HARTIJE OD VREDNOSTI

1.Opste karakteristike HOV

Pojam
U nasoj teoriji,opsta saglasnost da je HOV pisana isprava koja u sebi sadrzi odredjeno imovinsko
pravo (po pravilu neodvojivo i neostvarivo bez nje). U tom smislu 3 bitne osobine:
1.formalnost pravnog posla
2.inkorporisanost imovinskog prava
3.vezanost inkorporisanog prava za postojanje same hartije kao pismene isprave.
(4). Cini se da se moze dodati i negocijabilnost.-karakteristicna za nem pravnu skolu;
*romaanske pravne skole-trgovacki efekti: negocijabilnost, obaveznost oznake vrednosti,
kratkorocno potrazivanje i upotreba kaao sredstva placanja ili kredit--- ogranicenje HOV na
monetarnu sferu, iskljucuje iz ovog pojma HOV koje su u robnom prometu.
ZOO- pismena isprava ciji se izdavalac obavezuje da ispuni obavezu ispisanu na ispravama njihovim
zakonitim imaocima.
FORMALNOST
HOV predstavljaju formalne pravne poslove te je za njihovo postojanje potrebno POSTOJANJE PISANE
ISPRAVE ili ELEK.ZAPIS kod dematerijalizacije hov.
+ZOO propisuje opste obavezne elemente koje svaka hov treba da ima. Zakon pravi razliku izm
pravnih posledica nesadrzanja propisanih elemenata :
-u sl kad se izdaju u seriji-sankcija je neproizvodjenje pravnih dejstava;
-u sl kad se ne izdaju u seriji- nevaznost hov tj. Konverzija u drugu ispravu (npr isprava o dugu)
Pravilo formalnosti hov je praceno Pravilom STROGOSTI U FORMALNOM SMISLU- za odredjene
elemente hov se trazi i tacno mesto i forma unosenja u pisanu ispravu.
IMOVINSKO PRAVO I INKORPORISANOST IMOV. PRAVA
-Hov pisane isprave koje se odnose na neko prenosivo pravo imovinskog karaktera. Mogu se odnositi
i na neko drugo pravo, ali ako se uz njega odnose i na neko imovinsko pravo npr. clansko pravo
akcionara na ucesce u upravljanju ad. (razlikuje od npr uverenja o diplomiranju)
Pravo na koje se hov odnosi ne moze se ostvarivati niti prenositi bez posedovanja same isprave.
Zakoniti imalac hov je istovremeno titular prava na koje se ona odnosi. Isprava sama po sebi ne
predstavlja nikakvu materijalnu korist.
Hov omogucavajucirkulacijuprava kao bestelesne stvari na trzistu( predmet kupoprodaje ili sredstvo
placanja umesto novca)
INKORPORACIJA pr na koje se odnosi hov u samoj hartiji nije podjednaka odlika svih hov. Ovo nacelo
se bez izuzetaka primenjuje kod Hov na donosioca.(gubitak hov=g.ostvarenja pr na koje se odnosi)
Ublazeno je kod hov na ime i po naredbi-postoji mogucnost amortizacije hov-sudsko proglasenje
nestale hov nevazecom, uz realizaciju prava na koje se hov odnose na osnovu sudskog resenja.
VEZANOST INK PRAVA ZA POSTOJANJE SAME HARTIJE TJ. PRAVO NA HARTIJI I PRAVO IZ HARTIJE
(tradiciono svojstvo hov?)
Negocijabilnost je u vezi sa inkorporacijom prava na koje se hartija odnosi.
Zakoniti imalac posto poseduje stvarno pravo na hov, moze njome i stvarnopravno raspolagati. Sa
prenosom prava na hov prenose se i prava iz hov.( p.potrazivanja, psv/zaloga,pr.ucesca-licno i imov
pravo akcionara). Pravilo: pravo na hartiji i pravo iz hartije-nerazdvojna i prenos jednog povlaci
prenos drugog.---redosled prenosa zavisi od vrste hov.(hov na ime:1.iz 2.na hartiji; ostale-suprotno)
izuzetak je punomocnicki indosament-prenos odredjenih prava iz hartije a zadrzava p. na hartiji.
Dematerijalizacija hov-vise ne postoji pr. Na hartiji u fiz smislu,ostaju prava iz hartije.
NEGOCIJABILNOST
Hov predstavljaju prenosive, negocijbilne isprave . Intenzitet negoc zavisi od vrste hov. Najveci imaju
hov na donosioca, jer se za njihov prenos ne trazi nikakva forma.
Razlika HOV i drugih pismenih isprava
1. Hov i dokazne isprave
-Inkorporisana obaveza u samu ispravu. Obaveza nije inkorporisana u ispravu,ona je samo
dokazno sredstvo-dokaz obaveze D iz nekog pr.Odn. sa P.
-kod nekih hov se u sl spora nmg koristiti uvek mogu koristiti dokazi van sadrzine isprav
dokazi van sadrzine tihhov
-prenosom na 3.lice, prenosi i pr iz hartije nije preneto i pravo na koje se isprava odnosi
jer samo posedovanje isprae ne daje svojstvo P
-prenos prava obavlja prenosom isprava prenos prava iz pr odnosa kod dokaz isprava redovno
vrsi na drugi nacin (zakljucenje novog ugovora i sl)
2.Hov i obavezne pismene isprave
-formalnost HOV su bitna forma nastanka nekog pr posla- obaveza
nastaje tek kad se sastavi pismena isprava (formalni pravni poslovi)
-prezentacione HOV nisu prezent isprave vec bitna forma nekog pravnog posla
-prenos prava iz hov prenosom zakljucenjem novog formalnog akta
samih isprava i u propisanoj formi
3. Hov (sluze za legitimaciju zakonitog imoca hov) i legitimacione isprave
-nacelo inkorporacije nema nacela inkorporacije
-veca legitimacioa snaga manja legitimaciona snaga
Prava P se mogu ostvariti i bez podnosenja ovih isprava
-Znacajnija ulogatj.f-ja zbog n.inkor i negoc HOV Manje znacajna uloga
4. Hov i druge isprave
Novcanice- sredstvo za obavljanje placanja
Postanske, taksene i druge marke dokazno sredstvo placanja za odredjene svrhe
Nema ovlasceenika tj.P naspram nekog D koji bi morao njemu da izvrsi cinidbu.
PRIVREDNA F-JA I ZNACAJ HOV
-klasicne i nove f-je tj. Osavremenjivanje klasicnih f-ja;
Savremene vrste akcija, obveznica, cekova, konosmana, tovanih litova i sl umnogome odudaraju od
do sada postojecih Hov. Kompjuterizacija u hov unosi tehnolosku revoluciju na planu posl prakse,
dematerijalizujuci ih.
Monetarne f-je: Neke hov imaju prvenstveno fje SREDSTA PLACANJA (cek, kreditno pismo,..)
druge fju KREDITNOG SREDSTVA (menica, obveznica, blagajnicki zapis,)
a neke raznovrsne KOMBINOVANE fje (investicione, zalozne,kreditne,upravljacke akcije npr)
Robne f-je: u oblasti odvijanja i vece sigurnosti robnog prometa: konosman, skladisnica, prenosivi
tovarni list. Povoljnost pozicije P uz posedovanje Hov se ogleda u sigurnijoj i obezbdjenijoj poziciji u
odn na situaciju kad ne poseduje ove isprave. I pozicija D je povoljnija jer nije duzan izvrsiti obavezu
svedok mu P ne prezentira te isprave, a kad je izvrsi moze da zahteva predaju iste od P- siguran dokaz
d je izvrsio svoju obavezu, a nekad i da vrsi regresna prava prema drugim D iz hov.
-sigurniji, brzi i jednostavniji robni i platni promet.
2. KLASIFIKACIJA HOV
1. Menica
2. Cek
3. Skladisnica
4. Prenosivi tovarni list zelez, drumski i vazdusni prevoz robe
5. Konosman pomorski i recni
6. Akcije
7. Obveznice
8. Blagajnicki i drzavni zapis
9. Certifikat
10. Komercijalni i stedni zapis
11. Varant ili opcija sa pr. Na kupovinu akcija ili obveznica
12. Depozitne Hov (imenovane hov)
I po prirodi inkorporisanog prava
-stvarnopravne (u sebi neko stvarno pravo-p.svojjine ili zalogu,obicno odn na pokretne stvari moze i
na nepokretnosti)- konosman, skladisnica, prenosivi tovarni list.
-obligacionopravne (sadrze neko pr.potrazivanja zakonitog imaoca prema njenim duznicima)
menica, cek, obveznica
-korpooracione ili hov sa pravom ucesca- (sadrze i imov pravo i licno pr ucesca u upravljanju u
organima izdavaoca) aje koje izdaju ad i kd na akcije. Zovu i licnopravne hartije.
II po odnosu sa osnovnim poslom
-apstraktne-iz hov ne vidi osnovni posao radi kog je izdata- menica
-kauzalne- iz isprave vidi osnovni posao radi kog je izdata-konosman,prenosivi tov list,skladisnica
Izdavanje HOV ne predstavlja novaciju osnovnog posla radi kog je izdata.
III prema nacinunastanka prava
-Konstitutivne- pravo na koje se hov odnosi nastalo tek izdavanjem hov- samo menica
-Nekonstitutivne- u njima je sadrzano pravo koje je postojalo i pre izdavanja hov- sve ostale
IV prema karakteru potrazivanja
-Novcane- odnose na neko novcano potrazivanje
-Robne- odnose na potraz u robi:konosman,skladisnica, prenos tov list,komer zapis kad glasi na robu
V po roku dospelosti
-Kratkorocne-rok dosp:30-365 dana od dana izdavanja-cek, komer i blagajnicki zapis
-Dugorocne-rok dosp duzi od godinu dana od dana izdavanja-menica, obveznica
VI po mestu izdavanja i mestu ispunjenja
-Hov u unutrasnjem prometu
-Hov u medjunarodnom prometu
VII po nacinu odredjenja imaoca prava
-na ime, po naredbi, na donosioca
-alternativne i mesovite
VIII prema nacinu izdavanja
-pojedinacne-izdaju nejavnim putem- cek,menica,skladisnica
-serijske-moze i nejavnim i javnim putemuz odobrenje nadleznih komisija za Hov
HARTIJE NA IME ( titres nominatifs, nepotpune/neprave hov)
IZDAVANJE -Isprave u kojima je ime korisnika (zakoniti imalac ili P) oznaceno u samoj ispravi od str
izdavaoca. Nekad se nazivaju i rekta hartijesto znaci da izdavalac preuzima direktnu obavezu prema
licu oznacenom u njoj.
I HOV koje po zakonu glase po naredbi (npr.menica) postaju hov na ime unosenjem rekta klauzule
pored imena korisika: ne po naredbi. (npr Platite MM ali ne i po njegovoj naredbi). Rectus-
direktan,neposredan.
ZNACAJ- Prednost za izdavaoca kao D jer ga cini sigurnim u pogleddu odredjenja P. Otuda, sam
zakonodavac, kod mnogih hov na ime izricito omogucuje njihov olaksan prenos putem indosamenta,
kao da je rec o hov po naredbi, i ntn povecava cirkulaciona sposobnost hov na ime. S druge strane,
sam korisnik hov koje imaju veliku cirk sposobnost moze da je ogranici unosenjem rekta klauzulei
pretvaranjem u hov na ime.
PRENOS: 1.pravo iz hartije 2.pravo na hartiji
Hov na ime se prenose prema opstem pravilu-ustupanjem potrazivanja iz hov-ugovorom o cesiji
potrazivanja. Veza izm hov i potrazivanja je posebno vidljiva kad izdavalac hov (D) plati P iz hov bez
prezentacije i urucenja hov, kad se izlaze riziku da ce morati ponovo platiti ako je P pre prijema
isplate vec ustupio trazbinu 3.licu i predao mu hov na ime. Zato kod njih zakonodavac pojacava i
inkorporaciono svojstvo propisivanjem da moraju sadrzati prezentacionu klauzulu- zakon imaoca
obavezuje da je prezentuje D za realizaciju prava iz hartije.
Prenos prava iz HOV nema dejstva prema izdavaocu dok o tome ne bude pismenim putem
obavesten, odn prenos upisan u Registar HOV na ime koji se vodi kod izdavaoca.
ZABRANA PRENOSA- Izdavalac moze odgovarajucom klauzulom potpuno zabraniti njen prenos. U
ovom slucaju, moze da se prenese potraz iz hovna ime ali samo uz saglasnost izdavaoca, dok se u
ostalim slucajevima za prenos hov na ime ne trazi saglasnost vec samo njegovo obavestavanje.
Iskljucenje prenosa hov na ime joj umnogome oduzima svojstva hov i priblizava je legitimacionim
papirima, ali ostaje inkorporaciono svojstvo ----bitno nominativne hov.
*Novi imalac(cesionar) stice sva prava koja je imao cedent prema D iz hov(tj.izdavalac ili cesus). Pravo
na prigovore subjektivne prema ranijem +objektivne
*najcesce robne HOV-skladisnica,prenosivi tovarni list,konosman
HOV PO NAREDBI ( titres a ordre,prave/potpune hov)
IZDAVANJE- u njima je upisano ime korisnika, ali za razliku od hov na ime,one sadrze i ovlascenje
oznacenom korisniku da moze svojom naredbom odrediti i neko drugo lice kao njenog korisnika.
Izdavalac preuzima obavezuiz hov prema licu koje je sam oznacio u ispravi ali i prema svakom
drugom licu na koje je ta hov preneta od njenog ranijeg zakonitog imaoca.
Svojstvo hov po naredbi imaju neke isprave po samom zakonu i ako u njih nije uneta klauzula: po
naredbi ( menica, cek na ime,akcije na ime), dok neke isprave dobijaju ovo svojstvo tek unosenjem
posebne klauzule: po naredbi (konosman npr). Ovu klauzulu u hov po naredbi moze uneti sam
izdavalac, ili korisnici koji mogu uneti rekta klauzulu i tako pretvoriti u hov na ime.
+: povecana cirkulaciona sposobnost a bitno neumanjena sigurnost u prometu u odn na hov na ime.
Pre izvrsenja obaveze iz Hov- D je duzan da utvrdi formalnu legitimaciju imaoca isprave (vidi iz same
isprave:naznacen1.korisnik,pa neprekinuti niz cesija ili indosamenata;inace odg za prouzrok stetu)
PRENOS- velika cirkulaciona sposobnost i zato su ceste u praksi. Prenose se indosiranjem (to je
klauzula o prenosu upisana na ispravu) ranijeg P na novog P. Za razliku od cesije,
1.novi P je samostalan P, kome D moze isticati prigovore koji proisticu iz menicnog pismena ako se
radi o savesnom sticaocu, sto je pretpostavka;ne i subjektivne prigovore.
2.raniji P ostaje solidarni duznik izuzev ako je tu svoju obavezu iskljucio odgovarajucom klauzulom u
hartiji: bez moje dalje obaveze . (kod cesije raniji P izlazi iz dalje obaveze, ne ostaje solidarni D)
h. po naredbi moze voljom korisnika/izdavaoca u h.na ime i onda prenos cesijom.
h. po naredbi- prenos blanko indosamentom (blanko potpis prenosioca na poledjini hartije) posle
cega kao h na donosioca
HOV NA DONOSIOCA (titres au porteur)
One ne sadrze oznaceno ime korisnika tako da se zakonitim imaocem smatra svaki donosilac. Neke su
ex lege ho van donosioca npr cek, ali cesci je slucaj da su to isprave koje sadrze kl: plativo donosiocu.
Kao hov na donosioca mogu se izdati cekovi, obveznice, komercijalni i blagajnicki zapis, stedni zapis
PRENOS- max cirkulacija. Prenose se obicnom predajom iz ruke u ruku, bez ikakvih upisa na samoj
hov. Njima je umanjena sigurnost u prometu. Po pravilu se izdaju u seriji, u vel broju primeraka,i zato
svojerucni potpis izdavaoca moze zameniti njegov faksimil. * Izuzetno mogu se prenositi i
indosiranjem (uvecava sigurnost, umanjuje cirkulaciona sposobnost)
+PREDNOSTI: max inkorporaciona moc (vezanost prava iz hartije za posedovanje hartije) jer nije
dozvoljen sudski postupak amortizacije nestalih hov. H
imaju i max legitimacionu moc jer se zakonitim imaocem smatra svaki donosilac hov.
