Finansijska trita

1
www.puskice.org
SADRAJ
1.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI-KARAKTERISTIKE, FUNKCIJE, UESNICI, VRSTE .................................. 5
1.1.Pojam, funkcija, ciljevi i klasifikacija hartija od vrednosti ............................................................................................... 5
1.2.Uesnici na tritu hartija od vrednosti ............................................................................................................................. 6
1.2.1.Investitori .................................................................................................................................................................. 6
1.2.2.Korisnici finansijskih sredstava .............................................................................................................................. 7
1.2.3.Posrednici .................................................................................................................................................................. 7
1.2.3.1.Banke i druge bankarske organizacije ................................................................................................................ 7
1.2.3.2.Investicioni fondovi i druge finansijske institucije ............................................................................................. 7
1.2.4.Drava ..................................................................................................................................................................... 10
1.3.Klasifikacija trita hartija od vrednosti ......................................................................................................................... 10
1.3.1.Primarno trite hartija od vrednosti .................................................................................................................. 11
1.3.2.Sekundarno trite hartija od vrednosti .............................................................................................................. 12
1.3.2.1.Berzansko trite hartija od vrednosti .............................................................................................................. 13
1.3.2.1.1.Uesnici na berzi hartija od vrednosti i organi upravljanja berzom .......................................................... 13
1.3.2.1.2.Tipovi berzi hartija od vrednosti .................................................................................................................... 13
1.3.2.1.3.Vrste berzi hartija od vrednosti ...................................................................................................................... 14
1.3.2.2.Vanberzansko trite hartija od vrednosti ....................................................................................................... 14
2.HARTIJE OD VREDNOSTI ............................................................................................................................................. 15
2.1.Vrste hartija od vrednosti ................................................................................................................................................ 15
2.2.Dunike hartije od vrednosti ......................................................................................................................................... 16
2.2.1.Kratkorone dunike hartije od vrednosti ......................................................................................................... 18
2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti ............................................................................................................ 19
2.2.2.1.Dugorone dunike hartije od vrednosti drave............................................................................................. 19
2.2.2.1.1.Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u pojedinim zemljama ................................................ 20
Finansijska trita
2
www.puskice.org
2.2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea....................................................................................... 21
2.2.2.2.1.Osigurane i neosigurane korporativne obveznice ......................................................................................... 21
2.2.2.2.2.Registrovane i neregistrovane korporativne obveznice ................................................................................ 22
2.2.2.2.3.Obveznice sa beskamatnim kuponima, obveznice sa fiksnom i obveznice sa varijabilnom kamatnom
stopom .............................................................................................................................................................................. 22
2.2.2.2.4.Opozive obveznice, obveznice sa prodajnom opcijom, obveynice sa amortizacionim fondom i obveznice
bez roka dospea ............................................................................................................................................................. 24
2.2.2.2.5.Obveznice vezane za indekse i obveznice u dvojnoj valuti ........................................................................... 25
2.2.2.2.6.Konvertibilne obveznice i obveznice sa varantima ....................................................................................... 25
2.2.2.3.Dugorone dunike hartije od vrednosti banaka ........................................................................................... 27
2.2.3.Valorizacija dunikih hartija od vrednosti ........................................................................................................ 27
2.3.Vlasnike hartije od vrednosti ......................................................................................................................................... 28
2.3.1.Vrste akcija ............................................................................................................................................................. 29
2.3.1.1.Obine akcije ....................................................................................................................................................... 30
2.3.1.1.1.Nominalna, knjigovodstvena i trina vrednost obinih akcija ................................................................... 30
2.3.1.2.Preferencijalne akcije ......................................................................................................................................... 31
2.4.Izvedene hartije od vrednosti .......................................................................................................................................... 32
2.4.1.Forvard ugovori ..................................................................................................................................................... 32
2.4.2.Fjuersi .................................................................................................................................................................... 33
2.4.2.1.Vrste fjuersa....................................................................................................................................................... 34
2.4.3.Opcije ...................................................................................................................................................................... 37
2.4.3.1.Vrste opcija .......................................................................................................................................................... 38
2.4.4.Svopovi .................................................................................................................................................................... 39
2.4.4.1.Svopovi kamatne stope ....................................................................................................................................... 40
2.4.4.2.Svopovi vezani za indekse akcija ....................................................................................................................... 40
3.TRGOVANJE NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI ............................................................................................ 40
3.1.Trgovanje na primarnom tritu hartija od vrednosti ...................................................................................................... 40
Finansijska trita
3
www.puskice.org
3.1.1.Uloga investicione banke ....................................................................................................................................... 41
3.1.2.Metodi emisije ........................................................................................................................................................ 43
3.1.3.Trokovi flotacije.................................................................................................................................................... 45
3.1.4.Specifinost emisije obveznica na primarnom tritu ........................................................................................ 45
3.2.Trgovanje na sekundarnom tritu hartija od vrednosti .................................................................................................. 46
3.2.1.Berzanski poslovi na berzi hartija od vrednosti .................................................................................................. 47
3.2.2.Metodi trgovine ...................................................................................................................................................... 48
3.2.3.Vrste kupoprodajnih naloga ................................................................................................................................. 49
3.2.3.1.Kupoprodajni nalozi prema veliini .................................................................................................................. 49
3.2.3.2.Kupoprodajni nalozi prema vremenskom ogranienju ................................................................................... 49
3.2.3.3.Kupoprodajni nalozi prema vrsti transakcije .................................................................................................. 49
3.2.3.4.Kupoprodajni nalozi prema nainu ogranienja cena .................................................................................... 50
3.2.3.5.Specijalne vrste naloga ....................................................................................................................................... 50
3.2.4.Karakteristike i poslovanje na pojedinim berzama hartija od vrednosti ......................................................... 51
3.2.4.1.Amerika berza ................................................................................................................................................... 51
3.2.4.2.Beogradska berza ................................................................................................................................................ 52
3.4.2.3.Frankfurtska berza ............................................................................................................................................. 53
3.2.4.4.Berza u Hong Kongu........................................................................................................................................... 54
3.2.4.5.Italijanska berza .................................................................................................................................................. 54
3.2.4.6.Londonska berza ................................................................................................................................................. 55
3.2.4.7.Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ) ............... 55
3.4.2.8.Njujoka berza..................................................................................................................................................... 56
3.2.4.9.Berza u Pragu ...................................................................................................................................................... 56
3.2.4.10.vajcarska berza ............................................................................................................................................... 57
3.2.4.11.Tokijska berza ................................................................................................................................................... 58
4.BERZANSKI INDEKSI .................................................................................................................................................... 59
Finansijska trita
4
www.puskice.org
4.1.Pojam i znaaj indeksa .................................................................................................................................................... 59
4.2.Karakteristike pojedinih berzanskih indeksa u svetu ...................................................................................................... 60
4.2.1.Dow Jones-ovi indeksi ............................................................................................................................................ 61
4.2.1.1.Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD ................. 62
4.2.1.2.Dow Jones-ov indeks za transport ..................................................................................................................... 62
4.2.1.3.Dow Jones-ov indeks uslunih delatnosti .......................................................................................................... 62
4.2.1.4.Dow Jones-ov indeks korporativnih obveznica ................................................................................................ 62
4.2.1.5.Dow Jones-ov STOXX indeks ............................................................................................................................ 63
4.2.2.Standard i Poor's-ovi indeksi ................................................................................................................................ 63
4.2.3.Indeksi automatske kotacije Nacionalnog udruenja dilera i brokera u SAD ................................................. 63
4.2.4.Indeksi Financial Times-a ..................................................................................................................................... 65
4.2.5.Nikkei indeksi ......................................................................................................................................................... 66
4.2.6.Indeksi tokijske berze ............................................................................................................................................ 66
4.2.7.Indeksi pariske berze ............................................................................................................................................. 67
4.2.8.Drugi znaajni berzanski indeksi ......................................................................................................................... 67
5.TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI ..................................................................................................... 69
5.1.Nastanak, razvoj i karakteristike trita izvedenih hartija od vrednosti .......................................................................... 69
5.1.1.Karakteristike trita fjuersa .............................................................................................................................. 69
5.1.2.Karakteristike trita opcija ................................................................................................................................. 71
5.2.Mehanizam trgovine fjuersima i opcijama .................................................................................................................... 72
5.2.1.Mehanizam trgovine fjuersima ........................................................................................................................... 72
5.2.2.Mehanizam trgovine opcijama.............................................................................................................................. 73
6.DODATAK PREDAVANJA i DRUGA LITERATURA .............................................................................................. 74

Finansijska trita
5
www.puskice.org

1.TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI-KARAKTERISTIKE, FUNKCIJE, UESNICI, VRSTE
1.1.Pojam, funkcija, ciljevi i klasifikacija hartija od vrednosti
Trite hartija od vrednosti predstavlja deo finansijskog trita na kome dolazi do sueljavanja ponude i tranje
za hartijama od vrednosti.
Na tritu hartija od vrednosti se trguje fer, otvoreno i na ugovoren (propisan) nain.
Ovo trite treba da:
bude likvidno, tj. sposobno da brzo konvertuje hartije u gotovinu;
svim uesnicima istovremeno prui informacije o ponudi i tranji;
obezbedi kontinuitet cene;
obezbedi niske transakcione trokove;
omogui svim trinim uesnicima isti pristup, odnosno da onemogui da pojedini uesnici kupoprodaju
obavljaju bre od drugih;
obezbedi da se cene brzo prilagoavaju novoj informaciji, kao i da ta informacija bude istovremeno
dostupna svim uesnicima.

Funkcionisanje trita hartija od vrednosti regulisano je od strane drave i zavisi od ponaanja uesnika na
njemu. To su kompleksna trita, karakteriu ih brze promene, a vrednosti transakcija koje se zakljuu ju su
velike.
Osnovna funkcija ovog trita jeste da prodavcu hartija omogui da pod najpovoljnijim uslovima doe do
kratkoronih finansijskih sredstava, radi odravanja normalnog poslovnog procesa i likvidnosti. Takoe, da
dodje do dugoronih finansijskih sredstava (kapitala), kojim se finansira rast i razvoj. Kupcu hartija
(investitoru) treba da omogui da pod najpovoljnijim trinim uslovima plasira kratkorona i/ili dugorona
finansijska sredstva koja mu trenutno nisu neophodna.
Adekvatno funkcionisanje trite trba da doprinese realizaciji mnogih ciljeva:
obezbeenju kratkoronih i dugoronih sredstava, radi normalnog poslovnog procesa, likvidnosti, rasta i
razvoja;
ostvarivanju optimalne alokacije finansijskih sredstava;
ostvarivanju najveeg prinosa po osnovu vlasnitva nad finansijskim sredstvima
disperziji svih oblika rizika;
utvrivanju stvarne i trine cene finansijskih sredstava;
zatiti interesa i vlasnika i korisnika finansijskih sredstava i dr.







Finansijska trita
6
www.puskice.org
1.2.Uesnici na tritu hartija od vrednosti
Odnosi na ovom tritu se obino reguliu kupoprodajnim ugovorima. S obzirom na nain uspostavljanja
odnosa na tritu, uesnici mogu biti:
neposredni (direktno stupaju u odnose)
posredni (kontakte ostvaruju preko posrednika)

Prema formi uestvovanja na tritu, uesnici mogu biti:

institucionalizovani i
neinstitucionalizovani uesnici.

Uesnic na tritu hartija od vrednosti su:

investitori (vlasnici finansijskih sredstava)
korisnici finansijskih sredstava
posrednici
drava

1.2.1.Investitori
U ulozi investitora javljaju se: pojedinci, privredni subjekti, dravni ili paradravni organi, institucije i
organizacije, kao i bankarsko-finansijske institucije.
Investitor pri svakom ulaganju mora imati oseaj sigurnosti i poverenja u mehanizam trita i dravu koja taj
mehanizam kontrolie.
Kao najvaniji instrumenti zatite investitora i ostalih uenika na tritu hartija od vrednosti, navode se:
1. informisanost investitora o stvarnom stanju buduih korisnika sredstava,
2. javni karakter berzanskih operacija u vezi sa kretanjem pojedinih kurseva i indeksa,
3. javno objavljivanje svih informacija i odluka nadlenih organa i organizacija u vezi sa kretanjem kurseva,
4. zatita od takozvane bankarske zloupotrebe tednje,
5. zatita od takozvane bankarske zloupotrebe poloaja i
6. zatita od rizika naplate potraivanja.

Danas na znaaju gube pojedinani investitori, ije mesto zauzimaju institucionalni investitori (investicioni
fondovi, penzijski fondovi, osiguravajue kompanije...), kojima manji nvestitori preputaju poslove oko svojih
plasmana finansijskih sredstava.




Finansijska trita
7
www.puskice.org
1.2.2.Korisnici finansijskih sredstava
Mogu biti: pojedinci, privredni subjekti, dravne ili paradravne institucije i organizacije i bankarsko-
finansijske organizacije. Pojedinci se u ulozi korisnika javljaju onda kada koriste razliite vrste kredita za
zadovoljenje linih potreba. Privredni subjekti se javljaju kao korisnici onda kada su im sredstva neophodna za
normalno poslovanje i razvoj, dok se dravne ili paradravne institucije i organizacije javljaju u ulozi korisnika
onda kada su im sredstva potrebna za normalno funkcionisanje, kao i za reenje razliitih problema ukupnog
privrednog razvoja i infrastrukture. Bankarsko-finansijske organizacije su specifine utoliko to se one mogu
javiti kao korisnici sredstava u svoje ime i za svojraun (radi finansiranja sopstvenog poslovanja), u svoje ime i
za tu raun (pribavljaju finansijska sredstva za potrebe komitenata) i u tue ime i za tu raun (posreduje u ime
svojih komitenata u cilju pribavljanja sredstava).
Privredni subjekti predstavljaju najznaajniju grupu korisnika finansijskih sredstava, s obzirom da ih karakterie
hronina potreba za dodatnim finansijskim sredstvima.

1.2.3.Posrednici
Moemo ih podeliti na:
1. Banke i druge bankarske organizacije i
2. Investicione fondove i druge finansijske institucije

Svi ovi posrednici se mogu javiti u ulozi investitora, korisnika, komisionara ili istog posrednika.

1.2.3.1.Banke i druge bankarske organizacije
su najbrojniji i najvaniji uesnici na tritu hartija od vrednosti.
One posreduju izmeu investitora i korisnika. One se mogu javiti kao investitori, korisnici i isti posrednici.
Banke i bankarske organizacije moemo podelit u dne osnovne grupe: banke i tedionice (tedno-kreditne
zadruge).
Prema nainu organizovanja i ulozi na tritu hartija od vrednosti, razlikujemo: depozitne ili komercijalne,
investicione, hipotekarne i univerzalne banke. Depozitne banke su manje znaajne kao investitori, a vie kao
posrednici i komisionari, posebno na sekundarnom tritu. Uloga investicionih banaka na sekundarnom tritu
je veoma mala, ali je vrlo znaajna na primarnom. Hipotekarne banke imaju posebnu ulogu na tritu, s obzirom
da one gotovo optimalnom usklaenou svojih izvora i plasmana doprinose stabilizaciji trinih kretanja. One
se, kao i veina drugih banaka, mogu javiti u sve etiri uloge (investitora, korisnika, komisionara ili istog
posrednika).
tedionice i tedno-kreditne zadruge predstavljaju posebne oblike bankarskih organizacija, ija se uloga svodi
na pribavljanje finansijskih sredstava emisijom sopstvenih kreditnih hartija, plasman kapitala komitentima,
transformaciju novca u kapital i obavljanje velikog broja transakcija na sekundarnom tritu hartija od
vrednosti.

1.2.3.2.Investicioni fondovi i druge finansijske institucije
se javljaju kao posledica veoma brzog razvoja trita hartija od vrednosti u razvijenim zemljama, kao i zbog
nemogunosti klasinog bankarskog sektora da odgovori svim potrebama investitora i korisnika. Ove institucije
predstavljaju fleksibilne i efikasne posrednike, od kojih su najznaajniji:
Investicioni fondovi
Zajedniki (uzajamni) fondovi
Osiguravajue kompanije
Penzijski fondovi i
Ostale specijalizovane finansijske institucije.
Finansijska trita
8
www.puskice.org
Investicioni fondovi danas predstavljaju najadekvatniji nain mobilizacije kapitala. Nastankom ovih fondova,
struktura bankarskog sektora je obogaena, poveana je konkurencija, produbljeno trite kapitala i omogueno
izvrenje transakcija na moderan nain. Ovi fondovi se smatraju najboljim oblikom razvoja i uspenog
funkcionisanja trita hartija od vrednosti. Investicioni fondovi su, po pravilu, akcionarska drutva ili institucija
javno-pravnog karaktera, to znai da se kao osnivai mogu javiti ili subjekt ili drava. Iako formalno
predstavlja nebankarsku finansijsku instituciju, on u sutini obavlja sve bankarske poslove. Ciljevi osnivanja
bez obzita na tip su: razvoj i stabilizacija trita, pre svega, dugoronih hartija od vrednosti, mogunost
kontaktiranja i najmanjih investitora, mobilizacija tezaurisanog kapitala, stvaranje uslova za uveanje kapitala
malih investitora i sl.

Prema organizacionoj formi i karakteru osnivaa, razlikuju se:

Privatni i dravni investicioni fond
Fondovi otvorenog i zatvorenog tipa

Dravni investicioni fond je posebno pogodan za zemlje sa nedovoljno razvijenim ili tek formiranim tritem
hartija od vrednosti, jer je sa aspekta sigurnosti ulaganja manje rizian. Ovaj fond se obino osniva u formi
investicionog fonda otvorenog tipa. Investicioni fond zatvorenog tipa se osniva emisijom akcija, koje se mogu
unoviti samo nasekundarnom tritu, zbo ega i jeste zastupljein u zemljama sa razvijem tritem. Investicioni
fond otvorenog tipa u svakom trenutku garantuje akcionarima mogunost unovenja akcija, ime
pridobija poverenje investitora, ali se time izlae riziku nelikvidnosti i nerentabilnosti.

Zajedniki (uzajamni fond) slian je investicionom, s tom razlikom to je on prevashodno orijentisan na
investiranje u akcije i obveznice korporacija. Veina zajednikih fondova je otvorena, to znai da fond prodaje
onoliko udela u fondu koliko investitori ele da kupe. Postoje i specifini fondovi koji investiraju samo u
odreene vrste akcija (npr. akcije rudarstva, plemenitih metala, odreenih grana i sl.), a koji su privlani za
ulaganje onda kada dobro posluju, jer mogu da donesu visok prinos, s tim to promene u privredi i grani mogu
da anuliraju ostvarenu dobit.

Razlikujemo tri osnovne vrste zajednikih fondova:
1. fondovi koji ulau u akcije,
2. fondovi koji ulau u obveznice,
3. fondovi koji ulau u kratkorone hartije od vrednosti.

Fondovi koji ulau u obveznice garantuju investitorima ostvarenje redovnog prihoda u obliku dividende.

Zavisno od ciljeva i strategije kupovine obveznica, razlikuju se:
fondovi iji se prinos oporezuje (trguju korporativnim obveznicama) i
fondovi iji se prinos ne oporezuje (trguju dravnim obveznicama).

Fondovi koji ulau u kratkorone hartije od vrednosti idu na nerizine investicije, zbog ega e ulaganje u njih
preferirati oni investitori koji nisu skloni riziku.





Finansijska trita
9
www.puskice.org
Prema kriterijumu investicionog cilja, sve zajednike fondove bi mogli da svrstamo u tri grupe:
fondovi iji je cilj nizak rizik i ujednaen nizak prihod (obveznice drave i prvoklasnih korporacija itd.)
fondovi koji imaju za cilj znaajan rast i umeren ili visok prihod uz umeren rizik (akcije sa visokom
dividendom, akcije prvoklasnih preduzea i javnih preduzea, obveznice na stranim tritima itd.)
fondovi iji je cilj ostvarenje natprosene dugorone dobiti i rasta uz visok nivo rizika (akcije novih,
potcenjenih preduzea i malih preduzea, akcije stranih preduzea, obveznice sa niskim rejtingom itd.)

Zajedniki fondovi sve vie idu na ulaganja na inostranim tritima, to za posledicu ima pojavu nove vrste, tzv.
meunarodnih fondova (fondovi koji ulau na stranim tritima obveznica i akcija, globalni fondovi, regionalni
fondovi i fondovi koji investiraju u odreene zemlje).

Osiguravajue kompanije i penzijski fondovi predstavljaju veoma znaajnu grupu specijalizovanih posrednika
na tritu hartija od vrednosti, s obzirom da se kapital u njih redovno i po automatizmu sliva putem premija za
socijalno izdravstveno osiguranje, premija osiguranja ivota i imovine, kao i izdvajanja za penzije i rente. Ove
institucije karakterie i kvalitativna rona struktura kapitala kojim raspolau. Obavezuju se da vei deo kapitala
(negde ak i do 80%) iz premijskih rezervi i drugih fondova, dre u hartijama od vrednosti, zajmovnog
karaktera na dugi rok (negde i preko 50 godina). Osnovni oblici plasmana kapitala ovih institucija ine
hipotekarne zalonice i obveznice. Osiguravajua drutva i penzijski fondovi se na tritu hartija od vrednosti
uglavnom javljaju u ulozi investitora u dugorone hartije od vrednosti, veoma retko u ulozi korisnika i nikada u
ulozi istog posrednika.

Ostale specijalizovane finansijske institucije ine: finansijske institucije holding kompanija, korporacije i drugih
oblika akcionarskih drutava; specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije, kao i prodaju hartija;
berze hartija od vrednosti i brojne brokerske i posrednike institucije i konsalting firme.
Holding kompanije i drugi oblici velikih akcionarskih drutava u svom sastavu imaju posebne finansijske
institucije koje obavljaju finansijske transakcije u njihovo ime i za njihov raun. Svoj cilj ovi posrednici
ostvaruju kupovinom kontrolnog paketa akcija onog preduzea koje ele da kontroliu ili vetakim
obaranjem kursa onog preduzea koje ele da prikljue sebi. Zbog toga dravni i berzanski organi nadziru
zbivanja na tritu, kako bi spreili stvaranje monopola na ovaj nain.

Specijalizovane institucije za preuzimanje i plasman emisije i preprodaju hartija od vrednosti za osnovni cilj
imaju ostvarenje zarade po osnovu spekulativnih poslova hartijama. Aktivnost ovih institucija se svodi na
delimino ili potpuno preuzimanje emitovanih hartija od vrednosti po kursu preuzimanja, nakon ega nastoje
da novim plasmanom postignu viu cenu ovih hartija. Na ovaj nain, ove institucije ostvaruju ogromne prihode
na osnovu razlike u visini kursa po kome su hartije preuzele i novog berzanskog kursa. Neophodna je dravna
kontrola kako bi se onemoguilo da one izazovu vetake nestaice na tritu hartija od vrednosti.

Berze hartija od vrednosti predstavljaju institucije nansijskog trita, koje imaju za cilj da omogue:
kupoprodaju hartija od vrednosti, utvrivanje trine vrednosti hartija i stabilizovanje trinih uslova i odnosa
pri transakcijama finansijskim sredstvima. Berze hartija rade po unapred utvrenim striktnim pravilima, ime se
neregularnost pri kupoprodaji hartija svodi na minimum. U pogedu broja i obima trinih transakcija u veini
zemalja, dominantno mesto pripada vanberzanskom tritu, na kome se posredstvom banaka i ostalih
posrednika obavljaju vanberzanske trine transakcije i vri otkup neregistrovanih, ali emitovanih hartija.
Privatne brokerske i posrednike institucije posluju u tue ime i za tu raun, ree u svoje ime i za tu raun i
nikada ne istupaju u svoje ime i za svoj raun. Za posredovanje na tritu one dobijaju proviziju, koja je jedini
izvor njihovog prihoda. Ove institucije nekada moe initi samo jedan agent, a nekada su u pitanju itave
brokerske kompanije.
Finansijska trita
10
www.puskice.org
1.2.4.Drava
Drava se na tritu hartija od vrednosti moe javiti u ulozi investitora, korisnika, regulatora i kontrolora.
Drava se moe javiti kao investitor ili korisnik, ali i istovremeno u obe ove uloge. Ovu svoju dvostruku ulogu
ona moe da kombinuje i koristi u cilju regulisanja trita, odnosno radi regulisanja ponude i tranje, kao i
ukupnih odnosa na ovom tritu. To znai da e se, u sluaju kada na tritu postoji znatno vea tranja od
ponude, drava javiti kao investitor i time amortizovati negativne trine oscilacije. Kada na tritu postoji vea
ponuda od tranje, drava e istupiti kao korisnik i time obezbediti stabilnost na tritu (politika ovorenog i
zatvorenog trita).
Kljuni oblici dravne regulative na tritu kapitala se mogu svesti na:
usmeravanje dela ponude finansijskih sredstava u prioritetne i povlaene privredne sektore ili garantovanje
za obaveze ovih sektora prema investitorima;
regulisanje pristua tritu;
olakice za vee (manje) stope amortizacije za pojedine prioritetne (neprioritetne) sektore;
subvencionirane kamate za odreene prioritetne sektore;
poreske olakice za pojedine hartije od vrednosti;
premije za pojedine oblike tednje;
smanjenje tranje za finansijskim sredstvima kroz smanjenje budetskih rashoda kapitalnog karaktera ili
kroz administrativno ograniavanje dozvola za gradnju i dr.;
mere centralne banke kojima se regulie transformacija novca u kapital i instrumenti na planu dugoronih i
kratkoronih kredita;
zatita investitora i korisnika i sl.
1.3.Klasifikacija trita hartija od vrednosti
Prema brzini frekvencije promena, razlikujemo diskontinualno ili call trite (nalozi se akumuliraju i
simultano izvravaju jer su malog obima), kontinualno i kombinovano trite (grupom hartija se trguje
kontinualno, a ostalim povremeno, sve dok se svim grupama ne postigne aktivna trgovina).
Sa aspekta geografske konsolidovanosti, razlikujemo: georgafski konsolidovana (omoguavaju zakljuenje
transakcija iz celog sveta u okviru jedne berze) i geografski fragmentisana trita (posrednici posluju na
velikom broju trita).
U odnosu na to da li se hartijama trguje prvi put ili se ve trgovalo, razlikujemo: primarno (emisiono) i
sekundarno trite).
Sledea podela je na berzansko (institucionalizovano) i vanberzansko trite hartija od vrednosti. Berzansko
trite predstavlja odreeni prostor na kome u tano odreeno vreme i pod tano uvrenim pravilima dolazi do
zakljuivanja ugovora o kupovini i prodaji hartija. Vanberzansko trite nije institucionalizovano, ali je
mnogostruko vee od berzanskog i odnosi se na ukupnu trgovinu hartijama van zvaninog prostora berze.

Sve ee se govori o podeli na trite obveznica, tritu akcija i tritu izvedenih hartija od vrednosti, s
obzirom na sprecijalizaciju odreenog trita za trgovinu odreenih hartijama i njihovog ekspanzivnog razvoja.
Trite obveznica trguje obveznicama (dravnim i korporativnim), zapisima i razliitim vrstama takozvanih
strukturiranih hartija ( npr.obveznice obezbeene sredstvima, hipotekom i dr.). Razlikuje se primarno i
sekundarno trite obveznica, pro emu se najvei deo trgovine odvija na sekundarnom tritu i to, kako na
berzanskom, tako i na vanberzanskom tritu. Najvei deo trgovine se ipak obavlja van berze. Uesnici na
ovom tritu su: emitenti (banke i ostale finansijske institucije, korporacije, drava i kvazidravna tela i
nadnacionalne organizacije), investitori (zajedniki fondovi, penzijski fndovi, osiguravajue kompanije,
tedionice i pojedinci) i posrednici (merant banke, investicione banke, brokeri, market mejkeri, finansijski
savetnici i dr.)
Finansijska trita
11
www.puskice.org
Trite akcija se u savremenim uslovima sve bre razvija. Ovo trite ine primarno i sekundarno trite.
Primarno trite akcija je ono na kome se vri prva prodaja akcija os strane emitenta (obino su to akcionarska
drutva) i prva kupovina emitovanih akcija od strane investitora. Prodaja akcija na ovom tritu se moe vriti
na dva naina: simultano i sukcesivno. Simultana prodaja akcija znai da emitent ne izlazi na trite, ve do
prodaje dolazi direktno izmeu emitenta i akcionara (obino pri osnivanju akcionarskog drutva). Sukcesivna
prodaja znai da se akcije nude javnosti na otvorenom tritu, odnosno do upisa dolazi upuivanjem javnog
poziva na upis. Sekundarno trite akcija predstavlja prostor na kome dolazi do dalje kupovine i prodaje ve
emitovanih i prodatih akcija, zbog ega ova trgovina ne utie na kapital emitenta direktno, ve posredno preko
cene njegovih akcija, koja slui za procenu vrednosti njegovih akcija naredne emisije. Znaajnija promena u
strukturi akcionara odraava se na promenu u upravi preduzea koje je emitovalo akcije. Zbog toga je za
privredu jedne zemlje daleko znaajnije postojanje upravo ovog segmenta trita akcija. Za trite akcija je
karakteristino ciklino kretanje, odnosno naizmenini skokovi i padovi cena akcija, zbog ega se govori o
tritu hosista (na kome postoji uzlazni trend, odnosno investitori ulau novac u akcije, te cene akcija rastu) i
tritu besista (koje belei silazni trend, odnosno investitori prodaju akcije, te cene akcija padaju za barem
15%).
Trite izvedenih hartija od vrednosti je trite na kome dolazi do kupoprodaje fjuersa i opcija, kako na berzi,
tako i na vanberzanskom tritu. Ovaj segment trita hartija od vrednosti dobija sve vie na znaaju zbog sve
izraenije potrebe kupaca i prodavaca da se zatite od rizika promene cene hartija.

1.3.1.Primarno trite hartija od vrednosti
Predstavlja trite na kome se vri prva kupoprodaja emitovanih hartija od vrednosti. To je trite na kome se
vri nova emisija i prva kupoprodaja blagajnikih zapisa, dravnih zapisa, obveznica, preferencijalnih akcija i/ili
obinih akcija koje emituje drava, lokalni organi uprave ili kompanije u cilju pribavljanja kapitala. Primarno
trite koje dobro funkcionie omoguava emitentima da pribave kapital na najjeftiniji mogui nain (emisijom
hartija od vrednosti) i istovremeno omoguava investitorima da ostvare najviu moguu stopu prinosa. Nijedna
privreda ne moe funkcionisati ukoliko nepostoji dobro razvijeno primarno trite.
Postoje tri naina emisije novih hartija od vrednosti:
otvorena aukcija
preuzimanje od strane investicione banke
privatni plasman velikim institucionalnim investitorima

Otvorena aukcija je aukcija na kojoj investitori nude kapital na osnovu cene ili prinosa. U SAD se na ovaj
nain prodaju dravne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti federalnih agencija i hipotekarne hartije od
vrednosti. Preuzimanje od strane investicione banke vai za gotovo sve emisije nedravnih hartija od vrednosti,
s obzirom da poslovi emisije i plasmana zahtevaju solidnu finansijsku snagu, znanje i iskustvo, to, po pravilu,
veina malih i srednjih emitenata nema ili nema u potrebnoj meri.
Preuzimanje emisije i plasman hartija od strane investicione banke se realizuje zakljuivanjem ugovora o
preuzimanju izmeu odabranog posrednika (investicione banke) i emitenta. Investiciona banka se esto naziva i
potpisnikom, zbog toga to titi emitenta od mogueg gubitka na prodaji novih hartija. Investiciona banka pri
emisiji novih hartija ima nekoliko uloga: pomo emitentu da utvrdi uslove i cenu emisije, preuzimanje (uloga
snoenja rizika, koja se ostvaruje kroz otkup emisije i preprodaju ostalim investitorima, s tim to rizik prodaje i
pogrenog utvrivanja cene snosi investiciona banka) i distribuiranje emisije javnosti. Emitenti angauju
investicionu banku na osnovu konkurentskog ili ugovorenog sporazuma. Za gotovo svaku emisiju hartija,
formira se sindikat koji prodaje i emituje hartije od vrednosti. Sindikat ini grupa investicionih banaka, od kojih
svaka kupuje deo emisije hartije javnosti. Sindikat ini grupa investicionih banaka, od kojih svaka kupuje deo
emisije i prihvata da preproda samo taj deo. Na ovaj nain se vri disperzija rizika, ograniava potrebni kapital i
poboljava marketing emisije.
Finansijska trita
12
www.puskice.org
Pojedine novoemitovane hartije mogu biti prodate i odabranoj grupi velikih institucionalnih investitora, kada se
govori o privatnom plasmanu. Privatni plasmani omoguavaju firmi da ostvare odreene utede u trokovima
(emitent izbegava proviziju za preuzimanje i razliite trokove vezane za registraciju emisije kod Komisije za
hartije od vrednosti). Investitori kupuju emisiju na ovaj nain, jer ona nosi neto vii prinos od javno emitovanih
hartija. To znai da institucionalni investitori odustaju od likvidnosti jer se privatno plasiranim hartijama ne
trguje na sekundarnom tritu.

1.3.2.Sekundarno trite hartija od vrednosti
Predstavlja trite na kome se dalje trguje ve emitovanim i jednom kupljenim, odnosno prodatim hartijama
meu investitorima, pri emu ovde vie nije ukljuen emitent niti on ovom trgovinom moe ostvariti dodatni
prihod. Inicijativu za kupovinu hartija od vrednosti na ovom tritu daju obino investitori, davanjem naloga za
kupovinu brokerskim firmama, koje preko dilera kreiraju trite za hartija koje investitori ele da kupe.
Znaaj sekundarnog trita proizilazi i iz injenice da transakcije na njemu odreuju preovladavajuu trinu
cenu hartija na primarnom tritu, to je od posebne vanosti za emitenta. Nove emisije hartija od vrednosti se
prodaju na primarnom tritu po cenama koje se odreuju na osnovu cena i prinosa na sekundarnom tritu. ak
se i cene privatnih inicijalnih ponuda hartija odreuju na osnovu cena i vrednosti slinih hartija na sekundarnom
tritu. Promet na ovom tritu je daleko vei od onoga koji postoji na primarnom. Znaajno je za investitore,
jer im omoguava da prodaju hartije koje su kupili na primarnom tritu ili da kupe ve emitovane hartije, po
vrednosti koja je priblina njihovoj trinoj vrednosti. Postojanje sekundarnog trita je znaajno i za emitente,
jer im pomae pri emisiji hartija na primarnom tritu, s obzirom da se cene i uslovi novih emisija odreuju
prema cenama i uslovima koji vae na sekundarnom tritu. Davanjem mogunosti investitorima da prodaju
hartije, sekundarno trite sniava trokove kapitala za emitenta. Osim to ine trite hartija likvidnim,
sekundarno trite omoguava i utvrivanje cene hartija kroz informisanje investitora o tome koliko hartije od
vrednosti vrede. Cen nove emisije se utvruje na osnovu cena na sekundarnom tritu. Sekundarna trita
obavljaju niz funkcija, ukljuujui i odravanje regularnog trita, olakavanje utvrivanja cene, stimulisanje
novog finansiranja i odravanja pravine trgovine. Na likvidnost sekundarnog trita utie razlika u ceni ponude
i tranje. Naime, to je ova razlika vea, trite je likvidnije (razlika izmeu cene koju je market mejker
spreman da plati za hartije i cene po kojoj je spreman da ih proda). Likvidnost sekundarnog trita podstie
postojanje primarnog trita, s obzirom da podstie investitore na kupovinu hartija na primarnom tritu, koje se
odmah mogu prodati na sekundarnom. Naime, kada ne bi postojala likvidnost sekundarnog trita, investitori bi
izbegavali kupovine na primarnom. Na bolje funkcionisanje sekundarnog trita, pre svega, utie veliina
emisije. to je emisija vea, sekundarno trite e biti i aktivnije i likvidnije. Takoe, na blje funkcionisanje
utie i broj investitora koji su kupili emisiju (to je vei broj investitora-trite je likvidnije i obratno).
Sekundarno trite ukljuuje organizovane berze (npr. amerika i njujorka), ali i elektronsko vanberzansko
poslovanje.

Uopte govorei, pod sekundarnim tritem hartija od vrednosti, podrazumevaju se:
velike nacionalne berze (njujorka, frankfurtska, priska, londonska i dr.)
regionalne berze (u SAD berze u Bostonu i ikagu, u Japanu berze u Osaki i Nagoji i dr.)
vanberzansko trite (ukljuuje trgovinu hartijama koje se na nalaze nalistingu berze)

Prema vrsti hartija koje su predmet trgovine, postoji:
sekundarno trite obveznica (dravnih i korporativnih (koje moe biti i berzansko i vanberzansko))
sekundarno trite akcija (nacionalno, regionalno i vanberzansko)
sekundarno trite fjuersa (na obveznice)

Finansijska trita
13
www.puskice.org
Takoe, sekundarno trite moe biti: aukcijsko i otvoreno, trite sa direktnom trgovinom i kompjutersko
trite, berzansko i vanerzansko.

1.3.2.1.Berzansko trite hartija od vrednosti
Berza hartija od vrednosti predstavlja jedan od najznaajnijih delova finansijskog trita. Predmet trgovine su
razliite vrste hartija od vrednosti. Berza nema svojih hartija kojima se trguje, niti sama obavlja kupoprodaju
hartija. Nju obavljaju lanovi berze u predvienom prostoru za trgovinu (sala za trgovanje), gde se moe
trgovati samo hartijama koje se nalaze na listingu berze. Berzansko trite ima stabilizacionu ulogu u trinoj
privredi. Osnovna funkcija je smirivanje trinih oscilacija, a cilj utvrivanje stvarne vrednosti hartije.
Osnovne karakteristike berze hartija od vrednosti su:
radi po strogim i unapred utvrenim pravilima
rad se odvija na sastancima koji se odravaju u tano odreeno vreme
poslovi se obavljaju preko predstavnika i posrednika ili neposredno izmeu lanova
lanovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili posrednici
poslovi se obavljaju pod kontrolom berzanskih organa i uprave, kao i pod nadzorom drave
poslovi se obavljaju na najbri mogui nain putem aukcije, uz korienje velikog broja berzanskih
skraenica i oznaka ili elektronski.
Osnovni zadaci berze hartija od vrednosti se mogu svesti na:
stvaranje kontinuiranog (likvidnog) trita
stvaranje uslova za formiranje objektivne trine cene
indirektna pomo u finansiranju preduzea
predvianje i anticipiranje uspenosti poslovanja
obezbeivanje tanih i neprestanih izvetaja o koliini prodaje i cenama hartija od vrednosti
pruanje informacija o hartijama od vrednosti na listingu
zatita interesa investitora u hartije od vrednosti kroz regulaciju kojom se eliminie nepotena i neregularna
praksa u brokerskim poslovima.

