1.ta su opasne materije?

Opasne materije su materije koje mogu za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladitenja ili
korienja u tehnolokom procesu da isputaju ili stvaraju: zarazne, nadraujue, zapaljive,
eksplozivne, korozivne, zaguljive, toksine ili druge opasne praine, gasove, magle, pare ili
vlakna kao i tetna zraenja, u koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalna
dobra i okolinu, na manjoj ili veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze. Opasne materije su sve
materije koji mogu izazvati OPASNE ili TETNE posledice po oveka i njegovu okolinu pri
neodgovarajuem postupanju njima, prilikom:
proizvodnje,
pakovanja,
skladitenja,
prevoza,
manipulacije i
uporabe.
2. ta su postrojenja, a ta pogoni sa opasnim materijama?
Postrojenje podrazumeva celokupan prostor gde su opasne supstance prisutne u jednom ili vie
pogona, ukljuujui i pripadajuu infrastrukturu.
Pogon sa opasnim materijama podrazumeva tehniku jedinicu unutar postrojenja u kojem se opasne
supstance proizvode, koriste ili skladite. Pogon obuhvata i sve objekte, opremu, cevovode, maine,
alate, fabrike koloseke i depoe, istovarna pristanita za postrojenje, skladita ili sline graevine koje
su nune za funkcionisanje postrojenja.
3. Definisati pojam manimulacije i prevoza opasnih materija
Manipulacija opasnim materijama podrazumeva sve radnje vezane za njihovo pakovanje, prenoenje,
utovar, istovar, utakanje, pretakanje i istakanje kada se radi o zapaljivim tenostima.
Pod prevozom opasnih materija podrazumeva se transport u odgovarajuoj ambalai, drumskim,
eleznikim, vodenim ili vazdunim prevoznim sredstvima.
4. Definisati pojam skladitenja opasnih materija
Skladitenje opasnih materija podrazumeva prisutnost odreene koliine opasne supstance usled
uskladitenja, odlaganja pod nadzorom ili dranja na zalihama. Skladitenje materija i materijala ima
funkciju prikupljanja, uvanja i izdavanja u proizvodnji i prometu. To je tehnoloki proces u kojem su
materijali u stanju fizikog mirovanja i ekaju vreme da uu u proizvodnju, pakovanje ili potronju.
5. Definisati Klasu 1. opasnih materija
Eksplozivne materije su vrste i tene materije koje, pod odreenim spoljanjim uslovima,
eksplozivnim hemijskim razlaganjem (izuzetno brzim hemijskim reakcijama) oslobaaju toplotnu
energiju uz pojavu gasovitih produkata pod pritiskom veim od pritiska okoline, usled ega dolazi do
irenja gasova (produkata) i tom se prilikom deo osloboene energije pretvara u rad. Iako je svaka
eksplozija praena oslobaanjem energije, eksploziju ne karakterie koliina osloboene energije, ve
brzina kojom se ova energija oslobaa, tj. koliina energije osloboene u jedinici vremena.
6. Definisati Klase 2. i 3. opasnih materija
Klasa 2. Opasni gasovi su gasovi kojima je kritina temperatura nia od 50C ili im je na 50C, a
pritisak pare vii od 3 bara. Transportiraju se kao:
komprimovani utenjeni gasovi (kiseonik, vodonik, azot, ugljendioksid, TNG, prirodni gas...),
duboko pothlaeni teni gasovi (kiseonik, argon, azot),
gasovi rastvoreni pod pritiskom (amonijak u vodi, acetilen u acetonu) i
aerosoli (rasprivai).
Klasa 3. Zapaljive tenosti su tenosti koje na temperaturi 50C imaju pritisak pare ispod 3 bara i
kojima se pare u odreenom odnosu sa vazduhom i uz prisustvo izvora paljenja pale.
7. Definisati Klasu 4. opasnih materija
Klasa 4. Zapaljive vrste materije
. Zapaljive vrste materije su one materije koje se, kada su u suvom stanju, lako pale u dodiru s
plamenom ili iskrom (sumpor, slama, drveni ugalj, stari papir, naftalin, celuloid, nitroceluloza, crveni
fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju.
8. Definisati Klasu 5. opasnih materija
Klasa 5. Oksidirajue supstance
Oksidirajue materije su materije koje hemijski reaguju s pojedinim drugim materijama i pri tome
mogu da izazvu poar (nitrati u vetakim ubrivima, hlorati, perhlorati, peroksidi alkalnih metala,
vodeni rastvor H2O2 idr.).
9. Definisati Klase 7 i 8 opasnih materija
Klasa 7. Radioaktivne supstance
Radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela po gramu.
Klasa 8. Korozivne materije
U dodiru s drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje. Dele se
na:
vrlo opasne u dodiru s tkivom do 3 minuta izazivaju pojavu nekroze (odumiranja),
opasne pri delovanju na tkivo od 3 do 60 minuta izazivaju razaranje tkiva u roku od 14 dana,
manje opasne razaranje tkiva e se desiti posle 14 dana ako je tkivo bilo izloeno materiji od 60
minuta do 4 sata.
10. Definisati Klasu 9. opasnih materija
Klasa 9. Razne opasne materije
Razne opasne materije obuhvataju rastvore i smese navedenih materija koje su tetne isto ili manje
nego kada su u koncentrovanom obliku. Tu spadaju i materije koje predstavljaju opasnost za vreme
prevoza, a ne mogu se svrstati u razrede od 1. do 8. (azbest, magnetne materije i sl.). Opasnim
materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije, kao i otpaci, ako imaju
svojstva tih materija.
11. Definisati pojam udesa (nesree) sa opasnim materijama
Udes (nesrea) izazvana opasnim materijama jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja,
koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija sa stacionarnih i
mobilnih objekata i ureaja pri proizvodnji, preradi, prometu, upotrebi, prevozu, skladitenju,
odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju, to moe negativno uticati na ljude, materijalna
dobra i ivotnu sredinu.
12. ta su pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama?
Pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama su: poari i eksplozije, pojava veeg broja ljudi
sa zdravstvenim problemima (munina, povraanje, smetenost, tekoe s disanjem, grevi, upala oiju,
crvenilo koe i osip, plikovi) i umrlih, neuobiajen broj mrtvih divljih i domaih ivotinja, ptica, riba i
insekata Udesi mogu biti: prirodnog karaktera, tj. udesi prouzrokovani elementarnim katastrofama