Izdavalac kao D nije duzan da ispituje legitimaciju donosioca ove hov jer se oslobadja od obaveza iz
hov ispunjenjem donosiocu i kad ovaj nije zakoniti imalac, ako postupa savesno.
Uvek u prezentacione isprave jer korisnik nije odredjen a nadrugi nacin se ne moze odrediti,tako da
se legitimise na osn posedovanja same hartije(bez kl u njoj)- formalna legitimacija.
PRIGOVORI- Izdavalac hov na donosioca moze isticati prigovore koji proisticu iz same isprave
(objektivni prigovori-da je njegov potpis falsifikovan, da obaveza nije dospela) a subjektivne- u
odredjenoj meri (npr.ako je prigovor iz osn poslaprema 1.imaocu ako je to dokazivo)
ALTERNATIVNE I MESOVITE HOV- (alternatifs i mixtes)
Alternativne- takve hov u kojima izdavalac odredjuje korisnika na alternativan nacin: kombinacijom
odredjenog korisnika i klauzule o plativosti donosiocu isprave: Platite MM ili donosiocu.
Mesovite- sastoje iz vise delova od kojih jedan glasi na ime,a drugi na donosioca.
OSTALA OPSTA PRAVILA O HOV
Prenos hov u zalogu (kl. Vrednost za zalogu)
Korisnik hov moze izvrsiti prenos zaloznog prava na hov sto predstavlja zalaganje pr. Potrazivanja iz
hov. Pravo svojine na hov-i dalje kod prenosioca, ali optereceno zaloznim pravom zalogoprimca. Na
osnovu ovog prenosa (kl. Vrednost za zalogu) sticalac hov stice svojstvo zaloznog P- realizuje pravo iz
hov ali samo radi namirenja potrazivanja koje je obezbedjeno zaloznim pravom ustanovljenim
prenosom hartije.(prava iz hartije su mu preneta u tacno odredj svrhe)
Zalagati se mogu hov na ime, po naredbi i na donosioca. Kada se radi o hov na donosioca- zalaganje
potrazivanja izmedju zalogodavca i zalogoprimca ne bi moglo iskljuciti pravo zalogoprimca da prema
3.savesnom licu dalje prenosi tu hov svojinskim prenosom.
Zalogoprimactj. Pstice zalozno pravo na potrazivanju upisanom u hov na donosioca, kad mu bude
predata (ovde moze da prenese na 3.lice svojinu na hartiji)
Prenos hov radi punomocja (kl: vrednost za naplatu)
Zakoniti imalac hov na ime ili po naredbi moze ovlastiti nekoo drugo lice kao svog punomocnika da u
njegovo ime i za njegov racun ostvaruje prava iz hartije. Lice koje stekne hov kao punomocnik moze
dalje njome raspolagati samo po pravilima o prenosu punomocja na drugo lice, ali ne moze vrsiti njen
svojinski prenos jer ni samo tim pravom ne raspolaze- nemo plus iuris ad alium transfere potest quam
ipse habet.
Promena tipa hov od izdavaoca konvertovanje
Izdavalac moze, na zahtev i o trosku zakonitog imaoca, hov na ime pretvoriti u hov na donosioca ili po
naredbi, povecavajuci time njenu cirkulacionu i negocijabilnu moc- konverzija, i obratno-vinkulacija.
NE- hov koje su ex lege samo na ime i hov na ime koje je voljom izdavaoca zabranjeno menjati.
Promena kod hov od strane imaoca
U ovom slucaju ne menja se tip hov. Vidljivo iz toga sto npr:
-hov po naredbi koja je preneta blanko indosamentom moze se dalje prenositi punim indosamentom,
- hov na donosioca koja je preneta indosamentom na odredjeno lice (puni indos),moze biti dalje
preneta indosamentom na donosioca.
Imalac hov na ime ne moze da vrsi nikakve slicne promene, uvek cesijom na odredjeno lice.
Deljenje i sjedinjenje hov
Imalac hov moze zahtevati o svom trosku da mu izdavalac izvrsi njenu podelu na vise hov, uz povracaj
postojece hov. Npr za lakse raspolaganje pravima iz hartije. Kod hov koje se izdaju u seriji ova podela
ne moze ici ispod najnizeg apoena izdate hov.
Imalac moze zahtevati sjedinjenje vise hov izdatih od istog izdavaoca i za istu vrstu obaveza (ista i
serija)- umesto vise hov dobija se manje ili samo jedna, dok obaveza izdavaoca ostaje istovetna.
Zamena i amortizacija
Imalac ostecene hov , koja kao takva ne moze cirkulisati u prometu, moze traziti njenu zamenu od
izdavaoca o svom trosku, uz povracaj ostecene (ali stepen ostecenja ne sme biti toliki da se ne moze
videti sadrzaj, ako je veliki onda amortizacija a ne zamena)=izdavanje nove sa istovetnim sadrzajem.
Izgubljene ili nestalle hov se mogu po zahtevu zainteresovanog predlagaca u vannparnicnom
postupku proglasiti nevazecim (ako su izgubljene,ukradene,unistene,..) Sudski postupak amortizacije
se moze voditi samo za hov na ime ili po naredbi. Hov na donosioca-NE mogu amortizovati jer se
izdaju u serijama a prenose neformalno.
Iz nevazecih hartija se ne mogu ostvariti nikakva prava. Dvostruka svrha amortizacije:
1.omoguci zakonitim imaocima hartije da realizuje prava iz hartije i bez njenog posedovanja (izuzetak
od pravila inkorporacije)
2. Onemoguci neovlascenog drzaoca nestale hov da ostvari prava iz nje.
PRAVNA PRIRODA ODNOSA IZHOV
Uopste o nastanku obaveze iz hov
Sve hovse po pravilu izdaju povodom nekog pravnog posla koji postoji prethodno izmedju njihovog
izdavaoca i korisnika.
Postojanje ovog prethodnog odnosa aktualizuje pitanje kad nastaje obaveza iz hov.----2 odgovora:
1. D-P nastaje jednostranom izjavom volje D (t.emisije i t.kreacije)
2.odnos D-P iz hov nastaje ugovorno
Prema t.kreacije, obaveza duznika iz hov nastajeu trenutku stavljanja potpisa na hov, bez obzira sto
je jos nije predao korisniku. Pristalice ove teorije danas vrse njeno ublazavanje zahtevom da 3.lice do
nje dodje na savestan nacin. (+t. savesnosti i t. svojine) kradljivac,nalazac nemaju prava iz hartije.
Po t.emisije, obaveza duznika iz hov nastaje kad on, nakon potpisivanja hov, izvrsi i njenu predaju,
emitovanje korisniku. I ova t. je ublazena i kombinovana t. savesnosti. ZOO polazi od ove ublazene
teorije- obaveza izdavaoca uvek prema savesnom sticaocu (neoboriva pretpostavka da je uredno
pustena u pravni promet)
Emisija razlicita od kreacije jer kod emisije obaveza izdavaoca ne nastaje sve dok je u njegovim
rukama.
Po t.ugovora, obaveza izdavaoca iz hov nastaje u casu kad sklopi ugovor sa prvim korisnikom hov, a
ug se smatra sklopljenim u casu kad je izvrsena predaja hov. I ova t se koriguje t.pravnog privida,
prema kojoj svako 3.lice koje se savesno pouzda u formalnu ispravnost ove hov u opticaju bice njen
zakoniti imalac, bez obzira da li je ona dosla u opticaj na osnovu valjanog ugovora izdavaaoca sa
1.korisnikom. Negativno je to sto punovaznost zavisi od punovazno sklopljenog ugovora;
poslovno nesposobno lice ne bi moglo da bude P ( a po t.em i t. kr moze), pr.promet nesiguran jer
kod hov na donosioca koje nisu na osn ugovora, obaveza izdavaoca ne bi ni nastala.
Emisija razlicita od t.ugovora- akt predaje je okoncanje izdavanja hov ne zakljucenje medjus ugovora,
(kod kauzalnih vidi,a kod aps-ne) da se izdaju povodom nekog pravnog odnosa izdavalac-korisnik.
Kombinacijama ovih teorija dolazimo do priblizavanja teor. Shvatanja i nestanka spora o pr.prirodi.
POJAM I OSOBINE MENICE
Pojam
Menica je hov koja sadrzi sve opste osobine hov i posebne osobine podvrste hov-hartija po naredbi.
Spada u hov po naredbi po samom zakonu. Unosenjeem rekta klauzule, moze se pretvoriti u hov na
ime, ali nikako ne moze biti izdata na donosioca. Ali moze biti preneta i blanko indosamentom ili
indosamentom na donosioca, sa istim dejstvom, te u tom slucaju proizvodi dejstvo kao da glasi na
donosioca.
Pravna teorija definise menicu kao pisanu ispravu sa svojstvom hov kojom se izdavalac bezuslovno
obavezuje da isplati odredjenu sumu novca (sopstvena menica) ili da to po njegovom nalogu ucini
odredjeno 3.lice, oznacenom korisniku ili licu po njegovoj naredbi, i to u odredjeno vreme i na
odredjenom mestu (traasirana menicaa).
Osobine
U zenevskom men sistemu-ex lege hartija po naredbi (*izuzetno kl: ne po naredbi, mogucnost blanko
indosamenta/ indosamenta na donosioca)
1.Obligacionopravna hov- sadrzaj samo novcana trazbina
2.Apstraktna hov- ne zavisi od osnovnog posla
3.Strogo formalna, prezentaciona hov- P je obavezan da je o roku dospelosti prezentira duzniku.
4.Za njen nastanak,prenos,ostvarivanje i prestanak je neophodno postojanje menicnog pismena.
Upotrebljava se kao: kreditno sredstvo, sredstvo obezbedjenja potrazivanja (kaucione menice),
sredstvo placanja.
Unifikacija (razlike izmedju zenevskog i anglosax menicnog sistema)
I znacajniji medjunarodni pokusaji HAG 1910. I 1912.godine, nisu dali ocekivane rezultate;
Drustvo naroda 1930.god Zeneva, nova medjunarodna konferencija za unifikaciju, donete 3
konvencije: K. O jednoobraznom zakonu o trasiranoj i sopstvenoj menici, K. Za regulisanje sukoba u
materiji menicnog prava i K. O pitanjima taksa u materiji menice.---mi ratifikovali 1935. God, Zakon o
menici 1946.godine. Zenevske konvencije nisu ratifikovale zemlje common law sistema.
UNCITRAL-Komisija UN za medj trgovacko pravo- prva sednica 1968.god inicijativa, rezultiralo
usvajanjem decembra 1988. K. O medjunarodnoj trasiranoj menici i medjunarodnoj sopstvenoj
menici koja stupa na snagu godinu dana posle deponovanja 10. Ratifikacionog instrumenta.
PRAVNA PRIRODA MENICE
Starije skole- u starijoj menicnoj teoriji: 3 skole menicnog prava
Mediteranska Germanska Anglosaksonska
Stroga formalnost odstupanjeod stroge formalnosti nezahtevanje stroge
forme
Kauzalnost menice Apstraktnost menice Kauzalnost menice
Dokaz ug odnosa izm str ne zahteva se da izdavalac u razliciti rokovi dospelosti
tren izdavanja poseduje pokrice kod trasata moze i isplata na rate
Novije skole-vise teorija o pravnoj prirodi
1. T. 3 ugovora: postoje 3 ugovorna odnosa:
osnovni ugovor: trasant remitent
ug o mandatu: trasant trasat
ug o cesiji potrazivanja: indosant - indosatar
2. T.delegacije : Trasant prilikom izdavanja menicekao i svaki indosatar prilikom indosiranja
menice, delegira remitentu i docnijim menicnim P svog duznika-trasata.
3. T. hartije javne vere : izvor obaveze iz menice je u pokazivanju (prividu) te izjave a ne u njoj,
koji proizlazi iz jednostavne kreacije takve isprave.
4. T.ugovora : ug. Strane ugovaraju s jedne str izdavanje menice sa pravima koje sadrzi, a sa
druge str. Njen prijem s tim sto je ovaj odnos u potpunosti odvojen od prethodnog izmedju
izdavaoca i korisnika menice.
5. T.jednostranog akta: menica je jednostranaizjava volje koja na planu stvaranja obaveze
ostaje suspendovana dok menicu ne stekne 3.lice. Pr. Sistemi koji svoje zakonodavstvo
izvode iz zenevskih konvencija 1930.god prihvataju ovu koncepciju.
6. T. kombinacije ugovora i jednostranog akta: Menica je mesovit akt-
ugovor izm izdavaoca i remitenta na osnovu kog se izdaje menica +
jednostran akt izdavaoca koji ga obavezuje prema svim ostalim korisnicima menice.
Ima 2 izrazajna vida: I t.kreacije: obaveza izdavaoca menice i svakog kasnijeg potpisnika nastaje
samim potpisivanjem men pismena ( cak i ako je cuva izdavalac =indiferentna menica) ----menica
je apstraktna isprava moze se izdavati i kao blanko menica.
II t. emisije : potrebno jednostrano potpisivanje od str izdavaoca +
pustena u opticaj tj. Da je izasla iz ruku izdavaoca menice. (najpotpunije objasnjava pr. prirodu)
VRSTE MENICE
Kriterijum podele:
1. Po formi: puna (sve bitne elem u tren izdavanja) i blanko (min bitnih elem sa ovlascenjem da
je kasnije popuni imalac saglasno sporazumu sa izdavaocem).
2. Zavisno od menicnih radnji: protestovane i neprotestovane; akceptirane i neakceptirane;
avalirane i neavaliranTrse.
3. Zavisno od osnovnog posla: robne i finansijske (u vezi sa prometom novca)
4. Po nacinu izdavanja i svojstva izdavaoca: menice u svoje ime i za svoj racun;
menice izdate u tudje ime i za tudj racun, menice u svoje ime a za tudj racun( komisiona m)
5. Po broju lica u menici : trasirana i sopstvena menica.
Trasirana menica- menica u kojoj njen izdavalac (Trasant) daje nalog drugom licu (Trasatu) da
u vremenjene dospelosti isplati 3.licu (Remitentu, korisniku) ili licu po naredbi tog 3.lica,
oznacenu novcanu svotu. Zove se jos i vucena menica, od trahere=vuci. Ima 3 lica.
*Trasirana menica po sopstvenoj naredbi menica gde Trasant izdaje menicu u sopstvenu
korist. Kl: platite po naredbi mojoj sopstvenoj. Trasant je i remitent.
*Trasirana sopstvena menica je ona u kojoj Trasant oznacava samog sebe kao
Trasata(isplatioca) doslo do konfuzije Trasanta i Trasata. U savremenom prometu koriste se
u internom prometu,kod nas se prakticno svode na sopstvene.
*Trasirana sopstvena menica po sopstvenoj naredbi- vrsta trasirane menice u kojoj Trasant
daje nalog samom sebi, da sebi isplati oznacenu svotu po dospelosti. Kod nje dolazi do
sjedinjenja Trasanta, Trasatai Remitenta. Menicni odnos se ne gasi i ove menice proizvode
dejstvo od momenta prenosa na drugo lice.
Sopstvena menica- menica u kojoj se njen izdavalac obavezuje da u vremenu dospelosti, isplati
remitentu kao 3.licu ili po njegovoj naredbi odredjenom licu, novcanu svotu oznacenu u menicnoj
ispravi. (nema naloga drugom licu za isplatu menicne svote vec je sopstveno obecanje izdavaoca).