1.3.2.1.1.Uesnici na berzi hartija od vrednosti i organi upravljanja berzom
Uesnici na berzi su:

berzanski posrednici (interni uesnici koji posreduju u zvaninoj trgovini i utvruju kurs na berzi)
berzanski trgovci (banke, investicioni fondovi i druge posrednike institucije; berzanski trgovci se smatraju
eksternim uesnicima (oni trguju u svoje ime i za svoj raun, u svoje ime i za tu raun i/ili u ime i za raun
klijenta))
ostali uesnici (banke i drugi posrednici bez ovlaenja za trgovinu, novinari i posetioci)

Za sve berze zajedniko je postojanje:
organa rukovoenja ili poslovnog organa
komisije za registraciju i dozvolu plasmana emisije
komore, odnosno udruenja berzanskih posrednika

1.3.2.1.2.Tipovi berzi hartija od vrednosti
anglosaksonski
kontinentalni (francuski) i
meoviti tip

Finansijska trita
14
www.puskice.org
Anglosaksonski tip berze karakterie injenica da je berza privatna institucija osnovana kao akcionarsko
drutvo. Uticaj drave je zanemarljiv. lanovi berze ne mogu biti banke i drugi finansijski posrednici, pri emu
je broj lanova unapred utvren, tako da se novi lanovi primaju na slobodna mesta kooptiranjem. Primer berzi
ovog tipa su berze u Londonu, Nju Jorku i Tokiju.
Prema kontinentalnom tipu, berze su institucije javno-pravnog karaktera koje su osnovane posebnim
zakonom. Drava uestvuje u rukovoenju i upravljanju. Banke ne mogu biti lanovi berze, ali broj lanova nije
fiksiran. Primer berzi ovog tipa su berze u Parizu, Belgiji, Italiji, paniji i Portugaliji.
Berzu meovitog tipa osniva drava, koja upravlja, rukovodi i vri kontrolu nad radom berze. Kod ovog tipa
lanovi mogu biti samo banke i druge finansijske organizacije, s tim to broj lanova nije ogranien. Berza radi
na neprofitnoj osnovi, tj. trokovi se pokrivaju iz kotizacije lanova. Primer beri ovog tipa su berze u
Frankfurtu, Beu i Cirihu.

1.3.2.1.3.Vrste berzi hartija od vrednosti
Razlikuju se:
berze sa istim aukcijskim sistemom trgovanja
berze sa dilerskim trgovanjem i
berze koje kombinuju prethodna dva sistema trgovanja
Berze koje koriste istu aukciju,rade na taj nain to kupci i prodavci upuuju cene ponude i tranje za datu
hartiju na centralno mesto, gde naloge uparuje broker koji ne poseduje hartije, ali koji radi kao posrednik. Ova
berza se esto naziva i berzom koja je uslovljena cenom.
Berzu sa dilerskim trgovanjem karakterie injenica da pojedinani dileri obezbeuju likvidnost kroz kupovinu i
prodaju hartija za sebe.

Berze se, osim po sistemu trgovine, mogu razlikovati i po uslovima pod kojima se trguje hartijama. U tom
kontekstu, razlikujemo:
berze na kojima dolazi do trgovine pojedinanim hartijama i
berze koje odlikuje kontinuirana trgovanje hartijama

1.3.2.2.Vanberzansko trite hartija od vrednosti
Ovo trite ini grupa dilera koja ima dozvolu za poslovanje hartijama odvrednosti van berze, tj. to je trite
hartija koje nisu na listingu berze, odnosno kojima se trguje na berzi. Vanberzanski dileri mogu poslovati i na
primarnom i na sekundarnom tritu. Hartije od vrednosti kojima se trgujuje navanverzanskom tritu
obuhvataju, kako nerizine hartije (npr. dravne obveznice), tako i veoma rizine, pekulativne hartije od
vrednosti (obine akcije). Naime, predmet trgovine predstavljaju obino hartije malih preduzea koja ranije nisu
istupala na tritu, zbog ega se ove hartije nude u manjim koliinama i smatraju se manje likvidnim, odnosno
rizinijim. Istorijski posmatrano, vanberzansko trite je bilo znaajnije kao trite obveznica, a manje kao
trite akcija. I u savremenim uslovima je tako, s tim to se danas razliitim vrstama dunikih (kreditnih)
hartija trguje i na ovom i na berzanskom tritu. Na vanberzanskom tritu se trguje sa oko 90% svih
korporativnih obveznica.
Brokeri i dileri na vanberzanskom tritu su organizovani kao: lina preduzea, partnerska preduzea ili kao
korporacije (najvei broj). Brokersko-dilerske firme se mogu klasifikovati prema oblasti za koju su se
specijalizovale, na:
vanberzanske kue
investicione banke
komercijalne banke ili trustovi
kue lanovi berze
pojedine kue specijalizovane za trgovinu obveznicama.
Finansijska trita
15
www.puskice.org
2.HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartija od vrednosti bi se mogla definisati kao pismena isprava kojom njen izdavalac preuzima obavezu da
njenom zakonitom imaocu ispuni obavezu koja je u njoj sadrana.
Da bi se jedna isprava smatrala hartijom od vrednosti, potrebno je da ona bude sainjena u pisanom obliku, da
iz nje proizilazi odreeno graansko (obino imovinsko) pravo i da je ostvarenje ovog prava vezano za
postojanje same isprave.

Hartija od vrednosti sadri sledee elemente:
oznaku vrste hartije od vrednosti,
firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije,
firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje ili po ijoj naredbi hartija glasi ili otnaku da se radi o hartiji od
vrednosti na donosioca,
tanu oznaku obaveze izdavaoca koja proizilazi iz same hartije,
mesto i datum izdavanja, odnosno ako se hartije izdaju u seriji, i serijski broj,
potpis izdavaoca, a kod hartija koje se izdaju u seriji i faksimil potpisa ovlaenog lica.

Kod svake hartije od vrednosti, bitna su tri lica:
izdavalac ili emitent hartije,
poverilac ili korisnik prava iz hartije i
dunik ili obveznik, koji je duan da o roku i na utvren nain izvri obavezu sadranu u hartiji.

2.1.Vrste hartija od vrednosti
Prema nainu oznaavanja korisnika, odnosno prenosa vlasnitva, hartije mogu biti:
na ime (npr. rekta menica i zalonica)
po naredbi (menica, ek, konosman, skladinica i dr.)
na donosioca (ek, kada ne sadri ime remitenta, pojedine akcije i obveznice)
alternativne ili meovite

Karakteristika hartija od vrednosti na ime je da se prava iz njih prenose posebnim postupkom (cesijom). Prava
iz hartija od vrednosti po naredbi se prenose indosiranjem. Hartije od vrednosti na donosioca karakterie
najjednostavniji prenos prava-prostom predajom u ruke novog vlasnika. Alternativne hartije od vrednosti
predstavljaju kombinaciju hartija po naredbi i hartija na donosioca i nastale su kako bi se olakao privredni
promet.

Prema sadrini prava koje iz hartije proizilazi, razlikujemo:
realne ili stvarnopravne (konosman, tovarni list skladinica, zalonica)
novane ili obligacionopravne (menica, ek, blagajniki zapis, komercijalni zapis, obveznica)
hartije od vrednosti koje vlasniku daju pravo uea (npr. akcija i ulog komanditora u komanditnom
drutvu)

Prema emitentu:
javnopravne hartije (sve hartije od vrednosti koje izdaje drava, lokalni organi uprave i dravna preduzea)
privatne hartije od vrednosti (sve hartije koje izdaju preduzea, finansijske institucije i dr.)



Finansijska trita
16
www.puskice.org
S obzirom na vrstu privredno-finansijskog posla iz kog su nastale:
iz robnog prometa (konosman, tovarni list, skladinica)
iz kreditnih poslova (menica, blagajniki i komercijalni zapis, obveznica)
iz platnog prometa (ek)
iz depozitnih poslova (sertifikat odeponovanim sredstvima)
iz posla pribavljanja kapitala (potvrda o kuksu i akcija)
iz zalaganja stvari (zalonica i hipotekarna zalonica)

Prema vezi sa osnovnim poslom iz koga su nastale:
apstraktne (ne vidi se veza sa osnovnim poslom, npr. menica)
kauzalne (jasno se vidi veza sa osnovnim poslom, npr. konosman ili skladinica)
izvedene (nastale su iz drugih hartija i njihovog prometa).

Prema vrsti prinosa, mogu biti:
sa fiksnim prinosom (komercijalni zapis, obveznice razliitih emitenata)
sa varijabilnim prinosom (obine akcije i pojedine vrste obeznica)
sa meovitim prinosom (konvertibilne obveznice, obveznice sa pravom uea u dobiti)

Prema momentu nastanku prava, razlikujemo:
kratkorone
dugorone

Prema mestu izvrenja:
domae
meunarodne

Prema tome da li emisijom emitenti postaju vlasnici ili dunici, tj. investitori suvlasnici ili kreditori,
razlikujemo:
dunike (kreditne) i
hibridne
Ova podela je posebno znaajna. Naime, to je podela na osnovne i izvedene hartije od vrednosti.

2.2.Dunike hartije od vrednosti
Dunike, odnosno kreditne hartije od vrednosti su hartije ijom emisijom emitent dolai do neophodnih
finansijskih sredstava i istovremeno preuzima na sebe obavezu da ih u utvrenom roku vrati (otplati nominalnu
vrednost), zajedno sa pripadajuim prinosom. Finansiranje emisijom dunikih hartija od vrednosti, ima
prednosti u odnosu na klasino finansiranje kreditom, zbog toga to se dug, odnosno nominalna vrednost hartije
mora vratiti o roku dospea, dok se u pravilnim vremenskim intervalima vri isplata kamate kao prinosa hartije.
Pribavljanjem finansijskih sredstava na ovaj nain, ne menja se vlasnika struktura emitenta, a samim tim ni
kontrola nad njegovim poslovanjem. Kada se govori o dunikim hartijama, misli se na razliite vrste zapisa i
obveznica. Dunike hartije od vrednosti predstavljaju svakako najveu grupu hartija od vrednosti.
Razlikujemo: domae i meunarodne dunike hartije od vrednosti. Domae su razliite vrste zapisa i
obveznica, koje na domaem tritu emituju drava i korporacije i koje glase na domau valutu. Pod
meunarodnim dunikim hartijama od vrednosti se podrazumevaju razliite vrste obveznica, koje emituju
inostrani emitenti na domaem ili inostranom tritu i koje glase na valutu trita na kome se emituju ili neku
drugu valutu.
Finansijska trita
17
www.puskice.org
U osnovi, postoje etiri vrste ovih obveznica, i to:
inostrane
evroobveznice
obveznice zmaj
globalne obveznice

Inostrane obveznice emituju inostrani emitenti na domaem tritu i denominirane su u valuti tog trita.
Evroobveznice predstavljaju takvu vrstu dunikih hartija koje emituju drave, banke, korporacije i
nadnacionalne organizacije van domaeg trita valute u kojoj su denominirane. One obino imaju rok dospea
od 3 do 20 godina i denominirane su najee u evrima ili amerikim dolarima.
Obveznice zmaj mogu biti emitovane u bilo kojoj valuti na najmanje dve takozvane zmaj berze (Hong
Kong, Singapur ili Tajvan).
Globalne obveznice su obveznice kojima se istovremeno trguje na evrotritu i na jednom ili veem broju
domaih trita i esto ih emituju meunarodne organizacije (npr. Svetska banka).

S obzirom na emitenta, razlikuju se:
dravne i
korporativne dunike hartije od vrednosti

Prema kamatnoj stopi koja se plaa na dunike hartije od vrednosti, sve ove hartije se mogu podeliti na:
dunike hartije od vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom (blagajniki zapisi, komercijalni zapisi i iste
(vanila) obveznice.
sa varijabilnom kamatnom stopom (razliite vrste zapisa i obveznica kod kojih je kamatna stopa vezana za
kretanje odabrane kamatne stope na tritu)
sa nultom kamatnom stopom (zbog ega se i prodaju uz znaajan diskont)

S obzirom na mogunost otkupa pre roka dospea, dunike hartije od vrednosti mogu biti:
opozive
sa prodajnom opcijom
sa amortizacionim fondom
bez roka dospea

Opozive su one koje emitent moe opozvati (otkupiti) po utvrenoj ceni pre roka dospea, pri emu se ovde
najee govori o dugoronim obveznicama.
One sa prodajnom opcijom predstavljaju hartije koje njihovom imaocu daju pravo (opciju) da ih po utvrenoj
ceni i na utvrene datume mogu prodati emitentu.
Dunike hartije od vrednosti sa amortizacionim fondom su, pre svega, obveznice kod kojih se jedan deo
nominalne vrednosti otplauje na ugovorene datume i u ugovorenim iznosima, ime se emitentu olakava
otplata.
Hartije ber roka dospea obino podrazumevaju obveznice koje emituju bilo drava bilo korporacije i koje nose
fiksnu kamatnu stopu, ali koje nemaju utvren krajnji rok dospea.

Dunike hartije od vrednosti se prema nainu otplate nominalne vrednosti mogu podeliti na:
hartije vezane za indekse
hartije u dvojnoj valuti
Finansijska trita
18
www.puskice.org
Karakteristika dunikih hartija od vrednosti vezanih za indekse (indeksirane hartije) je da je kamatne stopa
koja se na njih plaa vezana za odreeni indeks cena, devizni kurs ili kamatnu stopu na tritu novca, ime
investitore tite od inflacije.
Hartije u dvojnoj valuti predstavljaju hartije kod kojih su otplata nominalne vrednosti i isplata kamate izraene
u dvema razliitim valutama, ime se emitenti, ali i investitori, tite od promene deviznog kursa.

U odnosu na to da li je emisija dunikih hartija od vrednosti obezbeena sredstvima ili ne, razlikuju se:
obezbeene, neobezbeene i hartije za refinansiranje postojeeg duga.

2.2.1.Kratkorone dunike hartije od vrednosti
Predstavljaju visoko likvidne hartije od vrednosti, koje imaju rok dospea do 270 dana i koje ne sadre rizik
nemogunosti izmirenja obaveza.
Emitenti ovih hartija mogu biti: drava i rivatni sektor.

Najznaajnijim kratkoronim dunikim hartijama od vrednosti, smatraju se:
blagajniki zapisi
prenosivi sertifikati o depozitu
bankarski akcepti i
komercijalni zapisi

Blagajniki zapisi predstavljaju pismene isprave kojima se emitent obavezuje da e njihovom imaocu o roku
dospea isplatiti odreeni iznos (nominalnu vrednost) i pripadajuu kamatu. Kao emitent se moe javiti drava,
odnosno centralna banka, banke i druge finansijske organizacije. Obino imaju rok dospea od 3 meseca do 1
godine. Centralna banka emituje blagajnike zapise u cilju regulisanja novane mase u opticaju. Ovo su ujedno i
najlikvidnije dravne hartije, s obzirom da imaju najkrai rok dospea u odnosu na sve druge hartije kod kojih
se kao emitent javlja drava ili njeni organi i preduzea- Blagajniki zapisi banaka i drugih finansijskih
organizacija imaju za cilj pribavljanje stabilnijih izvora finansiranja, odnosno prevazilaenje kratkorone
nelikvidnosti. Mogu da glase na ime ili na donosioca. Zapisi se mogu prodavati uz diskont koji je izvor prihoda
za investitora u ove hartije.

Prenosivi sertifikati o depozitu su hartije od vrednosti koje je kreirala Citibank iz Nju Jorka 1961. godine.
Sertifikat emituju banke i druge finansijske organizacije na osnovu sredstava fizikih i pravnih lica primljenih u
depozit i moe glasiti i na domau i na inostranu valutu. Za banku koja izdaje depozit se kae da je kupila
depozit na taj nain to je ponudila sertifikate o depozitu na prodaju, po kamatnoj stopi koja je dovoljno visoka
da privue velike deponente da kupe ove depozite. Depozit ne moe biti povuen pre odreenog datume
dospea bez kazne pri emu je uobiajena kazna snienje kamatne stope. Prenosivim sertifikatima o depozitu se
svakodnevno trguje izmeu banaka koje imaju viak depozita i banaka kojima su potrebni depoziti. Mogu se
koristiti za izmirivanje obaveza, ali i za obezbeenje plaanja davanjem u zalog.

Bankarski akcepti su kratkorone hartije od vrednosti trita koje se uobiajeno vezuju za spoljnu trgovinu
kada izvoznik (prodavac) nije voljan da odobri kredit nepoznatom stranom kupcu (ili uvozniku). Kupac se
obraa dobro poznatoj meunarodnoj banci za bankarski akcept da bi otklonio strepnju prodavca da mu dug
moda nee biti vraen. Dakle, predstavlja pismeno obeanje banke (inostrane) uvoznika da e pozajmljeni
iznos biti otplaen banci izvoznika koja osigurava izvoznikovu naplatu. Bankarski akcept je praktino hartija
kod koje ne postoji rizik nemogunosti naplate zbog toga to iza ove hartije stoji meunarodna i priznata banka.

Finansijska trita
19
www.puskice.org
Komercijalni zapisi su kratkorone hartije od vrednosti koje emituju preduzea (obino velika i poznata) u
cilju jeftinijeg finansiranja kratkoronih poslovnih potreba (npr. za prevazilaenje povremenog nedostatka
sredstava usled sezonskih oscilacija, poremeaja u poslovanju i dr.) Komercijalni zapis obino ima rok dospea
od nekoliko dana do 270 dana. Kreditni rejting veine emitenata je toliko visok, da su takozvane prvoklasne
kamatne stope na komercijalne zapise u osnovi nerizine kamatne stope koje se poklapaju sa prinosima na
prenosive sertifikate o depozitu i bankarske akcepte.

Pored ovih hartija, u pojedinim razvijenim zemljama, javljaju se i ugovori o ponovnom otkupu, federalni
fondovi, evrodolarski zajmovi i dr. Radi se o ugovorima o prodaji hartije uz istovremeno prihvatanje prodavca
da e hartiju otkupiti na dogovoreni datum i po ugovorenoj ceni. Izmeu cene po kojoj se hartija prodaje i po
kojoj se ona otkupljuje, postoji razlika koja se naziva repo kamatnom stopom. Ona predstavlja troak (dug) za
zajmotraioca.

2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti
Pod dugoronim dunikim hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje njihovim imaocima
daju pravo na naplatu iznosa koji je na njoj naznaen o roku dospea (koji je dui od jedne godine) kao i pravo
na prinos u vidu kamate. Ovim hartijama se smatraju zapisi i razliite vrste obveznica. Kao emitenti ovih hartija
se mogu javiti, kako javni sektor, tako i privatni sektor. Imajui u vidu da se radi o jednoj od najveih grupa
hartija od vrednosti, one bi se prema emitentima mogle podeliti na:
dugorone dunike hartije od vrednosti drave i njenih organa i preduzea
dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea (korporacija) i
dugorone dunike hartije od vrednosti banaka i drugih finansijskih organizacija

2.2.2.1.Dugorone dunike hartije od vrednosti drave
Tu spadaju:
dravni zapisi
dravne obveznice
komunalne obveznice
obveznice dravnih preduzea

Dravni zapisi su hartije od vrednosti koje periodino emituje i prodaje centralna banka, po nominalnoj
vrednosti i na koje periodino plaa fiksnu kamatu. Kamatna stopa koja je naznaena na zapisu se naziva
kuponskom stopom. Rok dospea ovih zapisa je od 1 do 10 godina. Emisijom ovih zapisa drava nastoji da
doe do neophodnih sredstava za prevazilaenje problema u dugoronom finansiranju privrede. Investitori
plasman u ove hartije smatraju atraktivnim jer su sigurne (za njih garantuje drava) i omoguavaju ostvarenje
odreenog prinosa u vidu kamate.

Obveznica predstavlja pismenu ispravu kojom se emitent obavezuje da e investitoru o roku dospea vratiti
pozajmljeni iznos o platiti pripadajuu kamatu za utvreni vremenski period. Osnovne karakteristike obveznice
su: glavnica (nominalni iznos na koji glasi), kamatna stopa (fiksna ili varijabilna) i rok dospea (do 1 godine ili
dui od 1 godine). Obveznice mogu biti kratkorone i dugorone, sa fiksnom ili varijabilnom stopom.
Dugorone obveznice, osim roka dospea koji je dui od jedne godine, karakterie i isplata kamate koja se vri
obino obino imaju dui rok od dospea (obino due od 10 godina), kao emitent se takoe javlja drava, koja
njihovom emisijom nastoji da pokrije deficit budet za finansiranje infrastrukture i razvojnih projekata. Drava
garantuje za ove obveznice i na njih se obno ne plaa porez. Kamatna stopa na ove obveznice je via nego na
dravne zapise.
Finansijska trita
20
www.puskice.org
Dravne obveznice mogu biti sa beskamatnim kuponima, fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom.
Opozivnost emisije obveznica znai istovremeno i proputeni prinos za investitore u ove obveznice, zbog ega
kamatna stopa na njih mora biti via. Obveznice vezane za indekse se emituju u cilju snienja trokova
zaduivanja (kroz niu kamatnu stopu) i privlaenja investitora.

Najznaajnije vrste obveznica vezanih za indekse koje emituje drava su:
kapitalno indeksirane obveznice (otplata glavnice i isplata kamate su prilagoene inflaciji o roku dospea)
obveznice indeksirane na kamatu (kamata se plaa po fiksnoj stopi, a glavnica se usklauje sa kretanjem
berzanskog indeksa u rokovima isplate kamate)
indeksirane obveznice sa beskamatnim kuponima (tokom veka trajanja obveznice se ne isplauje kamata,
ve se o roku dospea otplauje glavnica koja je usklaena sa stopom inflacije)

Komunalne obveznice se nazivaju i obveznicama lokalnih organa uprave. Radi se o obveznicama koje se
izdaju u cilju finansiranja razvoja regionalne i komunalne infrastrukture. Ove obveznice nose kuponsku kamatu
koja obino ne podlee oporezivanju. Komunalne obveznice mogu b
I registrovane i neregistrovane. Investitori koji vole da izbegavaju porez, vole neregistrovane komunalne
obveznice, zato to mog izbei plaanje poreza (prodaja ili poklon ovih obveznica ne podlee oporezivanju, jer
vlasnik nije registrovan).

Obveznice dravnih preduzea su sline dravnim obveznicama, s tim to kod njih drava ne garantuje za
otplatu i plaanje kamate. Zbog toga ove obveznice i nose neto viu kamatnu stopu u odnosu na dravne
obveznice. Bez obzira na izneto, za dravu bi bilo politiki i ekonomski loe ako bi dopustila da ove obveznice
ne budu otplaene, zbog ega centralna banka obino formira namenske fondove.

2.2.2.1.1.Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u pojedinim zemljama
Trite dugoronih dravnih dunikih hartija od vrednosti je jedan od najvanijih elemenata trita hartija od
vrednosti. Sve drave uzimaju novac u zajam kroz emisiju obveznica i drugih dunikih hartija na domaem
tritu, kako bi finansirale svoje nacionalne i razvojne programe. Nakon to se ove hartije emituju, one postaju
predmet trgovine i na domaem o na meunarodnom tritu.

Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti SAD su hartije od vrednosti najvieg kvaliteta i time
najnieg rizika u odnosu na hartije od vrednosti drugih drava. Trite ovih hartija je najlikvidnije u svetu i ima
dnevni promet oko 100 milijardi dolara.
Postoje tri osnovne vrste ovih hartija:
dravne obveznice
dravni zapisi
blagajniki zapisi

Dravne obveznice i zapise prodaje SAD centralna banka primenom aukcijskog sistema. Dre se u raunarskom
obliku, a primarni dileri su povezani sa centralnom bankom. Veina dravnih obveznica i zapisa glase na
minimalno jedan milion amerikih dolara. Kamata na obveznice i zapise se izraunava na osnovu stvarnog broja
dana koji protekne tokom perioda za obraun kamate. Kamata se isplauje polugodinje. Veinom ovih hartija
se trguje na vanberzanskom tritu.



Finansijska trita
21
www.puskice.org
Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Velikoj Britaniji su hartije od vrednosti koje emituje
drava V.Britanije kako bi uzela zajam. Prvobitno je ova hartija bila vezana za zlato. Postoje tri osnovne vrste
ovih hartija:
kratkorone (dospee do 7 godina)
srednjorone (dospee od 7 do 15 godina)
dugorone (dospea preko 15 godina)
Na veinu ovih hartija se plaa polugodinja kamata, a u celini se otplauju o dospeu kao metak otplata.

Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Francuskoj su: bonovi trezora sa fiksnom otplatom i
godinjom kamatom i obveznice trezora. Kamata na obe vrste ovih hartija se isplauje godinje, a otplata
glavnice se vri u obliku metka. Jedinstvena karakteristika francuskog trita je da se kamata rauna od
datuma trgovine, a ne od datuma obrauna.

Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Nemakoj ini veliki broj obveznica koje emituje
nemaka drava. Obveznice federalne drave su poznate pod nazivom Bunds i obino imaju rok dospea od 10
godina, iakojemogue da imaju rokove od 6 do 30 godina. Federalna drava garantuje za obveznice velikog
boja agencija, kao to su: federalna eleznica, federalna pota, Nemaki fond za razvoj.
Bundesbanka, centralna banka Nemake, emituje registrovane obveznice za raun federalne drave, koje imaju
godinju kamatu i otkup u vidu metka. Federalna drava, takoe, emituje srednjerone zapise poznate pod
nazivom Bobls. Obveznice federalne drave se obino emituju svakog meseca. Nemake dravne hartije se
nalaze na listingu nemakih berzi, s tim to se njima trguje i na vanberzanskom tritu.

Dugorone dravne dunike hartije od vrednosti u Japanu su srednjerone i dugorone obveznice. Nalaze
se na listingu japanskih berzi, ali se oko 98% svih obveznica nalazi u trgovini na vanberzanskom tritu.
Uobiajeno japanske dravne obveznice glase na 100.000 jena. Preko 97% svih obveznica je registrovano kod
Banke Japana. Kamata se obraunava na osnovu stvarnog broja dana (365) ili stvarnog broja dana plus 1.

2.2.2.2.Dugorone dunike hartije od vrednosti preduzea
Predstavljaju hartije koje emituju razliiti oblici preduzea iz razliitih delatnosti na rok dui od jedne godine, u
cilju pribavljanja kapitala neophodnog za rast i razvoj. Kod njih postoji rizik nemogunosti otplate glavnice i
isplate pripadajue kamate. Korporativne obveznice nose vii rizik, ali i vii potencijalni prinos u odnosu na
dravne obveznice i mogu biti emitovane na domaem i meunarodnom tritu (i u domaoj u inostranoj
valuti). Veina emisija korporativnih obveznica na domaem tritu e vri preko sindikata domaih banaka, pri
emu vodeeg menadera sindikata imenuje emitent. Banka, odnosno sindikat, ima zadatak da obezbedi da
emitent ispuni svoje ugovorne obaveze. Korporativne obveznice predstavljaju najveu grupu dugoronih
dunikih hartija od vrednosti. Korporacije mogu emitovati sledee vrste obveznica:
osigurane i neosigurane
registrovane i neregistrovane
sa beskamatnim kuponima, sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom
opozive, sa prodajnom opcijom, amortizacionim fondom i bez roka dospea
vezane za indekse i u dvojnoj valuti
konvertibilne i obveznice sa varantima

2.2.2.2.1.Osigurane i neosigurane korporativne obveznice
Prema toma da li su obveznice obezbeene sredstvima korporacije kao emitenta ili ne, razlikujemo osigurane i
neosigurane obveznice.
Finansijska trita
22
www.puskice.org
Osigurane obveznice su obveznice korporacija sa relativno kratkim rokom dospea i fiksnom kamatnom
stopom, koje su osigurane sredstvima korporacije. Kao obezbeenje se obino koristi davanje u zalog
odreenog sredstva. Zalog poveava atrakstivnost obveznica za investitora, zbog toga to otplatu duga ini
izvesnijom. U stvarnosti, zaloena stvar se retko prodaje ukoliko emitent ne izmiri obaveze prema imaocima
obveznica. Kamata na korporativne obveznice se obino isplauje polugodinje. Ove obveznice postoje na
tritima Velike Britanije, Australije i Novog Zelanda. Njima se moe trgovati i na berzi i na vanberzanskom
tritu. Zavisno od naina osiguranja, mogu biti:
obveznice sa fiksnim osiguranjem
obveznice sa promenljivim osiguranjem
Kod obveznica sa fiksnim osiguranjem su utvrena sredstva korporacije kojima ona ne moe raspolagati, tako
da se u sluaju likvidacije korporacije ova sredstva moraju prodati, kako bi se otplatila obveznica. U ovu grupu
spadaju hipotekarne i obveznice obezbeene zalogom. Hipotekarne obveznice su one koje su obezbeene
hipotekom na odreenoj nepokretnosti emitenta, pri emu sama hipoteka moe biti otvorena, ogranieno
otvorena i zatvorena. Investitori u hipotekarne obveznice su obino komercijalne banke, menaderi fondova,
osiguravajue kompanije i penzijski fondovi. Obveznice obezbeene zalogom su hartije kod kojih se kao
obezbeenje koriste akcije i obveznice drugih kompanija, koje su deponovane kod poverenika. Veina ovih
obveznica su metak tipa. One omoguavaju korporacijama da svoja inae nelikvidna potraivanja konvertuju
u novac. Investitori su zanteresovani za plasman u ove obveznice zbog togto one obino imaju visokkreditni
rejting, atraktivne kamatne stope, stabilne novane tokove, likvidno trite i pokrivaju vei broj rokova dospea.
Obveznice sa promenljivim osiguranjem podrazumevaju da se kao obezbeenje koriste sva sredstva korporacije,
tako da u sluaju njene likvidacije, sva sredstva moraju biti prodata, kako bi se otplatila obveznica.
Razlikovanje ove dve vrste obveznica je bitno, s obzirom da one odreuju prioritet imaoca obveznice u sluaju
likvidacije korporacije. Redosled prilikom naplate u sluaju likvidacije je sledei: obveznice sa fiksnim
osiguranjem, preferencijalni kreditori, obveznice sa promenljivim osiguranjem i neosigurani kreditori. U SAD
su ove obveznice poznate kao osigurane obveznice. Neosigurane obveznice su obveznice kod kojih ne postoji
obezbeenje u vidu zaloge ili hipoteke. Ovo ne znai da su imaoci ovih obveznica nezatieni u sluaju da
emitent ne ispuni ugovorne obaveze, ali se oni smatraju tzv. optim kreditorima (poveriocima). Sva sredstva,
koja nisu posebno navedena kao zaloga i sve ono to preostane nakon isplate osiguranih obveznica od sredstava
koja su prethodno zaloena, stoje na raspolaganju za isplatu potraivanj. Neosiguranim obveznicama se
smatraju garantovane i subordinirane obveznice. Garantovane su one obveznice za koje garantuje trea strana,
obino roditeljska firma. Subordinirane su one koje se u sluaju likvidacije emitenta isplauju nakon to se
isplati stariji dug. Na ove obveznice emitent mora platiti viu kamatnu stopu, kako bi privukao investitore.

2.2.2.2.2.Registrovane i neregistrovane korporativne obveznice
Registrovane obveznice su obveznice kod kojih se kamata isplauje registrovanom imaocu, zbog ega je prenos
prava iz njih otean.
Neregistrovane obveznice su obveznice kod kojih se kamata isplauje onome ko poseduje obveznicu, zbog ega
je prenos prava iz ovih obveznica mnogo laki, nego u sluaju registrovanih.

2.2.2.2.3.Obveznice sa beskamatnim kuponima, obveznice sa fiksnom i obveznice sa varijabilnom
kamatnom stopom
Prema kamatnoj stopi koja se plaa na obveznice, razlikujemo:
obveznice sa beskamatnim kuponima
sa fiksnom kamatnom stopom (iste obveznice)
sa promenljivom kamatnom stopom

Finansijska trita
23
www.puskice.org
Obveznice sa beskamatnim kuponima su obveznice na koje se ne plaa kamata tokom veka trajanja, zbog
ega se prodaju (kupuju) uz znaajan diskont u odnosu na nominalnu vrednost. Rok dospea ovih obveznica je
od 5 do 10 godina. Prinos na ove obveznice predstavlja razliku izmeu kupovne cene i cene otkupa. Obveznice
se o roku dospea otkupljuju po punoj nominalnoj vrednosti. Emitenti ovih obveznica su oni koji ele da odloe
otplatu investitorima. Prednost za emitenta je to ne mora da plaa kamatu tokokm ivota obveznice i na taj
nain ima poresku olakicu. Investitori moraju verovati da e korporacija postojati o roku dospea, da bi pristali
da kupe ove obveznice.

Obveznice sa fiksnom kamatnom stopom su obveznice na koje se plaa fiksna kamatna stopa investitorima
do isteka roka dospea. Sve korporativne obveznice se smatraju obveznicama sa fiksnom kamatnom stopom.
Ove obveznice imaju konaan rok dospea o kome se vri konana isplata kamate i otplata glavnice. Obino se
kamata isplauje polugodinje ili godinje. Nazivaju se i istim vanila obveznicama. Obino su registrovane.
Govorimo o metak obveznici. Obveznice sa fiksnom kamatom emituju korporacije; Mogu se emitovati i na
domaem i na meunarodnom tritu.

Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom su dugorone hartije od vrednosti kod kojih se kuponska
kamata utvruje u odreenim vremenskim periodima, na osnovu kretanja odabranog indeksa ili odabrane
kamatne stope. Ove obveznice su nastle usled potrebe emitenata da plate najniu moguu kamatnu stopu u
sluaju promenljivosti kamatnih stopa na tritu. Predstavljaju srednjerone i/ili dugorone dunike hartije
koje kombinuju isplatu kamate kod kratkoronih hartija sa dospeem obveznica sa fiksnom kamatnom stopom.
U trenutku emisije, kamatna stopa nije fiksna u toku veka trajanja obveznice. Kamatna stopa varira iznad ili
ispod referentne stope (indeksa), kao to je LIBOR, HIBOR, SIBOR ili stopa na dravne blagajnike zapise u
SAD i periodino se utvruje. Kamatna stopa se iskazuje kao odabrana stopa plus odreeni broj osnovnih poena
i naziva se marginom. Investitorima u obveznice garantuje minimalna stopa. Datum na koji se utvruje nova
stopa, naziva se datumom fiksiranja i on predstavlja datum kada kamatna stopa postaje efektivna. Korporacije
emituju ove obveznice kada imaju uvid u kamatne stope i kada ele da snize trokove vezane za obveznice sa
fiksnom kamatom. Investitori u obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom su banke, korporacije i menaderi
fondova.
Najznaajnije varijante obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom su:
zapisi sa varijabilnom kamatnom stopom
obveznice sa kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu
obveznice sa donjim limitom
obveznice sa eim obraunom kamate
obveznice sa gornjim i donjim limitom
obveznice koje se mogu konvertovati u obveznice sa kraim rokom dospea

Zapisi sa varijabilnom kamatnom stopom su hartije od vrednosti kod kojih se kamatna stopa zasniva na
dugoronoj kamatnoj stopi i ponovo se utvruje obino se utvruje jednom godinje.
Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu, nose kamatu koja se
kree u pravcu suprotnom od repernog indeksa (stope). Ove obveznice se obino emituju kao deo ire
finansijske strategije. Vrednost obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom
pravcu, raste kada kamatne stope padaju, pri emu raste i cena obveznice i kamatna stopa. Obrnuto, vrednost
obveznica sa varijabilnom kamatnom stopom koja se menja u suprotnom pravcu, smanjuje se kada kamatne
stope rastu (i to smanjuje i cenu i kamatnu stopu).



Finansijska trita
24
www.puskice.org
Obveznice sa donjim limitom su obveznice savarijabilnom kamatnom stopom koja se utvruje svakih est
meseci na osnovu odreene kratkorone kamatne stope kojoj se dodaje odreena indeksna mara. Ako je u
trenutku utvrivanja kamatne stope bazna kamatna stopa nia od utvrenog nivoa, kamatna stopa postaje fiksna
do dospea obveznice i jednaka je utvrenom nivou.

Obveznice sa varijabilnom kamatnom stopom sa eim obraunom kamate su obveznice kod kojih se
kamata obraunava u kraim periodima u odnosu na isplatu.

Obveznice sa gornjim i donjim limitom su obveznice kod kojih su obraun i primena baznih kamatnih stopa
ogranieni gornjim i donjim limitom. Do novog obrauna dolazi samo ako bazna kamatna stopa pree gornji
limit, odnosno padne ispod donjeg limita.

Obveznice koje se mogu konvertovati u obveznice sa kraim rokom dospea su obveznice koje sadre
opciju konverzije u obveznice sa kraim rokom dospea i niom kamatnom stopom, pri emu se nakon jednom
izvrene konverzije mogu ponovo konvertovati u prvobitne obveznice i pre roka dospea kratkoronije
obveznice.

2.2.2.2.4.Opozive obveznice, obveznice sa prodajnom opcijom, obveynice sa amortizacionim fondom i
obveznice bez roka dospea
Opozive obveznice daju emitentu pravo ili opciju, ali ne i obavezu, da ih otkupe po utvrenoj ceni i pre
utvrenog roka dospea. Ukoliko doe do otkupa, to znai da se otkupljuje nominalna vrednost. Ove obveznice
imaju prednosti za emitente u sluaju kada dolazi do pada kamatnih stopa, jer se kroz raniji otkup obveznica,
njima omoguava da refinansiraju po nioj kamatnoj stopi. Manje su atraktivne za investitore. Moraju biti
emitovane uz viu kamatnu stopu.
Razlikujemo otkup amerikim (kontinualnim) stilom i evropskim (diskretnim) stilom. Otkup amerikim stilom je
otkup kod koga emitent moe izvriti otkup na odreeni datum ili bilo kada nakon toga. Otkup evropskim stilom
je otkup kod koga emitent moe izvriti otkup samo na datume kada se vri isplata kamate.
U periodu od trenutka emisije obveznice do prvog datuma kada se ona moe otkupiti, za obveznicu se kae da je
zatiena od otkupa. Jednom kada se izvri opoziv, obveznica prestaje da postoji.

