoznost usled napona smicanja i zapreminska viskoznost se dobijaju
primenom kinetike teorije na granularno strujanje
- Postoje definisani koeficijenti za raunanje otpora meufaznog strujanja
- K- model turbulencije se moe primeniti na sve faze
FLUENT-ov Euler viefazni model strujanja ne pravi razliku izmeu fluid-fluid i
fluid-granularnog (fluid-solid) strujanja. Granularno strujanje je, jednostavno, ono koje
poseduje bar jednu granularnu/estinu fazu.
Pri prelazu sa prethodno opisanog jednofaznog na viefazni model strujanja mora
biti dat set konstitutivnih i jednaina odranja za svaku fazu k, pri emu se uvodi i
pojam zapreminske frakcije ili fazni zapreminski odnos
k
.
Za svaku fazu s indeksom k vai:
1
i 1
n
k k k
k
V
V dV
=
= =
, 4.12)
pa jednaine za fazu k u optem obliku glase:
Zakon odranja mase faze k (k =g,s):
( )
1
,
( ) ( )

u
n
k k k k k lk kl k
l
izvorni
izmena mase na
lan obino o
granici izmeu faza k i l
m m S
t

=
+ = +

gde je: u
k
-vektor brzine faze k,

lk
m -maseni protok iz faze l u fazu k, a
kl
m maseni protok iz faze k u fazu l
S
k
-izvorni lan je u FLUENT-u po difoltu jednak 0

4.13)
Zakon odranja momenta faze k (k=g ili s, l=g ili s, kl):
, ,
1
int
( ) ( )
( ) ( )

u u u
g+ R u u F F F
k k k k k k k
n
k k k k lk lk lk kl kl k vm k lift k
k
lan fazne erakcije
t
p m m

=
+ =
+ + + + + +

4.14)

67
gde je:
k
-tenzor napona:
( ) ( )
2
3
( ) ( ) , u u u
T
k k k k k k k k k ij
ij
I I = + + =
I -jedinini tenzor/jedinina matrica skalarna matrica koja na glavnoj
dijagonali ima jedinice
k
i
k
smicajna i zapreminska viskoznost k-te faze
( )
( ) u u
kj T k i
k k
j i
u
u
x x

+ = +

R
lk
-sila interakcije izmeu faza:
1
( ( )) R u u
n
lk kl l k
l
K
=
=
,
K
lk
=K
kl
-koeficijent interfazne promene momenta
F
k
- spoljanje zapreminske sile
F
vm,k
-sila izazvana efektom virtuelne mase
F
lift,k
-sila uzgona

4.14)

4.14b)

4.14c)
Interakcija izmeu usrednjenih tokova razliitih faza se modelira preko lana
fazne interakcije koji sadri silu interakcije izmeu faza ili interfaznu silu- R
lk
, kao i
lan izmene masa izmeu faza i interfazne brzine za koje vai da ukoliko je 0
lk
m > deo
faze l prelazi u fazu ku u
lk l
= . Slino, u sluaju da je 0 u u
lk lk k
m < = . Za
interfaznu silu vai R
lk
= R-
kl
i R
kk
=0.
Interfazne sila, sila otpora, efekat virtualne mase (ukoliko postoji ubrzanje
sekundarne/granularne faze u odnosu na primarnu/fluid fazu) i sila uzgona, e biti
detaljno opisani u daljem tekstu.
4.5 Kinetika teorija strujanja granularne faze
Primena kinetike teorije za modeliranje guste-granularne faze proistekla je iz
potrebe da se u jednaini (4.14) izraze pritisak i viskoznost estine faze. Ako se uvede
pretpostavka da se granularna faza sastoji od gusto pakovanih glatkih, priblino
elestinih sferinih estica koje se u fluidu nalaze u stalnom i haotinom kretanju, dolazi
se do analogije sa kinetikom teorijom gasova [98] i Maxwellian-ovom raspodelom
brzina estica. Granularna temperatura- , se pri tom predstavlja kao reprezent
specifine kinetike energije fluktuacija brzina estica oko srednje vrednosti njihovih
brzina. Pretpostavlja se da su fluktuacije brzina pri tom, posledica sudara estica
68
zahvaenih glavnim/usrednjenim tokom (slika 4.2). U skladu sa navedenim granularna
temperatura- je proporcionalna srednjem kvadratu brzine haotinog kretanja-
vibriranja estica:
( )
2 2 2 2 2
1 2 3
1 1 1 3
3 3 2 2
E
= = + + = = c' c' c' c' c' ...4.15)

gde je E
-fluktuirajua energija u jedinici mase usled haotinog kretanja estica, a c-

lokalna brzina haotinih oscilacija/fluktuacija estica. Naime, trenutna brzina estica
granularne faze se definie kao
s
= + c u c' , gde je u
s
vektor brzine usrednjenog toka
granularne faze (tanije vektor srednje lokalne brzine estica). Tako, slino
termodinamikoj temperaturi gasa, granularna temperatura predstavlja meru nasuminih
oscilacija fluktuirajue brzine estica granularne faze. Konstitutivne relacije za napon
granularne faze se na ovaj nain mogu dobiti na osnovu koncepta kinetike teorije [99],
koja dozvoljava neelastine sudare izmeu estica granularne faze. Brojni radovi su
pokazali opravdanost korienja kinetike teorije za modeliranje granularne/guste faze,
pogotovo u sluaju modeliranja strujanja u FS [99-106]. Zato je u ovom poglavlju dat
esencijalni prikaz ove teorije.
Postoji nekoliko formulacija granularne kinetike teorije od kojih izdvajamo
formulacije Gidaspow-a - pogodna za modeliranje fluidizovanog sloja [107, 108]
Syamlal-a - ima iri spektar primene. [109, 110]

Slika 4.2 ematski prikaz kinetika teorije granularne faze (viskozna disipacija proistekla
iz kinetike-kretanja estica, sudara i trenja izmeu estica)
Kretanje estica u granularnoj fazi se razlikuje od kretanja molekula gasa u sledeem
- estice u granularnoj fazi su viestruko vieg reda veliine od molekula gasa,
- Fluktuacije brzina estica su mnogo manje od njihovih srednjih brzina,
- Kinetiki deo fluktuacije vrstih estica je anizotropan,
69
- Granularna temperatura nije mera promene toplotne energije ve je samo posledica
strujanja i mera je oscilacija estica granularne faze.

Slika 4.3 Analogija sa kinetikom teorijom gasova
Postoje dva mehanizma za kretanje estica u granularnoj fazi (slika 4.3) i to
- Slobodno strujanje estica izmeu sudara, koga opisuje funkcija f
(1)
jednaka
verovatnoi scenarija slobodnog kretanja estica Maxwellian-ovoj funkciji
rasporeda brzina za idealne gasove
- Kretanje estica usled kratkih i trenutnih sudara koga opisuje funkcija f
(2)
- funkcija
rastojanja izmeu para estica sadranih u datoj zapremini
*
, pri emu fluid izmeu
estica ne utie na njihovo kretanje. Funkcija rasporeda rastojanja izmeu para
estica se aproksimira uvoenjem funkcije radijalne distribucije- ( , ) r
o
g kao veze
izmeu funkcija f
(1 )
i f
(2)
(vidi sliku 4.4).
( ) 1
( , , ) r c f f t = I
( )
( ) ( ) ( )
2
1 1 2 2 0 1 1 2 2
, , , , 1 2 , , 1 2 , ,
p p
f t g f d t f d t = + r c r c r k c r k c , gde je
broj estica u jedinici zapremine sa brzinom c jednak:
( ) 1
= c dc n f
a srednja
hidrodinamika brzina estica:
( ) 1
1 n f d
v = c c

Slika 4.4 Funkcija radijalne distribucije

*
Pair distribution function
v=u
s
70
4.6 Osnovne i konstitutivne jednaine granularne faze
U ovom poglavlju e biti predstavljene osnove Euler - granularnog multifaznog
modela proisteklog iz Euler-Euler modela i veoma pogodnog za modeliranje
fluidizovanog sloja. Kao i kod Euler-Euler pristupa sve faze imaju isti pritisak pritisak
fluida/kontinualne faze (u sluaju fluidizovanog sloja pritisak gasa) ali se za vrstu
fazu posebno definie i pritisak granularne faze p
s
*

koji kontrolie gustinu njenog
pakovanja.
Jednaine odranja za granularnu fazu sada glase:
Zakon odranja mase granularne faze
( ) ( )

u
s s s s s fs
transfer mase
m
t

+ =

4.16)
U sluaju fluidizovanog sloja ukoliko estice sloja predstavljaju jednu granularnu
fazu fazni zapreminski odnos granularne faze je 1
s
= , gde je poroznost sloja
(=
g
=
f
). U tom sluaju lanovi u zagradi sa leve strane
s s
predstavljaju nasipnu
gustinu sloja. Ukoliko granularnu fazu FS ini vie estinih faza vai da je
1
1
M
g sm
m

=
+ =
, gde je M ukupan broj granularnih faza fluidizovanog sloja.

Zakon odranja momenta granularne faze
( )
, ,
1
int
( ) ( ) ( )

u u R u F F F
n
s s s s s s s s f s fs fs fs s vm s lift s
s
tenzor
pritisak
napona
fluida lan fazne erakcije
solida
u p m
t

=
+ = + + + + + +
4.17)
Da bi se obezbedilo zatvaranje/reavanje gore navedenih jednaina i da bi se
opisale meufazne interakcije uvodi se set konstitutivnih jednaina koje daju vezu
izmeu tenzora napona, pritiska, napona smicanja, viskoznosti, funkcije radijalne
distribucije i gradijenta brzine granularne faze.
4.6.1 Tenzor napona granularne faze
Tenzor napona granularne faze je sr granularnog modela i direktno proistie iz
kinetike teorije granularne faze.
2
2 ( )
3
u
s s s s s s s s
p I S I = + + , gde je: 4.18)

*
Pritisak koji trpe granice domena usled prisustva estica
71
( )
0.5 ( )
T
s s
S = + u u - brzina deformacije (tenzor)
*
4.19)
p
s
- pritisak granularne faze

,
s s

- zapreminska i smicajna viskoznost
Nadalje su date konstitutivne jednaine za svaki od navedenih lanova tenzora napona.
4.6.1.1 Pritisak granularne faze
je mera prenosa momenta kretanja estica usled njihovog strujanja i sudaranja.
0
( 2(1 ) )
s s s s s s s
p e g = + + , gde je: 4.20)
0
1
(1 )
6 2
Syamlal
Gidaspow
d Sinclair
s
D
s

s
- granularna temperatura
s
e - koeficijent restitucije estica izmeu sudara
0s
g - funkcija radijalne distribucije
Koeficijent je za:
Gidaspow model: 1 =
2
0
2(1 )
s s s s s s s s s
p e g = + + 4.21 a)

Syamlal-ov model zanemaruje kinetiki deo pritiska pojednostavljujui numeriki
raun: 0 = 4.21 b)
Za Sinclair-ov model - funkcija prenika estice d
s
i karakteristine duine domena D
Sinclair model:
(1 )
6 2
s
s
d
D
= +
4.21 c)
4.6.1.2 Funkcija radijalne distribucije
0

s
g je funkcija raspodele ( )
o s
g (slika 4.4) i predstavlja korekcioni faktor koji
modifikuje verovatnou prelaska iz "stiljivog" <
s,max
, gde razmak izmeu estica
moe dalje da opada, u "nestiljivo" stanje sa =
s,max
, gde dalje smanjenje razmaka
izmeu estica nije mogue. Ovaj korekcioni faktor sutinski daje verovatnou sudara
estica i izraunava se prema empirijskim jednainama (4.22), zavisno od modela.

*

( ) ( )
1 2 ( ) 1 2
T
s s si j sj i
S u x u x = + + u u =

Pritisak granularne
faze
=
Kinetiki
pritisak
+
Pritisak izazvan neelastinim
sudarima estica
72
Ding i Gidaspow, Sinclair-ov model:
1
1 3
,max
,max
( ) 1 , 0.65
s
o s s
s
g

=

4.22)
Syamlal model:
2
3 1
( )
1 2(1 )
s
o s
s s
g

= +

U sluaju da postoji vie granularnih faza M neophodna je zamena jednaine (4.22)
jednainama (4.22a) ili (4.22b), zavisno od izbora modela.
Ding i Gidaspow,
Sinclair-ov model:
1
1 3
1 ,max
1
( ) 1
2
M
s k
o s l l
k s k
g d
d

=

= +

1
M
s k
k

=
=

4.22a)
I bdi r - ov model [111]:
1
,max
1 3
( )
2
1
M
k
o s l l
s k
k
s
g d
d
=
= +

4.22b)

Koeficijent restitucije e
s
ima vrednosti

0 < e
s
<1 i definie se na sledei nain:
e
s
=
0
1
0, 9

pri neelastinim sudarima
pri elastinim sudarima
FLUENT

- sva energija je disipirana usled sudara
4.23)
- nema disipacije energije usled sudara

Uticaj koeficijenta restitucije e
s
na sveukupne strujno - mehanike procese u
fluidizovanom sloju je dat u Goldschmidt-ovom radu [112].
4.6.1.3 Viskoznost granularne faze
Tenzor napona granularne faze sadri smicajnu
s
i zapreminsku viskoznost
s
.
Smicajna viskoznost
s

Pre definisanja ovog konstitutivnog lana tenzora napona potrebno je da rei da
postoje dva reima strujanja granularne faze: viskozni, u kome naponi rastu usled
prenosa momenta kretanjem i sudaranjem estica, i plastini ili lagano smicajni reim, u
kome naponi nastaju usled trenja izmeu estica u permanentnom kontaktu (slika 4.5).
Reim plastinog strujanja granularne faze Reim viskoznog strujanja granularne faze

- lagano smicanje
- postojan kontakt
- prenos momenta
trenjem
- brzo smicanje
- prolazni kontakt
- prenos momenta
kretanjem i
sudarom estica
Slika 4.5 Reimi strujanja granularne faze
73
U viskoznom reimu strujanja smicajna viskoznost granularne faze je posledica
kinetikog kretanja
, s kin
i meusobnog sudaranja estica
, s coll
(slika 4.5). Frikciona
komponenta viskoznosti
, s fr
odgovorna za tranziciju viskoznog u plastian reim, kada
vrsta faza dostigne maksimalnu gustinu pakovanja, moe takoe biti ukljuena u raun.
, , , s s kin s coll s fr
= + + i (1 ) 2
s
e = + 4.24)
Kinetika komponenta smicajne viskoznosti
, s kin
se u literaturi nalazi u razliitim
oblicima zavisno od primenjenog viefaznog modela (4.25 ac) i funkcija je granularne
temperature
s
, restitucije estica-estica
s
e i zapreminskog udela vrste faze
s
.
, s kin

Syamlal
model:
( )
( )
( )
0,5
, 0
8
1 3 2
12 2 5
s s s s
s kin s s
d
g

= +

4.25 a)
Gidaspow
model:
( )
0,5
, 0
0
5 8
1
96 5
s s s
s kin s s
s
d
g
g

= +

4.25 b)
Sinclair model:
( )
( )
( )
0,5
, 0
0
5 8
1 3 2
96 2 5
s s s
s kin s s
s s
d
g
g

= +

4.25 c)
Komponenta smicajne viskoznosti usled sudara se modelira prema (4.26) u
zavisnosti od granularnog modela koji se koristi i funkcija je granularne temperature
s
,
restitucije
s
e , radijalne distribucije
os
g i zapreminskog udela estine faze
s
.
, s coll

Gidaspow i Syamlal model:
0,5
,
8
5
s
s coll s s s os
d g

=

4.26)
Sinclair
model:
( )
0,5
2
,
5 ( ) 8 8 768
1 (3 2)
96 5 2 5 25
s s s s
s col s os s os
s
d
g g

| |

= + + , |

, |
]
] \

U sluaju strujanja gusto pakovane granularne faze, pri dostizanju limita
pakovanja (
s, max
) pritisak granularne faze p
s
se, uglavnom, generie usled trenja
izmeu estica (slika 4.5).
, s fr

Schaeffer
model:
D
s
fr s
I
p
2
,
2
sin
=

- unutranji ugao trenja
I
2D
- II invarijanta devijatorskog dela
tenzora napona
4.27a)
Johnson i
Jackson
model:
( )
( )
2
s s,min
, s 3
s,max s
sin Fr Fr 0,1
s fr friction friction
P P

= = =

4.27b)
74
U granularnom toku sa visokim faznim zapreminskim odnosom, trenutni sudari su
od manjeg uticaja, a tok poprima odlike nestiljivog fluida pa se napon granularne faze
usled trenja ne sme zanemariti.
Za vrednost zapreminskog udela estine faze
s
<
s,crit
doprinos trenja pri
definisanju napona
s
i pritiska
s
p granularne faze ne treba uzeti u obzir, tj.
,
0
s fr
=
,
0.59
0.5 ,
s crit
Symlal
Ocone Laux
[113-115]
U literaturi [116] se moe nai i sledea formulacija ukupne tj. efektivne smicajne
viskoznosti granularne faze, razliite od formulacije (4.49), a glasi efektivna smicajna
viskoznost se sastoji od viskoznog lana dobijenog iz kinetike granularne teorije
, , s s kin s coll
= + i frikcionog viskoznog lana
, s fr
tako da je zadovoljena sledea
relacija:
,max ,
,
,max
0.98
max ,
0.98
s s s s fr
s eff
s s
s

=

<

Vanost funkcije radijalne distribucije naroito dolazi do izraaja pri opisivanju
strujanja granularne faze u plastinom reimu. Naime, ukoliko se koristi bilo koja
relacija pod (4.22) za izraunavanje radijalne distribucije vidi se da
0

s
g tei
beskonanosti kako se zapreminsko uee granularne faze
s
pribliava granici
pakovanja
s,max
. Pritisak granularne faze izraunat pomou ovako dobijene radijalne
distribucije treba direktno iskoristiti za izraunavanje smicajne viskoznosti usled trenja.
Zapreminska viskoznost
s
,
je mera otpora vrste estice ekspanziji odn. kompresiji. Prema Lun-ovom modelu
definie se kao:
0,5
4
(1 )
3
s
s s s s os s
d g e

= +

4.28)
U FLUENT-u je vrednost za zapreminsku viskoznost esto jednaka nuli.
4.6.2 Interfazne sile-lan fazne interakcije
Interfazne sile su one koje deluju na samu esticu korigovane za efekat sudaranja i
efekat masenog prenosa (konstitutivni lan jednaine 4.17). Suma interfaznih sila po
svim fazama je jednaka nuli: 0 ) (
1
= +
=
fs
n
s
fs fs
m u R .
75
Sila otpora kretanja estice je prouzrokovana relativnim kretanjem izmeu faza.
0 ) ( ) ) ( (
1 1
= + =

=
s f fs
n
l
s l ls
n
fs
K K u u u u R
K
fs
je koeficijent izmene izmeu fluida i vrste (granularne) faze;
K
ls
je koeficijent izmene izmeu estica.
4.29)

4.6.2.1 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu fluida i
granularne faze,
fs
K
Opta jednaina za koeficijent izmene je:
fs
drag
s s fs
f
K
= , 4.30)
gde je
drag
f funkcija otpora, koja se definie u zavisnosti od izabranog modela izmene
momenata izmeu faza, o emu e biti rei u daljem tekstu, a
fs
je vreme relaksacije
estice.
U veini sluajeva sila otpora je dominantna sila izmeu faza. Pri izboru modela
korisno je voditi se sledeim preporukama:
Izabrati onaj model koji korektno predvia terminalnu brzinu granularne faze pri
strujanju u razreenoj sredini (
s
f
).
Za validaciju izbranog modela otpora koristiti minimalnu brzinu fluidizacije, pri
modeliranju mehurastog fluidizovanog sloja.
Otpor je direktno zavistan od prenika estice tako da je za nesferine estice jako
bitan korektno definisan prenik estice d
s
.
Vreme relaksacije estice
*

f
s s
fs
d
18
2
= , d
s
-srdnji prenik estica faze s.
4.31)
je karakteristino vreme potrebno da estica pree iz jednog u drugo stanje.
Syamlal-O'Brien model,
se primenjuje kada je smicajni napon granularne faze definisan preko (4.25a).
Validacija ovog modela se vri merenjem terminalne brzine estica u FS.
2
,
Re
24
D s f
drag
r s
C
f
u
= , gde je
4.32)

*
particle relaxation time
76
Funkcija otpora pojedinane
sferne estice [117]
2
,
4.8
0.63
Re
D
s
r s
C
u

= +

4.33)
Relativni Reynolds-ov broj
Re
u u
f s s f
s
f
d
= ,
u
s
- brzina granularne faze; u
f
- brzina fluida;
f
- dinamika viskoznost fluida
4.34)
u
r,s
je terminalna brzina estice ili brzina slobodnog pada-brzina pri kojoj
estica lebdi u fluidizovanom sloju

( ) ( )
( )
2
2
,
0.5 0.06Re 0.06Re 0.12Re 2
r s s s s
u A B A A = + + +
4.14
f
A =
1.28
2.65
0.8 0.85
0.85

f f
f f
za
B
za

=
=

= >

4.35)
(4.31)( 4.35)
2
, ,
3
Re
4
u u
f s f
s
fs D s f
r s s r s
K C
u d u

=

4.36)
Wen & Yu model [118],
je pogodan za razreene sisteme gde je ukupna zapreminska frakcija sekundarne
(granularne) faze znaajno manja od zapreminske frakcije primarne faze (fluida).
2.65
3
4
u u
f s f s f
fs D f
s
K C
d

=
4.37)
( )
0.687
24
1 0.15 Re
Re
D f s
f s
C

= +

, Re
s
se odreuje prema (4.34)
4.38)
Gidaspow model [103],
je kombinacija Wen &Yu modela i Ergun-ovog modela [119] za porozni sloj tj. za
koncentraciju estica bliskoj granici pakovanja.
Ovaj model se
preporuuje
za fluidizovan
sloj
( )
( )
2.65
0.687
2
3
4
0.8
24
1 0.15 Re
Re
1
0.8 150 1.75
u u
u u
f s f s f
fs D f
s
f
D f s
f s
s f f s f s f
f fs
f s s
K C
d
C
K
d d

>

= +
= +

4.39)
77
4.6.2.2 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu estica
granularne faze,
ls
K
Ovaj koeficijent se izraunava ukoliko postoji vie granularnih faza.
( ) ( )
( )
2
2
, 0.
,
3 3
3 1
2 8
2
u u
ls fr ls s s l l l s ls
l s l s
l l s s
e C d d g
K
d d

+ + +

=
+
, [120] gde je:
4.40)
l,s-estine frakcije granularne faze
e
ls
- koeficijent restitucije e
ls
=0.970.01 [121, 122], FLUENT default e
ls
=0,9
C
fr.ls
koeficijent frikcije izmeu estica l-te i s-te granularne faze C
fr.ls
=0
d
l
prenik estica l-te faze
g
0,ls
koeficijent radijalne distribucije koji je dobio Lebowitz [123] se izraunava
( )
0. 2
1
3 1
m
l s k
ls
k f f l s k
d d
g
d d d

=
= +
+

4.6.2.3 Koeficijent interfazne promene momenta usled otpora izmeu fluid-
fluid faze,
pq
K
U sluaju strujanja dva fluida sekundarna faza je ona u kojoj se formiraju kapljice
ili mehurovi.
drag
pq q p p
p
f
K
=

Re
24
D
drag
C
f = ,
2
18
p p
p
q
d
=
4.41)
Schiller i
Naumann model
( )
0.687
24 1 0.15Re Re 1000
0.44 Re 1000
D
C

+
=

>
4.42a)
Schuh model
( )
( )
0.687
0.282
24 1 0.15Re 0 Re 200
24 0.914Re 0.0135Re / Re 200 Re 2500
0.4008 Re 2500
D
C
+ <
= + >
>

4.42b)
Morsi i
Alexander model
3 2
1 1 2 3 2
, , (Re)
Re Re

D
a a
C a gde su a a a f = + + =
4.42c)
Razlika izmeu modela 4.42 ab) se javlja za relativne Re brojeve vee od 1000.
Pored interfazne sile u jednaini (4.17) figuriu i sila usled efekta virtualne mase i
sila uzgona. Ove dve sile se kod nekih autora svrstavaju u interfazne sile. I jedan i drugi
pristup je korektan i podjednako zastupljen u praksi.
78
4.6.2.4 Sila usled virtuelne mase
Ako postoji relativno ubrzanje, a ne samo relativno kretanje izmeu faza onda je
efekat virtualne mase znaajan, kao kod formiranja kolone mehurova gde je gustina
sekundarne znatno manja od gustine primarne faze [124, 125]. lan F
vm,fs
= K
vm,fs
se
dodaje sa desne strane jednaine (4.17) i to za obe faze, tako da je F
vm,fs
= - F
vm,sf
.

,
( ) ( )
u
u
u u u u
f
s
vm fs vm s f f f s s
K C
t t

= + +

, C
vm
=0,5 4.43)
4.6.2.5 Sila uzgona
F
lift,fs
je sila koja se uvodi zbog delovanja uzgonskih sila primarne na sekundarnu
fazu. Sila uzgona je obino zanemarljiva u odnosu na silu otpora sem u sluaju naglog
razdvajanja faza i u blizini granica sistema. lan F
lift,fs
= K
lift,fs
se dodaje sa desne strane
jednaine (4.17) i to za obe faze, tako da je F
lift,fs
=- F
lift,sf

,
( ) ( ) u u u
k fs L s f f s f
K C =
*
, C
L
= - 0,5
4.44)
4.6.2.6 Jednosmerni interfazni prenos mase
fs
m se uzima u obzir kod hemijskih reakcija ili fizikih procesa kao to je
isparavanje/kondenzacija
fs f s
m r , r=const
isparavanje - temperatura tenosti temperature saturatcije:
( )
v l l l sat
v
sat
r T T
m
T

=
r
l
,r
v
- vremenski
relaksacioni
parametri

4.45a)
kondenzacija - temperatura pare temperature saturatcije:
( )
l v v sat v
l
sat
r T T
m
T

=
4.45b)

*

3 2
2 3
3 1
3 1
2 1
1 2
u=
u u
x x
u u
x x
u u
x x

time relaxation parameters

79
4.6.3 Granularna temperatura
s

Granularna temperatura estine faze je proporcionalna kinetikoj energiji
nasuminog kretanja estica. Polazei od jednaine (4.15) jednaina konzervacije
fluktuirajue granularne energije
( )
s s
D E
Dt

glasi
( ) ( ) ( )
3
:
2

u u
s s s s s s s s s s s s ls fs
disipativni produkcioni difuzioni razmene izmeu faza
lan
k
t

+ = + + +

*

4.46)
Konstitutivni lanovi jednaine (4.46) su:

: u
s s

predstavlja produkciju granularne energije usled dejstva tenzora napona solida-
granularne faze
s s
k

predstavlja difuziju granularne energije, gde je:
s
k

koeficijent difuzije ili konduktivnost granularne temperature - funkcija
granularne temperature i svojstava estica: prenika, gustine i zapreminske
frakcije granularne faze. Za razliite modele je posebno definisan.
m
o
d
e
l

Syamlal:
2
15 12
[1 (4 3)
4(41 33 ) 5
s
s s s s
s os
d
g

= +
,
(1 )
2
s
e
+
= 4.47)
Gidaspow:
2 2
75 12
[1 ] 2 (1 )
384 5
s
s s s s
s os s s s s os
os
d
g d e g
g

= + + +

4.48)
Sinclair:
2
12
1 (4 3)
25
5
( )
16 41 33
s s
s os
s s s
syamlal
os
g
d
g

+

= +

4.49)
s

predstavlja disipaciju granularne energije usled neelastinih sudara estica i
funkcija je estica-zid restitucionog koeficijenta, zapreminske frakcije
granularne faze i granularne temperature. Gidaspow-ova formulacija sadri i
gradijent brzine estine faze.
m
o
d
e
l

Gidaspow:
2 2
4
3(1 ) u
s
s s s os s s
e g

=

4.50)
Syamlal i
Sinclair:
3
2
12(1 )
s
s os
s s s
s
e g
d

= koristi Lun-ovu formulaciju [102]

4.51)

*
3 3 3 1 1 1 2 2 2
11 12 13 21 22 23 31 32 33
1 2 3 1 2 3 1 2 3
: u=
u u u u u u u u u
x x x x x x x x x

+ + + + + + + +

80
3
ls ls s
K =
Predstavlja razmenu energija izmeu dve vrste frakcije,
ls
K - jednaina (4.40)
4.52)
fs

Predstavlja razmenu energija izmeu fluida i granularne faze,
fs
K - jednaina (4.36)

Laminarno strujanje
3
fs fs s
K =
4.53a)
Turbulentno dispergovano strujanje

Sinclair
model:
( 2 3 2 )
fs fs f f
K k k =
k
f
- kinetika energija fluida
4.53b)
Drugi modeli
' '
(2 , )
fs fs f pi fi
K k u u = < > 4.53c)
Umesto reavanja kompletne jednaine (4.46) za granularnu temperaturu Syamlal je
pretpostavio lokalnu disipaciju granularne energije, zanemarujui konvekciju i
difuziju, ostavljajui samo produkcioni i disipativni lan i predloio sledeu
jednainu
( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
2
2 2 2
1 4 3 2
1
4 4
4 2
2 2
s s s
s s
s
s s
K tr S K K tr S K tr S
K tr S
K K

+ + +
+

= +

4.54)

( )
1 0
2 1
s s s
K e g = 4.54a)

( )
2 0 3
4 2
1
3 3
s s s s s
K d e g K
= +
4.54b)

( )
( )( ) ( )
3 0 0
8 2
1 1 3 1 1
2 3 1 5 5
s s s
s s s s s s
s
d
K e e g g e
e

(
= + + + +
`
(

)
4.54c)

( )
2
0
4
12 1
s s s
s
e g
K
d
= 4.54d)

( )
tr S - trag tenzora deformacije

U poglavlju 4.6 su predstavljeni razliiti modeli kinetike teorije granularnog
strujanja, pri tome jo jednom je vano napomenuti da:
Gidaspow-ov: se preporuuje za modeliranje strujanja granularne faze u
mehurastom fluidizovanom sloju.
Syamlal: ima irok spektar primene.
Sinclair: se preporuuje za modeliranje strujanja granularne faze u razreenim
sistemima i linije pneumatskog transporta.
81
4.7 Numeriki postupak reavanja jednaina modela
Pravilno sagledavanje fizikalnosti nekog problema i njegovo uspeno opisivanje
sistemom diferencijalnih jednaina, iji je reprezent generalna parcijalna diferencijalna
jednaina konzervacije:
( ) ( ) ( ) div div grad S
t

+ = +
u koja u skalarnom obliku glasi:

4.7.1)
( )
( ) ( ) ( ) u v w
S
t x y z x x y y z z

+ + + = + + +

,
predstavlja samo prvi korak u procesu matematikog modeliranja. Krajnji cilj je
dobijanje konkretnih i konanih numerikih vrednosti promenljivih veliina (U
i
, U
j
,
k, , p...) u razmatranom procesu. Kako definisani sistem diferencijalnih jednaina, zbog
sloenosti najee nije mogue egzaktno analitiki reiti pristupa se njihovom
priblinom reavanju nekom od numerikih metoda. Prvi korak u celokupnoj
numerikoj proceduri je diskretizacija, odnosno prevoenje diferencijalnih jednaina u
algebarski ekvivalent - diskretizacione jednaine ije je reavanje numeriki mogue
primenom odreenih nimerikih algoritama. Postupak diskretizacije sistema parcijalnih
diferencijalnih jednaina koje opisuju procese transporta materije, koliine kretanja,
toplote i dr. se svodi na diskretizaciju generalne diferencijalne jednaine (4.7.1) ime se
dobija generalna algebarska jednaina ili kako se ee naziva diferentna jednaina, za
unapred definisane-izabrane vremenske (t) i prostorne (x
i
) kordinate domena.
Diskretizacija i algoritam reavanja zavise od izabrane numerike metode.
Metoda kontrolnih zapremina je jedna od najee primenjivanih metoda i metoda
koja je primenjena prilikom reavanja diferencijalnih jednaina modela prodora mlaza.
U tekstu koji sledi ova metoda diskretizacije bie saeto opisana.
82
a) 3D

b) 2D
Slika 4.7.1 Diskretizacija domena u oblasti take-centralnog vora P
*

Metoda konanih zapremina podrazumeva da usvojena raspodela promenljive vai
samo za jednu taku, strujnog prostora i neposrednu okolinu oko te take-vora (slika
4.7.1). Zato se vri diskretizacija integracionog domena na sabdomene-kontrolne
zapremine (elije) koji sadre samo jedan vor u kojoj se odreuju vrednosti
promenljive , pri emu za svaku kontrolnu zapreminu (CV) vai razliiti oblik
promene varijable . Diskretizaciona jednaina se tako svodi na algebarsku relaciju
izmeu vrednosti u izabranim takama. Ona je tim bliskija analitikoj jednaini, to
je broj izabranih taaka vei.
Kljuni korak metode kontrolnih zapremina je integracija generalne algebarske
(diferentne) jednaine 4.7.1 (ili diferencijalnih jednaina) po proizvoljno izabranoj
kontrolnoj zapremini, uz integraciju po konanom vremenskom intervalu t, kako bi se
dobila diskretizovana jednaina u njenoj nodalnoj taki odnosno centralnom voru P:
( ) ( ) ( )
konvektivni difuzioni izvorni lan
lokalni (inercijalni)
u
t t t t t t t t
CV t CV t CV t CV t
dt dV div dtdV div grad dtdV S dtdV
t

+ + + +

+ = +

4.7.2)
Korienjem Gausove teoreme za pretvaranje zapreminskog integrala
konvektivnog i difuzionog lana u povrinski integral i promenom redosleda integracije
dobija se:

*
Indeksi stranica elija (cell-face) cf=w, e, s, n, b, t; Indeksi susednih vorova (neighborhood) Nb= W, E,
S, N, B, T; x
i
-rastojanje izmeu stranica, x
i
-rastojanje izmeu vorova
83
( ) ( ) ( )
konvetivni fluks difuzioni fluks
n u n
cf cf
C D
t t t t t t t t
CV t t A t A t CV
dt dV dA dt grad dA dt S dVdt
t

+ + + +

+ =

to jest:
( )
( )
ukupni fluks
n u
cf
t t t t t t
t CV t A t CV
J
dV dt grad dA dt S dVdt
t

+ + +

+ =

4.7.3)
Jednaina 4.7.3 se reava u skalarnom obliku integracijom po konanoj zapremini
lan po lan uvoenjem odgovarajuih aproksimacija. Za dalje razmatranje korisno je
definisati ukupni fluks kao sumu konvektivnog i difuzionog. Najpre se gustina ukupnog
fluksa promenljive definie na sledei nain:
i
i
i
j u
x
, pa je ukupni fluks
i cfi cfi
cf
j k j k cf icf
A
j dx dx j x x j A J

= =

4.7.4)
gde je prva aproksimacija u procesu diskretizacije 4.7.3 zamena
cfi
j
-srednje vrednosti
gustine fluksa promenljive ,
cfi
j
- gustinom ukupnog fluksa promenljive u centru

stranice elije, povrine ( )
cf j k
A x x j k = . Iako je, recimo
e w
A A = zadravaju se oba
lana pa je integral ukupnog fluksa po kontrolnoj zapremini, za ravanski problem:
i
e w n s
CV
i
J
dV J J J J
x
= +

4.7.5)
Reenje integracije lokalnog i izvornog lana jednaine 4.7.3 se aproksimira na isti
nain, korienjem vrednosti ( ) t i S
u centralnom voru P, umesto srednjih

vrednosti ovih veliina sraunatih po kontrolnoj zapremini:
( ) ( ) ( )
1 2 3
P P
CV
dV x x x V
t t t

=

i 4.7.6)
P
CV
S dV S V

4.7.7)
Zamenom jednaina 4.7.5)- 4.7.7) u jednainu 4.7.3) za ravanski problem uz zamenu
koordinata x
1
i x
2
sa x, y i komponenata brzine u
1
i u
2
sa u i v, dobija se:
( )
+
e w
P
e w
n s P
n s
V u A u A
t x x
v A v A S V
y y

+ +

=

Sledea aproksimacija je linearizacija odgovarajuih lanova tako to se gustina
masenog fluksa (u) i difuzioni koeficijent tretiraju nezavisno od promenljive , a
84
reenje se nalazi iterativnim postupkom. Da bi se izraunala vrednost , koriste se
vrednosti (u) i sraunate u prethodnom koraku iteracije - oznaene zvezdicom (u)
*
i
*
u jednainama: ( )
*
*
cf cf
cf
cf cf
u u
x x

( ) ( ) ( )
( ) ( )
* *
* * *
* *
* *
+
P P e e e w w w
e w
e w
n n n s s s P
n s
n s
V u A u A
t x x
v A v A S V
y y

+ +

=

4.7.8)
Sledi uvoenje diskretne jednaine kontinuiteta, koja se dobija iz 4.7.8 za =1, =0 i
S=0:
( ) ( ) ( ) ( )
*
* * * *
*
* * * *
0
0
+
+
P
e w n s
e w n s
P
e e w w n n s s
V u A u A v A v A
t
V G A G A G A G A
t
+ =
+ =
,
*
cf
G -maseni protoci kroz odgovarajue povrine kontrolne zapremine
4.7.9)
Jednaina 4.7.8 sadri promenljive
cf
i ( )
cf
x koje treba izraziti u funkciji
veliina u susednim vorovima. Ovaj korak je najvaniji za diskretizaciju metodom
konanih zapremina, a pretpostavka promene izmeu vorova predstavlja trei
aproksimativni nivo.