OSNOVNA MENICNA NACELA
NACELO FORMALNOSTI (zakonom tacno propisani nacin i mesto popunjavanja pojedinih elem)
Menica kao i druge hov, moze postojati samo u pismenom obliku;isto vazi i za sve men.radnje koje
se upisuju u nju. Ali ovo ne znaci i obaveznost menicnog formulara, mada se iz prakticnih razloga
menica redovno izdaje na odstampanim blanketima. Punovazne su menice koje su napisane i na
obicnom papiru. Menice koje nisu izdate na propisnom formularu mogu eventualno biti osporene
zbog beplacanja propisane takse. (*ako nije propisno taksirana menica ne proizvodi men-pravno
dejstvo, ali se menicna tuzba moze podici sve dok taksa nije placena; taksa je pre zahtev fiskalnog pr)
2 izuzetka :
1. Primenom t.emisije---- izdavanje blanko menice
2.Lica koja ne mogu davati pisane izjave, mogu menicne putem rukoznaka, pecata,stambilja uz
sudsku overu ili putem ovlascenika.
NACELO INKORPORACIJEpr.potrazivanja iz nje je vezano za posedovanje menice. (Nijedan menicni
ne moze da ostvari svojaprava iz menice dok ne podnese d menicno pismeno )
Strogost ovog nacela je ublazena dopustenom mogucnoscu amortizacije.
NACELO FIKSNE MENICNE OBAVEZE (Obim i sadrzina men obaveze proizlaze iz sadrzaja m. pismena)
Bitno je jedino sta je u menici pismeno konstatovano, a nije bitan obim i sadrzaj osnovnog posla radi
koga je izdata. Ovo nacelo ima apsolutno dejstvo samo u odosima men D i savesnog sticaoca menice,
dok u odnosu na 3. Nesavesnog imaoca ima samo relativno dejstvo (odstupanje kod regresnog
postupka jer regresni zahtevi mogu da budu veci od oznacenog menicnog iznosa ili manji)
NACELO MENICNE STROGOSTI
Formalnopravni vid- odnosi na men D i P. Menicni P ima stroge obaveze izvrsenja odredjenih radnji
na vreme, inace gubi menicna prava. Npr: prezentacija,protest,podizanje tuzbe.
A pozicija D je otezana zbog nemogucnosti koriscenja prigovora iz osnovnog posla, hitnosti spora i
kratkih rokova za prigovor.
Materijalnopravni vid- odnosi na men D. Ispravaje po svojoj prirodi apstrktna. Ali u izvesnom sl
poprima kauzalna svojstva u odnosima izm duznika i 3. Nesavesnog imaoca menice.
Nacelo menicne strogosti je ublazeno nacelom savesnosti jer se prvim mogu koristiti samo savesna
lica.
NACELO MENICNE SOLDARNOSTI (SUPSIDIJARNOSTI) REGRESNIH MENICNIH D nastupa tek ako
glavni men D ne isplati menicnu obavezu o dospelosti menicnom P- znaci da je rec o supsidijarnosti.
(odstupanje od gradjanskopravne solidarnosti).Nakon isplate men P od nekog regresnog D, umesto
deljenja na solidarne duznike uspostavlja se rang odgovornosti i dolazi do prevaljivanja na
prethodnike isplatioca po nacelu solidarnosti.
NACELO SAMOSTALNOSTI (ne primenjuje na intervenijenta=akceptant za cast,odg kao lice za koje je
intervenisalo) U menicnom pravu obaveza svakog menicnog D je samostalna i ima svoju nezavisnu
pr.sudbinu. Ipak, nac. Samostalnosti menicnih obaveza znaci samo dase nijedan menicni D ne moze
pozivati na materijalnu nevaljanost nekog drugogpotpisa na menici, dok se moze pozivati na vidljiv
formalni nedostataknekog drugog potpisa koji je uslov za obavezu tog menicnog D.
NACELO NEPOSREDNOSTI (znaci da postoji fikcija neposrednog pr odnosa: men D- men P) a sadrzin
tog odnosa je opredeljena iskljucivo sadrzinom menicne isprave. U menicnom sporu, svaki men D
moze prema svakom men P da istice samo objektivne prigovore, i one subjektivne koje ima iz
neposrednog odnosa sa konkretnim men P. *Izuzetak su menice sa rekta kl,koje omogucuju dalji
prenos samo cesijom i ovlascuju na isticanje subjektivnih prigovora prema men P koji ne proizlaze iz
neposrednog odnosa.
BITNI ELEMENTI MENICE
OPSTI MENICNI ELEMENTI
Oznacenje menice
Men isprava u zenevskom menicnom sistemu mor sadrzati oznacenje da je menica, a dopusteni su i
izrazi : menicno pismo, menicna obaveza, obveznica i sl.
U angloamerickom sistemu se to ne trazi, al se u SAD trazi da postoji klauzula: Po naredbi.
Mesto gde se vrsi oznacenje menice je takodje bitno za njenu punovaznost- ovo oznacenje mora se
sadrzati u slogu menice, a ne kao napomena sa str ili ispod teksta, i to na jeziku nakom je sastavljena.
Bezuslovni nalog za isplatu menicne svote (moze se povecati dodavanjem iznosa kamate)
U oba sistema menica mora sadrzati nalog za isplatu: platite, odredjene sume novca koji mora biti
bezuslovan. Podvrgavanje ovog naloga odredbama ugovora iz osnovnog posla vodi nistavosti menice.
Nalog mora glasiti na isplatu odredjene svote novca-iznos se upisuje i brojevima i slovima(ne bi bila
menica ako glasi na robu ili hov). Obaveza iz menice se uglavnom svodi na davanje menicne svote.
Zenevski sistem- glasi na isplatu menicne svote odjednom,
angloamericki- moze biti i plativa na rate.
Svota se povecava dodavanjem kamate. Samo izdavalac moze daje odredi, u zenvskom sistemu
kamata kod menice koja dospeva: po vidjenju ili na odredjeno vreme po vidjenju. U angloamerickom:
kod svih vrsta menica. Ako nije oznacena u menici-odredjuje izdavalac, u zenevskom sistemu se
pretpostavlja da je 6%godisnje.
PERSONALNI MENICNI ELEMENTI
Obaveznost tri lica
Trasirana menica po pravilu sadrzi 3 lica u menici : Trasant-izdvalac, Trasat- lice kome se daje nalog za
isplatu, Remitent- korisnik. Moze doci i do konfuzije lica.
Svojerucni potpis trasanta
Stavljanjem potpisa na menicu trasant ulazi u men.pravni odnos. Iskljuceno mehanicko potpisivanje.
Moze prek punomocnika- specijalni ili zastupnik ex lege npr. direktor.
Kumulativno oznaceni satrasanti- solidarno odgovraju za isplatu cele menicne svote.
Naznacenj trasata u trasiranoj menici
Redovno sadrzi naznacenje lica kome se upucuje nalog za isplatu menicne svote. Zahvaljujuci nac.
Samostalnosti, punovazna je i menica vucena na lice koje ne postoji- fingirani trasat.
Vise lica moze biti oznaceno kao trasati, ali samo kumulativno- i odgovaraju solidarno za ceo
akceptovani iznos.
Naznacenje remitenta
U zenevskom sistemu oznacenje imena remitenta predstavlja bitan elem redovne trasirane menice.
Menica se ne moze izdati na donosioca, ali moguce je postici isti efekat kao i kad se menica izda na
donosioca i to: izdavanjem menice po sopstvenoj naredbi i njenim istovremenim indosiranjem
blanko indosamentom. (ili kada se prenosi indosamentom na donosioca ??)
Meica se moze izdati i na vise remitenata i to alternativno ili kumulativno-u kom sl je prenos
punovazan ako ga potpisu svi saremitenti. Medj odnos saremitenata- izvan menicnog prava.
Razlika izmedju Trasanta i Indosanta: Indosant se moze osloboditi svoje regresne odgovornosti
(putem klauzule) a trasant ne moze osloboditi odgovornosti za isplatu menice.
GEOGRAFSKI MENICNI ELEMENTI
Mesto izdavanja- za menice koje cirkulisu u medj prometu, prema ovom elementu se odredjuje
forma i pasivna menicna sposobnost trasanta.
Mesto placanja- znacaj i za men D i za men P. regulise pitanja valute, isplate, prezentiranja,
podizanja protesta, zahteva za amortizaciju.
Unosenje vise mesta izdavanja/ placanja- cinilo bi menicu nepunovaznom. U principu bitan element.
KALENDARSKI MENICNI ELEMENTI
Vreme izdavanja
Datum izdavanja je bitan za odredjenje roka dospelosti, roka za podnosenje na akceptiranje menice
trasirane na odredjeno vreme po vidjenju, resavanje sukoba zakona u vremenu,itd.
Nisu punovazne menice sa nemogucim datumom izdavanja. Ne moze- menica bez datuma/vise
datuma.
Antidatiranje i postdatiranje je dozvoljeno.
Vreme dospelosti.
Znacenj roka dospelosti znaci oznacenje datuma kad se P moze obratiti D za naplatu. Menica se ne
moze podnositi pre roka dospelosti.
Po zenevskom sistemu, rok dospelosti moze biti izrazen kao:
-po vidjenju (cim se podnese na vidjenje trasatu)- pretpostavka ; Krajnji rok zakonom odredjen- do
godinu dana od dana izdavanja, Trasant moze d skrati/ produzi zak rok,a indosant samo da skrati.
- na odredjeno vreme po vidjenju
-na odredjeno vreme od dana izdavanja
-na odredjeni dan
Anglosaksonski sistem- plativa i po zahtevu na odredjeno/ odredivo buduce vreme.
PRETPOSTAVLJENI MENICNI ELEMENTI
Znacaj
Strogost nacela formalnosti tj. Nepunovaznosti menice koja ne sadrzi sve propisane bitne elemente
(konvertuje se u drugu ispravu) ucinila bi u odredjenom broju slucajeva menicu neoperativnom i
smanjeno cirkulacionom. Zato, sam zkonodavac delimicno odustaje od ovog pravila, uvoddeci
sopstvene pretpstavke.
Rok dospelosti- ako nije oznacen rok d, menic je ipak punovazna i ima tretman menice koja dospeva
po vidjenju sto joj umanjuje kreditnu fju.
Mesto izdavanja- ako nedostaje uzece se da je m.izdavanja mesto naznaceno pored trsantovog
potpisa. Ako ni ono nije oznaceno, s obzirom na fakultaivnost oznacavanja, menica je ipak
punovazna- moze da izostane.
Mesto placanja-ako nedostaje menica je punovazna i kao mesto placanja se uzima mesto oznaceno
poed trasatovog imena. Ako ni ovo mesto nije oznaceno, menica nije punovazna!!!
FAKULTATIVNI ELEMENTI MENICE
Znacaj i podela
F-ja da kompletiraju informacije sadrzane u menici i da obogate primenu nekih pravila menicnog
prava. Ovi elementi mogu da se unesu u menicu i prilikom njenog izdavanja, ali i kasnije prilikom
njene cirkulacije. Mogu se odnositi na menicne klauzule i na menicna lica.
1.Kl o broju primeraka (cilj:da oznaci koji je to primerak menice po redu izdavanja,oznacava da ima
veci broj primeraka iste menice)
Unosi se bez obzira da li se menica izdaje u jednom ili vise primeraka. Ako je izdata u jednom,
unosenje ima za cilj omogucavanje izdavanja naknadnog duplikata.
Negacija je solo klauzula: platite za ovu jedinu menicu, sto znaci da su se stranke dogovorile da se
menica ne umnozava.
2.Rekta klauzula: ne po naredbi (posto menica spada u hov po naredbi, ova klauzula sluzi za njenu
konverziju u hov na ime, cime se ujedno onemogucuje dalje prenosenje menice indosamentom i njen
dalji prenos je moguc samo cesijom.) Unosi trasant /indosant.
3.Prezentaciona klauzula- unosi trasant/indosant. Obaveza je men P da prezentira menicu D.
Kod prezentacije na akcept, trasant moze:
-zabraniti podnosenje menice na akcept (Trajno negativna prezentacionaklauzula)
- zabraniti podnosenje menice na akcept do odredjenog roka (Privremeno negativna
-narediti da se prezentira na akcept do odredjenog roka/ pre dospelosti za isplatu (Pozitivna prez.kl)
Cilj ove kl je ustanovljenje da li ce trasat akceptirati menicu i uci u men.pr.odnos/ne.
4.Klauzula: Bez obaveze- moze je uneti trasant- samo slobadja od odgza akcept.
Kad je unese indosant-dejstvo oslobodjenja od odgov za akcept i za isplatu menice.
5.Klauzula : Bez protesta- unose je trasant, indosant i avalisti, sa ciljem: oslobodjenje imaoca menice
obaveze podizanja protesta u sl. Neakcptiranja ili neisplate menice cime se izbegavaju protestni
troskovi--- ovlascenje zaneposredno obracanje sudu za upis menice u protestni registar, bez
neophodnih prethodnih radnji.
6. Klauzula adrese po potrebi- unose trasant, indosant, avalist radi ublazenja rizika koji nastaje
neakceptiranjem ili neisplatom menice od strane trasata, i upucuju imaoca menice kome da s obrati
u tom slucaju. (+intervencija)
7. Kasatorna klauzula platite za ovu prvu ne i za ostale menice- njome seiskljucuje mogucnost naplate
umnozenih primeraka iste menice- tacno odredjuje da se moze naplatiti samo 1.primerak menice.
8. Kl o moneti- u medjunarodnom saobracaju, izdavalac odredjuje vrstu novca za isplatu ali placa u
valuti mesta placanja prema kursu na dan placanja.
9.Klauzula o efektivnosti- vrsta u kojoj se vrsi isplata- u efektivno oznacenoj moneti.
10.Klauzula o kamati- pretpostavlja se da je 6%, za menice:po vidjenju/na odredj vreme po vidjenju
Klauzule sa gradjanskopravnim znacenjem
11.Valutna klauzula: vrednost primljena u, objasnjava poslovni odnos izmedju trasanta i remitenta
koji je je prethodio izdavanju menice. Nema ozbiljnu dokaznu vrednost jer je menica apstraktna.
(Trasant obavestava trasata da je remitent ispunio obavezu iz osnovnog posla)
12. Klauzula pokrica : i stavite istu u racun, Trasant obavestava trasata od kog lica ce dobiti pokrice
nakon isplate menicne svote, ako eventualno pokrice nije dobio unapred.
13.Avizo klauzula, sa ili bez izvestaja; Sa izvestajem: prati bezuslovni nalog za isplatu odredj svote
novca- njom trasant obavestava trasata da moze akceptirati ili isplatiti menicu tek kad prethodno
dobije njegov izvestaj koji znaci da je remitent uredno izvrsio svoje obaveze iz osnovnog posla.
Bez izvestaja: trasat pre akceptiranja ili isplate ne mora da trazi izvestaj od trasanta.
MENICNE RADNJE
IZDAVANJE MENICE (izdavalac postaje menicni duznik)
Pojam
Izdavanje trasirane menice-m.radnja kojom izdavalac jednostranom izjavom volje , uz upucivanje
naloga trasatu da u vreme dospelosti, plati remitentu ili licu po njegovoj naredbi,odredjenu svotu.
Izdavanje je po pravilu, orva menicna radnja- izdavalac stupa u men.pr.odnos, postaje menicni D za
sva lica na koja se menica prenese i to stavljanjem svog potpisa preuzima men obavezu .
Menicna sposobnost
Dok je menica bila trgovacka hov, nisu je mogla izdavati lica koja nisu bila trgovci.
Danas je univerzalna hov i moze je izdati svako poslovno sposobno lice- pasivna menicna sposobnost,
a Poverilac moze biti svako lice sa pravnom sposobnoscu- aktivna menicna sposobnost.
Trasant-punomocnik
Trasant moze izdati menicu ne samo u svoje ime i za svoj racun, vec i u ime i za racun svog
vlastodavca. U ovom sl., trasant sam potpisuje menicu ali sa naglaskom da istupa u svojstvu
punomocnika.
Od izdavanja menice preko laznog punomocnika-bez ovlascenja/ prekoraci data ovlascenja i tada
licno odgovara, treba razlikovati izdavanje menice falsifikovanjem necijeg potpisa. Falsifikovani potpis
obavezuje potpisano lice sve dok se ne dokaze da nije potpisnik menice.
Trasant-komisionar
Trasant moze izdati menicu i kao komisionar, izdaje je u svoje ime i tad se i formalnopravno
pojavljuje kao izdavalac, te je menicnopravno odgovoran (komitent nije).