Obveznice sa prodajnom opcijom su obveznice koje investitoru daju pravo ili opciju, ali ne i obavezu, da
proda obveznicu emitentu po utvrenoj ceni i na odreeni datum. Ove obveznice omoguavaju investitorima da
reinvestiraju svoja sredstva po vioj stopi prinosa, onda kada kamatne stope na tritu rastu. Zbog toga emitenti
mogu ovu vrstu obveznica emitovati uz niu kamatnu stopu.

Obveznice sa amortizacionim fondom su obveznice kod kojih se jedan deo ukupne glavnice otplauje na
ugovorene datume, u ugovorenim iznosima i po utvrenim cenama. Iznos glavnice koji se otplauje se tokom
vremena amortizuje. Svrha amortizacionog fonda je da snizi kreditni rizik emitenta na taj nain to se od njega
ne zahteva da kupnu glavnicu plati o dospeu. Investitori za rizik povraaja uloenog kapitala pre roka dospea
zahtevaju viu kamatnu stopu od one koja vai za iste obveznice. Sve obveznice sa amortizacionim fondom
karakterie isplata kamatne stope koja se smanjuje sa amortizacijom nominalne vrednosti, isplata ostatka
nominalne vrednosti o roku dospea i isplata konane kamate o roku dospea. Amortizacioni fondovi se koriste
u sluaju rizinog finansiranja s obziom da se u ovom sluaju emisija obveznica moe uiniti privlanijom za
investitore, kroz ukljuivanje klauzule koja osigurava otplatu obveznica. Postoji vie naina na koje emitent
moe izvriti isplate iz amortizacionog fonda investitorima.
Finansijska trita
25
www.puskice.org
Neki od njih su: lutrija (amortizacija se vri lutrijskim izvlaenjem investitora), pro-rata princip (svaki investitor
dobija isti deo nominalne vrednosti), serijski (isplata se vri prema serijskim brojevima obveznica) i zadubina
(deo koji e biti amortizovan utvruje zadubina koja je odgovorna za administriranje uslovima obveznice.

Obveznice bez roka dospea su obveznice koje nose kamatu, ali nemaju utvren krajnji rok dospea. Ove
obveznice se ponekad nazivaju i nedatiranim ili neopozivim obveznicama. Obino nose nisku kamatu.
Korporacije emituju ov obveznice kako bi skratile prosean vek trajanja obveznice, odnosno svele da na rok
koji odgovara investitorima.

2.2.2.2.5.Obveznice vezane za indekse i obveznice u dvojnoj valuti
Prema nainu otplate nominalne vrednosti, korporativne obveznice mogu biti:
vezane za indekse i
obveznice u dvojnoj valuti

Obveznice vezane za indekse se nazivaju i obveznicama indeksiranim za inflaciju. Radi se o obveznicama koje
imaju fiksnu kamatnu stopu, koja je vezana za finansijski indeks. Obino se ova vrsta obveznica zasniva na
indeksu inflacije, koji prua investitorima odreenu vrstu zatite od inflacije i koji omoguava emitentima da
koriste niu kamatnu stopu za svoje obveznice. Varijantu obveznica vezanih za indekse predstavljaju obveznice
sa indeksiranom kamatom, kod kojih vrednost na dan dospea zavisi od kretanja odreenog berzanskog indeksa.
Emisiju ine dve trane: bull trana koja rauna na skok berzanskog kursa u budunosti i bear trana, koja
rauna na pad berzanskog kursa u budunosti. Vrednost obveznice na dan dospea se poveava za rast,odnosno
smanjuje za pad berzanskog indeksa. Korporacije su ile na emisiju ovih obveznica kako bi se obezbedile od
rizika ostvarenja prinosa. To su obino inile korporacije koje se bave proizvodnjom robe, pruanjem usluga i
trgovinom na malo. Investitori u ove obveznice su obino penzijski fondovi, investicioni fondovi, korporacije i
pojedinci koji su skloni riziku i koji nastoje da zatite realnu kupovnu snagu u budunosti, odnosno oni koji ele
zatitu od rizika pozicije akcionara.

Obveznice u dvojnoj valuti su obveznice koje obuhvataju razliite valute u kojima se vri isplata kamate i
otplata glavnice. Ove obveznice obino emituju emitenti koji istovremeno ulaze u svop kamatne stope kojim se
fiksiraju budui valutni kursevi pod povoljnim kamatnim stopama za datu valutu.

2.2.2.2.6.Konvertibilne obveznice i obveznice sa varantima
Obveznice mogu biti iste i hibridne, u odnosu na to da li ukljuuju neke karakteristike akcija. Upravo
konvertibilne i obveznice sa varantima spadaju u grupu hibridnih obveznica.
Konvertiblne obveznice su obino obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, koje imaocu daju pravo, ali ne i
obavezu, da ih zameni zajedno sa ukupno preostalom kamatom za odreeni utvreni broj obinih ili
preferencijalnih akcija ili druge dunike hartije emitenta, po utvrenoj ceni i na utvreni datum. U trenutku
emisije konvrtibilnih obveznica, utvruje se cena konverzije, odnosno cena po kojoj investitori mogu zameniti
obveznice za akcije ili druge hartije od vrednosti. Kod ovih obvnica postoji i konverziona premija, koja
predstavlja razliku izmeu trine cene konvertibilne obveznice i trine cene akcije ili druge hartije u koju se
obveznica moe konvertovati. Korporacije obino emituju konvertibilne obveznice onda kada:
ele da emituju nove akcije uz premiju
nastoje da izbegnu smanjivanje vrednosti dobitka po akciji
ele da izbegnu pribliavanje postojeih akcionara
ele da plaaju kamatu, a ne dividende na akcije
ele da emituju hartije koje e privui investitore i na tritu akcija i na tritu obveznica
Finansijska trita
26
www.puskice.org
Razlozi emisije konvertibilnih obveznica mogu biti: nii trokovi emisije u odnosu na trokove emisije akcija,
isplata kamata su poznat troak, poveanje akcijskog kapitala uz snienje dugoronog duga i dr.

Prednosti emisije konvertibilnih obveznica sa aspekta emitenta su:
konvertibilne obveznice predstavljaju jeftin nain emisije duga, koji je obino subordiniran, ali nesiguran
akcije se emituju uz premiju
ne postoje trokovi u vezi sa odloenom pozicijom po akcijama
veina konvertibilnih obveznica sadri klauzulu opoziva od strane emitenta

Osnovni nedostatak emisije konvertibilnih obveznica se ogleda u tome to one obino nisu prihvatljive za svop
transakcije jer nemaju izvestan datum dospea.

Prednosti plasmana u konvertibilne obveznice sa aspekta investitora se ogledaju u tome to sve obveznice nose
kamatu do roka dospea ili trenutka konverzije i imaju nii rizik. Sa druge strane, osnovni nedostatak plasmana
u konvertibilne obveznice predstavlja upravo njena opozivost.
Uopte uzev, ove obveznice mogu biti: obveznice koje se mogu konvertovati u druge obveznice korporacije
emitenta, obveznice koje se mogu konvertovati u akcije korporacije emitenta i obveznice koje se mogu
konvertovati u akcije drugog emitenta.

Obveznice sa varantima su standardne obveznice sa kamatnom stopom, ali za koje je vezan prethodno utvren
broj varanata. Svaki varant imaocu daje pravo, ali ne i obavezu, da kupi utvren broj akcija emitenata, po
utvrenoj ceni i na utvreni datum u budunosti. Ako se izvri varant, dolazi do dodatnog plaanja za kupovinu
akcija ili drugih hartija od vrednosti. Ne daju svi varanti pravo na akcije, ve mogu dati pravo kupovine
odreenog broja drugih dunikih hartija (ali i robe). Varanti koji imaocu daju pravo da kupi odreeni broj
obinih akcija po utvrenoj ceni se mogu smatrati dugoronom kupovnom opcijom na akcije, koja je prodata sa
obveznicom. Obveznice sa varantima su neopozive od strane emitenta, to omoguava investitorima da
primoraju emitenta na izvrenje varanata, ukoliko cena binih akcija ili drugih hartija poraste iznad nekog
utvrenog nivoa. Ove obveznice obino nude korporacije u pojedinim delatnostima sa visokom stopom rasta,
koje nemaju registrovanu emisiju obveznica, te zbog toga nude pogodnosti kao to su varanti, kako bi privukli
investitore.
Prednosti emisije obveznica sa varantima su:
smanjena isplata kamata jer varanti imaju vrednost
trokovi emisije su nii od trokova emisije obinih akcija
kao i kod konvertibilnih obveznica, do trenutka izvrenja varanata, ne menja se broj akcija, kao ni kapital
emitenta
mogu se koristiti za svop transakcije
Investitorima su obveznice sa varantima atraktivne jer oni imaju fleksibilnost u pogledu dranja ili prodaje ovih
obveznica, sa ili bez varanata. U sluaju likvidacije emitenta, investitor mora biti isplaen pre akcionara.
Plasman u ove obveznice omoguava ostvarenje novanog toka slinog onom kod obveznica sa fiksnom
kamatnom stopom. Meutim, plasman u obveznice sa varantima nosi i rizik vezan za varante, pri emu varant
ne nosi prinos.
Jedna od najznaajnijih karakteristika obveznica sa varantima je efekat zaduivanja. On predstavlja promenu
cene varanta ili konverzione premije za konvertibilnu obveznicu u odnosu na trinu cenu akcije ili druge hartije
za koju se moe zameniti. Drugim reima, on znai da mala promena cene akcija ili druge hartije moe dovesti
do znatno veih promena cene varanata.


Finansijska trita
27
www.puskice.org
2.2.2.3.Dugorone dunike hartije od vrednosti banaka
Banke i druge finansijske institucije emituje razliite vrste dugoronih dunikih hartija od vrednosti, pri emu
su najznaajnije:
obveznice komercijalnih banaka
tedionica i
hipotkarnih banaka

Obveznice komercijalnih banaka su hartije od vrednosti koje se emituju na rok dui od jedne godine, u cilju
refinansiranja ve odobrenih dugoronih kredita. Obino daju pravo na fiksnu kamatu, mada se mogu emitovati
i sa varijabilnom kamatnom stopom. Obveznice komercijalnih banaka su osigurane.
Obveznice tedionica predstavljaju hartije od vrednosti koje se emituju na roku dui od jedne godine, u cilju
finansiranja poslovanja, dodatnog kreditiranja komitenata, ali i u cilju refinansiranja odobrenih kredita.
Najee se emituju sa fiksnom kamatnom stopom, ali se mogu emitovati i sa varijabilnom kamatnom stopom.
Retko su opozive, ali zato esto imaju amortizacioni fond.
Obveznice hipotekarnih banaka ili hipotekarne zalonice, predstavljaju hartije od vrednosti koje se emituju
na rok koji je obino dui od 10 godina, u cilju refinansiranja ve odobrenih hipotekarnih kredita. Hipotekarne
banke karakterie gotovo optimalna usklaenost izvora i plasmana po ronosti, to im omoguava da se
emisijom hipotekarnih obveznica dodatno obezbede i poboljaju likvidnost.
I univerzalne banke se mogu javiti kao emitenti dugoronih obveznica, u cilju finansiranja poslovanja,
refinansiranja odobrenih kredita, poboljanja rone strukture izvora i dr.

2.2.3.Valorizacija dunikih hartija od vrednosti
Karakteristike dunikih hartija od vrednosti su:
cena hartije
rizici hartije
nominalna vrednost
dospee
kamatna stopa
narasla kamata

Na cenu obveznice (valorizaciju) utie: vrednost dravne obveznice slinog roka dospea, kamatna stopa na
obveznice i uestalost, dospee obveznice, kreditni rejting emitenta, vrsta obveznice, registracija obveznice,
likvidnost obveznice i oporezivnost obveznice.
Kod obveznica se javljaju kreditni, trini, poslovni i strategijski rizik. Kreditni rizik je rizik da emitent nee
izvriti ugovornu obavezu u smislu isplate kamate i otplate glavnice. Trini rizik dovodi do promene vrednosti
obveznice usled svake promene u nivou ili promenljivosti tekuih trinih prinosa ili trokova novca. Poslovni
rizik se odnosi na saldiranje i zakonski rizik. Strategijski rizik nastaje usled naina na koji trini uesnici
obavljaju trgovinu poslujui za svoje institucije.
Da bi se mogla utvrditi vrednost obveznice, potrebno je znati: stopu prinosa, jednostavnu i kamatu na kamatu,
ekvivalentne kamatne stope, sadanju vrednost, metod obrauna dana, naraslu kamatu, koncept prinosa i cene
obveznica.
Kamata na obveznice se iskazuje u vidu godinje stope prinosa ili kamatne stope za rok dospea obveznice. To
znai da se moe izraunati budua vrednost obveznice. to je via godinja stopa prinosa i rok dospea, via je
i budua vrednost i zato je vii i prinos na investiciju.
U praksi veina obveznica nema jednostavnu kamatnu stopu o roku dospea. Na obveznice se plaa kamata
krajem perioda, to je obino kvartalno, polugodinje i godinje. To znai da se moe ostvariti kamata na
kamatu, odnosno govori se o sloenoj kamati.
Finansijska trita
28
www.puskice.org
Ekvivalentne kamatne stope se koriste kako bi investitori mogli direktno da porede svoje investicije. To znai
konvertovanje prvobitne kamate na kamatu u jednostavnu kamatu. Ekvivalentna kamatna stopa predstavlja
kamatnu stopu na obveznicu sa istim rokom dospea i jednostavnom kamatom. Omoguava investitorima da
procene isplativost ulaganja u odreene vrste obveznica, s obzirom da se smatra da se pri istoj kamatnoj stopi
trebalo opredeliti za obveznicu na koju se ee plaa kamata.
Sadanja vrednost obveznice nije uvek jednaka njenoj nominalnoj vrednosti. Obveznicom se moe trgovati uz
premiju ili uz diskont. Proces utvrivanja sadanje vrednosti buduih vrednosti se esto naziva diskontovanjem
buduih novanih tokova.
Metod obrauna dana je bitan zbog toga to prethodni obrauni vae samo pod pretpostavkom da se obveznice
prodaju i kupuju na datume saldiranja koji koindiciraju sa datumima isplate kamate. Datum dospea obveznice
je konani datum na koji se moe izvriti otplata glavnice i konane kamate. Datumi isplate kamate su fiksirani
kao godinji, polugodinji i kvartalni.
Kada su poznati i rok dospea i datumi kada se utvruje vrednost obveznice, razlika izmeu njih utvruje taan
period investiranja. Metod utvrivanja duine perioda izmeu ovih datuma je poznat kao metod obrauna dana.
Slui i za izraunavanje narasle kamate na obveznicu. Narasla kamata, odnosno dospela a jo neisplaena
kamata, predstavlja kompenzaciju prodavca za bilo koju kamatu koja mu se duguje i koja je akumulirana od
trenutka poslednje isplate kamate. Na cenu obveznice u naveoj meri utiu prinos i nominalna vrednost.
Kako se pribliava isplata kamate, imalac obveznice oekuje da primi kamatu i porast sadanje vrednosti
obveznice. Jedan od kljunih trinih faktora prilikom vrednovanja obveznice je poreenje njene vrednosti sa
repernom obveznicom slinog roka dospea. Reperna obveznica je obino dravna obveznica, zbog toga to ona
obino ne nosi kreditni rizik i zbog toga to je trite dravnih obveznica veliko i likvidno.
Ukupan prinos se moe meriti na dva naina, i to kao: istorijski ukupan prinos i budui ukupan prinos.

2.3.Vlasnike hartije od vrednosti
Vlasnika hartija od vrednosti je hartija koja dokazuje vlasnitvo nad delom sredstava ili potraivanje dobiti i
sredstava emitenta. Pod ovim hartijama se podrazumevaju sve vrste akcija. Emitenti akcija mogu biti:
preduzea (obino u obliku akcionarskog drutva)
banke i druge finansijske organizacije
osiguravajue kompanije
Pribavljanje nedostajueg kapitala emisijom akcija ima za emitenta odreene prednosti. Ne poveava se
zaduenost i nema obaveze vraanja kapitala. S druge strane, emisijom i plasmanom akcija se menja vlasnika
struktura emitenta, to moe dovesti do promene veinskog kapitala i samim tim kontrole nad poslovanjem.
Investitori u akcije mogu biti:
pojedinci
institucionalni investitori
preduzea iz razliitih delatnosti
banke i druge finansijske organizacije
Investitori kupuju ove akcije kako bi ostvarili kapitalni dobitak na osnovu prodaje akcija u budunosti, po ceni
koja je via od cene po kojoj su iste kupili. Investitori ulau novac u akcije preduzea zato to oekuju da e
emitent poslovati dobro, odnosno da e i drugi kupovati akcije, zbog ega e i vrednost akcija da raste. Do pada
cene akcija e doi ukoliko investitori smatraju da su poslovni izgledi emitenta loi ili ako doe do prodaje
veeg broja akcija koje poseduju. Meutim, akcionari su izloeni riziku u sluaju da emitent iskae gubitak, jer
u tom sluaju nee dobiti dividendu, a izgubie i novac uloen u akcije. Kada su cene akcija previsoke,
investitori ih nerado kupuju, ili zato to smatraju da je cena akcija dostigla maksimum ili zato to smatraju da su
akcije preskupe.
Finansijska trita
29
www.puskice.org
Akcije predstavljaju dugorone hartije od vrednosti koje njihovim imaocima daju pravo na prinos u obliku
dividende i druga prava, zavisno od vrste akcija.
Vlasnie hartije koje emituju akcionarska drutva u SAD nazivaju se stock, u Velikoj Britaniji share, a u
Nemakoj aktie.
Da bi se jedna hartija od vrednosti smatrala akcijom, ona mora da sadri:
oznaku da se radi o akciji
naziv i sedite emitenta
iznos na koji glasi
dividendne kupone sa rednim, registarskim i kontrolnim brojem akcije
potpis emitenta

2.3.1.Vrste akcija
Najznaajnije klasifikacije su prema:
nainu odreivanja vlasnika
redosledu izdavanja
pravu glasa
vremenu na koje se izdaju
iznosu na koji glase
uplaenosti akcijskog kapitala
visini nominalne vrednosti
redovnosti isplate dividende
pravu na dividendu

U pogledu naina odreivanja vlasnika, akcije mo biti: na ime, na donosioca, po naredbi i meovite
(alternativne)
Prema redosledu izdvajanja javljaju se: osnivake akcije prve i akcije narednih emisija)
U pogledu prava glasa, razlikuju se: akcije bez prava glasa, akcije sa ogranienim pravom glasa, akcije sa
obinim pravom glasa i akcije sa uveanim ravom glasa. Akcije bez prava glasa se izdaju u drugoj ili narednim
emisijama i to radi poveanja kapitala, bez uea u upravljanju. Akcije sa ogranienim pravom glasa se mogu
emitovati samo ako je to predvieno statutom akcionarskog drutva, s obzirom da smanjuju prava akcionara,
odnosno daju im pravo da odluuju samo onekim pitanjima. Akcije sa obinim pravom glasa su obino
osnivake akcije i akcije narednih emisija, kod kojih ne postoji nikakva klauzula u pogledu prava glasa, ve
formalno vai da jedna akcija daje pravo na jedan glas. Akcije sa uveanim pravom glasa su preferencijalne
akcije koje se emituju onda kada se eli privui vei broj investitora, kroz privilegiju uveanog broja glasova po
jednoj akciji (npr. 1 akcija = 100 glasova).
S obzirom na vremenski period na koji se izdaju, razlikuju se: privremene i stalne akcije. Privremene akcije
se emituju onda kada se uplata akcija vri u ratama, a stalne akcije se izdaju kod upisa odjednom.
U pogledu iznosa na koji glase, postoje nominovane i kvotne akcije. Nominovane su one koje glase na
odreeni nominalni iznos i to su prave akcije. Kvotne akcije ne glase na nominalni iznos, ve predstavljaju
potvrdu o pravu uea u kapitalu (u procentu). Veina zemalja ove potvrde ne smatra akcijama, jer ne sadre
bitan element-nominalni iznos.
Prema uplaenosti akcijskog kapitala, akcije mogu biti: besplatne, delimino uplaene i potpuno uplaene.
Besplatne se dele postojeim akcionarima na teret osnovnog dobitka i smanjenja rezervi. Ove akcije se emituju
onda kada vrednost osnovnih akcija na berzi poraste znatno iznad nominalne vrednosti zbog previsoke
dividende ili velikih rezervi kako bi se snizila cena akcija. Delimino uplaene akcije se javljaju kod uplate u
ratama, dok potpuno uplaene akcije postoje kod uplate odjednom.
Finansijska trita
30
www.puskice.org
Sa aspekta visine nominalne vrednosti, razlikujemo: zbirne, osnovne i zajednike akcije. Zbirne akcije se
sastoje od pet ili deset osnovnih akcija, radi lakeg korienja prava glasa, naplate dividende i trgovanja.
Osnovne akcije glase na nominalni iznos utvren pravilima akcionarskog drutva. Zajednike akcije se javljaju
u sluaju previsoke nominalne vrednosti osnovne akcije, kada se ona deli na vie delova, pri emu zbir svih
delova ini zajedniku akciju.
Prema redovnosti isplate dividende, akcije mogu biti: akcije koje ostvaruju prihod i akcije rasta. Akcije koje
ostvaruju prihod su akcije na koje se redovno isplauje dividenda, dok su akcije rasta one kod kojih se ili
isplauje niska dividenda ili se ona uopte ne isplauje tokom odreenog vremenskog perioda.
Prema pravu glasa, mogu biti: obine i preferencijalne akcije. Obine akcije njihovim vlasnicima daju pravo
glasa, dok su preferencijalne one koje naelno ne daju pravo glasa.

Osim to moe emitovati razliite vrste akcija, preduzee moe da emituje i razliite vrste KLASA akcija.
Tako su akcije klase A obino akcije koje su emitovane javnosti, koje nemaju pravo glasa, ali na koje se
isplauje dividenda. Akcije klase B su akcije sa pravom glasa, koje su u vlasnitvu uprave, koja na ovaj nain
moe kontrolisati emitenta. Na njih se ne plaa dividenda, ali njihovi imaoci imaju koristi od poveanja
rezidualne cene.

2.3.1.1.Obine akcije
Akcionari (investitori) u obine akcije preduzea, kupovinom stiu, kako materijalna, tako i nematerijalna
prava. Nematerijalnim pravima se podrazumevaju: pravo na izmenu i dopunu akata akcionarskog drutva, pravo
uvida u poslovne knjige, izbor direktora i organa uprave, odobravanje prodaje fiksne imovine, davanje
saglasnosti za fuzije i pripajanja, usvajanje broja emitovanih obinih akcija, odobravanje emisije prioritetnih
akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti itd.

Materijalnim pravima akcionara smatraju se:
pravo glasa
pravo na dividendu
pravo prodaje akcija u svakom trenutku
pravo pree kupovine
pravo na srazmeran deo likvidacione mase

Motiv plasmana u obine akcije se ogleda u oekivanju investitora da e njihova cena stalno rasti, odnosno da
prodajom mogu uvek dobiti vie od iznosa koji su za njih platili. Emisije akcija nisu garantovane, ali praksa je
pokazala da se plasmanom u obine akcije ostvaruju vii prinos od prinosa na neke druge vrste ulaganja. U
trenutku kupovine ovih akcija, investitori su izloeni dvostrukom riziku: riziku da e emitent (preduzee) loe
poslovati i riziku da e cena akcije da padne. U najgorem sluaju investitori mogu izgubiti uloena sredstva i
nita vie. Akcionari ne odgovaraju za dugove preduzea ije akcije poseduju, odnosno oni uestvuju u pokriu
dugova samo do visine investiranih sredstava. Emisijom akcija emitent nastoji da doe do nedostajueg
kapitala, ime on deo kontrole preputa akcionarima.

2.3.1.1.1.Nominalna, knjigovodstvena i trina vrednost obinih akcija

Nominalna vrednost akcije je uvedena kako bi se garantovalo da e emitent dobiti pravinu cenu za deo
imovine koji predstavlja akcija. Veina emitenata utvruje nominalnu vrednost svojih akcija na nivou niem od
cene po kojoj e akcije biti ponuene na tritu (uobiajeno 1$ po akciji). Zbog toga nam nominalna vrednost
akcija ne govori nita o vrednosti akcija.

Finansijska trita
31
www.puskice.org
Knjigovodstvena vrednost akcije se definie bilansnom terminologijom. Izraunava se na taj nain to se od
vrednosti ukupnih sredstava do koje se dolazi iz bilansa stanja, odbiju ukupne obaveze i preferencijalni akcijski
kapital (ukoliko postoji), a dobijena razlika (koja je jednaka ukupnom kapitalu od emisije obinih akcija) se
podeli brojem emitovanih obinih akcija. Akcije se esto prodaju po ceni koja je nia od knjigovodstvene
vrednosti. Knjigovodstvena i trina vrednost mogu biti jednake u trenutku kada nova korporacija emituje
akcije, ali nakon toga, ove dve vrednosti samo sluajno mogu biti jednake.
Trina vrednost obinih akcija je naelno jednaka kapitalizovanoj vrednosti neto prinosa koji se od njih
mogu oekivati u budunosti.

Za emitente obinih akcija, u osnovi postoje dva modela za procenu prinosa na obine akcije i njihove trine
vrednosti, i to: model zarada (dobitka) i model diskontovane dividende.
Model zarada procenjuje vrednost obinih akcija na osnovu procene sadanje vrednosti dobitka na budue
investicije, ukljuujui i reinvestiranje (zadravanje) dobitka. Prema ovom modelu, vrednost obine akcije se
moe utvrditi na taj nain to se ukupan neto dobitak razlae na dva dela: deo dobitka koji emitent isplauje u
vidu novanih dividendi i deo dobitka koji se reinvestira u cilju finansiranja buduih investicija.
Prema modelu diskontovane dividende, trina vrednost, odnosno cena obine akcije zavisi prevashodno od
nivoa oekivanih dividendi i procenjenog rizika mogunosti njihove realizacije u budunosti. Cena akcije je
jednaka sadanjoj trinoj ceni akcije uveanoj za kapitalni dobitak, odnosno umanjenoj za kapitalni dobitak
koji vlasnik oekuje da e ostvariti njenom prodajom.

Stopa rasta dividende moe biti konstantna, progresivno rastua ili progresivno opadajua, odnosno moe
naizmenino fluktuirati (rasti i opadati).

2.3.1.2.Preferencijalne akcije
Ove akcije njihovim imaocima daju prioritetno pravo na uee u ostvarenom dobitku nakon oporezivanja (u
vidu preferencijalne dividende), kao i na prioritet pri namirenju iz likvidacione mase, u odnosu na obine
akcionare. Rizik ulaganja u ove akcije je zato nii, te se njihovi kupci moraju zadovoljiti i srazmerno niom
dividendnom stopom, koja je obino fiksirana u procentu, u odnosu na nominalnu vrednost akcije. Veoma
podsea na obveznice, ali se od njih razlikuje po izloenosti riziku, koji je ovde mnogo vii. Preferencijalne
akcije i svrstavaju u hibridne hartije od vrednosti (imaju karakteristike i dunikih i vlasnikih hartija). Kapital
od emisije preferencijalnih akcija je slian dugu, s obzirom da preferencijalne dividende predstavljaju fiksni
rashod koji umanjuje zarade obinih akcionara. Ovaj kapital je slian kapitalu od emisije obinih akcija, s
obzirom da potraivanja na ime kamate imaju prioritet u odnosu na potraivanja u vidu dividende, nezavisno od
toga da li je dolo do pada prodaje i dobitka. Preferencijalni akcijski kapital se nalazi izmeu duga i obinog
akcijskog kapitala.
Sa aspekta emitenta, prednosti se ogledaju u tome to emisijom ovih akcija ne dolazi do podele kontrole nad
poslovanjem emitenta, dividende su fiksirane, vei deo dobitka ostaje obinim akcionarima u sluaju rasta
dobitka, a u sluaju niskog dobitka, nema opasnosti od likvidacije. Emitenti emisijom i plasmanom ovih akcija
mogu relativno brzo prikupiti neophodni kapital, za koji nemaju obavezu vraanja, jer se on smatra delom
sopstvenog kapitala, a u pojedinim sluajevima mogu ak i odloiti isplatu preferencijalnih dividendi
(kumulativne preferencijalne akcije).
Sa aspekta investitora, prednosti plasmana u ove akcije se ogledaju u tome to: one obezbeuju sigurniji prihod
od obinih akcija, imaju prioritet prilikom isplate u sluaju likvidacije, a i 55% preferencijalnih dividendi
prijavljenih od strane korporacija se ne oporezuje, s obzirom da su one obino vlasnitvo korporacija. Motiv
investitora je u ovom sluaju jasan nii rizik, ali jo uvek dovoljno visok prinos. Nedostaci ovakvog plasmana
za investitore su: ogranien prinos, odsustvo prava na dodatnu dividendu, a za pojedince i nii prinos od prinosa
na obveznicu nakon oporezivanja, koja je i manje rizina.
Finansijska trita
32
www.puskice.org
Kako bi to bre doli do neophodnog kapitala, emitenti su tokom vremena ponudili itavu lepezu
preferencijalnih akcija: kumulativne, opozive, participativne, sa pravom glasa, sa uveanim pravom glasa,
konvertibilne i dr.
Kumulativne preferencijalne akcije su akcije kod kojih se u toku dueg vremenskog perioda preferencijalne
dividende kumuliraju i zatim kumulativno isplauju u nekom buduem periodu.
Participativne preferencijalne akcije su one akcije koje se vanredno emituju, a koje njihovim imaocima daju
pravo na utvrenu dividendnu stopu uveanu za uee u svakoj isplati novanih dividendi na obine akcije,
koja je vea od participativnih preferencijalnih dividendi.
Konvertibilne preferencijalne akcije predstavljaju kombinaciju preferencijalne akcije koja se poseduje i
kupovne opcije koja daje pravo na kupovinu obine akcije emitenta po utvrenim uslovima. Mogu se
konvertovati u obine akcije.

2.4.Izvedene hartije od vrednosti
Izvedena (derivatna) hartija od vrednosti je ugovor izmeu dve strane, kojim se predvia transfer odreenog
sredstva ili novca na ili pre utvrenog datuma u budunosti, po utvrenoj ceni. Vrednost izvedene hartije se
menja sa promenom jedne ili veeg broja trinih promenljivih, kao to je kamatna stopa ili devizni kurs.
Jedan od glavnih razloga upotrebe izvedenih hartija od vrednosti je upravljanje rizikom, tj. mogunost
odvajanja i tanije kontrole rizika kroz promenu strane u ugovoru, ime se stvara osiguranje.
Kod izvedenih hartija se javljaju sledea lica:
hedersi (lica koja ele da snize, hediraju rizik)
pekulanti (koji zauzimaju suprotnu poziciju u odnosu na hederse i preuzimaju rizik u nadi da e ostvariti
profit od promene cene u njihovu korist)
arbitraeri (koji trguju izvedenim hartijama i nastoje da ostvare zaradu na osnovu razlike u ceni izvedenih
hartija na razliitim tritima izvedenih hartija ili po osnovu razlike u ceni izvedenih i osnovnih hartija)

Izvedenim hartijama se trguje prevashodno na organizovanom tritu, odnosno na berzi. Kupovinu i prodaju
izvedenih hartija za svoje klijente ili za svoj raun, vre trgovci i brokeri. Oni mogu trgovati na tri naina:
na berzanskom parketu uzvikivanjem
na vanberzanskom tritu
korienjem elektronskog sistema za automatsko uparivanje

Osnovne izvedene hartije od vrednosti su:
forvard ugovori
fjuersi
opcije
svopovi

2.4.1.Forvard ugovori
Predstavljaju ugovore kojima kupac i prodavac ugovaraju isporuku odreene hartije od vrednosti, odreenog
kvaliteta i u odreenoj koliini, na utvreni datum u budunosti. Cena se moe utvrditi unapred ili u vreme
isporuke. Najznaajnije ugovore ove vrste predstavljaju forvardi kamatne stope ili ugovori o buduoj kamatnoj
stopi.
Ugovor o buduoj kamatnoj stopi je obeanje da e biti isplaena/primljena utvrena kamatna stopa u
budunosti, nezavisno od visine preovladavajue kamatne stope na tritu u to vreme. Ove ugovore obino
koriste zajmotraioci na tritu novca, kako bi se fiksirale kratkorone kamatne stope koje e platiti na preuzete
kratkorone zajmove.
Finansijska trita
33
www.puskice.org
Zajmodavci ele da snize rizik pada kamatnih stopa u budunosti i zato prodaju ovaj ugovor, dok zajmotraioci
ele da snize (hediraju) rizik porasta trokova zaduivanja u budunosti i zato kupuju ovaj ugovor. Ugovor o
buduoj kamatnoj stopi ima gotovinsko saldiranje.

Karakteristike ugovora o buduoj kamatnoj stopi su:
vanberzansko trgovanje
ugovaranje uslova ugovora
poverljivost
nisu neophodna plaanja margine
gotovinsko saldiranje
fleksibilnost
fiksiranje kamatne stope
nizak kreditni rizik
prua nesavrenu zatitu ako doe do odstupanja kamatne stope osnovnog ugovora od kamatne stope za koji
je ugovor o buduoj kamatnoj stopi vezan
ponitavanje i prenoenje

Elementi ugovora o buduoj kamatnoj stopi su: valuta i veliina ugovora, datum trgovine, datum fiksiranja,
datum saldiranja, datum dospea, ugovorni period i ugovorna stopa.

2.4.2.Fjuersi
Fjuers ugovor je terminski ugovor izmeu dve strane, prema kome e isporuka osnovnog dobra (robe, hartije
od vrednosti i dr.) biti izvrena na neki datum u budunosti, po ceni utvrenoj u trenutku zakljuenja i koji ima
standardizovane uslove.
I za kupca i za prodavca postoji rizik insolventnosti u trenutku dospea ugovora, zbog ega se ugovor obino
zakljuuje preko posrednika (klirinke kue), koji zahteva da obe ugovorne strane u trenutku zakljuenja
ugovora uplate tzv. inicijalnu maru (garantni depozit), kao garanciju za preuzete ugovorne obaveze.
Postojanje inicijalne mare je jedna od osnovnih karakteristika fjuersa, koja omoguava trgovcu da na osnovu
malog depozita kontrolie veliku trinu poziciju.
Fjuersima se trguje na berzi (obino na specijalizovanim fjuers berzama) i oni se izvravaju po proceduri
dnevnog saldiranja, to znai da strana koja gubi plaa drugoj strani. Ne omoguava odustajanje od kupovine
hartije.
Fjuersi sadre dva kursa: kurs po kome je neko spreman da kupi hartije od vrednosti i kurs po kome je neko
spreman da hartije proda.
Fjuersi kojima se trguje na berzi imaju sledee karakteristike:
standardizovanost
mogunost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom u suprotnom pravcu
javno trite na kome su cene ugovora raspoloive
nakon zakljuene trgovine, klirinka kua radi za obe strane

Motiv zakljuenja fjuersa je osiguranje od kursnog rizika, ostvarenje to veeg dobitka iz pekulativnih
poslova i ostvarenje profita iz arbitrae. U trgovini fjuersima su prisutne tri grupe uesnika:
hedersi
pekulanti
arbitraeri

Finansijska trita
34
www.puskice.org
Hedersi nastoje da se zatite od rizika promene kurseva ili kamatnih stopa zauzimanjem pozicije u fjuersu
koja je suprotna riziku kome su izloeni.
pekulatni trguju fjuersima u nadi da e ostvariti profit od promene cena u budunosti. U osnovi postoje dve
vrste pekulanata: pekulanti koji koriste fundamentalnu analizu privrednih uslova kako bi zauzeli odgovarajuu
poziciju u fjuersu, koja e im doneti profit i pekulanti koji nastoje da na osnovu podataka iz prolosti predvide
promene cene fjuersa.
Arbitraeri istovremeno trguju i fjuersima i hartijama koje su predmet fjuersa, kako bi ostvarili profit od
razlike u ceni koja postoji izmeu trita fjuersa i promptnog trita.

Fjuersi imaju posebnu terminologiju. Tako se za ugovornu stranu koja prihvata da kupi osnovnu hartiju u
budunosti kae da ima dugu poziciju u ugovoru. Sa druge strane, ugovorna strana koja prihvata da proda
osnovnu hartiju u budunosti ima kratku poziciju u ugovoru. Fjuers cena je cena koju su utvrdile ugovorne
strane i po kojoj e fjuers biti izvren. Osnovna, predmetna hartija je ona hartija koja e biti kupljena ili
prodata u sluaju promptne isporuke. O isteku fjuers ugovora, spot cena se naziva buduom spot cenom, zbog
toga to je to trina cena koja e preovladavati na odreeni datum u budunosti.
Fjuers ugovori imaju standardizovane uslove koje utvruje berza na kojoj se njima trguje. Ovi ugovori su
veoma likvidni (to omoguava trgovcima da trguju u velikim koliinama uz minimalnu promenu cena).
Ukoliko, primera radi, datumi isporuke ne bi bili standardizovani, mogli bi postojati fjuersi koji istiu svakog
dana u toku godine. Standardizacija fjuers ugovora olakava i poreenje cena fjuersa. Ukoliko bi fjuersi na
osnovnu robu ili hartiju imali razliite datume isporuke i koliine, cene razliitih trgovina ne bi bile uporedive).
Uslovi fjuers ugovora su: veliina ugovora, jedinica kotacije, minimalna promena (fluktuacija) cene, kvalitet,
vreme trgovanja, uslovi i procedura isporuke i dnevni limiti cene.
Na cene fjuersa deluju trokovi izvrenja, dividende ili drugi novani tokovi i premija rizika osnovnog
instrumenta. Na visinu cene fjuersa e uticati i rokovi dospea, tako da e fjuersi sa duim rokom dospea biti
skuplji (vii su trokovi izvrenja).