(zemljotresi, poplave, erupcija vulkana, ...) i tehniko-tehnoloke katastrofe (havarije na proizvodnim
sistemima, havarije nastale usled razliitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, ljudskih greaka
itd.).
13. ta su uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama?
Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u miru su: ljudska greka odnosno
propusti u radu, nestruno rukovanje opasnom materijama, neuvaavanje statikog elektriciteta u
tehnolokom procesu, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajui prevoz opasne materija,
saobraajna nesrea ali i teroristiki napad na objekte.
Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u ratu su: udari nuklearnim, biolokim i
hemijskim orujem.
14. Koji su ulazni putevi opasne materije u organizam oveka?
Postoje tri ulazna puta opasne materije u na organizam:
oralno gutanjem,
inhalacijom udisanjem i
absorpcijom pteko koe
15. Definisati direktno i indirektno dejstvo opasne materije
Dejstvo opasnih materija na oveka moe biti:
direktno i
indirektno (posredno).
Direktno delovanje opasnih materija ogleda se u njihovom hemijskom vezivanju za ivi organizam
ili nekim drugim fiziko- biohemijskim delovanjem pri emu izazivaju znatne funkcionalne promene.
Indirektno dejstvo na oveka ili posredno dejstvo opasnih materija se najee javlja prilikom
poara, kao posledica eksplozija, ili kao posledice od zraenja radioaktivnih materija.
16. Definisati posledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materije
Posledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materije: akutne i hronine.
Akutne posledice nastaju usled kratkorone izloenosti dejstvu opasnih materija (na primer, opekotine
prouzrokovane korozivnim materijama, guenje prouzrokovano udisanjem toksinih gasova, iritacija
oiju) i obino su odmah vidljive.
Hronine posledice nastaju pri dugoronoj izloenosti dejstvu slabog intenziteta opasnih materija.
Hronine posledice mogu se manifestvovati tek nakon vie godina, teko ih je predvideti i utvrditi
njihove uzroke.
17. Dejstvo opasnih materija na ivotnu sredinu
Brojne grane ljudske delatnosti, ogroman broj hemijskih supstanci i radioaktivnih izotopa koji
dospevaju u prirodu, stvaraju brojne puteve zagaivanja ivotne sredine. ivotna sredina se zagauje
u:
akcidentima i
permanentno.
Permanentno zagaivanje ivotne sredine posledica je svakodnevnog rada industrije, poljoprivredne
proiz-vodnje i linog ivota. Teko je pobrojati sve mogue izvore i naine zagaivanja ivotne
sredine.
18. Definisati hemijski udes
Hemijski udes je neoekivan dogaaj u kome dolazi do oslobaanja hemijskih materija, a koji se
deava iznenada i predstavlja opasnost po ljude, materijalna dobra ili ivotnu sredinu.
19. Definisati nuklearni udes
Nuklearni udesi podrazumevaju sve pojave iznenadnog i nekontrolisanog oslobaanja i dejstava
izotopa jonizujueg zraenja uz ostale propratne pojave. Pod nuklearnim udesom u miru smatraju se
havarije na nuklearnim reaktorima (nuklearne elektrane, instituti, brodovi, podmornice) i drugim
objektima (vetaki sateliti, kontejneri sa nuklearnim gorivom i radioaktivnim materijalom), usled
ega dolazi do emitovanja radioaktivnog zraenja u spoljnu sredinu ime se ugroava ivot ljudi i
ivotinja
20. Definisati bioloki udes
Bioloki udesi podrazumeva masovna oboljenja pod dejstvom mikroorganizama. Iznenadna pojava
bolesti izazvana oslobaanjem agensa, naroito endemskog tipa, moe biti shvaena kao prirodna
epidemija. Bioloki agensi, namerno ili nenamerno upotrebljeni, spadaju u tiha i podmukla" oruja,
jer su iva materija koja se razmnoava, pa je mogue da se iz zone napada (primarni rejon) bioloki
agensi prenesu i raseju na nova podruja
21. Mesta nastanka udesa
Mesta nastanka udesa su:
proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju u procesu proizvodnje (40%);
skladita, magacini i objekti u kojima se deponuju ili uvaju opasne materije (25%), i
sredstva transporta kojima se prevoze opasne materije (35%).
U udese (havarije) u stacionarnim objektima svrstavaju se sve havarije u proizvodnim sistemima,
magacinima i rezervoarima, kao i na stacionarnim cevovodima, transpor-tnim trakama i slino, u
okviru nekog proizvodnog sistema. Osnovna karakteristika je, da se zna tana lokacija mogue
havarije. Jedino je nemogue predvideti vreme kada e doi do havarije.
22. Faze udesa
Faze udesa su:
prva faza, vreme pre nastanka udesa i u njoj je potrebno preduzeti sve preventivne mere da bi se
spreio udes,
druga faza, vreme trajanja udesa u kojoj je potrebno obezbediti spasavanje ivota i preduzeti mere
zatite najugroenijih,
trea faza se odnosi na vreme neposredno nakon udesa kada se prua medicinska pomo u okviru
zdravstvene slube i obezbeuje opstanak u nepovoljnim uslovima, dok
etvrta faza predstavlja vreme posle udesa kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledica
udesa.
23. Zone ugroenosti od udesa
Zone ugroenosti od udesa su:
-prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve pomoi ugroenom stanovnitvu
svodi na efikasnu primenu zatitnih sredstava;
-druga zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti u intervalu od 10 do 30
minuta od momenta nastanka udesa, kada dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksinih materija.
-trea zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti nakon 30 minuta pa sve
dok se bude oseao njihov uticaj. Ova zona predstavlja definitivnu zonu ugroenosti teritorije nekim
hemijskim udesom. U njoj se takoe preduzimaju mere zatite stanovnitva, evakuacija i druge mere i
postupci odreene planovima zatite.
24. Fizika svojstva opasnih materija
Fizika svojstva:
Granice eksplozivnosti (donja i gornja granica eksplozivnosti)
Temperatura paljenja
Korozivnost
Stanje na atmosferskim uslovima
Gustina (zapreminska masa)/relativna gustina
Taka kljuanja
Rastvorljivost
Taka topljenja/zamrzavanja
Parni pritisak
Isparljivost

