Prof. Dr Milorad K.

Banjanin
Univerzitet u Istonom Sarajevu
Filozofski fakultet Pale-Tehnoloki fakultet Zvornik
centralno mesto u informatici i
informacionim sistemima
Informatika je nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju,
prenoenju, primanju, slanju, obraivanju i upotrebi
Grupa atributa iz
operacije obrade
podataka u
kontekstu koji
daje vrednost
autputu.
Podaci ureeni u
modele koji
imaju sadrajno,
vremensko i
formalno
znaenje.
Podatak kome je
pridrueno ili
dato vrednosno
znaenje.
Interpretacija
podataka, koja
ukljuuje sam
podatak i vrednosno
znaenje koje se
dobija njegovom
obradom.
Informacija je,
pored materije i
energije, osnovni
resurs
univerzuma.
POJMOVI PODATAK I INFORMACIJA SU KLJUNI U DOMENU
OBRADE INFORMACIJA I NISU ZAMENLJIVI KONCEPTI.
ATRIBUTIVNI ISKAZ
NEKOG ENTITETA
KODOVANE INJENICE
Poinju da egzistiraju kada su
injenice registrovane ili
zabeleene
Za prikupljene i kodirane podatke nema
znaaja ko ih je registrovao ili zabeleio
Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav nain se ne mogu ni
posedovati, ali se mogu posedovati kao tampani podaci, zapisani
na traci, flopi diskovima, CD, DVD, ili na slian nain koji je
podesan za odgovarajui prenos podataka
POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u
kompjuter (bazu podataka) pripadaju onom ko
je vlasnik kompjutera

NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ
AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU
VREDNOSNO ZNAENJE
POSLOVNI
PODACI
OBLICI
PODATAKA
ljudski glas i
ostali zvukovi
koji se sastoje od
brojeva i alfabetskih
znakova koji opisuju
poslovne transakcije i
druge dogaaje
koji se sastoje od
reenica i paragrafa i
koriste se u usmenoj
komunikaciji
grafiki oblici
slike
NESEMANTIKA
SVOJSTVA
SEMANTIKA
SVOJSTVA
koja proizlaze iz
znaenja tog
podatka
OPERACIJE NAD PODACIMA
INFORMACIJA JE PRIKAZ SEMANTIKIH
SVOJSTAVA PODATAKA
prikupljanje,
obraivanje,
uvanje i
menjanje.
ostala svojstva
ANATOMSKA ILI ARHITEKTONSKA
RAZLIKA IZMEU PODATAKA I INFORMACIJA
Podaci su jednostavno
zabeleene mere
odreenih fenomena.
INFORMACIJE
polje
istraivanja
PODACI
PODACI
editovanje i kodiranje
Informacije se odnose na telo
injenica koje su u obliku
pogodnom za donoenje odluka
Vrednost koju informacija dobija obradom podataka iskazuju
ATRIBUTI INFORMACIONOG KVALITETA
Tanost, raspoloivost za upotrebu
(dostupnost u trenutku potrebe),
frekventnost za viekorisniku namenu i
aktuelnost informacija
Preciznost, relevantnost, konciznost,
efektivnost obima i efikasnost
performansi informacije
Jasnoa ili razumljivost, celovitost ili
fragmentarnost detalji u skraenoj
formi, tekstualnost i transmitivnost ili
nain skalditenja informacija na
mediju.
LOGIKI ELEMENTI PODATAKA
Uobiajen metod skladitenja podataka u informacionom sistemu
Koje sadre obraene i
organizovane podatke
Baze podataka
Koje sadre znanje u raznim oblicima,
kao to su injenice, pravila i primeri
sluajeva o uspenim poslovnim
iskustvima
Baze znanja
Polje imena
Dragan
Zapis Dragan-
381-25-3874
Baza
podataka
Fajl
381-25-3874
Polje je grupa karaktera koji predstavljaju karakteristike
osobe, mesta, stvari ili dogaaja. Napr, polje imena zaposlenog.
Zapis je skup meupovezanih polja. Na primer, zapis o platnom
spisku zaposlenog se sastoji od polja sa imenom, polja sa brojem
socijalnog, polje odeljenja i polje plate.
Fajl je skup meupovezanih zapisa. Na primer, fajl platnog spiska
se sastoji od zapisa o platama svih zaposlenih u firmi.
Baza podataka je integrisan skup meupovezanih zapisa ili fajlova.
Na primer, baza podataka osoblja firme moe sadrati platni spisak,
pregled performansi i fajlove o razvoju karijere pojedinca.
Resursi podataka informacionih sistema
su obino organizovani u
ZNAK
INFORMACIJA
POJAM
SIMBOL
PODATAK
Sintaksna
pravila
Semantika
pravila
Sintagmatska
pravila
Pragmatska
pravila
Simboli i znaci slue
za zapis informacija i
sastavljanje poruka.
Informacija predstavlja neko novo saznanje korisnika,
ona otklanja neku neodreenost (neizvesnost).
Podatak je zapis u
poruci koja ima
odreeno znaenje i
predstavljena je u
formalizovanom obliku
pogodnom za prenos ili
obradu.
U praksi je potrebno razlikovati jo neke pojmove
Jedna od esto korienih definicija
ruski filozof Ursul
Informacija predstavlja preslikavanje stanja jednog subjekta u stanje
drugogo subjekta. Pri tome ovo prslikavanje na drugi subjekat ne mora da
bude istovremeno kod svih subjekata.
IZVOR KODER
kanal
DEKODER PRIMALAC
IZVOR UMA
FEEDBACK
U osnovni model komunikacija, koji su postavili Claude Shannon
i Warren Weaver, ukljueno je est elemenata komunikacije:
1.izvor informacije
2. koder koji kodira informaciju u poruku
3. poruka koja se transmituje do primaoca
4. kanal kroz koji se transmituje poruka
5.dekoder koji utvruje izvorni sadraj i formu poruke
6. primalac koji daje smisao poruci
signal koji nosi poruku prolazei kroz kanal.
INFORMACIJA JE VEZANA ZA PROCES KOMUNIKACIJE MEU SUBJEKTIMA
U teoriji informacija osnovni entitet je informacija koja se
imenuje kao saoptenje o dogaaju u nekom sistemu.
iroko zasnovana matematika disciplina, koja je dala svoj doprinos:
komunikacijama, kompjuterskoj nauci, statistikoj fizici, statistikoj
interferenciji, verovatnoi i statistici.
Njen nauni aspekt omoguava kvalitetno
MERENJE INFORMACIJA
IZVOR KODER
kanal
DEKODER PRIMALAC
IZVOR UMA
FEEDBACK
KODIRANJE je oti
termin koji se koristi
za ovakvu konverziju.
Da bi se informacija
trasmitovala
potrebni su simboli
koje odabira i
determinie izvor
informacija.
Ovi znaci se
kodiraju kod
poiljaoca obino u
prilagoenije
transmisione
signale.
Dekoder dekodira
prenetu informaciju
i alje je primaocu.
KOD ini grupa simbola kojii se
konvertuju u signale u
odreenom redosledu, koji
nose odgovarajuu informaciju.
Teorija informacija uzima u obzir i sve efekte
disturbacije (poremeaja)
Disturbacija se moe uneti:
Kod poiljaoca
(proces kodiranja)
U transmisioni
konunikacioni kanal
Kod primaoca
(proces dekodiranja)
Elementi koji
utiu na
efektivnost
transmisionog
kanala
U teoriji informacija termin
INFORMACIJA koristi se smo za
one aspekte komunikacije koji su
MERLJIVI i koji se mogu
MATEMATIKI FORMULISATI.
Naunik Shannon
dao je veliki
doprinos
informacionoj
teoriji
enonov matematiki rad uspostavio je
osnovu dananje informacione industrije
jer on je otkrio nain da se jedinice i
nule iskoriste u elektronskim
komunikacijama.
Shannon je informacije modelirao kao
dogaaje (sk) koji se pojavljuju uz
odreene verovatnoe (pk)
Pretpostavio je da svako
merilo informacije mora da
ispuni sledee uslove:
Koliina informacije u nekom
dogaaju x treba da zavisi samo
od njene verovatnoe p.
To je jedan veoma prirodan uslov,
poto sa veliinom nae iznenaenosti
nekim dogaajem raste i koliina
informacija koju on nosi.
I(p) predstavlja kontinualnu funkciju od p.
U ovom sluaju, uslovi kontinuiteta nam
govore da se usled veoma male promene
verovatnoe nekog dogaaja koliina
informacije koju taj dogaaj sadri menja
samo u maloj meri.
Moemo zakljuiti da mala promena u
verovatnoi deavanja nekog dogaaja nee
dovesti do toga da budemo znatno vie
iznenaeni kad se on dogodi.
I(px,py) = I(px)+I(py)
Ova pretpostavka aditivnosti
(sabirljivosti) je najstroi uslov u smislu
toga da mnoge funkcije realnih pozitivnih
brojeva (tj. verovatnoa) nisu aditivne
(sabirljive).
Ako imamo dva nezavisna dogaaja od
kojih se prvi deava sa verovatnoom p
1
, a
drugi sa verovatnoom p
2
, tada nam
aditivnost omoguava to da informacije
koje su sadrane u oba dogaaja zajedno,
I(p
x
,p
y
), predstavljaju zbir informacija
sadranih u svakom od oba dogaaja,
I(p
x
)+I(p
y
).
NEIZVESNOST, INFORMACIJA I ENTROPIJA
Posmatramo izlaz kojeg emituje diskretni izvor tokom svake jedinice vremena
(intervala signalisanja). Izvorni izlaz je modeliran kao diskretna sluajna varijabla,
S, koja preuzima oblike simbola iz utvrenog konanog alfabeta.
S = {s
0
,s
1
,,s
k-1
},
, p ) s S ( P
k k
= =
za k = 0, 1, , k-1