2.4.2.1.Vrste fjuersa
Prema tome ta je predmet fjuers ugovora, razlikujemo:
robne fjuerse (npr. fjuersi na metale, naftu, itarice, stoku i meso, uljarice itd.)
valutne fjuerse (fjuersi na konvertibilne valute)
fjuerse kamatne stope
fjuerse na berzanske indekse

Fjuersi kamatne stope mogu biti:
fjuersi kratkorone kamatne stope
fjuersi dugorone kamatne stope

Fjuersi kratkorone kamatne stope su, pre svega, fjuersi na evrodolarske rone depozite i na blagajnike
zapise. Oni su pogodni i za zajmotraioce i za zajmodavce koji ele da se zatite od promene kratkoronih
kamatnih stopa. Ove ugovore koriste i arbitraeri za ostvarenje profite.
Fjuersi na evrodolarske depozite su postali najuspeniji fjuersi kratkorone kamatne stope, s obzirom da je
kamatna stopa na meubankarskom londonskom tritu postala reperna kratkorona kamatna stop za veliki broj
zajmotrailaca i zajmodavaca.
Fjuersi na blagajnike zapise su takoe veoma likvidni ugovori zbog znaaja koji blagajniki zapisi imaju za
dravne finansije.

Finansijska trita
35
www.puskice.org
Cene fjuersa kratkorone kamatne stope se izraavaju indeksom, kako bi se razlikovale od cena na promptnom
tritu.

Fjuersi na evrodolarske rone depozite ovaj fjuers limitira kamatnu stopu za uzajmljivanje ili
pozajmljivanje o isteku vanosti fjuersa. Zasniva se na tromesenom evrodolarskom ronom depozitu od
milion amerikih dolara, s tim to se radi o novanom ugovoru, tako da ne dolazi do isporuke depozita. Meseci
isporuke su: mart, jun, septembar i decembar. Cena fjuersa o dospeu se utvruje kao 100 minus LIBOR. Pre
isteka vanosti, kotirana fjuers cena implicira kamatnu stopu od 100 minus kotirana trina cena i to je
kamatna stopa koja moe limitirana po fjuersu. Duga pozicija u fjuersu donosi dobitak kada raste kotirana
fjuers cena, a kratka pozicija donosi dobitak kada pada kotirana fjuers cena. Zbog toga, duga pozicija donosi
dobitak kada implicirana kamatna stopa pada, dok kratka pozicija donosi dobitak kada implicirana kamatna
stopa raste.

Fjuersi na blagajnike zapise blagajniki zapis je kratkorona dunika hartija od vrednosti. On predstavlja
diskontovanu obveznicu sa rokom dospea kraim od 1 godine. Fjuers na blagajniki zapis je ugovor o
isporuci koji u SAD sadri trinaestonedeljni blagajniki zapis, kao hartiju koja se moe isporuiti. Nominalna
vrednost ovog ugovora je milion amerikih dolara, a minimalna promena cene 25$ po ugovoru (1 osnovni
poen). Sastavni deo trgovine i blagajnikim zapisima i fjuersima na blagajnike zapise su ugovori o otkupu,
prema kojima jedna strana prodaje hartiju (blagajniki zapis) drugoj strani, po utvrenoj ceni i prihvata da
otkupi hartiju (zapis) po drugoj ceni, na neki datum u budunosti. Za kupca blagajnikog zapisa se kae da ulazi
u obrnuti ugovor o otkupu. Ugovor o otkupu doputa prodavcu da se zadui kod kupca na osnovu zalaganja
hartije. Prodavac odmah dolazi do novca koji mora da otplati u budunosti i odrie se zapisa tokom trajanja
ugovora. Kamata na zajam je razlika izmeu inicijalne prodajne cene i cene za otkup zapisa. Kamatna stopa na
zajam u ugovoru o otkupu, naziva se repo stopom.
Fjuersi na blagajnike zapise se mogu koristiti u cilju promene dospea blagajnikih zapisa ili portfolia hartija
uz niske trokove. Fjuersima na blagajnike zapise se mogu skratiti ili produiti rokovi dospea portfolia. Rok
dospea portfolia se moe skratiti zauzimanjem kratke fjuers pozicije u fjuersu na blagajnike zapise, ime se
omoguava zaduivanje po nioj ceni i ostvarenje niih transakcionih trokova.

Fjuersi dugorone kamatne stope su fjuerski na dravne obveznice, dravne zapise i komunalne obveznice.
Cene fjuersa dugorone kamatne stope se izraavaju indeksom, koji pokazuje koliko se plaa za obveznicu od
njene nominalne vrenosti. Elementi fjuersa se razlikuju u zavisnosti od osnovne obveznice i berze, pri emu su
obavezni elementi:
veliina ugovora
trgovinski ciklus meseca u kome se trguje
dan saldiranja
vrsta obveznice prihvatljive za isporuku o isteku vanosti ugovora
poslednji dan kada se moe izvriti trgovina
kotacija cene fjuersa
najmanja veliina ugovora koji se moe zameniti
veliina tika (koji meri cene fjuersa)
vreme trgovanja berze
vreme trgovanja u okviru raunarskog sistema



Finansijska trita
36
www.puskice.org
Kupci fjuersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporue osnovnu obveznicu i koji imaju dugu poziciju,
odnosno to su zajmodavci koji se tite od rizika pada kamatnih stopa.
Kada kamatne stope rastu, cene fjuersa opadaju i obratno, kada kamatne stope padaju, cene fjuersa rastu.
Prodavci fjuersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporue osnovnu obveznicu i zbog toga imaju
kratku poziciju. To su zajmotraioci koji se tite od rasta kamatnih stopa. Ako kamatne stope rastu, onda je
svaki gubitak na prodaji osnovne obveznice u budunosti neutralisan dobicima na isporuci fjuersa.
Osim za zatitu od rizika, fjuersi na obveznice se mogu koristiti i za pekulacije. Primera radi, ako se oekuje
rast kamatnih stopa, pristupie se i prodaji fjuersa na obveznice i obratno, u sluaju kada se oekuje pad
kamatnih stopa. Fjuersi na obveznice se mogu koristiti i za ostvarenje profita po osnovu razlike u ceni fjuersa
na dve razliite berze ili po osnovu razlike u ceni na promptnom i tritu fjuersa.
Fjuersi na dravne obveznice i zapise imaju odreene prednosti, koje se ogledaju u: likvidnosti trita,
mogunosti dranja pozicije uz veliku zaduenost, mogunost kupoprodaje bez posedovanja osnovne obveznice
i injenici da se veina fjuersa neutralie. Fjuersi na obveznice imaju i izvesne nedostatke. Naime, za trgovinu
je raspoloiv ogranien broj fjuersa, dok zatita od rizika moe biti teka. Sistem saldiranja uz dnevno
usklaivanje moe dovesti do velikih novanih odliva usled promena cena u suprotnom smeru. Trgovanje je
obino koncentrisano na najblii mesec, a likvidnost fjuersa koji se odnose na mesece u daljoj budunosti,
moe biti ograniena.

Fjuersi na dravne obveznice i fjuersi na dravne zapise, spadaju u najuspenije fjuerse danas u svetu. Kako
se dravne obveznice i zapisi smatraju nerizinim investicijama, prinosi na njih se koriste kao reper dugoronih
kamatnih stopa za koji su vezane druge dugorone stope. Fjuersi na dravne obveznice i zapise su korisni
investitorima u druge dugorone hartije. Dravne obveznice i zapise karakterie mogunost isporuke veeg
broja obveznica (zapisa) razliitog kvaliteta, to znai da se moe isporuiti itav niz obveznica (zapisa) sa
razliitim kamatnim stopama i rokovima dospea i shodno tome, razliitom trinom vrednou.

J edna od najznaajnijih upotreba fjuersa na dravne obveznice i zapise je snienje rizika portfolia obveznica
(zapisa). Fjuersi na dravne obveznice i zapise se mogu koristiti i za promenu roka dospea portfolia
obveznica (zapisa). Tako se moe skratiti rok dospea portfolia obveznica zauzimanjem kratke pozicije u
fjuersu na dravne obveznice, ime se limitira prodajna cena dravne obveznice na datum isteka vanosti
fjuersa.

Fjuersi na komunalne obveznice se nastali usled nemogunosti fjuersa na dravne obveznice i zapise da na
odgovarajui nain snize rizik promene kamatne stope prisutan kod komunalnih obveznica. Fjuers na
komunalne obveznice je ugovor sa novanim saldiranjem. Mogu se koristiti i za snienje rizika (heding) i
kvazi arbitrau na isti nain kao i kod fjuersa na dravne obveznice.

Fjuersi na berzanske indekse su kreirani poetkom 80-ih godina, prvo na tritu SAD. Individualni
investitori su u njima otkrili efikasno sredstvo za trgovanje oekivanjima o optim kretanjima u budunosti na
tritu akcija, uz niske trokove. Upotreba fjuersa na indekse akcija omoguava sada da se trgovina obavi kroz
jednu jednostavnu transakciju. Institucionalni investitori mogu da koriste ove fjuerse za snienje rizika svojih
portfolia i da alociraju svoja sredstva na razliite investicije. U SAD se akcijama trguje na berzama (preko
specijalista) i preko decentralizovanog vanberzanskog trita (preko elektronskog sistema poznatog kao
NASDAQ). Postoje tri osnovne vrste indeksa akcija:
indeksi akcija jednako ponderisani cenom
jednako ponderisani prinosom
ponderisani vrednou
Finansijska trita
37
www.puskice.org
Indeks akcija jednako ponderisan cenom se utvruje dodavanjem cena akcija u indeks i deljenjem sa divizorom,
pri emu divizor moe imati bilo koju vrednost.
Indeks jednako ponderisan prinosom se izraunava utvrivanjem aritmetike sredine od 1 plus stopa promene
cene svih akcija u indeksu. Ova sredina se zatim mnoi vrednou indeksa prethodnog dana i tako dobija
sadanja vrednost indeksa.
Indeks ponderisan vrednou ponderie svaku od komponenti akcija trinom vrednou akcije ili
kapitalizacijom. Utvruje se tako to se ukupna tekua trina vrednost svih akcija u indeksu podeli ukupnom
trinom vrednou svih akcija tokom baznog perioda. Najpoznatiji indeksi ov vrste su S&P 500 i indeksi
njujorke berze.
Fjuersi na indekse akcija predstavljaju ugovore za kupovinu ili prodaju nominalne vrednosti indeksa akcija. U
SAD se trguje a etiri kljuna fjuersa na indekse akcija, i to: fjuersom na Standard&Poors-ov indeks 500 na
ikakoj merkantilnoj berzi, fjuersom na indekse njujorke finansijske berze, fjuerom na Major Market Index
na ikakoj opcionoj berzi i fjuersom na indeks Value Line-a na kanzakoj opcionoj berzi.

2.4.3.Opcije
Opcija je vrsta terminskog ugovora koji njegovom imaocu daje pravo da kupi (proda) odreenu robu, hartije od
vrednosti ili fjuerse po odreenoj, unapred utvrenoj ceni, u okviru odreenog vremenskog perioda, odnosno
koji za izdavaoca znai obavezu da imaocu omogui realizaciju prava koje je u njemu sadrano. Opcije
predstavljaju jedinstvenu vrstu ugovora, zato to daju kupcu pravo, ali ne i obavezu da neto uradi. Opcije se
mogu odnositi na robu, plemenite metale, valute, hartije od vrednosti (akcije i obveznice), fjuerse i indekse.
Svakog dana pre isteka vanosti ugovora o opciji, vlasnik opcije moe izabrati da ne radi nita i da due dri
opciju po tekuoj trinoj ceni i time zadovolji svoju poziciju ili da izvri opciju.

Svaka opcija podrazumeva postojanje tri uesnika (strane):
prodavca opcije, koji dobija cenu zato to nekome ustupa opciju, a koji se naziva i upisnikom opcije
kupca opcije, koji plaa cenu prodavcu opcije, kako bi ga naveo da mu ustupi opciju
brokera hartijama od vrednosti koji pronalazi kupce i prodavce opcija i radi kao agent, kako bi transakcija
bila izvrena

Svaka opcija ima tri cene, i to:
cenu hartije koja je predmet opcije to je fluktuirajua trina cena hartije
opcionu premiju ili kupovnu cenu to je cena koju plaa kupac opcije prodavcu
izvrnu cenu ili ugovornu cenu, koja predstavlja cenu po kojoj se od prodavca opcije moe legalno zahtevati
izvrenje opcije; ova cena se menja tokom veka trajanja opcije

Cena opcije se naziva izvrnom cenom i ona je predmet ugovaranja izmeu kupca i prodavca opcije. Po ovoj
ceni prodavac opcije mora da proda odnovnu hartiju kupcu opcije, ako je ugovorena kupovna opcija, odnosno
po ovoj ceni on mora da kupi od kupca opcije, ako je ugovorena prodajna opcija, i to samo ako i onda kada
kupac opcije iskoristi pravo iz opcije. Opcijama se trguje na terminskim berzama efekata, od kojih je
najpoznatija ikaka opciona berza.

Svaka opcija ima vrednost koja se rauna tako to se od tekue cene hartije odbije izvrna cena. Trina cena
hartije moe biti via od vrednosti opcije i tada se govori o premiji.

Osim visoke zarade, opcije omoguavaju i zatitu ulaganja na tritu akcija kroz tzv. vezanu, odnosno
branu ponudu, to znai da se istovremeno kupuju akcije i prodajna opcija na iste akcije, tako da u sluaju da
cena akcija padne, vrednost prodajne opcije raste i deo gubitka se moe pokriti prodajom prodajne opcije.
Finansijska trita
38
www.puskice.org
2.4.3.1.Vrste opcija
Prema tome da li kupcu daje pravo na kupovinu ili na prodaju osnovne hartije od vrednosti, opcija moe biti:
kupovna
prodajna
kupovna i/ili prodajna
Kupovna opcija je opcija koja kupcu daje pravo na kupovinu odreene koliine osnovne hartije od vrednosti,
po odreenoj ceni na odreeni dan ili do isteka utvrenog roka. Ovu opciju kupac kupuje onda kada oekuje
rast cena. Za prodavca opcije ovo znai obavezu da ako i kada kupac iskoristi opciju, ovome po ugovorenoj ceni
isporui navedene hartije. Kupovna opcija moe biti: pokrivena i nepokrivena. Pokrivena kupovna opcija
postoji onda kada u trenutku prodaje opcije prodavac poseduje osnovnu hartiju. Mogue je da u trenutku
prodaje kupovne opcije njen prodavac ne poseduje osnovnu hartiju i tada se radi o nepokrivenoj opciji. Ovde se
radi o tzv. prodaji na prazno, odnosno o nepokrivenoj poziciji prodavca opcije koja postoji sve dok on ne kupi
osnovne hartije ili dok ih ne vrati zajmodavcu od koga ih je uzeo na zajam. Prodavac se odluuje za prodaju
ovakve opcije onda kada oekuje pad cene osnovne hartije na tritu, odnosno kada veruje da e u budunosti
moi da kupi ove hartije po nioj ceni od cene po kojoj ih je prodao na osnovu ugovora o opciji.

Prodajna opcija je opcija po kojoj kupac ima pravo da proda prodavcu opcije odreenu koliinu osnovnih
hartija od vrednosti po utvrenoj, izvrnoj ceni, na utvreni dan ili do isteka utvrenog roka. Prodavac opcije je
duan da preuzme osnovne hartije od kupca i da mu za njih plati izvrnu cenu. Ova opcija se obino kupuje
kada se oekuje pad cena osnovne hartije.

Pod prodajnom i/ili kupovnom opcijom se podrazumeva opcija po kojoj kupac moe ili da kupi ili da proda
osnovnu hartiju od vrednosti po izvrnoj ceni, tokom perioda vanosti opcije, pod uslovom da ukupna vrednost
osnovnih hartija ne prelazi vrednost utvrenu ugovorom o opciji. Prodavac opcije je duan da kupi osnovne
hartije ukoliko kupac iskoristi prodajnu opciju ili da proda osnovne hartije, ukoliko kupac iskoristi kupovnu
opciju, i to po izvrnoj ceni u periodu vanosti opcije.

Prema mogunosti korienja prava iz opcije, opcija moe biti amerika i evropska. Amerika opcija je
opcija koja se moe iskoristiti u bilo kom trenutku do isteka roka vanosti opcije ili moe da ostane
neiskoriena do tog roka. Ona je skuplja od evropske opcije. Opcije ovog tipa su, po pravilu, prenosive, jer se
mogu kupiti ili prodati na sekundarnom tritu i postoje samo za hartije od vrednosti koje se nalaze na listingu
berze u koliini od 1000 komada u Velikoj Britaniji i 100 komada u SAD. Evropska opcija je opcija koju kupac
moe skoristiti samo na dan isteka utvrenog roka. Prodavac se ovde ne izlae riziku da e opcija biti
iskoriena u nekom trenutku pre datuma isteka vanosti opcije. Opcije ovog tipa su obino tradicionalne, to
znai da se opcija moe ili iskoristiti ili ostaviti da istekne neiskoriena. Pri tome se ugovor o opciji ne moe
preprodati, po emu se ova opcija i razlikuje od opcije kojom se moe trgovati. Tradicionalne opcije se koriste
danas za manje likvidne hartije od vrednosti.

Prema odnosu izvrne i trine cene osnovn hartije, razlikuju se: opcija na istom, opcija na dobitku.
Opcija na istom je opcija ija je izvrna cena jednaka tekuoj trinoj ceni osnovne hartije od vrednosti.
Opcija na dobitku predstavlja kupovnu opciju ija je izvrna cena nia od trine cene osnovne hartije od
vrednosti ili prodajna opcija ija je izvrna cena via od trine cene osnovne hartije, dok je opcija na gubitku
kupovna opcija ija je izvrna cena iznad trine cene osnovne hartije ili prodajna opcija ija je izvrna cena
nia od trine cene osnovne hartije.

Postoje i restriktivne opcije, koje se javljaju onda kada je trina cena osnovne hartije na zatvaranju
prethodnog dana po kupovnoj (prodajnoj) opciji bila ispod (iznad) izvrne cene za vie od pet poena.
Finansijska trita
39
www.puskice.org
Danas se trguje opcijama na valute, kratkorone i dugorone dravne obveznice, indekse na akcije i obveznice,
fjuerse i svopove. Oni koji trguju opcijama posluju sa gubitkom u 60% sluajeva, ali su one veoma privlane
investitorima jer ih tite od veih promena trinih cena, odnosno omoguavaju im da pekuliu po osnovu
buduih kretanja na tritu. Kupovinom opcija na valute se obino tite oni koji su mnogo investirali u
inostranstvu, jer im one omoguavaju neutralisanje naglih promena u deviznom kursu. Najee se trguje
opcijama na amerike dolare, kanadske dolare, britanske funte, evro, japanski jen i vajcarski franak.

Opcije na kratkorone i dugorone dravne obveznice se nazivaju i opcijama na kamatne stope, a
znaajne su zato to omoguavaju imaocima obveznica da zatite svoje investicije.
Opcijama na obveznice se moe trgovati na berzi ili van berze, s tim to se njima u veoj meri trguje na berzi.
Karakteristika ovih opcija kojima se trguje na berzi je ta da su one standardizovane u pogledu inicijalne mare,
veliine, isteka vanosti, datuma saldiranja i dr.

Opcije na indekse su prodajne i kupovne opcije ije premije su zasnovane na vrednosti trinog indeksa. Cene
opcija na indekse stalno fluktuiraju zbog toga to fluktuiraju i vrednost osnovnog indeksa, izvrna cena opcija
na indeks, duina vremena do isteka vanosti, utvrena rizinost indeksa i trine kamatne stope. Opcije na
indekse su korisne u snienju trinog rizika. Kupovinom prodajnih opcija na indekse na akcije investitori tite
svoje portfelje od naglog pada cena na tritu.

Najtee je ipak koristiti opcije na fjuerse na odreenu robu ili hartije, jer je ovaj ugovor najudaljeniji od
osnovnog predmeta ugovora. Ove opcije imaju karakteristike i opcija i fjuersa. Opcija na fjuers je ugovor koji
njegovom imaocu daju pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda fjuers po fiksnoj ceni (izvrnoj ceni) do nekog
utvrenog isteka vanosti. Opcije na fjuerse su veoma popularne meu investitorima, pri emu se od ukupnog
broja opcija na fjuerse, oko 40% odnosi na finansijske fjuerse, a ostatak na valutne i robne fjuerse.

Tokom vremena su nastale i svop opcije, svopcije ili opcije na svop, koje predstavljaju ugovor koji kupcu daje
pravo, ali ne i obavezu, da ue u svop kamatne stope, koji ima utvrenu fiksnu kamatnu stopu na neki datum u
budunosti. Kupac svopcije za ovo pravo mora prodavcu platiti utvrenu premiju. Svopcije su vanberzanski
ugovori koje koriste trini uesnici koji nastoje da iskoriste prednosti svopa kamatne stope, ali koji takoe ele
da ostvare korist i od povoljne promene kamatnih stopa. Korisnici svopcija su banke i korporacije i to u cilju
zatite od rizika promene kamatne stope i ostvarenja profita od neutraliuih transakcija pekulacijama na
tritu svopova.

2.4.4.Svopovi
Svop predstavlja ugovor izmeu dve strane, kod koga jedna strana prihvata da izvri fiksno plaanje drugoj
strani, dok istovremeno druga strana prihvata da provoj izvri varijabilno plaanje. Svopovi se mogu koristiti za
snienje trokova kapitala, upravljanje rizikom, korienje ekonomije obima i kreiranje sintetikih hartija. Svop
predstavlja istovremenu kupovinu i prodaju osnovnih hartija od vrednosti (robe) ili obaveza jednake vrednosti,
ime se obema stranama u transakciji obezbeuju povoljniji uslovi od onih koje bi one inae oekivale. Dve
strane ugovaraju razmenu odreene koliine osnovnog dobra, koja se oznaava kao fiktivna, kako bi se
razlikovala od fizike razmene na promptnom tritu, koja se naziva stvarnom razmenom. Ugovorne strane vre
uzajamna plaanja jedna drugoj za korienje osnovnog dobra, i to jedna ugovorna strana vri periodina
plaanja po fiksnoj ceni drugoj strani, za korienje njenog dobra. Fiksna cena se naziva svop kuponom. Druga
ugoorna strana vri periodina plaanja po varijabilnoj (trino utvrenoj) ceni, za korienje dobra prve strane.
Ovo je osnovni ili isti vanila svop.


Finansijska trita
40
www.puskice.org
2.4.4.1.Svopovi kamatne stope
Svopovi kamatne stope su ugovori izmeu dve ugovorne strane kojim svaka strana prihvata da izvri seriju
plaanja drugoj strani, na ugovorene budue datume do dospea ugovora. Svop kamatne stope je najznaajniji
vanberzanski svop kojim se trguje na globalnim tritima. On je zapravo ugovor koji omoguava obema
ugovornim stranama pristup povoljnijim kamatnim stopama od onih koje bi inae dobile na tritu.
Vanberzanska priroda svopa kamatne stope znai da su njegovi uslovi veoma fleksibilni. U praksi je veina
svopova za iste obveznice fiksno za varijabilno, to znai da jedna strana plaa fiksnu stopu, dok druga strana
plaa varijabilnu stopu. Svopove kamatne stope koriste banke, korporacije i market mejkeri u cilju zatite od
izloenosti riziku kamatne stope i pekulacije na tritu svopova u cilju ostvarenja profita od neutraliuih
transakcija fiksnom/varijabilnom kamatnom stopom. Koristi od svopa kamatne stope za korporacije i banke se
ogledaju u mogunosti da ugovorne strane konvertuju osnovne kamatne stope iz fiksnih u varijabilne i obratno,
tokom dugog vremenskog perioda, ostvarujui utede u trokovima, kao i mogunosti pristupa tritima koja
inae nisu raspoloiva trinim uesnicima. Svopovi kamatne stope se mogu koristiti i za transformaciju
novanih tokova postojeih zapisa i obveznica. Ovi svopovi se mogu koristiti za nove emisije u sluaju kada se
ne poklapaju eljene izloenosti riziku zajmotrailaca i zajmodavaca, odnosno kada oni ele u cilju snienja
trokova finansiranja, odnosno poveanja prinosa od plasmana kapitala razliite kamatne stope i tempo njene
isplate.

2.4.4.2.Svopovi vezani za indekse akcija
Svopovi vezani za indekse akcija su slini svopovima kamatne stope i ekvivalentnim portfolijima forvard
ugovora, koji se zamenjuju za novane tokove zasnovane na dve razliite investicione stope: varijabilnoj i
prinosu na indeks akcija. Plaanje se vri ili na ukupan prinos ili u procentu od promene indeksa za dati period
saldiranja plus prilagoavanje fiksne razlike. Plaanje na ukupan prinos znai plaanje na dividende plus
kapitalni dobitak ili gubitak. Svopovima vezanim za indekse akcija se trguje na vanberzanskom tritu i oni
mogu imati dospee do 10 godina, pa i due. Svopovi vezani za indekse akcija mogu biti strukturirani oko
inostranih indeksa (npr. tokijski TOPIX, londonski FT-SE 100, nemaki DAX, francuski CAC4...).
Ovi ugovori utvruju glavnicu koja se ne razmenjuje, ve slui za konvertovanje procenta prinosa u novani
tok. Ova glavnica moe biti varijabilna ili fiksna tokom veka trajanja svopa, ali se ista glavnica primenjuje na
obe strane u transakciji. Ovi svopovi omoguavaju investitorim da ostvare prednost od ukupne promene cene na
tritu hartija od vrednosti odreene zemlje, bez direktne kupovine akcija, ime se sniavaju transakcioni
trokovi i smanjuju se greke u vezi profiliranja portfolia koji lii na indeks. Pored toga, svop omoguava
investitoru da izbegne oporezivanje dividende, koje je obino vezano za investiranje u inostranstvu.

3.TRGOVANJE NA TRITU HARTIJA OD VREDNOSTI
3.1.Trgovanje na primarnom tritu hartija od vrednosti
Na primarnom tritu hartija od vrednosti dolazi do emisije i plasmana hartija od vrednosti, odnosno do njihove
prve kupoprodaje. Karaktristika savremenog poslovanja na primarnom tritu hartija od vrednosti je da se
poslovi emisije i plasmana obino poveravaju odabranom posredniku (obino banci), koji raspolae kadrovima,
neophodnom organizacionom strukturom i u stanju je da itav posao obavi na bri i jeftiniji nain.





Finansijska trita
41
www.puskice.org
3.1.1.Uloga investicione banke
Uloga investicione banke se bitno razlikuje od uloge komercijalnih banaka. Investicione banke su esto delovi
(divizije) velike finansijske korporacije, koja obavlja itav niz poslova i kao takve one pomau pri emisijinovih
hartija od vrednosti preduzea na primarnom tritu, ali i posreduju u prometu ovim hartijama na sekundarnom
tritu.
Investiciona banka, sa kojom je zakljuen ugovor o preuzimanju emisije, ima veoma kompleksan zadatak, koji
se odnosi na utvrivanje cene emisije, u cilju njene to bolje i bre prodaje. Cena emisije ne sme biti previe
niska, jer bi to uzrokovalo nepotrebno visoke trokove za emitenta, odnosno cena ne sme biti ni previsoka, jer to
moe prouzrokovati gubitak za investicionu banku kao potpisnika. Ako ugledna investiciona banka dobro utvrdi
cenu emisije i ako trini uslovi pogoduju emisiji, smatra se da je prvu emisiju mogue prodati za jedan ili
svega nekoliko dana. Meutim, ako cena nije objektivno utvrena, odnosno ako su trini uslovi nestabilni ili
ako reputacija investicione banke nije dobra, potreban je dug vremenski period da bi dolo do prodaje (mesec
dana i vie), a pritom investiciona banka moe pretrpeti znaajan gubitak.
Investicione banke su zaduene i za distribuciju hartija od vrednostu, pri emu ona moe biti izvrena na vie
naina. Jedan od naina je da potpisnik otkupi emisiju od emitenta, a zatim je proda, kada govorimo o
preuzimanju. Drugi nain je da banka deluje samo kao posrednik izmeu emitenta i investitora.

Ukoliko banka pronae jednog kupca za celu emisiju i organizuje njenu direktnu prodaju, dolazi to tzv.
privatnog plasmana.
Investiciona banka za povzivanje kupca i prodavca, utvrivanje pravedne cene i izvrenje transakcije, dobija
odreenu ugovorenu proviziju.
Preduzee svoju nameru da ide na emisiju i plasman hartija od vrednosti, pa tako i akcija, mora formulisati u
vidu odluke o emisiji. Proces emisije i plasmana akcija ukljuuje nekoliko faza, i to:
donoenje preliminarnih odluka od strane emitenta
donoenje odluka od strane emitenta i odabrane investicione banke-posrednika
donoenje odluke od strane emitenta i banke o trokovima emisije i utvrivanje cene emisije
registracija i prodaja emitovanih hartija
odravanje sekundarnog trita
Donoenje preliminarnih odluka od strane emitenta odluke se odnose na veliinu emisije (iznos kapitala koji
se namerava pribaviti emisijom hartija), vrstu hartija koje e biti emitovane, opredeljenje za ponudu postojeim
akcionarima ili za direktnu prodaju javnosti u sluaju emisije akcija, realizaciju konkurentske ponude (prodaja
onome ko ponudi najviu cenu), odnosno ugovorene prodaje (prodaja se dogovara sa investicionom bankom) i
izbor investicione banke (ukoliko se prodaja emisije ugovara).

Emisije novih hartija od vrednosti mogu biti plasirane uz najvei napor ili kroz inicijalnu javnu ponudu. Kod
plasmana uz najvei napor, investiciona banka ili sindikat rade kao broker emitenta, nastojei da pronau kupce
za hartije po najboljoj moguoj ceni, dok sama emisija ostaje vlasnitvo emitenta. Provizije za emisije koje se
prodaju uz najvei napor su nie od provizija za preuzimanje kroz inicijalnu javnu ponudu, zbog toga to je i
rizik za investicionu banku nii. Inicijalna javna ponuda predstavlja transakciju na primarnom tritu u kojoj
firma prvi put prodaje obine akcije investicionoj javnosti kroz preuzimanje od strane investicione banke, i tako
postaje otvorena. Provizije za preuzimanje su vie, jer je rizik vii, s obzirom da ne postoje hartije koje bi bile
reperne.

Ukoliko se radi o prvoj emisiji akcija, potrebno je odluiti na koji nain e akcije biti plasirane, pri emu
emitent ima na raspolaganju vie mogunosti.


Finansijska trita
42
www.puskice.org
Da bi preduzee moglo samo plasirati emisiju direktnom ponudom, potrebno je da ima respektivan ugled i
finansijsku snagu, to moe samo relativno mali broj preduzea, dok se ostala preduzea za plasman i prodaju
obraaju investicionim bankama sa kojima ugovaraju prodaju. Ovde emitenti nastoje da snize trokove
preuzimanja ili da pridobiju onu banku (posrednika) koja im nudi najvii prihod od plasmana akcija ili da
izbegnu konkurentske ponude.
Donoenje odluka od strane emitenta i odabrane investicione banke se odnosi na razmatranje neophodnosti
pribavljanja kapitala emisijom hartija, na neophodnost pribavljanja kapitala u celini emisijom akcija, odnosno
na mogunost pribavljanja kapitala zaduivanjem. Emitent i banka mogu doneti odluku o prodaji iz najbolje
namere ili garantovanju emisije. U sluaju preuzimanja i plasmana emisije iz najbolje namere, odnosno uz
najvei napor, banka ne garantuje da e ukupna emisija biti i prodata, s tim to je ovakav nain distribucije
veoma redak, tj. nije uobiajen u praksi. Ako, meutim, banka ugovorom o preuzimanju preuzme na sebe i rizik
prodaje hartija (garantuje prodaju), to znai da e ona u sluaju da odreeni broj hartija ostane neprodat, iste biti
duna da otkupi po unapred utvrenoj ceni.
Zbog velike izloenosti riziku od potencijalnih gubitaka, banke retko emisije preuzimaju same, osim u sluaju
veoma malih emisija. Ukoliko je vrednost emisije visoka, a rizik promene cene znaajan, banke formiraju tzv.
sindikat za preuzimanje, kojim nastoje da minimiziraju rizik kupovine i distribucije nove emisije. Ovaj
sindikat moe initi od 5 do 200 investicionih bankarskih kua, zavisno od ukupne vrednosti emisije. Pored
njega moe postojati i tzv. prodajna grupa, koju ine lanovi sindikata za preuzimanje i brokerske kue, a koja
ima zadatak da distribuira novu emisiju individualnim investitorima. Investiciona banka obino kupuje emisije
od preduzea uz popust, po ceni nioj od cene po kojoj e akcije biti ponuene javnosti, to joj omoguava da
pokrije trokove i ostvari profit, odnosno maru. Ovo je ujedno i motiv banke za preuzimanje i plasman emisije
hartija. Mara, koju ostvaruje banka, se sastoji od naknade vodeem potpisniku, naknade sindikatu za
preuzimanje i naknade lanovima prodajne grupe. To znai da e vodei potpisnik dobiti ukupan iznos mare
samo ukoliko celokupnu emisiju proda sam.

Donoenje odluke od strane emitenta i banke o trokovim emisije i utvrivanju cene emisije pod trokovima
emisije se podrazumevaju trokovi koji nastaju u vezi sa plasmanom akcija i drugih hartija od vrednosti na
tritu (razlika izmeu cene koju dobija emitent i cene ponude, ostali direktni trokovi koji nisu ukljueni u
kompenzaciju banke, indirektni trokovi, natproseni prinosi za ve emitovane akcije, snienje cena u odnosu
na trite za inicijalnu javnu ponudu, odnosno gubici zbog prodaje akcija ispod prave vrednosti i klauzula o
kupovini dodatne koliine akcija od emitenta po ceni ponude). Primetno je da su kod manjih emisija direktni
trokovi emisije visoki i iznose preko 10%, to znai da emitent dobija 90% prihoda od prodaje, dok su kod
velikih emisija ovi trokovi znaajno nii i izose oko 3%. Snienje cena u procentima je relativno veliko za
male emisije (do 4 miliona dolara) i iznosi preko 60%, dok je za vee emisije (preko 10 miliona),
karakteristino poveanje cena iznad trinih za oko 5%.
Za emisiju novih akcija su karakteristini trokovi flotacije, koji su znatno vii nego kod emisije obveznica,
odnosno koji rastu sa porastom veliine emisije. Odnos izmeu veliine emisije i trokova flotacije prevashodno
je uslovljen postojanjem fiksnih trokova, koji postoje nezavisno od veliine emisije, tako da je procenat
trokova flotacije veoma visok za male, u odnosu na velike emisije.
Najznaajnije pitanje kod ugovaranja emisije je utvrivanje cene po kojoj e hartije biti prodate javnosti. Ako je
preduzee otvoreno, cena ponude e biti odreena na osnovu postojee trine cene akcija ili prinosa na
obveznice.
Objavljivanje ponude novih akcija zrelih preduzea se, uopteno, uzima kao negativan signal. Naime, u trenutku
objavljivanja ponude, cena e verovatno pasti, zbog ega e cena ponude verovatno morati da bude utvrenana
niem nivou u odnosu na trinu cenu koja je vaila pre nego to je uinjena ponuda.


Finansijska trita
43
www.puskice.org
Registracija i prodaja emitovanih hartija se odnosi na popunjavanje prijave zajedno sa Komisijom za hartije
od vrednosti. Emitentu stoje na raspolaganju sledei naini plasmana hartija:
javna prodaja (kroz poziv na upis upuen javnosti)
slobodna prodaja (postepena prodaja u skladu sa tranjom)
plasman na berzi
vanberzanski plasman (preko altera)
Zahtev za odobrenje emisije i prospekt sadre informacije koje omoguavaju potencijalnim investitorima da
procene kvalitet nove emisije, dok Komisija za hartije od vrednosti treba da na osnovu njih emisiju i odobri.
Komisija u odreenom roku odobrava emisiju, a samo odobrenje znai samo da su sve zahtevane informacije o
emitentu objavljane. Emisije gde se kao emitent javlja drava i njene agencije, emisije koje se nude malom
broju investitora i emisije male vrednosti, ne moraju biti registrovane kod ove emisije. Konana cena hartije se
utvruje na dan kada se emisija zavrava, dok se hartije nude javnosti narednog dana. U istom rom roku
investitori moraju platiti hartije, dok posrednici moraju isplatiti emitenta u znatno kraem roku, koji se rauna
od dana kada je zvanino uinjena ponuda. Posrednici obino prodaju akcije dan ili dva dana nakon to je
otpoela ponuda, ali se moe desiti da oni ne mogu pokrenuti emisiju ukoliko je cena ponude previsoka.
Procedura prodaje koja vai za veinu hartija od vrednosti traje oko dvadeset dana, odnosno to je vreme koje
obino protekne izmeu trenutka registracije i prodaje emisije. Meutim, vea, dobro poznata preduzea, koja
esto vre emisije hartija, mogu popuniti samo osnovnu prijavu za registraciju sa Komisijom za hartije od
vrednosti i zatim je dopuniti skraenom prijavom pre svake individualne ponude, to joj omoguava da veoma
brzo izvri prodaju registrovanih hartija (za svega nekoliko sati). Ova procedura je poznata kao shelf
registration, zato to preduzee u stvari stavlja svoje hartije na policu i zatim ih prodaje investitorima onda
kada oceni da su trini uslovi povoljni.

