Uenik:

Anela urovi
II-1
Prvi princip termodinamike.
Njegova primena na idealni gas.
Termodinamika polazi od dva osnovna eksperimenta
proverena i u praksi potvrena principa (zakona): prvi i
drugi princip termodinamike. Njihovom primenom
dolazi se do odreenih teoriskih zakljuaka o toplotnim
pojavama i njihovom prakticnom korienju.
Jedna od formulacija prvog principa termodinamike glasi:
Koliina toplote, dovedena izolovanom sistemu,
jednim delom povecava njegovu unutranju energiju,
a drugi deo pretvara se u rad protiv spoljanjih sila:
Q = U + A.
Druga formilacija: Promena unutranje energije
sistema pri prelasku iz jednog u drugo
termodinamiko stanje jednaka je zbiru
osloboene toplote u radu spoljnih sila.
U = Q + A.
a) Q = 0 ( sistemu se ne dovodi toplota, niti se od njega
oduzima), tada je A = - U , rad se vri na raun
unutranje energije sistema, koja se usled toga
smenjuje. Tada sistem vri rad iskljuivo na raun
smanjenja unutranje energije.
Ekspanzijom plin vri rad
na okolinu tj. Predaje energiju
okolini. Ta se energija moze
koristiti za podizanje posude sa
vodom. Rad plina je jednak
Potencionalnoj energiji posude
sa vodom.
b) U = 0 (unutrasnja energija sistema se ne menja);
Q = A (dovedena koliina toplote u potpunosti ide na
vrenje rada).
v) A = 0 (sistem ne vri nikakav rad); Q = U (sva
dovedena koliina toplote ide na poveanje unutranje
energije sistema.
Prvi zakon termodinamike ukazuje na mogunost
pretvaranja toplote u rad, u obrnuto rada u toplotu.
Ali, ostaje pitanje da li se sva toplota moze pretvoriti u
rad. Na to pitanje prvi princip termodinamike ne daje
odgovor. Odgovor na to pitanje dobija se na osnovu
drugog principa termodinamike.
Gasni izoprocesi
Neka se idealni gas nalazi u cilindru sa klipom koji
moze da se pomera u oba smera bez trenja (sl.2)
A = F * h = p * S * (h2 h1) = p * V
Pri sirenju gasa vrsi se pozitivan rad, jer se smer sile
Kojom gas deluje na klip poklapa se sa smerom
pomeranjem klipa. U procesu irenja, gas predaje
energuju spoljnim telima.
Prilikom sabijanja gasa (sl. 3), prethodna formula za
rad takoe vai. Dakle, rad spoljne sile nad gasom
razlikuje se od rada koji vrsi sila kojom gas deluje na
klip.Zato rad spoljne sile koja deluje na gas iznosi:
A = - A = - p * V.
Rad do kojeg dolazi pri promenama zapremine
idealnog gasa kada se pritisak gasa moze smatrati
konstantnim, brojno je jednak povrini
pravougaonika ABCD.
U optem sluaju, kada je reo veim
promenama zapremine, pritisak se menja. U
tom sluaju, rad se izraunava na sledei nain.
Ukupna promena zapremine deli se na
elementarne delove domene kod kojih se mogu
zanemariti promene pritiska.
Ako su promene pritiska sa zapreminom
izraenije, onda se u domenu tih
elementarnihdeoba mogu uzeti aritmetike
sredine vrednosti pritiska u poetnim i
konanim stanjima. Zatim se nalaze
elementarni radovi, koji su brojno jednaki
povrini figure, ograniene grafikonom
zavisnosti pritiska od zapremine, osom V i
ordinatama p u poetnim i konanim stanjima.
Na osnovu toga dobija se ukupan rad:
A = A1 + A2 + an = p1 * V1 + p2 * V2