Pokrice trasanta kod trasata
Buduci da je menica kreditna hov, izdavanje ne zahteva postojanje pokrica trasanta kod trasata. Ali
ono mora postojati u tren. Dospelosti menice za naplatu.
Akceptiranjem menice trasat ulazi u men pr odnos i postaje glavni menicni D, te prema menicnim P
deluje neoboriva pretpostavka da pokrice postoji (oboriva na relaciji trasant-trasat).
UMNOZAVANJE MENICE
Izdavanje umnozenih primeraka i prepisa menice ima visestruki znacaj :
-radi vece cirkulacije menice i potpunijeg ostvarenja njene f-je (kreditna,sredstvo obezb i placanja);
-radi vece sigurnosti, jer se original moze izgubiti;
-umnozavanjem se iskljucuje potreba za amortizacionim postupkom koji je dug i neizvestan.
Duplikat
U svakom momentu, svaki imalac menice moze da zahteva (trasantu) da se o njegovom trosku izda
umnozeni primerak menice. Pod umnozavanjem se podrazumeva izdavanje vise primeraka iste
menice (duplikati, razlikuju se po rednom broju). Umnozeni primerci u svemu moraju biti identicni sa
originalom, te se na svakom primerku moraju naci originalni potpisi. Izuzetno, akceptant potpisuje
samo jedan primerak. Pravilo je da svi umnozeni primerci cine jednu obavezu. Ali, ako akceptant
potpise vise primeraka, obavezan je za isplatu po svakom od njih. Razlika izmedju umnozenih
primeraka je samo u rednom broju.---ako nije unet-to su razlicite menice. (ne za avaliranje)
Kopija-prepis menice
Za razliku od duplikata, ciji je ovlasceni izdavalac samo trasant, prepis moze saciniti svaki imalac
menice. Prepis mora biti verna slika originala i obavezno da sadrzi oznaku da se radi o prepisu.
Posto moze sluziti samo za indosiranje i avaliranje, na njemu mora biti naznaceno dokle se prostire
kopija, a odakle pocinje originalni indosament ili aval. Mora biti naznaceno i ime lica kod kog se nalazi
originalna menica.
PRENOS MENICE (CESIJA I INDOSAMENT)
Cesija (Cesionar ne stupa u pr odnos sa cedentom svog cedenta)
Menicno potrazivanje se moze preneti ustupanjem potrazivanja, cesijom, uz primenu opstih pravila
gradjanskopravne cesije i uz predaju menicne isprave (menice sa rekta kl). Do ovog dolazi kad trasant
ili neki od indosanata unese u menicu rekta kl.-polozaj D iz menice prema novom P-nepromenjen.
Za razliku od cesije, kod prenosa menice indosamentom, novi menicni P stice menicno potrazivanje
oslobodjeno od licnih prigovora men D prema ranijem P. Cesionar ne stupa ni u kakav odnos sa
cedentom svog cedenta, dok se kod indosiranja ne uspostavlja samo pr.odnos izmedju indosatara i
njegovog indosanta, vec i izm indosatara i svih ranijih indosanata- solidarnost.
Pojam i osobine indosamenta (indosant=prenosilac=prvi je remitent---indosatar)
-predstavlja izjavu prenosioca menice, unetu na propisano mesto u menicu, kojom ustupa menicna
prava novom imaocu. Lice koje prenosi-indosant, 1.prenosilac je remitent jer je on 1. Korisnik
menice; lice na kog se prenosi postaje novi menicni P=indosatar.
upisuje se na poledjini menice ili na produzetak koji se uz nju lepi,ako je poledjina popunjena.
*Izuzetno , puni indosament moze i na licu menice.
Bezuslovnost i nedeljivost indosamenta
Bezuslovnost je opsta karakteristika i zenevskog i anglosaks sistema menice.
Moguc je samo potpuni indosament, nikako delimicni- izraz pr. prirode menice kao prezentacione
isprave.
Indosiranje posle dospelosti
Pravilo: sama dospelost menice ne utice na njenu cirkulaciju. Tako, indosament posle dospelosti
proizvodi isto pr.dejstvo kao i pre dospelosti. Posto indos na menici ne mora biti datiran, oboriva je
pretpostavka da je nedatirani indos ucinjen pre proteka roka odredjenog za podizanje protesta.
Zabrana indosiranja tj. Prenosa menice
Prenosenje menice indosiranjem moze biti zabranjeno unosenjem rekta klauzule. Ako postoji ova kl u
menici ona se dalje moze prenositi samo gradjanskopravnom cesijom.
Translativni (svojinski) indosament
-Indosament kojim se pored prava iz menice istovremeno prenosi i pravo na menici. Moze biti :
puni i blanko.
Puni: indos koji sadrzi ime lica na kog se menica prenosi (indosatar) +klauz.naloga za placanje
i potpis prenosioca (indosanta) kao svoj obavezni sadrzaj .
Blanko: indos koji na poledjini /alonzu menice ili na menicnom dodatku sadrzi samo potpis indosanta.
Omogucuje max negocijabilnost ali nosi znacajne rizike. U sl blanko indos, indosatar moze :
1. Dalje da prenosi prostom tradicijomi ostane izvan men.pr.odnosa
2. Iznad potpisa svog blanko indosanta,upise indosatara,dalje prenese tradicijom.
3. II- svoje ime i postane menicni P ;
4. Dalje da indosira svojim indosamentom i udje u men.pr.odnos.
Kad se menica u postupku prenosa indosira na neko lice koje je vec menicni D povratni indosament.
Ovo za razliku od gradjanskog prava, nije osnov prestanka potrazivanja (ustanova konfuzije) :
1. Ako se menica indosira povratnim indos na akceptanta (glavni D), on je moze dalje indosirati.
U protivnom dolazi do konfuzije P i D i oslobadjanja od obaveze ostalih menicnih D;
2. Ako je menica indosirana povratno na trasata- on postaje P svojim prethodnicima;
3. Ako se indosira na trasanta, on postaje menicni P ali samo prema akceptantu, indosantima
odg kao trasat. ?
4. Povraatno indosirana na ranijeg indosanta, on postaje menicni P samo prema licima prema
kojima je bio P dok nije prvi put indosirao menicu.
Pretpostavka svojinskog tj. Translativnog indosamenta
Netranslativni (nesvojinski) indosament : punomocnicki i zalozni
-prenosilac menice zadrzava pravo na menici (svojinu) a na indosatara prenosi samo odredjena prava
u vezi sa pravom iz menice: naplatu, zalaganje potrazivanja izmenice radi obezbedjenja potrazivanja
menicnog P iz nekog posla van menice.
Punomocnicki- kada indosant prenosi specijalnom kl: vrednost za naplatu, za inkaso, kao punomoc
ovlascenje da u njegovo ime i za njegov racun vrsi odredjena menicna prava. Mozedalje prenositi
menicu svojim punomocnickim indosamentom.
Zalozni radi obezbedjenja potrazivanja menicnog P iz nekog pr.posla van menice se moze izvrsiti
zalaganje menicnog potrazivanja zaloznim indosamentom : vrednost za zalogu, vrednost za
obezbedjenje. Moze dalje indosirati menicu samo punomoocnickim indosamentom.
REDOVNI AKCEPT MENICE
Pojam i znacaj
-menicna neopoziva izjava trasata, kojom prihvata menicni nalog upucen od trasanta. Unosenjem ove
klauzule u menicu :
1. Trasat postaje menicni akceptant i time glavni D (ulazi u men.pr.odnos) =znaci da se i trasant kao
regresni D moze regresirati od trasata u regresnom postupku(t1-akceptant, moze i prigovor iz
osn.poslaza razliku od odnosa indosatar- akceptant).
2. konstituise neoboriva pretpostavka prema svim docnijim ucesnicima u men.pr.odnosu o
postojanju pokrica za isplatu menice u obimu akcepta. (oboriva izmedju trasanta i trasata)
Obaveznost ili fakultativnost
Trasat je slobodan da odluci da li ce menicu akceptirati/ ne ---redovno hoce u meri obima pokrica.
Trasant moze imati sa trasatom ugovor o akceptu, a nemati pokrice. Ili imati pokrice a nemati ugovor.
Moze imati i pokrice i ugovor o akceptu. Ili nijedno.--- trasat ni u jednom od ova 4 sl sa stanovista
menicnog prava nije obavezan akceptirati menicu (redovno akceptira u meri obima pokrica).
Pitanje gradjanskopravne odgovornosti u sl. Neizvrsenja ug. O akceptu je druga stvar.
Osobine akcepta
-mora biti bezuslovan (stavljanje uslova ga cini nistavim, a sama menica ostaje punovazna);
Izjava o akceptu je neopoziva od momenta kad akceptant vrati menicu licu koje je prezentira na
akcept.
-n formalnosti +n strogosti
Mesto: na licu menice, ne moze punovazan akcept van men. pismena(ako je poseban akt- ima
dejstvo gradj.pravnog obecanja isplate)
-Vrste :
I po formi : Puni (kl.o prihvatu trasantovog naloga-priznajem / prihvatam +potpis akceptanta )
Blanko (potpis akceptanta na odgov mestu, popreko ispod kl.O men plafonu, na dnu
menicnog talona)
II po sadrzini : Potpun ( Akceptant prihvata da isplati u celosti do iznosa koji oznaci trasant)
Delimican (deo menicne svote ; posebno se ugovara)
AKCEPT I ISPLATA MENICE INTERVENCIJOM
Pojam
Menica se nalazi u nuzdi ako:
-trasat iz bilo kog razloga odbije akceptirati menicu /
-akceptant odbije da isplati akceptiranu men, a radi se o men cije je prezentovanje na akcept
zabranjeno /
-trasant ne isplati iz bilo kog razloga a prezentovanje na akcept zabranjeno.
Radi spasavanja poslovnog ugleda men. obveznika, moze se javiti neko 3.lice intervenijent, radi
akceptiranja ili isplate menicne svote umesto nekog menicnog D. Radnja intevencije ima za cilj : da
otkloni potrebu za vrsenjem regresnog postupka, cime se smanjuju i troskovi koji bi nastali usled
reg.postupka.
Lica kod intervencije
U ulozi intervenijenta: bilo koje 3.lice izvan menice +i sami menicni obveznici osim akceptanta.
Akceptant ne moze jer je on glavni D duguje svima.
Trasat se moze pojaviti u ulozi intervenijenta.
Intervenisati se moze za bilo kog menicnog D protiv koga se moze vrsiti regres. (pretpostavka za t1)
Forma intervencije
Klauzula o intervenciji se obavezno unosi u menicu,da bi proizvodila dejstva. (ne moze skrivena
intervencija, na nekom aktu van menicnog pismena)
Po formi- samo puna (kl.o intervenciji, potpis intervenijenta, event naznacenje honorata a u
suprotnom sl pretpostavka :trasant).
Blanko-NE, smatralo bi se blanko avalom/ indosamentom u zavisnosti od mesta upisa.
Pozivna intervencija
Regresni menicni duznici. Trasant, indosanti i avalisti, mogu uneti u menicu imena lica koja ce po
pozivu imaoca menice akceptirati ili isplatiti menicu, ako menici zapreti regres.
U ovom sl, radi se o pozivnoj intervenciji,a oznacena lica se nazivaju adresati u nuzdi.Najsire dejstvo
ima pozivna inter kod koje je pozivnog intervenijenta odredio trasant. Intervenijent ima pr.regresa.
Imalac menice ne mozeodbiti akceptiranje menice od strane pozivnog intevenijenta.
*Spontana intervencija- imalac menice moze odbiti akceptiranje menice od strane spontanog
intevenijenta, jer ona vodi samo odlaganju vrsenja regresnih prava do dospelosti menice ne i istinskoj
nameri da se menica plati. U ovom sl, neko 3.lice (nije oznaceno u menici kao intervenijent) spontano
intervenise radi akceptiranja ili isplate menice.
Nemogucnost odbijanja isplate menice intervencijom u oba slucaja,i kod pozivne i kod spontane int.
Intervencija zbog neakceptiranja (akcept za cast ) : ogranicen ili potpun
Intervencijom se ne mogu akceptirati menice cije je podnosenje na akcept zabranio trasant.
Akceptiranjem menice za cast- intervenijent se obavezuje kao lice za koje je akceptirao, i odgovara
prema imaocu menice i prema menicnim sledbenicima lica za koje je akceptirao menicu.
Po obimu, i akcept za cast : ogranicen i potpun.
Intervenijent stupa u poziciju regresnog D (odgovara ka njegov honorat)
Intervencija zbog neisplate
Isplata intervencijom moze se vrsiti kad god imalac menice stekne pravo na regres- bilo pre bilo posle
dospelosti menice. Intervenijent spada u regresne D, pa se prema njemu nmg isticati licni prigovoriiz
odnosa sa dotadasnjim imaocem menice ( stice neposredna men prava iz menicnog pismena, ne
cedirana).
Zakonska zabrana da intervenijent dalje indosira.
Cilj intervencije : definitivno ugasi obaveze men D-a koji po rangu dolaze iza honorata(lica za koje se
intervenise).
MENICNI AVAL(sporedna men radnja; samo za isplatu men svote)
Pojam
-je menicna izjava odredjenog lica sa potpisom, kojom garantuje da ce odredjeni men D ispuniti svoju
obavezu. Lice koje daje aval avalista, a lice za koje se avalira-honorat ( ne moze men D ?).
Avalista moze biti lice:
izvan menice ali i
lice iz menice ( ne moze avalirati za lica prema kojima jelice iz menice vecmenicni D, jer i bez avala
odgovara za isplatu).
Avalista po pravilu naznacuje ime honorata- a u sl da to ne ucini, pretpostavka: ucinio za trasanta;
Izjava o avalu sa potpisom avaliste se daje na: licu menice / alonzu (kao aval, kao garant). Davanje
avala pobudjuje sumnju u plateznu sposobnost honorata-razvila praksa skrivenog avala-kod potros
kredita : I korisnik kredita potpisuje menicu kao Akceptant, a lice koje za njega jemci kao Trasant (ne
avalista) a ujedno i 1. Indosant.--- Posl praksa ga tretira kao 1. Ziranta.
II indosant se upisuje svojim blanko indosamentom iza prvog, i ntn se stvara privid da je rec o
trasiranoj menici po sopstvenoj naredbi koju prenosi izdavalac blanko ind( privid da je vec cirkulisala).
Pribegava jer:
1. Skriveni avalista ima poziciju indosanta samostalan u men pr poslu( obaveza avaliste moze da
bude nistava ako je i obaveza honorata takva)
2. Odgovornost indosanta u regres postupku za imaoca menice je povoljnija od odg avaliste.
Ako dodje do spora tj. Akceptant ne plati o dospelosti, imalac je popunjava na neisplacenu svotu, a
poslednji blanko indosant moze upisati sebe kao indosatara i realizovati men prava od indosanta
(ziranta).
Forma : na licu menice / alonzu; Neke zemlje i separatnim aktom van men pismena (zen
konvencije- u vidu rezerve )- afirmisano u Francuskoj.
Po formi: puni ( kl: kao aval / garant, potpis, naznaka za koga u sup pretpost: za trasanta)
blanko (ne moze na poledjini jer bi bio indosament)
Odgovornost avaliste : SOLIDARNO ,
SAMOSTALNO moze preuzeti obavezu manju/ vecuobavezu od lica za koje jemci, ne vecu od men
svote) * odstupanje od nac. Samostalnosti i od nac. Neposrednosti avalista moze i subjektivne i
objektivne prigovore kao sam honorat. Odgovara kako odg honorat- svim menicnim sledbenicima lica
za koje je dao aval. Specificnosti:
1. Protiv avaliste ne moze protest ( zamenjuje protest protiv gl.D)
2. Ne odgovara za neosnovano obogacenje (njegov honorat)
3. Odgovornost prema obimu avala ( potpun i delimican)
Prava avaliste uvek regresni D bez obzira za koga je avalirao menicu)
Isplatom menice stice prava honorata i moze u regres postupku naplatiti isplaceni iznos bilo od svog
honorata/ svih honoratovih D po menici=prethodnika.