Slika 4.7.2 1 D primer konvekcije i difuzije
U nedostatku ikakvih informacija o promeni izmeu vorova, razmatra se
najjednostavniji sluaj-stacionaran jednodimenzijski problem konvekcije i difuzije bez
izvornog lana (slika 4.7.2), predstavljen jednainom:
0
d
u
dx x

4.7.10)
za koji vai jednaina kontinuiteta ( ) 0
d
u
dx
=
4.7.11)
85
Pretpostavljajui linearnu promenu zavisno promenljive izmeu vorova W-P i P-E
(slika 4.7.2), jednaina 4.7.10 se moe aproksimirati izrazom
( ) ( )
e w
e w
u u
x x

=

4.7.12)
Vrednosti konvektivnih i difuzionih protoka/flukseva, koji vae na stranicama elije e
i w, se mogu izraziti kao:
- konvektivni protok - difuzioni protok
( )
*
*
e e
e
C u A =
( )
*
*
* *
cf cf
cf
cf cf cf
C u A
C G A
=
=

4.7.13a)
*
* e e
e
e
A
D
x
=
*
* cf cf
cf
cf
A
D
x
= 4.7.13b)
( )
*
*
w w
w
C u A =

*
* w w
w
w
A
D
x
=

Metoda kontrolnih zapremina je zasnovana na postavljanju ravnotee
konvektivnih/difuzionih flukseva za kontrolni zapreminu u funkciji Peclet-ovog
broja:
e
C u
P
D x
= =

Slika 4.7.3 Distribucija promenljive u neposrednoj blizini 2 vora pri razliitim Pe
brojevima a) ista difuzija P
e
0, b) difuzija i konvekcija
Aproksimacija difuzionih flukseva kroz odgovarajue stranice elije CV
pretpostavljajui linearnu promenu zavisno promenljive izmeu vorova glasi:
, , cf w s b =
( )
* *
cf cf cf Nb P
cf
A D
x

4.7.14)
, , cf e n t =
( )
* *
cf cf cf P Nb
cf
A D
x

Aproksimacija konvektivnih flukseva se vri uz pomo uzvodne (upwind) eme
tako to se eksponencijalna promena izmeu vorova aproksimira polinomom nultog
86
reda, da bi se zadovoljila pretpostavka o linearnoj promeni . Korienjem upwind eme
vrednost
cf
na stranici elije se aproksimira vrednou u taki uzvodno od cf.
Indikator smera strujanja je konvektivni fluks
*
cf
C (4.7.13 a)) iji je predznak jednak
smeru brzine strujanja:
, , cf w s b =

( ) ( ) ( )
*
* * *
cf cf cf Nb cf P
cf
u A C e C e C

=

( )
( )
*
*
*
*
*
*
1 0
0 0
1 0
0 0
cf
cf
cf
cf
cf
cf
C
e C
C
C
e C
C

=

<
>

4.7.15)
, , cf e n t = ( ) ( ) ( )
*
* * *
cf cf cf Nb cf P
cf
u A C e C e C

=

Zamenom 4.7.14) i 4.7.15) u 4.7.8) uz malu reorganizaciju, za ravanski sluaj dobija se:
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
* * * * *
* * * *
* * * *
* * * *
1
1
1
1

+

P
P e e E e P e P E
w w W w P w P W
n n N n P n P N
s s S s P s P S
V C e C e C D
t
C e C e C D
C e C e C D
C e C e C D
+ + +
+ +
+ +
+ +
( )
*
* * * *
0 4.6.9
+ +
P
e w n s P
V C C C C S V
t
+ =

4.7.16)
Sreivanjem jednaine 4.7.16) i uvoenjem koeficijenata a
Nb
uz ( )
P Nb
tako da je:
Nb=W, S, B ( )
* * * * *
max , 0
Nb cf cf cf cf cf
a D C e C D C = + = +

4.7.17)
Nb=E, N, T ( )
* * * * *
max 0,
Nb cf cf cf cf cf
a D C e C D C = = +

dobija se:
( ) ( ) ( ) ( )
*
+
P
P E P E W P W N P N S P S P
V a a a a S V
t
+ + + =
4.7.18 a)
i ako je
P E W N S T B Nb
Nb
a a a a a a a a = + + + + + = , konano imamo:
*
P
P P P Nb Nb P
Nb
V a a S V
t
+ =
4.7.18 b)
Nakon diskretizacije jednaine 4.7.3) integracijom po konanoj zapremini, sledi
diskretizacija po vremenu. Integracijom inercijalnog lana jednaine 4.7.3) po vremenu
dobija se:
87
( )
0 0
t t
P P P P
t CV
I dV dt V
t t

+

= =

4.7.19 a)
Preostali integralni lanovi jednaine 4.7.3) se aproksimiraju uz pomo teoreme o
srednjoj vrednosti:

t t
P P P P P P
t
a dt a t a t
+
=

4.7.19 b)
( ) , 0
t t
P P u P P P
t
S Vdt S V S S V S
+
= = +

4.7.19 c)
U jednaini (4.7.19c) prikazan je model diskretizacije izvornog lana
P
S , u
najpogodnijem, linearnom obliku. U cilju obezbeenja konvergencije reenja potrebno
je da vrednost koeficijenta
P
S bude manja ili jednaka nuli.
Za vremensku diskretizaciju koriste se tzv, dvovremensko nivelisane (two-time-
level) metode kojima se
t t
P
+
izraunava uz pomo vrednosti
Nb
i
P
iz nove i/ili stare
vremenske iteracije. Ukoliko se
t t
P
+
izraunava uz pomo vrednosti
Nb
i
P
iz stare
vremenske iteracije govorimo o eksplicitnoj emi. Implicitna metoda koristi
vrednosti
Nb
i
P
i iz stare i iz nove vremenske iteracije i vie je u upotrebi. Implicitna
metoda koristi novi koeficijent
P
a
koji se definie kao

0
P
P P
V
a a
t

= +

Sumiranjem svega navedenog potpuna implicitna diferentna jednaina glasi:
0 0
P P Nb Nb P P u
a a a S = + +
4.7.20 a)
0
P Nb P P
a a a S = + i
P Nb
a a , 0
Nb
a
4.7.20 b)
0
0 P
P
V
a
t

=
4.7.20 c)
Ako se uzme u obzir injenica da su vrednosti koeficijenata
Nb
a , koji su funkcija
konvektivnih i difuzionih protoka, kao i veliina promenljivih
Nb
definisane za vor
posmatrane elije, onda je veliki problem izraziti veliine koje su definisane za stranice
elija u funkciji njihovih vrednosti u voru elije P. U tom cilju je razvijeno nekoliko
postupaka (diferentnih ema) prema kojima se sa zadovoljavajuom tanou odreuju
pomenute veliine.
Za sluaj malih vrednosti Peclet-ovih brojeva, odnosno da je difuzija dominantna
u odnosu na konvekciju u praksi se esto koristi najjednostavnija centralna diferentna
88
ema (central-difference scheme - CDS) koja pretpostavlja linearnost vrednosti
promenljivih
Nb
izmeu vorova W, P i E.
Za sluaj velikih Peclet-ovih brojeva, kada je konvekcija dominantnija u odnosu
na difuziju koristi se uzvodna diferentna ema (up-wind difference scheme). Prema ovoj
emi za izrazito dominantan transport konvekcijom reenje promenljive na stranici
kontrolne zapremine je jednako vrednosti te varijable u uzvodnom voru. Odavde se
moe zakljuiti da su koeficijenti
Nb
a uvek pozitivni to znai da se uzvodnom
diferentnom emom uvek dobija fiziki realno reenje. Kombinovanjem centralne i
uzvodne diferentne eme nastaje hibridna diferentna ema (hybrid difference scheme -
HDS). Ova ema se u oblasti Peclet-ovih brojeva od -2 + 2 transformie u centralnu
diferentnu emu, dok se za ostale vrednosti Peclet-ovog broja transformie u uzvodnu
diferentnu emu.
Opisani postupak diskretizacije generalne parcijalne diferencijalne jednaine
konzervacije se ne moe primeniti na momentnu jednainu, jer u njoj egzistira gradijent
pritiska
i
p x koji se ne moe uvrstiti ni u izvorni lan, niti se moe izraziti u funkciji
brzine u, niti pomou zavisno promenljive . Stoga se momentna jednaina ne moe
diskretizovati preko jednaina 4.7.20 ako nije poznat gradijent pritiska. Netana
vrednost gradijenta pritiska, indirektno preko jednaine kontinuiteta implicira netanu
vrednost brzinskog polja u momentnoj jednaini. Stoga se formira poseban algoritam
koji reava problem sprezanja brzinskog i polja pritiska uz usvajanje koncepta
pomerene/kolokacione mree (Staggered grid) [97, 126]. Ovaj koncept je zasnovan na
raunanju komponenata brzina za take koje su pomerene za polovinu rastojanja izmeu
dva susedna vora u negativnom smeru koordinatnih osa (mrea je pomerena unazad).
Posledica ove koncepcije je da se komponente brzine nalaze tano na stranicama
osnovnih elija i istovremeno su upravne na njih, to znatno olakava odreivanje
konvektivnih flukseva na stranicama. Takoe, sila usled razlike pritisaka izmeu
susednih vorova osnovne mree se lako unosi u momentne jednaine jer se
komponente brzine nalaze na stranicama, odnosno izmeu susednih vorova.
Mapiranje vorova je prikazano na slici 4.7.4:
- punim linijama su prikazane osnovne elije, a takama () njima pripadajui centralni
vorovi (W, E, S, N), u kojima se odreuju skalarno promenljive (p, , T, k, , itd).
89
- isprekidanim linijama i zatamnjene su prikazane pomerene elije za odreivanje
komponenti brzine, a strelicama njima pripadajui centralni vorovi, i to () za
komponentu brzine u x-pravcu (u), odnosno () za komponentu brzine u y-pravcu (v).
Praktino, centralni vorovi pomerene mree za brzine locirani su tano na
stranicama skalarnih elija, u takama oznaenim malim slovima (w, e, s, n).

Slika 4.7.4 Pomerena mrea
Nakon definisanja mree pristupa se diskretizaciji jednaina za koliinu kretanja koja je
mogua samo ako je poznato polje pritiska p, odnosno ako je ono tano pretpostavljeno.
Za odreivanje strujnog polja prema izloenoj metodologiji razvijen je SIMPLE
(Semi Implicit Method for Pressure-Linked Equations) algoritam [97, 127]. Sutina
SIMPLE algoritma je u sprezanju jednaina koliine kretanja i jednaina kontinuiteta
preko jednaine za korekciju pritiska, pri emu se konano reenje brzinskog polja
dobija iterativnim putem pribliavajui korekciju pritiska nuli. Dijagram toka algoritma
SIMPLE predstavljen je slikom 4.7.5.
90
START
p*, u
*
, v
*
,
*
( )
,
, 1, , , ,
i J
i J Nb Nb I J I J i J i J
a u a u p p A b

= +
( )
,
, , 1 , , ,
I j
I j Nb Nb I J I J I j I j
a v a u p p A b

= +
, u v

2. Reavanje
momentne jednaine
, , 1, 1, 1, 1, , 1 , 1 , 1 , 1 , I J I J I J I J I J I J I J I J I J I J I J
a p a p a p a p a p b
+ + + +
= + + + +
3. Reavanje
jednaine
korekcije pritiska
Korak:
p
4. korekcija pritiska
i brzina
, , , I J I J I J
p p p
= +
( )
,
, , 1, ,
i J
i J i J I J I J
u u d p p
= +
( )
, ,
, , 1 ,
I j I j
I j I J I J
v v d p p
= +
p, u, v,
*
5. Reavanje svih ostalih
diskretizovanih
transportnih jednaina
, , 1, 1, 1, 1, , 1 , 1 , 1 , 1 , I J I J I J i J I J i J I J I j I J I j I J
a a a a a b

+ + + +
= + + + +

*
6. Provera konvergencije
, , 0 Nb Nb I J I J
R a b a R = +

DA
NE
p p
=
u u
=
v v
=
STOP
1. Poetne pretpostavke

Slika. 4.7.5. Dijagram toka algoritma SIMPLE
Na ovaj nain je definisano strujno polje kao i koeficijenti linearnih algebarskih
jednaina za svaki vor izabrane mree osim za one vorove za koje su definisane
konstantne vrednosti graninih uslova. Jasno je da postoji onoliko jednaina koliko
postoji vorova za koje su one definisane. Postoje dve grupe metoda za reavanje
91
sistema jednaina, a to su direktna i iterativna. Kako je direktna metoda Gauss-ove
eliminacije, koja daje sistem diskretizovanih jednaina sa tridijagonalnom matrinom
formom koeficijenata tj. tridijagonalni matrini algoritam (TDMA), efikasna samo u
sluaju jednodimenzijskog problema za dvodimenzijske ili trodimenzijske se tada
radije koriste iterativne metode. Najjednostavniji iterativni metod je metod taku po
taku (point-by-point method), koji se zasniva na viestrukom proraunu svakog vora
proraunskog domena po unapred definisanom redosledu. Tokom jedne iteracije
proraunske vrednosti promenljive
Nb
u voru koji je proraunat dobijaju novu
vrednost, a vorovi koji jo nisu proraunati zadravaju vrednost iz prethodne iteracije.
Tokom iterativnog postupka mogue je da se jave velike razlike izmeu veliina
promenljivih izmeu dve iteracije, to znaajno moe da utie na celokupnu stabilnost
procesa. Stoga se pribegava korekciji novoizraunate vrednosti varijable sa njenom
vrednou iz prethodne iteracije tj. koriste se relaksacione tehnike kako bi se izbegle
velike oscilacije promenljivih. Osnovne formule koje se koriste u ovom cilju su:
( )
1
1
n n

= + i ( )
1
1
P P
P u u n
a a
a S S

= = +
gde je podrelaksacioni koeficijent i moe se kretati u granicama 0 1.
Iterativni proraun e se zavriti onda kada razlika veliina promenljivih dostigne
zadovoljavajue malu vrednost. Kriteriju kada e se iterativni proraun zavriti naziva
se kriterijum konvergencije i svodi se na proveru zadovoljenja diskretizacionih
jednaina ( slika 4.75. esti korak) :
0 Nb Nb P P
R a b a R

= +
gde je R
- rezidual promenljive u tekuoj iteraciji. U cilju svoenja vrednosti

reziduala na bezdimenzioni oblik rezidual se deli sa proizvodom protoka i vrednosti
odgovarajue varijable na ulazu:
( )
n
ul
R
R
Au

= ime se dobijaju normalizovani
reziduali.
Za potrebe prorauna predstavljenog u tezi (poglavlje 5) modifikovan je fortranski
program TEACH.

92
5. NUMERIKI MODEL PROCESA MLAZNOG DOZIRANJA FLUIDNOG
GORIVA U FLUIDIZOVANO LOITE
Duina prodora bonog mlaza u fluidizovano loite je svakako vaan preduslov
za dobru izmeanost komponenti, a prema tome i efikasno i stabilno sagorevanje goriva
koje se uvodi sa bonim mlazom, pogotovu kada je re o tenom gorivu, gde je
homogena disperzija kapi (estica) po celoj zapremini radnog prostora loita od
izuzetnog znaaja. Stoga e u radu biti prikazana dva postupka CFD numerike
simulacije fluidizovanog sloja u skladu sa dvo-fluidnim pristupom modeliranja, gde se
gas i gusta faza FS (sistem gas-estice pri uslovima minimalne fluidizacije) posmatraju
kao dva fluida sa razliitim karakteristikama. Modeli su primenjeni na sluaj prodora
bonog mlaza gasa u 2D fluidizovani sloj, a rezultati prorauna su uporeeni sa
eksperimentima iz literature, prvenstveno radi verifikacije predloenog modela.
Kod gasovitog goriva, odnosno isparljivih komponenti tenog goriva, pored
duine prodora mlaza, potrebno je analizirati i strujne karakteristike, difuziju i intenzitet
meanja, gasovitih komponenti goriva i oksidatora. Zbog toga je predloeni model
prodora mlaza u FS dopunjen setom transportnih jednaina za strujanje i difuziju
gasovitih komponenti u sistemu bezestini tok porozni medijum. Prema tome,
izveden je i niz numerikih eksperimenata sa prodorom mlaza u FS za multikomponenti
sistem, iji rezultati potvruju pretpostavku, da je prilikom definisanja fluidizovanog
loita sa mlaznim doziranjem goriva, potrebno kao relevantni faktor, pored duine
prodora mlaza, uzeti u obzir i efikasnost meanja komponenti.
Jedan od dva numerika modela koji se u ovom radu predlau je uproena verzija
dvo-fluidnih modela, gde se gusta faza FS posmatra kao fiksni porozni medijum [128].
Interakcija izmeu gasa i estica, kao i uslovi za pojavu mehurova i bezestinih zona,
se modeliraju na slian nain kao kod dvofluidnih modela, jedino je izostavljena
simulacija kretanja estica, odnosno guste faze.
Drugi numeriki postupak simulacije procesa u FS, koji se u ovom radu koristi, je
Euler-Euler granularni model, pri emu je profesionalan CFD kod (FLUENT 6.3.26)
primenjen na modeliranje interakcije izmeu fluida i granularnih estica fluidizovanog
sloja.
5. NUMERIKI MODEL PROCESA MLAZNOG DOZIRANJA FLUIDNOG GORIVA
U FLUIDIZOVANO LOITE
93
5.1 Fluid-porozni medijum model fluidizovanog sloja
Predloeni numeriki (CFD) model FS se, kao i veina dvo-fluidnih modela,
bazira na pretpostavkama Davidson-ovog [129] dvofaznog modela fluidizacije. Prema
predloenom modelu, prati se strujanje gasne faze kroz estinu (gustu) fazu i zone sa
mehurovima (bezestine zone), pri tome se zone posmatranog prostora sa i bez estica
definiu na osnovu modela interakcije gasne i estine faze. Zone bez estica
(mehurovi) se posmatraju kao turbulentni tokovi gasa, dok se gusta faza modelira u
skladu sa modelima strujanja u poroznim medijima.
Strujanje u FS se opisuje pomou transportnih jednaina prenosa koliine kretanja
turbulentnog toka spregnutih sa jednainom kontinuiteta, uz korekciju pada pritiska za
zone ispunjene esticama u uslovima minimalne brzine fluidizacije (gusta faza FS). Za
razliku od uobiajenih modela strujanja u poroznim sredinama, koji pretpostavljaju
laminarno strujanje zbog veoma uzanog meuestinog prostora- kanala za prolaz
fluida, ovde se pretpostavlja da je turbulentno strujanje prisutno kako u zonama bez
estica (mehurovima), tako i u oblastima guste faze. Naime, estice sloja u uslovima
minimalne brzine fluidizacije su u stanju haotinog kretanja, pa se moe pretpostaviti
turbulentno strujanje fluida izmeu njih. Predvianje poloaja i dimenzija zona
mehurova se modelira postavljanjem bilansa sila trenja izmeu estica i fluida,
uzimanjem u obzir i interakcije izmeu estica.
Svi prorauni su stacionarni, tako da model prua mogunost dobijanja osrednjene
slike strujanja u FS sa lokacijama i oblikom najzastupljenijih zona bez estica.
5.1.1 Jednaine modela
Model je razvijen za sluaj ravanskog strujanja. Sve diferencijalne jednaine
modela su eliptikog tipa i omoguuju proraune strujanja sa zonama cirkulacije.
Turbulentno strujanje fluida se moe zadovoljavajue opisati po vremenu
osrednjenim Navier Stokes-ovim jednainama i k- modelom turbulencije za
odreivanje turbulentnih napona [130] ( pogledaj poglavlje 4.2 i 4.3). U predloenom
proraunu reavaju se jednaine za po vremenu osrednjene promenljive (U, V, p), a
Reynolds-ovi naponi se modeliraju na osnovu hipoteze o izotropnoj turbulentnoj
viskoznosti:
94
Koeficijent turbulentne viskoznosti se odreuje iz k- modela turbulencije:
Na taj nain u okviru prorauna strujanja potrebno je, pored jednaine kontinuiteta i
momentih jednaina za gasnu i gustu fazu, reiti dve dodatne jednaine: za k i .
Osnovne jednaine modela, date u tenzorskoj notaciji, su:
Jednaina kontinuiteta
( ) 0 =
j
j
U
x

5.3)
Prenos koliine kretanja za gasnu fazu u i pravcu
( )
2
3
j
i k
j i eff eff eff
j j j i j i i k
U
U U p
U U
x x x x x x x x

= +

5.4)
Prenos koliine kretanja za gustu fazu u i pravcu
( )
1, 2,
2
3
i
j i eff
j j j
j
k
j j j eff eff
i j j j i i k
U
U U
x x x
U
U p
U U U
x K K x x x x

=

+ +

5.5)
Turbulentna energija
( )
1
eff
i
j k
j j k j
U
U k G
x x x

=

5.6)
Disipacija turbulentne energije
( ) ( )
1
1 2
eff
i
j k
j j j
U
U C G C
x x x k

=

5.7)
gde je:
1
2 2 2
2
j j
i i
k eff
j j i j
U U
U U
G
x x x x

(

(
= + + +
`

(
' ' '
)

Konstante modela turbulencije, koje odgovaraju standardnim vrednostima iz
literature [131] date su u tabeli 1.
Tabela 5. 1. Konstante k- modela turbulencije

C
1
C
2
C

k
1,3 1,44 1,92 0,09 1
2
3
j
i
j i t ij
j i
U
U
u u k
x x

= +

5.1)
2
i
t eff t
k
C
= = +
5.2)
95
Strujanje u zonama guste faze FS se modelira u skladu sa modelima poroznog
medijuma. Pretpostavlja se da je gusta faza pseudo-homogena sa konstantnom
osrednjenom gustinom, pri emu se sistem gas-estice posmatra kao jedinstvena faza. U
skladu sa time, strujanje u oblastima obuhvaenim poroznim matricama se moe
modelirati slinim jednainama kao za jednofazni tok, uz neophodne korekcije
(jednaina (5.5)). Osnovna korekcija ovih jednaina se odnosi na dodatni lan koji
definie pad pritiska kroz porozni medijum, odnosno gustu fazu FS. Dodatni lan
transportne jednaine koliine kretanja, u zonama sa gustom fazom, se modelira u
skladu sa Forchheimer-ovom jednainom [132]:
gde je U
j
brzina gasa svedena na popreni presek reaktora. Tenzori K
1,i
i K
2,i
su linearni
i turbulentni koeficijent permeabilnosti, respektivno. Ovi koeficijenti se, za uslove guste
faze FS, u skladu sa Ergun-ovom jednainom definiu na sledei nain:
gde
g
predstavlja poroznost fluidizovanog sloja.
5.1.2 Numeriki postupak i granini uslovi
Numeriko reavanje jednaina modela definisanih izrazima (3-7) i tabelom 5.1.
izvreno je metodom kontrolnih zapremina [131], ukljuujui kolokacioni raspored
numerike mree za jednaine promene koliine kretanja, SIMPLE algoritam reavanja
jednaina polja brzina i pritisaka i hibridnu numeriku emu sa kombinacijom uzvodne i
centralne razlike za diskretizaciju jednaina, to je detaljnije opisano u poglavlju 4.7.
Diferencijalne jednaine su nelinearne i meusobno spregnute. Stabilizacija procesa
iteracije se vri podrelaksacijom. Programski kod za reavanje jednaina modela je
napisan u programskom jeziku FORTRAN 77. Postupak prorauna i numeriki metod
su detaljnije opisani u radu [130].
Za eliptike jednaine oblika (5.35.7) potrebno je da se zadaju uslovi na svim
granicama razmatranog prostora, tj. na ulazima, izlazima i na vrstim zidovima. Na
ulazima se zadaju eljeni granini uslovi strujanja. Na izlaznom poprenom preseku su
1, 2,
j j j
i i i
p
U U U
x K K

=
5.8)
( )
3 2
1, 2
150 1
g p
i
g
d
K

=

,
( )
3
2,
1.75 1
g p
i
g
d
K

=

5.9)
96
aksijalni gradijenti svih veliina jednaki nuli. Na zidovima se zadaje logaritamski profil
brzina i odgovarajue zakonitosti napona trenja.
5.1.3 Postupak odreivanja zona mehuraste faze
Prema predloenom modelu zone bez estica su zastupljene na mestima gde je
intenzitet sila interakcije izmeu gasa i estica vei od intenziteta sila interakcija meu
esticama. Sile interakcije gasa i estica se, uz izvesna uproenja, mogu svesti na silu
trenja izmeu gasa i estica u gustoj fazi FS i mogu se izraziti, prema Ergunovoj
jednaini, na sledei nain:
Interakcije meu esticama se mogu svesti na silu trenja izmeu estica i efekte
sudara estica u FS. Ova dva efekta se mogu modelirati objedinjeno, pomou izraza za
efektivnu silu trenja izmeu estica:
Gde se lan
( )
1
s g
g odnosi na pritisak nasutog sloja estica po diferencijalnoj
visini sloja, a
fr
je efektivni koeficijent trenja estica sloja, koji se ujedno odnosi na
efekte sudara estica fluidizovanog sloja i definie se pomou sledeeg semi-
empirijskog izraza [133, 134]:
Gde su a i b empirijske konstante.
Kako se iz izraza (5.12) vidi, koeficijent
fr
zavisi, pored od karakteristika
estica (materijal, oblik, specifina povrina itd.), to je sadrano u konstanti a, i od
stepena fluidizacije ( )
mf s
U U , koji je mera uzburkanosti FS, odnosno intenziteta sudara
meu esticama.
Ukoliko je u delu posmatranog prostora (kontrolnoj zapremini) ispunjen uslov da
je
i
x p >
p
F tada se, prema predloenom modelu, usvaja da data zona pripada
mehurastoj fazi, dok delovi raunskog prostora kod kojih je
i
x p
p
F , odgovaraju
( ) ( )
2
3 2 3
1 1
150 1.75
g g
j j j
i g p g p
p
U U U
x d d

5.10)
( )
1
f
p fr s g
i
p
F g
x

= =
5.11)
( )
fr s mf
b
a U U =
5.12)
97
gustoj fazi FS. Poroznost u okviru mehuraste faze se odreuje primenom Todes-ovog
semiempirijskog izraza [135] :
gde su: Re
mf
i
mf
Rejnoldsov broj i poroznost, respektivno, pri uslovima minimalne
brzine fluidizacije, a n je empirijska konstanta, koja prema autorima [135] iznosi 0.21.
x [m]
h
[
m
]
0.15 0.2 0.25
0
0.02
0.04
0.06
0.08
0.1
0.7 0.73 0.76 0.79 0.82 0.85 0.88 0.91 0.94 0.97 1
Poroznost

Slika 5.1. Numerika simulacija pojave mehuraste faze u FS.
Ilustracija datog postupka numerike simulacije data je na sl. 5.1., koja prikazuje
izraunatu, predloenim postupkom, pojavu mehuraste faze u okviru guste faze FS, za
sluaj uvoenja mlaza vazduha kroz otvor prenika 0.004 m, brzinom od 5 m/s, u fiksni
sloj estica peska srednjeg prenika od 300 m.
5.1.4 Formulacija problema
Predloeni model numerike simulacije fluido-dinamikih zbivanja u
fluidizovanom sloju je veoma pogodan za primenu kod reavanja problema optimizacije
postupka uvoenja bone struje fluida u FS. Kljuni problem kod fluidizacionih loita
sa mlaznim doziranjem goriva je to ravnomernije meanje gorive disperzije sa inertnim
materijalom FS. Ravnomerno meanje goriva u FS zavisi od dubine prodora bonog
mlaza u sloj, koji se moe regulisati nizom parametara, od kojih su najvaniji: brzina
gasa na izlazu iz mlaznice
j
U , poloaj mlaznice h/h
0
i ugao mlaza u odnosu na smer
gasa za fluidizaciju. Primenom predloenog alata mogu se izvesti numeriki
eksperimenti radi ispitivanja uticaja ovih parametara na prodor mlaza u FS, u cilju
2
2
mf mf
Re 0.02Re
Re 0.02Re
g b mf
n

+
= =

+

5.13)
98
optimizacije poloaja mlaznice u fluidizovanom sloju (po dubini i uglu) i izbegavanja
skupih zahvata i operacija sa eksperimentalnom aparaturom.
x [m]
h
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3
0
0.1
0.2
0.3
bocni mlaz
vazduh za fluidizaciju

Sl. 5.2. ema numerike mree i granini uslovi
U cilju verifikacije predloenog CFD modela (opisanog jednainama
(5.1)(5.12)), rezultati numerike simulacije prodora gasovitog mlaza u FS su
uporeeni sa rezultatima iz rada [57]. U ovom radu su prikazana obimna
eksperimentalna istraivanja prodora bonog mlaza vazduha u 2D fluidizovani sloj.
Eksperimenti su izvedeni na aparaturi sa dvodimenzionalnim FS od pleksiglasa, irine
314 mm i debljine 25 mm, uz mogunost promene poloaja i nagiba bonog mlaza.
Duina prodora bonog mlaza u FS je merena pomou video-kamere, ija je frekvenca
zapisa 25 slika u sekundi. Greka merenja duine prodora mlaza, ovim postupkom, nije
prelazila 5 mm.
Za simulaciju eksperimenata iz rada [57] primenjeni dvodimenzijski prorauni,
shodno primenjenoj 2D eksperimentalnoj aparaturi.
Za potrebe prorauna upotrebljena je numerika mrea prikazana na sl. 2. koja se
sastoji od 9604 vora. Cela zona prorauna obuhvata oblast fluidizovanog sloja sa
prisustvom mehuraste i guste faze, iji se raspored odreuje prema predloenom modelu
odreivanja zone mehuraste faze (5.1.3). Pretpostavljena je uniformna distribucija
vazduha za fluidizaciju, uz voenje rauna da mesto uvoenja vazduha za fluidizaciju
ima i osobine vrstog zida.
99
5.1.5 Rezultati prorauna prodora mlaza primenom fluid-porozni medijum
modela fluidizovanog sloja i verifikacija modela
Na sl. 5.3. su dati rezultati numerike simulacije jedne serije eksperimenata iz
rada [57], primenom prikazanog numerikog alata. Simulirani eksperimenti se odnose
na ispitivanje uticaja brzine na izlazu iz mlaznice na efekat prodora horizontalnog mlaza
u FS. Gas za fluidizaciju, kao i fluid u mlaznici, je bio vazduh na sobnoj temperaturi.
Inertni materijal FS se sastojao od zrnaca prosa srednjeg prenika 1,43 mm i gustine
materijala od 1402 kg/m
3
. Dimenzije radnog prostora su u skladu sa emom sa sl.2.
Brzine vazduha na izlazu iz horizontalne mlaznice (prenika 9 mm), su varirane od 20
do 150 m/s. Stepen fluidizacije kod svih eksperimenata je iznosio U/U
mf
=3, u skladu sa
eksperimentima iz literature [57], pri emu srednja vrednost poroznosti sloja, koji
okruuje mlaz, iznosi
g
=
b
==0,6.

Slika 5.3. Numerika simulacija prodora mlaza u FS
Brzina mlaza na izlazu iz mlaznice, kako se sa slike. 5.3. vidi, ima izrazit uticaj na
duinu prodora mlaza, to se slae i sa generalnim zakljukom eksperimenata [57]. Na
osnovu rezultata eksperimenata, u radu [57] je predloena semi-empirijska korelacija
zavisnosti duine prodora horizontalnog mlaza u FS u funkciji od parametara
fluidizacije i karakteristike mlaznice:
100

( )
2
6
0,327 0,04
1,974
1.89 10 3,8
1
j j j f p
j b s p s j
L U d
d gd d

( |
|
=
(

( '
'
5.14)
Poreenje numerikog modela se rezultatima eksperimenata je obavljeno preko
analize zavisnosti maksimalne bezdimenzione udaljenosti prodora (L
j
/d
j
) mlaza u FS u
zavisnosti od: brzine vazduha na izlazu iz mlaznice (U
j
), ugla nagiba mlaznice () i
udaljenosti mlaznice od dna sloja (h), pri konstantnim parametrima fluidizacije.
Poreenje kompjuterske simulacije duine prodora mlaza u funkciji brzine vazduha u
mlaznici, sa rezultatima eksperimenata iz [57], dati su na sl. 5.4. Na slici su numeriki
dobijene zavisnosti bezdimenzione udaljenosti prodora mlaza od brzine mlaza na ulazu
u FS, uporeene sa eksperimenatalnim rezultatima i vrednostima dobijenim pomou
korelacije (5.14).
U
j
[m/s]
L
j
/
d
j
0 50 100 150
0
5
10
15
20
eksperiment
numericki model
korelacija

Slika 5.4. Bezdimenzione duine prodora mlaza u funkciji brzine vazduha u mlaznici
prenika 9mm, pri stepenu fluidizacije 3.
Rezultati numerikog prorauna se vrlo dobro slau sa eksperimentima i
korelacijom (5.14), pogotovu za vrednosti brzine iz mlaznice koje se kreu izmeu 40 i
120 m/s. Slaganje numerikog prorauna sa eksperimentima Hong-a [57], na
ispitivanom opsegu brzina mlaza od U
j
= 10150 m/s, izraeno preko Pearson-ovog
koeficijenta korelacije
*
r, iznosi r=0,986, a slaganje sa korelacijom Hong-a iznosi r=1.
Pri tome je srednje odstupanje korelacije
Fluid-porozni medijum modela od korelacije

*
Pearsonov koeficijent korelacije (PCC) r je mera linearne zavisnosti dve promenljive koja se definie
kao kovarijansa dve promenljive podeljena sa proizvodom njihovih standardnih devijacija. to je
korelacija blia vrednosti 1 to je slaganje idealnije.
Zbir apsolutnih srednjih razlika dve korelacione krive, podeljen sa srednjom vrednou promenljive L
j
/d
j

sraunate pomou Hongove korelacije, na posmatranom intervalu.
101
Honga, na pomenutom opsegu brzina mlaza, jednaka 7,8%, dok je na intervalu U
j
=
40120 m/s svega 2,5%, sa maksimalnim odstupanjem od 7,6% za U
j
= 120m/s. Na
ovaj nain izvrena je verifikacija fluid-porozni medijum modela. Ovde treba
napomenuti da su za numerike proraune primenjene vrednosti konstanti iz jednaine
(5.12), koje iznose: a=0,65 i b=1,5.
U radu [57] je pored analize duine prodora horizontalnog mlaza uraen niz
eksperimenata sa uticajem ugla nagiba mlaznice ( na sl.5.2.) i razliite visine uvoenja
mlaza, na prodor mlaza u FS, iz kojih je proistekla korelacija zavisnosti duine prodora
nagnutog mlaza u FS u funkciji od parametara fluidizacije i karakteristika mlaznice:
( )
0.327 0.04
1.974 0.028
0.148 2
6
3.8 1.64 10
1 180 2
j j j j p j
j s p s j s
L U d h
d gd d H

+ = +

5.15)
gde je - ugao nagiba mlaznice, u skladu sa emom sa sl.5.2., dok je h/h
0
= h
j
/H
s

bezdimenziona visina mlaznice, tj. odnos udaljenosti mlaznice od dna sloja prema
ukupnoj visini sloja.
Primenom istog numerikog postupka izvedene su simulacije prodora bonog
mlaza u FS, za razliite uglove nagiba mlaza i razliite visine uvoenja mlaza, to je
prikazana su na slikama 5.5 a i b, respektivno. Svi uslovi fluidizacije, kao i konstrukcija
mlaznice, su isti kao za sluaj analize horizontalnog mlaza.
x [m]
h
[
m
]
0 0.02 0.04 0.06 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.75 0.79 0.84 0.89 0.94 0.98
p
=1402. kg/m
3
d
p
=1.43e-3 m
d
j
=0.009 m
U
j
=30 m/s
Porosity
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
= -40
o
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
= -20
o
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
= 10
o
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
= 20
o

a)
x [m]
h
[
m
]
0 0.02 0.04 0.06 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.700.750.790.84 0.89 0.940.98
p
=1402. kg/m
3
d
p
=1.43e-3 m
d
j
=0.009 m
U
j
=30 m/s
Porosity
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
h/h
o
=0.5
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
h/h
o
=0.7
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
h/h
o
=0.4
x [m]
0 0.04 0.08
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.70 0.76 0.83 0.89 0.95
Porosity
h [m]
h/h
o
=0.6

b)
Slika 5.5. Numerika simulacija prodora bonog mlaza u FS a) za razliite uglove
nagiba mlaza, b) za razliite visine uvoenja mlaza.
Na sl. 5.6. je prikazano poreenje rezultata numerike simulacije prodora
nagnutog mlaza u FS sa semi-empirijskom korelacijom Hong-ovog eksperimenata
(5.15). Kako se sa dijagrama na sl. 5.6. vidi, numerika simulacija, kao i eksperimenti
102
[57], ukazuju na slab uticaj ugla nagiba mlaza na duinu prodora mlaza. Pa ipak, na
svim dijagramima je jasno uoljiva ista tendencija da duina prodora mlaza blago raste
ukoliko je mlaznica nagnutija prema dnu sloja, u posmatranom dijapazonu vrednosti
ugla . Na sl. 5.6. se takoe moe videti da se numerika simulacija vrlo dobro slae i sa
rezultatima eksperimenata sa nagnutim mlazom [57]. Ovo slaganje je ponovo izraenije
za sluajeve sa veom brzinom na izlazu iz mlaznice. Pri tome su i za ovu seriju
numerikih eksperimenata primenjene iste vrednosti konstanti iz jednaine (5.12) kao i
za sluaj horizontalnog mlaza (a=0,65 i b=1,5).
Rezultati numerikog prorauna i eksperimantalne korelacije uticaja udaljenosti
mlaznice od dna sloja na prodor mlaza u FS, za sluajeve nekoliko brzina vazduha na
izlazu iz mlaznice dati su na slici 5.7. Eksperimentalni rezultati, kao i numeriki
eksperimenti, pokazuju da mesto uvoenja mlaza (h/h
0
) takoe ima vrlo slab uticaj na
duinu prodora mlaza. Zapaa se, jedino, veoma blag pad duine prodora mlaza pri
manjim vrednostima visine poloaja mlaznice, to se moglo i oekivati imajui u vidu
jedn. (5.15).
[
o
]
L
j
/
d
j
-50 -40 -30 -20 -10 0 10
10
15
20
50
100
130
150
50
100
130
150
U
j
[m/s]
KORELACIJA
NUMERICKA
SIMULACIJA

Slika 5.6 Uticaj ugla nagiba mlaza na
bezdimenzione duine prodora mlaza.