25. Parni pritisak
Parni pritisak je sila koja dolazi iz materije koja potiskuje paru u vazduh. Moe se opisati kao fazni
prelaz iz vrstog ili tenog u stanje pare. to bre materija isparava, vei je i njegov parni pritisak.
Parni pritisak izraava se kPa.
Vie od 5[kPa] smatra se isparljivim.
26. Isparljivost
Isparljivost je pojam koji se odnosi na koliinu materije koji odlazi u vazduh.
Faktori koji utiu na brzinu isparavanja su:
vetar i temperatura,
povrina i
vrsta povrine.
Kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje isparljivosti neke materije uzima se njegova temperatura
kljuanja, jer to je nia temperatura kljuanja, isparljivost je vea.
27. Koncentracija
Koncentracija je koliina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini:
-zapreminska - predstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici rastvora, (cm3/m3),
-masena - predstavlja masu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, (kg/m3),
-molarna - predstavlja broj molova odreene supstance po jedinici zapremine rastvora, (mol/m3).
28. Gustina
Gustina pokazuje kolika je masa neke materije sadrana u jedinici zapremine, tj. to je ta masa vea,
telo je gue. Ona zavisi od temperature, jer se sa promenom temperature menja i zapremina.
Zapreminska masa, odnosno gustina, predstavlja masu supstance po jedinici zapremine:
(

=
3
m
kg
V
m

Gde je:

3
m
kg
- zapreminska masa (ili gustina),
| | kg m - masa i
| |
3
m V - zapremina koju zauzima supstanca mase m.
= 9981000
(

3
m
kg
za vodu = 1,29
(

3
m
kg
za
vazduh
29. Relativna gustina
Relativna gustina je gustina u odnosu na vodu, za tenosti, ili u odnosu na vazduh za gasove:
= 751
(

3
m
kg
za benzin

r
= 1 75 , 0
998
751
s = znai da e materija da pliva po povrini vode

= 0,717
(

3
m
kg
za metan

r
= 1 55 , 0
29 , 1
717 , 0
s = znai da e materija da se izdvaja u gornjim delovima prostorija
Materije sa relativnom gustinom pare manjom od 1 dizae se u gornje slojeve vazduha.
Materije sa relativnom gustinom pare veom od 1 padae u donje slojeve vazduha.
Tenosti sa relativnom gustinom manjom od 1 e plutati.
Tenosti sa relativnom gustinom veom od 1 e tonuti.
30. Viskoznost
Viskoznost je unutranji otpor fluida. Viskozitet je rezultat unutranjeg trenja, pa se i meri silom trenja
koja se javlja pri kretanju. Viskozitet zavisi od hemijskog sastava fluida i temperature. Viskozniji
fluidi daju vei otpor pri kretanju. Tenost koja ima vei viskozitet je manje pokretnija, a ona sa
manjim viskozitetom je vie pokretna tenost. Tenosti su viskoznije od gasova.
31. Rastvorljivost
Rastvorljivost je osobina materije da se rastvara u drugoj materiji. Pod pojmom rastvorljivost
podrazumeva se najvea koliina materije koja se moe rastvoriti u odreenoj koliini rastvaraa,
odnosno koliina rastvorene materije koja je u ravnotei sa vikom nerastvorene materije (zasien
rastvor).



32. Temperatura kljuanja
Temperatura kljuanja je temperatura na kojoj, pod datim uslovima, tenost isparava po celoj
zapremini.
Taka kljuanja je temperatura na kojoj se napon pare tenosti izjednaava sa spoljanjim pritiskom.
Naime, tenost je uvek u ravnotei sa svojom gasnom fazom (parom), dakle, tenost uvek isparava, ali
na taki kljuanja do isparavanja dolazi iz cele zapremine.
33. Temperatura topljenja / ovravanja
Temperatura topljenja je temperatura pri kojoj materija iz vrstog agregatnog stanja prelazi u teno,
tj. temperaturni nivo kada se vrsta i tena faza nalaze u ravnotei.
Temperatura ovravanja (mrnjenja) je temperatura pri kojoj neka supstanca prelazi iz tenog
agregatnog stanja u vrsto stanje.
34. Temperatura tinjanja
Temperatura tinjanja je temeratura na kojoj dolazi do sagorevanja bez pojave plamena, ona je bliska
taki paljenja. Temperatura tinjanja je najnia temperatura na porini zagrejane podloge pri kojoj
dolazi do paljenja 5 mm debelog sloja nataloene praine.
35. Temperatura paljenja
Temperatura paljenja zapaljive materije predstavlja najniu temperaturu na kojoj se ta materija, u
obliku gasa, pare, magle ili praine, pomeanih sa vazduhom (oksidatorom), moe zapaliti uz pomo
odgovarajueg spoljanjeg izvora.
36. Temperatura paljenja tenog goriva
Temperatura paljenja tenog goriva (plamite), je ona temperatura tenog goriva pri kojoj se iznad
povrine tenog goriva obrazuje dovoljna koliina parne faze tako da se nakon njenog paljenja i
sagorevanja nastavi proces sagorevanja tenog goriva.
Ukoliko se pri zagrevanju neke vrste ili tene materije do temperature kljuanja ili termikog
razlaganja ne postigne temperatura paljenja ta materija se ne smatra zapaljivom.
37. Temperatura bljeska
Temperatura bljeska (zapaljivosti) je najnia temperatura materije na kojoj se iznad njene povrine
obrazuju gasne ili parno-vazdune smee sposobne da bljesnu pri postojanju odgovarajueg izvora
paljenja. Pri tome ne dolazi do ustaljenog procesa sagorevanja materije.