Anglosax zemlje ne poznaju ovaj institut; U UK zamena: iregularni indosament (daje se iz usluznosti)
stice obaveze men indosanta, ne i men prava po menici. USA payment guaranteed- garantovano
placanje, akcesorna obaveza, i collection guaranteed- imalac je duzan da se obrati sudu radi naplate
od gl D.
*Predstavlja menicno jemstvo- obaveza je punovazna iako obaveza honorata nije iz bilo kog razloga-
samostalan pravni odnos izmedju imaoca menice i avaliste. U regresnom postupku moze da odg i pre
svog honorata.
**Gradj pr jemstvo- akcesornost u odn na obavezu gl D.
MENICNA NOTIFIKACIJA
-obavestenje o podizanju protesta, menicnog P upuceno menicnim D, kao i dalje medjusobno
obavestavanje regresnihD o ovoj cinjenici.
Regresni D se obavestavaju o izvrsenom protestu zbog neakceptiranja menice i u tom sl se radi o
notifikaciji zbog neakceptiranja / delimicnog akceptiranja. Postoji i notifikacija zbog neisplate /
delimicne isplate.
Lica u postupku
Imalac menice se obavestava o izvrsenom protestu svog neposrednog indosanta i trasanta u roku od
4 radna dana, nakon danaprotesta ili nakon prezentacije menice ako je u njoj kl: bez protesta.
Istovremeno obavestavanje trasanta ima za cilj: da mu omoguci da odmah iskupi menicu, i ntn smanji
troskove regres postupka i kamatnog iznosa, jer je on inace odgovoran prema svim regres D ?
Svaki indosant obavestava svog indosanta u roku od 2 radna dana ( nastavlja sve do trasanta, niz
indosanata )
Forma
Zakon o menici ne trazi nikakvu posebnu formu notifikacije. Iz prakticnih razloga (radi obezbedjenja
dokaza), ona se redovno vrsi: preporucenim pismom, teleksom, telefaksom, teleprinterom.
Moze i obicnim vracanjem menice u bank poslovima.
Fakultativna radnja, nije obavezna. Iako zakon insistira na notifikaciji, sankcija neizvrsenja nije gubitak
menicnih prava vec samo naknada prouzrokovane stete usled propustanja njenog izvrsenja. Naknada
stete ne moze biti veca od menicne svote. ?
Odgovornost ne postoji ako nije izvrsenja zbog vise sile, ni kad je iskljucena notif kod tzv, bagatelnih
menica.
MENICNI REGRES
Pojam
Menicna radnja, kojom regresanti (menicni imalac i kasniji iskupilac) zahtevaju od regresata (nekog
men D) da isplati menicu ako je trasat odbio da je akceptira odn. Ako je odbio da isplati men svotu.
1. Regresant u regresnom post je imalac menice, a kasniji regresanti su regresni D koji u regres
postupku iskupe menicu. Regresati u regresnom post: ?
1. Trasant
2. Indosanti
3. Avalisti
4. Intervenijenti za ova lica
Trasant-akceptant ne moze biti men regresant , jer svojom isplatom menice oslobadja sve menicne
D, ako nije primio pokrice izvan menicne prirode t1-t2.
Dobrovoljni regres ( na ovaj nacin u reg post, men obaveza postajeod trazljive--- donosiva )
Nakon notifikacije regresnih D da glavni men D nije isplatio obavezu i da je podignut odgov protest,
oni mogu dobrovoljno isplatiti menicni iznos, da bi izbegli uvecanje svoje obaveze kroz regresni spor i
da bi izasli iz menicne obaveze. Regresna menicna svota se moze realizovati i prinudno-putem
posebne regresne tuzbe.
Vrste regresa:
1. Zbog neakceptiranja- uslov: prethodno propisno izvrsenje prezentacije i protesta- ako su
obavezni; vrsi se kad je trasat odbio akceptirati menicuu celosti/ delimicno, a nije doslo do
akceptiranja intervencijom.
2. Zbog neisplate- uslov: prethodno propisno izvrsenja prezentacija na isplatu/del i protest zbog
neisplate/ delimicne isplate; vrsi se ako glavni menicni D o dospelosti ne isplati men svotu.
Glavni men D- trasat-akceptant i trasant za neakceptabilne menice.
Regres pre dospelosti (vrsi se izuzetno, jer redovno posle dospelosti menice za naplatu)
Izuzetno, regres se moze vrsiti i pre dospelosti menice za naplatu.
1. U slucaju kad su ispunjeni uslovi za vrsenje regresa zbog neakceptiranja/ delimicnog
akceptiranja - propisno izvrsenje prezentacije i protesta;
2. Kad je pre akceptiranja, trasat pao pod stecaj ili likvidaciju,
odn. Posle akceptiranj a akceptant pao pod stecaj/ likvidaciju,
ili trasant pao pod stecaj/ likvidaciju a menica se ne sme podnositi na akceptiranje. Trazi se
sudsko resenje o otvaranju stecaja.
Regresni postupak se odlikuje primenom nacela solidarnosti, samostalnosti i neposrednosti.
Kad su ispunjeni uslovi za vrsenje regresa, svi regresni D solidarno odgovaraju. Skokoviti regres-
regresant nije duzan voditi racuna o redu men D, moze traziti isplatu regresne svote od svih,
nekolicine ili od jednog.
Iskupljivanje menice
Regresni men D koji isplati regresanta ima pr regresa od svojih prethodnika po menici, takodje po
nacelu solidarne odgovornosti. Dolazi do procesa prevaljivanja men obaveze na prethodnike po
menici- proces traje sve dok ne isplati trasant neakceptovane menice odn. Akceptant
akceptirane menice
MENICNE TUZBE I PRIGOVORI
REDOVNA MEN TUZBA
Ako imalac menice ne dobije isplatu menice od glavnog D dospeloscu menice ili mu menicu ne
plate regresni D van menicnog spora, po nac solidarnosti moze izabrati glavnog men D i
menicnom tuzbom ostvariti prinudnu naplatu. U formalnom smislu, glavni menicni D: akceptant
ili trasant (do akceptiranja menice ili ako je zabranio akceptiranje)
Glavni D nikad ne moze biti intervenijent akceptant jer ima pr regresa prema honoratu i svim
njegovim D. Nikad ni avalista (ima pr regresa).
Ovom tuzbom moze se ostvariti prinudna naplata.
REGRESNA MENICNA TUZBA
Uz nju se prilaze protest- dokaz da nije isplacena.
Imalac po nac. Menicne solidarnosti moze u istim sl podici tuzbu protiv regresnih D (trasant posle
akceptiranja, indosant, avalista,intervenijent )
OSTALE TUZBE
-nemaju rezim menicnih vec gradjansko pravnih tuzbi. Rec je npr o tuzbi akceptanta koji
akceptira i isplati menicu a niej dobio pokrice od trasanta. Ili tuzba imaoca menice protiv
trasanta,akceptanta, indosanta po osn. Neosnovanog obogacenja.
SPOR I PRIGOVORI
Postupak po menicnim sporovima je zahvaljujuci nac strogosti, jednostavan i brz. Na osn menice
kao verodostojne isprave, odmah se izdaje izvrsna isprava. Uz regresnu menicnu tuzbu prilaze se
protest, kojim se na verodostojan nacin dokazujeda menica nije naplacena. Buduci da je menica
apstraktna hov, ne izvode se dokazi izvan nje. Ako tuzenik na dostavljenu izvrsnu ispravu-res o
izvrsenju, ne ulozi blagovremeno prigovor, ono postaje izvrsno u roku od 3 dana od d. dostave.
Ako tuzenik na izdatu izvrsnu ispravu u roku od 3 dana ulozi prigovor, postupak po njemu se
nastavlja kao po prigovoru protiv resenja o izvrsenju ( mora biti obrazlozen) isto za cek
Prigovori koji nemaju osnov u licnom odnosu D i P po menici, vec proisticu iz samog menicnog
pismena- objektivni. Prigovori koji imaju osnov u lic odnosu D koji ih istice i P subjektivni, licni.
Samo savesno 3. Lice moze uzivati sve prednosti menicno pravnogposla. Stoga, men D prema 3.
Licu koje je pribavljajuci menicu svesno postupilo na stetu D, moze isticati i sve prigovore koji
proizlaze iz licnog odnosa sa prethodnim P koji mu je preneo menicu. Prema 3. Savesnom licu
moguce je isticati samo prigovore koji proisticu iz menicne isprave- objektivne.
Subjektivni ili relativni Objektivni ili apsolutni: podkategorije
-nije izvrsio osnovni posao 1. Istice svaki men D protiv svakog imaoca men
(nedostatak bitnog elem, neispravnost menice)
-nije primljeno men.pokrice 2.pojedini men D prema svakom imaocu menic
(nedostatak potpisa/ falsifikovan, me sa rekta kl)
- dato uz uslov koji nije ispunjen 3.svaki men D prema jednomimaocu menice
(prigovor nedostatka materijalne legitimacije)
Odnos trasant- akceptanta, indosanta i neposrednog indosatara- mogu i prigovori iz neposrednog
odnosa van menicnog posla (trag kauzalnosti).
Rok za zalbu u menicnim sporovima nije opsti od15 vec posebni od 8 dana.
AMORTIZACIJA MENICE
Pojam
-vanparnicni sudski postupak proglasenja nestale ili ostecene menice nevazecom, u cilju ocuvanj
menicnih prava prema odredjenim men Duznicima. Institut poznat u uporednom pravu. Zenevske
konvencije su pitanje amortizacije prepustile nac zakonodavstvima,postoje razlike, ali prisutan u
svim zemljama.
Pored nestalih, unistenih ili tesko ostecenih menica, mogu se amortizovati i kopije menice-ako je
na njima neki originalni indosament, kao i nestale prejudicirane menice-osnov za tuzbu iz
neosnovanog obogacenja. Treba prihvatiti i amortizaciju blanko menica, zbog nemogucnosti lica
koje nema materijanu legitimaciju da ostvaruje prava iz nje zbog njenog negativnoog dejstva. ?
Postupak amortizacije
Predlagac amor menice: imalac menice, njegov punomocnik, lice koje je iskupilo menicu u
regresnom postupku i cesionar.
Predlog: glavni sadrzaj menice +dokazi o verovatnosti svojih menicnih prava
Ako sud oceni da su dokazi dovoljni, izdace oglas kojim poziva svako lice kod koga se ta menica
nalazi da je u roku od 60 dana od dana objavljivanja oglasa preda sudu. Ako se menica :
1. Pronadje i preda sudu, obustava postupka maortizacije.
2. Ne pronadje, sud resenjem proglasava tu menicu nevazecom.
3. Pronadje ali ne preda sudu, sud zastaje sa amortizacijom uz upucivanje na postupak za
dokazivanje prava na menici- svojinska tuzba i sl.
DOMICILIRANA MENICA
-menica u kojoj je oznaceno da ce se isplata izvrsiti u nekom drugom mestu- domicil, a ne sedistu
trasata; odn. Da ce isplatu izvrsiti 3. Lice- domicilijat (ne t2 u njeg sedistu/ drugom mestu).
-Bitna je razlicitost mesta u menici: m. placanja (domicil) i sediste trasata.
Ako pak domicil nije oznacen u menici, ona je ipak domicilirana kad je lice koje ima isplatiti
menicu razlicito od trasata ( makar i isto sediste).
Domiciliranje menice (vrsi trasant (punomoc)-domicilijant) i to :
1. Klauzulom o domiciliranju (placanje u .)
2. Samo odredi domicil (onda t-a odredjuje domicilijata)--- ako ga ni t-a ne oznaci domicilijata,
onda se menica prezentuje njemu na isplatu u oznacenom domicilu.
Lice koje je oznaceno da vrsi isplatu umesto trasata- domicilijat:
1. Isto mesto gde i trasatovo sediste;
2. Drugo mesto
Odredjuje ga ili trasant ili trasat-akceptant (u sl kad je trasant odredio domicil) . Moze biti i sam
remitent ili svaki imalac menice (obaveza od trazive u donosivu). Domicilijat ne potpisuje menicu,
nije menicni D, placa kao punomocnik trasata. Odgovara gradjanskopravno.
Uticaj
-ne utice na radnje koje se ticu akceptiranja (i dalje u prebivalistu t2)
-Utice na radnje koje se ticu isplate (prezentacija, protest)- u mestu domicilijata odn. gde je
oznacen domicil ( ne u sedistu t2).
Ako je oznacen domicilijat- imalac menice mu se neposredno obraca da plati menicu.
Platiste (razlicito od oznacavanja domicilijata)
-odredjivanje adrese unutar oznacenog mesta placanja.
-Ovlascena da naznaci t2 prilikom akceptovanja, ako je plativa u njegovom sedistu tj.prebivalistu.
Na ovoj adresi o dospelosti menice mora da se nadje t2-akceptant, a imalac menice ga trazi radi
naplate svote.
Privredni znacaj- u medj prometu
Privredni subjekti domiciliraju menice na svoje poslovne banke i izbegavaju upotrebu gotovine.
BLANKO MENICA
Pojam
-menica koja u momentu izdavanja, voljom samog izdavaoca ne sadrzi sve bitne menicne
elemente, a koja je predata menicnom P s ovlascenjem da je kasnije popuni saglasno sporazumu
sa izdavaocem. Dozvoljenost izdavanja blanko menice je omogucena i zenevskim konvencijama.
Na insistiranje Francuske, mogucnost stavljanja rezerve u pogledu mogucnosti i uslova njenog
izdavanja.
Minimum obaveznog sadrzaja
- U pr. Teoriji, dominantno shvatanje da za postojanje blanko menice, pored men isprave sa
oznakom menica, potreban i potpis akceptanta/ izdavaoca (moze oba). Uz ovo potrebna i
predaja menice poveriocu (t.emisije), sa ovlascenjem da je kasnije popuni saglasno
sporazumu sa izdavaocem odn. sporazumu iz osn posla radi kog je menica izdata ( ako nema
sporazuma o popuni).
- Po ovlascenju za popunu (izricito ili precutno) se razlikuje od nepotpune, koja ne sadrzi sve
bitne elem u tren izdavanja, nema ni ovlascenje i nema menicnopravnu prirodu.
Dejstvo blanko menice
-pocinje od mom. Izdavanja, te se menicnopravna sposobnost ceni prema ovom momentu.
Najcesce se blanko menica i ne popunjava. Kad se popunjava mora biti popunjena pre
prezentacije na isplatu. Na osnovu nje se ne moze podici: Menicni protest, niti tuzba, niti sud na
osn nje moze izdati izvrsnu ispravu.
Pravo na popunu blanko menice ne zastareva po pravilu, ali dozvoljeno ugovaranje roka do kad
se moze popuniti.
Prenosi se : prenosom menice (indosiranje, tradicija, cesija), stecajem (na upravnika stecajnog
postupka), nasledjivanjem.
Prigovori
Moguci su sleedeci:
1.odsustvo volje za stvaranje men obaveze (izlazak men iz drzavine izdavaoca bez njeg volje)
2.popuna suprotno sporazumu sa izdavaocem/ rokovima i uslovima iz osn posla- nema sporazum
3.prigovor nistavosti osnovnog posla po osnovu kog je izdata
4.prigovor da je data na ime kaucije, depozita iili garancije (kaucione, depozitne, supergarantne)
5.prigovor preinacenja i falsifikovanja blanko menice
Svi prigovori se mogu istaci samo prema licu kome je predata od izdavaoca (P iz osn posla) ali i
prema 3. Nesavesnom licu na koga je menica preneta.- pri sticanju postupio zlonnamerno ili sa
velikom nepaznjom.
Prema 3. Savesnom licu samo prigovor iz menicne isprave.
SOPSTVENA MENICA
Pojam
-jednostrana izjava volje izdavaoca sa obecanjem da ce o dospelosti mneice, licu oznacenom u
njoj/ licu na koga je preneta naredbom Poverioca, isplatiti oznaceni iznos. Osnovna posebnost u
odn na trasiranu se sastoji u cinjenici da ne postoji 3.lice trasat. Izdavalac je i t1 i t2.
Ne postavlja se ni pitanje pokrica za isplatu kod t2.