=
=
1
0
1
K
k
k
p
Simboli, koje
emituje diskretni
nememorijski izvor
tokom uzastopnih
intervala
signaliziranja
statistiki su
nezavisni.
verovatnoa
uslov
dogaaj S=s
k
opisuje emisiju
simbola s
k
od strane
izvora
uz verovatnou p
k

ako je verovatnoa p
k
=1
i p
i
=0 za svaki ik,
ne postoji iznenaenje, i
stoga nema informacije
ako se simboli iz izvora
pojavljuju uz razliite
verovatnoe, a verovatnoa
p
k
je mala,
postoji vie iznenaenja, pa
postoji i informacija,
NEIZVESNOST
INFORMACIJA
IZNENAENJE
Pre nego to se desi
dogaaj S=s
k
, postoji
porast u koliini
iznenaenja.
Nakon deavanja
S=sk, dolazi do
porasta u koliini
informacije, iju
sutinu moemo
da posmatramo
kao reenje
neizvesnosti.
Koliina informacije
je povezana sa
inverzijom
verovatnoe
pojavljivanja.
Koliina informacija u poruci se moe definisati
kao optimalan broj neophodnih simbola sadranih u
saoptenju (poruci) da bi se prenela informacija o
aktuelnom stanju sistema.
Koliinu informacije dobijene nakon posmatranja dogaaja S=s
k
, koji
se pojavljuje uz verovatnou p
k
, definiemo logaritamskom funkcijom
|
|
.
|

\
|
=
k
k
p
1
log ) s ( I
,
Izbor baze logaritma je potpuno proizvoljan, on samo odreuje jedinicu za merenje
koliine informacija.