Slika 5.7. Uticaj visine uvoenja mlaza na
bezdimenzione duine prodora mlaza.
103
5.1.6 Modeliranje meanja komponenti
Duina prodora mlaza za doziranje, nije jedini pokazatelj izmeanosti komponenti
sagorevanja, kod uvoenja gasovitog goriva, odnosno isparljivih komponenti tenog
goriva, u fluidizovano loite, pa je potrebno analizirati i strujne karakteristike, difuziju
i intenzitet meanja, gasovitih komponenti goriva i oksidatora. Prema tome, u cilju
detaljnije analize krajnjih efekata mlaznog doziranja goriva u fluidizovani sloj i
njegovog uticaja na sveukupni proces sagorevanja, pored posmatranja duine prodora
mlaza, poeljno je pratiti i stvarni intenzitet meanja komponenti (goriva u mlaznici i
oksidatora u osnovnoj struji gasa za fluidizaciju). Zbog toga je predloeni model
prodora mlaza u FS dopunjen setom transportnih jednaina za konvektivno i difuzno
meanje gasovitih komponenti u sistemu koji se sastoji od mehuraste i guste faze
(porozni medijum).
5.1.6.1 Model meanja hemijskih komponenti
Za potrebe modeliranja meanja hemijskih komponenti u fluidizovanom sloju,
ranije opisani postupak numerike simulacije (5.15.9) je proiren ukljuivanjem
dodatnog seta transportnih jednaina za proraun odranja hemijskih komponenti u
sistemu, koji ima sledei oblik za sve gasovite komponente (k):
( )
k k
j k g k
j j j
Y
U Y D S
x x x

=

5.16)
gde su: Y
k
i D
k
maseni udeo i difuzivnost hemijske komponente k, respektivno, a S
k

izvor, odnosno ponor, komponente k, ija je vrednost nula za sluaj kada nema
hemijskih reakcija.
5.1.6.2 Rezultati simulacije meanja hemijskih komponenti u FS
Obavljen je niz numerikih eksperimenata sa meanjem bonog mlaza gasovitog
goriva koje se uvodi u sloj estica, koji je fluidizovan oksidatorom. Geometrija radnog
prostora i inertni materijal FS su isti kao za sluaj analize duine prodora bonog mlaza
opisanog u odeljku 5.1.4. Pri tome je opisanim postupkom (5.1.6.1.) posmatrano
meanje dve model komponente, koje predstavljaju gorivo (ulazi kroz mlaznicu) i
oksidator, odnosno fluid za fluidizaciju.
104
Nivo izmeanosti komponenti se obino prati preko udela meanja (mixture
fraction), koji se najee definie na sledei nain:
o o
o
2
2 2
O fu
O O fu
Y Y
Y Y Y
f
+
+
=
5.17)
Gde su Y
fu
i Y
O
2
maseni udeli goriva i oksidatora, u proizvoljnoj taki radnog
prostora. Indeks
o
oznaava vrednosti masenih udela komponenti na ulazu u radni
prostor. Imajui u vidu da u posmatranom sistemu figuriu samo dve komponente
(gorivo i oksidator), koji u radni prostor ulaze posebno (mlaznica i gas za fluidizaciju),
tada je udeo meanja brojno jednak masenom udelu goriva (f = Y
fu
).
Kako je primaran cilj istraivanja razvoj efikasnog loita, poeljno je nivo
izmeanosti komponenti pratiti sa take gledita njihovog stehiometrijskog odnosa.
Imajui ovo u vidu i radi preglednijeg prikazivanja rezultata, usvojen je sledei
pokazatelj eljenog nivoa izmeanosti komponenti:
st
st
f
f f
z

=1 5.18)
gde je f
st
udeo meanja pri uslovima stehiometrijskog odnosa komponenti. Na taj
nain, ukoliko je vrednost ovako definisanog faktora izmeanosti (z) blia 1, tada je
odnos koncetracija komponenata blii idealnoj smei gasova.
x [m]
Y
0 0.05 0.1
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.95 0.96 0.97 0.98 0.99
h [m]
Relativna visina mlaznice
h/h
o
= 0.3
x [m]
Y
0 0.05 0.1
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.95 0.96 0.97 0.98 0.99
h [m]
h/h
o
= 0.4
x [m]
Y
0 0.05 0.1
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.95 0.96 0.97 0.98 0.99
h [m]
h/h
o
= 0.6
x [m]
Y
0 0.05 0.1
0
0.05
0.1
0.15
0.2
0.25
0.3
0.95 0.96 0.97 0.98 0.99
h [m]
h/h
o
= 0.8

Sl.5.8. Faktori izmeanosti (z) mlazno doziranog goriva (CO) i fluidizacionog gasa (O
2
), za
4 visine mlaznice u FS.
105
Primer primene predloenog numerikog postupka dat je na sl. 5.8. na kojoj su
prikazani rezultati numerike simulacije stehiometrijske izmeanosti toka
ugljenmonoksida, koji se uvodi pomou horizontalne mlaznice prenika 3 mm, brzinom
od 50 m/s u sloj estica prenika 1,43 mm i gustine materijala od 1402 kg/m
3
, a koji je
fluidizovan strujom kiseonika.
5.1.6.3 Parametarska analiza rezultata dobijenih modelom meanja hemijskih
komponenti u FS
Primenom opisanog postupka, analizirani su uticaji ulazne brzine, nagiba i
poloaja bonog mlaza gasovitog goriva na nivo stehiometrijske izmeanosti sa gasom
za fluidizaciju, tj. oksidatorom. Svi uslovi fluidizacije, kao i konstrukcija mlaznice, su
isti kao za sluaj analize duine prodora mlaza (pogl. 5.1.4.). Radi preglednije analize
rezultata ovih numerikih eksperimenata, intenzitet izmeanosti komponenata je
kvantitativno prikazan preko udela stehiometrijskih zona faktora izmeanosti (sl.5.8.) u
celokupnom radnom prostoru FS. Zone sa idealnim meanjem, tj. zone sa
stehiometrijskim nivoom izmeanosti, su one kod kojih je faktor izmeanosti z 0,95.
Slika 5.9. Zavisnosti udela zona stehiometrijske izmeanosti od ugla nagiba i brzine
bonog mlaza struje a) metana, b) CO, za prenik mlaznice od 3 mm.
ugao mlaznice [
o
]
U
d
e
o
s
t
e
h
i
o
m
e
t
r
i
j
s
k
e
C
H
4
+
O
2
m
e
s
a
v
i
n
e
[
1
]
-40 -20 0 20
0.014
0.016
0.018
0.02
0.022
50
100
150
U
j
[m/s]

a)
ugao mlaznice [
o
]
U
d
e
o
s
t
e
h
i
o
m
e
t
r
i
j
s
k
e
C
O
+
O
2
s
m
e
s
e
[
1
]
-40 -20 0 20
0.012
0.014
0.016
0.018
0.02
0.022
0.024
0.026
0.028
0.03
0.032
50
100
150
U
j
[m/s]

b)
106
Na slici 5.9. a) i b) su prikazane zavisnosti udela zona stehiometrijske
izmeanosti (tj. odnosa povrine numeriki simuliranog radnog prostora gde je z0.95,
sa ukupnom povrinom radnog prostora) od ugla nagiba i brzine bonog mlaza struje
metana i ugljenmonoksida, respektivno, koji se uvodi na sredinjoj visini sloja estica,
fluidizovanog kiseonikom. Na osnovu ova dva dijagrama mogu se izvesti slini
zakljuci kao na osnovu analize eksperimenata i numerike simulacije duine prodora
mlaza u FS, tj. udeo zona sa stehiometrijskom smeom znaajno zavisi od ulazne brzine
mlaza goriva, dok ugao nagiba veoma malo utie na nivo izmeanosti komponenti, pri
emu se ipak zapaa ista tendencija kao kod duine prodora mlaza, da je udeo zona
stehiometrijske izmeanosti utoliko vei ukoliko je mlaznica nagnutija prema dnu sloja.
h/h
o
U
d
e
o
s
t
e
h
i
o
m
e
t
r
i
j
s
k
e
C
O
+
O
2
s
m
e
s
e
[
1
]
0.2 0.4 0.6 0.8
0
0.005
0.01
0.015
0.02
0.025
0.03
0.035
0.04
20
50
100
150
U
j
[m/s]

Slika 5.10. Zavisnosti udela zona stehiometrijske izmeanosti od visine i brzine
bonog mlaza struje CO, za prenik mlaznice od 3 mm.
Na sl. 5.10. su prikazani rezultati numerikih simulacija meanja goriva i gasa za
fluidizaciju, za sluajeve nekoliko visina uvoenja goriva u fluidizovano loite, pri
emu su date zavisnosti udela zona stehiometrijske izmeanosti od visine i brzine
bonog mlaza goriva (CO), koji se horizontalno uvodi u sloj estica fluidizovanog
kiseonikom. Za razliku od analize duine prodora mlaza u fluidizaciono loite,
dijagrami sa sl. 5.10. pokazuju da poloaj mlaznice po visini FS izrazito utie na udeo
zona sa stehiometrijskom smeom. Kako se vidi, znaajno vei intenzitet meanja
hemijskih komponenti u fluidizacionom loitu se dobija kada se boni mlaz sa gorivom
107
postavi u niim zonama, to nije bilo mogue zakljuiti samo na osnovu analize duine
prodora mlaza u FS.
Treba, ipak, biti u praksi oprezan sa postavljanjem mlaznog doziranja goriva u
nie zone fluidizacionog loita, jer je intenzitet meanja inertnog materijala pri dnu FS
slabiji to uzrokuje nii intenzitet prenosa toplote, a time i temperatursku nehomogenost
u ovom delu sloja, pa se moe desiti da se gorivo uvodi u zonu sa niim temperaturama,
to se moe negativno odraziti na stabilnost i efikasnost sagorevanja, pogotovu ako se
radi o tenom gorivu velike gustine i viskoznosti.

5.2 Euler-Euler granularni model fluidizovanog sloja
U ovom delu teze je panja fokusirana na razvoj postupka prorauna baziranog na
komercijalnom CFD kodu FLUENT 6.3.26, u kome se procesi u FS modeliraju
primenom tzv. dvofluidnog ojlerovskog pristupa uz primenu kinetike teorije
granularnog strujanja (KTGF) [136]. Pri tome su jednaine strujanja i prenosa mase u
komercijalnom paketu istog oblika kao kod predloenog sopstvenog CFD postupka, a i
reavanje jednaina modela se, takoe, obavlja primenom metode konanih zapremina.
Rezultati numerike simulacije prodora horizontalnog mlaza dobijeni komercijalnim
CFD kodom su uporeeni sa rezultatima prethodnog prorauna 2D fluid - porozni
medijum modela fluidizacije, zasnovanog na TEACH algoritmu i metodi kontrolnih
zapremina (Poglavlje 5.1.). Pored toga, proiren je postupak numerike simulacije
procesa u FS, simulacijom efekta sagorevanja tenog goriva sa veim sadrajem vlage,
koji e biti predstavljen u poglavlju 7.
Euler-Euler pristup modeliranja fluidizovanog sloja pretpostavlja da se gas i gusta
faza FS (sistem gas-estice pri uslovima minimalne fluidizacije) posmatraju kao dva
fluida sa razliitim karakteristikama. U transportnim jednainama prenosa koliine
kretanja efektivnog fluida, koji predstavlja gustu fazu FS, modelira se interakcija fluid-
estice pri uslovima minimalne brzine fluidizacije, kao i interakcija izmeu samih
estica, koja se modelira po analogiji sa kinetikom teorijom gasova. Pritisak je isti za
sve faze, jednak pritisku kontinualne faze. Momentna jednaina i jednaina kontinuiteta
se reava za svaku fazu, pri emu se za granularnu fazu raunaju granularna temperatura
(fluktuirajua energija estica) kao i viskoznost usled napona smicanja i zapreminska
viskoznost, koji se odreuju primenom kinetike teorije gasova na granularno strujanje
108
(kinetike teorije granularnog strujanja - KTGF, koja je detaljno opisana u poglavlju
4.5.). Uz to je vaan segment prorauna definisanje koeficijenata za odreivanje otpora
meufaznog strujanja. Model turbulencije (k-) se primenjuje na sve faze.
Za modeliranje interakcija izmeu gasne i estine faze, u okviru predloenog
Euler-Euler granularnog pristupa modeliranju fluidizovanog sloja, primenjene su rutine
sadrane u modulima komecijalnog CFD programskog paketa FLUENT 6.3.26. Ovaj
kod dozvoljava prisustvo vie faza u okviru jedne kontrolne zapremine numerike
mree, uvodei pojam zapreminskog udela svake faze. vrsta faza predstavlja
granularni sloj sainjen od sfernih estica, uniformnog prenika. Jednaine odranja
mase i koliine kretanja se reavaju za svaku fazu posebno. Modeliranje granularne faze
primenom kinetike teorije strujanja granularne faze (KTGF) detaljno je prikazana u
poglavljima 4.5 i 4.6.
5.2.1 Jednaine modela
Osnovne i konstitutivne jednaine dvofluidnog granularnog modela fluidizovanog
sloja se mogu predstaviti sledeim setom izraza
:
Jednaina kontinuiteta gasne faze
( ) ( ) 0
g g g g g
u
t

+ =
5.19)
Jednaina kontinuiteta vrste faze
( ) ( ) 0
s s s s s
u
t

+ =
5.20)
Zakon odranja koliine kretanja gasne faze:
( )
( ) ( )
g g g g g g g g g g g gs g s
u u u p g K u u
t

+ = + + +

5.21)
Zakon odranja koliine kretanja vrste faze:
( )
( ) ( )
s s s s s s s s s s s gs g s
u u u p g K u u
t

+ = + + +

5.22)
Pri emu su tenzori napona gasne (4.39) i granularne faze (4.43), respektivno:
2
2 ( )
3
g g g g g g
S u I = +

s
u
=u
s
,
g
u
= u
g
itd., u poglavlju 4.6
109
2
2 ( )
3
s s s s s s s s s
p I S u I = + +

,
gde je:
( )
1 2 ( ) , ,
T
k k k
S u u k g s = + =

- tenzor brzina deformacije, a prema Syamlal-
ovom modelu [10]:
2
0
2 (1 )
s s s s s s
p e g = + - pritisak granularne faze (4.46b),
0 2
3 1
= ( )
1 2(1 )
s
s o s
s s
g g

= +

- funkcija radijalne distribucije (4.47), e
s
koeficijent
restitucuje.
Zapreminska viskoznost
s
je mera otpora vrste estice ekspanziji odnosno
kompresiji i prema Lun ovom modelu [99, 102] se definie kao (4.53):
2
1
) 1 (
3
4

+ =

s
s os s s s s
e g d .
Viskoznost granularne faze sastoji se od smicajne
s
i zapreminske viskoznosti
s
. Smicajna viskoznost je posledica translatoronog kretanja (kinetika
viskoznost
, s kin
), meusobnog sudaranja estica (koliziona viskoznost
, s coll
) i frikcione
viskoznosti (
, s fr
):
, , , s s kin s coll s fr
= + + .
Prema Syamlal-ovom modelu kinetika viskoznost je:
( )
( )
( )

=
s s
s s s s
kin s
g
d
0
2
1
,
2 3
5
8
1
2 12

,
(1 )
2
s
e
+
= ,
a Gidaspow i Syamlal [103, 136, 137] model daje sledei izraz za kolizionu viskoznost:
1
2
,
8
5
s
s coll s s s os
d g

=

. Prema Schaeffer-ovom modelu [138] se moe definisati
frikciona viskoznost:
D
s
fr s
I
p
2
,
2
sin
= , gde je p
s
pritisak

granularne faze, unutranji
ugao trenja, I
2D
- druga invarijanta devijatorskog dela tenzora napona.
Poslednji lan u jednainama (5.21 i 5.22) je posledica sile otpora interfazne
interakcije, pri emu koeficijent otpora izmeu fluida i vrste (granularne) faze, prema
Syamlal-O'Brien modelu [137], glasi:
2
,
3
4
g s g
gs D s g
r s s
K C v v
u d

=

,
2
,
4.8
0.63
Re
D
s r s
C
u

= +

, Re
f s s g
s
g
d v v
=

110
u
r,s
je brzina pri kojoj estica lebdi u fluidizovanom sloju:

( ) ( )
( )
2
2
,
0.5 0.06Re 0.06Re 0.12Re 2
r s s s s
u A B A A = + + +
4.14
g
A = ,
1.28
2.65
0.8 0.85
0.85
g g
g g
za
B
za

=
=

= >

Granularna temperatura polazei od jednaina konzervacije flukuirajue
granularne energije glasi:
( ) ( )
( )
( )
3
:
2
s s s s s s s s s s s s gs
s
v I v k
t

+ = + + +

Koeficijent difuzije ili konduktivnost granularne temperature, prema Syamlal-u,
je:
2
15 12
[1 (4 3)
4(41 33 ) 5
s
s s s s
s os
d
g

= +

Disipaciju granularne energije usled neelastinih sudara estica, Lun ov model
definie na sledei nain:
3
2
12(1 )
s
s os
s s s
s
e g
d

= . Razmena kinetike energije

izmeu faza se odreuje preko: 3
gs gs s
K = .
5.2.2 Numeriki postupak i granini uslovi
Numeriko reavanje osnovnih jednaina Fluentovog Euler-Euler granularnog
modela (jedn. 5.195.22), se takoe obavlja primenom metode kontrolnih zapremina,
pri emu se meusobni uticaj i korekcija brzina i pritiska obavlja postupkom za
viefazno strujanje primenom Phase Coupled SIMPLE (PCSIMPLE) algoritma.
Diskretizacija konvektivnih lanova se obavlja po uzvodnoj emi drugog reda.
Prorauni su nestacionarni sa vremenskim korakom od 2.510
-4
s, koji je omoguio
relativno brzu konvergenciju sa maksimum 100 iteracija po jednom vremenskom
koraku, pri emu konvergencioni kriterijum iznosi 110
-3
. Broj vremenskih koraka,
odnosno ukupno vreme simulacije, je odreivano na osnovu vremena potrebnog za
prolazak fluida kroz prostor koji zauzima FS. Geometrija raunskog domena je
prikazana na sl. 5.11, gde rafirana zona oznaava zonu granularnog sloja. Numerika
mrea se sastoji od ukupno 14700, tako da oblast fluidizovanog sloja sadri 9800
vorova, dok zona iznad fluidizovanog sloja- zona slobodne povrine duplo manje.
111
Zona slobodne povrine ima manje vornih taaka zbog prisustva samo jednofaznog
strujanja u njoj (granularni tok u ovoj zoni praktino ne postoji).

Slika 5.11. Radni prostor dvofluidnog granularnog modela FS
Statistika obrada rezultata nestacionarnih prorauna je obavljena formiranjem i
ugradnjom specijalizovanih potprograma u C-jeziku (user defined functionsUDF),
koji omoguavaju nadogradnju pojedinih delova osnovnog Fluentovog programskog
koda.
Poreenje oba modela (Euler-Euler granularnog KTGF modela i sopstvenog fluid
- porozni medijum modela) kompjuterske simulacije duine prodora mlaza u funkciji
brzine vazduha u mlaznici, sa rezultatima eksperimenata iz [57] (Poglavlje 5.1.) i
vrednostima dobijenim pomou korelacije (5.14), dati su na sl. 5.12. Rezultati
numerikog prorauna primenom fluid-porozni medijum modela FS i Euler-Euler
granularnog KTGF modela se vrlo dobro slau meusobno, to izraeno preko Pearson-
ovog koeficijenta korelacije (PCC) iznosi r=0,998, sa srednjim odstupanjem na
intervalu U
j
= 10150 m/s od 3,4%. Granularni KTGF model se vrlo dobro slae i sa
eksperimentima i korelacijom (5.14), to izraeno PCC koeficijentom iznosi r=0,988 i
r=0,998, respektivno. Pri tome, srednje odstupanje granularnog KTGF modela od
korelacije Hong-a, na intervalu U
j
= 10150 m/s iznosi 8%. Na osnovu navedenog
izvrena je verifikacija predloenog Euler-Euler granularnog KTGF modela.
112
U
j
[m/s]
L
j
/
d
j
0 50 100 150
0
5
10
15
20
Fluid-porozni mediummodel
Fluentov granularni model
Eksperiment Hong et al.
Korelacija Hong et al.

Slika 5.12. Rezultati poreenja dva numerika modela sa eksperimentalnim rezultatima
[57] i semi-empirijskom korelacijom (5.14)
Na slici 5.13. je prikazano poreenje numeriki dobijene zavisnosti bezdimenzione
udaljenosti prodora horizontalnog mlaza od brzine mlaza na ulazu u FS, sa
eksperimentalnim rezultatima i vrednostima dobijenim pomou semi-empirijskih
korelacija jo nekih autora detaljno izloenih u poglavlju 3.6. ove teze.
0 30 60 90 120 150
0
5
10
15
20

ModelFluent
Fluent granularni model
Fluid-porzni medijum model
Fluid-porozni medijum model
Hong eksperimenti
Hong korelacija
Zenz korelacija
Shakhova korelacija
Yates korelacija
Benjelloun korelacija
Kozin&Baskakov korelacija
L
j
/
d
j

[
-
]
U
j
[m/s]
Slika 5.13. Poreenje predloenih modela sa eksperimentalnim rezultatima i semi-
empirijskim korelacija jo nekih autora.
113
Sa dijagrama (slika 5.13) moe se primetiti da se rezultati simulacije oba, u ovoj tezi
opisana, modela najvie slau sa korelacijom Hong-a. Pored toga rezultati numerike
simulacije prodora horizontalnog mlaza oba modela, se dobro slau sa korelacijom
Yates-a [90] i to jako dobro za opseg brzina od 1080 m/s. Poreenje modela fluid -
porozni medijum modela i Euler-Euler granularnog KTGF modela simulacije duine
prodora mlaza u funkciji brzine vazduha u mlaznici, sa korelacijom Yates-a izraeno
preko PCC iznosi r=0,998 i r=0,997, respektivno. Pri tome su srednja odstupanja na
celokupnom intervalu brzina U
j
= 10150 m/s, 8,3% (odstupanje fluid -porozni medijum
modela od korelacije Yates-a), odnosno 7% (odstupanje KTGF modela od korelacije
Yates-a), a na intervalu brzina U
j
= 1080 m/s, 3,5% i 2,9%, respektivno. Korelacije
Yates-a i Hong-a se nalaze u sredinjem delu dijagrama korelacija raznih autora, to ide
u prilog izboru Hong-ove korelacije za verifikaciju predloenih modela.
Na slici 5.14 prikazana je simulacija razvoja horizontalnog mlaza u vremenu,
primenom Fluentovog dvofluidnog Euler-Euler granularnog modela fluidizovanog sloja.
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.949474
0.888421
0.827368
0.766316
0.705263
0.644211
0.583158
0.522105
0.461053
0.4
Poroznost
=0.020 s
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.96
0.92
0.88
0.84
0.80
0.76
0.72
0.68
0.64
0.60
0.56
0.52
0.48
0.44
0.40
Poroznost
=0.091 s
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.96
0.92
0.88
0.84
0.80
0.76
0.72
0.68
0.64
0.60
0.56
0.52
0.48
0.44
0.40
Poroznost
=0.065 s
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.96
0.92
0.88
0.84
0.80
0.76
0.72
0.68
0.64
0.60
0.56
0.52
0.48
0.44
0.40
Poroznost
=0.050 s
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.96
0.92
0.88
0.84
0.80
0.76
0.72
0.68
0.64
0.60
0.56
0.52
0.48
0.44
0.40
Poroznost
=0.020 s
0 0.1 0.2
0
0.2
0.4
0.6
0.96
0.92
0.88
0.84
0.80
0.76
0.72
0.68
0.64
0.60
0.56
0.52
0.48
0.44
0.40
Poroznost
=0.015 s

Slika 5.14 Simulacija razvoja horizontalnog mlaza (brzine 20 m/s) u vremenu, primenom
dvofluidnog granularnog modela fluidizovanog sloja.
114
Horizontalni mlaz vazduha brzinom od 20 m/s se uvodi na visini od 0,118m
(h/h
0
0,4) u fluidizovan sloj estica prenika 0,00143m i gustine 1402kg/m
3
. Stepen
fluidizacije je U/U
mf
=3, a visina i irina sloja su 0,3m i 0,4m, respektivno.
Slika 5.14, kao ilustraciju, pokazuje detaljnije samo jedan od serije numerikih
eksperimenata razvoja horizontalnog bonog mlaza u FS, na osnovu kojih su dobijeni
podaci za dijagram prikazan na sl.5.12. Za tano odreivanje duine prodora bonog
mlaza u nekom vremenskom intervalu, primenjeni su specijalni potprogrami
inkorporirani pomou UDF u FLUENT-ov kod.

5.3 Sumarni prikaz rezultata numerike simulacije mlaznog doziranja tenog
goriva u FS
Analiza uvoenja bonog mlaza fluida u FS je veoma korisna prilikom formiranja
reenja za sagorevanje tenog i gasovitog goriva u reaktoru sa FS, pri emu se
numerikim postupkom moe brzo i relativno jednostavno analizirati niz moguih
tehnikih reenja uvoenja eljenog kapaciteta goriva u reaktor sa FS, a da se postigne
to efikasnije meanje sa inertnim materijalom FS.
U ovom poglavlju su predstavljena dva dvodimenzijska CFD modela
fluidizovanog sloja, zasnovana na dvofluidnom postupku simulacije FS:

fluid - porozni medijum model i

Euler-Euler granularni model fluidizovanog sloja koji koristi kinetiku teoriju
granularnog strujanja (KGTF).
Predloeni modeli fluidizacije su verifikovani poreenjem sa eksperimentalnim
rezultatima iz literature [57], koji se odnose na analizu prodora horizontalnog mlaza u
dvodimenzijski fluidizovani sloj.
Generalni zakljuak numerike simulacije predloenim modelima je da na duinu
prodora mlaza u FS izuzetan uticaj ima brzina fluida na izlazu iz mlaznice. Rezultati
simulacije fluid - porozni medijum modelom nedvosmisleno pokazuju da ugao nagiba
mlaza u odnosu na horizontalan poloaj, kao i dubina uranjanja mlaznice, imaju slabiji
uticaj na duinu prodora mlaza u FS. Ipak, na osnovu numerikih eksperimenata, zapaa
se da je duina prodora mlaza utoliko vea ukoliko je mlaznica nagnutija prema dnu
sloja, za posmatrani dijapazon vrednosti ugla nagiba mlaznice (od 20
o
iznad horizontale
do 40
o
ispod horizontalnog poloaja).
115
U cilju detaljnije analize krajnjih efekata mlaznog doziranja goriva u fluidizovani
sloj i njegovog uticaja na sveukupni proces sagorevanja, pored posmatranja duine
prodora mlaza, istim modelom je analiziran i intenzitet meanja komponenti (goriva u
mlaznici i oksidatora u osnovnoj struji gasa za fluidizaciju), primenom modela odranja
hemijskih komponenti u FS. Na osnovu ovih numerikih eksperimenata, u sluaju
analize uticaja brzine na izlazu iz mlaznice, kao i ugla nagiba mlaznice, dobijeni su
podaci slini kao na osnovu rezultata eksperimenata i numerike simulacije duine
prodora mlaza u FS, tj. da udeo zona sa stehiometrijskom smeom (tj. povoljne
izmeanosti goriva i oksidatora) znaajno zavisi od ulazne brzine mlaza goriva, dok
ugao nagiba veoma malo utie na nivo izmeanosti komponenti. Meutim, prilikom
analize uticaja visine uvoenja goriva, pokazano je da poloaj mlaznice po visini sloja,
odnosno dubina uranjanja mlaznice u sloj, znaajno utie na intenzitet meanja
hemijskih komponenti u FS, i to tako da je znaajno vei intenzitet meanja kada se
boni mlaz sa gorivom postavi u niim zonama sloja, to nije bilo mogue zakljuiti
samo na osnovu analize duine prodora mlaza u FS.
Razvijen Euler-Euler granularni KTGF model fluidizovanog sloja posluie,
takoe, za analizu efekta registrovanog u okviru eksperimenata na fluidizacionom pilot
loitu sa doziranjem tenog goriva sa visokim sadrajem vlage u sloj, koji e biti
objanjeni u poglavlju 7.

116
6. EKSPERIMENTI SAGOREVANJA RAZLIITIH TENIH GORIVA NA
POLUINDUSTRIJSKOJ EKSPERIMENTALNOJ INSTALACIJI SA
FLUIDIZOVANIM SLOJEM U DUGOTRAJNIM STACIONARNIM
REIMIMA RADA
Ovaj deo rada je posveen eksperimentalnim ispitivanjem sagorevanja
alternativnih tenih, u tezi nazvanih teka tena goriva (TTG) poput: taloga iz
rezervoara sirove nafte, zatim tenih materija nastalih kao nusproizvod u procesima
procesne, petrohemijske i metalurke industrije, iskorienih jestivih i mineralnih ulja,
kao i glicerina - nusprodukta proizvodnje biodizela. Ove materije se najee tretiraju
kao otpadne ili istroene materije i njihovo odlaganje/uklanjanje je najee skopano sa
ekolokim problemima, pri emu zbog relativno visokog sadraja sagorivih
komponenata, njihovo sagorevanje moe biti znaajno i sa take gledita energetske
efikasnosti. Pored toga, ova nekonvencionalna goriva se zbog velikog sadraja balasta,
neujednaenog sastava i gustine, kao i velike viskoznosti ne mogu sagorevati u
uobiajenim ureajima za sagorevanje tenih goriva, pa se kao reenje namee
tehnologija termike dezintegracije u fluidizovanom sloju, koja omoguava sagorevanje
materija najrazliitijeg porekla i neujednaenog sastava, uz smanjenje emisije
polutanata i iskorienje njihovog energetskog potencijala (o emu je bilo rei u Uvodu
teze).
U ovom poglavlju je dat detaljan opis eksperimentalne instalacije za sagorevanje
tenih otpadnih materija (u ovom sluaju goriva velikih gustina) u fluidizovanom sloju,
gde je poseban znaaj posveen sistemu za doziranje goriva, opisu eksperimentalnog
postupka, kao i prikazu eksperimentalnih rezultata sagorevanja nekoliko tipova tenih
goriva/otpadnih tenih materija razliitih gustina i viskoznosti, sa i bez sadraja
neistoa, sa i bez dodavanja vode, u dugotrajnim, stacionarnim reimima. Prilikom
analize rezultata eksperimenata akcenat je stavljen na efikasnost i stabilnost
sagorevanja. Razmatran je sadraj tetnih produkata sagorevanja u dimnom gasu, uz
analizu temperaturskog profila u loitu radi odreivanja lokacije zone intenzivnog
sagorevanja u zavisnosti od karakteristika goriva koje sagoreva u FS. Na osnovu
dobijenih rezultata predloena je tehnoloka ema postrojenja za ekoloki prihvatljivo
POLUINDUSTRIJSKOJ EKSPERIMENTALNOJ INSTALACIJI SA FS
117
uklanjanje tj. sagorevanje istroenih ulja/taloga iz razliitih rezervoara tenih goriva i
drugih tenih otpadnih materija.
6.1 Opis eksperimentalne instalacije
Za potrebe ispitivanja podobnosti sagorevanja otpadnih tenih goriva razvijena je
eksperimentalna aparatura za sagorevanje tenog goriva (TG) u fluidizovanom sloju
(FS), koja se sastoji od 3 celine:
- sistema za pripremu i doziranje tenog goriva i
- sistema za sagorevanje u fluidizovanom sloju i
- sistema za kontrolu sagorevanja (analiza gasa i akvizicija temperatura).
6.1.1 Sistem za pripremu i doziranje tenog goriva
Poto su uoene tekoe prilikom doziranja TTG-a, skopane sa velikim
sadrajem neistoa u gorivu i njegovom velikom viskoznosti, s jedne strane, i
dimenzijama linije za doziranje i karakteristikama odgovarajuih pumpi, s druge strane,
ovom delu aparature je posveena posebna panja.
Da bi se obezbedila povoljna viskoznost goriva za transport do dozatora, kao i
stabilno i kontinuirano doziranje goriva potrebne-radne temperature, sistem za doziranje
se sastoji od dva rezervoara TTG-a (kapaciteta od po 15l) koja su uronjena u zagrejanu
vodu (sl. 6.1 i 6.2), iz kojih se naizmenino dovodi gorivo. Homogenizacija sastava i
temperature tenog goriva koje se sagoreva, vri se konstantnim radom elektrinih
mealica. Time je spreeno da se kroz dozir liniju i mlaznicu kree nedovoljno i
neravnomerno zagrejano gorivo, ime je obezbeen dugotrajan rad aparature.
Nakon isprobavanja vie tipova dozir pumpi (klipna, zupasta) zakljueno je da je
za doziranje tenih viskoznih goriva najpogodnija peristaltika pumpa, koja je usvojena
kao konano reenje pumpe za doziranje goriva. Dozir pumpa (sa regulisanjem broja
obrtaja, frekventnim regulatorom) potiskuje zagrejano gorivo iz rezervoara ka mlaznici i
aparaturi za sagorevanje. Gorivo, zagrejano na 70-90
o
C, se uvodi u FS kroz mlaznicu,
koja je uronjena u sloj inertnog materijala, pod nagibom od 38
o
u odnosu na osu sloja.
Dubina uranjanja mlaznice u FS se moe menjati.
118

Slika 6.1. ema sistema za doziranje tenog goriva-levo, mlaznica-desno
Dobro konstruisana mlaznica za gorivo sa sistemom za doziranje je kljuni
element za postizanje zadovoljavajuih performansi sagorevanja TTG u FS. Kada se
TTG uvede u FS njegovo vreme zadravanja u sloju je kratko u skladu sa njegovim
skoro trenutnim isparavanjem, ukoliko se radi o lako isparljivom gorivu, stoga je veoma
vano intenzivno meanje goriva i vazduha. Takoe je neophodno spreavanje
"slivanja" tee isparljivog goriva niz mlaznicu njegovim brzim odvoenjem od mlaznice
ka ostalim delovima sloja. Iz napred navedenih razloga mlaznica za gorivo je
konstruisana tako da se sprei mogue koksovanje TTG-a unutar mlaznice, zbog njenog
pregrevanja, i da se omogui dobro rasprivanje TTG-a u FS, uvoenjem centralnog i
anularnog vazduha (slika 6.1-levo). TTG se uvodi kroz unutranju cev, kroz koju se
istovremeno uvodi i centralni vazduh (temperature oko 80C), koji potpomae transport
goriva kroz mlaznicu smanjujui vreme zadravanja TTG-a u njoj, i omoguava
rasprivanje TTG u fluidizovan sloj uz istovremeno hlaenje vrha mlaznice koji je
119
uronjen u sloj. Vod za nosei/centralni vazduh se sastoji od duvaljke za vazduh,
varijatora napona, kojim se podeava eljeni protok i grejaa snage 0,5 kW (sl. 6.1).

a)
b)
c)
Slika 6.2 Rezervoari TG-a sa mealicama, potopljeni u vodi grejanoj elektrinim grejaem
a), linija za grejanje centralnog vazduha b) i peristaltika dozir pumpa c)
Anularnim vazduhom se hladi sama mlaznica. Materijal cevi mlaznice, s obzirom
na temperaturu u sloju od 800 900C, ini nerajui elik. Radi spreavanja
eventualnog zapuavanja krekovanim gorivom na izlazu iz mlaznice, dodat je sistem za
njeno preventivno ienje.
Da bi se izbegle registrovane potekoe pri doziranju tekog tenog goriva (TTG-
a) - mulja iz rezervoara sirove nafte i istroenih ulja i masti iz elezare Smederevo,
usled stinjavanja TTG-a unutar dozirnog creva i njegovog zapuavanja, dozirno crevo je
grejano grejnim kablovima neposredno pre i u toku eksperimenta (slika 6.3-pozicija 1).
Zbog izrazite sklonosti uzorka naftnog taloga ka koksovanju unutar zidova cevi
uronjenog dela mlaznice, u eksperimentu sagorevanja tog goriva, mlaznica je hlaena
vodom kroz spoljnu koaksijalnu cev mlaznice, a ne vazduhom kao u ostalim
eksperimentima.
120

Slika 6.3 Mlaznica:

1. Ulaz zagrejanog tenog goriva u mlaznicu
2. Ulaz zagrejanog noseeg vazduha u mlaznicu
3. Ulaz anularnog vazduha/vode za hlaenje mlaznice
4. Izlaz anularnog vazduha/vode za hlaenje mlaznice
5. Mlaznica
6. Zaptiva
7. Ulaz mlaznice u loite sa FS
8. Sistem za preventivno ienje mlaznice.
6.1.2 Sistem za sagorevanje u fluidizovanom sloju
Popreni presek loita je 290295 mm, sastoji se iz dve promaje - visina prve
promaje je 2300 mm, a duina druge promaje je 1250 mm. Loite je pri sagorevanju
TTG-a funkcionisalo kao adijabatsko - loite je izolovano, eksperimenti su izvoeni
bez hlaenja fluidizovanog sloja (toplotni gubici sa okolinom su zanemareni).
Tehnoloka ema aparature je data na slici 6.4. Gorivo se uvodi u instalaciju preko
sistema za doziranje (7) kroz cevnu mlaznicu (17) koso (ugao nagiba u odnosu na
povrinu sloja je 38
o
) u fluidizovani sloj. Vazduh za fluidizaciju sloja inertnog
materijala se uvodi kroz distributor gasa (4). Dimni gasovi dogorevaju u prostoru iznad
fluidizovanog sloja. Materijal sloja je kvarcni pesak srednjeg prenika 0,8 mm, i
nasipne gustine, koja se zavisno od eksperimenta kretala u opsegu od
13101585
3
kg m , pri emu je gustina estica peska 2400
3
kg m .Visina sloja je u
razliitim radnim reimima/eksperimentima sa razliitim vrstama goriva, imala
vrednosti od 323400 mm.
121
Najgrublje estice pepela koje se nisu zadrale u sloju, se iz struje dimnih gasova
izdvajaju u inercijalnom separatoru neposredno nakon izlaza iz loita i taloe u posudi
(10.1). Dimni gasovi zatim prolaze kroz vazduni hladnjak (8), ispod kog se takoe
izdvajaju estice u posudi (10.2). Najfinije estice se uklanjaju iz struje dimnih gasova u
ciklonu (9). Preieni dimni se transportuju ventilatorom (11) kroz dimnjak u
atmosferu.

Slika 6.4 ema laboratorijskog eksperimentalnog FS loita sa doziranjem u sloj
Legenda:
1. Duvaljka za primarni vazduh
2. (2.1 - 2.2) Merne blende
3. Elektrini greja
4. Vazduna komora sa distributorom vazduha
5. Loite sa fluidizovanim slojem (I promaja)
6. Mehaniki talonik estica (II promaja)
7. Sistem za doziranje goriva (7.1 dozir pumpa,
7.2 duvaljka za nosei vazduh, 7.3 greja za
nosei vazduh)
8. Hladnjak dimnih gasova
9. Ciklonski otpraiva
10. (10.1 10.3) Sudovi za taloenje estica
11. Ventilator dimnih gasova sa frekventnim
regulatorom
12. (12.a) Boca sa propan-butanom
13. Gorionik za potpalu
14. Slavina za isputanje materijala iz loita
15. Posuda za prikupljanje materijala iz loita
16. Duvaljka za vazduh za hlaenje mlaznice
17. Mlaznica
122
Izgled laboratorijskog eksperimentalnog loita prikazan je na fotografiji (Sl. 6.5).
Na slici 6.5 a) je prikazan deo sistema za doziranje goriva na gornjoj platformi i donji
deo loita sa sistemom za doziranje tenog goriva u sloj i otvorom za potpalu i
nadgledanje, kao i separator estica pepela u drugoj promaji (cilindrina posuda na
slici), na slici 6.5 b) je prikazan uveani donji deo loita sa FS.
a) b)
Slika 6.5 a) i b) Eksperimentalna aparatura za sagorevanje tenog goriva u fluidizovanom
sloju
6.1.3 Sistem za analizu gasa i akviziciju temperatura i greka merenja
Radi ispunjenja zahteva o pravilnom uzorkovanju i merenju gasa, sistem za
analizu gasa se sastoji iz vie komponenata
*
(Slika 6.7). Na poetku linije se nalazi
sonda (1) za uzimanje uzorka gasa izraena od elika koji je sposoban da izdri visoke
temperature. Usisavanjem kroz sondu, uzorak gasa prolazi kroz grubi filter (2), koji
spreava zaprljanje elija analizatora prolazom krupnijih estica pepela kroz liniju.
Filter ine uloci izraeni od presovanih bronzanih kuglica (sinter materijal).