Specificnosti sopstvene menice proizlaze iz njene pravne prirode. U nekim zemljama ona:
1. Elementi: ne mora sadrzati menicnu kl vec je dovoljno da sadrzi kl. Po naredbi. Ne sadrzi
bezuslovni nalog za isplatu, vec bezuslovno obecanje isplate. (pretpostavljeno mesto
placanja=mesto izdavanja menice; ako nije oznaceno onda meesto pored imena izdavaoca)
2. Menicne radnje : u nju se ne mogu uneti fakultativne kl koje se odnose na akcept, kl o broju
primeraka, kl o izvestaju, pokricu, kl bez obaveze-ne moze da je stavi izdavalac. Iz
nepostojanja akcepta proizlazi da nema delova drugih radnji vezanih za njega: protest i
notifikacija neakceptirane menice, regres neakceptirane menice, intervenicija zbog
neakceptiranja, avaliranje za akceptanta, prezentacija na akcept.
3. Naznacenje intervenijenta u sops menici moze izvrsiti samo indosant, a domicilijata samo
izdavalac menice ( u trasiranoj t1/ t2-akceptant)
4. Ne moze vise primeraka- duplikata, jer svaki predstavlja posebnu menicu; Prepis ili kopija
moze jer na osn nje ne moze da se trazi isplata.
Na sopstvenu menicu se unacelu, primenjuju sva pravila koja vaze za trasiranu, ako ne postoje
posebna. Pravila trasirane see primenjuju shodno prirodi ove sopstvene menice.
ANGLOAMERICKI SITEM promissory note
Sopstvena menica u ovom rezimu spada u najcesce koriscena trgovacke papire, a odlikuje se nizom
specificnosti u odn na zenevski sistem sopstvene menice.
1. Oznacenje men klauzule nije bitan element menice, dovoljno kl. Po naredbi;
2. Mesto placanje, datum i mesto izdavanja- nisu bitni men elementi;
3. Moze glasiti i na donosioca i prenosi se tradicijom;
4. Moze dospevati i u ratama, s tim da sadrzi oznacenje dospelosti svake rate (na odredivo
buduce vreme- npr. na dan smrti jer je izvesno)
5. Ugovaranje kamate je uvek dozvoljeno+razlicite kamatne stope pre/ posle dospeca;
6. Dozvoljeno je i pozivanje prom note na osn posao, ne znaci da je uslovljeno ( u zenevskom-
bezuslovno obecanje isplate)
7. Obaveza podizanja protesta postoji samo kod sopstvenih menica u medjunar prometu
U poslovnoj praksi se koristi vise vrsta promissory note.
Dozvoljena jekl o ubrzanom placanju-automatski dospevaju sve buduce rate- men obaveza se
izvrsava u ratama pa D pada u docnju sa placanjem jedne.
*u zenevskom sistemu kamata: dospeva po vidjenju ili na odredjeno vreme po vidjenju ?
Vrste:
1. Prosta- simple prom note- jednostrano obecanje isplate
2. Personal- placanje obezbedjuje nekom licnom imovinom, koja se privrem prenosi na imaoca
3. Conditional sale- u nju se unose odredbe ug o prodaji; o kl: pactum reservati domini-
prodavac ima ps u celini do isplate
NEOSNOVANO OBOGACENJE U MEN PRAVU
Pojam i znacaj
Ublazenje principa menicne strogosti se odnosi na oba vida i materijalni i formalni. Prvo materijalni
(jer je apstraktna hov) u odredjenim slucajevima reafirmise se pravni odnos iz osnovnog posla-
kauzalnost. Drugo formalni: neizvrsenje, odredjenih obaveznih menicnih radnji po principima
menicne strogosti ne vodi stalno prestanku menicnopravnog odnosa. Rec je o primeni
gradjanskopravnog instituta neosnovanog obogacenja.----- anglosaksonski sistem ne poznaje u
menicnom pravu ( ne poznaje ulogu pokrica ni reafirmacije )
Primena principa
Spor iz neosnovanog obogacenja u menicnom pravu se moze pokrenuti u 2 slucaja :
1. Kad je menicno potrazivanje zastarelo prema propisima menicnog prava (3,1god, 6 mes)
2. Kad je zbog propustanja odredj menicnih radnju nastalo prejudiciranje menice ( u sl kad su
obavezne : prezentacija i protest)
Osnov zastarelosti
Tuzba iz neosnovanog obogacenja moze se podici protiv:
trasanta ako je primio izvrsnje obaveze remitenta, a nije obezbedio pokrice za isplatu remitentu o
dospelosti;
akceptanta, ako je primio pokrice a nije o dospelosti isplatio imaoca menice;
indosanta, ako je prenoseci menicu primio od njega vrednost koja odgovara menicnoj svoti. Prema
tome, poslednji imalac menice je pretrpeo stetu, dok su svi ostali menicni Duznici koristeci
zastarelost svojih potrazivanja, se neopravdano obogatili.
Osnov prejudiciranja
U sl kad nastupi prejudiciranje menice ( buduci da se gube menicna prava samo prema regresnim
Duznicima, a u menicnoj obavezi ostaje samo glavni Duznik, tuzba iz neosn obogacenja-
gradjanskopravna tuzba moze se podici protiv : indosanta i trasanta )
Nikad se ne moze podici protiv avalista i intervenijenta, jer njihovog neosnovanog obogacenja ne
moze ni biti.
Tuzilac mora da dokaze postojanje neosnovanog obogacenja.
Moze se podici i na osn sudske odluke o amortizaciji menice.
u roku od 3 godine od nastanka osnova od prejudiciranja ili zastarelosti menicnih tuzbi.
ZASTARELOST U MENICNOM PRAVU
Nacelo strogosti menice je uslovilo kratkocu rokova zastarelosti. Duzina rokova zavisna je od
kategorije duznika.
1.potrazivanja imaoca menice prema glavnom men D (akceptant/ trasant ako je zabranio akcept
menice) zastarevaju za 3 godine od dana dospelosti. U tom roku i menicnopravni zahtevi prema
izdavaocu sopstvene menice.
2. Zahtevi protiv indosanta i trasanta (kad nije gl duznik) kao i avalista i intervenijenta, zastarevaju za
1 godinu od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako ima kl. Bez protesta za 1 godinu od dana
dospelosti menice.
3. Medjusobna potrazivanja regresnih menicnih Duznika zastarevaju za 6 meseci od dana kad je
menica iskupljena dobrovoljno, odn. Kad je protiv regresnih men Duznika podignuta tuzba. (indos,
avalista, intervenijent)
Zastarelot za nepopunjenu blanko meicu tece prema opstim rokovima koji vaze za osnovni posao jer
ne predstavlja menicu.
Zastarelost blanko menice ciji je datum izdavanja popunjen pre predaje P, tece prema Z. O menici a
ako je taj datum popunjen kasnje--- tcee prema ispunjenom menicnom pismenu.
POJAM, ZNACAJ I PRAVNA PRIRODA CEKA
Pojam
Nas Zakon o ceku, kao i zenevske konvencije, ne sadrzi definiciju ceka. U pravnoj teoriji ne postoji
jedinstveno definisanje ceka, ali se definicije u osnovi ne razlikuju.
Cek je hov kojom njen imalac (trasant) daje bezuslovni nalog trasatu da u ceku oznacenom korisniku
(remitentu) ili donosiocu ceka, po vidjenju isplati odredjenu svotu novca u gotovom/ prenosom na
odredjeni racun, iz njegovog pokrica kod trasata.
2 osnovne osobine postojanje pokrica u momentu izdavanja ceka+dospelost povidjenju
Vecita je misao Girkea- Onom ko izdaje menicu je potreban novac, dok onaj ko izdaje cek ima novac.
Osobine:
1. Omogucuje raspolaganje novcanim sredstvima koja se drze kod drugog S, povezan sa
bankarskim psolovima. Osnovna f-ja: sredstvo placanja. Prirodi ceka je suprotna svaka uloga
u kreditnoj f-ji, no ipak postoji kreditiranje kroz tekuce racune kao dozvoljeni minus na ceku.
2. Olaksava odvijanje platnog prometa, otklanja i rizike placanja gotovinom. Izdavanje ceka ne
predstavlja novaciju osnovnog posla i potrazivanje cekovnog korisnika ostaje sa svim
garancijama iz osovnog posla do definitivnog placanja. +Sigurno sredstvo placanja (jer se
trasira najcesce na banku, kod nas: iskljucivo na banku, afirmacija postanskih cekova).
3. Ravna priroda: Teorijajednostrane izjave volje objasnjava prirodu ceka- jednostranim aktom
izdavaoca. Iz ceka se ne moze videti odnos koji postoji izmedju trasanta i remitenta. I cek ima
znacajne elemente kauzalnosti: korisnik ima pravo na tuzbu iz osnovnog posla, jer se odnoiz
osnovnog posla ne gasi do definitivne isplate.
4. Sredstvo z obezbedjenje placanja- rokovi za prezentaciju ceka za aisplatu duzi (dokumentarni
cek)
VRSTE CEKA
I prema nacinu odredjivanja imaoca prava
1.Na ime izdaje sa ciljem ogranicenja cirkulacije. Moze se prenositi indosamentom, samo cek na kl:
ne po naredbi; prenosi se cesijom.
2.Po naredbi :u praksi se retko izdaje.
3,Na donosioca : omogucuje najvecu mogucu pokretljivost ( moze i na naredbi i na donosioca :
prilikom indosiranja, pa posle blanko indosament, na donosioca )
4.Alternativni cek ima ime korisnika i/ ili kl: ``po naredbi`` i ``ili donosiocu``, moze se prenositi
tradicijom.
5.Trasirani cek po sopstvenoj naredbi kod koga dolazi do konfuzije trasanta i remitenta. Cesto se ovaj
cek odmah indosira na 3. Lice --- dosta redak.
6.Sopstveni trasirana cek je poznat u praksi kao bankarski ili blagajnicki cek tj. Cek banku na samu
sebe, dozvoljeno izdavanje ako na glase na donosioca. T1-T2
II prema nameni
1.Gotovinski (isplatni) cek postoji kada trasant da nalog trasatu da korisniku ( 3. Lice /sam t1 ) isplati
cekovnu svotu u gotovom novcu.
2.Obracunski (virmanski) cek trasant moze zabraniti isplatu ceka u gotovom novcustavljanjem
klauzule ``samo za obracun``. Banka- trasat oznacenu svotu prenosi sa tekuceg ili drugog racuna
trasanta na tekuci ili drugi racun remitenta. Klauzula je neopoziva. Isplatni moze u obracunski, ne i
obrnuto.
3. Barirani, precrtani cek. Trasant moze zabraniti isplatu ceka u gotovom novcu stavljanjem 2
uporednecrte s prednje strane.
4.Putnicki cek se izdaje na formularima koje stampa banka (negde posta/ tur agencija kao
komisionar) u vidu posebnih knjizicasa unapred odstampanim iznosom na okrugle svote novca. U
njih se unosi kl: o zabrani prenosa.
5.Cirkularni cek izdaje banka svom klijentu (banka-trasant, klijent-remitent) koji kod nje ima pokrice
na racunu. Omogucuje se da klijenti banke kao cekovni P-i naplacuju svote kod svih korespondenata
banke-izdavaoca. Banka-emitent ovih cekova jeste trasat, a banka klijent njima vrsi placanje
remitentu. Rok za pred-6 meseci od dana izdavanja .
6.Certificirani cek postoji kad banka-trasat na izdatom ceku potvrdi posebnom klauzulom (dobar
good certified ) da je cek koji je izdao trasant pokriven pokricem, i da je ono blokirano do isteka roka
za naplatu ceka (obavezuje na svoju odgovornost da blokira). 1.put u SAD, certif =akceptiranje ceka.
7.Bizirani cek- banka-trasat moze staviti na cek trasata ``vidjen``, koja oznacava samo da cek ima
pokrice za isplatu, ali se kl ne obavezuje da to pokrice blokira do isteka roka za naplatu.
8.Dokumentarni cek- kad se cek moze prezentirati trasatu na isplatu samo uz prezentacijuodredjenih
robnih dokumenata, kojima se dokazuje da je korisnik ceka prethodno izvrsio obaveze iz osnovnog
posla. Otvara se pitanje da li je cek jer je ovo uslovljena obaveza a cekom se daje bezuslovni nalog za
isplatu.
9.Akreditivni cek- odredjene banke (naznacuju sebe kao trasata) mogu emitovati posebne vrste ceka
u korist svojih klijenata, koji ih mogu koristiti za kupovinu odredjenih vrsta proiyvoda ili usluga. Rok
za prezentaciju najcesce 3 meseca.
10. Limitirani cek- postoji kad banka unapred odredi granicu svote- njacesce putnicki.
11.Komisioni cek-postoji kad trasant izda cek u svoje ime a za racun 3.lica.(tur agencija za banku)
Odnos komisionar- komitent po pravilima ugovornog prava.
12.Postanski cek- omogucavanje otvaranja tekucih racuna u postama, u cilju njihovog funkcionisanja
po modelu bankarskih tekucih racuna,otvorilo je prostor i ya redovne postanske cekove i virmanske
postanske cekove blizi nalogu za placanje.
Opsti --posebni ( ne i obrnuto)
Precrtaj:
Opsti- kada izmedju stavljenih dijagonalnih linija na ceku nije nista napisano ili `` preko banke`` -
korisnik ceka moze naplatiticekovnusvotu preko bilo koje banke.
Poseban- tacno naznacena banka preko koje ce se izvrsiti naplata ceka.
ELEMENTI CEKA
Anglosaksonske zemlje: dovoljno da je u skladu sa zakonom i da se smatra cekom.
Bitni elementi
Opsti elementi
Po zenevskom cekovnomsistemu, koji prihvata i nas Zakon o ceku, cek mora da sadrzi cekovnu
klauzulu tj. Oznacenje u pismenoj ispravi oznake cek + bezuslovni nalog za isplatu odredjene svote
novca (questio facti)
Personalni elementi
Moze da sadrzi samo 2 personalna elementa: oznacenje trasata i svojerucni potpis trasanta. *men
Remitent-nije neophodan jer moze da glasi i na donosioca.
Cekovi plativi u zemlji po Z. O ceku, uvek se vuku na banku. (anglosax- trasiraju samo na banku)
Geografski elementi
Mesto izdavanja i mesto placanja se smatraju bitnim elementima =kao kod menice. Neunosenje ne
vodi nistavosti: tada se angazuju pravila o pretpostavljenim elementima.---
mesto izdavanja- mesto pored trasantovog imena,
a mesto placanja- mesto pored trasatovog imena; a ako nije uneto nijedno onda je po nasem pravu
takav cek nistav.
Zenevske kon- kriterijum glavnog sedista trasata.
Kalendarski elementi
Anglosax- punovazan i kad nije datiran.
Unosenje roka dospelosti u cek je iskljuceno, jer cek uvek dospevapo vidjenju!!! S druge strane,
unosenje datuma izdavanja se smatra bitnim elementom ( i to savesnim i zakonitim), a izostanak
povlaci nistavost i kaznene sankcije.kao i anti/ postdatiranje, lazni datum i sl..
Fakultativni elementi ceka
Fakultativna lica
Remitent je kod ceka fakultativno lice. U zemljama u kojima je dozvoljeno akceptiranje ceka, i
akceptant se moze pojaviti kao fakultativno lice.
Intervenijent- ne u zemljama u kojima nije dopustena intervencija.
Fakultativne klauzule
Sve kl koje se ticu akceptiranja, koje je u preteznom br zemalja nedozvoljeno ne mogu se unositi u
cek.
Kl bez obaveze moze uneti samo indosant, jer bi njeno unosenje od str trasanta znacilo fakticko
priznanje da je izdat cek bez pokrica.
Kl o prezentaciji, kl o izvestaju- nebi imale pravno dejstvo.
Zabranjeni elementi ceka
1. Kl o akceptu- kod nas zabranjeno, ako je uneta nema cekovnopr dejstvo, cek punovazan
2. Kl o kamati- nikakvo pravno dejstvo, cek punovazan (jer ne sluzi kao kreditno sredstvo)
3. Kl o domiciliranju- ZOC posredno zabranjuje- ako je uneta nepunovazna, cek punovazan
4. Kl o dospelosti- I klauzula i cek nistavi !!!
5. Kl bez obaveze- imalac ceka odg za isplatu, ne moze da se oslobodi pa je bez pravnog dejstva,
a cek je punovazan. Moze je uneti samo indosant.