Osnova logaritma moe biti 2, (binarni logaritam) 10 (dekadni logaritam), e
(prirodni logaritam) ili neka druga vrednost.
Osnova logaritma Jedinica informacije
2
10
e = 2.7182818
bit ili Shenon
Hartley
nat (natural unit)
k 2
k
2 k
p log
p
1
log ) s ( I =
|
|
.
|

\
|
=
za k = 0, 1, , k-1



Danas je uobiajena praksa da se koristi logaritam osnove 2, pa se moe napisati:
kad je p
k
=1/2, imamo I(s
k
)=1 bit.
Rezultirajua informaciona jedinica naziva se bit (binary digit). Znai,
jedan bit je elementarna koliina informacije koju dobijamo kada se
desi jedan od dva mogua i jednako verovatna dogaaja.

svojstvo nenegativnosti
svojstvo inverznosti
sa verovatnoom
svojstvo aditivnosti
etiri vana
svojstva
koliine
informacije:
svojstvo simetrinosti
za p
k
= 1


Oigledno je da, ako smo
apsolutno sigurni u ishod
nekog dogaaja, ak i pre
nego to se dogodi,
nema dobijene informacije.
, 0 ) s ( I
k
=
0 ) s ( I
k
> 1 p 0
k
s s
za



To jest, pojava dogaaja S=s
k
ili
daje malo ili uopte ne daje
informacije, ali nikada ne dovodi
do gubitka informacija.
za p
k
< p
i




To jest, to je manja verovatnoa
dogaaja, tim vie informacija
dobijamo kad se dogaaj desi.
) s ( I ) s ( I
i k
>
I(s
k
s
i
)=I(s
k
) + I(s
i
),

ako su s
k
i s
i
statistiki
nezavisni.
I(s
k
) predstavlja diskretnu sluajnu varijablu
koja preuzima vrednosti
I(s
0
), I(s
1
),. . . , I(s
k-1
)
uz verovatnoe
p
0
, p
1
, . . . , p
k-1
Sredina I(s
k
) po izvornoj alfabetnoj rei S data je jednainom:

=
|
|
.
|

\
|
= =
1 K
0 k
1 K
0 k
k
2 k k k k
p
1
log p ) s ( I p )] s ( I [ E H(S) =

Koliina informacije I(s
k
) koju proizvodi izvor tokom nekog
proizvoljnog intervala signaliziranja zavisi od simbola s
k
,
emitovanog od strane izvora u tom vremenu.
entropija diskretnog
nememorijskog izvora sa
izvornim alfabetom S
zavisi samo od verovatnoe
simbola u alfabetu S
emitovanog iz izvora
S = {s
0
,s
1
,,s
k-1
},
, p ) s S ( P
k k
= =
za k = 0, 1, , K-1,
Entropija
0 s H(S) s log
2
K



koren (broj simbola) alfabeta
S emitovanog iz izvora
H(S)=0, ako i samo ako
je verovatnoa p
k
=1 za
neki k, i ako su sve
ostale verovatnoe u
setu nula; ova donja
granica entropije
ukazuje na to da nema
neizvesnosti.
H(S)=log
2
K, ako i samo
ako je za svaki k, p
k
=1/k
(tj. ako su svi simboli u
alfabetu S jednako
verovatni); ova gornja
granica entropije
nagovetava maksimalnu
neizvesnost.
Saznanje o stanju sistema donosi onoliku koliinu informacije kolika
je bila neodreenost, tj. koliko je bilo nepoznavanje stanja sistema.
Mera prvobitne neodreenosti je ENTROPIJA
Entropija je srednja mera
neizvesnosti sistema ili izvora,
odnosno ona je predvidivost
ponaanja izvora informacija.
ENTROPIJA je termodinamika
veliina stanja i mera nedostatka
informacije o stanju sistema.
SISTEM
NOVI
SISTEM
signal
Y X
stanje
M
smetnje
Prvobitna neodreenost stanja sistema
sa N stanja je:
) ( log ) ( ) (
2
1
i
N
i
i
Y p Y p Y H