38. Temperatura samopaljenja
Temperatura samopaljenja je najnia temperatura do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju da
bi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila bez spoljanjeg izvora paljenja.
Samozagrevanje materije mogue je samo onda kada je koliina osloboene toplote u procesu
oksidacije vea od toplote koja se predaje okolnoj sredini. Vremenski interval koji je potreban da bi
dolo do samozagrevanja i paljenja materije oznaava se kao period indukcije.
39. Granice zapaljivosti (eksplozivnosti)
Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljivih
praina sa vazduhom ili kiseonikom mogu je samo u odreenim granicama koncentracije njihovog
sastava. Pomenute granice se oznaavaju kao koncentracione granice zapaljivosti (eksplozivnosti).
Donja granica eksplozivnosti DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u
vazduhu, kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.
Gornja granica eksplozivnosti - GGE je najvea koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u
vazduhu kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.
Interval zapaljivosti je interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti.
40. Definisati vrednost NOAEL
NOAEL (No observable adverse effect level)- maksimalna koncentracija pri kojoj se ne primeuju
nikakvi toksini efekti, bezbedna koncentracija;
41. Definisati vrednost LOAE
LOAEL (Lowest observable adverse effect level)- minimalna koncentracija pri kojoj se zapaaju prvi
neeljeni efekti;
42. Definisati vrednost LC 50
LC 50 (Lethal concentracions) - koncentracija koja dovodi do smrti 50% pacova pri izlaganju u
vremenskom periodu od 4 h, koncentracija akutne otrovnosti;
43. Definisati vrednost ALC
ALC (Approximate lethal concentracions) - smrtonosna koncentracija pri izlaganju od 15 min.;
44. Definisati vrednost ILDH
ILDH (Immediately Dangerous and Health) momentalna opasnost po ivot
45. Definisati vrednost MDK
MDK Maksimalno dozvoljena koncentracija (radnog prostora i ivotnog prostora).
46. Smrtonosna doza
Smrtonosna doza (letalna doza oznaava se kao LD ili DL) je jedna od metoda objektivnog
oznaavanja toksinosti materije. Vrednost LD oznaava dozu supstance, iji unos u organizam,
izaziva smrt odreenog procenta odreene vrste ivotinja.
47. ta je radijacija?
Radijacija je energija koja dolazi iz izvora i putuje kroz neku materiju ili prostor. Radijacija moe
biti:
Nejonizirajua ili jonizirajua
Prirodna i vetaka
Nije svaka radijacija tetna.
estino jonizujue zraenje
alfa zraenje
beta zraenje
Elektromagnetsko (fotonsko) zraenje
X (rendgensko) zraenje
(gama) zraenje
X-zraenje nastaje kao posledica ubrzanog kretanja elektrona pri njihovim kvantnim
skokovima sa jedne na drugu orbitalnu putanju, pri emu se oslobaa kvant energije.
Alfa, beta i gama zraenja nastaju pri radioaktivnom raspadu atoma pojedinih elemenata i
izotopa.



48. ta su oksidaciona svojstva?
Oksidaciona supstanca, je ona koja prima elektrone od druge supstance tokom hemijske reakcije.
S obzirom da je kiseonik najee oksidaciono sredstvo, pod oksidacionim supstancama se
podrazumevaju supstance koje daju kiseonik drugoj supstanci kao, na primer to kalijumnitrat u
barutu, daje kiseonik drvenom uglju i sumporu, pri emu dolazi do eksplozivnog sagorevanja.
Oksidacione supstance se esto koriste za ubrzavanje procesa sagorevanja u pirotehnici i kod
termitskih smea.
49. ta je korozivnost?
Korozivnost se definie kao potencijal supstance da nanese tetu tkivima ili metalima.
U korozivne materije ubrajamo kiseline i baze.
ako je pH izmeu 0 i 6,9 upitanju su kiseline.
a ako je pH izmeu 7,1 i 11 re je o bazama.
Ugljovodonici (goriva) nisu korozivni.
50. ta sadri procena rizika?
Procena rizika treba da sadri sledee celine:
identifikaciju izvora opasnosti od udesa postrojenja sa opasnim materijama,
analizu posledica hemijskog udesa postrojenja sa opasnim materijama,
procenu hemijskog rizika na ivotnu sredinu i
predlog osnovnih mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes.
51. ta je cilj procene rizika?
Cilj procene rizika je da se:
uradi procena stepena ugroenosti ljudi, objekta i okoline od opasnih materija sa merama zatite ljudi,
objekata i okoline,
u skladu sa procenom definie postupanje i angaovanje ljudi i sredstava u sluaju udesa i
saini kratko uputstvo za postupanje u sluaju udesa.
52. Definisati pojam rizika
Rizik je mogunost nastajanja okolnosti sa neeljenim dogaajem, koji u sluaju ostvarivanja mogu
bitno da narue ili ugroze ljudske ivote, materijalna dobra i funkcionisanje ekosistema.
Rizik u optem smislu obuhvata i neizvesnost i rezultat neizvesnosti. Mera rizika u praksi moe biti
razliita. Nekada je ona jednaka verovatnoi nezadovoljavajuih izlaza, anekadaserizik meri moguim
finansijskim gubitkom. To su razlozi za razvoj analize rizika kao inenjersko-ekonomske discipline,
koja nastoji da razvije i standardizuje pristupe tretiranju rizika.
Kvantitativnoj analizi rizika prethodi precizna definicija mogueg neeljenog dogaaja Q (T) ije bi
deavanje izazvalo gubitak. Analiza poiva na sledeoj osnovnoj definiciji faktora rizika ili izlaganje
riziku:
R = Q (T) x L (T)
gde je:
Rizlaganje riziku,
L (T) gubitak ako se desi neeljeni dogaaj i
Q (T) - mogunost neeljenog dogaaja.
53. ta podrazumeva sistemska analiza rizika?
Sistemska analiza rizika podrazumeva:
Analiza opasnosti od udesa,
Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i
Otklanjanje posledica.
53. Udesni rizik
Udesni rizik podrazumeva iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih sistema od normalnog
reima. Pri tome, nastaje oslobaanje energije i emisija materija, koje dovode do ugroavanja
odreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Po
pravilu, posledice ovog vida delovanja rizika imaju lokalni karakter, mada u nekim sluajevima mogu
biti od regionalnog ili globalnog karaktera
54. Kumulativni rizik
Kumulativni rizik, ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do lokalnog, regionalnog i
globalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). Posledice se javljaju kao rezultat akumuliranja
niza procesa ili materija (ugljen-dioksida, azotovih oksida, freona, ugljovodonika i sl.), u ivotnoj
sredini pri normalnom funkcionisanju tehnolokih sistema.
55. ta ini prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti?
Prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti ine:
priprema,
sakupljanje podataka,
identifikacija i
primena identifikacije.
56. ta ini drugu fazu, fazu analizu posledica?
Ova faza sadri:
pripremu,
prikaz mogueg razvoja dogaaja prema scenariju,
modeliranje efekata,
analiza povredivosti i
proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija, koji se obino vri pomou programskih paketa
ARCHIE, CAMEO i ALOHA.
57. ta ini treu fazu, fazu procene rizika?
Procena verovatnoe nastanka udesa
Procena moguih posledica
Ocena rizika
58. Ocena rizika
Rizik da doe do udesa je:
zanemarljiv,
mali,
srednji,
veliki i
veoma veliki.