*
U skladu sa metodom za automatsku kontinualnu analizu dimnih gasova, prema uputstvu proizvoaa anlizatora
gasa IMR 3000P i uputstvu proizvoaa gasnog kondicionera M&C PSS-5.
123
220 V
CO------------------------------%
CO2--------------------------15%
SO2----------------------------0%
O2------------------------------2%
4
5
6
8
2
3
50 Hz
7
Thermocouples
1
Furnace
~800C

Slika 6.7. ema sistema za analizu gasa i akviziciju temperatura
Nakon prolaska kroz grubi filter, gas se grejanim crevom (3) vodi dalje u sistem.
Grejano crevo ima zadatak da sprei kondenzaciju vodene pare koja bi sa sumpornim
oksidima izreagovala stvorivi sumpornu ili sumporastu kiselinu i zbog sopstvene teine
zadrala u crevu. Time bi bila naruena valjanost analize. Crevo je dugako 5 m i sastoji
se od centralnog dela, kroz koji prolaze gasovi, grejaa kojim je crevo obavijeno i
izolacionog materijala. Savitljivost ovog creva omoguava njegovo prilagoavanje
razliitim geometrijskim uslovima uzimanja uzorka gasa.
Gas odstranjen od estica ulazi u kondicioner tipa M&C PSS-5
*
(4), ureaj za
pripremu gasa za analizu [139]. Ovaj ureaj se sastoji od tri dela: filtera za izdvajanje
najfinijih estica, ureaja za brzo izdvajanje vlage, i vakuum pumpe. Ureaj za brzo
izdvajanje vlage, kao to mu samo ime kae, slui da iz gasa za kratko vreme izdvoji
vlagu i tako sprei njeno reagovanje sa sumpornim oksidima. Prilikom ovog procesa gas
se ohladi do sobne temperature (oko 20C). Vakuum pumpa koja se nalazi u sklopu
kondicionera obezbeuje usisavanje gasa iz dimnog kanala i njegovo strujanje u do sada
opisanom sistemu. Osim prikljuaka za ulaz nepripremljenog i izlaz pripremljenog gasa,
kondicioner sadri i prikljuak za odvod kondenzata iz sistema (5).
Poslednji i najvaniji ureaj u liniji za analizu gasa je analizator gasa (6).
Analizator gasa je kontinualni, tipa IMR 3000 P [140], koji za analizu gasova koristi

*
M & C Products Analysentechnik GmbH, Germany http://www.cemsi.on.ca/Files/PSS_data.pdf
124
elektrohemijske senzore, osim u sluaju merenja koncentracije CO
2
koje se vri NDIR
*

metodom (pomou infracrvenog detektora). Analizatorom gasa IMR 3000P mere se
gasovi dati u tabeli 6. u kojoj su date i merne karakteristike instrumenta.
Tabela 6.1a Merne karakteristike analizatora gasa IMR 3000P i tanost merenja
PARAMETAR PRINCIP RESOLUCIJA TANOST
OPSEG MERENJA
IMR 3000 P
O
2
elektrohemijski senzor 0,1 Vol. % 0,2 % 0-20,9 %
CO elektrohemijski senzor 1 ppm Z 0-6000 ppm
CO
2
infracrveni detektor 0,1 Vol. % 0,2 % 0-19,8%
SO
2
elektrohemijski senzor 1 ppm Z 0-4000 ppm
NO elektrohemijski senzor 1 ppm Z 0-2000 ppm
NO
2
elektrohemijski senzor 1 ppm Z 0-100 ppm
TA -ambijetalna
temperatura
poluprovodnik 1 K 0,5 K -20/ +120 C
TG- temperature
dimnih gasova
termopar: NiCr-Ni
termopar: PtRh-Pt
1 K
1 K
2 %
1 %
-20/ +1200C
150/ +1500C
-viak vazduha = 20,9 / (20,9 O
2izmereno
) 0,01 2 % 1,0 - 9,0
Z = 1% od max vrednosti izmerene u opsegu 0 - 20% celog opsega merenja,
Z = 5% od vrednosti izmerene u opsegu 21 - 100% celog opsega merenja
Sistem za kontinualno merenje temperature sastoji se od termoparova tipa K i
akvizitera KEITHLEY (7). Sistem za akviziciju se sastoji od viekanalnog relejnog
multipleksera sa kompenzacijom hladnog kraja termopara, voltmetra i sistema za obradu
podataka. U eksperimentima sagorevanja predmetnih tenih goriva temperature po visini
loita su merene kontinualno termoparovima tipa K, koji imaju proirenu mernu
nesigurnost od U
tp
=0,5
o
C na punom mernom opsegu, a njihovo oitavanje i akvizicija je
vrena akviziterom KEITHLEY ija proirena merna nesigurnost iznosi U
K
=0,8
o
C na
punom mernom opsegu, pa je ukupna kombinovana merna nesigurnost merenja
temperature U
t
=0,94
o
C na punom mernom opsegu.
Praenje i zapisivanje izmerenog sastava gasa i temperature se vri pomou
raunarskog programa - softvera napisanog pomou programskog paketa LabVIEW.
Ovaj softver, razvijen u Laboratoriji za termotehniku i energetiku Instituta za nuklearne
nauke Vina, omoguuje prenos podataka korienjem analognog izlaza instrumenta

*
NDIR - A non dispersive infrared sensor (ne disperzivni infracrveni senzor)
125
tako da se merni podaci mogu kontinualno zapisivati (u ASCII datoteku koja se moe
jednostavno uitati programima tipa Excel, Word, Notepad itd) i pratiti u realnom
vremenu u grafikoj i numerikoj formi na monitoru PC raunara.
Pored akvizicije sastava gasa i temperature po visini loita na instalaciji na kojoj
su vrena eksperimentalna istraivanja (slika 6.4.) mereni su protoci primarnog
(vazduha za fluidizaciju) i sekundarnog vazduha (nosei/centralni vazduh za mlaznicu)
kao i protok gasa za startovanje i podrku sagorevanja predmetnog goriva. Protok
primarnog vazduha, kao i protok gasa meren je padom pritiska p (mmVS) na mernim
blendama (slika 6.4. pozicija 2.1 i 2.2, respektivno) koji se oitavao na U cevima s
vodom, dok je protok centralnog vazduha za mlaznicu meren preko pada pritiska na
mernoj blendi, iza duvaljke za vazduh, koji je oitavan na digitalnom mikromanometru
tipa ALNOR, opsega od -10003000 Pa. Greka merenja instrumenta ALNOR prema
uverenju o etaloniranju iznosi maksimalno 10 Pa na vrednosti diferencije od 3000 Pa,
to iznosi priblino 0,33 %. Greka oitavanja pada pritiska u mm vodenog stuba pri
rezoluciji od 1mmVS je 0,5%.
Merne blende su najpre izbadarene tako da je dobijena zavisnost pada pritiska od
zapreminskog protoka vazduha odnosno gasa. Zapreminski protok je meren indirektno
deljenjem protekle koliine vazduha kroz gasni sat/rotametar sa vremenskim
intervalom. Gasni sat ima opseg merenja od 0,1 15 m
3
, sa rezolucijom od 0,01m
3
.
Takoe su koriene i dve cevi rotametra sa opsezima od 2002000 l/h i 10008000 l/h
i rezolucijama od 20 l/h i 100 l/h, respektivno.
Protok goriva je meren i regulisan pomou frekventnog regulatora protoka.
Naime, formirani su badarni dijagrami koji daju zavisnost uestanosti izraene u Hz,
koja se oitava na displeju frekfentnog regulatora, i protoka goriva koji je izmeren
indirektno merenjem promene mase/zapremine goriva u izmerenom vremenskom
intervalu.
Za merenje mase koriena je tehnika vaga OHAUS Pioneer ija je rezolucija 10
mg, na opsegu 4100 g.
Za merenje zapremine tenih goriva koriena je menzura od 1000 ml, sa
rezolucijom od 10 ml.
126
6.2 Priprema i postupak eksperimentalnog ispitivanja
U eksperimentima sagorevanja tenih goriva na poluindustrijskoj
eksperimentalnoj instalaciji sa fluidizovanim slojem ispitivana su sledea goriva:
- jestivo ulje (model-gorivo),
- glicerin,
- istroena ulja i masti iz pogona hladne valjaonice elezare Smederevo,
- talog iz rafinerije nafte Panevo,
koja su sagorevana u fluidizovanom sloju u stacionarnim reimima.
Pre nego to se pristupilo eksperimentalnom ispitivanju izvrena je karakterizacija
izabranih predmetnih goriva, to pre svega podrazumeva
- tehniku i elementarnu analizu goriva, radi izraunavanja adijabatske
temperature sagorevanja, koja predstavlja osnovnu polaznu veliinu za podeavanje
rada aparature (definisanje protoka goriva i vazduha radi uspostavljanja stacionarnog
stanja na eljenoj temperaturi sagorevanja) .
- odreivanje viskoznosti goriva na sobnoj i povienoj temperaturi radi
definisanja dozir linije
- odreivanje hemijskog sastava pepela (u uzorcima goriva), kako bi se utvrdila
potreba za dodavanjem aditiva koji bi spreili sinterovanje inertnog materija sloja usled
eventualno niske temperature topljenja pepela.
Rezultati karakterizacije goriva bie predstavljeni u potpoglavljima u kojima su
opisani eksperimenti sa razliitim tenim gorivima.
Eksperimentalno loite se startuje sagorevanjem tenog gasa (propan - butana).
Pri dostizanju temperature u FS od najmanje 750C poinje se sa doziranjem
predmetnog tenog goriva, koje je prethodno zagrejano i homogenizovano u rezervoaru
za pripremu goriva. Nakon toga reguliu se radni parametri u FS, pri emu se
temperatura sloja podeava protokom goriva, dok se protok vazduha za fluidizaciju
(sekundarni vazduh) podeava tako da se obezbedi eljeni intenzitet fluidizacije. Kada
se postignu stacionarni uslovi sagorevanja, vre se merenja sastava dimnih gasova,
protoka goriva, primarnog i sekundarnog vazduha.
Pored kvazistacionarnog doziranja na sloj izvreno je nekoliko probnih merenja sa
nekoliko linija za doziranje goriva. Pri tome je izvrena proba sa nekoliko tipova pumpi
(ejektorska, zupasta, klipna). Usled ve pomenutih tekoa prilikom doziranja
127
originalnog TTG-a (veliki sadraj neistoa u gorivu i velika viskoznost TTG-a, odabir
odgovarajue linije i pumpe za doziranje), za dugotrajne, stacionarne reime na
eksperimentalnoj aparaturi, najpre je korieno model gorivo-ulje, koje je bez
mehanikih i drugih neistoa i manje viskoznosti od TTG-a. Na osnovu eksperimenata
sa model gorivom obavljene su dodatne izmene i poboljanja sistema za doziranje
goriva, tako da su sa uspehom izvedeni eksperimenti sa dugotrajnim, stacionarnim
sagorevanjem realnih tekih tenih goriva u pilot postrojenju sa fluidizovanim slojem.

6.3 Ispitivanje sagorevanja jestivog ulja model goriva, pri razliitim
dubinama uranjanja mlaznice (91 i 132mm)
Da bi se definisali parametri sagorevanja i dubina uranjanja mlaznice dozatora u
sloj, kao i u cilju potvrde numerikih modela (predstavljenih u poglavlju 5.),
eksperimenti sagorevanja tenih goriva u FS su najpre izvoeni s jestivim uljem. Ono je
izabrano za tzv. model gorivo zato to se odlikuje priblinim toplotnim efektom kao i
TTG, ali za razliku od drugih ispitivanih goriva, ne sadri mehanike i druge neistoe i
manje je viskozno od realnog TTG-a, te se stoga lake dozira. Pored toga, jeftino je i
lako dostupno. Realni uslovi i ekvivalentni toplotni efekat, uz poveanu teljivost, u
jednom od izabranih reima rada su simulirani meanjem model goriva sa vodom u
liniji za pripremu goriva. U tabeli 6.1 data je karaterizacija model goriva -
suncokretovog ulja.
Tabela 6.1. Karakterizacija goriva-suncokretovog ulja
Gorivo Suncokretovo ulje
Taka paljenja [
o
C] 314
Temperatura samopaljenja [
o
C] 357
Donja toplotna mo[
MJ
/
kg
] 37,1
Teorijska koliina vazduha za sagorevanje [kg/kg
goriva
]
kg
12,41
Temperatura stinjavanja [
o
C] -15
Kinematska viskoznost [15
o
C,mm
2
/s] 80,3
Gustina [15
o
C, (25
o
C),kg/m
3
] 930 (918,8)
Vlaga [%] 0,1
Pepeo [%] 0
Isparljivo 99,17
Koks [%] 0,73
Reakcija neutralna
C [%] 77,6
H [%] 11,5
128
S [%] 0,0
N [%] 0,0
O [%] 10,9
Materijal sloja ini kvarcni pesak srednjeg prenika d
p
=0,8 mm, nasipne gustine
b
= 1310
3
kg m . Visina sloja je h
o
=323 mm.

Slika 6.a) Poloaj mlaznice u sloju
Eksperimenti na instalaciji u dugotrajnom radu, izvedeni su sa razliitim reimima
rada, sa aspekta poloaja mlaznice (slika 6.e) u sloju i sadraja vode u gorivu.
Ispitivanja su obuhvatila sledea tri radna reima:
- Reim I - Sagorevanje goriva pri manjoj dubini uranjanja mlaznice u
fluidizovani sloj (h=0,4h
o
tj. h=132mm od vrha peurki distributora vazduha, h
o
-visina
aktivnog dela nasutog sloja),
- Reim II - Sagorevanje goriva pri veoj dubini uranjanja mlaznice u
fluidizovani sloj (h=0,3h
o
tj. h=91mm),
- Reim III - Sagorevanje smee goriva i vode pri veoj dubini uranjanja
mlaznice u fluidizovani sloj (h=0,3h
o
tj. h=91mm).
Prilikom merenja, vreno je kontinualno praenje temperatura u sloju (tri merne
take po visini sloja) i iznad njega po visini loita, kao i paralelna kontinualna gasna
analiza. Dijagram toka eksperimenta od potpale do gaenja prikazan je na slici 6.8.
Temperature t
9
-temperatura iza hladnjaka dimnih gasova, t
10
i t
11
-temperature
ispred i iza ciklona su takoe prikazane na dijagramu. Meutim ove temperature nisu
merodavne za proces u samom loitu pa se nadalje nee razmatrati.
129
Kvalitet goriva je dozvoljavao doziranje klipnom pumpom. Gorivo je
homogenizovano konstantnim meanjem elektrinom mealicom i zagrejano do 39
o
C.
Temperatura noseeg/sekundarnog vazduha iznosila je 68-71
o
C.
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 130 140 150
100
125
400
450
500
550
600
650
700
750
800
850
900
950
t
4 t
3
t
5
t
6
t
7
t
8
dubina uranjene mlaznice h=91mm
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
9
t
10
t
11
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
e

u

l
o
z
i
s
t
u

[
0
C
]
vreme [min]
startovanje
propan-butanom
dubina uranjene mlaznice
h=132mm
model gorivo
smea
model
goriva
i vode

gaanje
t
2

Slika 6.8. Dijagram toka eksperimenta -levo, raspored termoparova u loitu-desno.
Interval reima I na slici 6.9 bez obzira na uoljiv blag rast temperatura po visini
loita, uslovno je uzet za stacionaran i prikazan kao reprezentativni interval, zbog jasno
izraene tendencije sagorevanja model goriva iznad fluidizovanog sloja (t
6
>t
5
>t
4
>t
3
) pri
plitko uronjenoj mlaznici u sloj. Prelaskom na reim II sa dublje uronjenom mlaznicom
u sloj temperatura iznad sloja naglo pada (t
5
>t
4
>t
3
>t
6
), to ukazuje na uvlaenje zone
intenzivnog sagorevanja u sloj.
130

16 18 20 22 24 26 28 30 32 34
550
600
650
700
750
800
850
900
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
e

u

l
o
z
i
s
t
u

[
0
C
]
vreme [min]
Rezim I- plitko uronjena mlaznica u sloj
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
8
t
7
35 40 45 50 55 122.5 125.0
600
650
700
750
800
850
900
t
7
t
6
t
5
t
8
t
4
t
3
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
e

u

l
o
z
i
s
t
u

o
C
vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
-rezim sa dublje uronjenom mlaznicom Reim II
t
2
Slika 6.9. Temperature po visini loita u
reimu I
reimu II
Prelaskom na reim III sa doziranjem smee model goriva i vode (slika 6.11) jo
je izraeniji efekat uvlaenja zone intenzivnog sagorevanja u sloj, to se moe jasno
videti na zbirnom dijagramu promena temperature po visini loita za sva tri reima
(slika 6.12).
128 130 132 134 136 138 140 142
650
700
750
800
850
900
t
7
t
6
t
4
t
3
t
5
t
8
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
e

u

l
o
z
i
s
t
u

[
0
C
]
vreme [min]
-smea model goriva i vode Reim III
t
2

0
250
500
750
1000
1250
1500
1750
2000
2250
600 650 700 750 800 850 900
Reim I
Reim II
Reim III
H
III
exp=451mm H
II
exp=457mm H
I
exp=453mm
Ho=323mm
Temperatura [
o
C]
v
i
s
i
n
a

l
o
t
a

[
m
m
]

reimu III
Slika 6.12. Srednja temperatura po visini
loita, za sve radne reime
Analiza dimnih gasova je izvoena uzorkovanjem gasova sa vrha loita u taki 8
(slika 6.8.-desno). Dijagrami koji pokazuju koncentracije dimnih gasova u loitu za
svaki od reima predstavljeni su slikama 6.136.18. a izmerene srednje vrednosti
koncentracija date su i u tabeli 6.2.
131
16 18 20 22 24 26 28 30 32 34
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
CO
2sr
=5,44
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
%
]
Vreme [min]
CO
2
O
2

O
2sr
=13,3
=2,75

16 18 20 22 24 26 28 30 32 34
0
50
100
150
200
250
300
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
p
p
m
]
Vreme [min]
CO ppm
SO
2
ppm
NO ppm
NO
2
ppm CO
sr
=186ppm
SO
2sr
=0
NO
sr
=12ppm
NO
2sr
=0

Slika 6.13. Reim I-koncentracije O
2
i CO
2
, i
viak vazduha
Slika 6.14. Reim I-koncentracije CO, SO
2
i
NO
x

Vea koncentracija CO na poetku reima I (slika 6.14) se objanjava poetkom
doziranja model goriva u sloj i prestankom potpale gasom. Fluktuacije sastava gasova u
sva tri reima rada sa model gorivom se mogu objasniti doziranjem goriva klipnom
pumpom kao i rasprskavanjem mehurova ispunjenih parama goriva na povrini
fluidizovanog sloja.
52 54 56 58 60 62 64 66
2
4
6
8
10
12
14
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

g
a
s
o
v
a

[
%
]
,

vreme [min]
CO
2
O
2

sr
=2,95
CO
2sr
=5,4%
O
2sr
=13,8

52 54 56 58 60 62 64 66
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
22
CO ppm
SO
2
ppm
NO ppm
NO
2
ppm
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

g
a
s
o
v
a

[
p
p
m
]
vreme [min]
NO
sr
=12 ppm
COsr=16 ppm

Slika 6.15. Reim II-koncentracije O
2
i CO
2
,
i viak vazduha
Slika 6.16. Reim II-koncentracije CO, SO
2

i NOx-a
Dubljim uranjanjem mlaznice u fluidizovan sloj u reimu II postie se manja
emisija CO (slika 6.14 i slika 6.16).
132
126 127 128 129 130 131 132
2
4
6
8
10
12
14
16
CO
2
O
2

k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
e

g
a
s
o
v
a

[
%
]
,

vreme [min]
sr=3
CO
2sr
=5,3%
O
2sr
=14%

126 128 130 132
0
2
4
6
8
10
12
CO ppm
SO
2
ppm
NO ppm
NO
2
ppm
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
e

g
a
s
o
v
a

[
p
p
m
]
vreme [min]
NO
sr
=11ppm
COsr=2 ppm

Slika 6.17. Reim III-koncentracije O
2
i CO
2
,
i viak vazduha
Slika 6.18. Reim III-koncentracije CO, SO
2
i
NOx-a
Radni parametri eksperimentalnog loita sa FS pri sagorevanju model goriva-
jestivog ulja za sva tri reima, sa podacima o visini sloja i brzinama fluidizacije dati su
u tabeli 6.2. Visina ekspandiranog sloja je sraunata da bi se odredio poloaj termopara
t
5
u odnosu na povrinu fluidizovanog sloja.
Tabela 6.2. Radni parametri eksperimentalnog loita sa FS za sagorevanje jestivog ulja
R
e
i
m

Protok
goriva
[kg/h]
Temperatura
aktivnog dela
FS [
0
C]
Sastav gasa

Protok
prima-
rnog
vazduh
a [l/h]
Protok
sekunda
-rnog
vazduha
[l/h]
v
f

[m/s]
H
exp

[mm]
Max
snaga
loita
[kW] t
2
t
3
t
4
t
5
CO
2
O
2
CO SO
2
NO

NO
2

% ppm
I 4
6
2
3
,
4

8
6
2

8
6
2
,
4

8
8
3
,
7

5
,
4

1
3
,
4

1
8
6

0
,
0

1
2
,
0

0

2,75 116220 2410 1,5 453 40
II 3,7
6
6
3
,
3

8
9
7
,
3

8
9
8
,
2

9
0
6
,
9

5
,
4

1
3
,
8

1
6
,
0

0
,
0

1
2
,
0

0

2,95 116500 2410 1,5 459 38
III 4,7
6
4
5
,
8

8
7
0
,
7

8
7
0
,
9

8
8
0
,
6

5
,
3

1
4

2
,
0

0
,
0

1
1
,
0

0

3 116220 2300 1,5 451 38
Visina ekspandiranog sloja, tj. visina zone rasprskavanja mehurova [141] je
odreena na osnovu jednaine ekspanzije FS (6.1) i jednaine za poroznost
fluidizovanog sloja (6.2):
1
1
mf mf
mf
H
H

= =
,
H - visina ekspandiranog fluidizovanog sloja
(6.1)
H
mf
- visina FS u uslovima minimalne fluidizacije
1 0.454
b
mf
p
= =
- poroznost sloja u uslovima minimalne fluidizacije [-]
(6.2)
0.21
2
18Re 0.36Re
Ar
+
=

- poroznost sloja u uslovima N-tog stepena fluidizacije
Pri emu je
133
Re
f p
f
u d
=
(20 )
( )
o
f
f
f C
f
f T l
V
u
A

- Re -Rejnoldsov broj [-]
-
f
u - brzina fluidizacije
*
[m/s]
-
f
V
- zapreminski protok primarnog vazduha [m

3
/s]
-
f
- kinematska viskoznost vazduha na temperaturi
fluidizacije [m
2
/s]
( )
3
2
p f p f
f
gd
Ar

=
Arhimedov broj [-]
-
f
- viskoznost vazduha na temperaturi fluidizacije [Pas]
d
p
=0,008 - prenik estice [m]
p
=2400 - gustina estica peska [kg/m
3
]
b
= 1310 - nasipna gustina FS [kg/m
3
]
popreni presek loita A= ab 0,08555 m
2

a = 0,29 m
b = 0,295 m
protok vazduha za reim
I
II
III
v
m
i

0,0389 kg/s
0,039 kg/s
0,0389 kg/s
visina nasutog sloja h
o
= 323 mm
Taan poloaj povrine fluidiziranog sloja, odnosno visinu ekspandiranog FS, je
teko odrediti jer je ona uzburkana-slina tenosti koja kljua (neki autori, umesto
povrine FS razmatraju tzv. splash zonu prskanja/zapljuskivanja mehurova), ali je
neosporno da visina sloja raste sa porastom brzine fluidizacije. Stoga je vano istai
usvojenu aproksimaciju u proraunu H
exp
, da su visina FS i poroznost sloja u uslovima
minimalne fluidizacije jednaki visini i poroznosti sloja u stanju mirovanja sloja (H
mf
=h
o

i
mf
=
o
, respektivno) to je uobiajena praksa preuzeta iz literature [141]. Kako se u
uslovima minimalne brzine fluidizacije estice inertnog materijala sloja nalaze u stanju
lebdenja, pa je meuestini prostor vei nego u stanju mirovanja sloja, to je i poroznost
sloja, pa samim tim i visina sloja u stanju minimalne fluidizacije vea nego u sluaju
mirovanja sloja. Stoga se uvedenom aproksimacijom rauna sa niim vrednostima H
mf
i
mf
od realnih, pa izraunate vrednosti visine ekspandiranog sloja mogu biti samo vee
od onih datih u tabeli 6.2a).

*
brzina izraunata iz masenog protoka primarnog vazduha izmerenog na sobnoj temperaturi, podeljenim
sa gustinom vazduha na temperaturi fluidizacije i povrinom loita
134
Tabela 6.2a). Parametri fluidizacije i visina ekspandiranog sloja
R
e
i
m

t
sr
*

[
o
C]
f

[kg/m
3
]
f
10
6
[Pas]
f
10
6
[m
2
/s]
Ar
mf
Re
mf

v
mf
v
f

N
mf
Re Ar
H
exp
[mm]
[m/s]
I 884 0,3052 46,36 151,894 1711,64 1,688 0,3205 1,5 4,7 0,4542 7,871 1711,6 0,611 453
II 901 0,3008 46,76 155,463 1657,92 1,637 0,3180 1,5 4,8 0,4542 7,799 1657,9 0,614 457
III 875 0,3076 46,14 150,008 1741,26 1,716 0,3218 1,5 4,6 0,4542 7,883 1741,3 0,609 451
Proraun visine ekspandiranog sloja (tabela 6.2a) je pokazao da se termopar t
5
(smeten na 440 mm iznad distributora vazduha) nalazi neposredno uz slobodnu
povrinu ekspandiranog sloja.
U svim reimima dobijeno je stabilno sagorevanje, uz srednju temperaturu u sloju
( )
o
2 3 4 5
4 817 843 C t t t t + + + = , koja bi se ustalila vrlo brzo nakon otpoinjanja
procesa. Postignuta je veoma povoljna emisija [142] produkata sagorevanja, sa veoma
niskim sadrajem ugljen-monoksida (tabela 6.2).
Kako se sa dijagrama vidi (sl. 6.12.), temperature u sloju t
3
i t
4
su skoro
meusobno iste u sva tri radna reima ponaosob, to ukazuje na dobru organizaciju
sagorevanja u sloju. Temperatura neposredno uz povrinu ekspandiranog sloja t
5
je
neto via ali se ne razlikuje mnogo od temperatura t
3
i t
4
u sloju to ukazuje na to da se
zona intenzivnog sagorevanja nalazi u sloju i tzv. splash zoni. Meutim pri manjoj
dubini uranjanja mlaznice (reim I) temperatura iznad ekspandiranog fluidizovanog
sloja t
6
je via od t
5
, temperature neposredno uz slobodnu povrinu ekspandiranog sloja,
to ukazuje da se proces sagorevanja goriva u ovom reimu, ipak odvija i u prostoru
loita iznad fluidizovanog sloja, tj. da mehurovi ispunjeni smeom isparljivih
komponenti goriva i vazduha naputaju sloj pre potpunog sagorevanja goriva.
Utvreno je da dublje uranjanje mlaznice u FS daje stabilnije odvijanje procesa,
odnosno povlai zonu intenzivnog sagorevanja dublje u sloj i smanjuje dogorevanje
iznad sloja uz neto vie temperature u samom sloju (slika 6.8 i 6.12). Stoga je dublje
uronjen poloaj mlaznice u sloj usvojen za ispitivanje u reimu sagorevanja emulzije
goriva i vode.
Emulzija, u odnosu 3,5l tenog goriva i 1l vode (pri priblino istom protoku
vazduha za fluidizaciju), dala je takoe stabilan reim sa veoma slinim temperaturskim
profilom ali sa neto niim temperaturama, pri slinom viku vazduha, kao kod reima

*

3 4 5
3
sr
t t t
t
+ +
=
, srednja temperatura sagorevanja u sloju
135
II (slika 6.11). Nie temperature su logina posledica poveanog sadraja balasta-vlage i
stoga, smanjenja toplotne moi goriva unetog u sloj.
Moe se takoe primetiti da se u druga dva reima proces sagorevanja odvijao pri
veem viku vazduha u odnosu na reim I. To se objanjava injenicom da su u reimu I
zabeleene vie temperature sagorevanja (temperatura iznad sloja t
6
je bila vea i od
910
o
C), dok su u ostala dva reima izmerene temperature bile nie. Izmereni vikovi
vazduha priblino odgovaraju vikovima vazduha pri teorijskim temperaturama
sagorevanja tj. za uslove sagorevanja pri adijabatskim uslovima, to u eksperimentu i
jeste sluaj s obzirom da nema odvoenja toplote iz sloja.
Utvreno je da dublje uranjanje mlaznice u fluidizovan sloj daje stabilnije
odvijanje procesa, i u pogledu emisije CO (tabela 6.2.), a meanje model goriva s
vodom pored toga to dovodi do pomeranja zone intenzivnog sagorevanja dublje u sloj,
dodatno smanjenje emisiju CO.
Eksperimenti sa model gorivom su omoguili da se definie i dubina uranjanja
mlaznice u sloj kao relativna visina h/h
o
= 0,3 (sl. 6a) koja e se koristiti u
eksprimentima sa realnim viskoznim gorivima tj. TTG-om.
6.4 Ispitivanje sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice
U pogonima hladnih i toplih valjaonica elezare Smederevo za podmazivanje se
koriste emulzije razliitih ulja i masti preteno ivotinjskog porekla, neravnomernog
sastava, ali potencijalno znatne toplotne vrednosti.
6.4.1 Karakterizacija goriva - istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice
Rezultati tehnike analize goriva-istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice
predstavljeni su u tabeli 6.3.
Tabela 6.3. Tehnika analiza i toplotna mo goriva
Sa vlagom u analitikom uzorku Bez vlage Bez vlage i pepela
Vlaga
%

13,21
Pepeo 2,27 2,62
Sumpor ukupni 0,72 0,83
Koks 2,78 3,20 0,60
C-fix 0,51 0,59 0,60
Isparljivo 84,01 96,80 99,40
Sagorljivo 84,52 97,38 100,00
TOPLOTNA MO GORIVA

136
Gornja
kJ/kg
32133 37024 38018
Donja 29791
*
34389 34922
Dalja ispitivanja e pokazati da e visok sadraj volatila imati krucijalni uticaj na
temperaturski profil po visini loita sa fluidizovanim slojem.
Rezultati fiziko-hemijskih ispitivanja uzoraka istroenih ulja iz pogona hladne
valjaonice dati u tabeli 6.4 nedvosmisleno pokazuju da je sadraj metala, PCB
-a,
PCDDs
-a i PCDFs
-a viestruko manji od referentnih vrednosti koje se odnose na

opasne materije te da se njegovo spaljivanje moe tretirati kao sagorevanje klasinih
tenih goriva.
Tabela 6.4. Sadraj potencijalno tetnih materija po zdravlje u uzorku goriva
**

Parametar Izmerena vrednost Referentna vrednost

Sadraj metala [mg/kg]
Pb 1,2 1000
Cd <0,3 60
Zn 22,3 5000
Cu 9,2 60000
Ni 28,1 3000
Cr 17,9 2500
Hg <0,2 7
As 22,3 50
Ba 1,7 100000
Sb <1,5 700
Co <0,7 10000
Mo 0,7 9000
V 0,5 2000
Be <0,004 30
Sn 4,9 -
Polihlorovani bifenili (PCB) [mg/kg] <0,010 50
Lako isparljiva organska jedinjenja [mg/kg]
Benzol <0,01
Toulen <0,01
Ksilol <0,01
Etilbenzol <0,01
Ukupno BTEX <0,01 500
Polihlorovani dibenzo-p-dioksini (PCDDs)
i polihlorovani dibenzofulani (PCDFs)
<5ng/kg 15gTEQ/kg

*
Donja toplotna mo je sraunata na osnovu elementarnog sastava mazuta, koji je kao gorivo najsliniji
predmetnom gorivu.
PCB-polihlorovani bifenili
PCDDs-polihlorovani dibenzo-p-dioksini
PCDFs-polihlorovani dibenzofulani
**
Rezultate fiziko- hemiskih ispitivanja (Izvetaj o ispitivanju br. 11-1205) je dao Gradski zavod za
javno zdravlje, Centar za higijenu i humanu ekologiju, Laboratorija za humanu ekologiju i
ekotoksikologiju (Akr. Br. 01-036)
Referentne vrednosti se odnose na opasan otpad

137
U cilju ispitivanja karakteristika pepela sa aspekta mogueg sinterovanja inertnog
materija fluidizovanog sloja, uzorci goriva su postepeno areni sa i bez prisustva
aditiva, na 600
o
C i 815
o
C (slike 6.19 a f).

a)

b)

c)

d)

e)

f)
Slika 6.19 Uzorak pepela goriva a) bez aditiva dobijen arenjem na 600
o
C, b) bez aditiva
dobijen arenjem na 815
o
C, c) sa dodatih 2% aditiva dobijen arenjem na 815
o
C, d) sa
dodatih 3% aditiva dobijen arenjem na 815
o
C, e) sa dodatih 5% aditiva dobijen arenjem
na 815
o
C, f) dobijen nakon stehiometrijskog sagorevanja goriva i aren na 815
o
C
138
Komercijalni aditivi dodati u gorivo ak i u malim koliinama 25% su znatno
uticali na rastresitost dobijenog pepela, to se jasno vidi sa fotografija 6.19 c e.
Meutim, analiza uzoraka arenog pepela dobijenog stehiometrijskim sagorevanjem
istroenih ulja i masti (sl. 6.19 f)
*
, je ukazala na to da dodavanje aditiva, prilikom
termike dezintegracije istroenih emulzija, nije potrebno, s obzirom na rastresit
karakter pepela i odsustvo tragova topljenja.
Tabela 6.5. Hemijski sastav pepela istroenog ulja i masti iz hladne valjaonice
Fe
2
O
3
SiO
2
CaO MgO

MnO Al
2
O
3
K
2
O Na
2
O Ni Cr Cu Zn Pb C S Mo Ti V P
2
O
5

%
73.54 3.72 3.18 0.45 0.22 4.68 0.25 0.41 0.23 0.14 1.16 0.32 0.037 1.52 0.37 0.02 0.047 0.02 4.53
Ovi zakljuci su u skladu sa rezultatima hemijske analize pepela predmetnog
goriva (tabela 6.5.), koji ukazuju na visok sadraj ferioksida koji na pepeo deluju slino
aditivima, tj. spreavaju stvaranje niskotopivih eutektikuma. Pored toga pepeo uzorka
sadri male koliine natrijumovih i kalijumovih oksida (Na
2
O i K
2
O) koji su inae
odgovorni za nie temperature topljenja pepela, te je njihov uticaj na mogue
sinterovanje pepela goriva sa inertnim materijalom sloja, pri ovoj koncentraciji veoma
mali
. Stoga nije ispitivana topivost pepela uzorka.

6.4.2 Eksperimenti sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice
Ispitivano teko teno gorivo (istroena ulja i masti iz hladne valjaonice), nakon
izvrene karakterizacije goriva, sagorevano je u FS u tri stacionarna reima:
- Reim I- gorivo u dostavnom stanju, bez dodavanja vode,
- Reim II- odnos goriva i vode 60%:40% (zapreminski udeli), i
- Reim III- odnos goriva i vode 50%:50% (zapreminski udeli).
Dubina uranjanja mlaznice je h=0,3h
o
(120mm od vrha peurki distributora
vazduha). Materijal sloja ini kvarcni pesak srednjeg prenika d
p
=0,8mm, nasipne
gustine
b
=1585
3
kg m . Aktivna visina sloja je h
o
=371mm. Vea visina sloja u odnosu
na eksperimente sa model gorivom-uljem, je izabrana zbog izraene isparljivosti goriva.
Gorivo je homogenizovano konstantnim meanjem elektrinom mealicom i zagrejano

*
Odreena vea koliina predmetnog goriva je najpre sagorena, pa se pepeo tako dobijen ario i
analiziran uzorak arenog pepela je pokazao rastresit karakter.
=[Na
2
O+0,6589K
2
O]%=0.57%2.5% (2.5 % je vrednost za izraenu sklonost ka stvaranju naslaga
odn. sinterovanju)

139
do 70
o
C. Protoci goriva i koeficijenti vika vazduha za izabrane reime su dati u tabeli
6.7.
6.4.2.1 Reim I- radno gorivo, bez dodatka vode
120 140 160 180240 260 280 300
600
700
800
900

T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
360 380 400 440 450
t3
t4
t5
t6
t7
t2
t8
Vreme[min]
ReimI

Slika 6.20 Dijagram toka eksperimenta u reimu I
240 245 250 255 260 265 270
600
650
700
750
800
850
900
950
t
8
t
7
t
4
~t
3
t
5
t
6
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5

t
6
t
7
t
8
Reim I
t
2

Slika 6.21 Temperature po visini loita u reimu I-reprezentativni interval
Protok u ovom eksperimentalnom reimu je regulisan ukljuivanjem-
iskljuivanjem peristaltike pumpe za doziranje goriva, pa vrna mesta/pikovi (slika
6.21, 6.22, 6.23), odgovaraju trenucima ukljuivanja odnosno iskljuivanja dozir pumpe
(kvazistacionarni reim sagorevanja).
140
235 240 245 250 255 260 265
0
7
14
21
sr=3.1
CO
2sr
=5
O
2sr
=14.4
Reim I
CO
2
=7
O
2
=11.8
O
2
CO
2
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
V
o
l
.

%
]
Vreme[min]
=2.29

235 240 245 250 255 260 265
0
100
200
300
400
500
CO
ref(3%O
2
)
sr=26mg/m
3
Reim I CO
SO
2
NO
NO
2
CO
NO
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
m
g
/
m
3
]
Vreme [min]
za 3% O
2
u dimnim gasovima
NO
ref(3%O
2
)
sr=206mg/m
3
NOsr=50ppm

Slika 6.22 Reim I-koncentracije O
2
i CO
2
, i
viak vazduha
Slika 6.23a) Reim I- Izmerene vrednosti
koncentracija gasova CO, SO
2
i NO
x
preraunate na 3% kiseonika [142]
*

235 240 245 250 255 260 265
0
20
40
60
80
100
Reim I
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
e

g
a
s
o
v
a

[
p
p
m
]

Vreme [min]
CO
SO
2
NO
NO
2
NO
CO
50 ppm
10 ppm

Slika 6.23b) Reim I- Izmerene vrednosti koncentracija gasova CO, SO
2
i NO
x
u ppm
U trenutku iskljuenja dozir pumpe vrednost vika vazduha, naglo raste pa se u
tim trenucima pri sagorevanju nedogorelog dela goriva javljaju vie koncentracije NO
x

zbog vee koncentracije vazduha u gorivoj smei, na najviim temperaturama u loitu.
Meutim ti pikovi nisu alarmantno visoki kao to se vidi sa slika 6.23a) i 6.23b).
Istovremeno, pri maksimalnim vrednostima vika vazduha i emisije NO
x
, zabeleene su
minimalne vrednosti CO. U sluaju da se ekstreme vrednosti zanemare vrednosti
koncentracije kiseonika i ugljen dioksida i vika vazduha imali bi usrednjene
vrednosti CO
2
=7%, O
2
=11,8% i =2,29 (slika 6.22). Viku vazduha =2,29 odgovara
znatno via temperatura sagorevanja pri adijabatskim uslovima t
s
=t
adijabtsko
1000
o
C

*
Svoenje rezultata merenja emisije, lan 8., 2ref
ref izm
2izm
21 O
C C
21 O
,
[ ]
izm izm 3
C C
22.4
mg M
ppm
m

=

141
(sraunata iz elementarnog sastava goriva datog u tabeli 6.7a) to prevazilazi najviu
izmerenu temperaturu u loitu u ovom reimu sagorevanja. Meutim usrednjenim
izmerenim vrednostima koncentracija CO
2
=5%, O
2
=14,48% i viku vazduha od =3,1,
odgovara teorijska temperatura sagorevanja t
s
=t
adijabtsko
=843
o
C (sraunata iz
elementarnog satava goriva - tabela 6.7a) i izmerenog vika vazduha). Sraunata
temperatura sagorevanja je priblino jednaka srednjoj izmerenoj temperaturi u loitu
od ( )
3 4 5 6
4 846
o
t t t t C + + + = , to ukazuje na ostvarene povoljne parametre
sagorevanja. Usrednjene vrednosti koncentracija CO i NO u dimnim gasovima (sl.
6.23a) i 6.23b)) ne prekorauju zakonske norme.
Tabela 6.7a) Elementarni sastav sveden na gorivu masu, vlaga i pepeo u radnom gorivu
Maseni udeo elemenata u istom gorivu
(bez vlage i pepela)
%
C 88,23
H 10,58
O 0,11
N 0,32
S 0,76
100
Vlaga 13,21
Pepeo 2,27
Hd 29791kJ/kg
U reimmu I u gorivo je dodato 2%
mas
aditiva da bi se spreilo eventualno
sinterovanje inertnog materijala fluidizovanog sloja. Nakon sagorevanja u sloju nije
naen sinterovan materijal, to je u skladu sa rezultatima sprovedene karakterizacije
pepela (tabela 6.5). Iz ovog razloga u narednim reimima nije dodavan aditiv u gorivo.
6.4.2.2 Reim II- radno gorivo, pomeano sa vodom u odnosu 60%: 40%.
U toku ovog eksperimentalnog reima, kao i u sledeem, koriena je dozir
peristaltika pumpa sa frekfentnom regulacijom protoka goriva. Period najstabilnijeg
rada (slika 6.25) uzet je za analizu reima sagorevanja predmetnog goriva (slika 6.24).
142
40 60 80 100 120 140
600
700
800
900
t
4 t
3
t
6
t
5
t
7
t
8
t
2
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
60% gorivo + 40% voda
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
Vreme [min]
Reim II

40 42 44 46 48 50 52 54 56
650
700
750
800
850
900
t
5
t
4
~t
3
t
2
t
8
t
6
t
7
Reim II 60% istr.ulje + 40% voda
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
Vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8

Slika 6.24 Dijagram toka eksperimenta u
reimu II
Slika 6.25 Temperature po visini loita u
reimu II -reprezentativni intrval
Rezultati analize dimnih gasova uzorkovanih sa vrha loita predstavljeni su
dijagramima ( slike 6.26. i 6.27.)
2
4
6
8
10
12
14
16
60% gorivo + 40% voda Reim II
= = = =2.8
CO
2sr
=5,7
O
2sr
=13,6
140 87 84 58 51 23 20
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
V
o
l
.