Odravanje sekundarnog trita predstavlja jedan od zadataka posrednika, koji se odnosi na stabilizaciju cene
emisije tokom perioda distribucije, kako bi se spreilo njeno kretanje nadole. Ovo e posebno biti potrebno kod
preduzea koja prvi put izlaze u javnost i gde treba stvoriti trite. Vodei menader sindikata za preuzimanje
osigurava cenu tako to daje nalog za kupovinu novoemitovanih hartija po utvrenoj ceni na sekundarnom
tritu, na kome se ovim hartijama i trguje. Iako ovomoe izgledati kao fiksiranje cene, to nije dozvljeno,
Komisija za hartije od vrednosti ovo obino odobrava u cilju stabilizovanja cene. Stabilizacija cene je
odbrambeni potez potpisnika, jer bi u suprotnom, rizik za sindikat bio vei, ali i tropkovi preuzimanja za
emitenta. Stabilizacija cene moe trajati najdue 30 dana od dana kada je uinjena javna ponuda emisije.

3.1.2.Metodi emisije
Pod emisijom hartija od vrednosti se podrazumeva procedura njihove prodaje od strane emitenta. Da bi se
hartijama od vrednosti moglo trgovati na tritu hartija od vrednosti, one moraju biti emitovane javnosti.
Emitent hartija mora ispuniti brojne zahteve, koje pred njega postavlja zakon i berza. Investitorima moraju biti
dostavljene sve informacije o emitentu kroz prijavu za registraciju i prospekt emisije.
Sve hartije od vrednosti se mogu prodavati iskljuivo javno. Izuzetak predstavlja emisija akcija, koje se mogu
prodavati ili privatno ili javno. U sluaju javne emisije, emitent istumora registrovati kod Komisije za hartije od
vrednosti. U sluaju javne emisije akcija, postoji mogunost da ona bude prodata javnosti uz pomo potpisnika i
tada se naziva optom novanom ponudom. Emisija moe biti prodata i postojeim akcionarima putem
ovlaene ponude, s tim to su direktni trokovi ove ponude znaajno nii u odnosu na visinu ovih trokova kod
opte novane ponude. Sa druge strane, ako se emisija prodaje manjem broju investitora, preduzee je moe
izvriti privatno, s tim to mu tada nee biti potrebna prijava za registraciju. Privatna emisija ima prednost za
emitenta, s obzirom da se prodajom neregistrovanih akcija izbegavaju trokovi usaglaavanja sa Komisijom.


Finansijska trita
44
www.puskice.org
Osnovni metodi emisije hartije od vrednosti su:
inicijalna javna ponuda
opta novana ponuda
povlaena ponuda
Inicijalna javna ponuda je prva emisija hartija koje se nude javnosti. Nove emisije akcija i drugih hartija od
vrednosti mogu biti: nove emisije bez ugleda i nove emisije preduzea od ugleda, koje je prethodno emitovalo
hartije javnosti. Emisije koje uivaju ugled mogu biti izvrene kao novane ili kao povlaene ponude, tj. sve
inicijalne javne ponude su novane. Ako postojei akcionari preduzea ele da kupe akcije, preduzee ove
akcije ne mora prodati javno, odnosno moe to uiniti privatno.
Sama procedura prodaje novih akcija preduzea koje se prvi put pojavljuje na berzi, sastoji se od: odobrenja
emisije od strane odbora direktora, pripreme za registraciju i popunjavanje prijave za registraciju sa Komisijom
za hartije od vrednosti, razmatranje prijave za registraciju od strane Komisije za hartije od vrednosti tokom
odreenog vremenskog perioda i odobrenje prijave uz eventualno pismo o primedbama, prodaje hartija nakon
punovanosti prijave za registraciju i nakon odreivanja cene i oglaavanja emisije u tampi, od strane
potpisnika tokom i nakon perioda ekanja na odliku Komisije.
Najtei deo posla banke kod inicijalne ponude, odnosi se, kako na utvrivanje cene ponude, tako i na
odreivanje niih cena od trinih. Emitent ima vie trokove ako je cena ponude suvie visoka ili suvie niska.
Ako je cena emisije previsoka, emisija moe biti neuspena, te mora biti povuena. Ako je cena emisije ispod
prave trine cene, postojei akcionari emitenta e imati gubitak pri prodaji svojih akcija po ovoj ceni.
Odreivanje niih cena od trinih pomae novim akcionarima da ostvare vei prinos na kupljene akcije, dok za
postojee akcionare ovo predstavlja indirektni troak emisije novih hartija od vrednosti.
Poveanje inicijalnih ponuda se poklapa sa periodima znaajnog snienja cena, do ega delimino dolazi zbog
toga to preduzea izlaze u javnost tek poto su utvrdile da e trite apsorbovati novu emisiju. Odreivanje
niih cena od trinih je karakteristino za manje, pekulativne emisije, kao i za preduzea bez ikakve ili sa
zanemarivom prodajom u toku prethodne godine, ime ova preduzea nastoje da postignu to niu cenu ponude,
kako bi privukla investitore, zbog ega ovakve akcije mogu biti veoma rizine. Ovakva investicija je rizina jer
investitor moe ostvariti znaajan dobitak ako cena naglo poraste, odnosno neznatan gubitak, ako doe do pada
cena.
Opta novana ponuda predstavlja vrstu javne emisije, kod koje su uvek prisutne investicione banke i na
osnovu koje se obino prodaju obveznice, a znatno ree akcije. Kod o ponude, izmeu preduzea koje prodaje
hartije i investitora, posreduju investicione banke. Akcije se nude javnosti na osnovu principa prva ponuda za
kupovinu je jednaka ponudi kojoj e biti prvo i udovoljeno. Osnovno pitanje je pitanje izbora investicione
banke. Emitent moe ponuditi svoje hartije na preuzimanje putem konkursa, a moe i ugovoriti ponudu direktno
sa bankom.
Osnovne vrste preuzimanja koje se javljaju kod novane ponude su:
preuzimanje ukupne emisije
preuzimanje emisije uz najvee napore
Preuzimanje ukupne emisije znai da investiciona banka kupuje od emitenta ukupnu emisiju, odnosno ona je u
potpunosti finansijski odgovorna za svaku neprodatu hartiju, s tim to ona nastoji na emisiju po preuzimanju
ponovo proda. Ukoliko banka ne moe da proda emisiju po ugovorenoj e morati da snizi cenu za neprodate
akcije. Nezavisno od toga, kod ovog preuzimanja emitent dobija ugovoreni iznos, a ceo rizik prodaje emisije
prelazi na investicionu banku. Ovde je rizik minimalan, s obzirom da se cena ponude obino ne utvruje sve
dok banka ne istrai koliko je trite hartija od vrednosti spremno da prihvati akcija. Emitent ne zna tano koliki
e neto prihod primiti, jer se cena ponude obino utvruje tek kada otpone ponuda.


Finansijska trita
45
www.puskice.org
Preuzimanje emisije uz najvee napore predstavlja takvo preuzimanje i ponudu hartija (akcija) nove emisije,
gde je investiciona banka duna da uini sve to je u njenoj moi, kako bi emisiju prodala, ali nema obavezu da
kupi neprodati deo emisije, odnosno ona moe vratiti emitentu hartije (akcije) koje nije uspela da proda, bez
finansijske odgovornosti.

Emisija akcija javnosti nije besplatna, to znai da od visine trokova emisije zavisi koje e hartije biti
emitovane. Sa poveanjem emisije dolazi do znaajnog snienja trokova prodaje. Praksa je pokazala da su
trokovi prodaje akcija vii kod preuzimanja uz najvei napor u odnosu na preuzimanje ukupne emisije,
odnosno da su vii kod inicijalne javne ponude, nego kod ponude akcija preduzea koja su ve ila na emisije.

Povlaena ponuda predstavlja takvu ponudu akcija nove emisije, koje se prevashodno nude postojeim
akcionarima kada oni poseduju pravo pree kupovine, pa tek onda ostalim zainteresovanim investitorima. Kod
ove ponude, investicione banke mogu, ali ne moraju biti prisutne. Povlaena ponuda ima odreene prednosti i
za akcionare, koji mogu svoje pravo pree kupovine u celini iskoristiti, jedan deo iskoristiti, a drugi deo prodati,
u celini ga prodati, odnosno ne koristiti ovo pravo.

3.1.3.Trokovi flotacije

3.1.4.Specifinost emisije obveznica na primarnom tritu
Trgovina obveznicama se obino odvija vanberzanski. Kao emitenti obveznica se javljaju drava, meunarodne
institucije i organizacije, korporacije, banke i druge finansijske institucije, koje na ovaj nain nastoje da dou do
sredstava neophodnih za finansiranje dugoronih razvojnih potreba, odnosno za finansiranje poslovanja.
Posrednici na primarnom tritu obveznica imaju istu ulogu kao i posrednici na primarnom tritu akcija, a to je
da poveu emitente i investitore.

Veliina emisije obveznica na primarnom tritu je esto veoma velika (i po nekoliko milijardi dolara), tako da
nijedan emitent ne moe da pribavi kapital sam. ak i kada bi to bilo mogue, emitent bi morao da iskoristi svu
svoju finansijsku snagu i preterano se izloi riziku. Reenje za emitente je da formiraju grupu ili sindikat, koji
e podeliti rizik i zajam podeliti na iznose kojima se moe upravljati. Nova emisija obveznica moe ukljuivati
veliki broj ljudi i moe predstavljati veoma kompleksan posao.

Postupak emisije obveznica ini 5 koraka:
imenovanje vodeeg menadera i utvrivanje provizija
utvrivanje strukture i cene emisije
oblik sindikata za preuzimanje
utvrivanje upravljanja obveznicama
primarno trgovanje
Vodei menader treba da ima dobru reputaciju na tritu, kako bi emisiju mogao uspeno da izvri, ali i
neophodno iskustvo, dobar odnos sa drugim posrednicima i finansijsku snagu. Nakon to imenuje vodeeg
menadera. Emitent u dogovoru sa njim imenuje i odreeni broj komenadera, ukoluko se emisija vri u veem
broju zemalja ili ukoliko se planira valutni svop ili svop kamatne stope nakon emisije. Vodei menader nakon
ovoga alje poziv za upis, dodeljuje trane obveznica, daje sve neophodne oglase u tampi i koordinira poslove.
Vodei menader kreira svoj sindikat za preuzimanje i mora obezbediti da do trgovine emisijom doe, kao i da
detalji vezani za provizije, emisije i cenu emisije budu utvreni.
Nakon to imenuje vodeeg menadera, pristupa se utvrivanju strukture i cene emisije.
Finansijska trita
46
www.puskice.org
Prilikom utvrivanja cene obveznica, veoma je vano proceniti kreditnu sposobnost emitenta. Investitori treba
da procene rizik da emitent nee biti u stanju da plati kamatu i otplati nominalnu vrednost. Kreditni rejting
utvruju agencije i on obuhvata procenu kreditne sposobnosti emitenta da odgovori na preuzete obaveze.
Drava ima najvii kreditni rejting u zemlji. to je vii kreditni rizik emitenta, on vie mora platiti na ime
kamate kako bi privukao investitore. Obveznice za koje garantuje drava, obino imaju najvii rejting. Pojedine
drave, meutim, zbog svoje finansijske situacije i politike stabilnosti, imaju nii rejting. Ako se kreditni
rejting emitenta menja, onda to utie na cenu svih dunikih hartija koje je on emitovao. Sindikat za
preuzimanje se stvara kroz dogovor vodeeg menadera i vodeih komenadera o meusobnoj podeli emisije.
Obino vodei menader preuzima na sebe vei deo emisije, a vodei komenaderi manji deo emisije. Vodei
menader imenuje odreeni broj banaka kao komenadere, kako bi disperzirao izloenost riziku. Isto ovo rade i
vodei komenaderi. Svaki komenader prihvata da preuzme deo od ukupne vrednosti dodeljene emisije. Ova
grupa formira sindikat za preuzimanje.
Preuzimanje je nain garantovanja da e emitent doi do kapitala. Garanti preuzimaju emisiju kako bi omoguili
emitentu da doe do neophodnog kapitala. Grupa za preuzimanje unosi emisiju u svoje knjige i tretira je kao
obavezu.
Sledee to se mora uiniti nakon stvaranja sindikata za preuzimanje je utvrivanje upravljanja obveznicama.
Emitovanje obveznica zahteva veliki broj dokumenata i informacija za sve kljune uesnike, potencijalne
investitore itd. Advokati, angaovani od strane vodeeg menadera, moraju da izvre analizu i odobre svu
dokumentaciju za emisiju. Vodei menader odgovoran je za izdavanje i kretanje dokumentacije.
Poslednji korak se odnosi na primarno trgovanje obveznicama. Nakon to izvri novu emisiju, vodei menader
dostavlja detalje agencijama i drugim prodavcima, kako bi one bile objaljene. Nakon objavljivanja detalja,
obino se aktivira sivo trite, koje omoguava bankama koje nisu pozvane da uestvuju u sindikatu za
preuzimanje, da otponu poslovanje. Ono takoe predstavlja i mogunost da potencijalni investitori provere
posao. Vodei menader snagom svoje reputacije privlai investitore.

3.2.Trgovanje na sekundarnom tritu hartija od vrednosti

U zemljama sa razvijenim tritem hartija od vrednosti, trgovanju na sekundarnom tritu prethodi savetovanje
kupca i prodavca sa posrednikom. Obraa se obino svojoj banci kao posredniku, u cilju donoenja adekvatne
odluke o kupovini ili prodaji. Banke nastoje da utvrde vrednost hartije od vrednosti na osnovu visine prinosa
koji donosi. U sluaju akcija, primera radi, njena objektivna vrednost se moe utvrditi primenom jednog od
sledea dva postupka: racio cene u odnosu na zaradu i novanog toka.
Racio cene u odnosu na zaradu se zasniva na ostvarenom godinjem dobitku i izraava se kao broj godinjih
dividendi po akciji, koji daje ukupnu tekuu trinu vrednost akcije.
Postupak novanog toka oznaava ist dobitak po akciji u jednom poslovnom periodu, koja je umanjena za
isplaene dividende i poreze i uveana za amortizaciju. Ovaj postupak omoguava utvrivanje ekspanzione
moi emitenta i uzimau obzir izvestan stepen samofinansiranja kroz poveanu amortizaciju. Stavljanjem
novanog toka u odnos sa kursom, dobija se pokazatelj pribliavanja finansijskom stanju i rezultatu emitenta.
Banke osim postupka vrednovanja hartija od vrednosti, mora dobro poznavati i nain iskazivanja trine
vrednosti hartija od vrednosti. Na dugi rok se trine vrednosti hartija iskazuju preko berzanskih indeksa, koji
mere fluktuacije na sekundarnom tritu. Najpoznatiji berzanski indeksi u svetu su Dow-Jones-ovi, indeksi
Standard&Poor's-a, indeksi Financial Times-a.
Banka prilikom pruanja saveta mora da radi u interesu komitenta, a ne u svom interesu. Ponaanje savetnika je
regulisano posebnim tzv. insajder pravilima, kojima se spreava ostvarenje zarade savetnika na tetu
komitenta, a po osnovu zloupotrebe privilegije nad informacijama do kojih ovaj nije mogao da doe.
Finansijska trita
47
www.puskice.org
Nakon odluke o kupovini, odnosno prodaji na sekundarnom tritu, kupac/prodavac mora da donese odluku,
koja mora da sadri:
iznos slobodnih novanih sredstava za kupovinu hartija i oblik u kome se nalaze
iznos potrebnih novanih sredstava do kojih se eli doi prodajom hartija i oblik u kome se ona eli dobiti
izbor i tana naznaka hartije koja se kupuje ili prodaje
oblik u kome se hartije primaju ili predaju
izbor banke koje e izvriti kupovinu ili prodaju
izbor trita preko koga e se kupovina ili prodaja realizovati

Ovako doneta odluka se dalje realizuje kroz:
1. davanje naloga posredniku za kupovinu/prodaju
2. prijem i izvrenje naloga za kupovinu/prodaju od strane posrednika
3. obraun trokova za izvrenu kupovinu/prodaju
4. isporuku kupljenih hartija od vrednosti

1.Nalog posredniku za kupovinu (prodaju) hartija od vrednosti moe biti dat pismeno, telefonski, telegrafski ili
faksom bez ili sa naznaenjem roka do kada treba da budu izvreni.
2.Prijem i izvrenje naloga za kupovinu/prodaju hartija od vrednosti od strane posrednika-po prijemu naloga za
kupovinu, posrednik obavezno vri proveru da li na raunu kupca ima pokria za dati nalog. Kod naloga za
prodaju, posrednik proverava da li su hartije u depou. Nakon ovoga sledi realizacija naloga na berzi ili
vanberzanskom tritu. U sluaju realizacije naloga na berzi, nalog se izvrava zakljuivanjem berzanskih
poslova, odnosno usmeno, dok se istog dana dostavlja pismena potvrda. Posrednik i kupcu i prodavcu
ispostavlja zakljunicu u pismenoj formi u kojoj navodi kurs i proviziju. Nalozi primljeni pre ili nakon
zavretka berze se izvravaju telefonski izmeu lanova.
3.Obraun trokova za izvrenu kupovinu (prodaju) vri odeljenje za obraun trokova, koje obavetava kupca
(prodavca) o izvrenju naloga. Obraun se vri istog dana kada se sastavlja i izvetaj o izvrenju i to na osnovu
nominalne vrednosti hartija i kursa po kome je kupovina (prodaja) zakljuena.
4.Isporuka hartija od vrednosti se odnosi na nain i rok u kome e prodavac isporuiti prodate hartije, odnosno
kupac e doi u posed kupljenih hartija.

3.2.1.Berzanski poslovi na berzi hartija od vrednosti
Svi poslovi na berzi hartija od vrednosti, ali i na drugim berzama, mogli bi se svrstati u tri osnovne grupe:
promptne poslove
terminske (i pekulativne)
arbitrane
Promptni ili kasa berzanski poslovi su poslovi kod kojih se prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog
ugovora realizuju odmah po zakljuenju, a najkasnije u roku od tri, odnosno pet radnih dana od dana
zakljuenja. Ovi poslovi znae obavezu kupca hartija da prodavcu doznai novani iznos koji je jednak
vrednosti kupljenih hartijana raun ili u gotovu, i to odmah, a najkasnije sa valutom petog radnog dana.
Istovremeno, ovde postoji obaveza prodavca hartija da kupcu preda ili doznai na depo raun naznaene hartije,
i to odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana zakljuenja ugovora.
Terminski berzanski poslovi su poslovi kod kojih se obaveze kupca i prodavca ne izvravaju odmah po
zakljuenju kupoprodajnog ugovora, ve u nekom kasnijem roku koji je unapred utvren ili jednog dana u
okviru nekog budueg perioda iji je krajnji rok odreen. Sutina je u zakljuivanju bezuslovnog ili uslovnog
kupoprodajnog ugovora, kojim se predvia da e plaanje i isporuka hartija biti izvreni ili na budui
dogovoreni datum ili unutar utvrenog roka. Sve terminske berzanske poslove moemo podeliti na bezuslovne i
Finansijska trita
48
www.puskice.org
uslovne. Bezuslovni terminski poslovi su poslovi ije izvrenje nije i u kojima se obaveze moraju izvriti na
tano utvren rok. Uslovni terminski berzanski poslovi su oni kod kojih kupac ili prodavac mogu odustati od
posla ili promeniti neke svoje obaveze pod uslovom da su prethodno uplatili dogovorenu premiju kao naknadu
drugoj strani za odustajanje od izvrenja obaveze ili izmena ranije preuzetih obaveza. Nezavisno od vrste, kod
terminskih poslova se kao uesnici javljaju lica koja oekuju pad kursa (besisti) i lica koja oekuju porast kursa
(hosisti).

Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju poslovi fjuersima i opcijama, u cilju snienja rizika promene
cena ili svoenja razlika u ceni na minimum.
Terminski poslovi se obavljaju ili na posebnim berzama (terminskim berzama) ili u okviru berze hartija od
vrednosti, ali u posebnom prostoru i u posebno vreme.
Specifini terminski poslovi su stelaa i report. Stelaa je vrsta terminskog posla u kome kupac zakljuujui
ugovor, unapred plaa prodavcu proviziju i time stie pravo izbora da ili izvesnu koliinu hartija o roku, po
izvesnom viem kursu preuzme ili po izvesnom niem kursu isporui. Stelaa se izraava razlomkom. Ako je
data kao 120/105, to znai da o roku kupac moe hartije da kupi po kursu od 120 ili da ih proda po kursu od
105.
Report, odnosno privremena kupovina hartija od strane banke u cilju produenja fiksno utvrenog roka na koji
dospevaju obaveze vlasnika hartije. Radi se o nekoj vrsti kredita koji banka odobrava svom prvoklasnom
komitentu. Radi obezbeenja kredita, banka privremeno kupuje hartije od korisnika kredita. Report omoguava
vlasniku hartija da njihovu prodaju na termin prolongira (odloi) do narednog termina. Report je veoma
atraktivan posao za banku, jer se zakljuuje na kratke rokove i omoguava banci da plasira kratkorona sredstva
uz potpunu sigurnost i uz kamatnu stopu koja je via od kamatne stope na sline kratkorone kredite.
Arbitrani berzanski poslovi su poslovi kupovine jedne vrste hartija na jednoj i njene istovremene prodaje na
drugoj berzi pod povoljnijim uslovima, odnosno kupovine hartije po nioj ceni na jednoj i istovremene prodaje
hartije po vioj ceni na drugoj berzi. Ovi poslovi se obavljaju u cilju ostvarenja zarade kao razlike u ceni hartija.
Onaj ko obavlja ovaj posao se naziva arbitraerom.

3.2.2.Metodi trgovine
metod trgovine po preovladavajuoj ceni
metod trgovine po viestrukoj ceni
metod neprekidne trgovine
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda preovladavajue cene se koristi kod nedovoljno aktivnih
hartija od vrednosti, kao i kod hartija kod kojih postoji velika fluktuacija cena i razlika izmeu cene ponude i
tranje- Kotaciju otvara rukovodilac kotacije cenom poslednje trasakcije ostvarene na berzi za tu hartiju. Nakon
ovoga, predstavnici lanova berze predaju naloge sa ponudom i tranjom rukovodiocu kotacije, koji ih upisuje u
knjigu. Nakon jednog ili nekoliko minuta, zakljuuje se prijem ponude i tranje i pristupa utvrivanju
preovladavajue cene. Preovladavajua cena je ona pri kojoj se ostvaruje najvei promet.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda trgovine po viestrukoj ceni se koristi kod aktivnijih
hartija od vrednosti. Trgovinu otvara rukovodilac kotacije ispisujuci naziv hartije kojom se trguje i poetnu
cenu. Poetna cena je cena poslednje zakljuene transakcije na berzi i ona je samo indikativna. Rukovodilac
kotacije poziva prisutne predstavnike lanova berze da iznesu svoju ponudu i tranju. Najnia cena ponude i
najvia cena tranje se objavljuju na tabli ili na drugom predvienom mestu, a rukovodilac permanentno
sueljava ponudu i tranju i onog trenutka kada se one podudare, po toj ceni dolazi do izvrenja transakcije.
Trgovina hartijama od vrednosti primenom metoda neprekidne trgovine se koristi kod veoma aktivnih hartija
od vrednosti. Direktor berze deli hartije od vrednosti kojima se trguje, u grupe od najmanje deset hartija i
svrstava ih prema prometu, prethodnoj aktivnosti, zajednikom interesu za trgovinu i dr. Ovako formirane grupe
se dodeljuju jednom rukovodiocu kotacije. Hartijama od vrednosti iz odreene grupe se trguje ili u odreeno
Finansijska trita
49
www.puskice.org
vreme u toku sastanka ili u fiziki odvojenom delu sale. Principi trgovine su kao i kod metoda tgovine po
viestrukoj ceni. Po zavretku berzanskog sastanka, a najkasnije jedan sat nakon toga, lanovi berze potpisuju
zakljunice po svakoj izvrenoj transakciji.
Nezavisno od metoda trgovine hartijama, na sekundarnom tritu je mogue trgovati i blokovima (paketima)
hartija (obino akcija), ali i primenom odreenih programa i kontaktiranjem sajberposrednika. Programsko
trgovanje je trgovanje korienjem sofisticiranih raunarskih programa koji omoguavaju automatsko donoenje
odluka o kupovini ili prodaji.
Mogue je i tzv. sajbertrgovanje hartijama, koje predstavlja najinteresantniji novi trend na finansijskom tritu.
Umesto da dolazi u kancelariju brokera ili ga poziva telefonom, klijent moe jednostavno ikljuiti raunar u bilo
kom trenutku i preko pretraivaa otii na jedan od sajtova koji pruaju usluge elektronskog brokera, izabrati
sajberbrokera i dati nalog. Kljune prednosti sajbertrgovine su brzina, sigurnost i utede u trokovima.

3.2.3.Vrste kupoprodajnih naloga
3.2.3.1.Kupoprodajni nalozi prema veliini
Prema veliini, nalozi koje dobija posrednik po izvrenju, mogu biti: nalog za kupovinu (prodaju) svenja i
nalog za kupovinu (prodaju) pojedinanih hartija.
Nalog za kupovinu (prodaju) svenja za akcije se izraava u broju komada akcija, a za obvezniceu valuti
zemlje u kojoj se nalazi berza. Sveanj ini skup pojedinanih hartija, koje ine jedinicu kojom se trguje (npr.
100 ili 10 akcija).
Nalog za kupovinu (prodaju) pojedinanih hartija znai nalog za kupovinu od 1 do 99 hartija, ukoliko je
sveanj 100, odnosno od 1 do 9 hartija, ukoliko je sveanj 10. Razlog plasiranja ovakvih naloga je nemogunost
trgovine u svenjevima usled visoke cene hartija.

3.2.3.2.Kupoprodajni nalozi prema vremenskom ogranienju
U zavisnosti od vremenskog ogranienja, nalozi na berzi mogu biti: dnevni, nedeljni, meseni i nalozi do
opoziva.
Dnevni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji automatski prestaje na kraju dana na koji je plasiran. Svi
nalozi su dnevni ukoliko klijent ne naznai drugaije. Nalog pod najpovoljnijim uslovima je obino dnevni
nalog.
Nedeljni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje na kraju kalendarske nedelje (u petak u 15h). Ovi
nalozi se retko plasiraju.
Meseni nalog je nalog za kupovinu (prodaju) koji prestaje poslednjeg radnog dana u mesecu u kome su
plasirani.
Nalog do opoziva je nalog za kupovinu (prodaju) koji traje sve dok ga klijent ne opozove. Ovaj nalog se daje
onda kada je klijent spreman da eka neodreen vremenski period, kako bi kupio ili prodao hartiju po eljenoj
ceni. Ovaj nalog se mora potvrivati u redovnim vremenskim intervalima (obino na kraju radnog dana ili
ee) ili nalog prestaje.

3.2.3.3.Kupoprodajni nalozi prema vrsti transakcije
Nalozi za kupovinu su nalozi za kupovinu hartija od vrednosti koji se daju radi ostvarenja zarade ili iz
pekulativnih razloga.
Nalozi za prodaju su nalozi za prodaju hartija od vrednosti koji se daju ili kako bi se dolo do potrebne
gotovine ili kako bi nalogodavac naovaj nain spreio gubitak na looj investiciji ili koji se daje iz pekulativnih
razloga.
Nalozi za trgovinu sopstvenom hartijom mogu biti: nalozi za kupovinu i nalozi za prodaju.
Finansijska trita
50
www.puskice.org
Nalozi za trgovinu pozajmljenom hartijom-nalog za prodaju hartije koju je nalogodavac pozajmio ili kako bi
preneo poreske obaveze u naredni period ili zbog pekulativnih razloga. Motiv je verovanje da e cena date
hartije u budunosti pasti. Na ovaj nain se nastoji poveati ponuda, da bi se oborila cena, da bi se kasnije
poveala tranja radi zatvaranja prodaje na prazno i porasta cene.
Hartije od vrednosti obino pozajmljuje brokerska kua za raun svog komitenta, na teret rauna drugog
komitenta unutar svoje kue. Na pozajmljene hartije se plaa kamata, kaoi na kredit. Interes brokerske kue se
ogleda u tome to se na ovaj nain poveava promet hartija i provizija. Motiv vlasnika hartija da hartije da u
zajam se ogleda u tome to hartije predstavljaju alternativni izvor gotovine po nioj ceni od trine. Naime, on
prima kamatni depozit koji je jednak trinoj vrednosti hartija na koji laa kamatu niu od trine. Ukoliko
vlasnik hartija, pored depozita, prima i dnevnu nadoknadu, onda on moe i koristiti sredstva u depozitu.
Konano, vlasnik hartija prima kamatu ili dividende na hartije date u zajam, za vreme trajanja zajma.

3.2.3.4.Kupoprodajni nalozi prema nainu ogranienja cena
Nalozi po najpovoljnijim uslovima su nalozi za kupovinu ili prodaju po najboljoj moguoj ceni u vreme kada
stignu na berzu. Ove naloge najee koriste trgovci, investitori i brokeri. Ovi nalozi su ei kod prodaje nego
kod kupovine. Obino moraju biti izvreni u roku od 5 radnih dana. Prednost ovih naloga je to je njihovo
izvrenje izvesno i brzo. Ovi nalozi imaju prioritet u izvrenju u odnosu na druge naloge.
Nalozi sa limitiranom cenom su nalozi kod kojih komitent unapred odreuje cenu po kojoj eli da kupi ili
proda odreenu hartiju i spreman je da saeka sa kupovinom ili prodajom sve dok ne dobije traenu cenu. Ovde
se utvruje najvia cena koju je komitent spreman da plati za kupovinu, odnosno najnia po kojoj je spreman da
proda. Broker moe da prihvati bolju cenu od limitirane, ali ne sme da izvri nalog pre nego to postigne
naznaenu cenu. Ovi nalozi se takoe mogu dati kao nalozi do opoziva, to ih ini otvorenim (bez roka). Veliki
broj brokerskih firmi naplauje neto vie provizije za ove naloge. Prednost ovih naloga je u tome to komitent
ima anse da kupi po nioj ili proda po vioj ceni hartije, u odnosu na cenu koja je postojala u trenutku
plasiranja naloga. Nedostatak ovih naloga se ogleda u tome da oni mogu ostati neizvreni.

3.2.3.5.Specijalne vrste naloga
stop nalog
stop limit nalog
nalog na otvaranju
nalog na zatvaranju
diskrecioni nalog
nalog trenutno ili poniteno
nalog sve ili nita
nalog sve ili nita trenutno
kontingentni nalog
alternativni nalog
nalog za ponitavanje

Stop nalog je nalog koji se privremeno ne izvrava. Predstavlja suspendovan nalog pod najpovoljnijim
uslovima, koji se izvrava po utvrenoj ceni. Stop nalozi se esto nazivaju i nalozima za spreavanje gubitaka,
zato to se oni obino koriste za prodaju akcija, ukoliko njihova vrednost padne ispod odreenog nivoa. Nalog
se izvrava ako i kada trina cena bude jednaka ili via od cene navedene u nalogu i tada e biti izvren pod
najpovoljnijim uslovima. Nedostaci stop naloga su: nagomilavanje ovih naloga moe izazvati pometnju u
trgovini hartijama, postoji opasnost od gubitaka koji moe biti izbegnut (kada je nalog blizu trine cene,
Finansijska trita
51
www.puskice.org
nastaju nepotrebni trokovi, a kada je ispod trine cene, smanjuje se profit) i nema sigurnosti u pogledu
izvrenja naloga u sluaju bre promene trine cene.
Stop limit nalog se retko koristi. Nalogodavac eli da iskoristi prednosti stop naloga i naloga sa limitiranom
cenom. On eli da bude siguran u pogledu cene po kojoj e hartije prodati, odnosno kupiti. Stop limit nalog
prodati se aktivira im se na tritu pojavi stop cena ili via, dok se stop limit nalog kupiti izvrava po stop ceni
ili nioj. Prilikom korienja ovog naloga, potreban je oprez, posebno kada na tritu postoji trend pada cene,
jer se tada investitori moraju osloboditi hartija u to kraem periodu, kako ne bi imali gubitak. To se lako
postie plasiranjem stop naloga ili stop limit naloga, ako trina nestabilnost nije prevelika.
Nalog na otvaranju se koristi iz taktikih razloga, jer se veruje da bi cena hartije mogla naglo da poraste ili
padne odmah nakon otvaranja. Otvaranje se odnosi na prvu kupovinu hartije po kojoj je dat nalog, a ne na
poetak rada berze. Ovi nalozi se retko koriste.
Nalog na zatvaranju je gotovo uvek vezan za nalog pod najpovoljnijim uslovima, s obzirom da je nalog sa
limitiranom cenom neadekvatno plasirati na zatvaranju. Ovaj nalog se moe plasirati iz vie razloga. Primer:
komitent eli da kupi hartije po niskoj ceni u toku dana. Meutim, kada broker ne uspeva da izvri nalog po toj
ceni, komitent zakljuuje da je bolje da hartije kupi na kraju rada berze pod najpovoljnijim uslovima, nego da
eka sledei dan. Broker moe ovaj nalog izvriti na samom zatvaranju berze (5-10 sekundi do zatvaranja). U
cilju izbegavanja nesporazuma, berza definie period zatvaranja (obino poslednjih 30 sekundi).
Diskrecioni nalog je nalog kojim nalogodavac daje brokeru diskreciju u pogledu izvrenja naloga, jer smatra da
broker zbog poznavanja trita moe ostvariti vei profit. Diskrecija moe biti: potpuna ili ograniena. Kod
potpunog diskrecionog naloga, broker odluuje da li e hartije kupiti ili prodati, kao i o broju hartija koje e
kupiti ili prodati, o ceni i vremenu izvrenja. Kod ogranienog diskrecionog naloga, broker moe odluivati
samo o ceni i vremenu izvrenja.
Nalog trenutno ili poniteno je nalog u kome nalogodavac utvruje cenu po kojoj broker treba hartije da kupi
ili proda i to trenutno ili se nalog ponitava. Pri tome je ovde mogue delimino izvrenje.
Nalog sve ili nita je nalog u kome je nalogodavac utvrdio cenu, s tim to broker nalog moe izvriti samo u
celosti ili se nalog ponitava. Izvrenje ovog naloga se odnosi na ceo radni dan, odnosno ovde nije dat period
izvrenja kao kod naloga trenutno ili poniteno.
Nalog sve ili nita trenutno je slian nalogu trenutno ili poniteno, s tim to ovaj nalog ne moe biti delimino
izvren.
Kontingentni nalog je nalog koji se moe izvriti samo ukoliko je izvrena neka druga transakcija.
Alternativni nalog se javlja u dve varijante, i to kao: alternativni nalog za kupovinu jedne od dve navedene
vrste hartija sa limitiranom cenom ispod trine cene i alternativni nalog za kupovinu (prodaju) jedne vrste
hartija. Prvi nalog se plasira kada nalogodavac eli da kupi jeftinije hartije, ali nema dovoljno novca da kupi
obe vrste hartija. Drugi nalog je ei u praksi i njime se brokeru nalae da proda (kupi) hartije po limitiranoj ili
stop ceni, ime on nastoji da ostvari profit (limitirana cena) ili snizi gubitak (stop cena).
Nalog za ponitavanje je nalog kojim se ponitavaju svi prethodno navedeni nalozi. Pri tome se ovaj nalog
moe javiti u dve varijante: kao nalog za obino ponitavanje i nalog za ponitavanje uz zamenu. Nalog za
obino ponitavanje je nalog kojim se ponitava prethodno dati nalog, pri emu se on ne zamenjuje drugim
nalogom. Nalog za ponitavanje uz zamenu je nalog kojim se ponitava prethodno dati nalog i ovaj zamenjuje
drugim nalogom.

3.2.4.Karakteristike i poslovanje na pojedinim berzama hartija od vrednosti
3.2.4.1.Amerika berza
Amerika berza jeosnovana u Nju Jorku, kako bi obezbedila trite za hartije od vrednosti koje se nisu nalazile
na listingu njujorke berze. Amerika berza se smatra nacionalnim tritem i na njoj se obavlja trgovina na
slian nain kao nanjujorkoj berzi. Danas se na njenom listingu nalazi oko 900 firmi. Od 1985. obim trgovine
na berzi je rastao po godinjoj stopi od 10%. Trgovina na berzi predstavlja oko 1% ukupne trgovine akcijama u
Finansijska trita
52
www.puskice.org
SAD. Na berzi se tradicionalno trguje akcijama manjih i manje poznatih firmi, na ta ukazuju i zahtevi za listing
(trina vrednost akcija u javnom posedu firme mora biti vea od 3 miliona dolara).
Ameriku berzu karakterie: likvidnost, mala razlika izmeu cene ponude i tranje, smanjen nivo
promenljivosti, zatita od prodaje na prazno, efikasnost aukcijskog trita i trgovina preko specijalista.
Kljuni element amerike berze predstavlja nadzor koji vre posebna odeljenja za nadzor, koja su odgovorna za
praanje ukupne trgovine na berzi. Amerika berza je aukcijsko trite na kome se cene za razliite proizvode
odreuju javno, na osnovu ponude i tranje.
Uesnici na amerikoj berzi su: specijalisti, registrovani trgovci i brokeri na parketu. Specijalisti na parketu
amerike berze su iskusni profesionalci iz vodeih finansijskih firmi. Kao lanovi berze, specijalisti obavljaju
veliki broj funkcija i imaju niz posebnih obaveza kako bi ispunili osnovni zadatak, a to je odravanje pravinog
i regularnog trita hartija. Specijalisti spajaju kupce i prodavce i pomau im da direktno trguju meusobno.
Registrovani trgovci ili marke mejkeri su lanovi berze koji obezbeuju dodatni izvor likvidnosti za hartije
kojima se trguje na berzi. Oni trguju u svoje ime i za svoj raun i osiguravaju likvidnost trita. Brokeri na
parketu su i lanovi berze koji uestvuju u trgovini nastojei da postignu najbolju cenu za svoje klijente, pri
emu oni mogu biti i komisioni i nezavisni brokeri.
Standardi za listing na berzi su kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni standardi za inicijalni listing i za
amerike i za inostrane kompanije su:
akcijski kapital od 4 miliona dolara
dobitak pre oporezivanja 750.000 dolara
trina vrednost plasiranih akcija 3, 15 ili 20 miliona dolara

Predmet trgovine na amerikoj berzi su: obveznice, akcije preduzea i zatvorenih fondova, opcije i strukturirani
proizvodi.
Na listingu berze se nalaze blagajniki zapisi, dravni zapisi, dravne obveznice, kao i obveznice 20
korporacija. Na berzi se trguje akcijama velikih i malih kompanija koje posluju dui vremenski period.
Amerika berza predstavlja jednu od najveih berzi opcija u svetu. Na njoj se trguje prodajnim i kupovnim
opcijama na amerike akcije, indekse i berzanske fondove, kao i nekonvencionalnim opcijama.
Strukturirani proizvodi predstavljaju novu i veoma iroku grupu berzanskih proizvoda, koji se mogu odnositi na
jednu akciju, korpu akcija, indeks, robu, dug emitovan u inostranoj valuti, a imaju za cilj da odgovore posebnim
potrebama investitora i prue im proizvode koji odgovaraju njihovim preferencijama u pogledu rizika i prinosa.
Gotovo 75% ukupne trgovine akcijama se odvija elektronski.