59. Cilj plana zatite od udesa
Cilj plana zatite od udesa je da se njime definie saeta i pregledana osnova po kojoj se u svim
situacijama pri nastanku tehniko-tehnolokih poremeaja moe organizovano pristupiti gaenju,
saniranju eksplozije i hemijskih akcidenata i, ako treba, evakuaciji koristei sva raspoloiva sredstva:
radnike, tehniku opremu, postojee ureaje i tehniku.
60. Svrha plana zatite od udesa
Svrha plana je da se ostvari:
Maksimalna zatita radnika;
Sto je mogu manji gubitak u proizvodnji, oteenja postrojenja i materijalnih teta zbog oteenja
procesne opreme i prekida rad;
Izolacija ugroenog prostora i otklanjanje uticaja na susedne objekte i radne procese.
61. Postupak informisnja o udesu
Telefonski brojevi kojima treba raspolagati
U portirnici, kljunim mestima u proizvodnji, kod poslovoe i teh. direktora za potrebe komunikacije
Fabrike i vanih slubi u cilju dojave havarija moraju biti istaknuti brojevi:
Sluba 112
Vatrogasci 93
Hitna pomo 94
Dom zdravlja
Policija 92.
Brojevi telefona mora da se nalaze na zidu radnih prostora.
Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadri podatke:
O mestu i vremenu udesa;
Vrsti opasnih materija koje su prisutne;
Proceni toka udesa;
Proceni rizika po okolinu i
Druge znaajne podatke.
62. Ophoenje s medijima
Informacije za javnost dati to je mogue bre.
Javnosti se ne sme uskratiti informacija.
U ovakvim sluajevima informacije za tampu mogu dati samo sledei radnici:
direktor fabrike ili njegov zamenik (tehniki direktor) i
radnik zaduen za rad s javnou.
Ostali radnici ne smeju davati nikakva obavetavanja u vezi sa ekscesnim dogaajem.
63. Ophoenje sa slubenim organima
Dravno tuilatvo, policija i neki drugi dravni ograni (npr. privredna inspekcija, organi vlasti za
zatitu okoline i strukovna udruenja) uz odreene uslove imaju pravo i bez odobrenje rukovodstva
preduzee da uu u krug preduzea.
Nakon toga se obavetava rukovodioc zaduen za krizne sluajeve da je doao slubenik istraitelj i
obavetava se pravnik preduzea.
Nikakve izjave o kriznom sluaju ne treba da daju radnici koji nisu ovlaena lica za davanje
informacija.
64. Postupak zatite stanovnitva
Obavezno izolovati prostor tj. ugroenu zonu na kojoj je dolo do isticanja ili prosipanja opasne
materije u radijusu od procenom rizika izraunatog radijusa u metrima.
Skloniti nepotrebno ljudstvo iz Ugroene zone.
Postaviti se uz vetar.
Odluiti o uvoenju vanrednog stanja za okolno stanovnitvo.
Uvoenje vanrednog stanja za okolno stanovnitvo se vri emitovanjem:
Znaka za uzbunu
Znaka za evakuaciju i
Obavetenjem radnika.
65. Evakuacija
Znak za evakuaciju daje se samo u sluaju vanrednih opasnosti; koordinator za evakuaciju nareuje
aktiviranje signala ili evakuaciju na osnovu procene opasnosti i samo ako koordinator za evakuaciju
nije prisutan tada svaki radnik moe dati znak sa evakuaciju a nakon procene da je opasnost velika.
Zborno evakuacijsko mesto je obino portirnica ako je dovoljno udaljena od tehnolokog procesa.
Radnici se kreu evakuacionim putevima, jer su najbri, najsigurniji i najkrai prema mestu
evakuacije. Koordinator za evakuaciju brine o panici i spreava je. Radnici ostaju na zbornom
evakuacijskom mestu sve dok se ne izvri evidencija prisutnih. Evidenciju vri voa evakuacije.
66. Prva pomo
Zatrovanog odmah ukloniti iz kontaminirane zone. Pozvati odmah lekara. Ukoliko je dolo do udisanja
isparenja, zatrovanu osobu utopliti i ostaviti u miru, a u sluaju prestanka disanja, primeniti vetako
disanje. Ukoliko je osoba bila due izloena dejstvu toksinih gasova, odstraniti kontaminiranu odeu,
dok je osoba pod mlazom vode. Kou isprati vodom, a oi isprati 10 15 min. vodom pod blagim
mlazom, priemuonekapke otvoriti palcem i kaiprstom.
Ukoliko je potreban transport, zatrovanog staviti u boni leei poloaj.
67. Na kojim informacijama i injenicama se zasniva odgovor na udes?
Rukovodilac odgovora na udes sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:
Veliinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreuje, pre svega, veliinom udesa, vrstom
materijala koji istie ili gori, konstrukcijom objekta i slino.
Gde gori, ta gori i kako gori?
Da li su ljudi ugroeni?
Da li postoje posebne opasnosti po uesnike spaavanja?
Da li postoji opasnost od proirenja poara ili hemijskog udesa?
Da li postoji opasnost od ruenja objekata?
Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, bioloka i sl.)?
Kakvi su putevi za intervenciju.