%
]
Vreme [min]
CO
2
O
2
145

0
50
100
150
200
250
300
350
400
145
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
m
g
/
m
3
]
Vreme [min]
COref
SO2ref
NOref
NO2ref
Reim II 60% gorivo + 40% voda
za 3% O
2
u dimnim gasovima
CO, SO
2
i NO
2
=0
NOsr=284mg/m
3
(87ppm)
2350 57 83 87140

Slika 6.26. Reim II-koncentracije O
2
i CO
2
,
i viak vazduha
Slika 6.27. Reim II- Izmerene vrednosti
2
i NO
x
preraunate na 3% kiseonika
Prekidi na dijagramima (slika 6.26. i 6.27.) odgovaraju trenucima periodinog
iskljuivanja analizatora gasa radi ispiranja elektrohemijskih senzora. Za reprezentativni
intrvel izmerene su vrednosti koncentracija CO
2
=5,7%, O
2
=13,5%, viak vazduha od
=2,8 (slika 6.26), pri srednjoj izmerenoj temperaturi u loitu od
( )
3 4 5 6
4 864
o
t t t t C + + + = . Za elementarni sastav goriva (tabela 6.7b) i izmeren viak
vazduha od =2,8 moe se sraunati teorijska temperatura sagorevanja t
s
= 863
o
C koja je
skoro identina izmerenoj srednjoj temperaturi u loitu. Odavde se moe zakljuiti da
su u reimu II ostvareni veoma povoljni parametri sagorevanja.
143
Tabela 6.7b Elementarni sastav goriva sveden na gorivu masu, vlaga i pepeo
sraunati za odnos goriva i vode (60:40)
zapreminskih
=(57,6:42,4)
masenih

Maseni udeo elemenata u istom
gorivu (bez vlage i pepela)
%
C 88,23
H 10,58
O 0,11
N 0,32
S 0,76
100
Vlaga 50,01
Pepeo 1,31
Hd 18692kJ/kg
6.4.2.3 Reim III- radno gorivo, pomeano sa vodom u odnosu 50%: 50%.
Rezultati ovog eksperimentalnog reima predstavljeni su dijagramima na slikama
6.286.31.
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110
600
700
800
900
50% gorivo + 50% vode
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
Vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
Reim III

56 58 60 62 64 66 68 70 72 74 76
650
700
750
800
850
t
4
~t
3
t
5
t
6
t
7
t
8
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
Vreme [min]
Reim III
t
2

Slika 6.28 Dijagram toka eksperimenta u
reimu III
Slika 6.29 Temperature po visini loita u
reimu III-reprezentativni intrval
Rezultati gasne analize (vrh loita) dati su dijagramima na slikama 6.30 i 6.31.
144
58 60 62 64 66
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
20
22
sr
=2.75
O
2
=13,68
CO
2
=5,56
K
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
V
o
l
.
%
]
Vreme [min]
CO
2
O
2
Reim III

56 58 60 62 64 66 68 70
0
50
100
150
200
250
300
350
400
NO=234 (61ppm)
50% goriva + 50% vode
svedeno na 3% O
2
u dimnim gasovima
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a
[
m
g
/
m
3
]
vreme [min]
CO=0
SO
2
=0
NO
NO
2
=0
Reim III

Slika 6.30. Reim III-koncentracije O
2
i
CO
2
, i viak vazduha
Slika 6.31. Reim III- Izmerene vrednosti
2
i NO
x
preraunate na 3% kiseonika
Izmerene vrednosti koncentracija CO
2
=5,58%, O
2
=13,68% odgovaju viku
vazduha od =2.8 (slika 6.30) u reprezentativnom intrvelu reima III. Prema izmerenoj
vrednosti vika vazduha i na osnovu sastava goriva datog u tabeli 6.7c moe se
izraunati teorijska temperatura sagorevanja t
s
=t
adijabtsko
=833
o
C koja je skoro identina
srednjoj izmerenoj temperaturi u loitu od ( )
3 4 5 6
4 834
o
t t t t C + + + = , pa moemo
zakljuiti da su ostvareno efikasno sagorevanje nekonvencijalnog goriva i u ovom
reimu.
Tabela 6.7c Elementarni sastav goriva sveden na istu gorivu masu, vlaga i pepeo
sraunati za odnos goriva i vode (50:50)
zapreminskih
=(48:52)
masenih

%
C 88,23
H 10,58
O 0,11
N 0,32
S 0,76
100
Vlaga 58,34
Pepeo 1,06
Hd 15174kJ/kg

145
6.4.2.4 Zbirni prikaz rezultata eksperimenata za sva tri reima sagorevanja
istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice

0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
2200
2400
600 650 700 750 800 850 900 950
H
III
exp=529mm
H
II
exp=544mm
Reim I
Reim II
Reim III
Temperatura [
o
C]
V
i
s
i
n
a

l
o
t
a

[
m
m
]
Ho=371mm
H
I
exp=643mm

Slika 6.32. Srednja temperatura po visini loita, za sve radne
reime prilikom ispitivanja predmetnog goriva-istroenih ulja i
masti iz hladne valjaonice
Kako se sa dijagrama profila temperatura po visini loita vidi (slika 6.32), za sve
reime temperature u sloju t
3
i t
4
su skoro iste to ukazuje na dobru organizaciju
sagorevanja u sloju. Temperatura t
5
neposredno uz slobodnu povrinu ekspandiranog
sloja se ne razlikuje mnogo od temperatura t
3
i t
4
u sloju za sva tri reima, ali je ipak
via. Temperatura t
6
znatno iznad sloja je via od temperatura u sloju t
3
, t
4
i t
5
i to znatno
u reimu I (vrednosti t
6
za sva 3 reima respektivno su 891, 877 i 846
o
C) , to znai da
mehurovi ispunjeni smeom goriva i vazduha naputaju sloj pre potpunog sagorevanja
goriva u samom sloju, pa se zona intezivnog sagorevanja nalazi iznad sloja za sve radne
reime, to i jeste karakteristika goriva sa visokim sdrajem volatila tj. isparivih
sagorljivih materija. Trend da tena visoko isparljiva goriva, naglo isparavaju pri ulasku
u zagrejan FS i brzo prolaze kroz sloj bez adekvatnog meanja sa vazduhom s
posledicom premetanja zone sagorevanja iz sloja na zonu iznad slobodne povrine FS,
je konstantovan u radovima vie autora [10, 48, 51, 58, 59, 143].
146
Tabela 6.7. Radni parametri eksperimentalnog loita sa FS za sagorevanje istorenih ulja
i masti
R
e
i
m

Protok
goriva
[kg/h]
Temperatura
aktivnog dela
FS [
0
C]
Sastav gasa

Protok
prima-
rnog
vazduh
a [l/h]
Protok
sekunda
-rnog
vazduha
[l/h]
N
[-]
W
[%]
Max
snaga
loita
[kW] t
2
t
3
t
4
t
5
CO
2
O
2
CO SO
2
NO

NO
2

% ppm
I
4,2
6
0
7

8
2
6

8
2
6
,
6

8
4
1

5

1
4
,
4

1
0

0
5
0

0

3,1 126480 2780
4,9
13
35
II
5,26
6
5
7
,
8

8
5
5
,
9

8
5
6
,
7

8
6
4
,
9

5
,
7

1
3
,
5

0

0
8
7

0

2,8 75820 1800
3
50
27
III
6,33
6
3
4
,
6

8
3
0
,
3

8
3
0

8
3
9
,
6

5
,
6

1
3
,
7

0

0
6
1

0

2,8 68150 1800
2,5
58
27
Podaci potrebni za odreivanje parametara fluidizacije i visinu ekspandiranog
sloja su isti kao i u eksperimentu sa model gorivom sem sledeih vrednosti:
nasipna gustina sloja
b
= 1585 kg/m
3

poroznost sloja u uslovima minimalne fluidzacije
mf
=

0,34
I
II
III
v
m
i

0,0423 kg/s
0,025377 kg/s
0,022808 kg/s
o
=
371 mm
Tabela 6.8. Prametri fluidizacije za sva tri reima prilikom sagorevanja istroenih
ulja i masti
R
e
i
m

t
sr
*

[
o
C]
f

[kg/m
3
]
f
10
6
[Pas]
f
10
6
[m
2
/s]
Ar
mf
Re
mf

v
mf
v
f

N
mf
Re Ar
H
exp
[mm]
[m/s]
I 846,3 0,3155 45,45 144,06 1840,71 1,811 0,326 1,59 4,9 0,34 8,847 1840,7 0,619 643
II 863,8 0,3106 45,87 147,67 1779,23 1,752 0,323 0,95 3 0,34 5,173 1779,2 0,549 544
III 833,7 0,3191 45,15 141,49 1886,92 1,854 0,328 0,84 2,5 0,34 4,724 1886,9 0,531 523
Poreenjem temperaturskih profila za sve reime (slika 6.32), vidi se da
smanjivanje brzine fluidizacije, odnosno stepena fluidizacije N (tabele 6.7. i 6.8.) i
meanje goriva sa vodom utie na smanjenje razlika temperatura u sloju i neposredno
iznad sloja (reim II i III). Mogui razlog za ujednaenije sagorevanje goriva
pomeanog sa vodom je bolje raspravanje goriva pri izlasku iz mlaznice zbog nagle
ekspanzije usled promene faze voda-para pri ulasku u zagrejani fluidizovani sloj to
potpomae bolje rasprivanje kapljica goriva i dublji prodor mlaza dozirane smee
gorivo-voda. Pored toga to se meanjem sa vodom dobija gorivo manje viskoznosti

*

3 4 5
3
sr
t t t
t
+ +
=
, srednja temperatura sagorevanja u sloju
147
istovremeno, poveavajui zapreminski protok smee goriva i vode, koja naglo isparava
prilikom doziranja goriva, (tabela 6.7, reim II i III) postie se da mlaz dublje prodire u
sloj omoguavajui bolje meanje kapljica goriva sa kiseonikom iz sloja. Drugi mogui
razlog, naveden od vie autora [144-146] je da se meanjem goriva sa vodom produava
vreme devolatalizacije, jer poveani sadraj vlage odlae trenutak izdvajanja gasova iz
goriva. Drugim reima, meanjem goriva sa vodom i smanjenjem brzine fluidizacije
praktino se produava vreme boravka para goriva u sloju, ostvaruje se bolje meanje sa
kiseonikom pa manje volatila naputa sloj pre potpunog sagorevanja. Registrovan efekat
povlaenje zona intenzivnog sagorevanja ka oblastima dublje ispod povrine sloja
prilikom sagorevanja tenog goriva sa znaajnim sadrajem vode, u odnosu na gorivo sa
manjim sadrajem vlage potvruje rezultate numerike simulacije prodora mlaza u FS,
o emu e u Poglavlju 7. biti vie rei.
Osnovni razlog relativno visoke vrednosti vika vazduha u sva tri reima lei u
tome to su temperature u sloju regulisane samo podeavanjem protoka goriva, a ne
primenom toplotnog ponora, to je sluaj kod komercijalnih industrijsih postrojenja sa
fluidizovanim slojem. Ako se zanemare gubici toplote kroz spoljnu izolaciju loita,
sagorevanje u sloju se odvijalo u adijabatskim uslovima pa je srednja temperatura
sagorevanja goriva u sva tri reima priblino jednaka teorijskoj temperaturi sagorevanja
koja se dobija iz elementarnog satava goriva, sadraja vlage i pepela (tabela 6.7 ac) a
za izmereni viak vazduha. U sluaju postojanja toplotnog ponora: uronjenog
izmenjivaa toplote u sloj, ili vodom hlaenog omotaa loita ili u sluaju regulisanja
temperature sloja recirkulacijom dimnih gasova, ista temperatura sloja mogla bi se
postii i pri manjem viku vazduha.
Visok viak vazduha se pri sagorevanju lako isparivih tenih goriva, koja
pokazuju tendenciju sagorevanja u prostoru loita iznad sloja, i preporuuje [58] kako
bi se smanjila emisija CO i omoguilo potpuno dogorevanje volatila.
U toku eksperimenta je ostvarena niska emisija tetnih gasova u produktima
sagorevanja, prikazana usrednjenim izmerenim vrednostima u tabeli 6.9. Provera nivoa
koncentracija gasova vrena je za razliite referentne nivoe koncentracije kiseonika
(3%, 7% i 11%) jer u sluaju sagorevanja ove vrste goriva nije najasniji merodavan
referentni nivo O
2
.
148
Tabela 6.9.Srednji sadraj tetnih gasova u produktima sagorevanja istroenog ulja u
loitu sa FS
R
e
f
e
r
e
n
t
n
e

v
r
e
d
n
o
s
t
i

O
2

[
%
]
*

Reim
Izmerene vrednosti [
3
m
mg
]
Referentne vrednosti [
3
m
mg
]
[142]
CO NO NO(
svedeno na
NO
2
)
CO NO(
svedeno na
NO
2
)
3

I 26 206 316
250
450 II 0 284 435
III 0 234 359
7

I 20 160 245
1000 II 0 220 337
III 0 182 279
1
1

I 14 114 175
500 II 0 157 241
III 0 129 198
Srednja vrednost koncentracija CO i NO u dimnim gasovima je u svim sluajevima
znatno nii od standardom dozvoljenih referentnih vrednosti, sem za vrednost
koncentracije NO u reimu II koja je bliska ali ipak nia od referentne vrednosti. Srednje
vrednosti koncentracija NO u rezimima I, II i III (tabela 6.9) odgovaraju srednjim
vrednostima vika vazduha . Dakle, u realnim uslovima, kada je dotok goriva
konstantan i manje, i koncentracija NO e biti jo manja. Dodatno, koncentracija
azotnih oksida se efikasno smanjuje recirkulacijom dimnih gasova uz smanjenje vika
vazduha, ili jednostavnim ubacivanjem amonijaka u sloj. Uopte, na osnovu izmerenog
sastava gasova iz tabele 6.7. moe se zakljuiti da se dodavanjem vode u gorivo
poveava emisija azotnih oksida, a smanjuje koncentracija CO. To se moe objasniti
injenicom da CO iz sloja redukuje NO na elementarni N
2
: 2CO + 2NO2 CO
2
+ N
2
.
Pri niim vrednostima CO, manje je CO raspoloivo za redukciju NO pa je i zato emisija
NO vea [10,147].

*
Referentna vrednost O
2
za loita sa sagorevanjem:
1. u fluidizovanom sloju 7%,
2. biomase/biogorivo 11% i
3. tenih i gasovitih goriva 3%.

2
2 2 ukupno NO NO
NO NO NO M M = +
, NO
2
ukupno - ukupni oksidi azota izraeni kao NO
2
, M
NO2
- molarna
masa NO
2
,
N
- molarna masa N
149
6.4.2.5 Ispitivanje sastava inertnog materijala fluidizovanog sloja
Nakon sagorevanja predmetnog goriva u tri dugotrajna stacionarna reima dobijen
je sledei tabelarno predstavljeni hemijski sastav pepela i peska (tabela 6.10.). estice
sakupljene na mestima separacije vrstih estica, po toku dimnih gasova, sadre sve
manje SiO
2
, odnosno peska, uz poveanje sadraja ferioksida u pepelu, tako da se na
kraju procesa izdvajanja estica iz dimnih gasova dobija fin letei pepeo sa malim
sadrajem peska iz sloja i visokim sadrajem Fe
2
O
3
, koji se moe ponovo vraati u
proces proizvodnje elika.
Tabela 6.10. Sastav inertnog materijala FS nakon dugotrajnog sagorevanja u sloju
Uzorak
Fe
2
O
3
SiO
2
CaO MgO Al
2
O
3
K
2
O Na
2
O SO
3
TiO
2
P
2
O
5
%
Pesak sloja 0,98 94,98 1,12 0,12 0,28 0,19 0,28 0,039 0,10 0,50
Separator I 6,96 81,68 2,38 0,48 2,01 0,77 0,2 0,25 0,21 0,65
Separator II 16,25 41,04 14,34 1,93 9,76 3,13 0,68 3,13 0,42 0,62
Ciklon 53,19 12,85 8,67 1,32 4,56 0,76 0,56 2,30 0,34 0,41
Mali sadraj oksida natrijuma i kalijuma u sloju, potvruje zanemarljivu
mogunost sinterovanja materijala sloja i nepotrebnost korienja aditiva.

6.5 Ispitivanje sagorevanja naftnog mulja
Sirova nafta u svom sastavu, pored odreenog sadraja neistoa (vode i
mineralnih primesa) koje su karakterina za sva fosilna goriva, sadri i veoma teke
frakcije ugljovodonika tzv. smole koje se taloe na dnu rezervoara sirove nafte i ne
samo da smanjuju kapacitet i predstavljaju neizbenu tekou u celokupnom procesu
manipulacije naftom, ve sadre i tetne materije po zdravlje ljudi, tako da tretman
naftnog taloga
*
mora biti u skladu sa svim vaeim propisima iz domena zatite ivotne
sredine. Upravo zbog napred navedenog, ispitivani uzorak naftnog taloga u ovom
eksperimentu je u odnosu na druga ispitivana tena goriva imao zahtevniju pripremu
koja je podrazumevala zagrevanje i filtraciju taloga (kroz sito od 4 mm) od najgrubljih
mehanikih neistoa, meanje sa vodom, homogenizaciju i zagrevanje pripremljene
emulzije i transportovanje grejanim dozirnim crevima u cilju spreavanja stinjavanja i

*
U daljem tekstu naftni talog je isto to i teko teno gorivo ili skraeno TTG.
150
zapuavanja unutar dozir linije. Osim toga, mlaznica je hlaena vodom kroz spoljnu
koaksijalnu cev mlaznice, a ne vazduhom kao u ostalim eksperimentima.
6.5.1 Karakterizacija uzoraka- naftnog mulja (taloga)
Uzorci za ispitivanje pogodnosti sagorevanja naftnog mulja uzeti su iz deponija za
njihovo privremeno skladitenje koji se nalaze u okviru Rafinerije nafte Panevo.
Hemijska analiza uzetih uzoraka, u cilju odreivanja sadraja tetnih materija u gorivu,
obavljena je u hemijskoj laboratoriji Rafinerije nafte Panevo, i pokazala je sledee:
Sadraj ugljovodonika je veoma visok i prelazi vrednost od 20 g/kg (ova vrednost
predstavlja graninu vrednost za ukupne ugljovodonike u otpadu, prema "H13-
Kriterijuma: propisana ogranienja -Ukupan sadraj luina, tenosti", 2001 Savezna
agencija za zatitu ivotne sredine-Austrija);
Sadraj ive je veoma visok i prelazi 7mg/kg (ova vrednost predstavlja graninu
vrednost za ivu u otpadu, prema EPA propisima o odreivanju karakteristika
otpada, 1998.);
Sadraj arsena prelazi 50mg/kg (ova vrednost predstavlja graninu vrednost za arsen
u otpadu, prema EPA propisima o odreivanju karakteristika otpada, 1998.);
Sadraj cinka prelazi 5000mg/kg (ova vrednost predstavlja graninu vrednost za
cink u otpadu, prema EPA propisima o odreivanju karakteristika otpada, 1998.);
Sadraj polinuklearnih aromatskih ugljovodonika (PAU) prelazi 100mg/kg (ova
vrednost predstavlja graninu vrednost za PAU u otpadu, prema "H13-Kriterijuma:
propisana ogranienja -Ukupan sadraj luina, tenosti", 2001 Savezna agencija za
zatitu ivotne sredine-Austrija i UNEP/CHW/TWG/19/10 Doc 4,2001.);
BTX prelazi 500mg/kg (ova vrednost predstavlja graninu vrednost za BTX u
otpadu, prema "H13-Kriterijuma: propisana ogranienja -Ukupan sadraj luina,
tenosti", 2001 Savezna agencija za zatitu ivotne sredine-Austrija i
UNEP/CHW/TWG/19/10 Doc 4,2001.).
Naftni talog (TTG), iako problematian zbog tetnih materija koje sadri u sebi,
ima karakteristike goriva, poto je njegova toplotna mo via od toplotne moi veine
domaih ugljeva. Stoga je jedino trajno reenje za njegovo uklanjanje termika
dezintegracija istog na ekoloko prihvatljiv nain uz efikasno iskorienje energije
151
TTGa, to namee tehnologiju sagorevanja u fluidizovanom sloju, uz prihvatljivu
tehnologiju odlaganja/iskorienja pepela nastalog prilikom sagorevanja.
Radi karakterizacije ovog goriva, uraena je tehnika analiza, gornja toplotna mo
goriva kao i vizuelna ocena viskoznosti goriva na temperaturama 40C, 60C i 80C.
Tabela 6.11. Tehnika analiza i toplotna mo goriva-naftnog mulja
Sa vlagom u analitikom uzorku Bez vlage Bez vlage i pepela
Vlaga
%

45,77
Pepeo 23,37 43,09
Sumpor ukupni 2,20 4,06
Koks 25,14 46,36 5,74
C-fix 1,77 3,26 5,74
Isparljivo 29,09 53,64 94,26
Sagorljivo 30,86 56,91 100,00
TOPLOTNA MO GORIVA
Gornja
kJ/kg
11417 21055 36999
Donja 11260 20764 36488
Prilikom zagrevanja naftnog mulja u vodenom kupatilu na temperaturama od
40C i 60C registrovane su male promene mase uzorka, dok su na temperaturi od 80C
promene znatnije i masa uzorka se ne ustaljuje ni nakon 8
30h
. Na ovoj temperaturi
uzorak je tean, dok je na temperaturama 40 i 60C jako viskozan i gust.
0 20 40 60 80 100 120
30
40
50
60
70
80
90
100
200
300
Uzorak I
Uzorak II
K
i
n
e
m
a
t
s
k
a

v
i
s
k
o
z
n
o
s
t

[
m
m
2
/
s
]
Temperatura [C]

Slika 6.33. Promena viskoznosti goriva u zavisnosti od temperature goriva
Za dva uzorka, uzeta iz talonika sirove nafte Rafinerije nafte Panevo, odreene
su viskoznosti na temperaturama 90C i 100C (slika 6.33). Ispitivanja viskoznosti su
izvrena na Mainskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
152
Tabela 6.12. Viskoznost naftnog mulja
Temperatura [C] Kinematska viskoznost [mm
2
/s]
Uzorak I
90 59,2
100 51,16
Uzorak II
90 56,1
100 49,1
Srednji
uzorak
90 57,65
100 50,13
Viskoznost utie na finou i homogenost rasprivanja goriva i to tako da to je
viskoznost goriva nia, to je manji prenik rasprene kapi na izlazu iz mlaznice ali je
manja dubina prodiranja mlaza u FS. Oba uzorka imaju sline viskoznosti, koje su
najbliskije viskoznosti tekog ulja za loenje
*
.
Analiza pepela goriva mulja iz rezervoara sirove nafte data je tabelarno (tabela
6.13). S obzirom na veoma visok sadraj kiselih oksida SiO
2
i Al
2
O
3
, pepeo ovog goriva
ne bi trebalo da pokazuje sklonost ka sinterovanju sa inertnim materijalom sloja, pa
temperatura topljenja pepela uzorka naftnog taloga nije odreivana.
Tabela 6.13. Hemijska analiza pepela
Fe
2
O
3
SiO
2
CaO MgO

Al
2
O
3
K
2
O Na
2
O TiO
2
P
2
O
5
Mn B Zn Cu Pb Hg Se As Cr
% g/kg mg/kg
17,5 42 8,6 0,53 19,6 1,5 5,5 0,49 0,1 0,81 0,87 0,73 0,23 0,53 < 0,1 12,4 12,8 < 0,1

6.5.2 Eksperimenti sagorevanja naftnog mulja
Ispitivani uzorak goriva dodatno je pomean je s vodom, kako bi mu se smanjila
viskoznost i olakalo doziranje i to u odnosu gorivo: voda=40%:60%
masenih
. Materijal
sloja bio je kvarcni pesak srednjeg prenika d
p
=0,8 mm nasipne gustine
b
=1475
3
kg m ,
a visina sloja h
o
=333mm. Dubina uranjanja mlaznice je h=0,3h
o
(95 mm od vrha peurki
distributora vazduha). Meavina mulj/voda je homogenizovana meanjem elektrinom
mealicom i zagrejana do 85
o
C.
Reprezentativni rezultati ispitivanja predstavljeni su dijagramima 6.34. 6.38.

*
HFO-heavy fuel oil (M-100);
HFO,100C
=45,3 mm
2
/s (cSt),
HFO,100Cmax
=50 mm
2
/s (cSt), prema GOST
1085-99 i ASTM D 445
153
10 20 30 40 50 60 70 80 90
50
100
150
200
400
500
600
700
800
900
t
5
t
7
t
6
t
10
~t
11
t
4
~t
3
t
9
t
8
t
2
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
[

C
]
vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
9
t
10
t
11

I
II

Slika 6.34. Izmerene temperature u loitu sa fluidizovanim slojem za reim sagorevanja
emulzije goriva i vode u odnosu 40/60
U ovom eksperimentu t
10
i t
11
su temperature u dozirnim crevima, a faze eksperimenta
oznaene rimskim brojevima na dijagramu 6.34 su sledee:

-
I sagorevanje samo predmetnog goriva

-
II sagorevanje predmetnog goriva uz podrku gasa

75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89
650
700
750
800
850
900
t
6
t
5
t
3
~t
4
t
7
t
8
t
2
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8

T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
vreme [min]
650 700 750 800 850 900
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
2200
2400
Hexp=547mm
V
i
s
i
n
a

l
o
t
a

[
m
m
]
Temperatura [
o
C]
T=f(h)
Ho=333mm

Slika 6.35. Reprezentne vrednosti
temperatura pri sagorevanju goriva uz
podrku gasa
Slika 6.36. Srednja temperatura po visini
loita prilikom sagorevanja mulja/taloga iz
rezervoara sirove nafte
154
76 78 80 82 84 86 88
0
2
4
6
8
10
12
14
16
18
CO
2
SO
2
O
2
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
%
]
vreme [min]
sr
=2,55
O
2
sr=12,77
CO
2
sr=5,31

76 78 80 82 84 86 88
0
100
200
300
400
COsr=90
SO
2
sr=166
CO
SO
2
k
o
n
c
e
n
t
r
a
c
i
j
a

[
p
p
m
]
vreme [min]

Slika 6.37. Izmerene koncentracije O
2
i CO
2

za reim sagorevanja emulzije naftnog
mulja i vode uz podrku gasa
Slika 6.38. Izmerene koncentracije SO
2
i CO
za reim sagorevanja emulzije mulja i vode
uz podrku gasa

Tabela 6.14. Ukupni parametri sagorevanja mulja iz rezervoara sirove nafte u
eksperimentima u loitu sa FS, u stacionarnim reimima rada
s
l
u
a
j

Maseni
protok
goriva
[kg/h]
Temperatura
aktivnog dela
FS [
0
C]
Sastav gasa

Protok
primarnog
vazduha
[l/h]
Protok
sekunda
rnog
vazduha
[l/h]
N
[-]
W
[%]
Max
snaga
loita
[kW] t
2
t
3
t
4
t
5
CO
2
O
2
CO SO
2

%
I

p
r
o
r
a
u
n

13,7 t
s
=692
6
,
2

1
2
,
9
8

-

0
,
0
6

2,55 48884 - 1,5 78 11,5
I
I

m
e
r
e
n
j
e

13,7
mulj+voda
2,61 gas
6
6
0

8
8
2

8
8
6

8
9
9

5
,
3
1

1
2
,
7
7

0
,
0
0
9

0
,
0
1
6
6

2.55 128133 2650 5,1 66 44
I
I
I

p
r
o
r
a
u
n

13,7 t
s
=899
5
,
8
9

1
3
,
3
8

-

0
,
0
6

2,68 131109 - 5,2 46 43
U izabranom uzorku naftnog taloga bilo je 45,77 %
mas
vode i 23,37 %
mas
pepela,
ali zbog potekoa sa doziranjem on je mean sa dodatnom koliinom vode (sluaj I,
tabela 6.14). Obraenom uzorku je dodato 60% vode na ukupnu masu goriva, tako da su
efektivni maseni udeli vlage i pepela u gorivu koje je dozirano u loite, bili: 78,31% i
9,35%, respektivno, (sluaj I, tabela 6.15). Ovakvo gorivo je vrlo teko sagorevati, ak i
u fluidizovanom sloju, bez podrke dodatnog visokokaloronog goriva, kao to se moe
videti iz proraunatih podataka, prikazanih u tabeli 6.14, pod I (gde bi se za isti viak
vazduha, kao u sluaju II, ostvarila niska temperatura sagorevanja < 700
0
C). Zbog toga
je koriena smea propana i butana, protoka od 2,608 kg/h kao podrka sagorevanju
155
13,7 kg/h datog goriva sa visokim sadrajem vode (sluaj II, tabela 6.14). Ova smea
TTG-a i gasa je stabilno sagorevala, a u stacionarnim uslovima su zabeleene
usrednjene vrednosti prikazane pod II u tabeli 6.14. Kao to se iz date tabele vidi, smea
naftnog mulja (sa visokim sadrajem vode) i gasa, sa efektivnim sadrajem vode od
65,78 mas% vode i 7,85 mas% pepela (tabela 6.15., sluaj II) stabilno sagoreva na
temperaturama oko 900
o
C, uz veoma nisku koncentraciju CO u produktima
sagorevanja. Ukoliko bi se u obzir uzeli protoci i vrednosti toplotne moi gasa i naftnog
mulja, kao i toplotnu vrednost ekvivalentnog goriva II (tabela 6.15), moe se zakljuiti
da je energetski uinak i ovako razvodnjenog naftnog mulja 24% od ukupnog
energetskog uinka ekvivalentnog goriva, to znai da se pri sagorevanju ove emulzije
naftnog taloga i vode moe supstituisati 24% energije koja bi se za istu snagu kotla
morala dobiti od nekog komercijalnog fosilnog goriva, u ovom sluaju gasa.
Originalan uzorak naftnog taloga je, kao to je ve reeno, zbog potekoa sa
doziranjem mean sa dodatnom koliinom vode, ali da je doziranje TTG u loite bez
dodatne koliine vode uspelo (to bi na veim postrojenjima sigurno bilo mogue), tada
bi ono takoe stabilno sagorevalo, kao to to pokazuju raunski podaci, dati u tabeli
6.14, pod III.
Tabela 6.15 Elementarni sastav predmetnog goriva sraunat na istu gorivu masu, vlaga i
pepeo (sraunati na radnu masu) sva tri reima
I II III
%
C 86,89 83,4 86,89
H 10,42 13,83 10,42
O 0,1 0,5 0,1
N 0,31 0,5 0,31
S 2,29 1,77 2,29
100 100 100
Vlaga 78,31 65,78 45,77
Pepeo 9,35 7,85 23,37
Hd 3043 kJ/kg 9625 kJ/kg 11357kJ/kg
Podaci potrebni za odreivanje parametara fluidizacije i visinu ekspandiranog
sloja, su isti kao i u prethodnim eksperimentima sem za navedene parametre :
b
= 1475 kg/m
3

mf
=

0,34
I
II
III
v
m
i

0,016305 kg/s
0,042861 kg/s
0,042854 kg/s
o
= 333 mm
156
Tabela 6.16. Prametri fluidizacije za sva tri reima prilikom nafnog taloga
R
e
i
m

t
sr
[
o
C]
f

[kg/m
3
]
f
10
6
[Pas]
f
10
6
[m
2
/s]
Ar
mf
Re
mf

v
mf
v
f

N
mf
Re Ar
H
exp
[mm]
[m/s]
I
*
692 0,36594 41,55 113,545 2554,68 2,48 0,352 0,52 1,5 0,3854 3,67 2554,7 0,471 386,5
II 889
0,3039 46,478 152,937 1695,63 1,673 0,32 1,65 5,1 0,3854 8,6234 1695,6 0,626 547
III
*
899 0,30131 46,716 155,041 1664,12 1,643 0,3183 1,66 5,2 0,3854 8,578 1664,1 0,627 549
Sa dijagrama (Slika 6.35 i 6.36) se vidi da se sagorevanje s obzirom na
proraunatu visinu ekspandiranog sloja, odvija unutar fluidizovanog sloja. Za razliku od
sluaja sagorevanja istroenih ulja i masti temperatura u zoni zapljuskivanja sloja t
5
je
via od temperature t
6
-

znatno iznad sloja, to ukazuje da zona sagorevanja locirana u
sloju i zoni rasprskavanja mehurova. Meanje ovog goriva s vodom ima isti efekat na
poboljanje rasprivanja goriva na izlazu iz mlaznice u fluidizovani sloj i produenje
rezidentnog vremena kao i u prethodnim eksperimentima (poglavlje 6.4.2.4.).
6.6 Uporedno ispitivanje sagorevanja ulja i glicerina
Ograniene rezerve fosilnih goriva i njihov uticaj na efekat staklene bate
dovele su do inteziviranja proizvodnje i potranje biodizela. Glavni nusproizvod
proizvodnje biodizela (iz transesterifikacije i esterifikacija biljnog ulja) je glicerin. Od
polazne sirovine za dobijanje biodizela, napr. iskorienih jestivih ulja, 10% masenih
otpada na glicerin [148], tj uz svaki proizvedeni gallon biodizela dobija se 0.3 kg
sirovog glicerina
. Uprkos brzom tempu komercijalizacije proizvodnje biodizela, postoji

i nekoliko kljunih izazova koji se moraju efikasno reiti, a jedan od problema je i
prezasienost trita glicerinom, ija proizvodnja prevazilazi potrebe kozmetike i
farmaceutske industrije. Stoga se predvia postepeno smanjenje njegove trine cene
kao i intenziviranje istraivanja vezana za ekonomsku primenu tehnikog glicerina, ne
bi li se na taj nain smanjila cena proizvodnje biodizela sa jedne, uz reavanje problema
nagomilavanja vika glicerina, s druge strane. Zbog svega navedenog, ova supstanca se
moe koristiti kao alternativno gorivo. Korienje alternativnog goriva treba da bude
ekonomski opravdano - trokovi nabavke goriva treba da budu razumni i treba

*
proraun

5
3
3
s i
t t =
gallon = 3.7854118l,
dizela
= 880kg/mm
dizela
= 3.78*880*.001=3326kg
157
obezbediti kontinuitet snabdevanja, to je u sluaju predvienog globalnog nivoa
proizvodnje biodizela zadovoljeno (vidi sliku 6.39.).
U ovom delu rada dato je uporedno ispitivanje sagorevanja jestivog ulja i
glicerina, kao predstavnika homogenih tenih goriva sa niskim sadrajem balasta-vlage
i pepela. Pri tome ova goriva su teljiva na sobnoj temperaturi pa ih nije potrebno
prethodno zagrevati.