3.2.4.2.Beogradska berza
Beogradsku berzu je osnovala Kraljevina Srbija 1894 godine, a prve transakcije zakljuene januara 1895.
godine. Berza je bila osnovana kao meovita, tako da se na njoj trgovalo robom, devizama i hartijama od
vrednosti.Zvanino je ugaena poetkom pedesetih godina. Berza je ponovo osnovana 1989. godine .
Statutom Beogradske berze, utvren je predmet njenog poslovanja.u tom smislu, berza obavlja sledee poslove:
registrovanje trinog materijala kojim se trguje na berzi
obezbeenje uslova za trgovinu trinim materijalima na berzi
povezivanje ponude i tranje trinog materijala
evidentiranje poslova kupoprodaje trinog materijala zakljuenih u regulisanoj vanberzanskoj i slobodnoj
vanberzanskoj trgovini
utvrivanje obaveza i poravnanje obaveza po osnovu poslova zakljuenih na berzi
obavljanje poslova ostave trinog materijala
utvrivanje kamatne stope, kursa, odnosno cene trinog materijala postignute u trgovini na berzi
Finansijska trita
53
www.puskice.org
javno objavljivanje kursne liste trinog materijala kojim se trguje na berzi, berzanskih indeksa i drugih
informacija i podataka znaajnih za rad berze
spreavanje zloupotreba i neizvravanje preuzetih obaveza
izdavanje knjiga, publikacija i asopisa u vezi sa radom berze

Nadzor nad poslovanjem berze vre: Komisija za hartije od vrednosti u delu trgovanja akcijama, dugoronim
hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, Narodna banka Srbije u delu trgovanja iralnim novcem,
menicom, ekom, devizama, kratkoronim hartijama od vrednosti, zlatomidrugim plemenitim metalima,
resorno ministarstvo za poslove unutranje trgovine u delu trgovanja robom i resorno ministarstvo za poslove
privatizacije u delu trgovanja akcijama iz postupaka privatizacije.
Broj lanova berze nije ogranien, a trenutno ima 79 lanova (72 brokerske i dilerske firme i 7 banaka).
Uesnici na beogradskoj berzi su: brokeri berze, brokeri lanova berze, nezavisni brokeri, berzanski kontrolori i
posetioci berze.
Na berzi se organizuje trgovina sledeim trinim materijalima:
iralnim novcem, menicama, kratkoronim hartijama od vrednosti
devizama
hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu
Na listingu berze se nalaze akcije, dugorone dunike hartije od vrednosti, finansijski derivati i druge hartije
od vrednosti za koje upravni odbor donese odluku da se mogu kotirati na berzi.
Trgovina na berzi odvija se u okviru berzanske trgovine i slobodne vanberzanske trgovine.
Osnovni trini materijali kojima se trguje u okviru berzanske trgovine su akcije i dunike hartije od vrednosti.
Berzanska trgovina obveznicama i ostalim dunikim hartijama od vrednosti, obavlja se u okviru elektronskog
sistema za trgovanje.

3.4.2.3.Frankfurtska berza
Ova berza danas uestvuje sa vie od 75% u ukupnom broju transakcija, to je ini najveom berzom u
Nemakoj. To je organizacija javno-pravnog karaktera, za iju strunost i funkcionalnu osposobljenost
garantuje Nemaka berza. Specifinost berze, kao i drugih berzi u Nemakoj, je da je osniva drava, koja i
upravlja i vri nadzor nad radom berze, dok lanovi mogu biti samo kreditne institucije, banke i investicioni
fondovi.
Organizacionu strukturu berze ine: savet, poslovodni odbor, komisija za odobrenje zvanine kotacije hartija na
berzi, odbor za nadgledanje trgovine i berzanski sud.
Postoje tri osnovne grupe uesnika, i to: berzanski posrednici (makleri), berzanski trgovci (hendleri) i ostali
uesnici (bez ovlaenja za trgovinu). Berzanski posrednici obavljaju poslove za druge, pri emu postoje dve
grupe ovih posrednika, zvanini posrednici (kurmakleri) i slobodni posrednici. Zvanini makleri posreduju
izmeu berze i kreditnih institucija koje uestvuju u trgovini, s tim to imaju i zadataknda utvrde kurseve hartija
kojima se na berzi trguje. Oni mogu obavljati poslove u svoje ime i za svoj raun u ogranienom obimu i pod
strogo utvrenim uslovima.
Predmet trgovine na berzi su dunike, vlasnike i izvedene hartije od vrednosti (posebno opcije na akcije).
Dunike hartije kojima se moe trgovati su dravne obveznice, obveznice banaka i tedionica, hipotekarne
zalonice, obveznice sa vrijabilnom kamatnom stopom, konvertibilne obveznice i inostrane obveznice. to se
tie akcija, razlikuju se akcije akcionarskihdrutava i akcije suvlasnikih drutava.
Berza u Frankfurtu se sastoji od zvaninog, regulisanog, elektronskog, slobodnog i novog trita. Na zvaninom
tritu se zakljuuje najvei broj transakcija. Za regulisano trite vae manje strogi zahtevi, nago za zvanino.
Na elektronskom se trguje hartijama preko elektronskog sistema za trgovinu. Na novom tritu se trguje
hartijama kojima se ne trguje na zvaninom tritu. Cilj ovog trita je da omogui malim i srednjim
Finansijska trita
54
www.puskice.org
inovativnim preduzeima i/ili preduzeima sa velikim potencijalom za rast, da dou do kapitala. Ovo trite
karakterie aktivna trina uloga berze u odravanju likvidnosti, privrednog povezivanja sa berzama u Evropi.

3.2.4.4.Berza u Hong Kongu
Jedna je od najveih i najznaajnijih berzi u Aziji. Kompanija koja se prvi put pojavljuje na berzi, mora uz
prijavu da uradi sledee:
prezentirati poslovne ciljeve i naine njihove realizacije u budunosti
priloi plan poslovanja za najmanje 24 meseca, s tim to u sluaju kompanije koje se bave eksploatacijom
prirodnih resursa i u drugim predvienim sluajevima, ovaj zahtev moe biti relaksiran
mora imati aktivno poslovanje
mora imati isti menadment i vlasniku strukturu tokom perioda koji se pokriva poslovnim planom
imati kontrolu nad filijalom ili filijalama i imati uee od najmanje 50% u njima, ukoliko se plan namerava
realizovati poslovanjem filijala i
najmanje 100 javnih akcionara
Berzu u Hong Kongu ine etiri trita:
promptno (novano) trite
trite obveznica
trite izvedenih hartija
trite za rastua preduzea
Berza prihvata na listing i hartije koje se kotiraju na inostranim berzama u okviru pilot programa.
Na promptnom tritu se posluje obinim i preferencijalnim akcijama (participativnim i kumulativnim),
dunikim hartijama, akcijama fondova (zajednikih i berzanskih) i varantima. Najvei deo ukupnog prometa
odnosi na obine akcije. Na ovom tritu se trguje i zapisima centralne banke Hong Konga, koje emituje
Hipotekarna korporacija Hong Konga.
Na tritu obveznica se odvija trgovina obveznicama koje emituje drava, meunarodne institucije i
korporacije, pri emu je s obzirom na vrstu prinosa, mogua trgovina obveznicama sa beskamatnim kuponima,
sa fiksnom i/ili varijabilnom kamatnom stopom.
Trite izvedenih hartija se, kao i veina trita u svetu,karakterie mehanizmom market mejkera koji
obezbeuju likvidnost. Na ovom tritu se trguje razliitim vrstama fjuersa i opcija.
Najmlae trite berze u Hong Kongu je trite rastuih preduzea, odnosno preduzea koja imaju dobre
poslovne ideje i potencijal za rast, ali koja ne mogu uvek da iskoriste ove svoje prednosti. Ovo trite prua
investitorima alternativu investiranja u visok rast uz visok rizik.
Sistem trgovanja na berzi u Hong Kongu je sistem voen nalozima. Trgovina se odvija preko terminala u
trgovinskoj sali berze ili vanberzanski u kancelarijama lanova berze. Berzu karakterie sistem za automatsko
praenje i izvrenje naloga. to se tie izvedenih hartija, trgovanje se odvija elektronski.

3.2.4.5.Italijanska berza
Italijanska berza danas predstavlja grupu od pet kompanija. Nastala je od berze u Milanu koja je osnovana
1808. godine kao najvea berza u Italiji.
Na berzi mogu uestvovati brokeri ovlaeni za trgovinu, italijanske banke, banke Evropske unije i druge
inostrane banke koje su ovlaene da trguju za sopstveni i/ili za raun svojih komitenata, italijanske firme, firme
Evropske unije i druge inostrane firme koje su ovlaene da trguju za sopstveni i/ili za raun svojih klijenata,
finansijski posrednici koji su posebno registrovani, lokalni posrednici koji su registrovani u zemlji lanici
Evropske unije za trgovinu na tritu Evropske unije, nebankarske i investicione firme ovlaene za pruanje
usluga klijentima u smislu poslovanja za sopstveni ili raun klijenta i Pota Italije.
Finansijska trita
55
www.puskice.org
Italijansku berzu ine sledea trita: berza hartija od vrednosti, ogranieno trite i berza izvedenih hartija od
vrednosti.
Berza hartija od vrednosti se sastoji od: elektronskog trita akcija, elektronskog trita pokrivenih varanata,
trita hartija kojima se trguje nakon radnog vremena, elektronskog trita obveznica i dravnih hartija i
elektronskog trita evroobveznica, inostranih obveznica i hartija obezbeenih sredstvima.
Na zvaninoj berzi hartija od vrednosti se moe trgovati sledeim hartijama, iji su emitenti italijanske i
inostrane kompanije i institucije, drava ili meunarodne organizacije:
akcijama, sertifikatima koji predstavljaju akcije i drugim hartijama vezanim za akcije
obveznicama, evroobveznicama i drugim dunikim hartijama od vrednosti
varantima i slinim hartijama
akcijama zatvorenih fondova
pokrivenim varantima i sertifikatima
strukturiranim obveznicama
dravnim hartijama
hartijama obezbeenim sredstvima i
akcijama fondova
Na berzi izvedenih hartija se trguje fjuersima i opcijama na hartije, kamatne stope, valute, robu i indekse, i to
kontinualno.

3.2.4.6.Londonska berza
Predstavlja globalno finansijsko trite na kome istupaju neke od najsnanijih kompanija u svetu. Radi se o
berzi koja je razvijana tokom vie od 300 godina. To je jedna od najstarijih berzi u svetu. Poeci berze su u
XVII veku u jednoj londonskoj kafeteriji, u kojoj su se okupljali investitori i trgovci kako bi uloili kapital,
odnosno doli do neophodnog kapitala za finansiranje velikih putovanja i poslovnih poduhvata. Londonska
berza sama utvruje pravila ponaanja lanica u poslovanju sa klijentima i kontrolie njihov rad. To je
meunarodna berza akcija jer se na njoj trguje najveim obimom kapitala. Ona prua lepezu usluga i povezana
je sa drugim meunarodnim berzama u svetu. lanovi berze mogu biti firme lanice, uesnici u elektronskoj
trgovini, lanovi za saldiranje i lanovi u ime drugih firmi lanica. Berza ima 210 lanova. Sastoji se od tri
osnovna trita: glavnog, za rastue kompanije i trita tehnologije. Glavno trite je najznaajnije trite prema
veliini promete, broju zakljuenih transakcija i vrstama hartija kojima se na njemu trguje.
Na londonskoj berzi se trguje dravnim obveznicama, zapisima, akcijama, varantima, svopovima, opcijama i
fjuersima.
Podatke o kretanju na berzi svakodnevno objavljuje Financial Times.

3.2.4.7.Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ)
Berza akcija automatskog sistema kotiranja nacionalnog udruenja dilera hartija (NASDAQ) je osnovana 1971.
Godine, kada se na njoj nalo oko 2.500 hartija. Berza je osnovana u cilju objedinjavanja kotacija svih market
mejkera na vanberzanskom tritu. Danas je NASDAW najvea elektronska berza akcija na svetu, na ojem se
listingu nalazi oko 3.600 akcija najinovativnijih kompanija iz razliitih delatnosti (npr. tehnologije,
maloprodaje, telekomunikacija, finansijskih usluga i dr.) Konkurentska struktura berze i njen razvijen portfolio
proizvoda i usluga privlae danas veliki broj najveih i brzo rastuih kompanija u SAD. Trgovina se odvija
preko raunarske i telekomunikacione mree, ime se brzo prenose informacije korisnicima kojih ima oko 1,3
miliona iz 83 zemlje. NASDAQ je jedna od najregulisanijih berzi u svetu, s obzirom da poseduje sistem
nadzora i regulatorne specijaliste koji tite invetitore i obezbeuju postojanje fer i konkurentskog trgovinskog
okruenja. Danas se na NASDAQ tritu trguje sa gotovo 6.000 akcija. NASDAQ je povezan sa berzom u
Singapuru i Londonu, ime se omoguava neprekidna trgovina. Za svaku akciju na listingu NASDAQ-a,
Finansijska trita
56
www.puskice.org
postoje najmanje 2 market mejkera, a za neke i vie. U proseku svaku akciju vodi oko 10,8 market mejkera, a
oko 200 akcija ima vie od 25 market mejkera. Danas NASDAQ ima vie od 500 kvalifikovanih market
mejkera, ukljuujui i poznate brokerske kue. Karakteristike NASDAQ-a su: platforma za trgovanje,
transparentnost, dubina trita, likvidnost. Na listingu NASDAQ-a se nalazi blizu 4.000 firmi iz sektora
energetike, industrije, informacione tehnologije, telekomunikacija i drugih, to je vie nego na bilo kojoj drugoj
berzi u SAD. Trina vrednost akcija na listingu je blizu 2.900 milijardi dolara.
NASDAQ karakterie jedinstven digitalni sistem trgovanja. Radi se o aukcijskom sistemu trgovine akcijama,
koji omoguava zakljuenje transakcije po prioritetu cene i veliini. Sistem je kreiran da pomogne brokerima da
na najbolji mogui nain izvre naloge klijenata. Osim ovog sistema, NASDAQ koristi i sistem trgovanja nove
generacije, koji u potpunosti integrie knjigu naloga sa limitiranom cenom i kotacije market mejkera, objavljuje
naloge pod imenom i anonimno, prikazuje ukupnu ponudui tranju, i time doprinosi brem izvrenju naloga.

3.4.2.8.Njujoka berza
Njujorka berza je osnovana 1817. godine u ulici Wall Street 40. Nakon 1870. godine, dolazi do razvoja ove
berze i formira se regularna lista 278 hartija od vrednosti (vladinih obveznica i obveznica eleznica) i slobodne
liste.
Njujorka berza je najpoznatija berza na svetu. Ona je jedna od najveih berzi. Na njoj se trguje akcijama preko
2.800 firmi, odnosno ija je ukupna vrednost akcija na listingu iznosila oko 350 milijardi dolara u 2002. Godini.
Iako veinu akcija ine akcije amerikih firmi i oko 500 akcija inostranih firmi se nalazi na listingu.
Ova berza ima 1.366 lanova, pri emu se mesta mogu kupovati i iznajmnljivati. Najvii organ berze je odbor
direktora koji ima 27 lanova.
Opti uslovi za listing hartija na ovoj berzi se:
firma mora imati dobit pre oporezivanja od najmanje 2,5 miliona dolara u poslednjoj godini i 2,5 miliona
dolara u prethodne dve godine ili kumulativno 6,5 miliona dolara u poslednje tri godine
trina vrednost javno distribuiranih akcija mora biti izmeu 9 i 18 miliona dolara
neto imovina firme mora iznositi najmanje 18 miliona dolara
firma mora imati najmanje 1,1 milion akcija
najmanje 2.000 akcionara sa po 100 akcija ili 2.200 akcionara sa prosenim mesenim prometom od
100.000 akcija u poslednjih 6 meseci na prethodnom tritu
akcije inostranih firmi moraju ispunjavati sledee uslove: 5.000 akcionara sa svenjevima (100 akcija),
trina vrednost akcija 100 miliona dolara, a neto imovina barem 100 miliona dolara

Provizije za amerike i inostrane firme koje se nalaze na listingu ine inicijalna provizija (150.00-250.000 $
zavisno od broja emitovanih akcija) i godinja provizija od najmanje 35.000$.
Uesnici u trgovini na ovoj berzi su: specijalisti, brokeri na parketu (komisioni i nezavisni brokeri), lanovi
brokerskih firmi, registrovani konkurentski kreatori trita i konkurentski trgovci.
to se tie naina izvrenja naloga na ovoj berzi, hartije se prodaju onome ko nudi najviu cenu, a kupuju od
onoga ko nudi najniu cenu. Kada postoji vie naloga za kupovinu po istoj ceni, rangiranje se vri prema
vremenu plasmana naloga.

3.2.4.9.Berza u Pragu
Nastala je sredinom XIX veka, kao robna berza na kojoj se trgovalo nedeljno. Predstavlja najznaajnije
organizovano trite hartija od vrednosti u Republici ekoj. Ona je zasnovana na principu lanstva, to znai
da sve trgovine mogu obavljati samo lanovi berze.
Tela berze su: generalna skuptina (akcionara), odbor berze, odnosno komiteti berze za lanstvo, listing i
trgovanje i nadzorni odbor.
Finansijska trita
57
www.puskice.org
Uslovi za lanstvo na berzi su utvreni pravilima berze, pri emu je preduslov da firma mora biti osnovana kao
korporacija i imati kapital od najmanje 10 miliona ekih kruna.
Berza u Pragu omoguava emitentima da trguju hartijama od vrednosti na glavnom, sekundarnom, novom i
slobodnom tritu. Podela trgovine na ova trita je izvrena prema kvalitetu emisije i spremnosti emitenta da
objavi detaljne informacije o svom poslovanju.
Glavno trite je najprestinije trite berze, na kome se trguje najlikvidnijim hartijama.
Sekundarno trite je trite na kome se trguje emisijama kompanija koje ele da prue informacije o svom
poslovanju i planovima.
Novo trite je uvedeno aktom berze 30. septembra 1999. godine i predstavlja deo berze. Cilj je bio
omoguavanje mladim kompanijama sa dobrim perspektivama rasta da pribave kapital za dalji rast i razvoj.
Slobodno trite je namenjeno trgovini hartijama onih emitenata koji nisu dobili odobrenje za listing na berzi,
odnosno koji ne ele da objavljuju informacije o svom poslovanju.
Nezavisno od ovih, na prakoj berzi se razlikuju promptno i trite derivatnih hartija od vrednosti.
Na promptnom tritu se trgovina moe odvijati kao trgovina na osnovu sistema market mejkera za podrku
trita akcija i obveznica, odnosno kao automatska trgovina i trgovina blokovima. Trgovina na osnovu sistema
market mejkera za podrku trita akcija i obveznica se odvija kroz fazu otvaranja i zatvaranja i obavljaju je
devet market mejkera. Automatska trgovina se moe odvijati aukcijski ilikontinualno. Trgovina blokovima se
moe obavljati samo ako u njoj uestvuje barem jedan lan berze i ako su dogovorena cena hartije ili ukupna
vrednost, broj hartija, vrsta i datum saldiranja. Trgovina blokovima se moe odvijati kao trgovina meu
lanovima berze i kao trgovina izmeu lana berze i strane koja nije lanoca berze i market mejkera.
Trgovina derivatnim hartijama je potpuno automatizovana i funkcionie na standardnim principima
meunarodnih trita.
Na berzi se mogu emitovati prenosive i neprenosive hartije, zamenljive i nezamenljive hartije, hartije bez
prinosa, hartije sa fiksnim i varijabilnim prinosom, kao i dunike i vlasnike hartije.
Osnovne vrste hartija kojima se trguje na berzi su: obveznice, akcije, tzv. jedinice (units), blagajnikim zapisi i
sertifikati o depozitu. Na berzi se trguje obveznicama sa fiksnom kamatnom stopom i tzv. neregistrovanim
obveznicama iji emitenti mogu biti drava, optine, banke i korporacije. Na berzi se trguje i hipotekarnim
zalonicama, koje su najznaajnije dunike hartije emitovane od strane finansijskih institucija. to se tie
akcija, na berzi se trguje obinim, preferencijalnim i akcijama zaposlenih. Jedinice (units), odnosno akcije koje
emituju investicione kompanije kako bi stvorile otvorene ili zatvorene fondove koji enmaju status pravnog lica.
To su hartije koje daju pravo na uee u imovini fonda, kao i pravo na uee u prinosu na imovinu fonda,
shodno statutu fonda. Blagajniki zapisi se emituju u cilju pokria budetskog deficita i obino predstavljaju
kratkorone hartije sa fiksnom kamatnom stopom. Sertifikati o depozitu predstavljaju hartije sa prinosom u vidu
kamate i veoma kratkim rokom dospea, koje emituju banke na osnovu oroenih depozita.
Berza u Pragu je elektronska berza, to znai da se trgovanje vri preko sistema za automatsko trgovanje.

3.2.4.10.vajcarska berza
vajcarska berza je jedna od tehnoloki najrazvijenijih berzi u svetu. Ona omoguava investitorima iz celog
sveta da realizuju svoje strategije, a kroz strategiju sa svojim partnerima, prua i prvoklasne berzanske usluge.
Ne samo to nudi iroku lepezu proizvoda, ve i potpuno integrisano elektronsko trgovanje, kliring i sistem
saldiranja jedinstven u svetu.
lanovi berze su 94 vajcarske i inostrane institucije, to vajcarsko finansijsko trite ini veoma snanim.
Uesnici na berzi imaju viestruke koristi od istupanja na vajcarskoj berzi, kao to su:
visok stepen likvidnosti u trgovini
pravino i transparentno utvrivanje cena
mogunost znaajnog snienja trokova zbog integrisanog kliringa i saldiranja
najnie provizije za trgovinu i saldiranje u svetu i dr.
Finansijska trita
58
www.puskice.org
Lica koja ele da na berzi istupaju u svojstvu dilera hartija od vrednosti, moraju dobiti odobrenje Federalne
bankarske komisije, dok je samo poslovanje dilera regulisano novim Zakonom o berzama i trgovini hartijama
od vrednosti.
Na njoj se trguje sa preko 5.000 hartija od vrednosti. Na vajcarskoj berzi se trguje akcijama, obveznicama
denominiranim u vajcarskim francima, obveznicama na amerike dolare i evre, varantima, akcijama
investicionih fondova, evroobveznicama denominiranim u amerike dolare, evre, britanske funte i japanski jen,
izvedenim hartijama i strukturiranim proizvodima.
Pored akcija vajcaskih firmi, na listingu berze se nalaze i akcije inostranih firmi (preko 170) i to, kako one sa
visokom, tako i one sa srednjom trino kapitalizacijom. Na listingu berze se nalazi preko 4.000 obveznica, od
ega se oko 3.000 odnosi na obveznice denominirane u vajcarskim francima. Obveznice u vajcarskim
francima mogu biti ite, konvertibilne, sa varantima i sa varijabilnom kamatnom stopom, koje mogu emitovati
i vajcarski i inostrani emitenti. Obveznice denominirane u amerikim dolarima, evrima, britanskim funtama,
australijskim dolarima, kanadskim dolarima, norvekim krunama, novozelandskim dolarima i japanskim jenima
ine veliki deo ukupne trgovine obveznicama na berzi. to se tie izvedenih hartija od vrednosti, na berzi se
trguje fjuersima i opcijama (posebno na indekse).
Novo trite ima zadatak da omogui listing onih kompanija koje ulaze na nova trita, koje su inovativne i
neprestano razvijaju nove proizvode, usluge i metode proizvodnje (kao to su npr. farmaceutske industrije,
biotehnologije, informacione tehnologije, mikro i nanotehnologije).
Trgovina na vajcarskoj berzi se odvija elektronski. Na berzi se permanentno trguje svim hartijama na listingu.
Trguje se svenjevima hartija, pri emu sveanj predstavlja minimalna nominalna vrednost (za obveznice) ili
minimalan broj hartija (za akcije i varante), koji ine zvaninu kotaciju na berzi.
Trgovina na berzi je podeljena na pet perioda: pre otvaranja, otvaranje, kontinualno trgovanje, akcije i
zatvaranje.
Berza ne radi smao tokom boinih praznika i Nove godine.
vajcarska berza poseduje jedinstven sistem automatskog kliringa i saldiranja, pri emu se zavisno od valute,
saldiranje vri preko vajcarske klirinke banke (u vajcarskim francima) ili Evrovajcarske klirinke banke (u
evrima).

3.2.4.11.Tokijska berza
Tokijska berza je akcionarsko drutvo koje omoguava trgovinu hartijama od vrednosti pod pokroviteljstvom
premijera Japana. Radi se o kljunoj instituciji na sekundarnom tritu, ije su osnovne funkcije: obezbeenje
kontinualne trgovine, nadzor nad trgovanjem, listing hartija, nadzor nad hartijama na listingu i nadzor nad
radom uesnika u trgovini.
Berzanski prostor je bio zatvoren krajem aprila 1999. godine i ponovo je otvoren maja 2000. godine. Ovaj
prostor se danas sastoji od trinog centra, otvorene platforme, pozornice za prezentaciju, dvorane, media
centra, informacione terase, izlobenog trga i istorijskog muzeja.
Uslovi za listing domaih akcija:
broj akcija mora biti najmanje 4.000 jedinica
broj akcionara mora biti vei od 1000 ili 1500, u zavisnosti od broja izdatih akcija
trina kapitalizacija mora iznositi najmanje 2 milijarde jena
firma mora poslovati najmanje 3 godine
akcionarski kapital mora iznositi barem milijardu jena

Tokijsku berzu ine berza akcija i trite akcija firmi sa brzim rastom. Berza je 2001. godine formirala novo
trite berzanskih fondova, odnosno fondova ili investicionih trustova koji poseduju portfolie akcija i koji prate
kretanje osnovnog indeksa akcija.
Finansijska trita
59
www.puskice.org
Na tokijskoj berzi se trguje: domaim i inostranim akcijama, istim i konvertibilnim obveznicama,
obveznicama sa varantima, varantima, opcijama na akcije i indekse i fjuersima i opcijama na fjuerse.
Berza je otvorena svakog radnog dana, s tim to ne radi tokom novogodinjih raznika i nacionalnih praznika.
Tokijska berza utvruje vei broj indeksa, od kojih su najpoznatiji TOPIX i Nikkei indeksi. TOPIX predstavlja
kompozitni indeks svih akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze. to se tie Nikkei indeksa, radi se
o indeksu koji se utvruje za 225 akcija kojima se trguje u okviru prvog odeljka berze.

4.BERZANSKI INDEKSI
4.1.Pojam i znaaj indeksa
Berzanski indeksi ukazuju na kretanje berzanskih cena, odnosno mere promene berzanskih kurseva. Veliki broj
organizacija u svetu utvruje i objavljuje ove indekse svakodnevno.
Berzanski indeksi su znaajni zato to se koriste:
kao reperi pri proceni performansi pojedinanih portfolia
za kreiranje i kontrolu fondova na indekse
za utvrivanje faktora koji utiu na agregatne promene cena hartija od vrednosti i drugih roba, odnosno za
merenje trinog prinosa u ekonomskim studijama
za predvianje kretanja cena u budunosti i
kao predstavnici trinog portfolia rizinih roba pri izraunavanju sistematskog rizika
Berzanski indeksi mogu biti tako konstruisani da odraavaju kretanja na celom tritu ili na pojedinim delovima
trita (kretanje pojedinih delatnosti ili pojedinih hartija od vrednosti). U najveem broju sluajeva berzanski
indeksi su pravi indeksi. Ipak, postoji izvestan broj indeksa, koji iako se ovako zovu, zapravo predstavljaju
ponderisan ili neponderisan prosek cena hartija od vrednosti.
Berzanski indeksi odraavaju ukupna kretanja na tritu, te je vano razmotriti faktore koji su znaajni prilikom
izraunavanja indeksa koji treba da reprezentuje ukupno trite. U tom smislu, najznaajniji faktori su: veliina
uzorka, poreklo uzorka, reprezentativnost, ponderisanje i jedinica mere. Uzorak treba da bude
reprezentativan za celo trite, jer e u suprotnom njegova veliina biti bez znaaja. Vei uzorak nee biti bolji
od manjeg uzorka. Uzorak se moe kreirati potpuno sluajnim izborom ili tehnikom namernog izbora i
ukljuivanja u uzorak, kako bi se obuhvatile karakteristike trita. Vei uzorak daje jasniju indikaciju ta radi
osnovna populacija, ali ako je uzorak previe velik i razliit, on nee biti uporediv i interesantan
specijalizovanim investitorima. Uzorak treba da bude reprezentativan za sve delove populacije. Uzorak hartija
ne treba da sadri samo hartije velikih firmi ili firmi iz iste delatnosti. Prilikom kreiranja uzorka veoma je
znaajno svakom elementu uzorka dati odgovarajui ponder, pri emu se koriste tri osnovne eme ponderisanja,
i to: cenovni ponderi, ponderi zasnovani na vrednosti i ponderi iste vrednosti. Indeks treba da bude iskazan u
odreenim jedinicama koje su razumljive i koje daju odgovor na relavantna pitanja. Indeks moe biti izraunat
kao prosta aritmetika sredina svih hartija u uzorku, kao promena (cena ili vrednosti) u odnosu na bazni indeks
ili kao geometrijska sredina svih hartija uuzorku.
Cenovno ponderisani indeksi su aritmetike sredine tekuih cena, to znai da na kretanje indeksa utiu
razliite cene hartija. Tipini indeksi koji se na ovaj nain utvruju su Dow Jonesovi i Nikkei indeks.
Vrednosno ponderisani indeksi se konstruiu utvrivanjem poetne (inicijalne) trine vrednosti svih hartija
na berzi (trina vrednost=broj emitovanih hartija x tekua trina cena). Ova cena se obino utvruje kao bazna
i dodaje vrednosti indeksa (najpopularnije je da se kao poetna vrednost indeksa uzima 100, ali moe biti i 50,
10 i dr.). Nakon toga, nova trina vrednost se izraunava za sve hartije ukljuene u indeks i tekua trina
vrednost se poredi sa poetnom (baznom) vrednou, kako bi se utvrdio procenat promene koji je primenjen na
poetnu vrednost indeksa. Vrednosno ponderisanje se koristi kod veine berzanskih indeksa (npr.
Standard&Poor's-ovi indeksi, indeksi amerike berze, indeksi NASDAQ-a, indeksi Financial Times-a itd.)
Finansijska trita
60
www.puskice.org
Neponderisani indeksi su indeksi kod kojih sve hartije imaju isti ponder, nezavisno od njihove cene ili trine
vrednosti. Ove indekse mogu koristiti pojedinci koji sluajno biraju hartije za svoj portfolio i investiraju isti
iznos novca u svaku hartiju. Jedan od naina vizualizacije neponderisanih indeksa je pretpostavljanje da je isti
iznos novca investiran u svaku hartiju portfolia. Neponderisane indekse iskazuje Value Line i dr.

Prema tome da li prate kretanje cena akcija ili obveznica, razlikuju se: indeksi akcija i indeksi obveznica, a
prema obuhvatu, razlikuju se: kompozitni i globalni indeksi akcija i obveznica.

Kako lokalni indeksi slede privredu svake pojedine zemlje, nastaje problem uporedivosti indeksa meu
zemljama zbog nepostojanja konzistentnosti meu njima, u pogledu izbora uzorka, ponderisanja ili procedure
koja se koristi pri izraunavanju. Kako bi se reili ovi problemi uporedivosti, stvoreno je nekoliko grupa tzv.
globalnih indeksa akcija, koje izraunavaju set indeksa akcija za datu zemlju, a koji su konzistentni. Ovim se
ostvaruje direktna poredivost indeksa i omoguava njihovo kombinovanje u cilju kreiranja razliitih regionalnih
indeksa. Ukazaemo samo na tri seta globalnih indeksa akcija, i to: aktuarski svetski indeksi Financial Times-a,
indeksi Morgan Stanley-a i Dow Jones-ov svetski indeks akcija.
Aktuarski svetski indeksi Financial Times-a mere performansu oko 2.500 akcija iz 30 zemalja i pokrivaju
oko 70% ukupne vrednosti svih kompanija na listingu u svakoj zemlji (obuhvata akcije sa visokom, srednjom i
niskom kapitalizacijom i velike meunarodne akcije). Indeks je ponderisan trinom vrednou i ima bazni
datum 31. decembar 1986. godine i baznu vrednost od 100. Indeks se objavljuje u amerikim dolarima,
britanskim funtama, japanskom jenu, evrima i lokalnoj valuti zemlje. Performansa se izraunava nakon
zatvaranja njujorke berze i objavljuje sledeeg dana u Financial Times-u.
Indeksi Morgan Stanley-a se sastoje od 3 meunarodna, 19 nacionalnih i 38 meunarodnih industrijskih
indeksa i obuhvataju 1.375 kompanija koje se nalaze na listingu berzi u 19 zemalja sa kombinovanom trinom
vrednou, koja predstavlja aproksimativno 60% ukupne trine vrednosti berzi akcija ovih zemalja. Svi indeksi
za ponder imaju trinu vrednost.
Dow Jones-ov svetski indeks akcija se sastoji od vie od 2.200 svetskih kompanija i organizovan je tako da su
sve kompanije svrstane u 120 industrijskih grupa. Indeks obuhvata 33 zemlje koje predstavljaju vie od 80%
vrednosti ovih zemalja. Zemlje su grupisane u tri regiona: Azija/Pacifik, Evropa/Afrika i Amerika. Indeks svake
zemlje se izraunava u lokalnoj valuti, kao i u amerikim dolarima. Indeks dnevno objavljuju Wall Street
Journal (SAD), Wall Street Journal Europe i Asian Wall Street Journal, kao i nedeljnik Barron's.
Osim ovih, postoje i tzv. globalni indeksi dravnih obveznica, koji su nastali tokom prethodnih pet do sedam
godina usled rasta veliine i znaaja globalnog trita obveznica. Na ovom tritu dominiraju indeksi amerikih
firmi, kao to su Lehman Brotjers, Merrill Lynch, J.P.Morgan i Salomon Brothers.

4.2.Karakteristike pojedinih berzanskih indeksa u svetu
Veliki broj berzanskih indeksa je konstruisan tokom osamdesetih godina prolog veka, posebno u zemljama u
razvoju, ija se finansijska trita ubrzano razvijaju. Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremenskog
perioda posmatranja i bazne vrednosti. Bazna vrednost indeksa se obino indeksira sa 1, 10, 100 ili 1000, ime
se obezbeuje visoka informativnost indeksa i uporedivost podataka vremenske serije baznih indeksa. Kao
ponderi pri izraunavanju berzanskih indeksa, obino se koriste cene odabranih akcija ili njihove trine
kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti).





Finansijska trita
61
www.puskice.org
Prema nastanku, svi berzanski indeksi se mogu podeliti u tri grupe:
1. indeksi koje konstruiu i objavljuju specijalizovane institucije (konsalting firme, brokersko-dilerske firme,
asopisi) koje subjektivno biraju koje e hartije ui u strukturu indeksa
2. indeksi koje konstruiu specijalizovane institucije, ali na osnovu objektivnih kriterijuma za izbor hartije koja
e ui u strukturu indeksa i
3. indeksi koje utvruju sama trita, obuhvatajui sve hartije kojima se trguje.

U najznaajnije berzanske indekse u svetu, koji su ujedno i indeksi akcija, spadaju: Dow Jones-ovi indeksi,
Standard&Poor's-ovi indeksi,Moddy's indeksi, I ndeksi Value Line-a, Indeksi amerike berze, Indeksi
nacionalnog udruenja dilera hartija od vrednosti (NASDAQ), Barron's-ovi indeksi, I ndeksi Financial
Times-a, Nikkei indeks i dr. Sa druge strane, najpoznatiji berzanski indeksi obveznica su: Dow J ones-ovi
indeksi, I ndeksi Salomon Brothers-a i I ndeksi Standard&Poor's-a.
Proseci i indeksi predstavljaju indikatore razliitih trendova. Berzanski indeksi su korisni zbog toga to
investitori koji poseduju nekoliko hartija na datom tritu ili date vrednosti, mogu brzo dobiti indikaciju o tome
kako e kretanja na tritu uticati na vrednost njihovog portfolia. Berzanski indeksi su korisni i za istorijsku
analizu, na osnovu koje analitiar moe utvrditi odreene odnose izmeu razliitih indeksa i perspektive
privrednih sektora, to moe biti korisno za predvianja.