68. Prvi odgovor
Prvi odgovar ine koraci koji se odmah preduzimaju da bi se:
spasili ivoti ljudi;
sauvao dokazni materijal i
zatitila imovina.
U prvom odgovoru esto postoji lini i organizacioni rizik. Posledice eventualnog neuspeha su velike.
Vreme za delovanje je esto kratko i ogranieno. Izvetavanje je esto nekompletno i protivreno.
Lina bezbednost i bezbednost ostalih je najvanija.
69. Opasna zona i kontrolne zone opasnosti
U incidentu koji ukljuuje opasne materijale ove zone se zovu vrue, tople i hladne zone.
Unutranji deo vrue zone je poznat kao Trenutno opasna po ivot i zdravlje ili smrtonosna zona.
Hladna zona je zona gde je postavljen komandni garnizon za incident. Pomone funkcije koje nisu
potrebne u vruoj zoni postavljene su ovde, kao to su:
medicinske,
rehabilitacione i
veze.
70. Sklonita
Sklonita na poloaju niz vetar otporna su na isparenja. Vrata i prozori treba da su zatvoreni. Sistemi
za grejanje i hlaenje iskljueni.
71. Zatitna oprema, vrste
Zatitna oprema moe da bude:
respiratorna zatita,
hemijska zatita,
toplotna zatita i
specijalizovana zatita.
72. Ogranienja opreme za linu zatitu
stres od toplote,
ograniena mobilnost,
ograniena vidljivost,
teka komunikacija i
ograniena okretnost.
73. Respiratorna zatita
Respiratorna zatita predstavlja najvaniji pojedinani deo hemijske zatite onih koji interveniu.
Razlikujemo:
samostalan disajni aparat (takoe ga nazivaju disajnim aparatom, nudi najbolju respiratornu zatitu,
ograniene zalihe vazduha, pitanje teine),
respirator za dovod vazduha (maska je povezana sa crevom, lagan, jednostavan za upotrebu, zahteva
bocu za isputanje, ima ogranienje od 91 metra duine creva),
respirator za preiavanje vazduha (jednostavan za upotrebu, lagan, filtrira poznate kontaminirajue
materije, zahteva od 19,5% do 23,5 % kiseonika),
respirator za preiavanje vazduha na struju (jednostavan za upotrebu, u masku se dovodi hladan
filtriran vazduh, zahteva 19,5-23,5% kiseonika, baterijsko napajanje).
Filteri mogu da budu:
filteri su napravljeni za razliite hemikalije i porodice hemikalija,
filteri imaju rok trajanja,
filteri su za jednokratnu upotrebu,
zahtevaju kontrolu vazduha i procenu rizika i
nisu za situacije koje ukljuuju mogunost poara.
74. Hemijska zatitna odea
Hemijska zatitna odea je napravljena od tkanine koja prua otpor na hemikalije. Nijedno hemijsko
odelo ne prua zatitu protiv svih hemikalija. Veina hemijskih odela prua slabu ili nikakvu zatitu
protiv toplote i plamena
Vrste hemijske zatitne odee:
Zatita od prskanja tenosti - Koriste se samo kada postoji opasnost od tene faze opasne materije
odnosno kada se:
isparenja ili gasovi ne smatraju toksinim za apsorpciju preko koe,
isparenja ili gasovi nee ostaviti posledice na koi i
nije za zapaljive atmosfere;
Zatita od hemijskih isparenja
za toksine materijale koji se apsorbuju preko koe,
za materijale koji oteuju kou i
nije nepropustljiva za tenost.
75. Nedostaci opreme za hemijsku zatitu:
proputanje, hemikalija prolazi na molekularnom nivou i ako nema spoljnih oteenja odela,
prodor kroz rajsferluse, ostale prirodne otvore i
usled fizikog oteenja odela.
76. Dekontaminacija
Dekontaminacija moe biti:
dekontaminacija za vanredne situacije,
tehnika,
za dokazni materijal,
masovna i
dekontaminacija zatvorenika.
77. Nivo dekontaminacije
Nivo dekontaminacije zavisi od:
vremena, duine kontakta,
koncentracije,
temperature i
agregatnog stanja opasne materije
Plan za dekontaminaciju je uvek potreban. Kontaminirajua materija odreuje vrstu dekontaminacije.
Opasnije kontaminirajue materije zahtevaju detaljniju dekontaminaciju
78.Dekontaminacija principi
tok od prljavog ka istom kraju, princip pranja automobila,
koristiti procese sa vie koraka,
koristiti vie od jedne stanice i
sapun i voda su najbolji.
79. CAS registarski broj
CAS registarski broj je jedinstven numeriki identifikator hemijskih jedinjenja. U literaturi na
engleskom moe stajati CAS nambers, Chemical Abstracts Service (odatle i potie skraenica CAS),
kao deo Amerikog hemijskog drutva (American Chemical Society), dodeljuje ove numerike
identifikatore svakom jedinjenju koje je objavljeno u literaturi.
80. EINECS broj
(European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances)
Od 1981. u zemljama EU je na snazi EINECS (European Inventory of existing Commercial
Substances), koji nalae obvezu izrade dosijea o komercijanim opasnim materijama sa podacima o
fizikim, hemijskim i bolokim svojstvima opasnih materija, proceni rizika, preporukama o sigurnosti
korienja i predlog njihove klasifikacije i obiljeavanja.
81. ELINCS broj
(EU) (The European List of Notified Chemical Substances), Evropska lista hemijskih materija
ELINCS znai popis novih materija prema postojeim propisima o usklaivanju zakona i propisa koji