CEKOVNE RADNJE
IZDAVANJE I UMNOZAVANJE CEKA
Izdavanje
Slicnosti sa izdavanjem menice:
1. isti zahtevi u pogledu aktivne i pasivne sposobnosti
2. Mogucnost izdavanja preko punomocnika i komisionara
3.Nemogucnost oslobodjenja izdavaoca za isplatu
Razlike:
1.vremenski momenat ove radnje, 2. Forma , 3. Pokrice.
1.Izdavanje ceka- UVEK predstavlja 1.cekovnu radnju ( za razliku od menice). Kako nije prihvacena t.
emisije, iskljuceno je izdavanje blanko ceka, tako da trasant prilikom izdavanja mora da popuni sve
bitne elemente ceka, jer dospeva po vidjenju. Datum izdavanja ceka do suprotnog dokaza, smatra se
savesnim i zakonitim.
2.Pokrice- novcano potrazivanje trasanta prema trasatu koje je raspolozivo i dovoljno za isplatu
cekovne svote. Rec je o zakonskoj garanciji placanja ceka. Po svom karakteru mora biti: izvesno,
likvidno, utuzivo i dovoljno. Potrebno je da t1 na osn cekovnog ugovora (izriciti sporazum) ili ug o
tekucem racunu sa t2 (sadrzi precutni sporazum o raspolaganju putem cekova) moze raspolagati
svojim pokricem.
Sankcija izdavanja ceka bez pokrica- kaznena (kr delo) a ne gradjanska (nistavost)- pokrice mora da
traje do prezentacije ceka. Ali kod nas i gradjanska s-ja jer korisnik ceka bez pokrica moze da naplati
cekovnu svotu i dokazanu odstetu.
Umnozavanje
Potreba za umnozavanjem je manja nego kod menice, zbog njihove kratke cirkulacije.
Cekovi koji su izdati i plativi u nasoj zemlji, ne mogu se umnozavati!
Cekovi izdati kod nas a plativi u inostranstvu, mogu da se umnozavaju, ako ne glase na donosioca+na
svakom umnozenom primerku se stavi njegov tekuci broj (inace svaki primerak kao poseban vazi).
Kopija ceka nema nikakvo cekovnopravno dejstvo.
PRENOS CEKA
Iako je hov, cek se odlikuje uproscenim nacinima prenosa. Cekovi koji glase na donosioca mogu se
prenositi sasvim neformalno, tradicijom, a oni na ime / po naredbi- indosamentom. Jedino cekovi sa
kl: ne po naredbi, prenose se ustupanjem potrazivanja. ( rekta cekovi)
Najcesci nacin prenosa je indosament- u praksi cek je po pravilu predmet samo jednog indosamenta i
to u korist banke korisnika ceka, radi naplate. (punomocnicki ?) Na indosiranje se u osnovi primenjuju
pravila menicnog prava, uz odredjene izuzetke:
1. Blanko potpis na poledjini ceka na donosioca nema znacaj blanko indosamenta vec aval za t1;
2. Inodosament na t2 (povratni) nema dejstvo indosamenta vec priznanice o isplati;
3. Kod ceka je moguc: translativni i punomocnicki indosament, ne i zalozni;
4. Moze se indosirati samo do dospelosti (jer dospeva po vidjenju)
AVAL I INTERVENCIJA KOD CEKA
Aval (zenevske k i nas zakon poznaju ustanovu avala)
Obaveznost postojanja pokrica kod ceka, kao zakonskog sredstva obezbedjenja isplate, uz eventualna
pojacanja ove garancije (certifikovanje i viziranje ceka)- smanjuju potrebu za postojanjem drugih
ugovornih pojacanja garancije isplate ceka.
Cekovni aval ima osobenost ne moze ga dati t2 (jer on vrsi isplatu,ne jemstvo,kad bi dao aval=kao
akcept ceka), niti se moze dati za t2- moze imati tretman obicnog jemstva, nema cekovnopravno
dejstvo.
Intervencija (ni Jednoobrazni zakon o ceku ni nas ne predvidjaju)
Ova radnja ima istu fju kao i radnja akcepta- ugovorna garancija isplate ceka. Nas ZOC je ne predvidja:
1.zbog bojazni izigravanja propisa o trasiranjuceka samo na banku:
2. potrebi neizazivanja sumnje u postojanje pokrica za isplatu ceka (umanjuje cirkulacionu
sposobnost)
PREZENTACIJA I ISPLATA CEKA
Prezentacija
Kako ne postoji akcept, prezentacija ceka na isplatu (prezentuje se banci-t2 / drugom t2)
*razl od menice: kod ceka postoji samo prezentacija na isplatu (izuzetno na certifikovanje i na akcept)
Buduci da cek uvek dospeva po vidjenju, logicno je da se utvrdjuje samo krajnji rok prezentacije ceka
na isplatu (uredjuju propisi na imperativan nacin). Jedina prolongacija ovih rokova je moguca bez
stete po korisnika ceka, moze na osnovu dokazane vise sile koja je sprecila odrzanje roka.
ZOC: Opsti rokovi za prezentaciju ceka na isplatu su do:
1. 8 dana- izdat i plativ u nasoj zemlji, u istom mestu;
2. 15 dana- izdat u nasoj zemlji u jednom, a plativ u drugom mestu;
3. 20 dana- izdat u evropskoj zemlji a plativ u nasoj;
4. 40 dana- izdat van Evrope,na obalama Sredoz/ Crnog mora/ ostrvima u njima, plativ u nasoj z
5. 70 dana- izdat u nekoj zemlji van Evrope, a plativu nasoj.
Posebni rokovi: cirkularni cek (rok je 6 meseci od izdavanja), putnicki, bankarski (do 6 meseci)
Propustanje rokova za prezentaciju- posledica: prejudiciranje ceka (korisnik ceka (remitent/
indosatar) gubi regresna prava prema svim regresnim duznicima (t1, indosanti, avalista)) +
Prejudiciranje: osnov za opoziv ceka od str izdavaoca (poput glavnog D u menici, izostanak opoziva-
t2 ostaje u obavezi=duzan je da isplati, samo ako postoji pokrice i nema drugacijeg sporazuma)
Isplata ceka
-vrsi je t2. Prilikom isplate, trasat mora:
1.proveriti formalnu legitimaciju cekovnog P (ne kod ceka na donosioca)
2.proveriti formalnu ispravnost cekovne isprave.
T2 nema obavezu provere materijalne legitimacije imaoca ceka, a odgovarace samo ako je
znao/morao znati da to lice do ceka nije doslo na zakonit i savestan nacin.
Nacin isplate: (od vrste ceka zavisi) u gotovom, predajom imaocu drugog ceka, prebacivanjem sa
racuna trasanta.
Imalac moze odbiti primiti delimicnu svotu.Ako je ipak primi, to ce se zabeleziti na ceku (da bi
obaavestilo 3.lica da cek nije prvobitna svota) +imalac ceka zadrzava cek - uz izdavanje priznanice t2
na isplacenu svotu.
U sl kad je izvrsena potpuna isplata, t2 zadrzava cek (pretpostavlja da je isplatio cekovnu svotu). On
nema pravo odbiti isplatu ako je posle izdavanja ceka doslo do smrti t1/ postao poslovno
nesposoban.
OPOZIV CEKA
Za razliku od menice, kod ceka postoji posebna radnja- opoziv ceka. *
-cekovna radnja kojom t1 PROTIVNALOGOM koji upucuje t2, zabranjuje isplatu izdatog ceka.
Opozivom cek gubi pravno dejstvo- smatra se kao da nije izdat.
Nac formalnosti uslovljava da izjava o opozivu bude u pisanoj formi, najbolje preporucenim pismom.
Nacionalnim zakonima doslo do odstupanja u 2 pravca: uvek opoziv i uvek neopoziv.
ZOCusvaja resenje zenevske konvencije kao pravilo tj. Resenje o neopozivosti ceka do isteka roka za
prezentaciju na isplatu (do prejudiciranja).
ZOC sadrzi i izuzetak: t1 moze opozvati cek i pre isteka roka za prezentaciju (pre prejudiciranja) ali
samo:
1. ako je t1 taj cek poslao neposredno t2 na isplatu licu oznacenom u ceku;
2. ako se radi o ceku koji glasi na ime / po naredbi;
3. ako opozivanje ceka stigne t2 pre nego sto je izvrsio isplatu.
Anglosax- stalna opozivost, a Francuska- pravilo neopozivost sem u 3 sl: gubitak, kradja, stecaj/
likvidacija imaoca ceka.
Cek na donosioca je opoziv samo posle prejudiciranja.
Bankarska poslovna praksa je i bez izricite zakonske regulative razvila instituciju opoziva u sl gubitka /
kradje ( da ne bi banka- t2 isplatila nezakonitom imaocu ).
PROTEST KOD CEKA
Da bi imalac ceka mogao ostvarivati vsoja regresna prava prema regresnim D, u sl neipslate cekovne
svote u celosti od str trasata, pravilo je da mora da dokaze tu cinjenicu na verodostojan nacin. ZOC
usvaja resenje o 3-strukom nacinu utvrdjivanja potpune neisplate (Jednoobrazni z o ceku) :
1. putem javne isprave (protest zbog neisplate)
2. putem izjave t2 napisane na ceku i datirane, sa naznacenjem datuma kad je cek prezentovan
na isplatu.
3. Putem uverenja banke-t2 (obracun- zavod konstatuje, podnet na vreme i nije isplacen putem
obracuna)
Protest mora biti ucinjen pre proteka roka za prezentaciju na isplatu, a ako je cek podnet na isplatu
poslednjeg dana roka za prezentaciju, protest se moze podici jos prvog radnog dana koji za ovim
danom dolazi.
Protest zbog neisplate se podize kod cekova kod kojih se isplata vrsi u gotovom novcu (Isplatni cek).
Kod ceka postoji protest zbog odbijanja obracuna koji se podize kod obracunskog ceka, kad t2 odbije
izvrsiti obracun ceka,- cini kod nepostojanja pokrica.
Perkvizicioni protest kod ceka- moze samo imalac duplikata.
Ne postoji protest zbog neakceptiranja sem u sl kad ono postoji.
Protest-postupak i forma po pravilima men prava, a specificnosti kod vrsta protesta kod ceka.
NOTIFIKACIJA I REGRES KOD CEKA
Primena pravila o notifikaciji kod menice, uz 2 izuzetka :
1. Ne postoji notif zbog neakceptiranja (u zemljama koje ne poznaju akcept ceka)
2. Vrsi se notif u sl opoziva ceka sa istim pravnim posledicama propusta (odg za prouzrokovanu
stetu, ne vise od cekovne svote)
Regres
Kad trasat odbije isplatu imaocu ceka, imaocu ostaje mogucnost naplate ceka od regresnih cekovnih
D-a, pod uslovom da cek nije prejudiciran. Imalac ne moze traziti prinudnu naplatu od trasata jer nije
sa njim u oblig. odnosu. Regres: (4 specificnosti u odn na pravila menicnog regresa)
1. Vrsi samo u sl delimicne isplate/ neisplate ceka od str trasata.
2. Vrsi po dospelosti ceka za isplatu (jer uvek dospeva po vidjenju)
3. U reg postupku, moze da se trazi samo zakonska kamata od dospelosti ceka (poslednji
indosatar) odn. Od iskupljivanja od regresnog duznika.
4. Kad t1 iskupi cek, cekovni odnos se gasi, jer kao izdavalac ceka odgovara svim njegovim
docnijim potpisnicima.
CEKOVNE TUZBE I PRIGOVORI
Regresna tuzba
Ostvarivanje prava izceka imaoca ceka cekovnim tuzbama ima znacajnih specigicnosti u odn na
menicne tuzbe. Kod ceka:
1. Nema tuzbe protiv glavnog D, jer ga u formalnom smislu i nema. (u mater-t1)
2. Regresna cekovna tuzba se podize protiv regresnih duznika (indosanti, avalisti i t1)
3. Postoji i tuzba iz osnovnog posla;
4. Postoje neka osobena pravila kod tuzbe iz neosnovanog obogacenja.
Po ZOC, trasant je u formalnom smislu uvek regresni Duznik. Pravo imaoca ceka na regresnu tuzbu
protiv t1 je izjednaceno sa njegovim pravima na podizanjeove tuzbe protiv regresnih D-a (indos i
aval). T1 je apsolutno odgovoran za isplatu ceka, te svoju odgovornost moze iskljuciti suprotnom kl:
bez regresa, bez moje obaveze (kao indosanti)
Tuzba iz osnovnog posla
(moze se podici i protiv t1- osnov : posao izdavanja ceka; protiv indosanta-saugovarac-osnov:temelj
prenosa; kod rekta cekova protiv cedenta. Sve do zastarelosti potrazivanja iz osn posla)
Imalac ceka moze podici tuzbu iz osnovnog posla radi kog je doslo do izdavanja ili prenosa ceka i to
konkurentno sa regresnom ili samostalno. U 1.slucaju, umesto regresne uz 2 uslova:
1. Povrat ceka kao dokaz da nije naplacen (deponovanje u sud depozit do okoncanja spora)
2. Podizanje nije iskljuceno sporazumom stranaka
U 2.slucaju, moze podici ovu tuzbu kad ne moze regresnu: prejudiciranje ceka i zastarelost- odg
cekovnom Duzniku prema kome vrsi regres za prouzrokovanu stetu usled svoje nemarnosti.
Oslovadja se u sl vise sile.
Tuzba iz neosnovanog obogacenja
Moze se podici i kad vise ne postoje uslovi za podizanje tuzbe iz osnovnog posla, s tim sto je rok za
podizanje 3 godine od dana prejudiciranja ( nije koriscena tuzba iz osn posla), ili zastarelosti
potrazivanja ili opoziva ceka.
Prigovori
Objektivni:
1. nedostatak bitnih elemenata;
2. prigovor zastarelosti;
3. prigovor nedostatka formalne legitimacije.
Subjektivni :
1. Prigovor kradje ceka;
2. Prigovor kompenzacije;
3. Prigovor konfuzije.
AMORTIZACIJA I ZASTARELOST KOD CEKA
ZOC u pogledu amortizacije ceka upucuje na primenu pravila o menici, analogno njegovoj prirodi.
Ipak amortizacija ceka na donosioca nije analogna njegovoj prirodi- otvara ? osnovanosti i
mogucnosti amortizacije, identifikacija imaoca prava je otezana. Kod ceka na donosioca cilj
identifikacije je tesko ostvariv a amor hov na donosioca je u principu iskljucena.
Rokovi zastarelosti u cekovnom pravu, buduci da uvek dospeva po vidnjenju su znatno kraci nego u
menicnom pravu. Svi regresni zahtevi imaoca ceka prema indosantima i t1 zastarevaju za 6 meseci od
proteka roka za prezentaciju na isplatu.
Uzajamni regresni zahtevi insosanata posle iskupa ceka, kao i njihovi zahtevi protiv t1 zastarevaju- 6
meseci od dana iskupa ceka/ dana kad je protiv njih kod suda postupljeno.
SKLADISNICA
Pojam
-isprava koju izdaje ovlasceno skladiste a u kojoj potvrdjuje da je od deponenta primilo na cuvanje
robu koja je u njoj oznacena i kojom se obavezuje da tu robu izda licu koje je prema njenoj sadrzini
legitimisano da je primi.
- stvarnopravna, nekonstitutivna, kauzalna, tradiciona i prezentaciona hov.
- Olaksava promet simbolickim prenosom, ima fju smanjenja troskova, iskljucuje imobilizaciju
vrednosti robe za vreme boravka u skladistu.
- mogu je izdati ovlascena skladista : javna i carinska. Posto predstavlja stvar koja je u njoj naznacena,
izdaje se samo u jednom primerku. Duplikat se moze izdati samo ako je original sudski oglasen
nistavim. Izdaje se samo za zahtev ostavodavca.
Jednodelna skadisnica izdaje kao jedinstvena isprava koja u sebi inkorporise pr.svojine na
uskladistenoj robi i pr. Zaloge. Konstituisanjem zaloznog prava kod lombardnog kredita,
onemogucuje se ostavodavcu raspolaganje uskladistenom robom putem skladisnice.