4.2.1.Dow Jones-ovi indeksi
Dow Jones-ov sistem indeksa je najstariji sistem indeksa na svetu i jedan od najpopularnijih u SAD. 1882.
godine Charles Dow i Edward Jones su osnovali Dow Jones Company, kompaniju za pruanje finansijskih
usluga, iji je zadatak bio da prui informacije o berzanskom poslovanju. 1884. godine Charles Dow je
konstruisao prvi indeks koji je uproseavao cene jedanaest akcija, preteno eleznikih kompanija, koji je
predstavljao indikator kretanja u eleznici, kao tada jednoj od najpropulzivnijih delatnosti. 1896. godine ovaj
indeks je proiren i ukljuivao je dvadeset akcija eleznikih kompanija, s tim to je iste godine kreiran i
industrijski indeks koga je inilo dvanaest akcija. Oba ova indeksa je objavljivao The Wall Street Journal. 1916.
godine Dow Jones-ov industrijski indeks je ukljuivao dvadeset akcija, a 1928. inilo ga je trideset akcija,to se
do danas zadralo. Dow Jones-ov indeks za eleznicu vremenom je prerastao u indeks koji prati kretanja u
transportu. Danas u sastav DJ indeksa ulaze akcije kompanija sa njujorke berze.
Dow Jones-ov sistem indeksa se zasniva na tzv. Dow teoriji, koja predstavlja jednu od najstarijih i najpoznatjih
tehnikih analiza, iji je tvorac Charles Dow i koja je nastala oko 1900. godine.
Dow teorija se koristi za opisivanje dugoronih trendova cena akcija. Prema Charles-u, na tritu uvek postoje
tri kretanja, koja se istovremeno deavaju. Prvo je blago pomeranje iz dana u dan. Drugo predstavlja promene
koje se odvijaju tokom perioda od dve nedelje do jednog meseca ili neto due. Tree kretanje je kljuno i
pokriva najmanje period od etiri godine. Korisnici Dow teorije ova kretanja predstavljaju kao: dnevne
fluktuacije, sekundarna kretanja i primarne trendove. Prema teoriji, dnevne fluktuacije nisu bitne, sekundarna
kretanja traju svega nekoliko meseci, dok se primarni trendovi nazivaju tritima besista i hosista.
Ustanovljeno je etiri DJ indeksa za akcije i jedan za obveznice.
Dow Jones-ovi indeksi akcija su:
indeks na bazi 30 akcija najreprezentatvnijih industrijskih korporacija u SAD
indeks nabazi kurseva 20 akcija firmi iz oblasti transporta
indeks na bazi kurseva 15 akcija uslunih delatnosti
kompozitni indeks na bazi kurseva 65akcija
Pored ovih indeksa, pojavio se i Dow Jones-ov indeks za 500 akcija, DJ indeks za sve akcije koje se kotiraju na
njujorkoj berzi, DJ STOXX indeks i dr.


Finansijska trita
62
www.puskice.org
4.2.1.1.Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD
Ovaj indeks je predstavljao prosek dvanaest akcija industrijskih kompanija, i to: American Cotton Oil,
American Sugar, American Tobacco, Chicago Gas, Distiling&Cattle Feeding, General Electric, Laclede Gas,
National Lead, North American, Tennessee Coal&Iron, U.S. Leater Itd. I U.S.Rubber. Od akcija ovih poetnih
dvanaest kompanija, samo jo akcije General Electric-a ulaze u sastav ovog indeksa.
Dok veina DJ indeksa koristi objektivne komponente zasnovane na pravilima, DJ indeks industrijskog proseka
predstavlja izuzetak. Njegove komponente biraju urednici The Wall Street Journal-a. Ovde ne postoji prethodno
utvren kriterijum, izuzev to komponente treba da budu SAD kompanije koje su lideri u delatnosti. Kompanije
koje se ele ukljuiti u indeks su predmet rigorozne analize. Promene sastava indeksa su retke i do njih dolazi
tek nakon akvizicija ili znaajnih promena u poslovanju. Poslednja promena u sastavu ovog indeksa je izvrena
27. januara 2003. godine, od kada u njegov sastav ulaze akcije sledeih kompanija: 3M Company, American
Express Company, Boeing Company, Caterpillar Incorporated, Coca Cola Company, DuPont, Eastman Kodak
Company, General Electric Company, General Motors Corporation, Microsoft Corporation, Procter&Gamble
Company, Wall-Mart Stores Incorporated i Wall Disney Company. Ove kompanije trenutno predstavljaju
najznaajnije kompanije u svojim delatnostima.
Ovaj indeks predstavlja prosek cena 30 akcija navedenih kompanija (tzv. blue chip kompanija, odnosno velikih,
renomiranih i visokokvalitetnih kompanija) koje se kotiraju na njujorkoj berzi. Treba imati u vidu da uzorak od
30 akcija predstavlja manje od 2% svih akcija kojima se trguje na ovoj berzi (oko 1.600 akcija).
Indeks se jednostavno izraunava. Sve akcije, koje ulaze u sastav indeksa, imaju isti ponder bez obzira na
veliinu, odnosno trinu kapitalizaciju (koja se dobija kada se ukupno raspoloiv broj akcija pomnoi
jedininom cenom akcije). Kao ponder se koristi cena, a ne trina kapitalizacija, tako da ponderi utiu samo na
promenu cena akcija, za razliku od drugih ponderisanih indeksa, na koje utiu i promena cena i promene broja
emitovanih akcija.

4.2.1.2.Dow Jones-ov indeks za transport
Ovaj indeks je najstariji berzanski indeks u SAD. Prvi put je kreiran od strane Charles Dow-a i sastojao se od
akcija 9 eleznikih i 2 neeleznike kompanije. Danas u sastav indeksa ulazi 20 akcija transportnih kompanija.
Dow teorija smatra da ovaj indeks mora da potvrdi kretanje industrijskog proseka za trini trend. Sam trend se
menja kada oba indeksa, Dow Jones-ov za 30 industrijskih akcija i Dow Jones-ov indeks za transport, ponu
istovremeno naglo da padaju. Problemi nastaju kada jedan od ovih indeksa raste, a drugi pada.
Danas u sastav ovog indeksa ulaze akcije 20 kompanija koje se bave iskljuivo transportom i ije se akcije
kotiraju na njujorkoj berzi i NASDAQ-u.

4.2.1.3.Dow Jones-ov indeks uslunih delatnosti
Ovaj indeks je najmlai od tri DJ-ova indeksa i pojavio se januara 1929. godine. Porast cena akcija uslunog
sektora znai da investitori oekuju pad kamatnih stopa Razlog za ovo je injenica da kompanije iz uslunog
sektora uzimaju velike kredite i njihovi profiti su uveani niskim kamatnim stopama. Ovaj indeks se zato smatra
vodeim indikatorom berzi u celini. U sastav ovog indeksa ulaze akcije 15 kompanija.

4.2.1.4.Dow Jones-ov indeks korporativnih obveznica
Odraava trinu performansu na osnovu ukupnog prinosa, rejtinga obveznica iji su emitenti SAD korporacije.
Ovaj indeks se zasniva na cenama 96 obveznica i kreiran je tako da minimizira probleme utvrivanja cena i
likvidnosti koje se javljaju kod indeksa korporativnih obveznica. Ryan Labs je razvio repernu seriju indeksa
zasnovanih na istraivanjima koja su pokazala da je rizik kamatne stope najznaajniji faktor koji utie na
promenu prinosa i rizika obveznica, odnosno na njihov rejting. Indeks obuhvata vie od 90% ukupnog rizika
portfolia obveznica.
Finansijska trita
63
www.puskice.org
4.2.1.5.Dow Jones-ov STOXX indeks
STOXX indekse objavljuje STOXX Limited, partner nemake berze, Dow and Company, Euronext Paris i
vajcarska berza. U sastav indeksa ulaze akcije kojima se trguje na ovim berzama. Cilj ovog indeksa je merenje
trine performanse akcija u evropskoj uniji u evrima. Indeks se revidina na dnevnom nivou. Karakteristike
ovog indeksa su:
jedinstven sistem klasifikacije akcija (kompanije se klasifikuju u 10 sektora koji se dalje dele na 18 trinih
sektora, 51 industrijsku grupu i 89 podgrupa)
dnevno revidiranje u 20 asova po centralno-evropskom vremenu
sastoji se od akcija vie od 1.000 kompanije iz 17 evropskih zemalja i obuhvata 95% trine kapitalizacije
prua evropskim investitorima aurne i razumljive informacije za upravljanje portfoliom
dostupan preko agencija, portfolio analitiara i razliitih sajtova

4.2.2.Standard i Poor's-ovi indeksi
Najznaajniji S&P-ovi indeksi su:
indeks za 500 akcija
indeks 400
indeksi za pojedine delatnosti
indeks100
S&P-ov indeks za 500 akcija je najznaajniji S&P kompozitni indeks za 500 akcija vodeih kompanije SAD.
Veliina uzorka ovog indeksa je 16,7 puta vea od veliine uzorka za Dow Jones-ov indeks na bazi 30 akcija
najreprezentativnijih industrijskih kompanija u SAD, to ga ini i reprezentativnijim. Ovaj indeks ponderie
svaku akciju u odnosu na trinu vrednost svih emitovanih akcija. Ponderi trine vrednosti odgovaraju
investicionim mogunostima koje prua svaka emisija akcija na tritu. Da bi neka akcija ula u sastav ovog
indeksa, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi:
trina vrednost kompanije mora imati jednu od najviih trinih vrednosti u svojoj delatnosti
kompanija mora predstavljati znaajni industrijski segment SAD privrede
mora postojati odreena vlasnika struktura kompanije
dnevni, meseni i godinji obim trgovine akcijama kompanije mora biti takav da obezbeuje likvidnost i
efikasnost procenjivanja akcija
preokreti u indeksu moraju biti mali, to se obezbeuje rigoroznom analizom kompanija, odnosno njihovih
poslovnih i finansijskih uslova
kompanije iz ovih delatnosti ili delatnosti koje nisu zastupljene u indeksu predstavljaju kandidate za indeks
ako ispunjavaju prethodno navedene uslove
S&P-ov indeks 400 je indeks cena akcija 400 SAD kompanija srednje veliine ili sa srednjom trinom
kapitalizacijom. Koristi ga preko 95% SAD menadera i penzionih planova.
S&P-ovi indeksi za pojedine delatnosti su indeksi koji prate kretanje cena akcija kompanija iz razliitih
delatnosti, kao to su: aeronautika, vazduni saobraaj, automobilska industrija, proizvodnja aluminijuma i dr.
S&P-ov indeks 100 je indeks koji se na tikeru oznaava kao OEX i meri performansu 100 najveih SAD
kompanije iz razliitih delatnosti na berzi. Kao ponder se koristi trina kapitalizacija.

4.2.3.Indeksi automatske kotacije Nacionalnog udruenja dilera i brokera u SAD
Nacionalno udruenje dilera i brokera u SAD predstavlja samoregulatornu organizaciju koja je utvrdila
odreena pravila za uspostavljanje fer odnosa izmeu klijenta i brokera, izmeu samih brokera i za poslovno
ponaanje lanica. Svaka brokerska ili dilerska firma koja je registrovana kod Komisije za hartije od vrednosti u
SAD, moe postati lan ovog udruenja. Ovo udruenje nadzire i kontrolie rad preko 6.000 lanova na nain
Finansijska trita
64
www.puskice.org
slian onom na koji to ini i berza. Za trgovanje lanovi udruenja koriste elektronski komunikacioni sistem-
NASDAQ.
NASDAQ objavljuje veliki broj indeksa akcija kompanija iz razliitih delatnosti, pri emu su najpoznatiji:
NASDAQ-ov indeks 100
finansijski indeks 100
kompozitni indeks
kompozitni indeks nacionalnog trita
indeks banaka
indeks biotehnologije
raunarski indeks
industrijski indeks
indeks nacionalnog trita
indeks osiguranja
indeks za preostali finansijski sektor
indeks telekomunikacija
indeks transporta i
drutveni indeks

NASDAQ-ov indeks 100 ukljuuje akcije 100 najveih SAD i meunarodnih nefinansijskih kompanija koje se
nalaze na listingu NASDAQ-a. Indeks predstavlja kompanije po kljunim industrijskim grupama, ukljuujui
proizvodnju hardvera i softvera, telekomunikacija, trgovinu na veliko i malo i biotehnologiju. On ne obuhvata
finansijske kompanije. Indeks se izraunava po neto izmenjenoj metodologiji ponderisanja trinom
kapitalizacijom. Bazna vrednost indeksa je 125. Da bi akcija bila ukljuena u ovaj indeks, potrebno je da ispuni
itav niz uslova, kao to su: da se nalaz na listingu NASDAQ-a, da se radi o akciji nefinansijske kompanije koja
nije u postupku likvidacije, da je dnevni obim trgovine na NASDAQ-u najmanje 20.000 akcija itd.

NASDAQ-ov finansijski indeks 100 obuhvata 100 najveih SAD i meunarodnih finansijskih organizacija koje
se nalaze na listingu NASDAQ-a. U sastav indeksa ulaze akcije banaka i tedionica i povezanih holding
kompanija, brokersko-dilerske kue, investicione kompanije i kompanije koje pruaju finansijske usluge. Bazna
vrednost indeksa je 250.

NASDAQ-ov kompozitni indeks meri sve SAD i meunarodne obine akcije koje se nalaze na listingu
NASDAQ-a. Obuhvata akcije preko 4.000 kompanija. Bazna vrednost je 100.

NASDAQ-ov kompozitni indeks nacionalnog trita je subindeks NASDAQ-ovog kompozitnog indeksa i ine
ga akcije svih kompanija koje su ukljuene u NASDAQ-ov kompozitni indeks, a koje se nalaze na listingu
NASDAQ-ovog nacionalnog trita povezanog sa NASDAQ-ovim tritem akcija. Bazna vrednost je 100.

NASDAQ-ov indeks banaka ukljuuje sve vrste banaka, tedionica i povezanih holding kompanija, koje
obavljaju funkcije sline funkcijama banaka. Bazna vrednost indeksa je 100.

NASDAQ-ov indeks biotehnologije obuhvata kompanije koje su klasifikovane shodno sistemu globalne
klasifikacije Financial Times-a kao biotehnoloke ili farmaceutske. Izraunava se na osnovu neto izmenjene
metodologije trine kapitalizacije. Bazna vrednost indeksa je 200.
Finansijska trita
65
www.puskice.org
NASDAQ-ov raunarski indeks obuhvata kompanije koje se bave proizvodnjom hardvera i softvera, kao i
kompanije koje se bave proizvodnjom raunara, kancelarijske opreme i elektronskih komponenti. Bazna
vrednost je 200.

NASDAQ-ov industrijski indeks obuhvata kompanije koje nisu klasifikovane ni u jednu drugu vrstu indeksa
(kompanije iz poljoprivrede, rudarstva, graevinarstva, trgovine na veliko i malo, usluga, zdravstva i dr.) Bazna
vrednost indeksa je 100.

NASDAQ-ov indeks nacionalnog trita je subindeks NASDAQ-ovog industrijskog indeksa i sastoji se od svih
kompanije koje su ukljuene u NASDAQ-ov industrijski indeks, a koje se nalaze na listingu NASDAQ-ovog
nacionalnog trita vezanog za NASDAQ-ovo trite akcija. Bazna vrednost je 100.

NASDAQ-ov indeks osiguranja obuhvata sve vrste osiguravajuih kompanija, a bazna vrednost indeksa je 100.

NASDAQ-ov indeks za preostali finansijski sektor obuhvata kreditne agencije, brokere, berze i dilere,
kompanije za promet nekretnina i holding investicione kompanije. Bazna vrednost je 100.

NASDAQ-ov indeks telekomunikacija obuhvata hartije svih vrsta telekomunikacionih kompanija. Bazna
vrednost je 200.

NASDAQ-ov indeks transporta obuhvata hartije svih vrsta transportnih kompanija, ukljuujui eleznike
kompanije, kompanije za kamionski prevoz, aviokompanije i dr. Bazna vrednost indeksa je 100.

NASDAQ-ov drutveni indeks je indeks ponderisan trinom vrednou koji odraava performansu najveih
SAD korporacija na listingu NASDAQ-a u kljunim delatnostima (tehnologija, finansije i telekomunikacije).

Svi indeksi NASDAQ-a, izuzev NASDAQ-ovog indeksa 100, ponderisani su trinom vrednou.
Reprezentativnost svake hartije u indeksu je proporcionalna poslednjoj prodajnoj ceni pomnoenoj brojem
izloenih akcija u odnosu na ukupnu trinu vrednost indeksa.

4.2.4.Indeksi Financial Times-a
Kretanje cena akcija na londonskoj berzi prati specijalizovani list Financial Times. Ovi indeksi su ujedno i jedni
od najpoznatijih indeksa u svetu. Financial Times je konstruisao veliki broj indeksa, od kojih su najpoznatiji:
FT indeks za 30 akcija
FT indeks za 100 akcija
FT indeks svih akcija i
FT aktuarski indeks

Financial Times za 30 akcija prati akcije 30 najsnanijih kompanija iz Velike Britanije, uzimajui 100 kao
bazni koeficijent. Svaka promena ovih indeksa ima veliki uticaj na raspoloenje na berzama.
Financial Times indeks za 100 akcija je ustanovljen sa baznim koeficijentom 1000. On prati kretanje cena 100
najveih kompanija u Velikoj Britaniji. Mada se radi o ritanskom indeksu, est od prvih deset kompanija ima
vie od 50% poslovanja na meunarodnom tritu. Posebno je znaajan jer je londonska berza poslednja berza
koja se zatvara pre otvaranja berzi u SAD, tako da su dnevne transakcije objavljene na njoj veoma znaajne za
poetak trgovine u SAD.
Financial Times indeks svih akcija prati kretanje svih akcija koje se kotiraju na londonskoj berzi.
Finansijska trita
66
www.puskice.org
Financial Times aktuarski indeks koriste investitori za lake praenje portfolia hartija od vrednosti. On prati
promene cena za preko 700 akcija, a uee kompanija je srazmerno njihovoj veliini. To znai da promene u
ceni akcija veih kompanija imaju vei uticaj na promenu indeksa nego promene u ceni akcija manjih
kompanija.
Postoje i Financial Times Eurofirst indeksi, koji su namenjeni investitorima koji ele na investiraju u Evropi.
Oni su kreirani, pre svega, da bi omoguili trgovinu fjuersima i opcijama, odnosno oni omoguavaju
investitorima da snize rizik, poveavaju prinos i restrukturiraju portfolie akcija na njih. Financial Times
Eurofirst indeksi se koriste jer bolje pokrivaju trita akcija u Evropi. Njihovoj veoj primeni doprinosi i
injenica da se za njihovo izraunavanje koristi jasna metodologija. Najznaajniji indeksi ove grupe su FTE
indeks 80 i indeks 100.

4.2.5.Nikkei indeksi
Najznaajniji i najee korien Nikkei indeks u Japanu je Nikkei 225 ili Nikkei proseni indeks. Tokijska
berza izraunava prosek u svakom trenutku. Ovo je indeks cena akcija koji se najdue iskazuje u Japanu. Nikkei
225 je prosek cena akcija koji je usklaen Dow Jones-ovim metodom, koji je pogodan za praenje nivoa trita i
promena na njemu. Indeks ini 225 akcija kojima se aktivno trguje u okviru prvog odeljka tokijske berze i koje
se zbog svoje likvidnosti smatraju reprezentativnim. Ove akcije odraavaju trenutne trendove na tritu. Akcije
koje ulaze u sastav indeksa se proveravaju svake godine i one sa relativno niskom likvidnou se zamenjuju
visoko likvidnim akcijama. Akcije se iskljuuju iz indeksa i u sluaju likvidacije, merdera ili akvizicije sa
drugom kompanijom i delistinga ili pomeranja iz prvog u drugi odeljak berze. Pri tome, ako jedna ili vei broj
akcija budu iskljuene iz indeksa, njihovo mesto se mora popuniti istim brojem akcija iz prioritetnih delatnosti.
Nikkei 225 je znaajan s obzirom da je tokijska berza prva velika berza koja se otvara nakon zatvaranja berzi u
SAD. esto reakcija Nikkei 225 odraava ono to se desilo na SAD berzama. Zbog toga se ovaj indeks prati u
celom svetu.
Pored Nikkei indeksa, postoje i indeksi Nikkei stila. Radi se o indeksima koji su kreirani kao reper za procenu
performanse investiranja u akcije od strane razliitih menadera fondova. Indeksi Nikkei stila predstavljaju
ponderisani prosek akcija koje se nalaze na listingu prvog odeljka tokijske berze (kao ponder se koristi trina
vrednost). Akcije se ukljuuju u indeks zavisno od svoje ukupne trine vrednosti, odnosa cene i
knjigovodstvene vrednosti, prinosa na akcije i reinvestiranja dividende.

4.2.6.Indeksi tokijske berze
TOPIX je kompozitni indeks svih obinih akcija na listingu prvog odeljka tokijske berze. Indeks je u osnovi
mera promena ukupne trine vrednosti obinih akcija tokijske berze. Osnova indeksa je ukupna trina
vrednost akcija i izraunava se mnoenjem broa akcija na listingu njihovom cenom.
TOPIX je odraavao rast trita u odnosu na ukupnu vrednost trita od 100. Investitori su mogli jako da
razlikuju indeks od realnih cena akcija. Ponderisan je brojem akcija, tako da promene cene akcije veih firmi,
imaju vei uticaj na indeks od ekvivalentnih promena cena manjih firmi. Ukljuivanjem akcija prvog odeljka u
ideks, TOPIX je eliminisao problem uzorka, odnosno nemogunosti reprezentovanja stvarnih promena na
tritu kada se indeks zasniva na uzorku akcija.
TOPIX ukazuje na trend cena ukupnog prvog odeljka kroz promene u trinoj vrednosti.
Karekteristike TOPIX-a su:
razumljivost (ukljuuje sve akcije na listingu, a ne uzorke, tj. akcije najveih kompanija)
ponderisanost
raspoloivost (objavljuje se svakih 60 sekundi putem informacionog sistema berze, a preko mree se
dostavlja svim berzama u svetu)
ima najadekvatniji reper (TOPIX je najadekvatniji reper za procenu performanse portfolia)
Finansijska trita
67
www.puskice.org
4.2.7.Indeksi pariske berze
Pariska berza, odnosno njena posebna komisija, utvruje i objavljuje vei broj indeksa, od kojih su
najznaajniji:
CAC40
SBF120
SBF250
MIDCAC
Indeks Drugog trita
Indeks Novog trita

CAC40 se izraunava na osnovu uzorka koga ini 40 akcija francuskih firmi koje se nalaze na listingu berze.
Akcije se biraju na osnovu veliine (moraju biti akcije sa najveom trinom kapitalizacijom) i likvidnosti.
SBF120 obuhvata 120 akcija francuskih firmi i smatra se referentnim za fondove na indekse i za merenje
performanse upravljanja akcijama u Francuskoj. Ovaj indeks ukljuuje i akcije ukljuene u indeks CAC40.
Akcije se biraju u uzorak na osnovu etiri kriterijuma: dnevne vrednosti trgovine, broja dnevnih trgovina,
dnevnog prometa i razlike izmeu cene ponude i tranje.
SBF250 je opti indeks koji odraava trendove na ukupnom francuskom tritu hartija, kao i u pojedinim
delatnostima. U njega su automatski ukljuene akcije koje ulaze u sastav indeksa SBF120. On se smatra gotovo
idealnim reperom za procenu dugorone performanse fondova koji investiraju u francuske akcije. U sastav ovog
indeksa ulaze akcije kojima se trguje i na Prvom i na Drugom tritu. Prilikom izbora akcija koje e biti
ukljuene u indeks, komisija odluuje o tome koliko treba da iznosi trina kapitalizacija za svaki od 12
privrednih sektora, kao i o tome ta se smatra regularnim trgovanjem.
MIDCAC je indeks koji je konstruisan kako bi pratio kretanje cena akcija sa srednjom trinom kapitalizacijom
i na taj nain odgovorio potrebi francuskih i meunarodnih menadera fondova da diversifikuje svoje portfolie.
Ovaj indeks nije zasnovan na prethodno pomenutim indeksima, mada pojedine akcije koje ulaze u sastav
prethodnih indeksa, mogu biti ukljuene u njega. Indeks obuhvata 100 akcija francuskih firmi koje se nalaze na
listingu Prvog ili Drugog trita berze, a koje imaju srednju trinu kapitalizaciju i kojima se trguje manje od
175 dana.
Indeks Drugog trita je indeks koji prati promene samo na Drugom tritu berze. Broj akcija u uzorku varira,
jer se nastoji da indeks odrazi razvoj trita. Da bi se obezbedila reprezentativnost ovog indeksa, u uzorak akcija
se ukljuuju sve akcije koje se nalaze na listingu Drugog trita berze, izuzev onih koji ine manje od 0,07%
ukupne trine kapitalizacije, kojima se trguje due od 175 dana godinje i iji je promet manji od nivoa koji
utvrdi komisija berze.
Indeks Novog trita je indeks ponderisan trinom kapitalizacijom akcija kojima se trguje na tzv. Novom
tritu, koje je deo Euronext pariske berze. Ovaj indeks ukazuje na opte trendove svih hartija na Novom tritu,
odnosno on predstavlja indeks svih akcija.

4.2.8.Drugi znaajni berzanski indeksi
Postoji veliki broj drugih znaajnih berzanskih indeksa, koje osim pojedinih berzi, objavljuju i firme
specijalizovane za rejting i praenje kretanja na berzama. Neki od njih su:
Indeksi amerike berze-amerika berza objavljuje dnevne indekse svih akcija koje se na njoj kotiraju, kao i
etiri posebna indeksa za finansije, transport, javne slube i industriju. Dnevna promena cena akcije se
ponderie njenom trinom vrednou u procentu od ukupne trine vrednosti svih akcija. Dakle, dnevna
promena cene svake akcije utie na dnevnu promenu indeksa zavisno od trine vrednosti kompanije. Na nivo
indeksa ne utie cepanje akcija, isplata dividende u akcijama, prekidi u trgovanju, novi listing, dodatne emisije,
kao ni suspendovanje akcije.
Finansijska trita
68
www.puskice.org
Indeksi berze u Hong Kongu se nazivaju Hang Seng indeksima i predstavlja meru hongkonke berze. Danas u
sastav indeksa ulaze akcije 33 kompanije koje imaju uee od 70% u ukupnoj trinoj kapitalizaciji berze.
Hang Seng indeksi su znaajni jer predstavljaju indekse pacifike regije. Oni su znaajni za SAD jer se berza u
Hong Kongu zatvara pre nego to se otvore berze u SAD, tako da esto otvaranje SAD berzi moe odraziti
transakcije na hongkonkoj i drugim azijskim berzama koje su se r u toku nekoliko prethodnih sati.

Indeksi Value Line-a su indeksi jedne od napoznatijih rejting agencija u svetu, koja ima za cilj da aurno i
nezavisno prua informacije iroj investicionoj javnosti. Value Line objavljuje vie od 12 publikacija, pri emu
je najpoznatiji The Value Line Investment Survey, koji prua informacije o oko 1.700 akcija, iz vie od 90
delatnosti na razliitim tritima. Value Line utvruje i Value Line aritmetiki indeks i Value Line kompozitni
indeks. Value Line objavljuje svoj aritmetiki indeks, kako bi odgovorila na potrebu pretplatnika i investitora.
Ovaj indeks je jednako ponderisan. Aritmetiki indeks se rauna na taj nain to se izraunava racio svake
promene cene akcija. Nakon ovoga se svi dobijeni raciji meusobno mnoe i nakon toga dele ukupnim brojem
akcija. Da bi se dobio procenat promene cene od ovog broja treba odbiti jedinicu i zatim ovako dobijeni broj
pomnoiti sa 100. Kompozitni indeks Value Line-a pretpostavlja da je jednaka suma novca investirana u svaku
akciju. Nakon ovoga se svakog dana za sve akcije utvruje geometrijska sredina, prinosi od ulaganja u akcije i
zbog toga se indeks esto naziva geometrijskim indeksom Value Line-a. injenica na geometrijski indeks Value
Line-a obuhvata veliki broj akcija koje se jednako ponderiu, ini ga veoma reprezentativnim za tipian
portfolio investitora.

Russell-ovi indeksi su indeksi investicione grupe Russell. Ova grupa prati 21 indeks SAD akcija, koji su
ponderisani i ukljuuju samo obine akcije SAD korporacija kojima se trguje iskljuivo na teritoriji SAD. Svi
indeksi su subindeksi Russell-ovog indeksa 3000 koji predstavlja oko 98% SAD trita akcija. Kljuni Russell-
ovi indeksi su:
Russell-ov indeks vrednosti 1000
Russell-ov indeks rasta 1000
Russell-ov indeks 2000
Russell-ov indeks rasta 2000
Russell-ov indeks 2500
Russell-ov indeks vrednosti 2500
Russell-ov indeks rasta 2500
Russell-ov indeks 3000
Russell-ov indeks rasta 2000

Russell-ov indeks 1000 predstavlja indeks koji obuhvata 1.000 najveih SAD korporacija sa najveom
trinom kapitalizacijom, koji se ponovo utvruje godinje, kako bi se obezbedilo da uvek meri konzistentno i
objektivno akcije najvee kapitalizacije. On meri performansu akcija 1.000 najveih korporacija koje su
ukljuene u Russell-ov indeks 3000 (predstavlja oko 92% ukupne trine kapitalizacije ovog indeksa).

Indeksi Morgan Stanley korporacije su najee korieni kao reper od strane globalnih portfolio menadera
(npr. preko 90% meunarodnih institucionalnih investitora u akcije u SAD je koristilo ove indekse). Ovi indeksi
vre procene i za sline akcije u Aziji. U Evropi, indeksi Morgan Stanley-a omoguavaju menaderima fondova
da uporede svoje holdinge u odnosu na druge indekse. Morgan Stanley koristi konzistentan i transparentan
nain za konstruisanje indeksa i primenjuje metodologiju koja obezbeuje aurno industrijske grupe i trine
kapitalizacije svake zemlje. Morgan Stanley objavljuje veliki broj indeksa akcija i obveznica. On izraunava
vie od 11.000 standardnih dnevnih indeksa akcija i vie od 800 indeksa akcija u realnom vremenu.

Finansijska trita
69
www.puskice.org
5.TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI
5.1.Nastanak, razvoj i karakteristike trita izvedenih hartija od vrednosti
Na tritu izvedenih hartija se naelno trguje svim izvedenim hartijama od vrednosti. Najvei znaaj ima
trgovima fjuersima i opcijama. Trgovina ovim hartijama je najrasprostranjenija i standardizovana, zbog ega
se njima esto trguje na posebnim terminskim tritima, dok ostalim izvedenim hartijama od vrednosti
uglavnom trguje u okviru postojeih trita.
Trgovina i fjuersima i opcijama datira od davnina. Trita fjuersa su nastala razvojem terminskih trita, iji
poeci datiraju iz srednjevekovne trgovine u kojoj su trgovci esto ugovarali odloenu isporuku robe po
unapred utvrenim cenama. Savremena trita fjuersa nastaju sa nastankom ikake opcione berze, koja je
nastala usled potrebe reavanja problema u trgovini itaricama i omoguavanja njihove prodaje na neki termin u
budunosti, po prethodno utvrenoj ceni. Tokom vremena na ikakoj berzi dolazi i do trgovine drugom vrstom
robe i hartijama od vrednosti, tako da ona danas predstavlja drugu po veliini berzu fjuersa u svetu. Kada su
1971. godine privrede velikih zapadnoevropskih zemalja uvele fluktuirajui valutni kurs, dolazi do uvoenja
fjuersa na strane valute. 1975. godine je uveden prvi fjuers na kamatnu stopu. 1976. Meunarodni monetarni
fond je uveo prvi fjuers na dravnu hartiju i blagajniki zapis SAD sa rokom od 90 dana. 1977. godine ikaka
opciona berza je lansirala fjuers na dravne obveznice, koji je postao najuspeniji ugovor svih vremana. 1980.-
ih se javljaju fjuersi na indekse akcija. Prvi fjuers na indeks akcija se pojavio u Kanzas Sitiju i odnosio se na
indeks Value Line-a. Slino fjuersima, i nastanak opcija u savremenom smislu rei vezuje se za XIX vek, kada
su ponuene kupovne i prodajne opcije na akcije. Zna se samo da su opcije koriene na tetu ugovorne strane i
da se trgovina karakterisala korupcijom. 1973. godine ikaka berza kao najvea berza fjuersa u svetu, formira
ikaku opcionu berzu.
Izmeu promptnog i terminskog trita fjuersa i opcija, postoje izvesne slinosti. I fjuersi i opcije se
odnose na akcije i obveznice koje su predmet trgovine na promptnog tritu. Cene fjuersa i opcija su vezane za
cene osnovnih hartija na koje se odnose preko nekoliko mehanizama, i to: arbitrae i zakona jedne cene,
mehanizma skladitenja i mehanizma isporuke i saldiranja.
Uloga trita fjuersa i opcija se ogleda u upravljanju rizikom, otkrivanju cene, poslovnim prednostima, veoj
trinoj efikasnosti i pekulaciji. Opcije i fjuersi se mogu koristiti za snienje ili poveanje rizika investiranja u
promptne hartije. Trita fjuersa su znaajno sredstvo pribavljanja informacija o oekivanjima investitorima u
pogledu buduih cena (spot). Trita opcija ne pruaju direktna predvianja o buduim spot cenama, ali pruaju
informacije o promenljivosti i riziku osnovne hartije. Trita fjuersa i opcija pruaju odreeni broj poslovnih
prednosti, kao to su: nii transakcioni trokovi zbog niih provizija, vea likvidnost zbog sposobnosti
apsorbovanja velikih transakcija bez znaajne promene cene i laka prodaja na prazno. Trita fjuersa i opcija
pruaju alternativno sredstvo za pekulisanje (umesto pekulisanja osnovnom hartijom).

5.1.1.Karakteristike trita fjuersa
Osnovnim karakteristikama trita fjuersa bi se mogle smatrati: standardizovanost predmeta trgovine,
preteno berzanska regulisanost, trgovci fjuersima i margine (mare).
Na tritu fjuersa se trguje fjuers ugovorima, koji su standardizovani u pogledu veliine, jedinice kotacije,
minimalne fluktuacije cene, kvaliteta hartije za isporuku uslova i datuma isporuke.
Standardizacija fjuersa je i uslovila da se trgovina njima preteno odvija na berzi, a manje na vanberzanskom
tritu. Fjuersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga ine
lanovi. Jedna od najznaajnijih stalnih aktivnosti berze fjuersa je da identifikuje nove i korisne fjuers
ugovore. Trgovina fjuersima na inostrane hartije, takoe, omoguava gotovo dvadesetetvoroasovnu trgovinu
odreenim ugovorima. U SAD najvea berza je ilaka opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine
Finansijska trita
70
www.puskice.org
uestvuje sa preko 40%, slede ikaka merkantilna berza (preko 30%), njujorka merkantilna berza (fjuersi na
energente), robna berza u Nju Jorku (COMEX) (fjuersi na plemenite metale).
Svaka berza fjuersa utvruje zahteve u pogledu minimalne finansijske odgovornosti lanova, a u pojedinim
sluajevima se moe i ograniiti broj ugovora koji moe posedovati pojedinani trgovac.
Trgovina na berzi se moe odvijati na klasian nain, odnosno aukcijski ili elektronski. Elektronsko
trgovanje znai da se nalozi uparuju unoenjem podataka u raunar i prenoenjem u sistem.
Trgovina fjuersima je u najveoj meri regulisana u SAD, i to na tri nivoa: preko klirinkih kua i berzi, preko
nacionalne asocijacije fjuersa i preko komisije za trgovinu robnim fjuersima, kao dravne agencije.
Regulacija ima za cilj da obezbedi pravinu trgovinu postojeim i novim fjuersima.
Trgovci fjuersima se mogu klasifikovati na vie naina. Prema optoj klasifikaciji, svi trgovci fjuersima mogu
biti trgovci fjuersima na parketu ili trgovci fjuersima van parketa.
Trgovci fjuersima naparketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati nezavisno izvravajui trgovinu
za druge pojedince ili institucije, ali mogu istupati i kao predstavnici velike brokerske kue. Brokeri ostvaruju
zaradu naplatom provizije za svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju u svoje ime i za svoj
raun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u cnei. Njihova trgovina obezbeuje likvidnost. Ovi trgovci
polaze od odreenog nivoa rizika i dobijaju naknadu za svoju vetinu u trgovini fjuersima.
Trgovci fjuersima na parketu se dele na: hederse, pekulante, sprederse i arbitraere. Hedersi dre
poziciju na promptnom tritu, pri emu mogu posedovati hartiju ili planirati kupovinu ili prodaju hartije u
budunosti. Oni ulaze u fjuers zauzimajui poziciju koja je suprotna poziciji na promptnom tritu, kako bi
snizili rizik kome su izloeni. pekulanti nastoje da ostvare profit po osnovu pogaanja pravca kretanja cena na
tritu. pekulanti obuhvataju, kako lokalne trgovce, tako i pojedince i institucije van berzanskog parketa. Oni
igraju znaajnu ulogu na tritu kroz obezbeenje likvidnosti koja omoguava snienje rizika. Oni koriste
razliku u ceni fjuersa (spread), kako bi pekulisali na niskom nivou rizika. Arbitraeri nastoje da ostvare
profit po osnovu razlike u cenama identinih promptnih i fjuers pozicija. Oni ulaze na trite i izvravaju
trgovinu kada cene izau iz odreenog okvira, nastojei da cene vrate nazad u dati okvir.
Trgovci fjuersima na parketu se mogu klasifikovati i prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi.
Postoje tri trgovinska stila:
skalpiranje
dnevno trgovanje
trgovanje pozicijom
Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni retko dre svoje pozicije due
od nekoliko minuta. Oni trguju na osnovu svoje vetine da osete pravac u kome e se kretati cene na kratak rok i
kupovinom od javnosti po ceni tranje i prodajui javnosti po ceni ponude. Oni su neprestano svesni velikih
priliva naloga i kratkoronih trendova. Zbog toga to posluju uz veoma niske transakcione trokove, oni mogu
ostvariti profit na osnovu malih promena u ugovornim cenama.
Dnevni trgovci dre svoje pozicije ne due od jednog trgovinskog dana. I oni nastoje da ostvare profit na
osnovu kratkoronih promena cena.
Trgovci pozicijama dre otvorenim svoje transakcije mnogo due od skalpera i dnevnih trgovaca. Veruju da
mogu ostvariti profit na taj nain to e ekati da doe do velikih promena cena na tritu.
Pored ovih trgovaca, postoji veliki broj pojedinaca koji trguju van berzanskog parketa, a koji koriste iste
tehnike.
Lice koje ulazi u fjuers ugovor mora uplatiti iznos koji se naziva marginom ili marom na raun kod brokera
(inicijalna mara). Broker koristi maru za osiguranje pozicije pojedinca u sluaju gubitaka. Berza utvruje
minimalnu maru, s tim to broker moe zahtevati i veu maru ako je zabrinut u pogledu finansijske situacije
pojedinca za ije je gubitke odgovoran. Broker mora deponovati mare kod klirinke kue. Dobri klijenti
brokera esto kao maru daju dravne hartije od vrednosti, na koje im brokeri plaaju kamatnu stopu trita
novca.
Finansijska trita
71
www.puskice.org
Inicijalna mara ne predstavlja plaanje koje se mora izvriti da bi se ulo u fjuers ugovor, ve je obezbeenje
koje se plaa po izvrenju ugovora. Postoji i mara za odravanje, koja predstavlja minimalni iznos koji treba
da stoji na raunu mare i slui za obezbeenje pozicije klijenta u sluaju promene cena na njegovu tetu.