Slika 6.39. Godinja proizvodnja glicerina u svetu [149]
Osnovne karakteristike homogegenih tenih goriva ulja i glicerina date su u tabeli
6.17. Potrebno je napomenuti i to da sastav sirovog glicerina dobijenog iz biodizela
zavisi od karakteristika biosupstance iz koje se dobija biodizel [150].
Tabela 6.17. Termiko-fizike karakteristike jestivog ulja i glicerina
Gorivo
Suncokretovo
ulje
Glicerin
tehniki istoe
99,5%
dobijen iz
proizvodnje
biodizela
Donja toplotna mo [mJ/kg] 37,1 17 24,1
Kinematska viskoznost na 15
o
C [mm
2
/s] 80,3 119 137
Gustina na 15
o
C [kg/m
3
] 930 1261 1057
Taka paljenja [
o
C] 314 160
Temperatura samopaljenja [
o
C] 357 204
Temperatura stinjavanja [
o
C] -15 -
Specifina toplota [kJ/kg,K] 1,67 2,43
Viskoznost [Pas]

0,057
(25
o
C )
1,5
(20
o
C )

Vlaga [%] 0,1 - -
Pepeo [%] 0 - 1,20
Isparljivo 99,17 - 96,57
Koks [%] 0,73 - 2,23
C [%] 77,6 39,1 58,20
H [%] 11,5 8,7 10,58
158
S [%] 0 - 0,01
N [%] 0 - 0,19
O [%] 10,9 52,2 29,82
U ovom eksperimentu je korien tehniki glicerin. Tehniki glicerin ne spada u
supstance opasne po zdravlje ljudi, biorazgradiv je, spada u zapaljive supstance - pare
glicerina su tee od vazduha pa se sa vazduhom pravi zapaljiva smea. Kako se iz
priloene tabele vidi, iako sirovi glicerin nasto iz proizvodnje biodizela, sadri vie
neistoa, on ima i veu toplotnu vrednost ime njegovo korienje kao alternativnog
tenog goriva jo vie dobija na znaaju. Osim toga rafinisanje tehniki istog iz sirovog
glicerina, iako se time dobija komercijalni proizvod sa ogromnim mogunostima
primene u industriji, u sluaju malih i srednjih proizvoaa biodizela, je skupo i na
granici ekonomske isplativosti. Stoga bi direktno korienje sirovog glicerina kao
alternativnog goriva uinilo i proizvodnju biodizela konkurentnijom na globalnom
tritu.
6.6.1 Eksperimenti sagorevanja ulja i glicerina
Materijal sloja ini kvarcni pesak d
sr
=0,8mm, nasipne gustine 1475
3
kg m ,visina
sloja je h
o
=330mm. Dubina uranjanja mlaznice je h=0.7 h
o
(93mm od vrha peurki
distributora vazduha).
50 60 70 80 90 100 110 120
100
200
500
600
700
800
900
1000
1100
t
1
t
9
t
1
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
9
i
s
k
l
j
u
e
n
j
e
glicerin
radno gorivo - ulje
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
Vreme [min]
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8

Slika 6.40. Izmerene temperature u loitu sa fluidizovanim slojem
159
Sa slike 6.40 moe se uoiti suavanje temperaturskog intervala izmeu
temperatura u sloju i neposredno iznad njega (t
3
, t
4
, t
5
, t
6
), prilikom prelaza sa ulja na
glicerin, to je jo bolje uoljivo sa slike 6.43. Kao izrazito isparljiva goriva i ulje i
glicerin pokazuju izraenu tendenciju naknadnog sagorevanja u prostoru loita iznad
povrine sloja odn. splesh zone.
92 94 96 98 100 102 104 106
600
650
700
750
800
850
900
950
1000
t
6
t
5
t
7
t
4
~t
3
t
8
t
2
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
T
e
m
p
e
r
a
t
u
a
r

[
o
C
]
vreme [min]
suncokretovo ulje

112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122
600
650
700
750
800
850
900
950
1000
t
6
t
5
~t
7
t
2
t
4
~t
3
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
7
t
8
t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

[
o
C
]
vreme [min]
glicerin

temperatura pri sagorevanju suncokretovog
ulja
temperatura pri sagorevanju glicerina
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
1800
2000
2200
2400
600 650 700 750 800 850 900 950 1000
Hexp
g
=498mm
Temperatura,
o
C
V
i
s
i
n
a

l
o
t
a
,

m
m
sunc. ulje
glicerin
Ho=330mm
Hexp
u
=526mm

Slika 6.43. Srednja temperatura po visini loita prilikom ispitivanja predmetnog goriva-
ulja i glicerina

160
Tabela 6.18. Radni parametri eksperimentalnog loita sa FS za sagorevanje glicerina
M
a
s
e
n
i

p
r
o
t
o
k

g
o
r
i
v
a

[
k
g
/
h
]

Temperatura
aktivnog dela FS [
0
C]
Sastav gasa

Protok
prima-
rnog
vazduha
*
[l/h]
Protok
sekunda-
rnog
vazduha
[l/h]
N
[-]
Max
snaga
loita
[kW]
t
2
t
3
t
4
t
5
CO
2
O
2
CO SO
2
NO
x

% ppm
S
,
u
l
j
e

4
,
1
2

6
4
9
,
3

8
4
0
,
9

8
4
2
,
9

9
3
5
,
3

5
,
4
7

1
4
,
0
7

- - - 2,8 128086 2480 4,8 42
G
l
i
c
e
r
i
n

7
,
9
5

6
3
4
,
4

8
1
1
,
3

8
1
3
,
4

8
9
3
,
2

5
,
8
8

1
4
,
0
8

- - - 3 114720 2630 4,1 37
Prametri fluidizacije karakteristini za ovaj eksperiment:
b
= 1475 kg/m
3

mf
=

0,34

v
suncokretovo ulje
m
glicerin
=
i

0,040347 kg/s
0,036136 kg/s
o
= 330 mm
Tabela 6.19. Prametri fluidizacije za oba reima sagorevanja u FS
R
e
i
m

t
sr

[
o
C]
f

[kg/m
3
]
f
10
6
[Pas]
f
10
6
[m
2
/s]
Ar
mf
Re
mf

v
mf
v
f

N
mf
Re Ar
H
exp
[mm]
[m/s]
ulje 873 0,3081 46,097 149,6 1747,82 1,722 0,3221 1,5305 4,8 0,3854 8,1848 1747,8 0,614 526
glicerin839,3 0,3175 45,281 142,627 1866,2 1,835 0,3271 1,3305 4,1 0,3854 7,4626 1866,3 0,593 498
S obzirom na malu dubinu fluidizovanog sloja i visoku isparljivost goriva,
raspored temperatura po visini loita je oekivan. Naime kao i prilikom sagorevanja
istroenih masti i ulja iz hladne valjaonice elezare Smederevo i ovde se sagorevanje
goriva odvija iznad usled naglog isparavanja lako isparivog goriva pri ulasku u zagrejan
FS i brzog prolaza kroz sloj bez adekvatnog meanja sa vazduhom.
6.7 Analiza rezultata eksperimenata sa stacionarnim sagorevanjem TTG-a i
uticajnih parametara procesa
Pri analizi rezultata eksperimenata akcenat se pre svega stavljen na efikasnost i
stabilnost sagorevanja. Prilikom predstavljanja rezultata eksperimenata razmatran je
sadraj tetnih produkata sagorevanja u dimnom gasu (NO
x
, SO
2
i CO), uz analizu

*

v38.3
o
C
=1.134[kg/m3]
3 4 5
3
sr
t t t
t
+ +
=

161
temperaturskog profila u loitu radi odreivanja lokacije zone intenzivnog sagorevanja
u zavisnosti od karakteristika tenog goriva koje sagoreva u FS.
Na osnovu izloenih rezultata ispitivanja nekoliko goriva, razliitih po sastavu i
fizikim svojstvima, mogu se izvesti sledei zakljuci:
1. Tena goriva sa visokim sadrajem volatila pokazuju tendenciju da sagorevaju iznad
sloja, ili u blizini slobodne povrine. Pojava naknadnog sagorevanja na slobodnoj
povrini FS je naroito izraena u sluaju sagorevanja model goriva-ulja u reimu I,
poglavlje 6.3 (slika 6.12), gde je razlika izmeu pika t
6
i (t
3
+t
4
+t
5
)/3 srednje
temperature sloja 28.5C. Dogorevanje iznad sloja je registrovano i prilikom
sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice kao i prilikom sagorevanja
glicerina (slike 6.32, 6.43).
2. Meutim pri dubljem uronjanju mlaznice u sloj (reim II, poglavlje 6.3), pri istoj
brzini fluidizacije i slinom protoku sekundarnog vazduha, temperaturski pik je
pomeren u oblast ispod slobodne povrine sloja uz poveanje temperature
sagorevanja u sloju, ija je srednja vrednost iznosila 901C. Poveanje temperature
sloja je dovelo do poveanja brzine hemijskih reakcija u FS i poveanja stepena
fluidizacije, a samim tim i ekspanzije sloja to je povealo vreme zadravanja
gasova u sloju. Osim toga, intezivirano je meanje rasprenih kapi goriva i njegovih
para sa oksidatorom pa samim tim i pospeeno je sagorevanje u samom sloju, pa je
zona intezivnog sagorevanja pomerena dublje u sloj uz smanjenje dogorevanja iznad
sloja.
3. Parametri sagorevanja se poboljavaju pri dubljem uranjanju mlaznice u sloj i to ne
samo usled pomeranja zone intezivnog sagorevanja u sloj ve i efikasnijeg
sagorevanja iji je direktan indikator koncentracija CO u dimnim gasovima. Pri
dublje uronjenoj mlaznici u eksperimentu sa model gorivom koncentracija CO u
dimnim gasovima je vie nego deset puta manja, nego u reimu I sa plie uronjenom
mlaznicom (tabela 6.2). Ovo je ujedno i kvalitativna su potvrda predloenih
numerikih modela (prikazanih u poglavlju 5.)
4. Meanje tenog goriva s vodom pored toga to olakava doziranje, dovodi i do
pomeranja zone intenzivnog sagorevanja dublje u fluidizovan sloj, pri emu se
smanjuje dogorevanje goriva u prostoru loita iznad sloja, uz smanjenje emisije
CO, ime se postie efikasnije sagorevanje. Efekat je registrovan prilikom
162
sagorevanja model goriva u reimu III, poglavlje 6.3 a posebno je izraen u
eksperimentima sagorevanja istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice u reimima
II i III, poglavlje 6.4.( na slici 6.32. i tabeli 6.7). Efekat povlaenja zone sagorevanja
dublje u sloj se objanjava pretpostavkom da voda u gorivu pomae rasprivanje
tenog goriva pri ulasku u zagrejan fluidizovani sloj usled naglog prelaska vode u
parno stanje prilikom ulaska u zagrejan FS (900
o
C), to izaziva proirenje ulaznog
mlaza i bolje meanje goriva sa oksidatorom (vazduhom), kao i razbijanje tenog
(jo neisparenog) goriva na sitne kapi i poveenje povrine dodira goriva sa
okolinom. Potvrda ove pretpostavke bie izvedena u narednom poglavlju.
5. Zbog velike viskoznosti i lakog stinjavanja naftnog mulja u liniji za doziranje
neophodno je njegovo meanje sa vodom i grejanje linije za doziranje (kao i kod
doziranja istroenih ulja iz valjaonice). Kako je sadraj ukupnog balasta u gorivu u
navedenom sluaju veliki, potrebna je podrka sagorevanja propan butanom ili
nekim drugim visokokalorinim gorivom. Kako je u ovom sluaju energetski uinak
naftnog taloga, manji od uinka primarnog goriva pri kosagorevanju-tenog naftnog
gasa, moemo rei da se radi o inseneraciji naftnog taloga uz energetsko iskorienje
njegove toplotne moi. Inertizacija produkata termike dezintegracije naftnog taloga
kao tenog otpada sa sadrajem materija koje su opasne po zdravlje ljudi, bie
posebna tema u poglavlju 8.
6. Visok viak vazduha, zabelean prilikom sagorevanja svih goriva je posledica naina
regulisanja temperature fluidizovanog sloja i to regulisanjem protoka goriva, usled
nepostojanja toplotnog ponora u sloju. U sluaju postojanja toplotnog ponora:
izmenjivaa toplote u sloju, ili vodom hlaenog omotaa loita ili u sluaju
regulisanja temperature sloja recirkulacijom dimnih gasova, eljena/kontrolisana
temperatura sloja mogla bi se postii pri viim temperaturama sagorevanja i manjem
viku vazduha.
7. Posmatranje plamena kroz revizioni otvor loita potvrdilo je postojanje intenzivnog
meanja u sloju prilikom svih ispitivanja, kao i dobre ispunjenosti plamena po
zapremini loita, ali je zabeleena pojava plamena iznad ekspandiranog
fluidizovanog sloja usled naknadnog sagorevanja dela goriva koje je prolo kroz sloj
bez sagorevanja.
8. Nije zabeleena aglomeracija i sinterovanje materijala sloja
163
Potrebno je jo jednom naglasiti da je prilikom eksperimentalnih istraivanja
sagorevanja nekonvecijalnih/alternativnih tenih goriva poseban akcenat staviljen na
uticaj sadraja vlage u gorivu i to iz sledeih razloga:
- Meanje tenog goriva sa vodom olakava doziranje, usled smanjene viskoznosti
smee goriva i vode;
- Otpadna tena goriva najae sadre znaajnu koliinu vlage (najee se sakupljaju
u otvorenim bazenima, ili se spiraju vodom iz rezervuara), pa vei sadraj vode u
gorivu predstavlja realne uslove doziranja ovog tipa goriva;
- Direktno sagorevanje TTG-a sa poveanim sadrajem vlage u FS (ak i uz primenu
dodatnog komercijalnog goriva) je ekonomski opravdano jer se proces suenja,
devolatalizacije i sagorevanja goriva odvija simultano u sloju, pri emu se za proces
suenja troi samo latentna toplota isparavanja vode koja iznosi 2500 kJ po kilogramu
isparene vode. Ukoliko bi se TTG sagorevao u nekom drugom tipu loita koje bi
zahtevalo predpripremu i prethodno suenje mulja, energetski efekti bi bili znatno
manji, jer pri odvojenom suenju je najmanje dva puta potrebno vie energije od
energije/toplote isparavanja vode (potrebna energija za suenje [151] iznosi 420 MJ
po kg isparene vode).
Dakle, injenica je da povean sadraj vode/vlage sniava toplotna mo goriva, ali
se pri sagorevanju TTG-a tj. nekovencijalnih/otpadnih tenih goriva akcenat stavlja na
kvalitet sagorevanja u FS (tj. na to da se zona intezivnog sagorevanja nalazi u
fluidizovanom sloju uz emisiju polutanata koje ne prekorauju zakonske norme), na
lake doziranje i svoenje predpripreme goriva na munimum, tako da se uvaavanjem
ovih injenica kompenzuje smanjenje toplotne moi goriva. Pri industrijkoj primeni
tehnologije za sagorevanje u FB potrebno je nai optimalnu smeu predmetnog goriva i
vode tako da se dobije zadovoljavajui stepen korisnosti FS postrojenja i kvalitet
sagorevanja. Ovom prilikom je vano napomenuti i to da je, ukoliko je neophodno
izdvajanje dela vlage iz goriva, sa energetskog aspekta efikasnije koristiti mehanike
postupke- centrifugiranje ili talonike TTG-a, koji bi se zatim direktno sagorevao u FS.

164
7. NUMERIKA SIMULACIJA PRODORA MLAZA TENOG GORIVA
POMEANOG SA VODOM U ZAGREJAN FS - FORMULACIJA
PROBLEMA
Detaljno poznavanje i razumevanje procesa doziranja tenog goriva i njegovog
meanja sa inertnim materijalom i vazduhom u okviru radnog prostora loita sa FS je
od izuzetnog znaaja za efikasno definisanje optimalnih radnih parametara loita. Pri
tome je ponaanje tenog goriva sa veim sadrajem vode pri doziranju u FS od
posebnog znaaja iz razloga koji su opisani u prethodnom poglavlju 6.
Euler-Euler granularni (KTGF) postupak simulacije prodora mlaza u FS je
primenjen na analizu efekta, koji je registrovan u okviru eksperimenata na
fluidizacionom pilot loitu sa doziranjem tenog goriva u sloj, kada je uoeno
povlaenje zona intenzivnog sagorevanja ka oblastima dublje ispod povrine sloja
prilikom sagorevanja tenog goriva sa znaajnim sadrajem vode, u odnosu na gorivo sa
manjim sadrajem vlage, odnosno na gorivo koje nije meano sa vodom. Registrovan
efekat navodi na pretpostavku da voda u gorivu intenzivira meanje goriva i oksidatora
(poveanjem zapreminskog protoka mlaza za doziranje goriva u sloj, usled naglog
prelaska vode iz goriva u parno stanje, pri ulasku u zagrejan FS) i na taj nain
indirektno poveava globalnu brzinu reakcije sagorevanja u loitu sa FS, u kome se
gorivo dozira bono u sloj. U cilju razjanjenja ovog efekta primenom usvojenog Euler-
Euler granularnog postupka i komercijalnog CFD koda FLUENT, obavljene su
numerike simulacije prodora mlaza u FS trofaznih sistema: gas (isparljive komponente
goriva, oksidator i vodena para), estice sloja, teno (teko isparljivo) gorivo i voda,
koja na izlazu iz mlaznice prelazi u parno stanje. Sluaj sagorevanja lako isparljivog
goriva analiziran je simuliranjem prodora mlaza koji sadri isparljive komponente
goriva i tenu vodu (koja u loitu naglo isparava), a sluaj teko isparljivog goriva
razmatran je simulacijom mlaza sa meavinom ulja i vode, koji se uvodi u zagrejan FS.
Ovi prorauni su nestacionarni i modeliraju prve trenutke formiranja mlaza.
7.1 Opis modela doziranja smee tenog goriva i vode u zagrejan FS
Za numeriko simuliranje prodora horizontalnog mlaza vazduh teno gorivo u
FS primenjen je 2D Euler-Euler granularni (KTGF) model fluidizovanog sloja. Osnovne
POMEANOG SA VODOM U ZAGREJAN FS
165
i konstitutivne jednaine modela prodora jednokomponentnog, izotermnog mlaza su
prikazane u poglavlju 5.2.1 (jednaine 5.195.22). Meutim, za sluaj simulacije
prodora mlaza sa gorivom i vodom (koja intenzivno isparava) u zagrejan FS, potrebno
je ovom setu jednaina dodati jo transportne jednaine odranja hemijskih komponenti
i energetsku jednainu, koje se respektivno mogu prikazati na sledei nain:
Jednaine odranja hemijskih komponenti
( )
,
( ) ( )
g g i g g g i g g i m i i
Y u Y D Y R
t

+ = +
7.1)
Energetska jednaina
, , , ,
,
( ) ( )
t
g g p g g g g g p g g g g g i m p i g i
i
p g
k
c T u c T T D c T Y
t c

+ = +

7.2)
Gde je:
i
Y - maseni udeo i-te hemijske komponente

, i m
D - difuzivnost i-te hemijske komponente

i
R - brzina formiranja i-te hemijske komponente

, p i g
c T - specifina fazna entalpija i-te hemijske komponente

t
k - termalna konduktivnost
Simulicija prodora horizontalnog mlaza sa gorivom i vodom izvrena je za sluaj
kada je gorivo: - lako i
- teko isparljivo.
Treba naglasiti da je u oba sluaja re o kvazi trofaznom sistemu: voda u tenom stanju,
gasovi sa vodenom parom i estice, pri emu se pretpostavlja da gorivo trenutno ispari,
u sluaju lako isparljivih tenih goriva, odnosno, voda i teno gorivo, gasovi (samo
komponente vazduha) sa vodenom parom i estice, u sluaju sagorevanja teko
isparljivog goriva. Gorivo se na izlazu iz mlaznice posmatra kao smea tene vode i
gasovitih isparljivih komponenata, u prvom, odnosno kao smea tene vode i tenog
goriva u drugom sluaju. Numeriki sistem nije stvarno trofazan jer se koriste jednaine
samo za dve faze: fluidnu, koju ine teno gorivo/voda sa gasovima (vodena para,
isparljive komponente i vazduh) i estitinu, koju ini granularni sloj estica. Pri tome,
razliite fiziko-hemijske osobine tenosti (teno gorivo, tena voda) i gasova (vazduh,
pare), kao to su gustina i viskozitet, utiu da jednaine prenosa koliine kretanja
fluidne faze razliito opisuju kretanje ove dve faze u okviru prorauna.
166
Kinetika isparavanja vode na ulasku u FS je definisana prema analogiji sa
modelom homogenih hemijskih reakcija, uz primenu Arrhenius-ovog izraza za
konstantu brzine reakcije:
( )[ ]
2
,1 2
exp
o H O g a
R k H O E RT = , gde je predeksponencijalni
faktor
,1 o
k =2,239, a energija aktivacije E
a
=110
6
J/kmol [152].
Geometrija numeriki simuliranog fluidizacionog reaktora je ista kao i za
simulaciju duine prodora mlaza u FS i data na slici 5.11 (visina i irina fluidizovanog
sloja iznose 0,3m i 0,4m, respektivno), uz jo 0,6 m slobodnog prostora loita, iznad
sloja. Modeliran granularni sloj se sastoji od estica prenika 0,8 mm i gustine
2600kg/m
3
, koje su fluidizirane zagrejanim vazduhom (1200K) sa stepenom fluidizacije
3 (U
f
1m/s). Temperatura smee goriva i vazduha u mlaznom dozatoru je 300K.
Prorauni su nestacionarni sa vremenskim korakom od 1,2510
-4
s, pri emu je broj
vremenskih koraka, odnosno ukupno vreme simulacije, odreivano na osnovu vremena
potrebnog za prolazak fluida kroz prostor koji zauzima FS
*
, tako da numerika
simulacija prati razvoj mlaza u sloju.
7.2 Rezultati numerike simulacije pri doziranju lako isparljivog tenog goriva
u fluidizaciono loite
Horizontalan mlaz, koji na sobnoj temperaturi ulazi u zagrejan fluidizovan sloj, se
sastoji od struje vazduha, tene vode (koja, nakon meanja sa zagrejanim FS, prelazi u
paru) i isparljivih komponenata goriva. Isparljive komponente su simulirane propanom,
koji je u svim numerikim eksperimentima ulazio u FS sa protokom od 0,007453 kg/s.
Takoe je ukupan maseni protok vazduha (vazduh u mlaznici + vazduh za fluidizaciju)
u svim numerikim eksperimentima bio isti: 0,11627 kg/s, tako da je ukupni odnos
goriva i vazduha konstantan za sve proraune. Jedino se menjao udeo vode u protoku na
mlaznici za doziranje goriva, pa je na taj nain analiziran uticaj udela vode u gorivu na
intenzitet meanja volatila i kiseonika iz vazduha.
Obavljen je niz prorauna za sluajeve kada gorivo ne sadri i kada je voda
prisutna u gorivu, pri emu su se vrednosti masenih udela vode u gorivu kretali izmeu
0,1 i 0,6 (tj. za sadraj vode 10%-60%). Na slici 7.1. su prikazani rezultati simulacije
distribucije masenih udela volatila u okviru prodora mlaza (posle 0,057s) za sluaj kada

*

( )

0.4 0.01 0.4
o
f j
ukupno preeno rastojanje h h
vreme simulacije
srednja brzina fluida U U
= =
+

167
gorivo ne sadri vodu (sl. 7.1. a) i kada sadri 0,4 masena udela vode (sl. 7.1. b).
Prikazani rezultati pokazuju da je zona izmeanosti volatila sa ostalim komponentama
(pa i kiseonikom) znatno ira za sluaj doziranja goriva sa sadrajem vlage.
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.193103
0.186207
0.172414
0.165517
0.151724
0.144828
0.131034
0.124138
0.110345
0.103448
0.0896552
0.0827586
0.0689655
0.062069
0.0482759
0.0413793
0.0275862
0.0206897
0.00689657
0
Maseni udeli
volatila
<

a)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.193103
0.186207
0.172414
0.165517
0.151724
0.144828
0.131034
0.124138
0.110345
0.103448
0.0896552
0.0827586
0.0689655
0.062069
0.0482759
0.0413793
0.0275862
0.0206897
0.00689657
0
Maseni udeli
volatila
<
b)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
1 6.5 12 17.5 23 28.5 34 39.5 45 50.5 56 61.5 67 72.5 78 83.5 89 94.5100
Normalizovan odnos masenih udela kiseonika i volatila
>

c)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
1 6.5 12 17.5 23 28.5 34 39.5 45 50.5 56 61.5 67 72.5 78 83.5 89 94.5100
Normalizovan odnos masenih udela kiseonika i volatila
>
d)
Slika 7.1. Distribucija masenog udela gorive faze (propana) u FS prilikom doziranja goriva
a) bez i b) sa masenim udelom vode u gorivu od 0,4 (40%); distribucija normalizovanih
masenih udela kiseonika i volatila u FS prilikom doziranja goriva c) bez i d) sa masenim
udelom vode u gorivu od 0,4
Na slici 7.1.c) i d) su prikazani rezultati simulacije distribucije normalizovanog
odnosa masenog udela kiseonika i goriva u okviru prodora mlaza (posle 0,057s) za
sluaj kada gorivo ne sadri vodu (sl. 7.1. c) i kada sadri 0,4 masena udela vlage (sl.
168
7.2. d). Normalizovan odnos masenog udela kiseonika i goriva je odnos masenih udela
kiseonika i goriva u svakoj taki radnog prostora, podeljen sa odnosom masenog udela
kiseonika i goriva pri stehiometrijskim uslovima:

( )
2
2
4
O g
c h O g
Y Y
n n M M +
, gde su:

c
n i
h
n - brojevi atoma ugljenika i vodonika u molekulu goriva ( C H
c h
n n
);

2
O
M i 12 1
g c h
M n n = + - molske mase kiseonika i goriva;

2
O
Y i
g
Y - maseni udeli kiseonika i goriva, respektivno.
Vrednosti normalizovanog odnosa masenog udela kiseonika i goriva koje su
jednake 1, ili neto vee od jedan, odgovaraju oblastima sa uslovima za stabilno i
potpuno sagorevanje. Vrednosti manje od jedan odgovaraju oblastima nepotpunog
sagorevanja.
Prikazani rezultati simulacije raspodele masenih udela kiseonika i goriva u prvim
trenucima doziranja goriva u FS, pokazuju da je zona meanja volatila sa kiseonikom, u
odnosu povoljnom za sagorevanje, znatno vea za sluaj doziranja goriva sa sadrajem
vlage.
Da bi se kvantitativno odredio uticaj sadraja vode u gorivu na meanje volatila i
kiseonika iz vazduha za fluidizaciju, primenjen je proraun za obradu dobijenih polja
koncetracija komponenata na kraju procesa simulacije razvoja mlaza. U tom cilju je
primenjena statistika obrada rezultata nestacionarnih prorauna formiranjem i
ugradnjom u Fluentov kod specijalizovanih UDF potprograma (u C-jeziku).
Rezultati su obraeni na dva naina:
a) Prati se odnos broja kontrolnih zapremina sa gorivom smeom (u kojima je odnos
kiseonika i goriva vei ili jednak stehiometrijskom, ali da postoji izvestan sadraj
goriva), sa ukupnim brojem kontrolnih zapremina u oblasti FS.
b) Prati se odnos masenog toka fluida sa gorivom smeom, koji ulazi u zonu pri vrhu FS
(i splash zonu), sa ukupnim masenim tokom fluida, koji ulazi u zonu pri vrhu FS.

169
Maseni udeo vode u gorivu [-]
U
d
e
o
p
r
o
s
t
o
r
a
s
a
g
o
r
i
v
o
m
s
m
e
s
o
m
[
-
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
>

a)

b)
Slika 7.2. a) Udeo prostora sa gorivom smeom i b) udeo protoka sa gorivom smeom, u
zavisnosti od masenog udela vode u gorivu
Na dijagramima sa slike 7.2 prikazan je kvantitativni pokazatelj uticaja sadraja
vode u mlazu doziranog goriva na efekat meanja volatila goriva sa kiseonikom iz
vazduha za fluidizaciju, nakon perioda razvoja mlaza u FS. Dijagrami 7.2 a) i 7.2 b)
odgovaraju gore navedenim modelima obrade rezultata numerike simulacije (a) i b)),
respektivno. Oba naina analize rezultata numerike simulacije horizontalno doziranog
goriva u FS, pokazuju da vei udeo vode u mlazu sa gorivom poveava udeo prostora
(odnosno protoka) koji sadri gorivu smeu, to nedvosmisleno pokazuje da udeo vode
u gorivu, koje se dozira u zagrejani FS, potpomae efekat meanja goriva i oksidatora u
FS.
7.3 Rezultati numerike simulacije pri doziranju tee isparljivog tenog goriva
u fluidizaciono loite
Simulacija doziranja teko isparljivog goriva u FS, razmatrana je za sluaj
horizontalnog mlaza na sobnoj temperaturi, koji se sastoji od vazduha, tene vode (koja
posle meanja sa zagrejanim FS prelazi u parno stanje) i teko isparljivog ulja.
Nekonvencionalno teko isparljivo gorivo je simulirano mainskim uljem, koje vrlo
malo isparava za vreme posmatranog vremena razvoja mlaza. Teno gorivo, u svim
170
numerikim eksperimentima, se uvodi u FS protokom od 0,007759 kg/s, pri emu je
ukupni maseni protok vazduha (vazduh u mlaznici + vazduh za fluidizaciju), u svim
numerikim eksperimentima, bio isti 0,11627 kg/s. Izvedena je serija numerikih
eksperimenata sa masenim udelom vode u gorivu u opsegu od 0 do 0,6. Na slici 7.3. su
dati rezultati simulacije rasporeda zapreminskog udela gasne faze (poroznosti) u
fluidizacionom reaktoru, prilikom doziranja teko isparljivog tenog goriva, sa i bez
sadraja vlage, pri istim ukupnim protocima materijala koji se dozira. Slike pokazuju
rasporede poroznosti posle poetnog vremenskog perioda formiranja mlaza, pri napred
pomenutim graninim uslovima. Jasno se vidi kako voda u gorivu utie na proirenje
prodora mlaza za doziranje goriva.
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3
0
0.1
0.2
0.3
0.95
0.91
0.87
0.82
0.78
0.74
0.70
0.66
0.62
0.57
0.53
0.49
0.45
Poroznost
>

a)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3
0
0.1
0.2
0.3
0.95
0.91
0.87
0.82
0.78
0.74
0.70
0.66
0.62
0.57
0.53
0.49
0.45
Poroznost
>
b)
Slika 7.3. Promena poroznosti sloja prilikom uvoenja tenog teko isparljivog goriva a)
bez sadraja vode, b) pomeanog sa vodom sa masenim udelom vode u gorivu od 60%
Slika 7.4. pokazuje rezultate simulacije raspodele masenog udela motornog ulja
pri doziranja tenog goriva, u toku razvoja mlaza (0,05s). Razmatrana su dva sluaja
kada: a) gorivo ne sadri vodu i b) maseni udeo vlage u gorivu 0,6. Zone spektra od
svetloplave do narandaste (sl. 7.4 a i b) predstavljaju oblast koja sadri gorivu smeu
ulja i kiseonika, a plava zona odgovara podstehiometrijskom odnosu goriva i kiseonika,
dok crvena oblast odgovara veoma malim koncetracijama goriva. Prikazani rezultati
simulacije raspodele masenih udela kiseonika i goriva u prvim trenucima doziranja
goriva u FS (sl. 7.4 c i d), pokazuju da je zona izmeanosti ulja sa kiseonikom, u odnosu
povoljnom za sagorevanje, znatno vea za sluaj doziranja goriva sa sadrajem vlage.
171
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.0666
0.0611
0.0555
0.0500
0.0444
0.0389
0.0333
0.0278
0.0223
0.0167
0.0112
0.0056
0.0001
Maseni udeo
ulja
>
)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.0666
0.0611
0.0555
0.0500
0.0444
0.0389
0.0333
0.0278
0.0223
0.0167
0.0112
0.0056
0.0001
Maseni udeo
ulja
>

)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
1 6.5 12 17.5 23 28.5 34 39.5 45 50.5 56 61.5 67 72.5 78 83.5 89 94.5100
Normalizovanodnosmasenihudela kiseonika i ulja
>
c)
Sirina sloja [m]
V
i
s
i
n
a
[
m
]
0 0.1 0.2 0.3 0.4
0
0.1
0.2
0.3
1 6.5 12 17.5 23 28.5 34 39.5 45 50.5 56 61.5 67 72.5 78 83.5 89 94.5100
Normalizovan odnos masenih udela kiseonika i ulja
>
d)
Slika 7.4. Distribucija masenog udela motornog ulja u FS, kad se gorivo dozira a) bez, b)
sa vodom; distribucija normalizovanih odnosa masenih udela kiseonika i ulja kada se
gorivo dozira c) bez, d) sa vodom
Prikazani rezultati pokazuju da su zone gorive meavine mainskog ulja i
kiseonika znatno vee u sluaju doziranja goriva sa sadrajem vode.
172

Slika 7.5. Udeo prostora sa gorivom smeom u zavisnosti od masenog udela vode u gorivu
Na dijagramu sa slike 7.5., dat je kvantitativni indikator uticaja sadraja vode u
mlazu na efekat meanja teko isparljivog goriva sa kiseonikom iz vazduha za
fluidizaciju, nakon perioda formiranja mlaza u FS. Ovaj kvantitativni pokazatelj se
zasniva na praenju odnosa broja kontrolnih zapremina sa gorivom smeom i ukupnog
broja CV u FS (isto kao i u sluaju mlaznog doziranja lako isparljivih goriva u FS).
Prikazana analiza rezultata simulacije pokazuje da povean sadraj vode u tenom teko
isparljivom gorivu doziranom direktno u sloj, utie na poveanje oblasti sa gorivom
meavinom. Ovo jasno pokazuje da udeo vode u tenom gorivu koje se mlazno direktno
dozira u fluidizovan sloj, poveava efekat meanja goriva i oksidatora.
Dakle, analiza rezultata numerike simulacije horizontalno doziranog goriva u
fluidizaciono loite, primenom kinetikog modela za granularno strujanje, pokazuje da
sadraj vode u mlazu sa gorivom poveava udeo prostora, odnosno protoka sa gorivom
smeom, odakle se moe zakljuiti da udeo vode u gorivu potpomae efekat meanja
goriva i oksidatora, u zoni neposredno iza dozatora. Pri tome, efekat boljeg meanja
volatila goriva sa oksidatorom, usled naglog prelaska vode u parno stanje i proirenja
ulaznog mlaza kod lake isparljivih goriva, ima izraeniji uticaj od efekta razbijanja
173
tenog goriva na sitne kapi, koji je izraeniji kod teko isparljivih goriva. Na ovaj nain
je objanjen efekat povlaenja zone sagorevanja dublje u fluidizovan sloj, registrovan
prilikom eksperimentalnih ispitivanja razliitih tenih goriva. Pored toga, simulacije su
pokazale da voda u gorivu utie na proirenje udela gasne faze u sloju i na taj nain
poveava dubinu prodora bonog mlaza u fluidizirani sloj.
Prezentirani rezultati su od praktinog znaaja za optimizaciju sagorevanja
razliitih tenih goriva u FS, naroito onih nekonvencijalnih, kao to su naftni talozi i
otpadne tene materije, ije bi se sagorevanje pospeilo uvoenjem odgovarajue
optimalne smee goriva i vode. Ovde se treba podsetiti (Poglavlje 6.5.) da je meanje
tekih tenih goriva sa vodom poeljno i sa aspekta olakanog transporta do dozatora i
samog doziranja, usled smanjenja viskoznosti emulzije.

174
8. TEHNOLOKO IDEJNO REENJE SAGOREVANJA TTG-A U
FLUIDIZOVANOM SLOJU
U ovom trenutku je reavanje problema akumulacije TTG (kao to je talog u
rezervoarima sirove nafte) problematino sa stanovita zatite ivotne sredine, jer se
eliminacija ovih materija ne izvodi potpuno u skladu sa vaeim ekolokim normama.
Tehnologija sagorevanja TTG u fluidizovanom sloju bi se mogla koristiti za unitavanje
taloga iz rafinerija i iz dr. rezervoara tenog goriva irom republike Srbije (sa preko
1600 javnih i 500 internih benzinskih stanica), uz istovremeno iskorienje njegovog
energetskog potencijala. Na osnovu eksperimentalnih istraivanja sagorevanja TTG-a u
eksperimentalnom postrojenju sa FS dobijene su smernice za usvajanje idejnog
tehniko-tehnolokog reenja i za industrijsko postrojenje (slika 8.1).
Slika 8.1. Tehnoloka ema predloenog reenja
Predmetno gorivo se skladiti u rezervoaru, snabdevenom grejaima za
razgrevanje goriva. Gorivo se transportuje pumpom do mlaznice, kroz koju se uz pomo
zagrejanog vazduha uduvava u fluidizovani sloj. Ujedno se istom pumpom vri i
meanje goriva u rezervoaru da bi se spreilo raslojavanje, odnosno da bi se zadrala
njegova homogenost. Ukoliko je potrebno (ukoliko predmetno gorivo ima visok sadraj
sumpora) u sloj se istovremeno unosi i krenjak, radi vezivanja sumpora iz goriva u
procesu sagorevanja.
8. TEHNOLOKO IDEJNO REENJE SAGOREVANJA TTG-A U FS
175
Potpala se vri gasom (iz gasne stanice ili boce), a za podrku vatri moe se
neposredno iznad sloja uvoditi i lako ulje za loenje, koje se do mlaznice kroz koju se
uvodi transportuje pumpom. Predviena je i mogunost uvoenja lakog ulja za loenje
ili gasa u sam sloj. Uvoenje lakog ulje za loenje ili gasa, alternativno, u sloj se
predvia kao podrka vatri ukoliko doe do drastinog pada u kvalitetu osnovnog goriva
odnosno mulja ili u periodu starta.
Vazduh za sagorevanje se mea sa isparenjima iz rezervoara za TTG. Nastala
meavina se mea sa vazduhom iz okoline (kompresorskim vazduhom) i uvodi u
fluidizovani sloj.
Pri vrhu loita sa fluidizovanim slojem nalazi se komora sa gasnim gorionikom
ili gorionikom na lako ulje za loenje, i razmenjivaem toplote dimni gasvoda, tzv.
sekundarna komora za dogorevanje. Ova komora sa gasnim gorionikom slui da se na
visokim temperaturama sagore eventualno preostale tetne materije/gasovi. Konkretno
tehnoloko reenje komore za dogorevanje, odnosno regulisanje vrednosti temperature
potrebne (900-1200
o
C) za dogorevanje-spaljivanje materija nesagorelih u
fluidizovanom sloju i iznad njega, kao i potreban vremenski interval zadravanja gasa u
istoj zavisi od karakterizacije predmetnog goriva. Time se ostavlja mogunost da
ukoliko doe do drastinih promena u sastavu goriva, u odnosu na ispitivano, postoje
mogunosti njegovog apsolutno bezbednog sagorevanja. Predloeno reenje je u skladu
sa evropskim standardima za sagorevanje opasnih materija
*
[153, 154, 155]. Treba
napomenuti da se predlae reenje koje se koristi za sagorevanje ivotinjskog otpada,
koji je u principu znatno opasniji od goriva-mulja ije se sagorevanje predvia u
predmetnom sluaju (uobiajeno su to temperature oko 900-1100
o
C i boravak produkata
sagorevanja u prostoru najmanje 2 sekunde). To je razlog zato je ova sekundarna
komora predstavljena isprekidanom linijom (slika 8.1), jer ona nije obavezna. Ukoliko
se ipak ugradi i u sluaju kad gasni gorionik ne radi komora moe samo pospeiti
kvalitet sagorevanja jer se pomou nje produava vreme zadravanja, eventualno,
nedogorelih komponenata dimnog gasa.

*
Uredbama evropskog parlamenta i Saveta EC 1069/2009 i EU 142/2011 (koje zamenjuju staru uredbu
1774/2002), izvrena je kategorizacija ivotinjskih otpadnih materija; Direktiva 2000/76/EC pokriva
insineracijska i koinsineracijska postrojenja.
176
Zagrejana voda iz razmenjivaa se moe koristiti u nekom tehnolokom procesu
ili kao dopuna u postojeem sistemu potroaa tople vode (koja se koristi za grejanje ili
neke tehnoloke svrhe).
Dimni gasovi se transportuju do otpraivaa tj. filtera, gde se iz njih uklanjaju
estice. Otpraiva (filter, ciklon ili multiciklon) moe biti razliite konstrukcije u
zavisnosti od eljenog stepena izdvajanja estica i moe se komercijalno nabaviti na
tritu. Predviena je kontinualna kontrola preienog, od estica, dimnog gasa na
njegovom izlazu ka dimnjaku. Na taj nain se moe, pomou automatske kontrole,
uticati na kvalitet sagorevanja ili u eventualnim akcidentnim situacijama zaustaviti
proces sagorevanja.
estice pepela iz sloja, kao i estice prikupljene u filteru, u sluaju spaljivanja
naftnog mulja bi ulazile u proces solidifikacije, gde bi se, uz pomo cementa, vode,
ljunka i aditiva, dobijali betonski blokovi, koji se mogu transportovati do deponija ili
koristiti za druge namene, recimo u graevinskoj industriji. U sluaju sagorevanja
istroenih ulja i masti iz hladne valjaonice bi estice pepela iz sloja, kao i estice
prikupljene u otpraivau, ulazile nanovo u tehnoloki proces proizvodnje elika zbog
visokog sadraja Fe
2
O
3
u pepelu ili bi se koristile u procesu solidifikacije za pripremu
briketa koji bi se koristili u graevinarstvu.
Predloeno tehnoloko reenje ne samo da reava problem taloga u rezervoarima
sirove nafte, na ekoloki prihvatljiv nain, ve istovremeno omoguava iskorienje
istog u energetske svrhe kao goriva sa izraenim energetskim potencijalom.
Kotao sa fluidizovanim slojem moe biti parni, toplo ili vrelovodni zavisno od
svrhe i tehnolokog procesa koji troi proizvedenu toplotnu energiju kotla.