=
=
Verovatnoa i-tog stanja u skupu od N
moguih stanja
Za informacije je vezan i pojam ZNANJE
koliina informacija, opaanja ili
razumevanja koje poseduje neka osoba
Vei nivo znanja omoguava smanjenje
neizvesnosti odvijanja procesa.
Zbog toga epoha informatike vraa oveka u
sredite svemira jer on, posedujui informacije i
razumevajui njihov znaaj, moe uticati na svoj i
celokupni ivot na naoj planeti i svemiru.
Znanje je smisaoni skup informacija koje konstituiu uverenje koje je
vrednovano kao tano i/ili je otelovljeno u tehnikom znanju
(Nonaka, Takeuchi, i drugi, 1995.)
Znanje je, dodavanjem inteligencije, obraena informacija
(Mayers, 1996.)
Znanje je iskustvo ili informacija koja se moe saoptiti ili podeliti
(Verna Allee, 1997.)
Znanje je informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i
razmiljanjem i kao takvo predstavlja informaciju visoke vrednosti
(Davenport, 1997.)
Pojmovni niz koji formira
ovekov univerzum znanja
Pregled aspekata znanja i korespodentnih tipova uenja
Forma aspek
znanja
Tip uenja Performansni
fokus
Vremenska
perspektiva
Svest - nivo
PODATAK Instiktivno Sakupljanje
podataka-
feedback
Trenutana Receptorska -
ulna
INFORMACIJA Proceduralno Proceduralnost
- efikasnost
Vrlo
kratkorona
Oseajna svest
ZNANJE Refleksivno Funkcionalnost
- efektivnost
Kratkorona Svesno -
refleksivna
PRIMENJENO
ZNANJE
Sistemsko-
strukturalno
Produktivnost -
upravljanje
Srednjerona Komunalna -
kontekstualna
INTELIGENCIJA Integrativno
uenje
Optimalna
integracija
Dugorona Strukturalna
MUDROST Generativno
otvoreno
interakcijsko
Obnova
integritet veza
Vaoma
dugorona
Etina
Kapacitet za deljenje
znanja ZAJEDNICE
znanja i uenja
Sinergijsko Saradnja,
kooperacija,
kolaboracija
Vanvremenska Univerzalna
Na nivou oseajne spoznaje i u
NEPOSREDNOJ ILI
TRENUTANOJ VREMENSKOJ
PERSPEKTIVI
Akcija bez refleksije pri kojoj
se razvija svest ili spoznaja
na nivou fizike osetljivosti,
sa VEOMA KRATKOM
VREMENSKOM
PERSPEKTIVOM
To je INSTIKTIVNO UENJE na
ulnom ili input nivou
To je PROCEDURALNO UENJE sa
jednom petljom, tj. reproduktivnom
orijentacijom (koje iziskuje ponovno
adresiranje slanje unazad)
Performansni cilj je fokusiran na
SAKUPLJANJE PODATAKA
primanje inputa, njihovo registrovanje
i eventualne varijacije bez
razmiljanja.
Performansni cilj su
EFIKASNE PROCEDURE sa
teitem na razvoju,
praenju i zavravanju
zadataka.
Menadment znanja tei
stvaranju individualnog,
kognitivnog znanja koje je
dostupno drugima tako da
mogu imati korsti od
njega.
obraena od
strane pojedince
Kada se iskae ili
prenese drugima u formi
teksta, kompjuterskog
izlaza, pisanih ili
iskazanih rei
PRIMALAC
Kognitivna obrada
i internalizacija
ZNANJE JE JEDINSTVENI LJUDSKI RESURS, JEDINO EGZISTIRAJUI
U KONTEKSTU LJUDSKE INTERPRETACIJE I PROCESIRANJA
ono to se moe
predstaviti ili
procesirati od strane
oveka ili kompjutera
prva dimenzija
druga dimenzija
Korisniki interfejs
Relevantne informacije
Interpretacija
Zahtev
Izvlaenje
relevantnih podataka
Kvantitativne analize,
pitanja Ekspertni
sistemi Upravljanje
podacima
Relevantni podaci
Filtriranje
Data Mining
inteligentni agent
Scanning
Komercijalni servisi
elektronska trgovina
Agent filtriranja
inteligentni agent
Ekspertni sistem Inteligentni agent
Baza znanja
Unutranja baza
podataka
Spoljanje
kompjutersko
okruenja
U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
Obezbeuju korisniku listu
predmeta od kojih biraju
jedan. Mogu imati veliki broj
opcija tako da mogu biti
dizajnirni da imaju nekoliko
nivoa sa mnogo stavki ili da
imaju mnogo nivoa sa nekoliko
stavki po nivou.
U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju

Obezbeuje blanko prostor,
nazvan polje, ostavljen
korisnicima da unesu alfabetne i
brojne informacije

MENIJE
FILLIN FORME
U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR

Predvia jedno pitanje za koje
korisnik kuca odgovor u
odreeno polje


U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE

Korisnik ukucava komande sa
ogranienjem na specifinu
sintaksu.


U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE

Komande se daju pritiskanjem
specijalne tipke ili
kombinacijom tipki.

U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE
DIREKTNU MANIPULACIJU

Korisnici direktno izvravaju
radnje na vidljivim objektima


U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE
DIREKTNU MANIPULACIJU
OGRANIEN PRIRODAN JEZIK
Kako kompjuter razume ogranien
skup izgovorenih poruka, korisnik
govori ili pie ogranien skup
prirodnih jezika. Kompjuteri kao
informaciono obraivaki sistemi
jo nisu dovoljno tehnoloki
prefinjeni da koriste ogranieni
ljudski prirdni jezik, tako da
interfejs mora biti ogranien na
dijalog koji kompjuter i korisnik
mogu razumeti.
U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE
DIREKTNU MANIPULACIJU
OGRANIEN PRIRODAN JEZIK
POETNI KORISNICI

Ljudi koji znanju zadatke, ali
imaju malo ili nemaju znanje o
sistemu

U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE
DIREKTNU MANIPULACIJU
OGRANIEN PRIRODAN JEZIK
POETNI KORISNICI
DOBRO OBAVETENI
POVREMENI KORISNICI

Ljudi koji znanju zadatke ali
zbog neuestale upotrebe
mpgu imati potekoe pri
priseanju sintaksikog znanja
kako da ostvare svoje ciljeve

U komunikacionoj interakciji ovek kompjuter osnovni stilovi
dijaloga koji se koriste za veinu interfejsa softvera podrazumevaju
MENIJE
FILLIN FORME
PITANJE / ODGOVOR
KOMANDNE JEZIKE
FUNKCIJSKE TIPKE
DIREKTNU MANIPULACIJU
OGRANIEN PRIRODAN JEZIK
POETNI KORISNICI
DOBRO OBAVETENI
POVREMENI KORISNICI
STRUNI UESTALI KORISNICI

Korisnici koji imaju veliko
znanje o zadacima i povezanim
ciljevima, a njihov rad zahteva
ostvarenje ciljeva

injenica je
izvesno jasno
razgranien
element u
ulnom
opaanju.

injenica
oznaava
stavove koji
interpretiraju
ono to nam je
dato u ulnom
iskustvu.
injenica
oznaava
istinite
stavove koji
potvruju
invarijantni
niz ili
povezanost
svojstava.