5.1.2.Karakteristike trita opcija
Trite opcija karakterie: standardizovanost predmeta trgovine, preteno berzansko trgovanje, regulisanost i
trgovci opcijama.
Opcijama se trguje i berzanski i vanberzanski, pri emu se vei deo trgovine odvija preko berzi. Berze opcija
su nastale usled nepostojanja standardizacije i likvidnosti vanberzanskih opcija. Danas se opcijama trguje na
nekoliko berzi u SAD. ikaka opciona berza je jedina berza koja je iskljuivo usmerena na trgovinu opcijama,
dok se na drugim berzama, pored opcija, trguje i akcijama. Pored ove, znaajne berze opcija u SAD, su
filadelfijska, amerika i pacifika. Berze opcija ograniavaju poziciju koja definie maksimalan broj opcija koji
investitor moe posedovati u smislu dranja jedne strane na tritu. Berza opcija objavljuje ogranienje pozicije
za svaku akciju.
Trgovina opcijama je obino regulisana na nivou drave, berze i klirinke kue.
Berza opcija je pravno lice iji su lanovi pojedinci i firme. Svaki lan ima ovlaenje za trgovinu opcijama.
Trgovci opcijama se mogu podeliti na trgovce koji trguju na berzanskom parketu i van njega. Trgovci na
berzanskom parketu se mogu klasifikovati na razliite naine. Tako se u SAD trgovci opcijama razlikuju
zavisno od toga da li se koristi sistem konkurentskog trita ili sistem specijalista i registrovanih trgovaca. Po
sistemu konkurentskog trita koji primenjuju ikaka i pacifika opciona berza, trgovci na berzanskom parketu
su: market mejkeri (kreatori trita), brokeri na parketu i slubenik zaduen za knjigu naloga.
Svako lice koje je kupilo mesto na berzi moe biti ili market mejker ili broker na parketu.
Market mejker je odgovoran za zadovoljenje tranje za opcijama. To znai da u sluaju da neko eli da kupi
(proda) opciju, a niko ne eli da je proda (kupi), market mejker vri prodaju (kupovinu). Ovaj sistem prua
privatnom investitoru mogunost kupovine odreene opcije, kada ne postoje prodavci spremni da istu prodaju,
odnosno mogunost kasnije prodaje kupljene opcije kada ne postoji kupac. Sistem omoguava trenutno
izvrenje trgovine. Da bi opstao, market mejker mora ostvariti profit na bazi razlike u ceni. Jedan od naina na
koji on ovo moe ostvariti je kotiranje cene ponude i cene tranje, pri emu je cena ponude maksimalna cena
koju je kreator trita spreman da prihvati. Berza ograniava maksimalnu razliku izmeu cene ponude i cene
tranje, koja se naziva razlikom u ceni. Market mejkeri se mogu svrstati u tri grupe: skalpere, trgovce pozicijom
i trgovce koji koriste razlike u ceni. Skalperi nastoje da kupe po ceni tranje i prodaju po ceni ponude, pre nego
to cena padne ili nakon to cena neznatno poraste, a pozicije dre svega nekoliko minuta. Trgovci pozicijom
posluju na slian nain, s tim to neto due dre pozicije. Trgovci razlikom u ceni obuhvataju i pojedine
skalpere i trgovce pozicijom. Oni kupuju jednu opciju i prodaju drugu nadajui se da e ostvariti mali profit uz
nizak rizik.
Brokeri na parketu predstavljaju takvu grupu trgovaca opcijama koji trguju za raun drugih brokerskih kua
ili onih koji nisu lanovi berzei ostvaruje ili fiksnu zaradu ili proviziju za svaki izvren nalog. Za brokera nije
vano da li se oekuje porast ili pad cene, ve on nastoji da postigne najbolju cenu za nalogodavca.
Slubenik zaduen za knjigu naloga predstavlja lice koje jezaposleno na berzi. Ovaj trgovac deluje tako to
kada mu stigne nalog za kupovinu ili prodaju od brokera na parketu, isti unosi u raunar zajedno sa svim drugim
nalozima iste vrste, i ukoliko je mogue, uparuje naloge, odnosno izvrava ih.





Finansijska trita
72
www.puskice.org
5.2.Mehanizam trgovine fjuersima i opcijama
5.2.1.Mehanizam trgovine fjuersima
Pre nego to plasira nalog za trgovinu fjuersima, pojedinac mora otvoriti raun kod brokera. Kada se govori o
mehanizmu trgovine fjuersima misli se na: davanje naloga, ulogu klirinke kue, limite dnevnih cena i
obustavljanje trgovine, dnevno saldiranje i isporuku, kao i gotovinsko saldiranje.
Davanje naloga-pojedinac moe dati nekoliko vrsta naloga. Najee se daju stop nalozi, nalozi sa limitiranom
cenom, nalozi do opoziva i dnevni nalozi. Kada investitor da nalog, broker telefonom obavetava mesto na
kome se trguje na berzanskom parketu i prosleuje nalog brokeru firme na parketu. Broker na parketu odlazi do
mesta na kome se trguje fjuersom. U SAD se ponuda i tranja mogu saoptavati korienjem odreenih
znakova i rei (tzv. otvorena buka). Kada se nalog izvri, informacija tome se vraa nazad, automatski do
sedita brokera, dok za to vreme broker telefonom kontaktira klijenta i trai od njega da potvrdi trgovinu.
Veina berzi fjuersa koristi potpuno automatizovan sistem, tako da se ponude i tranje prihvataju posredstvom
raunara, a trgovina se izvrava van parketa.
Investitor moe dati nekoliko vrsta naloga: nalog pod najpovoljnijim uslovima, nalog sa limitiranom cenom,
stop nalog, stop limit nalog, nalog za izvrenje ako je dostignuta odreena cena, alternativni nalog, skala
nalog, kontigentni nalog i spread nalog.
Nalog pod najpovoljnijim uslovima je nalog kojim se brokeru nalae da ue u poziciju po fjuersu to je bre
mogue po preovladavajuoj ceni.
Nalog sa limitiranom cenom je nalog u kome klijent ograniava cenu po kojoj broker moe zauzeti poziciju po
fjuersu.
Stop nalog je nalog kojim klijent nalae brokeru da obavi trgovinu po bilo kojoj ceni nakon to su cene na
tritu dostigle odreeni nivo. Za razliku od naloga sa limitiranom cenom, stop nalog e sigurno biti izvren
nakon to je dostignuta stop cena. Ovaj nalog se koristi za ogranienje gubitaka, ouvanje profita i zauzimanje
novih pozicija.
Stop limit nalog je slian stop nalogu u smislu da nalae brokeru da zauzme poziciju nakon to trina cena
dostigne odreeni nivo. Za raziku od stop naloga, ovaj nalog ne omoguava izvrenje naloga po bilo kojoj ceni
kada je jednom dostignut stop nivo, ve odreuje limitiranu cenu transakcije. Limitirana cena moe ali ne mora
biti jednaka stop ceni.
Nalog za izvrenje ako je dostignuta odreena cena je nalog kojim se nalae brokeru da obavi trgovinu po bilo
kojoj ceni koju moe dobiti, kada je jednom trina cena dostigla odreeni nivo. Ovaj nalog obino koriste
tehniki analitiari koji veruju da e trine cene dostii ekstremni nivo cene pre nego to doe do kretanja u
suprotnom pravcu i koji ele da trguju im se ta cena dostigne.
Alternativni nalog daje klijent koji eli da d dva naloga, pri emu eli da samo jedan od njih bude izvren. Na
ovaj nain on ograniava potencijalni profit ili gubitak.
Skala nalog je nalog koji daje trgovac koji eli da ue ili da neutralie poziciju ukoliko doe do rasta ili pada
cena na tritu.
Kontigentni nalog je nalog brokeru da zauzme odreenu poziciju ako cena drugog ugovora dostigne odreeni
nivo.
Spread nalog jenalog brokeru da zauzme spread poziciju koja se sastoji od suprotnih pozicija po slinim
ugovorima.
Uloga klirinke kue-svaka berza ima svoju bezavisnu klirinku kuu. Klirinka kua je posrednik i garant
svake trgovine. Prva klirinka kua je osnovana 1925. godine pri ikakoj opcionoj berzi. Ona je nezavisna
korporacija, a njeni akcionari su njene klirinke firme lanice. Svaka firma odrava raun mare kod klirinke
kue i mora ispuniti minimalne standarde finansijske odgovornosti. Klirinka kua preuzima ulogu posrednika
po svakoj transakciji.
Limiti dnevnih cena i obustavljanje trgovine-tokom trgovine dnevne cene neprekidno fluktuiraju, ali veliki
broj ugovora ima limite u smislu maksimalne promene dnevne cene. Ako ugovorna cena pree, dostigne gornji
Finansijska trita
73
www.puskice.org
limit, za trite se kae da je limitirano navie. Ako se cena pomeri ka donjem limitu, za trite se kae da je
limitirano nanie. Svako ovakvo pomeranje navie ili nanie se naziva limitiranim pomeranjem. Nijedna
transakcija iznad ili ispod limitirane cene nije dozvoljena.
Dnevno saldiranje je uz upotrebu mare jedan od naina na koji klirinka kua osigurava opstanak. Za svaki
ugovor postoji i inicijalna i mara za odravanje. Inicijalna mara je iznos koji se mora deponovati na dan
otvaranja transakcije, dok je mara za odravanje iznos koji se nakon toga mora dnevno odravati. Dnevno
saldiranje predstavlja bitnu karakteristiku trita fjuersa. Kroz dnevni obraun kredita i trokova usled promene
cene, obezbeuje se integritet trita, jer su veliki gubici pokriveni u kratkom vremenu, ime se izbegava
mogunost da onaj ko poseduje poziciju sa gubitkom, ne bude u stanju da pokrije gubitak. Tgovanje fjuers
ugovorima uz sistem dnevnog usklaivanja ima nekoliko oiglednih dobrih strana. Prvo, strana koja ulazi u
fjuers ugovor ne mora da brine o kreditnoj sposobnosti druge ugovorne strane, zbog toga to klirinka kua
mora ispuniti obaveze druge strane. Klirinka kua u ovu svrhu odrava rezerve. Drugo, kako se gubici plaaju
onako kako nastaju, klirinka kua prati svaku stranu koja trpi velike gubitke i iskljuuje ovu stranu iz ugovora,
ako ona ne moe da izvri plaanja. Tree, po sistemu dnevnog usklaivanja lako je izai iz ugovora.
Isporuka i novano saldiranje-berza utvruje uslove isporuke i njenu proceduru. Berza takoe utvruje koliko
e datum isteka biti daleko u budunosti.
Pojedini fjuers ugovori ne zahtevaju da osnovna hartija stvarno bude isporuena o isteku ugovora. Ovi ugovori
se nazivaju ugovorima sa novanim saldiranjem. Veina finansijskih fjuersa bez novanog saldranja
dozvoljava isporuku bilo kog dana u toku meseca isporuke.

5.2.2.Mehanizam trgovine opcijama
Mehanizam trgovine opcijama se odnosi na davanje naloga na otvaranju, ulogu klirinke kue, davanje naloga
na zatvaranju i izvrenje opcije.
Davanje naloga na otvaranju-pojedinac koji eli da trguje opcijama mora prvo otvoriti raun kod brokerske
kue. On daje brokeru nalog za kupovinu ili prodaju odreene opcije.
Investitor najee daje sledee vrste naloga, i to: nalog pod najpovoljnijim uslovima, nalog sa limitiranom
cenom, stop nalog, nalog sve ili nita i nalog sve ili nita po istoj ceni.
Nalog pod najpovoljnijim uslovima znai da je broker duan da kupi (proda) po najpovoljnijoj ceni u datom
trenutku. U nalogu sa limitiranom cenom se daje najvia cena po kojoj se opcija moe kupiti ili najnia po kojoj
se moe prodati, pri emu ovaj nalog moe biti ili dnevni ili nalog do opoziva. Stop nalogom se precizira nia
cena od tekue, tako da kada trina cena padne na nivo utvrene cene, broker prodaje opciju po najboljoj ceni
u trenutku.
Nalog sve ili nita omoguava brokeru da izvri jedan deo naloga po jednoj ceni, a drugi deo naloga po
drugoj ceni.
NAPOMENA: Ukupan broj emitovanih ugovora o opciji u datom trenutku se naziva otvorenom pozicijom. Broj
otvorenih pozicija ukazuje na broj svih pozicija po opcijama koje nisu zatvorene ni izvrenjem ni pokriem
pozicije. Drugim reima, to je broj transakcija za zatvaranje koje mogu biti izvrene pre isteka vanosti opcije.
Davanje naloga za zatvaranje-kada imalac opcije ne eli da eka do isteka vanosti, ve daje nalog za prodaju
opcije.
Izvrenje opcije-prilikom izvrenja opcija postoji razlika izmeu amerikih i evropskih opcija. Amerika
opcija moe biti izvrena bilo kog dana do isteka vanosti, dok evropska opcija moe biti izvrena samo na
datum isteka vanosti.





Finansijska trita
74
www.puskice.org
6.DODATAK PREDAVANJA i DRUGA LITERATURA
Finansijsko trite je prostor, a ne mesto, na kome dolazi do susretanja ponude i tranje za finansijskim
sredstvima. Tu se utvruje i cena finansijskih sredstava.
NE FINANSIJSKA AKTIVA (profesorka ne voli taj termin), ve FINANSIJSKA SREDSTVA.
Kamatna stopa je ono to je cena finansiranja, a kamata je ono to emo mi platiti.
Nije isto finansijsko trite, trite kapitala i trite hartija od vrednosti, jer samo trite hartija od vrednosti
jeste najznaajniji deo finansijskog trita.
Klasifikacija finansijskog trita prema predmetu poslovanja:
devizno trite
trite novca
trite kapitala
DEVIZNO TRITE
Devize su potraivanja u inostranstvu u inostranoj valuti. Cena deviza devizni kurs. Cilj deviza jeste mogunost
konvertovanja za izvoznike, poslovanje u devizama i sl. Na deviznom tritu mogu uestvovati: CB, poslovne
banke i ovlaeni posrednici.
TRITE NOVCA je ui pojam od novanog trita. Na njemu dolazi do sueljavanja ponude i tranje za
kratkoronim finansijskim sredstvima u domaoj valuti (kratkoroni krediti, iralni novac, kratkorone hartije
od vrednosti). Kratkorone hartije od vrednosti na ovom tritu su kratkoroni zapisi (komercijalni,
blagajniki). Cena kratkoronih hartija od vrednosti je kratkorona kamatna stopa. Cilj jeste da se obezbedi
likvidnost novanog i kreditnog sistema u zemlji. Uesnici na tritu novca su: CB (a ne drava), poslovne
banke, ostali ovlaeni uesnici (dileri, brokeri...)
TRITE KAPITALA
Na ovom tritu dolazi do sueljavanja ponude i tranje za dugoronim finansijskim sredstvima, odnosno
kapitalom. Ovo trite je od neprocenjivog znaaja za razvoj zemlje.
Elementi trita kapitala su:
trite investicionih kredita-poprilino ureeno
trite hipotekarnih kredita-hipotekarne banke prevashodno
trite dugoronih hartija od vrednosti-najznaajnije za pravna lica
Investicioni krediti se odobravaju na osnovu specijalno pripremljenog elaborata
Hipotekarni krediti se koristi za finansiranje raznih nepokretnosti (+avioni, kamioni, jahte). Nekretnina koja se
kupuje je zalog, tj. predmet hipoteke. Rok nije krai od 15 godina.
Trite dugoronih hartija od vrednosti-na ovo trite istupaju oni koji imaju potrebu za dugoronim sredstvima
ili oni koji su spremni za ulaganje vika prihoda na dugi rok. Dugorone hartije od vrednosti su: akcije, zapisi i
obveznice. Omoguavaju nam da plasiramo vikove dugoronih finansijskih sredstava ili da se dugorono
zaduimo. Cena je dugorona kamatna stopa (trebala bi biti objektivna). Cilj postojanja ovog trita jeste da se
zatite interesi korisnika kapitala, ali i onih koji plasiraju sredstva (investitori). Uesnici: korisnici, investitori,
posrednici, drava. Drava se tu pojavljuje kako bi se ostvarila OPTIMALNA ALOKACIJA SREDSTAVA, tj.
da se sredstva usmeravaju ka onim privrednim sektorima koji e ostvariti najbolji prinos. Inokosno-partnersko-
akcionarsko drutvo, banke, fondovi, osiguravajue kompanije, drava...pojedinac se moe pojaviti samo kao
korisnik hipotekarnog kredita. Pojedinci mogu biti investitori bez institucije. DRAVA NE MOE DA
EMITUJE VLASNIKE HARTIJE OD VREDNOSTI, NITI MOE DA IH POSEDUJE. DRAVA NE
MOE BITI I KORISNIK I INVESTITOR. DRAVA SE JAVLJA KAO KORISNIK, DA BI ODRALA
CENU DUGORONIH SREDSTAVA, DA BI ZATITILA INVESTITORA, ONDA KADA JE PONUDA
VISOKA, A KAO IVESTITOR SE JAVLJA DA BI ODRALA CENU, ZATITILA KORISNIKE, ONDA
KADA JE TRANJA VISOKA.


Finansijska trita
75
www.puskice.org
FINANSIJSKO TRITE
1. devizno trite
2. kreditno trite
3. trite hartija od vrednosti (od njega direktno zavisi razvijenost finansijskog trita)
TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI
Zadaci:
likvidnost
istovremeno informisanje o ponudi i tranji
kontinuitet cene
niski transakcioni trokovi
jednak pristup kupoprodaji
brzo prilagoavanje cene novoj informaciji
Klasifikacija trita hartija od vrednosti
prema brzini frekvencije (kontinualnost i diskontinualnost)
prema predmetu trgovine
s obzirom na to da li se hartijom ve trgovalo ili ne
prema organizovanosti...
Prema predmetu trgovine razlikujemo: trite osnovnih i trite izvedenih hartija od vrednosti.
Na tritu osnovnih hartija od vrednosti razlikujemo vlasnike i dunike hartije od vrednosti.
Takoe, razlikujemo primarno (emisiono) i sekundarno trite.
NAPOMENA: OSNIVAKE AKCIJE NIKAD NISU PREDMET TRGOVINE NA TRITU!
Akcije emitujemo iz sledeih razloga:
radi osnivanja
radi pribavljanja dodatnog kapitala
ukoliko elimo da promenimo vlasniku strukturu
Dunike hartije od vrednosti imaju definisan rok, tu se razlikuju od vlasnikih. Takoe, kod nekih dunikih
hartija od vrednosti posredovanje nije obavezno.
TRITE IZVEDENIH HARTIJA OD VREDNOSTI
NE KORISTITI TERMIN FINANSIJSKI DERIVATI, SAMO NAFTA IMA DERIVATE!
*FORVARDI, FJUERSI, OPCIJE, SVOPOVI* su osnovne vrste izvedenih hartija od vrednosti.
Ovo trite nema emisioni i sekundarni deo trita, ve samo sekundarno trite i po mnogo emu je specifino.
Ne postoje emitenti, postoje investitori, ali uslovno govorei. Postoje uesnici koji ove hartije kupuju, oni koji
svesno preuzimaju rizik i oni koji kupovinom i prodajom ostvaruju profit.
PRIMARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI (EMISIONO) ODNOSI SE NA OSNOVNE
HARTIJE OD VREDNOSTI
Na njemu se obavlja trgovina novoemitovanim hartijama od vrednosti. Razlikujemo 3 naina emisije novih
hartija od vrednosti:
otvorena aukcija (pojam aukcije-metod trgovanja nadmetanjem)
preuzimanje od strane investicione banke ili posrednika
privatni plasman institucionalnih investitora (za mala, inovativna, ali brzorastua preduzea)
Uesnici na ovom tritu su: emitenti, posrednici i investitori.
SEKUNDARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI
Ovde se obavlja trgovina svim ve emitovanim hartijama od vrednosti. Uesnici su: investitori, vlasnici hartija
od vrednosti i posrednici. Znaaj se ogleda u obezbeenju likvidnosti. Funkcije ovog trita su:odravanje
regularnog trita, lake utvrivanje cene stimulisanje novog finansiranja i odravanje pravine trgovine.


Finansijska trita
76
www.puskice.org
Deli se na:
1.
velike nacionalne berze
regionalne berze
vanberzansko trite
2.
berze i elektronsko vanberzansko trite
3. prema organizovanosti
berzansko
vanberzansko sekundarno trite

BERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI
Berza je mesto na kom se obavlja trgovina hartija od vrednosti. Pretea berze su italijanski trgovi. Prve berze su
nastale u Belgiji i Holandiji. Od kvaliteta odreene robe koji je naveden na berzi ne sem se odstupati, to se
veoma potuje. Berze nemaju sopstvene hartije od vrednosti, ne naplauju proviziju i slino. Zadaci berze su
obezbeenje likvidnosti (to znai da postoji kontinuitet trgovanja svim hartijama od vrednosti), da razlika u
ceni izmeu dve kupoprodaje ne bude velika itd. Uesnici na berzanskom tritu su: berzanski trgovci (dileri),
berzanski posrednici (brokeri) i ostali uesnici.
Osnovni tipovi (NE VRSTE) berzi:
berze anglosaksonskog tipa (po pravilu su privatne institucije osnovane kao akcionarska drutva, broj
lanova je najee ogranien, uloga drave je relativno malo izraena, ali drava vri nadzor i kontrolu)
kontinentalni tip berze (drava osniva berzu, broj lanov nije ogranien, a mogu ih postavljati dravni
organi)
meoviti tip (predstavlja kombinaciju prethodna dva tipa, postoje u Nemakoj, Austriji i vajcarskoj, osniva
ih drava, a lanovi mogu biti samo banke)
VANBERZANSKO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI
Trguje se hartijama od vrednosti koje se ne nalaze na listingu berze. Trguju trgovci (dileri) koji imaju dozvolu
za trgovinu i koji su komunikaciono povezani. Predmet trgovine su nerizine i visokorizine hartije od
vrednosti. Rizik moemo dvojako posmatrati, kao potencijalni gubitak, ali i kao nadproseni prinos.
BROKERSKO-DILERSKE KUE NA VANBERZANSKOM TRITU
Specijalizovane su za vanberzanske emisije. Kao uesnici se mogu javiti investicione banke specijalizovane za
IPO (inicijalne javne ponude)-nudi iskljuivo i samo obine akcije; komercijalne banke ili trustovi; dileri ili
brokeri dravnim dunikim hartijama od vrednosti.
HARTIJE OD VREDNOSTI
Na tritu hartija od vrednosti moe se trgovati:
dunikim (kreditnim) hartijama od vrednosti
vlasnikim
izvedenim
NAPOMENA: tovarni list, konosman, skladinica JESU hartije od vrednosti, ali NISU predmet trgovine!

AKCIJE
Dugorona hartija od vrednosti koja nema rok dospea. Rok odgovara ivotnom veku emitenta. Po osnovu iste
se moe ostvariti prinos u obliku dividende. Druga prava zavise od vrste akcije. Vlasnika je hartija od
vrednosti. Hartija od vrednosti se smatra akcijom ako sadri: oznaku da se radi o akciji, naziv i sedite emitenta,
iznos na koji glasi (nominalna vrednost), dividendne kupone i potpis emitenta (ovlaenog lica). Kroz
dividendne kupone uviamo o kojoj vrsti akcije se radi.

Finansijska trita
77
www.puskice.org
Emitenti akcija
Drava ne moe da emituje akcije, jer ona ne sme biti zainteresovana ni za jednu ni za drugu stranu, ve mora
da obezbedi normalno funkcionisanje finansijskog trita. Takoe, ne moe se pojaviti ni kao investitor.
Emitenti akcija: preduzea (obino A.D.), banke i druge finansijske organizacije, osiguravajue kompanije i
investicioni fondovi, koji mogu biti otvoreni (emituje uvek kad je ukazana potreba za to) i zatvoreni (emituje
odreeni broj akcija i zatvara tu opciju).
Razlog emitovanja: osnivanje akcionarskog drutva ili pribavljanje nedostajueg kapitala za rast i razvoj, NE
ZA LIKVIDNOST, JER JE KAPITAL DUGOROAN.
Prednosti pribavljanja kapitala emisijom akcija: ne poveava zaduenost, nema obaveze vraanja i kapital se
moe brzo pribaviti.
Nedostaci pribavljanja kapitala emisijom akcija: menja vlasniku strukturu emitenta, moe biti skupo (svi drugi
izvori finansiranja imaju niu cenu; prinos mora biti barem ravan oportunitetnom troku), nedostupno je malim
preduzeima.
Investitori u akcije: SVI MOGU INVESTIRATI U AKCIJE, IZUZEV DRAVE! Pojedinci, institucionalni
investitori, preduzea iz razliitih delatnosti, banke i druge finansijske organizacije.
Prednosti investiranja u akcije: suvlasnitvo u emitentu, prava iz akcija se lake prenose, vii prinos u odnosu na
ulaganja u druge hartije od vrednosti, ograniena odgovornost, glase na relativno male iznose.
Nedostaci investiranja u akcije: vii rizik ostvarenja prinosa i rizik da ostanu bez uloenog kapitala.
Vrste akcija:
*prema nainu odreivanja vlasnika
*prema redosledu izdavanja
*prema pravu glasa (obine, preferencijalne i sa uveanim pravom glasa)
*prema vremenu na koje se izdaju (sukcesivno pribavljanje kapitala)
*prema iznosu na koji glase
*prema uplaenosti akcijskog kapitala (besplatne, delimino uplaene, u potpunosti uplaene (salne, redovne
akcije))
*prema visini nominalne vrednosti (zajednike (relativno visoka nom. vr.), obine ili osnovne (razumno visoka
nom. vr.) i zbirne (niska nom. vr.))
*prema redovnosti isplate dividendi (redovne i akcije rasta (kod ovih emitenata se dividenda ne isplauje ili je
ona vrlo niska))
*prema sadraju materijalnih prava (obine (najvie prava) i preferencijalne (povlaene-prioritetne).

DUGORONE DUNIKE HARTIJA OD VREDNOSTI
Dravi zapisi
Najdui rok dospea do 10 godina; Emituje ih drava i koriste se za finansiranje projekata u privredi. Drava se
obavezuje da e plaati kamatnu stopu po osnovu zapisa, dok god rok zapisa traje. Periodino ih emituje i
Centralna banka i uobiajeno po nominalnoj vrednosti. Kamata se uglavnom isplauje polugodinje ili u
zavisnosti od dogovora. Od svih dugoronih dravnih hartija od vrednosti, dravni zapisi imaju najniu kamatu.
Trgovina ovim hartijama je aktivna, a cene fluktuiraju zavisno od uslova na kreditnom tritu.
Dravne obveznice
Rok dospea je dui od 10 godina, uglavnom 30. Emituje ih drava sama (ne istupa preko Centralne banke).
Rok zavisi od procene drave, odnosno tokom kog perioda e moi da iskoristi ova sredstva (uglavnom do 30
godina). Koriste se za finansiranje velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata, kao i za finansiranje
budetskog deficita. Emitent je drava. Motiv ulaganja u dravne obveznice jeste sigurno ulaganje, jer za
emisiju garantuje drava, to nije sluaj sa ostalim hartijama od vrednosti.


Finansijska trita
78
www.puskice.org
Komunalne obveznice (NIKAKO MUNICIPALNE!)
Emitent-lokalni organi uprave. Svrha-finansiranje razvoja regionalne i komunalne infrastrukture. Drava ne
garantuje za izmirenje obaveza, ve lokalna samouprava, ali drava ne bi dozvolila da optina ne odgovori na
obaveze, pa bi iste preuzela. Kamatna stopa je via u odnosu na dravne obveznice.
Obveznice dravnih preduzea
Emituju se u cilju rasta i razvoja ovih preduzea. Rok je dui od 10 godina. Investitori u ove obveznice mogu
biti svi. Drava ne garantuje za preuzete obaveze, ali postoje namenski fondovi Centralne banke (via kamatna
stopa), preko kojih je mogue odgovoriti na obaveze. Prinos od kamate je najvii od svih dunikih dugoronih
hartija od vrednosti.
Korporativne obveznice
Emitent: korporacije, privatan sektor, iz razliitih oblasti poslovanja. Povoljniji izvor finansiranja u odnosu na
bankarski sektor. Povoljnije je jer ne mora da vri otplatu, kao to je to u sluaju sa bankom (metak struktura,
metak zajmovi-kada se i kamata i glavnica otplate npr. po isteku roka dospea). Nema procedure, kreditnog
zahteva, papirologije itd. Kapital moe brzo da se pribavi (ako imate dobar kreditni rejting, ako vas potuju i
veruju vam na finansijskom tritu). Prvo morate emitovati minimum jednu emisiju obinih akcija, da biste
mogli emitovati korporativne obveznice.

Terminologija i neka objanjenja s brda-s dola
*Kod izvedenih hartija od vrednosti se spominju arbitraeri, kao uesnici na tritu. ARBITRAA je pravni
termin, ali u finansijama znai neto drugo. Naime, ARBITRAA postoji onda kada moete na tritu da uoite
hartiju od vrednosti po niskoj ceni i nizak rizik ili po visokoj ceni i visok rizik.
*Promptno, kasa, spot trite-trite na kom se trguje osnovnim hartijama od vrednosti.
*Terminologija fjuersa: osnovno sredstvo (osnovna hartija)-predmet ugovora; fjuers je terminski ugovor;
duga pozicija-pozicija strane koja kupuje hartiju od vrednosti na termin; kratka pozicija-pozicija strane koja
prodaje hartiju od vrednosti na termin; fjuers cena-cena po kojoj e hartija od vrednosti biti kupljena/prodata;
*Opcije-kod ovog ugovora jedna strana stie prava, a druga obavezu; uslovni je ugovor, moe, a i ne mora biti;
onaj koji ima pravo je kupac u opcionom ugovoru; onaj koji ima obavezu je prodavac u opcionom ugovoru;
opcija je terminski ugovor.
*Ako vidite motiv hartije od vrednosti-videete i uesnike.
*Opcije se prema mogunosti korienja prava iz opcije (stilovi izvrenja), dele na ameriku, evropsku i
bermudski stil (koji nije pomenut). Bermudski stil nalazi kompromis izmeu dve prethodne u odnosu na
opcionu premiju i korienje prava.
*Svopovi-dve ugovorne strane razmenjuju novane tokove. (Razmena, zamena, doslovno-trampa).
*esto se na berzi govorilo ko eli mirno da spava investira u obveznice, a ko lepo da se nosi u akcije.
*Ugovori o ponovnom otkup-Sporazumi o reotkupu-REPO-nije klasina hartija od vrednosti, ali se smatra
instrumentom trita novca. Re je o transakciji u kojoj jedna strana prodaje hartije od vrednosti drugoj strani,
uz istovremeni sporazum da ih otkupi nazad u odreenom roku i po unapred definisanoj ceni. Predstavlja vrstu
kredita koji je osiguran hartijama od vrednosti dunika. Kao osiguranje se najee koriste dravne hartije od
vrednosti. REPO postoji u razliitim rokovima-preko noi (1 dan), vremenski (due od 1 dana, krae od par
dana, najee oko 15) i otvoreni (rok nije definisan, ve je stvar dogovora izmeu ugovornih strana). Koristi se
za odravanje veoma kratkorone likvidnosti. Koriste ih dileri kratkoronim hartijama od vrednosti za
finansiranje pozicije na kratak rok. U ovom sporazumu, kupac kupuje pa prodaje, a prodavac prodaje pa kupuje.
Razlika izmeu kupovne (otkupne) cene i prodajne cene je rashod na ime kamate na zajam.




Finansijska trita
79
www.puskice.org
POJMOVI ZA LAKE RAZUMEVANJE
*Trina kapitalizacija - Indikator veliine i obima prometa na berzi. Dobija se mnoenjem trine cene svih
akcija na berzi sa ukupnim brojem svih akcija.
*LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) - Kamatna stopa koja se koristi na kratkoronom meunarodnom
bankarskom tritu u Londonu. Po toj ceni banke nude jedna drugoj novac. Visinu LIBOR-a odredjuju pet
glavnih londonskih banaka i slui kao pokazatelj stanja na tritu novca.
*Likvidnost - Sposobnost da se bezuslovno mogu ispuniti dospele obaveze u jednom vremenskom intervalu.
*Aio - Pozitivna razlika u ceni hartija od vrednosti, ostvarena kada je trina vrednost hartije od vrednosti vea
u odnosu na nominalnu vrednost hartije od vrednosti.
*BELEX15-Vodei indeks Beogradske berze ponderisan trinom kapitalizacijom u slobodnom prometu.
Sastoji se od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijum za ulazak u
indeksnu korpu na Beogradskoj berzi.
*BELIBOR (Belgrade Interbank Offered Rate) - Referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuena od
strane banaka Panela, na srpskom meubankarskom tritu. Rauna se kao aritmetika sredina kotacija
preostalih posle eliminisanja najvie i najnie stope, sa dva decimalna mesta.
*BEONIA (Belgrade Overnight Index Average) - Efektivna prekonona stopa izraunata kao ponderisani
prosek svih prekononih pozajmica na srpskom meubankarskom tritu, koje su plasirale banke Panela,
ukljuujui i plasmane date drugim bankama van Panela.
*Diskont - Kamata na nominalnu vrednost za vreme od prodaje menice do njene valute. Re se upotrebljava i
za druge poslovne transakcije, kod izraunavanja, smanjenje vrednosti glavnice pre njenog stvarnog dospea.
*Dividendna stopa - Odnos dividende po akciji i berzanskog kursa akcije (interesantna za kupce akcija).
*Dividenda - Deo profita koji akcionar naplauje na osnovu svoje akcije, a iju visinu odreuje skuptina
akcionara u zavisnosti od rezultata preduzea i u skladu sa pravilima akcionarskog drutva.
*Eskont - Razlika izmeu eskontovane vrednosti menice (vrednosti po kojoj se menica iskupljuje) i njene
nominalne vrednosti.
*EURIBOR - EURIBOR (Euro Interbank Offered Rate) je referentna kamatna stopa po kojoj su banke koje
ine panel prvoklasnih banaka u evrozoni spremne da pozajme jedna drugoj novac evro. Obraunava se kao
prosek indikativnih kamatnih stopa (ne realizovanih kamatnih stopa) na meubankarske depozite razliitih
ronosti (15 ronosti), koje se kreu od jedne nedelje do dvanaest meseci. Kod nas ga banke koriste kako bi se
bi utvrdile kamatne stope na razliite finansijske proizvode kao to su: hipoteka, tedni rauni i krediti.
*Valuta - Monetarna (novana) jedinica u novanom sistemu drave.
*Hed fondovi - Vrsta rizinijih investicionih fondova, koji u svojim koriste tehniku hedinga (kupoprodaja u
budunosti po definisanim cenama) kako bi smanjili rizike. Imaju visok stepen zaduenosti u odnosu na
sopstvena sredstva.
*Institucionalni investitori - Institucionalni investitori (osiguravajua drutva, penzioni fondovi, investicioni
fondovi, fondacije, investicione kompanije) svoja novana sredstva uglavnom ulau u hartije od vrednosti i
pojavljuju se kao moni investitori na tritu kapitala.
*Kamata - Kamata je troak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene
potronje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Obino se izraava kao godinja kamatna
stopa: iznos kamate koja e biti isplaena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.
*Kamatna stopa - Stopa po kojoj se plaa cena za privremeno korienje odreene koliine novca (kamata).
To je cena novca. Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tranje za kreditima (novcem i
kapitalom), ali i od zakonskih i drugih uslova (npr. klasifikacija kredita po odredbama centralne banke).
*Kamatni rizik - Rizik od mogueg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po
osnovu pozicija iz bankarske knjige zbog promena kamatnih stopa.
*pekulacija - Radnja koja je usmerena ka ostvarivanju dobiti na osnovu oekivanih cenovnih razlika. U
bankarskom svetu to se dogaa na podruju vrednosnih papira, stranih valuta, nepokretnosti,...
Finansijska trita
80
www.puskice.org
*Saldiranje - Izvrenje obaveza izmeu uesnika na organizovanom tritu prenosom hartija od vrednosti i
novanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.
*Solventnost - Sposobnost da se izmire obaveze po dugovima, ne o roku dospea, ve po mogunostima,
makar i iz likvidacione mase.
*Reeskont hartija od vrednosti - Dalja prodaja centralnoj banci hartija od vrednosti (najee menica) koje je
poslovna banka eskontovala kupovinom od svojih komitenata. Odobravanje kredita bankama na osnovu
kupovine eskontovanih menica vri se pre roka njihovog dospea.
*Rejting agencije - Agencije koje se bave procenom kreditne sposobnosti i rangiranjem kreditne sposobnosti
emitenata hartija od vrednosti. U najpoznatije spadaju Standard&Poors Corporation, Moody's.
*Nominalna vrednost hartije od vrednosti - Iznos upisan na hartiji od vrednosti, cena po kojoj je hartija od
vrednosti emitovana.
*Novani tok (Cash flow) - Prikazuje sva primanja i izdavanja novca i samim tim predstavlja pravu sliku
novanih sredstava kojima pravno ili fiziko lice raspolae.
*Portfolio hartija od vrednosti - Skup razliitih hartija od vrednosti (akcija, obveznica i dr.) u vlasnitvu
nekog lica (fizikog ili pravnog) kojima upravlja portfolio menader ili lice samostalno.