8.1 Probni rezultati solidifikacije pepela cementnim postupkom
U okviru linije za ekoloki opravdano i energetski isplatljivo uklanjanje TTG-a,
jedan od vanih segmenata je i solidifikacija sagorevanjem dobijenog pepela, u cilju
imobilisanja njegovih potencijalno opasnih konstituenata, na nain da se ne ugrozi
ivotna sredina.
Pepeo dobijen nakon sagorevanja TTG-a u FS se moe iskoristiti u graevinarstvu
na vie naina u zavisnosti od njegovog hemijskog sastava i to:
177
- za izradu betonskih blokova
- kao punila (filtera) pri izradi asfaltnih meavina,
- za kreno - silikatne opeke,
- za putne konstrukcije i izradu podloge prilikom izgradnje autoputeva itd.,
i to na nain da opasne materije ostanu zarobljene u opeci/betonu.
U ovom potpoglavlju je dat prikaz rezultata proba solidifikacije pepela naftnog
taloga iz rezervoara Rafinerije nafte u Panevu, u cilju dobijanja solidifikata (betonskog
bloka) koji zadovoljava ekoloke kriterijume uz najmanju cenu kotanja solidifikacije.
Provera kvaliteta inertizacije pepela naftnog mulja vrena je putem proba leaking test-
a, a mehanika otpornost solidifikata odreivanjem vrstoe solidifikovanih uzoraka
pepela.
Eksperimentalna ispitivanja su podrazumevala:
- pripremu cementnih matriksa definisanog sastava;
- ispitivanje mehanike otpornosti cementnih matriksa i
- ispitivanje izluivanja jona metala imobilisanih u cementnom matriksu, u statikim
uslovima, primenom standardne metode po Hespe-u.
Tano definisan sastav cementnih matriksa naveden je u tabeli 8.1. Materijali koji
ine sastav cementnog matriksa su:
- portland cement , PC-35 (MPa), proizvoa Lafarge
- pesak -Moravac, granulata 2-4 mm
- destilovana voda, elektroprovodnosti G 1,5 10
6
/cm i vrednosti pH = 6,2
- pepeo
- superplastifikator FB.
Tabela 8.1. Sastav cementnih matriksa za izradu uzoraka koji se podvrgavaju ispitivanju
izluivanja i mehanikih osobina, sraunat na V=1dm
3
Cementni matriksi
SASTAV 1 2 3 4
Cement (g) 500 380 380 380
Pepeo (g) 250 286 380 96
Pesak (g) 250 95 191 287
Voda (ml) 450 255 306 178
Superplastifikator (ml) 1 1 1 1
Korienjem mealice sa planetarnim nainom meanja postignut je stepen
itkosti mase koja obezbeuje prenos cementnog matriksa u pripremljene kalupe uz
178
postizanje visoke homogenosti njegove strukture. Nakon perioda od 28 dana suenja
cementnih matriksa u laboratorijskim uslovima vreno je ispitivanje njihove mehanike
otpornosti odreivanjem vrstoe na pritisak, standardnom metodom
*
(SRPS
U.M1.020:1993). U tu svrhu koriena je se hidraulina presa, opsega 0 140 MPa.
Uzorci cementnih matriksa koji su se ispitivali bili su dimenzije kocke stranica 10 cm.
Ispitivanjem mehanike otpornosti na pritisak dobijena je srednja mehanika
otpornost ispitivanih cementnih matriksa od 18,3 MPa.
Efikasnost imobilizacionih postupaka praena je korienjem testa izluivanja,
odnosno, odreivanjem koncentracije metala koji su u toku odreenog vremena iz
imobilisane faze preli u mobilnu fazu, gde se smatraju potencijalno opasnim i
biodostupnim. Ispitivanje izluivanja u statikim uslovima jona metala Mn, Pb, Cu, Zn i
B imobilisanih u cementnom matriksu vreno je standardnom metodom po Hespe-u
[156]. Ova metoda predvia ispitivanje izluivanja radionuklida iz cementnog matriksa
oblika ortocilindra, H = 2r = 4,5 cm, koji je u potpunosti potopljen u 0,4 l destilovane
vode. Eksperiment po Hespe-u se izvodi na temperaturi T = 25 5
o
C. Za ispitivanje
izluivanja i u statikim i u dinamikim uslovima koristi se posue izraeno od plastike
(PE), oblika cilindra H = 13 cm, D = 9 cm. Rastvor za izluivanje predstavlja homogen-
jednofazni sistem koji ine destilovana voda kao rastvara i rastvorljive komponente iz
strukture cementnog matriksa. Rastvor za izluivanje se izmenjuje nakon sledeih
vremenskih perioda: 1. dan, 3. dan, 5. dan, 7. dan, 14. dan, 21. dan, 28. dan. Svaka
izmena rastvora za izluivanje predstavlja inkrementalni doprinos ukupno izluenoj
koncentraciji metala.
Iz navedenih ispitivanja [157] zakljueno je da:
- Mn i Pb se uopte ne izluuju iz cementnih matriksa 1, 2, 3, 4,;
- Cu i Zn se vrlo malo izluuju iz cementnih matriksa, s tim to je i izluivanje Cu
zanemarljivo, a sva koliina Zn se izlui u prvih tri dana, mehanizmom spiranja sa
povrine cementnih matriksa;
- B se znaajno izluuje i to iz svih cementnih matriksa i nema uspostavljanje
ravnotee izluivanja B ni posle 28 dana;
- nema funkcionalne povezanosti izmeu sastava i koliine konstituenata cementnih
matriksa;

*
Beton - Odreivanje vrstoe pri pritisku betonskih tela izraenih od sveeg betona
179
- mehanike osobine ispitivanog cementnog matriksa su zadovoljavajue.
Ovim probama je dokazano da se cementnim blokovima mogu vezati tetni
minerali iz pepela naftnog mulja. Ispitivani probni cementni matriksi nisu spreili
izluivanje bora, stoga su dodatna eksperimentalna istraivanja radi utvrivanja tanih
uticaja aditiva, sastava i naina vezivanja mikroelemenata u cement i beton koji se
proizvodi u naoj zemlji, neophodna, to prevazilazi okvire ove teze.

8.2 Procena godinjih energetskih uteda na osnovu predloga tehnolokog
reenja
Predloeno tehnoloko reenje ne samo da reava problem taloga u rezervoarima
sirove nafte, na ekoloki prihvatljiv nain, ve istovremeno omoguava iskorienje
istog u energetske svrhe kao goriva sa izraenim energetskim potencijalom.
Godinji kapacitet od 3000 t naftnog mulja, koliko se u rezervoarima Rafinerije
Panevo akumulira godinje, prema predloenom reenju, omoguio bi izgradnju kotla
korisne snage oko 1 do 1,5 MW. Takav kotao bi mogao da radi 300 dana godinje 24 h
dnevno. Srednji energetski ekvivalent 1 t naftnog mulja Rafinerije Panevo iznosi
priblino 0,4 t mazuta, to znai da bi se primenom jednog ovakvog kotla ostvarivala
uteda od 1200 t mazuta godinje.
Kao optimalno postrojenje, koje bi bilo izgraeno, u cilju reenja problema
odlaganja naftnog mulja uz energetske utede, usvojen je toplovodni kotao. Procena
godinjih uteda, primenom jednog ovakvog kotla je data u tabeli 8.2.
Tabela 8.2. Godinje utede
Parametar Vrednost
Raspoloiva koliina naftnog mulja u rezervoarima
Rafinerije Panevo (A)
250 t/mesec
Toplotna mo naftnog mulja (srednja vrednost u
Rafineriji Panevo)
15 000 kJ/kg
Stepen korisnosti novog kotla 0,8
Prosena snaga novog kotla pri radu tokom cele
godine (12 meseci)*
1,447 MW
Cena mazuta** 65170 din/t
180
Devizni kurs za *** 112,9430 dinara/
Cena mazuta u (B) 577 /t
Srednji energetski ekvivalent 1 t naftnog mulja
Rafinerije Panevo (V)
0,4 t mazuta
Godinja uteda koja se ostvaruje zamenom
mazuta naftnim muljem iz rezervoara Rafinerije
Panevo (A 12 B V)
692420 /god
Trenutni trokovi odvoenja naftnog mulja iz
Rafinerije Panevo (G)
50 /t
Godinja uteda koja se ostvaruje
izbegavanjem odvoenja naftnog mulja iz
Rafinerije Panevo (A 12 G)
150 000 /god
Ukupna godinja uteda**** 842420 /god

Napomena:
* - Reim rada 120/80C
** - Vaee veleprodajne cene sa akcizom i PDV-om NIS Jugopetrol od
20.11.2012. god. [158]
*** - Prema zvaninoj kursnoj listi za 21. novembar 2012.
****- U okviru navedenih analiza nije uzet u obzir mogu ekonomski efekat
korienja solidifikovanog pepela kao graevinskog materijala.

Detaljna procena investicionih ulaganja za predloeno reenje je data u literaturi
[159]. Na osnovu ovih podataka vreme povraaja investicionog ulaganja je oko 14
meseci.

181
9. ZAKLJUAK
Srbija ima znatan energetski potencijal u obnovljivim i drugim nekonvencijalnim
izvorima energije, ali je on u nedovoljnoj meri iskorien. Najvei izazov u upotrebi
obnovljivih i alternativnih vidova energije predstavlja prelazak na istije tehnologije
uz postizanje ekonomske isplativosti. Cilj Srbije je da, i pored tehnolokih izazova,
nerazvijenog trita, nedostatka iskustva, odreenih zakonskih i administrativnih
ogranienja, povea udeo energije iz obnovljivih i alternativnih izvora u potronji, to je
i njena obaveza koja proistie iz lanstva u Energetskoj zajednici Jugoistone Evrope i
preduslov za integraciju u energetsko trite EU.
Meu definisanim ciljevima odrivog razvoja energetike Srbije [160] nalaze se:
poboljanje energetske efikasnosti, sigurnost i stabilnost snabdevanja, korienje
obnovljivih izvora energije, upravljanje otpadom i smanjenje zagaenja ivotne sredine.
Jedan od naina za istovremeno ispunjavanje niza ovih ciljeva je i korienje
nekonvencijalnih alternativnih goriva u koja spadaju i tena goriva opisana u ovoj tezi.
Ova goriva se mogu sagorevati samostalno ili uz podrku nekog komercijalnog goriva,
pa u izvesnoj meri mogu biti supstituenti fosilnim energentima, ime se unapreuje
sigurnost snabdevanja domae privrede, a uz primenu tehnologije sagorevanja u
fluidizovanom sloju istovremeno se postie i zadovoljenje ekolokih normi. Tehnologija
sagorevanja u fluidizovanom sloju pored toga to termikom razgradnjom omoguava
efikasno i ekoloki opravdano uklanjanje istroenih, otpadnih i balastnih tenih materija
u industrijskim procesima, ime reava problem njihovog kontrolisanog i
nekontrolisanog odlaganja, omoguava i njihovo energetsko iskorienje, to je
primenom drugih tehnologija vrlo teko i najee neizvodljivo. Vano je istai da je
ova tehnologija preporuena od strane EU za sagorevanje otpadnih materija, pre svega
zbog svoje velike termike inertnosti i uobiajenih temperatura sagorevanja za ovaj tip
loita (850
o
C) koje su optimalne sa aspekta smanjene koncentracije NO
x
jedinjenja u
dimnim gasovima, kao i sa aspekta efikasnosti odsumporavanja krenjakom u samom
loitu, pa ako nisu registrovane opasne materije u sastavu goriva, osim ciklona ili
vreastih filtera za izdvajanje estica iz dimnog gasa nisu potrebni drugi dodatni ureaji
za preiavanje dimnih gasova.
9. ZAKLJUAK
182
Bolje razumevanje efekata, znaaja i pravilnog naina korienja tenih
nekonvencijalnih goriva, e utoliko pre dovesti do ostvarenja koristi od njihove
upotrebe. Kao doprinos tim naporima, u ovoj tezi su prezentirani rezultati istraivanja
kompleksnih strujno-termikih procesa pri sagorevanju tekih tenih goriva u
fluidizovanom sloju sa ciljem razvoja energetski efikasne i ekoloki prihvatljive
tehnologije za termiku dezintegraciju ovih goriva. U tu svrhu su oformljeni
matematiko-numeriki modeli koji su primenjeni za detaljnu simulaciju prodora
bonog mlaza u fluidizovani sloj (FS), prvenstveno sa aspekta doziranja gasovitog i
tenog goriva u loite sa FS i izvedene serije merenja na poluindustrijskoj
eksperimentalnoj instalaciji sa FS pri sagorevanju vie vrsta tenog goriva.
Detaljno poznavanje i razumevanje procesa doziranja goriva i njegovog meanja
sa inertnim materijalom i vazduhom u okviru radnog prostora loita je od izuzetnog
znaaja za definisanje optimalnih radnih parametara loita. Vanu ulogu, pri tome
imaju parametri uvoenja bonog mlaza fluida u FS, a numerike simulacije
predstavljaju efikasno sredstvo za analizu moguih tehnikih reenja uvoenja eljene
koliine goriva i postizanja to efikasnijeg meanja sa inertnim materijalom sloja.
U okviru teze su primenjena dva dvodimenzijska matematiko-numerika (CFD)
modela mlaznog doziranja u FS: sopstveni fluid-porozni medijum i granularni Euler-
Euler (KTGF) model simulacije FS. Oba modela pri tom koriste dvo-fluidni pristup
modeliranja gde se gas i gusta faza FS (sistem gas-estice pri uslovima minimalne
fluidizacije) posmatraju kao dva fluida sa razliitim karakteristikama. U transportnim
jednainama prenosa koliine kretanja efektivnog fluida, koji predstavlja gustu fazu FS,
modelirana je interakcija fluid-estice pri uslovima minimalne brzine fluidizacije, kao i
interakcija izmeu samih estica.
Prvi od dva numerika modela predstavljena u ovom radu je fluid-porozni
medijum model prodora gasovitog mlaza u fluidizovani sloj, zasnovan na postupku
prorauna kod koga se gusta faza FS posmatra kao fiksni porozni medijum. Interakcija
izmeu gasa i estica, kao i pojava mehuraste faze, je modelirana na osnovu bilansa sila
trenja izmeu gasa i estica u gustoj fazi FS, pri emu su uzete u obzir interakcije
izmeu estica i efekti sudara estica. Strujanje gasne faze kroz estinu (gustu) fazu i
zone sa mehurovima (bezestine zone) u FS je opisano pomou transportnih jednaina
prenosa koliine kretanja turbulentnog toka spregnutih sa jednainom kontinuiteta, uz
183
korekciju pada pritiska za zone ispunjene esticama u uslovima minimalne brzine
fluidizacije (gusta faza FS). Matematiki model sastavljen od seta meusobno
povezanih, nelinearnih parcijalnih diferencijalnih jednaina, reavan je numerikim
metodama baziranim na metodi kontrolnih zapremina i TEACH algoritmu, uz
formiranje niza sopstvenih algoritama i rutina, neophodnih za definisanje svih
specifinosti ovakvog sistema. Ovakav pristup modeliranju FS je pogodan za brze
inenjerske proraune stacionarnog stanja fluidizacionog medijuma u postrojenjima sa
FS.
Drugi numeriki postupak simulacije procesa u FS, predstavljen u tezi, je
dvofluidni Euler-Euler model, koji ukljuuje kinetiku teoriju granularnog toka
(KTGF), pri emu je primenjen profesionalan CFD kod (FLUENT 6.3.26) na
modeliranje interakcije izmeu fluida i estica fluidizovanog sloja. FLUENT dozvoljava
prisustvo vie faza u okviru jedne kontrolne zapremine numerike mree, definisanjem
zapreminskog udela svake faze. Usvojen je isti pritisak za sve faze, jednak pritisku
kontinualne faze. Momentna jednaina i jednaina kontinuiteta je reavana za svaku
fazu, pri emu su se za granularnu raunale granularna temperatura (fluktuirajua
energija estica), viskoznost usled napona smicanja i zapreminska viskoznost,
primenom kinetike teorije granularnog strujanja. Koeficijent otpora izmeu fluida i
granularne faze je definisan primenom Syamlal-O'Brien-ovog modela. Numeriko
reavanje seta parcijalnih diferencijalnih jednaina ovog modela je takoe obavljeno
primenom metode kontrolnih zapremina, pri emu je sprezanje polja brzina i pritiska pri
viefaznom strujanju izvreno primenom Phase Coupled SIMPLE (PCSIMPLE)
algoritma. Diskretizacija konvektivnih lanova je obavljena po uzvodnoj emi drugog
reda. Ovi prorauni su nestacionarni i modeliraju prve trenutke formiranja mlaza.
U cilju verifikacije, rezultati prorauna primenom predloenih CFD modela su
uporeeni sa rezultatima eksperimenata iz literature, kod kojih je na eksperimentalnom
2D modelu fluidizovanog sloja, uz pomo video-kamere, obavljen niz merenja duine
prodora bonog gasnog mlaza u FS. Rezultati numerikog prorauna primenom fluid-
porozni medijum modela FS i Euler-Euler granularnog modela se vrlo dobro slau
meusobno kao i sa eksperimentima i korelacijama Yates-a i Hong-a iz literature.
Numerikim simulacijama mlaznog doziranja goriva u fluidizovani sloj
razmatrana su dva uticajna parametra na sveukupni proces sagorevanja u sloju i to:
9. ZAKLJUAK
184
- duina prodora mlaza i
- intenzitet meanja komponenti (goriva u mlaznici i oksidatora u osnovnoj struji gasa
za fluidizaciju), primenom modela odranja hemijskih komponenti u FS.
Na osnovu rezultata numerike simulacije predloenim modelima je zakljueno da
na duinu prodora mlaza u FS izuzetan uticaj ima brzina fluida na izlazu iz mlaznice,
dok ugao nagiba mlaza u odnosu na horizontalan poloaj, kao i dubina uranjanja
mlaznice, imaju manji uticaj na duinu prodora mlaza u FS.
Analizom rezultata prorauna uticaja ulazne brzine goriva i ugla nagiba mlaza na
intenzitet meanja komponenti u sloju, dobijeni su podaci slini kao i u sluaju
numerike simulacije duine prodora mlaza u FS, tj. da intenzitet meanja znaajno
zavisi od ulazne brzine mlaza goriva, dok je uticaj ugla nagiba relativno slab. Meutim,
prilikom analize uticaja visine uvoenja goriva, pokazano je da dubina uranjanja
mlaznice u sloj, znaajno utie na intenzitet meanja hemijskih komponenti u FS, i to
tako da je znaajno vei intenzitet meanja kada se boni mlaz sa gorivom postavi u
niim zonama sloja, to nije bilo mogue zakljuiti samo na osnovu analize duine
prodora mlaza u FS.
Efekat boljeg meanja goriva i oksidatora pri dubljem postavljanju mlaznice u sloj
potvren je serijom eksperimenata na poluindustrijskoj eksperimentalnoj instalaciji sa
fluidizovanim slojem za sagorevanje tekog tenog goriva. Pri dubljem uranjanju
mlaznice u sloj zona intenzivnog sagorevanja se pomera dublje u sloj uz smanjenje
dogorevanja goriva iznad sloja, a direktan indikator efikasnijeg sagorevanja u sloju je
smanjena koncentracija CO u dimnim gasovima (u eksperimentu sa model gorivom pri
dublje uronjenoj mlaznici koncentracija CO u dimnim gasovima je vie nego deset puta
manja, nego u reimu sa plie uronjenom mlaznicom).
Pored potvrde rezultata numerikih modela, eksperimenti na pilot postrojenju sa
FS sa sagorevanjem nekoliko vrsta tenih goriva razliitih po sastavu i termo-fizikim
karakteristikama, su potvrdili znaaj adekvatne pripreme fluidizacionog loita i naina
doziranja tenih goriva u fluidizovan sloj. Osnovno teite zakljuaka vezanih za
izvrena ispitivanja podobnosti sagorevanja predmetnih tenih goriva u fluidizovanom
sloju odnosila su se na stabilnost i kvalitet sagorevanja to podrazumeva:

efikasnost (potpunost) sagorevanja, iji je direktan indikator koncentracija ugljen
monoksida u dimnim gasovima
185

zadovoljenje kriterijuma o zatiti ivotne sredine, merenjem emisije SO
x
i NO
x
u
dimnim gasovima

i lociranje zone intenzivnog sagorevanja, na osnovu izmerenih temperatura po visini
loita.
Analizom rezultata eksperimenata izvedeni su, pored osnovnog zakljuka da se
sagorevanje tekih tenih goriva, razliitog i neujednaenog sastava, generalno stabilno
i efikasno sagoreva u fluidizacionom loitu i sledei zakljuci:

Meanje tenog goriva sa vodom pored toga to olakava doziranje, dovodi i do
pomeranja zone intenzivnog sagorevanja dublje u fluidizovan sloj, uz smanjenje
emisije CO, ime se postie efikasnije sagorevanje. Efekat je naroito izraen kod
tenih goriva sa visokim sadrajem volatila, koja pokazuju tendenciju
postsagorevanja u prostoru loita iznad sloja.

Ni u jednom reimu sagorevanja predmetnih goriva nije registrovana koncentracija
tetnih gasova (CO, SO
x
i NO
x
) koja prekorauje zakonsku regulativu.

Veliki viak vazduha , zabeleen prilikom sagorevanja svih predmetnih tenih
goriva je posledica naina kontrolisanja temperature fluidizovanog sloja koja je
vrena regulisanjem protoka goriva.

Posmatranje plamena kroz revizioni otvor loita potvrdilo je postojanje intenzivnog
meanja u sloju prilikom svih ispitivanja, kao i dobre ispunjenosti plamena po
zapremini loita unutar sloja, ali je zabeleena i pojava plamena iznad
ekspandiranog fluidizovanog sloja, usled dogorevanja dela goriva koje je prolo
kroz sloj bez sagorevanja (u sluajevima sagorevanja pri manjim dubinama uranja
mlaznice u sloj, kao i pri doziranju goriva koje prethodno nije pomeano sa vodom).

Nije zabeleena aglomeracija i sinterovanje materijala sloja.
Kao to je navedeno, u okviru eksperimenata na pilot loitu sa doziranjem tenog
goriva u FS, uoeno je povlaenje zona intenzivnog sagorevanja ka oblastima dublje
ispod povrine sloja prilikom sagorevanja tenog goriva sa znaajnim sadrajem vode, u
odnosu na gorivo bez, odnosno sa manjim sadrajem vlage. Pored pretpostavke nekih
autora, koji ovaj efekat objanjavaju time to se meanjem goriva sa vodom odlae
poetak devolatalizacije, pa gorivo i gasovi due ostaju u sloju, u ovoj tezi se razmatrao
i drugi aspekt ove pojave. Naime, voda u gorivu intenzivira meanje goriva i oksidatora,
usled nagle ekspanzije pare na ulazu u loite, ime se poveava duina prodora mlaza u
9. ZAKLJUAK
186
FS u kome se gorivo dozira bono u sloj. Prema tome, naglim prelaskom vode u parno
stanje prilikom ulaska mlaza u zagrejan FS (900C), izaziva se proirenje ulaznog
mlaza i bolje meanje goriva sa oksidatorom (vazduhom), kao i razbijanje tenog (jo
neisparenog) goriva na sitne kapi i poveanje povrine dodira goriva sa oksidatorom.
Efekat je primeen i kod lako i tee isparljivih tenih goriva, pri emu kod lako
isparljivih goriva efekat boljeg meanja volatila goriva sa oksidatorom, usled proirenja
ulaznog mlaza, ima izraeniji uticaj od efekta razbijanja tenog goriva na sitne kapi.
U cilju potvrde pretpostavke o efektu boljeg meanja goriva sa oksidatorom kada
se teno gorivo, koje sadri znatnu koliinu vlage, dozira u fluidizaciono loite,
uraene su numerike simulacije prodora mlaza trofaznih sistema, primenom Euler-
Euler granularnog (KTGF) modela FS: gas (volatili, oksidator i vodena para), estice
sloja i tena voda/teno gorivo. Sluaj sagorevanja lako isparljivog goriva analiziran je
simuliranjem prodora mlaza koji sadri isparljive komponente goriva i tenu vodu, a
sluaj teko isparljivog goriva razmatran je simulacijom mlaza sa meavinom ulja i
vode. Kinetika isparavanja vode na ulasku u FS je definisana prema analogiji sa
modelom homogenih hemijskih reakcija, uz primenu Arrhenius-ovog izraza za
konstantu brzine reakcije promene faze. Ovim nestacionarnim proraunima modelirani
su prvi trenuci formiranja mlaza.
Primenjena su dva naina obrade rezultata numerike simulacije doziranja tenog
goriva u FS, u cilju kvantitativne analize uticaja sadraja vode u gorivu na izmeanost
volatila, odnosno dispergovanih kapi goriva i kiseonika iz vazduha za fluidizaciju. Oba
naina analize rezultata numerike simulacije horizontalno doziranog goriva u
fluidizaciono loite, pokazuju da sadraj vode u mlazu sa gorivom poveava udeo
prostora, odnosno protoka sa gorivom smeom, odakle se moe zakljuiti da udeo vode
u gorivu potpomae efekat meanja goriva i oksidatora, u zoni neposredno iza mesta
uvoenja mlaza. Pored toga, simulacijama je pokazano da voda u gorivu utie na
proirenje udela gasne faze u fluidizovanom sloju i na taj nain na ekspanziju prodora
mlaza u FS.
Na osnovu serije numerike simulacije procesa i eksperimentalnih ispitivanja
sagorevanja razliitih tekih tenih goriva na pilot instalaciji sa FS, predloeno je
originalno tehnoloko idejno reenje sagorevanja TTG-a u fluidizovanom sloju, sa
odsumporavnjem na licu mesta, u zavisnosti od kvaliteta i karakteristika goriva.
187
Predloeno tehnoloko reenje ne samo da reava problem odlaganja TTG, na ekoloki
prihvatljiv nain, ve istovremeno omoguava iskorienje istog u energetske svrhe.
Osloboena toplotna energija bi se koristila u proizvodnom procesu ili za komunalno
grejanje. Pri tome je, meutim, prioritet reavanje ekolokih problema, a toplotna
vrednost TTG-a omoguava dodatnu potencijalnu prednost sagorevanja. Sa druge
strane, sagorevanje ovakvih tenih, ali viskoznih i gustih materija neujednaenog
sastava nije lako reiti, uz istovremeno zadovoljenje ekolokih normi, to je bio kljuni
problem prilikom iznalaenja optimalnog tehnikog reenja.
U okviru ovog tehnolokog reenja predviena je i inertizacija pepela dobijenog
sagorevanjem TTG-a putem solidifikacije pa su u tezi prikazani i probni rezultati
solidifikacije. Provera kvaliteta cementnih matriksa sa pepelom naftnog mulja vrena je
putem proba leaking test-a, a mehanika otpornost solidifikata odredjivanjem vrstoe
solidifikovanih uzoraka pepela. Ovim probama je dokazano da se cementnim blokovima
mogu vezati tetni minerali iz pepela naftnog mulja. Ispitivani probni cementni matriksi
nisu spreili izluivanje bora, stoga su neophodna dodatna eksperimentalna istraivanja
radi utvrivanja tanih uticaja aditiva, sastava i naina vezivanja mikroelemenata u
cement i beton koji se proizvodi u naoj zemlji, to prevazilazi okvire ove teze.
Takoe je uraena i procena godinjih uteda, primenom jednog ovakvog
postrojenja, koja iznosi 842420 evra godinje uz napomenu da u okviru navedenih
analiza nije uzet u obzir mogu ekonomski efekat korienja solidifikovanog pepela kao
graevinskog materijala.
Drava je usvojila nacionalnu strategiju za upravljanje otpadom, koja e u
potpunosti uvesti evropske standarde u oblasti iskorienja otpada do 2019. Reavanje
problema nagomilavanja tenih otpadnih materija iz rafinerija, metalurke, prehrambene
i dr. grana industrije i njegovog neadekvatnog uklanjanja, sagorevanjem u
fluidizovanom sloju uz iskorienje toplotne moi ovih materija osim ekolokog i
energetskog imalo bi i iri drutveno-ekonomski znaaj koji se ogleda u:

angaovanju domae tehnologije i goriva - alternativnih izvora energije,

istraivanju tehnikih i ekonomskih uslova za solidifikaciju pepela nastalog
sagorevanjem tekih tenih goriva,

bezbeivanju znaajnog broja novih radnih mesta, ime se postie pozitivan
socijalni uticaj u zemlji,
9. ZAKLJUAK
188

promociji saradnje domaih istraivakih i razvojnih centara sa slinim institucijama
u inostranstvu sa mogunou udruivanja i zajednikog delovanja na
meunarodnom tritu.

Nauni doprinos ove doktorske teze se pre svega ogleda u prezentovanim
rezultatima obimnih eksperimentalnih istraivanja koja su omoguila verodostojan opis
sloenih procesa koji se javljaju pri sagorevanju tekih tenih goriva, kao to su:
definisanje kinetike procesa i izbor optimalnih reima rada u zavisnosti od kvaliteta i
karakteristika goriva, pri emu je akcenat stavljen na uticaj sadraja vlage u gorivu i
lociranje zone intenzivnog sagorevanja goriva doziranog u sloj. Pored toga, posebna
panja je posveena problemima doziranja goriva direktno u FS.
Oformljen su matematiko-numeriki modeli primenjeni na numeriku simulaciju
procesa vezanih za mlazno doziranje goriva u loite sa fluidizovanim slojem.
Dvodimenzijski matematiko-numeriki modeli mlaznog doziranja u FS, sastavljeni su
od vie meusobno spregnutih segmenata, kao to su model turbulentnog strujanja gasa,
model strujanja u poroznom medijumu, odnosno kinetiki model granularnog toka, kao
i model turbulentnog meanja viekomponentnih i viefaznih sistema. Matematiki
modeli sadre set meusobno povezanih, parcijalnih diferencijalnih jednaina, koje su
reavane numerikim metodama baziranim na TEACH algoritmu, odnosno FLUENT-
ovim kodom, uz formiranje niza sopstvenih algoritama i rutina, neophodnih za
definisanje svih specifinosti ovakvog sistema. Razvijeni programi za numeriku
simulaciju prodora mlaza su veoma korisni prilikom formiranja reenja za sagorevanje
tenog i gasovitog goriva u reaktoru sa FS, jer se pomou njih moe brzo i relativno
jednostavno analizirati niz moguih tehnikih reenja uvoenja eljenog kapaciteta
goriva u reaktor sa FS, a da se postigne to efikasnije meanje sa inertnim materijalom
FS. Pored toga, razvijen Euler-Euler granularni model fluidizovanog sloja je korien za
analizu efekta registrovanog u okviru eksperimenata na fluidizacionom pilot loitu sa
doziranjem tenog goriva u sloj, kada je uoeno povlaenje zona intenzivnog
sagorevanja prema oblastima dublje ispod povrine sloja prilikom sagorevanja tenog
goriva sa znaajnim, u odnosu na gorivo sa manjim sadrajem vode, tj. u odnosu na
gorivo koje nije predmeano sa vodom.
189
Zakljuak proistekao iz rezultata eksperimenata i numerike simulacije, da voda u
gorivu potpomae efekat meanja goriva i oksidatora u sloju, usled naglog prelaska
vode u parno stanje i proirenja ulaznog mlaza kod lake, odnosno usled razbijanja
tenog goriva na sitne kapi, kod teko isparljivih goriva je krucijalni doprinos ove teze.
Prezentirani rezultati su od praktinog znaaja za optimizaciju sagorevanja razliitih
tenih goriva u FS, naroito onih nekonvencijalnih, kao to su naftni talozi i otpadne
tene materije, ije bi se sagorevanje optimizovalo uvoenjem odgovarajue smee
goriva i vode.
Na osnovu serije eksperimentalnih ispitivanja i numerike simulacije procesa
sagorevanja razliitih tekih tenih goriva na pilot instalaciji sa FS, predloeno je
originalno reenje termike dezintegracije TTG u loitu sa FS.

Tehnologija sagorevanja u fluidizovanom sloju tenih i drugih materija sa
karakteristikama nekovencijalnih, najee niskokalorinih goriva prua pregrt
mogunosti za dalja istraivanja kako eksperimentalna tako i u razvoju modela
fluidizacije i mlaznog doziranja.
Kao nastavak istraivanja koja su izneta u ovoj tezi u saradnji Laboratorije za
termotehniku i energetiku Instituta Vina i preduzea TIPO kotlogradnja, u okviru
projekta TR18219 Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj, napravljen
demonstracioni, industrijski kotao za sagorevanje otpadnih materija (snage 500 kW) u
krugu Fabrike kotlova TIPO iz Beograda. Na ovom demonstracionom postrojenju su
izvedena probna ispitivanja sa sagorevanjem vrstih otpadnih materija papirnog mulja
otpada iz tehnologije prerade reciklanog papira i nekomercijalnog kolubarskog uglja
sitne granulacije sa doziranjem na sloj. Kao nastavak navedenih istraivanja planira se
proirenje spektra materijala koji se moe sagorevati u razvijenom loitu, to
podrazumeva, u prvom redu, razvoj i konstrukciju dodatnih sistema za doziranje
insineracionog goriva u i na sloj inertnog materijala, kao i linije za uvoenje dopunskog
goriva u cilju podrke sagorevanja otpadnog materijala sa izrazito niskom toplotnom
moi, odnosno veoma neujednaenog sastava. Unapreenjem i nadgradnjom
demonstracionog kotla, formirala bi se eksperimentalna baza sagorevanja razliitih
otpadnih materija u FS u industrijskim razmerama.
9. ZAKLJUAK
190
Kako demonstraciono postrojenje ima mogunost kontrolisanja temperature sloja
putem izmenjivaa toplote, naredna ispitivanja bi trebalo biti usmerena ka odreivanju
parametara sagorevanja u zavisnosti od promene vika vazduha. Takoe bi trebalo
planirati i ispitivanja temperaturskog polja u radijalnom pravcu, kao i uzorkovanje gasa
na vie mesta po visini loita.
Dalja nauna istraivanja pre svega bi trebalo bazirati na razvoju predloenih CFD
modela uvoenjem monofaznih i heterogenih hemijskih reakcija, kao i uvoenjem 3D
simulacije kojom bi se mogli simulirati realni uslovi doziranja goriva kroz mlaznicu u
sloju.
iroka tema kao to je sagorevanje u fluidizovanom sloju tenih i drugih
nekonvencijalnih goriva svakako prua mnogo prostora za dalja nauna istraivanja, a
ovde su pobrojana samo neka moda najvanija i najinteresantnija sa stanovita autora.