se odnose na razvrstavanje, pakovanje i oznaavanje opasnih materija. Trenutno postoji oko 1500
pojedinanih hemikalija koje su od 1981. navedene na takozvanoj ELINCS listi, ukljuujui pregled
svih informacija o njihovoj klasifikaciji i proceni opasnosti/rizika.
82. REACH broj
(Registartion, Evaluation, Authorisation of Chemicals, integrisani sistem za registraciju,
evaluaciju i autorizaciju hemikalija), novi propis koji je donela Evropska komisija u vezi sa
hemijskim supstancama i njihovim bezbednim korienjem (EC 1907/2006). Cilj donoenja je
poboljanje zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine kroz bolju identifikaciju karakteristika hemijskih
supstanci. Obavezno testiranje se proiruje, ne samo na hemikalije uvedene od 1981. godine ve i na
sve one koje se trenutno koriste (oko 30.000 supstanci).
83. UN broj (Ujedinjene Nacije) broj
Uveden radi identifikacije opasne materije prilikom transporta. Utvrivanje UN broja je vano jer je
njime opasna materija u potpunosti definisana, a to znai da su za tu materiju poznati: zvanini naziv,
klasa, klasifikacioni kod, ambalana grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, granine koliine,
uputstva za ambalau i pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo se vozilo koristi, itd.
84. Oznaavanje opasnih materija na bazi NFPA standarda
Oznake kojima se predstavljaju kategorija i stepen opasnosti materija zahvaenih poarom temelje se
na NFPA Standardu M 704 (National Fire Protection Agency). Uz neke manje modifikacije te su
oznake prihvaene i u naojzemlji, standardom SRPS Z.C0.012.
Prema ovoj klasifikaciji opasnosti su svrstane u tri kategorije:
opasnost po zdravlje,
opasnost od poara i
opasnost od reaktivnosti.
Svaka od tri navedene kategorije opasnosti deli se na pet nivoa opasnosti koji se oznaavaju brojevima
od 0 do 4 (0, 1, 2, 3 i 4). Nivo 0 oznaava da praktino ne postoji opasnost, a nivo4 predstavlja najveu
opasnost.
85. Znaci opasnosti T+ i T
Znakom za vrlo jaku otrovnost (T+) i simbolom oznauju se jaki otrovi. Pored znaka stavlja se natpis
"vrlo jak otrov".
Znakom za otrovnost (T) i simbolom oznauju se otrovi.Pored znaka stavlja se natpis "otrov".
86. Znaci opasnosti Xn+ i Xi
Znakom za tetnost (Xn) i simbolom oznauju se tetne materije.Pored znaka stavlja se natpis
"tetno". Znakom za nadraujue delovanje (Xi) i simbolom oznauju se otrovi koji trenutnim,
produenim ili ponovljenim dodirom s koom ili sluzokoom izazivaju upale.Pored znaka stavlja se
natpis "nadraujue".
87. Znaci opasnosti E i O
Znakom za eksplozivnost (E) i simbolom oznauju se materije koji pod utjecajem plamena ili drugih
toplotnih izvora eksplodiraju, ili kod kojih postoji opasnost od eksplozije zbog udarca, pritiska, trenja
ili hemijske reakcije.Pored znaka stavlja se natpis "eksplozivno".
Znakom za oksidirajue delovanje (O) i simbolom oznauju se materije koji u dodiru s drugom daju
jaku egzotermnu reakciju (oslobaanje toplote) ili pri tome nastaju druge promene koje poveavaju
stepen opasnosti. Pored znaka stavlja se natpis "oksidirajue"
88. Znaci opasnosti F+, F i N
Znakom za vrlo laku zapaljivost (F+) i simbolom oznauju se materije koji se pod normalnim
pritiskom (1013 mbara) i na normalnoj temperaturi (20C) mogu zapaliti i gasovi koji su zapaljivi u
dodiru sa vazduhom. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo lako zapaljivo".
Znakom za laku zapaljivost (F) i simbolom oznauju se materije koji se lako zapale u dodiru s izvorom
paljenja. Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj podlozi. Pored znaka
stavlja se natpis "lako zapaljivo
Znakom opasnosti za okolinu (N) i simbolom oznauju se materije koji su opasne za biljke i ivotinje,
organizme u tlu, pele, ozonski omota i dr. Pored znaka stavlja se natpis "opasno za okolinu"
89. Oznake upozorenja i obavetenja
Oznake upozorenja se odnose na vrstu rizika koji postoje ili mogu nastati u prometu i pri rukovanju
opasnim materijama. Oznake obavetenja se odnose na mere koje se moraju primeniti u prometu i pri
rukovanju sa opasnim materijama. Oznake upozorenja i obavetenja se stavljaju na ambalau, a
njihovo znaenje upisuje se u uputstvo za upotrebu opasne materije, koje se prilae uz svako
pakovanje. Znaenje najvanijih oznaka upozorenja i obavetenja upisuje se, po potrebi i pored oznaka
opasnosti.
90. Listica opasnosti za klasu 1.
Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvoenje eksplozija i pirotehnikih efekata.
Podgrupa 1.1. Eksplozivi, opasnost od velike eksplozije
Podgrupa 1.2. Eksplozivi, opasnost od projektila
Podgrupa 1.3. Eksplozivi, opasnost od poara
Podgrupa 1.4. Eksplozivi, mala opasnost od eksplozije
Podgrupa 1.5. Eksplozivi, veoma stabilni eksplozivi ali postoji rizik od eksplozije
Podgrupa 1.6. Izuzetno stabilni eksplozivi