injenica
oznaava one
stvari koje
postoje u prostoru
i vremenu,
zajedno sa njihovim
meusobnim
relacijama na
osnovu kojih je
jedan stav istinit.
INJENICA
injenica je izvorno saznanje iz procesa
posmatranja, empirijskog doivljavanja i
teorijskog osmiljavanja odreenih fenomena ili
pojava koje je nauno interesantno ili
intrigantno
EKSPERIMENTALNO
UTVRENE
(T-injenice)
EMPIRIJSKI
UTVRENE
(E-injenice)
OPTE ILI
POJEDINANE
(P-injenice)
TEHNIKE
REALNE ILI
STVARNOSNE
NAUNE
Generisane ili utvrene individualnom
opservacijom-posmatranjem i oblikovane
pomou reenica naunog jezika posmatranja.
Empirijski utvrene i oblikovane
pomou reenica naunog jezika
empirijskih konstrukta
Eksperimentalno utvrene koje se
oblikuju pomou reenica naunog
jezika teorijskih konstrukta.
INENICE
Fundamentalni RESURS
pojedinca iji potencijal mu
omoguava da inteligentno
funkcionie
INDIVIDUALNO STEENO
ZNANJE
je specifian resurs koji
poseduje pojedinac i koji mu
omoguava da ga deli sa
drugim pojedincima ili
grupama ljudi i sistemima u
komunikaciji.
JEDINI RESURS KOJI SE NE
TROI, ALI JE PODLOAN
EROZIJI, TJ.
ZASTAREVANJU
KONCEPTUALNO ZNANJE Domen naunih injenica i formalizacija
HEURISTIKO ZNANJE
Domen stavova, vetina i miljenja za primenu
znanja u reavanju problema
I
Z
V
R

N
E
S
P
O
S
O
B
N
O
S
T
I
O
B
R
A
Z
O
V
A
N
J
E
S
P
O
S
O
B
N
O
S
T
I
Qz koliina znanja
r
1

U
g
a
o

z
n
a
n
j
a
Povrno znanje
r
2

Kompilirano znanje
r
3

ISKUSTVO
STUDIJE
- meta znanje
- praktini modeli
- osposobljenost za praksu
- uenja
- vetine
- saznanja
- opte teorije
- zakoni
- nauni principi
- teoreme
- aksiome
- definicije
- prvi pojmovi
NEMA
ZNANJA
SAMO ONO
ZNANJE KOJE JE
DEKODIRANO I
IJE JE ZNAENJE
SHVAENO MOE
SE PRIMENITI NA
PRAKTIAN NAIN
GLOBALNA SPOSOBNOST POJEDINCA DA
DELUJE SVRSISHODNO, DA MISLI I
POSTUPA RACIONALNO I DA USPENO
UESTVUJE U INTERAKCIJI SA
OKOLINOM.
ASPEKT ZNANJA U
NJEGOVOM KONTINUUMU
KOJI JE VIE OD ZNANJA
KOJE POJEDINAC
POSEDUJE U KONTEKSTU
AKCIJE ZASNOVANE NA
INFOMACIJAMA.
INFORMACIONA
BAZA
ZNANJE
KOGNITIVNA
EMOCIONALNA
SOCIJALNA
DUBOKO INTERNI PRODUKT INDIVIDUALNE
INTELIGENCIJE KOJA JE U FORMI INTEGRISANOG ZNANJA,
VREDNOSTI I ISKUSTVA VE PRIMENJENA NA NAJVIEM
NIVOU EFEKATA I SA MORALNIM KVALITETIMA U
KOMUNIKACIONOM PONAANJU.
Sposobnost ljudske inteligencije da se prilagodi na pravu
frekvenciju funkcionisanja u datoj situaciji.
MUDROST NIJE SAMO
HLADNA KOGNICIJA.
Ona kombinuje znanje i
vrline koje se stiu
iskustvom i rezultanta je
procesa linog uenja na
dugotrajnoj osnovi.
Mudrost je fundamentalno
proizvod kulture i zajednice
u kojoj odreena individua
uestvuje.
GLAVNA AKTIVNOST SVAKOG POSLA JE UENJE, A NJEGOVA
GLAVNA KATEGORIJA JE ZNANJE
AKCIONO
PREDIKTIVNO
REAKTIVNO
TRANSFORMATIVNO
Sistemsko miljenje
Mentalni modeli
Strategijsko uenje
Upotreba feedback sistema
Self-menadment
Timsko uenje
Dijalog
Zajednika vizija
Korienje IS
Podela znanja
Zajednice su mree
ljudi sa slinim
problemima, pitanjima
i potrebama.