191
REFERENCE

[1] Patiaka, D., Quality Control of Enviromentally Friendly Fuels, Laboratory Methods
for Air pollution Control, INTERREG III A/CARDS, Greece-F.Y.R.O.M., 2007,
http://library.certh.gr/libfiles/PDF/PATIAKA-EKETA-1638-QUALITY-
CONTROL-in-Seminar-2-PP-279-290-Y-2007.pdf%22
[2] Valent, V. i saradnici, Energijski potencijali u svetu i njihov znaaj u celulozno-
papirnoj industriji, Hem. ind., 62 (2008), 4, 223232,
DOI:10.2298/HEMIND0804223V, http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0367-
598X/2008/0367-598X0804223V.pdf
[3]
***
, International Energy Agency IEA, World Energy Outlook Jan.2008, PRINTED
IN FRANCE BY STEDI MEDIA (612008231P1), ISBN-13: 978 92 64 04560-6
http://www.worldenergyoutlook.org/media/weowebsite/2008-1994/WEO2008.pdf
[4]
***
, Voluntary Reporting of Greenhouse Gases Program, Energy Information
Administration, August 2009,http://www.eia.doe.gov/oiaf/1605/coefficients.html.
[5]
***
, Fossil Fuel Power Generation - State-of-the-Art, PowerClean Thematic
Network, 2005.
http://www.irc.ee/6rp/valdkonnad/P6/energia/Powerclean_state_of_the_art_final.pdf
[6] Kjrstad, J., Johnsson, F., The European Power Plant Infrastructure - Presentation of
the Power Plant Infrastructure with Applications, Energy Policy, 35 (2007), 7, 3643-
3664, DOI:10.1016/j.enpol.2006.12.032,
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0301421506005155#
[7]
***
, Godinji izvetaj agencije za energetiku za 2011. godinu, Izvetaj o stanju u
energetskom sektoru Srbije, Beograd, maj 2012
http://www.aers.rs/Files/Izvestaji/Ostali/Izvestaj%20Agencije%202011.pdf
[8] Werther, J., Ogada, T., Sewage Sludge Combustion, Progress in Energy and
Cumbustion Science, 25 (1999), 1, 55-116, DOI:10.1016/S0360-1285(98)00020-3
[9] M. Ili, Contratto di consulenza professionale stipulato con il Dipartimento di
Ingegneria Chimica ed Alimentare dell'Universita degli Studi di Salerno,
14.sep.2001.,Italija
REFERENCE
192
[10] Okasha, F. M., El-Emam, S. H., Mostafa, H. K., Fluidized Bed Combustion of a
Heavu Liquid Fuel, Experimental Thermal and Fluid Science, 27 (2003), 4, 473-
480, DOI:10.1016/S0894-1777(02)00250-9 - 1-s2.0-S0894177702002509-main.pdf
[11] R. Yan, D.Tee Liang, L. Tsen, Case studies-Problem solving in fluidized bed
waste fuel incineration, Energu Conversion and Management, 46 (2005) 1165-1178.
[12] Mladenovi, M. i saradnici, Karakterizacija uzoraka tekog naftnog goriva
(TNG), NIV-ITE 312, Institut VINA, Beograd, 2006.
[13] Mladenovi, M. R. i saradnici, Vertikalni profil temperature u instalaciji za
sagorevanje otpadnih goriva sa fluidizovanim slojem, Termotehnika, 38 (2012), 1,
11-24, ISSN 0350-218X.
[14] Mladenovi M. R., et. al., Numerical simulation of non-conventional liquid fuels
feeding in a bubbling fluidized bed combustor, Thermal Science, (2013). OnLine-
First (00):7-7, DOI:10.2298/TSCI121116007M,
[15] Bekoski, V. P., Bioremedijacija zemljita kontaminiranog naftom i naftnim
derivatima: mikroorganizmi, putanje razgradnje, tehnologije, Hem. Ind. 66 (2012),
2, 275289, DOI: 10.2298/HEMIND110824084B
http://www.bremgroup.com/download/NSInvestExpo.pdf
[16] Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, Slubeni glasnik
RS, 2010 broj 29/10
[17] Upravljanje opasnim otpadom u Republici Srbiji, Ministarstvo ivotne sredine i
prostornog planiranja, 2011
http://www.twinning-hw.rs/wp-content/uploads/2011/05/Upravljanje-opasnim
otpadom-u-RS.pdf
[18]
***
, BIOFUELS BAROMETER, A study carried out by EurObservER, jul 2009,
http://www.eurobserv-er.org/pdf/baro192.pdf
[19] Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija
o promeni klime, Slubeni glasnik RS - Meunarodni ugovori, broj 88/07, 2007
[20] Renzo, A. D., Mario, F. P. D., Homogeneous and bubbling fluidization regimes
in DEMCFD simulations:Hydrodynamic stability of gas and liquid fluidized beds,
Chemical Engineering Science, 62 (2007), 1-2, 116 130, DOI:
10.1016/j.ces.2006.08.009
193
[21] Enwald, H., et. Al., Simulation of the fluid dynamics of a bubbling fluidized
bed. Experimental validation of the two-fluid model and evaluation of a parallel
multiblock solver, Chemical Engineering Science, 54 (1999), 3, 311-328,
DOI:10.1016/S0009-2509(98)00186-9.
[22] Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog
razvoja -Upravljanje otpadom, poljoprivreda i umarstvo, Ministarstvo ivotne
sredine i prostornog planiranja, 2010, Slubeni glasnik RS, broj 8/10
[23] Ravelli, S., Perdichizzi, A., Barigozzi, G., Description, Applications and
Numerical Modelling of Bubbling Fluidized Bed Combustion in Waste-to-Energy
Plants, Progress in Energy and Combustion Science 34 (2008), 2, 224-253, DOI:
10.1016/j.pecs.2007.07.002. ISSN: 0360-1285.
[24] Oka, S. N., Fluidized Bed Combustion, MARCEL DEKKER, Inc. New York,
Basel, September 2003
[25] Basu, P., Combustion and Gasification in Fluidized Beds, Taylor & Francis
Group, LLC, 2006
[26]
***
, Tehnical Study Report, Biomass Fired FBC Boiler for Cogeneration, UNEP-
DTIE Energy Branch,
http://www.unep.org/climatechange/mitigation/Portals/93/documents/EnergyEfficie
ncy/FBC_30_sep_2007.pdf
[27] Koornneef, J., Jungiger, M., Faaij, A. , Development of FBC-An overviev of
trends, perfomance and cost, Progress in Energy and Combustion Science 33 (2007)
19-55
[28] Johnsson, F., Fluidized Bed Combustion for Clean Energy, Proceedings, 2007
ECI Conference, The 12th International Conference on Fluidization - New Horizons
in Fluidization Engineering, Vancouver, Canada, 2007, 2, 46-62
[29] Toher, J. G., Use of CFB for Flue Gas Desulfurization, Lurgi-Lentjes N.
America, SAD, 2010
http://www.carmeusena.com/files/files/TechPapersReports/cfb_20fgd_2.pdf
[30] Hupa, M., Current Status and Challenges Within FBC, in: Advanced
Combustion and Aerothermal Technologies,( Ed. Nick Syred, Artem Khalatov),
Springer, Dordrecht, Netherlands, 2007, 87-101,
[31]
***
, Fossil Fuel Power Generation, State-of-the-Art, Power Clean Thematic
Network, 2005.
REFERENCE
194
http://www.irc.ee/6rp/valdkonnad/P6/energia/Powerclean_state_of_the_art_final.pdf
[32] Saxena, S.C., Jotshi, C.K., Fluidized Bed Incineration of Waste Materials, Prog.
Energy Combust. Sci. 20 (1994), 4, 281-324, DOI: 10.1016/0360-1285(94)90012-4
[33] Gavrilescu, D., Energy From Biomass in Pulp and Paper Mills, Environmental
Engineering and Management Journal, 7 (2008), 5, 537-546
[34] Coda B., Studies on ash behavior during cocombustion of paper sludge in
fluidized bed boilers, PhD Thesis, Institut fuer Verfahrenstechnik und
Dampfkesselwesen, Universitaet Stuttgart, Germany , 2004
[35] Fuentes, M. J., et. al., Pyrolysis and Combustion of Waste Lubricant Oil from
Diesel Cars: Decomposition and Pollutants, J. Anal. Appl. Pyrolysis,79 (2007), 1-2,
215-226
[36] Ramasamy, K. K., Raissi, A. T., Hydrogen Production from Used Lubricant
Oils, Catalysis Today, 129 (2007), 3-4, 365-371
[37] Schneider, D. R., Bogdan, ., Efect of Heavy Fuel Oil/Natural Gas Co-
Combustion on Pollutant Generation Retrofitted Power Plant, Applied Thermal
Engineering, 27 (2007), 11-12,1944-1950
[38] Andre, R. N., et. al., Fluidized Bed Co-Gasification of Coal and Olive Oil
Industry Wastes, Fuel, 84 (2005), 12-13, 1635-1644
[39] Council Directive 75/439/EEC of 16 June 1975 on the disposal of waste oils
[40] Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of
23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and
amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC
[41] Bridgwater, A.V., Peacocke, G.V.C., Fast pyrolysis processes for biomass,
Renewable and Sustainable Ensagoreergy Reviews 4 (2000), 1-73
http://envsus610.110mb.com/pyrolysis5.pdf
[42]
***
, Industrial Fuels & Power, Bio-oil production integrated to a FB boiler
experiences from pilot operation, 2010, http://www.ifandp.com/article/006550.html
[43] Pillai, K.K., Elliott, D.E., The feasibility of heavy oil combustion in shallow
fluid beds. Journal of Institute of Fuel December (1976), 206-210
[44] Keler, V.R., Berg, B.V., Investigation of the process of fluidized bed
combustion of liquid fuel, Teploenegetika, 10 October 1979, 6062
[45] Berg, B.V., Keler, V.P., Podshivalov, V. G, Vasinov, E.A., Teploenergetika 8
(1983), 51-53
195
[46] Roberts, A. G., Stanton, J. E., Wilkins D. M., Beacham, B. and Hoy, H. R.,
Combustion of Coal and Oil Under Pressure, Proceedings, Fluidised Combustion
Conference, Institute of Fuel Symposium Series No. 1. Institute of Fuel, London,
UK, 1975, pp. D4.1-D4.11 1975.
[47] Beacham, B. and Marshall, A. R., Experience and Results of FB Combustion
Plant at Renfrew, J. Inst. Energy., 52 (June 1979), 411, pp. 59-64. ISSN0144-2600
[48] Barker D. and Beacham B., Development and Commercial Application of
Liquid-Fuelled Fluidised Combustion, Proceedings of the Inst. Of Fuel Conf.
"Fluidized Combustion: Systems and Applications", London , UK, 1980, p.IA-3-1.
[49] Enyakin Y.P., Zaitseva M.P., Maidanic M.N., Bozhevolnova E.V.,
Maslennekova N.S., Pozhogina A.N., Terzieva V.F., Investigation of residual oil
combustion in the fluidized bed of an inert granular material, Teploenegetika 12
(1980), pp. 3336
[50] Borodulya, V. A., Dikalenko, V. I., Dobkin, S. M.; Markevich, I. I., Fluidized-
Bed Burning of Volatiles and Liquid Fuel Vapor, Heat Transfer Res., 24 (1992), 6,
832-839. ISSN 1064-2285
[51] Miccio F., Miccio M., Repetto L., Traniello G. A., Dispersion and Combustion
of a Bitumen-based Emulsion in Bubbling Fluidized Bed, Proceedings on CD-
ROM, 15
th
International Conference on Fluidized Bed Combustion, ed., R. B.
Reuther, ASME, FBC99-0141., 1999, pp. 13541376.
[52] Kerr, K., Probert, S.D., Fluidised-bed incineration of acid tar wastes, Applied
Energy, 35 (1990), 3, 189-243
[53] Legros, R., Lim, C.J., Brereton, C.M.H., J.R. Grace, Circulating fluidized bed
combustion of pitches derived from heavy oil upgrading, Fuel, 70 (December 1991),
12, 1465-1471.
[54] Brereton, C. M. H., Lim, C. J., Grace, J. R., Luckos, A. and Zhu, J., Pitch and
coke combustion in a circulating fluidized bed, Fuel, 74 (1995) 10, 1415-1423,
DOI:10.1016/0016-2361(95)00105-E
[55] Lafanechere, L., Thomas, P., Evrard, R., and Briand, P., Environmental,
Thermal and Hydrodynamic Influence of the Fuel Combustion in the CFB Plant of
SOMEDITH (60 MWth), Proceedings, 16
th
International Conference on Fluidized
REFERENCE
196
Bed Combustion, ed., D. W. Geiling, ASME, CD-ROM FBC01-0067, Reno,
Nevada, May 13-16, 2001.
[56] Wu, S., Tuncay, J., and Sellakumar, K. M., Combustion Characteristics of
Refinery Residues in Circulating Fluidized Beds and Their Byproducts,
Proceedings, 16
th
International Conference on Fluidized Bed Combustion, ed., D.
W. Geiling, ASME, CD-ROM FBC01-0185, Reno, Nevada, May 13-16, 2001.
[57] Barczus, C., Thorsten., B., Bjorn, H. and Viktor, S., Combustion of Liquid
Refinery Residues in a Circulating Fluidized Bed: Experimental Investigations on
the Combustion Characteristics and the Pollutant formation, Proceedings 16
th

International Conference on Fluidized Bed Combustion, Reno, Nevada, May 13-16,
2001.
[58] Anthony, E. J. & Lu, D. Y. , Combustion Characteristics of Heavy Liquid Fuels
in a Bubbling Fluidized Bed, Journal of Energy Resources Technology, 124
(MARCH 2002), 1, 40-46, DOI: 10.1115/1.1446475
http://scitation.aip.org/getpdf/servlet/GetPDFServlet?filetype=pdf&id=JERTD2000
124000001000040000001&idtype=cvips&prog=normal
[59] North, B., Eleftheriades, C., and Engelbrecht, A., Destruction of a High Sulphur
Pitch in an Industrial Scale Fluidized Bed Combustor, Proceedings 15
th

International Conference on Fluidized Bed Combustion, ed., R. B. Reuther, ASME,
CD-ROM FBC99-0017, Savannah, GA, 1999
[60] Miccio F., Kalisz S., Baxter D., Svoboda K.,Combustion of Liquid Bio-Fuels in
an Internal Circulating Fluidized Bed, Chem. Eng. J., 143 (2008) 1-3, 172-179.
DOI:10.1016/j.cej.2008.04.002
[61] Okasha, F.M., Miccio, F., Modeling of wet jet in fluidized bed, Chemical
Engineering Science, 61 (2006),10, 3079-3090.
[62] Shen, L., Zhang, D.K., An experimental study of oil recovery from sewage
sludgeby low-temperature pyrolysis in FB, Fuel 82 (2003),4, 465-472
[63] Miccio, F., Okasha F.M., Fluidized bed combustion and desulfurization of a
heavu liquid fuel, Chemical Engineering Journal 105 (2005.), 3, 81-89.
[64] Stubington, J.F., Davidson, J.F ,Gas-phase combustion in fluidized beds. AIChE
Journal, 27 (1981),1, 59-65.
197
[65] Miccio, M., Miccio, F., Fluidized Combustion of Liquid Fuels: Pioneering
Works, Past Applications, Todays Knowledge and Opportunities, Proceedings of
the 20
th
International Conference on Fluidized Bed Combustion 2010, Part 1, 71-82
[66] Anthony, E.J., Granatstein, D.L., Sulfation phenomena in fluidized bed
combustion systems, Progress in Energy and Combustion Science 27 (2001), 2,
215236 DOI: 10.1016/S0360-1285(00)00021-6
[67] Borodulya, V. A., Fluidized Bed Combustion is the Universal technology of
Firing Fossil Fuels and Various Types of Wastes,in: Advanced Combustion and
Aerothermal Technologies (Ed. Syred, Nick; Khalatov, Artem), Springer, Dordrecht,
The Netherlands, 2007 103112. DOI:10.1007/978-1-4020-6515-6_9
http://www.springerlink.com/content/rm6x5m217625r740/fulltext.pdf
[68] Merry, J.M.D., Penetration of a horizontal gas jet into a fluidised bed,
Transactions of the Institution of Chemical Engineers and the Chemical Engineer,
49 (1971), 4, 189-195.
[69] Yang, W.C., and Keairns, D.L., (1979). Estimating the jet penetration depth of
multiple vertical grid jets, Industrial & Engineering Chemistry Fundamentals, 18
(1979), 4, 317-320;
[70] Filla, M., Massimilla, L., and Vaccaro, S., Gas jets in fluidized-beds - the
Influence of particle-size, shape and density on gas and solids entrainment,
International Journal of Multiphase Flow, 9, (1983), 3, 259-267;
[71] Grace, J.R., and Lim, C.J., Permanent jet formation in beds of particulate solids,
Canadian Journal of Chemical Engineering, 65, (1987), 1, 160-162;
[72] Cleaver, J.A.S., Ghadiri, M., Tuponogov, V.G., Yates, J.G., and Cheesman, D.J.,
Measurement of jet angles in fluidized-beds, Powder Technology, 85, (1995), 3,
221-226.
[73] Vaccaro, S., Analysis of the variables controlling gas jet expansion angles in
fluidized beds, Powder Technology, 92, (1997), 3, 213-222.
[74] Vaccaro, S., Musmarra, D., and Petrecca, M., Evaluation of the jet penetration
depth in gas-fluidized beds by pressure signal analysis, International Journal of
Multiphase Flow, 23, (1997), 4, 683-698.
REFERENCE
198
[75] Musmarra, D., Influence of particle size and density on the jet penetration length
in gas fluidized beds, Industrial & Engineering Chemistry Research, 39, (2000), 7
2612-2617.
[76] Hong, R.Y., Guo, Q.J., Luo, G.H., Zhang, J.Y., and Ding, J., On the jet
penetration height in fluidized beds with two vertical jets, Powder Technology, 133,
(2003), 1-3, 216-227.
[77] Zhang, K., Zhang, J.Y., and Zhang, B.J., CFD simulation of jet behaviour and
voidage profile in a gas-solid fluidized bed, International Journal of Energy
Research, 28, (2004), 12, 1065-1074.
[78] Shakhova, N.A., Discharge of turbulent jets into a fluidized bed, Journal of
Engineering Physics and Thermophysics, 14, (1968), 1, 32-36.
[79] Zenz, F.A., Bubble formation and grid design, IChemE Symposium Series,
(1968), 30, 136-139.
[80] Rajan, S., and Christoff, J.D., Effect of horizontal air jet penetration on the
combustion of coal in a fluidized-bed, Journal of Energy, 6 (1982), 2, 125-131.
[81] Xuereb, C., Laguerie, C., and Baron, T., Behavior of horizontal or inclined
continuous jets gas-injected into a fluidized-bed.1. Morphology of the jets, Powder
Technology, 67 (1991), 1, 43-56.
[82] Xuereb, C., Laguerie, C., and Baron, T., Behavior of horizontal or inclined
continuous jets introduced to a fluidized-bed by a gas.2. Gas velocity profiles in
horizontal jets, Powder Technology, 64, (1991), 3, 271-283.
[83] Chen, L.B., and Weinstein, H., Shape and extent of the void formed by a
horizontal jet in a fluidized-bed, AIChE Journal, 39, (1993), 12, 1901-1909.
[84] Chyang, C.S., Chang, C.H., and Chang, J.H., Gas discharge modes at a single
horizontalnozzle in a two-dimensional fluidized bed, Powder Technology, 90,
(1997), 1, 71-77.
[85] Hong, R., Li, H., Li, H., and Wang, Y., Studies on the inclined jet penetration
length in a gas-solid fluidized bed, Powder Technology, (1997), 92, 205-212.
[86] Copan, J., Clarke, N., and Berruti, F., The interaction of single- and two-phase
jets and fluidized beds, in: Fluidization X, (Eds. Kwauk, M., Li, J. ), Beijing, China,
2001, pp. 7784
199
[87] Al-Sherehy, F., Distributed addition of gaseous reactants in fluidized beds, PhD
thesis, University of British Columbia, Vancouver, 2002
[88] Donald, A., Bi, H.T., Grace, J.R., and Lim, C.J., Penetration of single and
multiple horizontal jets into fluidized beds, Proceedings of Fluidization XI, Ischia,
Italy 2004, p. 171-178.
[89] Kozin, B.E., Baskakov, A.P., Studies on the jet range in a bed of granular
particles, Khim I Teckhnol Topliv I Masel, 3 (1967) 47
[90] Yates, J. G., S. S. Cobbinah, D. J. Cheesman and S. P. Jordan, Particle Attrition
in Fluidized Beds Containing Opposing Jets, AIChE Symp. Ser. 281 (1988), 1319
[91] Benjelloun, F., R. Liegeois and J. Vanderschuren, Penetration Length of
Horizontal Gas Jets into Atmospheric Fluidized Beds, in: Proc. Fluidization-VIII,
(Eds. J-F. Large and C. Laguerie), Engineering Foundation, N.Y., 1995, pp. 239
246.
[92] Wen-Ching Yang, Handbook of Fluidizfition and Fluid-Particle systems, by
Marcel Dekker , USA, 2003, DOI: 10.1201/9780203912744.fmatt
[93] Deardorff, J. W. and Peskin, R. L., Lagrangian Statistics from Numerically
Integrated Turbulent Shear Flow, Phys. Fluids, 13, (1970), 584-596
http://dx.doi.org/10.1063/1.1692964
[94] Tennekes, H. and Lumley, J. L., A First Course in Turbulence, MIT Press,
Cambridge, MA, 1972, ISBN: 9780262200196
[95] Bradshaw, P., Cebeci, T. and Whitelaw, J. H., Engineering Calculation Methods
for Turbulent Flow, Academic Press, London, UK, 1981.
[96] Launder, B. E. and Sharma, B. I., Application of the Energy-Dissipation Model
of Turbulence to the Calculation of Flow near a Spinning Disc, Lett. Heat Mass
Transfer, 1,(1974), 131137
[97] Versteeg , H., Malalasekera, W., An Introduction to Computational Fluid
Dynamics: The Finite Volume Method (2nd Edition) , Pearson Education Limited,
Harlow, England, 2007
[98] Chapman, S., Cowling, T. G., The Mathematical Theory of Non-Uniform
Gases: An Account of the Kinetic Theory of Viscosity, Thermal Conduction and
Diffusion in Gases, Cambridge University Press, NY, 1996, Pages 211232, ISBN:
052140844X, 9780521408448
REFERENCE
200
[99] Lun, C.K., Savage, S.B., Jeffrey, D.J., Kinetic theories for granular flow:
inelastic particles in coquette flow and slightly inelastic particles in a general flow
field. Journal of Fluid Mechanics, 140, (1984), 223-256, DOI:
10.1017/S0022112084000586.
[100] Ding, J., Gidaspow, D., A bubbling fluidization model using kinetic theory of
granular flow, AIChE Journal, 36, (1990), 4, 523538,
[101] Jenkins, J.T., Savage, S.B., A theory for the rapid flow of identical, smooth,
nearly elastic particles, J. Fluid Mech., 130 (1983), 187202
[102] Lun, C.K.K., Savage, S.B., A simple kinetictheory for granularflow of rough,
inelastic, spherical particles, Trans. ASME J. Appl. Mech., 54 (1987), 4753
[103] Gidaspow, D., Multiphase Flow and Fluidization: Continuum and Kinetic
Theory Descriptions, Academic Press, San Diego ,CA, 1994, ISBN 0-12-282470-9
[104] Hrenya, C.M., Sinclair, J.L., Effects of particlephase turbulence in gassolid
flows, A.I.Ch.E. Journal, 43 (1997), 853869
[105] Sinclair, J.L., Jackson, R., Gasparticle flow in a vertical pipe with particle
particle interactions, A.I.Ch.E. Journal, 35 (1989), 14731486
[106] Cody, G.D., et. al., Particle granular temperature in gas fluidized beds, Powder
Technology, 87, (1996), 3, 211232
[107] Gidaspow, D.; Bezburuah, R.; Ding, J., Hydrodynamics of circulating fluidized
beds: Kinetic theory approach, Proceedings, 7
th
international Conference on
Fluidization, Gold Coast ,Australia, 3-8 May 1992
[108] Neri, A. , Gidaspow, D., Riser hydrodynamics: Simulation using kinetic theory,
AIChE Journal, 46, (2000) 1, 5267
[109] Syamlal, M., OBrien, T.J., The Derivation of a Drag Coefficient Formula from
Velocity-Voidage Correlations, US Dep. of Energy, Office of Fosill Energy,
National EnergyTechnology Labaratory, Morgantown, West Virginia, 1987
[110] Syamlal, M., Multiphase Hydrodynamics of Gas-Solids Flow, Ph.D. thesis,
Illinois Institute ofTechnology, Illinois, 1985
[111] Iddir H., Arastoopour, H. , Modeling of Multi-Type Particle Flow Using Kinetic
Theory Approach, AIChE Journal, 51(2005), 6, 1620-1632.
[112] Goldschmidt, M.J.V., Kuipers, J.A.M., Swaaij W.P.M.,Hydrodynamic
modeling of dense gas-fluidised beds using the kinetic theory of granular flow:effect
201
of coefficient of restitution on bed dynamics, Proceedings,presentation at ISCRE
16, September 10-13, 2000, Cracow, Poland
[113] Ocone, R., Sundaresan, S., Jackson, R., Gas-particle f low in a duct of arbitrary
inclination with particleparticle interaction. Fluid Mechanics and Transport
Phenomena, 39, (1993.), 1261-1271
[114] Laux, H., Modelling of dilute and dense dispersed f luid-particle flow. Ph.D
Thesis, NTNU Trondheim,Trondheim, Norway, 1998
[115] Johnson, P.C. and Jackson, R., Frictional-collisional constitutive relations for
granular materials, with application to plane shearing. Journal of Fluid
Mechanics176, (1987) 67-93.
[116] Ludwig, A,. Meiser, L., Pelzer M., Sahm, P. R, Gieerei-Institut, RWTH
Aachen (D): Simulation of the Core Shooting Process, Microstructures, Mechanical
Properties and Processes Computer Simulation and Modelling EUROMAT 99 ,
Wiley-VCH Verlag GmbH,Weinheim, Volume 3, Editor: Prof. Yves Brchet, 2000
ISBN:3-527-30122-4
[117] Dalla Valle, J.M., Micromeritics, Pitman, London, 1948
[118] Wen, C.Y., Yu, Y.H., A generalized method for predicting the minimum
fluidization velocity, AIChE Journal, 12, (1966) 3, 610612,
[119] Ergun, S., Fluid Flow Through Packed Columns, Chem. Eng. Prog., 48, (1952),
89-94.
[120] Syamlal et. al., Particle Cluster Effects in the Numerical Simulation of a
Circulating Fluidized Bed, Proceedings at the 4th International CFB Conference,
Somerset, PA, August 1-5, 1993.
[121] Gorham & Kharaz, 1999 Gorham, D. A., & Kharaz, A. H., Results of particle
impact tests, Impact Research Group Report IRG 13, The Open University, Milton
Keynes, UK, 1999
[122] Goldschmidt, M.J.V., Kuipers, J.A.M., Swaaij, W.P.M., Hydrodynamic
modelling of dense gas-fluidised beds using the kinetic theory of granular flow:
effect of coefficient of restitution on bed dynamics, Chemical Engineering Science,
56, (2001), 2, 571578
[123] Lebowitz, J.L., Exact Solution of Generalized Percus-Yevick Equation for a
Mixture of Hard Spheres, Phys. Rev., A133, (1964), 895-899.
REFERENCE
202
[124] Drew, D.A., Lahey Jr., R.T., Some supplemental analysis concerning the virtual
mass and lift force on a sphere in a rotating and straining flow, Int. J. Multiphase
Flow 16, (1990), 6, 11271130.
[125] Lahey Jr., R.T., Drew, D.A., The analysis of two-phase flow and heat transfer
using a multidimensional, four-field, two-fluid model, Nucl. Eng. Des. 204, (2001),
(13), 2944.
[126] Harlow, F. H. and Welch, J. E., Numerical Calculation of Time-dependent
Viscous Incompressible Flow of Fluid with Free Surface, Phys. Fluids, 8, (1965),
21822189.
[127] Patankar, S. V. and Spalding, D. B., A Calculation Procedure for Heat, Mass and
Momentum Transfer in Three-dimensional Parabolic Flows, Int. J. HeatMass
Transfer, 15, (1972), 1787.
[128] Nemoda, S. , Mladenovi , M., Beloevi, S., Mladenovi, R. Daki, D.,
Numerical model of gaseous fuel jet injection into a fluidized furnace, International
Journal of Heat and Mass Transfer, 52, (2009), 15-16, 34273438.
[129] Davidson, J.F., Cliff, R. and Harrison, D. (eds.), Fluidization, Academic Press,
London and NY, 2nd edn., 1985.
[130] Patankar S.V., Numerical Heat Transfer and Fluid Flow, Hemisphere, New
York, 1980.
[131] Patankar S.V. and Spalding, D.B., A calculation procedure for heat, mass and
momentum transfer in three-dimensional parabolic flows, Int. Journal of Heat and
Mass Transfer, 15, (1972), 10, 1787-1806,
[132] Kaviany, M., Principles of Heat Transfer in Porous Media, Springer-Verlag,
New-York, 1991
[133] Shedd, C.K., "Resistance of grains and seeds to airflow", J. Agricultural
Engineering, 34, (1953),616-619
[134] Crozza, D. E, Pagano, A. M.. Modelling resistance to airflow through beds of
agropyron and corn: Estimation of power ventilation, Latin American applied
research, 36, (2006), 1, 7-14, ISSN 0327-0793.
[135] Todes, O.M., Citovich, O.B., Apparatus with granular fluidized bed, Chemistry,
St.Petersburg, 1981, (in Russ.)
203
[136] Syamlal, M., Rogers, W., OBrien, T.J., MFIX Documentation Theory Guide,
U.S. Department of Energy, Office of Fossil Energy Morgantown Energy
Technology Center, Morgantown, WV, 1993.
[137] Syamlal, M., OBrien, T. J., Simulation of Granular Layer Inversion in Liquid
Fluidized Beds, International Journal of Multiphase Flow, 14 (1988), 4, pp. 473-
481, DOI:10.1016/0301-9322(88)90023-7.
[138] Schaeffer, D. G., Instability in the Evolution Equations Describing
Incompressible Granular Flow, J. Diff. Eq., 66 (1987), 1, 19-50 DOI: 10.1016/0022-
0396(87)90038-6.
[139] Uputstvo za upotrebu gasnog kondicionera, QU.3.140.41, Laboratorija za
termotehniku i energetiku, Instituta Vina, Beograd, 2008.
[140] Uputstvo za upotrebu gasnog analizatora IMR 3000P, QU.3.140.40 ,
Laboratorija za termotehniku i energetiku, Instituta Vina, Beograd, 2008.
[141] Daki D., Oka S., Grubor B., Investigation of Incipient Fluidization and
Expansion of a Course Particle Bed (na ruskom), (ur. S.S.Kutateladze and S.Oka)
Transport Processes in High-Temperature and Chemically Reacting Flows,
Novosibirsk (SSSR), 1982, str. 76-90, SIBERIAN BRANCH of U.S.S.R
ACADEMY OF SCIENCES
[142] Uredba o graninim vrednostima emisije zagaujuih materija u vazduhu,
Slubeni glasnik RS, broj 71/2010, 6/2011 - ispr, 2010/11.
[143] Miccio F., Scala F., Chirone R., Fluidized Bed Combustion of a Biomass Fuel:
Comparison Between Pilot Scale Experiments and Model Simulations, Journal of
Heat Transfer, 127, (2005), 2, 117-123
[144] Patumsawad, S., Cliffe, K.R., Experimental study on fluidised bed combustion
of high moisture municipal solid waste, Energy Conversion and Management, 43,
(2002), 17, 23292340
[145] Lai, W.C, Krieger-Brockett, B., Volatiles release rates and temperatures during
large particle refuse derived fuel-municipal solid waste devolatilization, Combust
Sci Technol, (1992), 85, 133149
[146] Suksankraisorn, K., Patumsawad, S., Fungtammasan, B., Combustion studies of
high moisture content waste in a fluidised bed, Waste Management, 23, (2003), 5,
433439
REFERENCE
204
[147] Khan, A.A., Jong, W., Jansens, P.J., Spliethoff, H., Biomass combustion in
fluidized bed boilers: Potentialproblems and remedies, Fuel Processing Technology
,90 ( 2009) 1, 2150
[148] Rahmat, N., Abdullah, A. Z., Mohamed A. R., Recent progress on innovative
and potential technologies for glycerol transformation into fuel additives: A critical
review, Renewable and Sustainable Energy Reviews, 14 (2010), 9871000
[149] Yazdani, S.S., Gonzalez, R., Anaerobic fermentation of glycerol: a path to
economic viability for the biofuels industry, Curr Opin Biotechnol, (2007), 18, 213
9.
[150] Thompson, J. C., He B. B., Characterization of Crude Glycerol From Biodiesel
Production From Multiple Feedstocks, Applied Engineering in Agriculture, 22,
(2006), 2, 261-265, American Society of Agricultural and Biological Engineers
ISSN08838542,
http://www.uiweb.uidaho.edu/bioenergy/NewsReleases/Published_Glycerol_Charac
terization_T6.pdf
[151] ***, http://what-when-how.com/energy-engineering/drying-operations-
industrial-energy-engineering
[152] Brennan, J. F., Shapiro, J. S., Watton, E. C., Evaporation of liquids: A kinetic
approach, Journal of Chemical Education, 51 (1974), 4, 276.
[153] Regulation (EC) No 1069/2009 of the European Parliament and of the Council
of 21 October 2009, Regulations EC 1069/2009
[154] Commission Regulation (EU) No 142/2011 of 25 February 2011, EU 142/2011
[155] Directive 2000/76/EC of the European Parliament and of the Council of 4
December 2000 on the incineration of waste (Article 6- Operating conditions)
http://www.central2013.eu/fileadmin/user_upload/Downloads/Document_Centre/O
P_Resources/Incineration_Directive_2000_76.pdf
[156] Hespe, E.D., Leach testing of immobilized radioactive waste solids - A proposal
for a standard method, Atomic Energy Review, 9, (1971), 1, 195-207
[157] Plea, I., Dimovi, S., Smiiklas, I., upi, S., Daki, D. , Mladenovi, M.,
Nemoda, S., Beloevi, S., Izvetaj o procesu solidifikacije pepela cementnim
postupkom, Izvetaj NIV-ITE-385, Beograd, Jun, 2008.
[158]
***
, http://www.nis.rs/proizvodi-i-usluge/veleprodaja?lang=sh
205

[159] Daki, D., Nemoda, S., Beloevi, S., Mladenovi, M., Mladenovi, R., Eri, A.,
Repi, B., Gvero, P.,Paprika, M., Idejno reenje linije za sagorevanje taloga iz
rezervoara sirove nafte u fluidizovanom sloju, Izvetaj NIV-ITE-386, Beograd, Jun,
2008.
[160] Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Termotehnika,
broj 1-2 (2005), XXXI, 370

Biografija

Ime i prezime: Milica Mladenovi
Datum roenja: 13.3.1970.
Mesto roenja: Trstenik, Srbija
Porodino stanje: Udata, dvoje dece

kolovanje:

1977.-1985. Osnovna kola ivadin Apostolovi u Trsteniku
1985.-1989. Obrazovni centar Prva Petoletka u Trsteniku, usmerenje
Tehniar za mehaniku fluida
1989.-1995. Studije na Mainskom fakultetu u Beogradu, odsek
Termotehnika
21. 2. 1995. Odbranjen diplomski rad na Katedri za termomehaniku,
Kabinet za parne kotlove
1995.-2000. Postdiplomske studije na Mainskom fakultetu u
Beogradu, odsek Primenjena termomehanika
1.12.2005. Odbranjen magistarski rad na Katedri za tehnologiju
materijala

Kretanje u poslu:

1995.-1996. Institut za nuklearne nauke Vina, Laboratorija za
termotehniku i energetiku, kao stipendista Ministarstva za
nauku i tehnologiju Republike Srbije
1996.- Institut za nuklearne nauke Vina, Laboratorija za
termotehniku i energetiku, stalni radni odnos

ripwior 1.
Msjaea o ayropcTey
Fl oTnucaHM -a M H J I H U R P.
6pOJ HHflGKCa
fla je flOKTOpcKa flucepraunja nofl HacnosoM
HCTPAKMBAt-bE TEPMOMEXAHHMKHX HPOUECA nPHHUKOM PASFPAflfeE
TE MHU X ropHBA BEHMKHX rycuiHA y q>nyi4flH3OBAHOM cnojy
pesynrai concTBenor ncrpa>KMBaHKor
fla npeflJio>KeHa flucepiaunja y i^ennHM HM y flenosmwa Hnje 6nna npeflno>i<eHa
33 flo6njaH>e 6nno Koje flunnoivie npeMa ciyflU jCKuwi nporpawimvia flpyrux
BMCOKOLUKOJ1CKMX yCTaHOBa,
fla cy peayniaKopeKTHO HaseflGHH n
fla Hucaw Kpoino/na ayropcKa npasa n KOPMCTMO nHieneKryanHy ceojuny
flpyrux
floTnuc
Y Beorpafly, 9.05.2013.
ripunor 2.
Majaea o MCToeeTHOCTM urais/inane n eneiopoHCKe
eepsuje flOKiopcKor
Hiwe n npeanivie ayropa Mtumua
Bpoj
nporpaM
HacnoB paAa HCTPAKHBAteE TEPMOMEXAHHHKHX HPOUECA RPHJIUKOM
PAarPAflfeEllTEMHUX POPUBA BEflUKHX rVCTHHA y
cnojy
Menxop ripod). flp. MUPKO KoMarnHa, peacmmi npocbecop MauiMHCKti
y Beorpaav
FloTnucaHH/a Munnua MnaaeHOBtiTi
a je lajraiyinaHa sepanja MOF AoicropCKor paAa ncToseTHa eneiapOHCKOj
Kojy caM npeAao/na aa o6jaBjbMBaH>e Ha nopiany
penosnTopujyMa yHMBepanreTa y BeorpaAy.
flo3BorbaBaM Aa ce oOjase MOJM HUMHM noAaun sesahn sa Ao6njaH3e
3Bahba AOKiopa Hayna, Kao LUTO cy nwie n npeanivie, roAHHa n MecTo pof)eHaa n
OBM nn<HHM noAaLjn wiory ce o6jaBMTM na MpewHMM crpaHnuaivia
6n6nnoTeKe, y eneicrpOHCKOM Karanory v \ nySnuKaunjaiv ia YHMBepanTeTa y BeorpaAy.
flOKTOpaHfla
BeorpaAy, 9.05.2013. Ill
Plpmior 3.
Hajaea o Kopmufiei-by
OBnaiuTiyjeM YHMBepanTeTCKy 6n6nnoTei<y ..CBeiosap MapKosnTi" fla y AnrnTanm/i
penosMTOpujyM yHMBepanrera y BeorpaAy ynece wiojy floxropcKy flucepiaunjy nofl
HacnoBOM:
HCTPAKHBAteE TEPMOMEXAHMHKMX FIPOUECA nPHJI^KOM PASfPAflfeE
TEHHUX FOPklBA BEJ1MKHX PYCTHHA Y q>nyHflH3OBAHOM CHOjy
Koja je Moje ayropCKO ASHO.
flucepiaunjy ca CBUM npunoanwia npeAao/na caM y eneicrpOHCKOM cpopMaiy noroAHOM
sa rpajHO apxusupahte.
Mojy AOKiopcKy Ancepraui/ijy noxpaiteHy y flurmanHM penosniopujyM
y BeorpaAy wory Aa Kopucre CBH KOJH noujTyjy OApeA^e caApwane y OAaSpaHOM inny
KpearnBHe sajeAHnue (Creative Commons) aa Kojy caM ce
1 . AyropCTBO
2. AyropcTBO -
3. AyropcTBo - HeKOMepunjanHO - 6es npepaAe
, 4jAyropcTBo - HeKOMepunjanno - f\envrrv\A MCTHM ycnoBMMa
5. AyropcTBo - 6es npepaAe
6. AyropCTBO - ASHI/ITM noA HCTMM ycnosmvia
(Monnwio f\a saoKpyxure cawio jeAHy OA weci noHyTjeHnx nnueHMM, KparaK onuc
Ha nonefjUHM nucra).
riornnc
Y BeorpaAy, 9.05.2013.

PHD Thesis - CFB, BFB

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PHD Thesis - CFB, BFB

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

[-] konstanta k- modela

[m/s] vektor trenutne brzine

[m/s] fluktuacija brzine

[7], niska energetska efikasnost (i u proizvodnji i u potronji), nerealno niska cena

. Prema podacima dobijenim od saradnika rafinerije nafte

benzen, toluen, ethilbenzen i kslen-organske isparljive materije iz derivata nafte

Polycyclic aromatic hydrocarbons-policiklini aromatini hidrokarbonati koji su veliki zagaivai

u loitu postie uvoenjem krenjaka ili dolomita u

[mm] 0,3-0,5 0,1-0,2

Ukoliko je potrebno odsumporavanje u FS

Tyre Derived Fuel

koja je proteirala FBC tehnologiju u odnosu na

Atmospheric Fluidized Bed Combustion Program

Enviromental Protection Agency

Kotao sa kombinovanim sagorevanjem u MFS i CFS

Vodee zemlje regiona u primeni FS tehnologije su vedska i Finska

je stimulisala izgradnju CFS

), za potrebe grejanja i industrijskih

The Public Utility Regulatory Policies Act of 1978

CHP-combined heat and power

, 361/306 kg/s, 275/50 bara,

Energetski kotao sa superkritinim parametrima proizvedene pare

iz vazduha do goriva. Sistem se sastoji od dva odvojena reaktora

CCS-carbon capture and storage, system za zadavanje i skladitenje CO

The chemical looping process-Me

Nusproizvod prerade nafte Rafinerija Fosilna 20-30

Acid tar waste

Coal-water slurry fuel (CWSF ili CWS ili CWF)

climbing film oil nozzles

0,17 2600 7,9 75118 11

0,28 7430 3,175 40300 1,3 1,5 200 0,49

Mill scale (eng.)-delici/opiljci od prerade elinih limova/ipki

Steel shot (eng.)

= = + + = = c' c' c' c' c' ...4.15)

-fluktuirajua energija u jedinici mase usled haotinog kretanja estica, a c-

, gde je M ukupan broj granularnih faza fluidizovanog sloja.

time relaxation parameters

= koristi Lun-ovu formulaciju [102]

u koja u skalarnom obliku glasi:

- gustinom ukupnog fluksa promenljive u centru

u centralnom voru P, umesto srednjih

koji se definie kao

- rezidual promenljive u tekuoj iteraciji. U cilju svoenja vrednosti

Fluid-porozni medijum modela od korelacije

= . Razmena kinetike energije

- zapreminski protok primarnog vazduha [m

-a viestruko manji od referentnih vrednosti koje se odnose na

Referentne vrednosti se odnose na opasan otpad

. Stoga nije ispitivana topivost pepela uzorka.

. Uprkos brzom tempu komercijalizacije proizvodnje biodizela, postoji

You might also like