91. Listica opasnosti za klasu 2.
Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom
Podgrupa 2.1. Zapaljivi gasovi
Podgrupa 2.2. Nezapaljivi i netoksini gasovi
Podgrupa 2.3. Toksini gasovi

92. Listica opasnosti za klasu 3.
Klasa 3. Zapaljive tenosti



93. Listica opasnosti za klasu 4.
Klasa 4. Zapaljive vrste materije
Podgrupa 4.1. Zapaljive vrste materije
Podgrupa 4.2. Samozapaljive materije
Podgrupa 4.3. Supstance koje su opasne kada dou u dodir sa vodom

94. Listica opasnosti za klasu 5.
Klasa 5. Oksidirajue supstance (oksidanti, oksidansi)
Podgrupa 5.1. Oksidirajue supstance
Podgrupa 5.2. Organski peroksi

95. Listica opasnosti za klasu 6.
Klasa 6. Otrovne (toksine) i infektivne supstance
Podgrupa 6.1. Otrovne supstance
Podgrupa 6.2. Zarazne supstance

96. Klasa 7. Radioaktivne supstance
7A, 7B, 7C i 7D radioaktivne materije sa rizikom od unosa u organizam i spoljanje radijacije
7E Fisioni materijal, rizik od lanane nuklearne reakcije

97. Listice opasnosti za klasu 8 i 9
Klasa 8. Korozivne supstance i Klasa 9. Meovite opasne supstance

98. Kemlerov kod
Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost:
2 - sabijen gas,
3 - zapaljive tenosti,
4 - zapaljive vrste materije
5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi,
6 - otrovne materije,
8 - nagrizajue (korozivne) materije,
9 - ostale opasne materije
Druga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje:
0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana
1 - opasnost od eksplozije,
2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili
vlagom),
3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova,
4 - zapaljive vrste materije
5 - oksidirajue delovanje,
6 - otrovnost,
8 - korozivnost,
9 - opasnost od spontane energine reakcije.
Slovo X u gornjem delu table Opasnost od burne reakcije sa vodom
99. Proizvodnja opasnih materija
Proizvodnja opasnih materija je:
izrada,
dorada,
prerada,
oblikovanje,
punjenje,
pretakanje,
meanje opasnih materija u meuproizvode i konane proizvode, uz hemijske, fizike ili bioloke
procese i postupke, te prenos i meuskladitenje unutar proizvodne lokacije.
100. Pakovanje i ambalaa
Pakovanje opasnih materija zavisi od agregatnog stanja i od klase, odnosno grupe kojoj materija
pripada.
Funkcija ambalae:
zatitna,
skladino-transportna,
prodajna i
upotrebna.
101. Skladitenje opasnih materija
Skladita treba graditi na mestima sa povoljnom konfiguracijom terena (koja nisu podlona poplavama
i na kojima ne postoji mogunost zagaivanja voda), klimatskim uslovima (u pogledu rue vetrova,
temperaturnih promena, direkte suneve svetlosti itd.).
Objekti, odnosno prostorije namenjene skladitenju opasnih materija moraju biti izgraene u skladu sa
namenom. Zidovi moraju biti izgraeni od materijala zadovoljavajue otpornosti na dejstvo poara.
Pod u skladitima mora biti gladak, lako periv i otporan na dejstvo opasnih materija koje se nalaze u
njima. Na ulazu u skladita u kojima se opasne materije skladite prag mora biti izveden u visini
najmanje 5 cm tako da se mogu zadrati prolivene ili prosute opasne materije. U prostorijama u kojima
se nalaze opasne materije na podu ne sme biti direktnog odvoda u kanalizaciju. Ako su odvodi
neophodni oni povezuju nepropusnim kolektorom do jame za obradu otpadnih voda.
102. Zatvorena skladita
Zatvorena skladita mogu biti:
skladita u posebno izgraenom objektu;
skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.
Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:
specijalna skladita za opasne materije
skladita za opasne tenosti
skladita za hemikalije
skladita za gasove.
Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima.
103. Rezervoari
Rezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:
podzemni,
nadzemni ili
sa plivajuim krovom.
Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imati
tankvanu (prihvatni bazen) inadstrenicu.
104. Prevoz opasnih materija
Drumski saobraaj
elezniki saobraaj
Vazduni saobraaj
Vodeni: morski i reni
105. Prevoz opasnih materija, dokumentacija
Prilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti:
sertifikat za vozaa,
sertifikat za vozilo,
isprava o prevozu,
uputstvo o posebnim merama bezbednosti,
odobrenje za prevoz i
potvrda o osiguranju robe.
106.Zatvorena skladista.
Zatvorena skladita mogu biti:
skladita u posebno izgraenom objektu;
skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene.
Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:
specijalna skladita za opasne materije
skladita za opasne tenosti
skladita za hemikalije
skladita za gasove.
Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima.
107.Rezervoari.
Rezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:
podzemni,
nadzemni ili
sa plivajuim krovom.
Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imati
tankvanu (prihvatni bazen) I nadstrenicu.
108.Prevoz opasnih materija.
Drumski saobraaj
elezniki saobraaj
Vazduni saobraaj
Vodeni: morski i reni.
109.Prevoz opasnih materija,dokumentacija.
Prilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti:
sertifikat za vozaa,
sertifikat za vozilo,
isprava o prevozu,
uputstvo o posebnim merama bezbednosti,
odobrenje za prevoz i
potvrda o osiguranju robe.