Dvodelna skladisnica omogucuje raspolaganje robom od str ostavodavca i nakon zalaganja. Sastoji
se od priznanice i zaloznice.
ZOO iskljucuje izdavanje skladisnice na donosioca.
PRENOS SKLADISNICE
Prenosi se u celini bez obzira da li se radi o dvodelnoj / jednodelnoj na kupca uskladistene robe.
Prenos se vrsi indosamentom - sklad po naredbi i na ime, odnosno cesijom sklad sa rekta klauzulom.
Prenosom zaloznice se konstituise zalozno pravo na usklad robi zaloznog P, ali i obligaciono pravo
potrazivanja iz hov. Prenos zaloznice se vrsi indosamentom i to samo punim. Posto se prvim
indosamentom vrsi cepanje ili mesanje? Skladisnice i konstituisanje jednog novog stvarnog pravana
robi, zakon pridaje ovom prenosu poseban znacaj. Skladiste je duzno taj prenos upisati u svoj registar
i na samoj zaloznici zabeleziti da je prenos izvrsen.
PRENOS PRIZNANICE
Ako dolazi odvojeno do prenosa zaloznice i prenosa priznanice, onda se prenos priznanice vrsi posle
prenosa zaloznice. U ovom sl pravo svojine imaoca priznanice je optereceno zaloznim pravom imaoca
zaloznice.
Realizacija prava imaoca zaloznice cije potrazivanje nije izmireno o roku dospelosti uslovljena je
obavezom podizanja protesta prema Zakonu o menici. Ako potrazivanje imaoca zaloznice ne bi bilo
izmireno nakon podignutog protesta zbog neisplate, on moze po proteku 8 dana od dospelosti
potrazivanja traziti prodaju zalozene robe.
TOVARNI LIST
Pojam i izdavanje
-moze i ne mora biti hov
-prevozna isprava koja prati robu i koja sluzi kao dokaz da je zakljucen ug o prevozu robe u domacem
ili medjunarodnom drumskom, vazdusnom ili zeleznickom saobracaju.
U drumskom i vazdusnom saobracaju se tovarni list izdaje na zahtev posiljaoca ili prevozioca, a u
zeleznickom obavezno.
-Prost dokaz zakljucenog ugovora o prevozu.
-od konosmana se razlikuje po:
1. konosman uvek hov, a tov list u drumskom,zelez i vazdusnom prevozu moze,a ne mora biti izdat s
tim svojstvom.
2. tovarni list prati robu i predaje se primaocu.
3.Tov list iako nije forma ug o prevozu predstavlja dvostrani akt, dok je teretnica jednostrani.
Broj primeraka i sadrzina
-Pravilo je da se za svaku posiljku izdaje poseban tovarni list, ali nije iskljuceno da se izda 1 za vise
posiljki zajedno.
Minimum obaveznog sadrzaja obuhvata:
1. Ime i adresu posiljaoca i prevozioca;
2. Oznacenje imena i adrese primaoca/ kl: po naredbi ili na donosioca;
3. Oznacenje vrste, sadrzaja, kolicine posiljke i vrednosti dragocenosti;
4. Naznaku ako je teret opasan;
5. Opis tereta i ambalaze;
6. Mesto opredeljenja;
7. .
Postoji prenosivi i neprenosivi tovarni list. Podatke u ter list unosi, po pravilu, posiljalac i on odgovara
za njihovu tacnost,bez obzira da li ih je uneo sam /prevozilac,na osn podataka koje mu je on saopstio.
Kod dokazivanja postojanja i sadrzine ug o prevozu, tov list ima pretpostavljenu dokaznu snagu-
strana koja tvrdi da ti podaci ne odgovaraju ugovorenim uslovima mora to i dokazati.
Osobenost tov lista kao hov, se sastoji posebno u tome sto brodar prema primaocu kao 3.licu, na
koga je prenet tov list,odgovara ex scriptura tj. Na osn sadrzaja tov lista.
KONOSMAN
Pojam
-pisana isprava koju brodar izdaje krcatelju na osn ug o prevozu robe pomorskim putem/ unutrasnjim
vodenim putevima, i u kojoj potvrdjuje da je primio na prevoz robu koja je u njoj oznacena, radi
prevoza na odredjenoj relaciji i izdavanja u luci opredeljenja njenom zakonitom imaocu.
Teretnicom brodar potvrdjuje da je primio na prevoz robu u njoj oznacenu. Ona nije ug o prevozu, ali
je dokaz postojanja tog ugovora.
-pisana isprava, prezentaciona, a u odnosima izm brodara i krcatelja- kauzalna hov.
Medju ceste klauzule koje se unose u nju spada paramaunt kl, kojom stranke ugovaraju primenu
Briselske konvencije o teretnici. Uobicajeno se uzima da su kod svakog pozivanja na klauz ug o
prevozu ukljucene:
1. Kl o zajednickoj havariji;
2. Opsta kl o strajku;
3. Opsta kl o ratu;
4. Kl o obostranoj odgovornosti za sudar.
Izdavanje teretnice je obaveza brodara, samo ako je zajtevaokrcatelj. Redovno se izdaje kod
pomorskog vozarskog ugovora a redje kod pomorskog brodarskog ug.
Ako krcatelj ne trazi izdavanje teret ,brodar mu izdaje potvrdu da je roba ukrcana na brod-nije hov.
Teretnica ukrcano predstavlja redovan oblik, koju brodar izdaje tek nakon ukrcaja na brod.
U modernim uslovima se cesto dogadja da se roba preda brodaru i pre nego se ukrca na brod. U ovim
slucajevima brodar moze izdati i teretnicu s oznakom primljeno za ukrcaj.
Cista i necista teretnica
Ako teret ne sadrzi obrazlozene opaske o vrsti, broju, kolicini, tezini, stanju tereta- cista teretnica.
Necista teretnica- sadrzi i kl sa primedbama o spoljasnjem izgledu robe itd.
Samo cista teretnica je sposobna za privrednopravni saobracaj. Necista nije podobna kao robni
dokument za naplatu putem akreditiva, ona nema cirkularnu moc: nema kupca za robu koju prati
ovakva teretnica.
Grupna i direktna teretnica
Kada se u ulozi krcatelja pojavljuje spediter iza koga stoji komitenata- posiljalaca, moguce je za robu
koja se prevozi jednim brodom da se od brodara trazi izdavanje samo jedne teretnice.
Kada od luke ukrcaja do luke iskrcaja robu prevozi vise brodara , moze se izdati od strane brodara koji
je robu primio, jedna teretnica direktna.
U sl da izdavalac posumnja u mater legitimaciju donosioca znaka--- donosilac drugim dokaznim
sredstvima dokazuje svoje svojstvo P.
U sl hov na donosioca /legit papir bez oznacenog imena P--- izdavalac dokazuje da don nije
materijalno legitimisan da zahteva izvrsenje teobaveze.
DOKAZNA SNAGA TERETNICA
U pr. Odnosima izmedju brodara i krcatelja, konosman je nepotpuno dokazno sredstvo. U ovim
odnosima podaci uneti u konosman imaju samo pretpostavljenu dokaznu snagu te obe strane mogu
podatke pobijati svim dozvoljenim sredstvima.
Konosman ima sva obelezja kauzalne hov, te brodar odgovara ex recepto, a ne na osnovu unetog u
konosman.
Brodar odgovara prema primaocu u svemu prema sadrzaju konosmana, nezavisno od toga kakvu je
robu stvarno primio- ex scriptura. Njegova odgovornost se realizuje po pravilu non quira recepit, sed
quia scripsit. Ova pravila se primenjuju samo ako je primalac kao 3.lice savestan, sto je pretpostavka.
LEGITIMACIONI PAPIRI I ZNACI
Legitimaciona fja
Svaki izdavalac je formalno ovlascen (kad glase na donosioca) da od njihovog donosioca ? zahteva
izvrsenje odredjene cinidbe, a njihov izdavalac je formlano ovlascen da izvrsi obavezu donosiocu
isprave bez upustanja u materijalnu legitimaciju.
Prema ZOO, leg papiri su pismene isprave koje sadrze odredjenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u
kojima nije oznacen P, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizlazi da se mogu ustupiti
drugome,a na koje se shodno primenjuju odredbe o hov.
ZOO navodi da ovde spadaju: zeleznicke karte, pozorisne i druge ulaznice, bonovi i slicno.
Iako shodna primena pravila o hov, razlika od hov.
1. Osn odlika hov- inkorporisanost prava iz hov u samu hov. Kod leg papira nacelo inkorporacije
nije toliko izrazeno, jer u sl gubitka imalac moze dokazivati da na osnovu posla koji je
zakljuciosa izdavaocem papira, ima pr da zahteva izvrsenje odredjene cinidbe. Nacelo
amortizacije relativizuje ovu razliku (odvajanje prava).
2. Hov su negocijabilne,a leg papiri nisu. I oni se mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako
ne glase na ime ili je drugacije predvidjeno posebnim zakonom ili odredjeno izricitom izjavom
na njima.
3. Kod hov legitimaciona fja je u fji ostvarenja negocijabilnosti=da omoguci opticaj(opticajem
hartije cirkulise i pr iz hartije) dok je kod leg papira ona primarna.
4. Obaveza izdavaoca hov mora biti precizirana u samoj ispravi, kod leg papira ne mora biti
precizirana ali mora biti naznacena.
5. Kod leg papira - krug bitnih elemenata je redukovan (ni dan izdavanja ni potpis izdavaoca.)
jer su akcesorne prirode tj. U punoj zavisnosti od punovaznosti osnovnog posla na osn kog su
izdati.
Pojam legitimacionog znaka
Po ZOO, leg znaci su garderobni ili slicni znaci, koji se sastoje iz komada hartije ili drugog materijala
na kojima je obicno utisnut neki broj / naveden broj predatih predmeta, a koji obicno ne sadrze nesto
odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca i sluze samo da pokazu ko je P u obl odnosu prilikom cijeg
nastanka su izdati.
Ne odlikuje ih ni inkorporacija ni negocijabilnost.
Ne sadrze oznacenje imena P (kao hov na donosioca i leg papiri), imaju ogranicenu legitimacionu
sposobnost u svakom sl treba se drzati zajednicke volje izdavaoca i primaoca znaka (bitan osnovni
posao) i onoga sto je uobicajeno
Nema shodne primene pravila o hov.
?
U nemackom prav.terminologiji legitimaciona fja je primarno obelezje: l.papiri- kvalifikovani l.papiri a
l.znaci- jednostavni l.papiri.
POLISA OSIGURANJA
Pojam i znacaj
-pisana isprava cijim se potpisivanjem od str ugovaraca zakljucuje ug o osiguranju. Ona je u nasem
pravu forma ug o osiguranju. Moze predstavljati prost dokaz o zakljucenom ug o osiguranju, u
poslovima osiguranja koje regulise ZOO (kopneno, imovinsko, lica); isprava o dugu ili leg papir;
svojstvo hov.
Sadrzina
-mora sadrzati sve bitne elemente ug o osiguranju: ug strane, osiguranu stvar odn. Lice, obuhvaceni
osigurani rizik, trajanje i period pokrica, svota osiguranja ili da je osiguranje neograniceno, doprinos
ili premiju osiguranja, datum izdavanja polisei potpise ugov strana.
Moraju biti naznaceni i:
1. ime i prezime lica na ciji se zivot odnosi osiguranje , datum njegovog rodjenja
2. dogadjaj ili rok od kog zavisi nastanak prava da se trazi isplata osigurane svote.
Nedostatakbilo kog od ovih elemenata u polisi utice na punovaznost samog ugovora.
Vrste polise
1. Prema mestu realizacije rizika: pomorske i kopnene;
2. Br lica koja se osiguravaju: individualne i kolektivne;
3. Da li se odn na pojedinacne ili opste ug o osiguranju: pojedinacne i generalne;
4. Da li se osigurava roba ili prevozno sredstvo: kasko i kargo;
5. Roba koja se uvozi ili izvozi: uvozne i izvozne;
6. Da li se pravo iz osiguranja moze prenositi sa jednog osiguranika na drugog (putem
indosiranja i sl) : prenosive i neprenosive.
Pravna priroda polise
-iako ima dosta slicnosti sa hov, ima pr prirodu legitimacionog papira. Ovo posebno zato sto imalac
polise nema pr na naknadu stete zbog toga sto poseduje polisu, vec zato sto ima svojstvo osiguranika
i sto je kod imovinskih osiguranja pretrpeo materijalnu stetu usled nastupanja osiguranog slucaja.
List pokrica
Dvostruka uloga:
1. Potvrda definitivno zakljucenog ugovora o osiguranju;
2. Konstatuje privremeni sporazum izm ugov strana sa ogranicenim dejstvom.
Po ZOO polisa moze biti privremeno zamenjena listom pokrica, u koji se unose bitni sastojci ugovora.
List pokrica je isprava koju osiguravac izdaje u sl kad jos nema dovoljno elemenata da sacini polisu.
Cesto se izdaje kod transportnih osiguranja, posebno pomorskog- pojavljuje se u vidu tzv. Slipa-
predstavlja ponudu za zakljucenje ugovora koji u sumarnom obliku sadrzi tekst ugovora. Osiguranik
koji prihvati ponudu potpisuje 1 primerak i vraca ga, a 2. Zadrzava za sebe.
*ug o plovidbenom osiguranju ( i drugi gde se primenjuje Z o pomor i unutr plovidbi)- neformalni
karakter, polisa se izdaje samo na zahtev ugovaraca osiguranja.
Polisa osiguranja je kvalifikovana dokazna isprava, licu koje se prezentuje kao imalac polise,
osiguravac moze ali ne mora da izvrsi cinidbu, vec moze da zahteva dokazivanje cinjenica iz kojih
izvodi svoje poverilacko pravo.
KREDITNA KARTA
Pojam
-pisana isprava koja ovlascuje imaoca da uz njenu prezentaciju bezgotovinski nabavlja robu/ koristi
razne usluge kod njenog izdavaoca ili kod druge organizacije koja je sa izdavaocem prethodno
zakljucila odgovarajuci ugovor.
Funkcija
-instrument placanja ali i instrument kratkorocnog kreditiranja potrosaca i korisnika usluga od strane
proizvodjaca /vrsioca usluga , na osn njihovog posebnog ugovornog aranzmanasa izdavaocem ovih
karata.
Pravni odnosi kod univerzalnih kreditnih karti
1. Izdavalac karte- organizacija koja prodaje robu/ vrsi usluge- zasniva se ugovorom koji po
tehnici zakljucenja spada u ug po pristupu.
2. Izdavalac- korisnik- zasniva ugovorom (potpis pristupnice i prihvat od str izdavaoca /
otkucavanjem svog tajnog koda na automatskom salteru =informaticki potpis)
3. Korisnik- organizacija koja prodaje robu/ vrsi usluge uz njenu prezentaciju je odnos iz ug o
prodaji , prevozu, uslugama i sl, sa bezgotovinskim placanjem.
Pravna priroda
Kreditna karta je legitimacioni papir a ne hov. U njoj nije inkorporisano neko imovinsko pravo koje bi
se prenosilo ustupanjem karte drugom licu. Njom se imalac legitimise pred organizacijom koja
prodaje robu ili vrsi usluge, uz njeno koriscenje na osn ug sa izdavaocem. Izgubljenu kartu zamenjuje
izdavalac, ne vrsi se amortizacija.
Vrste
I kriterijum fje:
1. placanja (novcane)
2. kredita
3. garancija ceka (eurocheque)
4. k. Povlacenja novca sa automatskih saltera
5. k. Sa vise funkcija
II broj ucesnika u pravnom poslu:
1. specijalne (izdavalac i korisnik)
2. univerzalne (izdavalac, korisnik +organizacija koja prodaje robu ili vrsi usluge)
Poreklo: SAD, prvobitno su izdavale banke i druge finansijske institucije , danas postoje i
specijalizovana drustva kreditnih karata (Diners Club, American ExpressCompany, Visa)
Izdavaoci su jos i industrijske, trgovisnke i usluzne kompanije.