NOVE GENERACIJE INOVACIONIH MODELA

NEW GENERATIONS OF INNOVATION MODELS

Maja Levi-Jaki
Fakultet organizacionih nauka, Beograd

Sadraj: Analizira se evolucija i izmenjeni karakter inovaciong procesa, koji se
sagledava kroz razliite generacije. Daje se pregled uticajnih faktora na
formiranje razliitih inovacionih modela i posebno sagledava znaaj mrea u
inovacionom procesu novijih generacija. Nove generacije inovacionih modela
uspostavljaju novu paradigmu menadmenta inovacija.
Kljune rei: inovacioni procesi, mree, generacije inovacionih modela

Abstract: The paper deals with the evolution and chenges in innovation
processes viewed through different generations. An overview of factors
influencing the creation of different generations of innovation models is
presented and the specific relevance and influence of networks is emphasized in
new generations of innovation models. New generations of innovation models
build the new innovation management paradigm.
Key words: innovation processes, networks, generations of innovation models

1. UVOD

Razvoj teorije inovacija prati prilike i razvoj privrede i drutva i istrauje njihovu
uzajamnu meuzavisnost. U istorijskoj perspektivi ekonomski razvoj belei
periode prosperiteta, rescesije, depresije i oporavka.[ 9, str. 31.]

Inovacijska aktivnost i inovacije kao osnova preduzetnitva, vezuju se za faze
oporavka koje daju impuls za novi talas ekonomske i privredne dinamike, to je
poetak nove razvojne faze, ili dugog talasa [9, str. 39]. Rozenberg istie da je
najvea invencija XIX veka otkrie metoda invencije i puta do uspostavljanja
inovacije.[7], a intenziviranju inovacionih aktivnosti i razvoju inovativnog,
znanjem intenzivnog drutva, znaajno doprinose [6, str.4]:
- nastanak optih modela inovacije i razvoj opte teorije menadmenta inovacije;
- saznanje o tome da je tehnoloki razvoj kljuna poluga ekonomskog rasta i
prosperiteta drutva;
- intenziviranje tehnolokih promena, difuzije tehnolokih inovacija, transfera
tehnologije, meunarodnih integracionih procesa i globalizacije;
- uspostavljanje neposredne veze novih tehnologija i znanja i strategija
konkurentnosti zasnovane na kompetentnostima;
- integrisanje inovativnih napora meu granama i delatnostima, intersektorsko
povezivanje i isprepleteni tokovi i kretanje novih tehnologija;
- razvitak nove paradigme privrede zasnovane na znanju.
495
2. IZAZOVI MENADMENTA INOVACIJA

Meu najznaajnije uticaje koji su izazvali promene i predstavljali izazov za
oblast menadmenta inovacija izdvajaju se:

1.Tehnoloke promene i novi tehnoloki sistemi
Novi karakter tehnologije se iskazuje kroz izmenjene tehnoloke sisteme i nove
pristupe menadmentu tehnologije u organizaciji. Orijentacija ka fleksibilnoj
tehnologiji i proizvodnji, manjih obima, veeg asortimana proizvoda i usluga
znai uspostavljanje ciljeva ekonomije opsega kao diminantne odrednice novog
poslovanja. Radikalne nove tehnologije iziskuju stalna prilagoavanja s obzirom
na intenzivnu konkurenciju i tehnologije kao kljuni oslonac konkurentsnosti.
Jaaju inovativnost i preduzetnitvo, kooperativni, partnerski modeli vertikalne i
horizontalne tehnoloke kolaboracije.

2. Novi poslovni ambijent, mree
Novi poslovni ambijent karakterie nova paradigma privrede znanja. Izvetaj
Svetske banke 1998. godine naglaava da je: znanje postalo verovatno
najznaajniji faktor koji utie na standard ivljenja vie od zemljita, alata, ili
rada. Dananje tehnoloki najnaprednije privrede su istinski zasnovane na
znanju.

Savremeni poslovni ambijent karakteriu mree sa mnogo aktera koji uestvuju u
vie mrea koje su razgranate i globalizovane. Vani su akteri, aktivnosti i resursi
kao faktori mree. Akteri su meusobno povezani zajednitvom u
komplementarnim ili konkurentnim aktivnostima. Aktivnosti se ostvaruju
delovanjem aktera mree i pritom se troe resursi i obrauju na vii stepen
upotrebne vrednosti.[5, str. 17]

Kompleksnost poslovnog okruenja se odraava na inovacije i inovacione
modele: male promene mogu da izazovu velike efekte; kompleksna ponaanja i
nove paradigme mogu da nastanu iznenada; uesnici, akteri uspostavljajui
interaktivne odnose grade celinu koja prua vie od proste sume delova, to
predstavlja svojevrsnu sinergiju.

3. Inovacioni sistemi
Nacionalni sistemi inovacija su u razmatranjima uspenosti menadmenta
tehnolokih inovacija postali posebno znaajni kao ambijent u kome se odvijaju
inovacioni procesi poslovnih subjekata. Institucionalni aspekti podrazumevaju
odnose nacionalnih institucija za finansije, obrazovanje, pravo, nauku i
tehnologiju, korporativnih aktivnosti i vladine politike i njihov uticaj na
podsticanje inovativnosti.

496
4. Izmenjena priroda menadmenta
Organizaciono uenje i fleksibilna organizacija se javljaju kao nova priroda
menadmenta. Decentralizovani modeli organizacione strukture, plie hijerarhije,
kao i jaanje uzajamnog poverenja zaposlenih samo su neke od karakteristika
promena menadmenta danas. Poslovni procesi su osnova za struktuiranje
organizacije, a strategija, uenje i znanje kljuni oslonac njihove uspenosti i
konkurentnosti.

5. Globalizacija
Aktuelna i rasprostranjena pojava obuhvata veoma brojna pitanja, za
menadment inovacija je znaajna izmenjena korporativna strategija u odnosu na
proizvodnju, marketing, finansije, istraivanje i razvoj (IR). Sa korporativnog
aspekta, globalizacija se definie kao tenja ostvarenju konkurentske prednosti
preko i izvan nacionalnih granica. [4, str. 48] Osnovni ciljevi globalizacije u
oblasti novih tehnologija su: globalna eksploatacija tehnologije, globalna
tehnoloka kolaboracija, globalno generisanje novih tehnologija.[ 4, str. 52]

6. Izmenjena priroda inovacionog procesa.
Inovacije se po tipu razlikuju i sagledavaju na razne naine to je u osnovi
brojnih modela koji se razvijaju: modeli dihotomije (inkrementalne/radikalne;
kontinualne/diskontinualne; promoteri/razarai kompetentnosti; tehnoloke/
trine; modularne/arhitektonske); linearni modeli; modeli u lancu nove
vrednosti; modeli aproprijabilnosti; modeli ivotnog ciklusa, i drugi. [6, str. 43-
88]

3. NVE GENERACIJE INOVACIONIH PROCESA

Evolucija inovacionih procesa sagledava se kroz odgovarajue generacije
inovacionih modela. Neki autori prepoznaju tri, drugi etiri ili pet generacija, ali
u sutini moe se izvriti gruba podela na dve osnovne paradigme u okviru kojih
se izdvaja vie generacija inovacionih modela.

Prva paradigma se odnosi na sagledavanje inovacionih procesa u celini vezanih
za aktivnosti unutar organizacije, samo se prioriteti, nain povezivanja, redosled i
nain odvijanja pojedinih faza inovacionog procesa razlikuju. Ovde se moe
govoriti o tri osnovna modela ili tri osnovne generacije inovacionog procesa.

Prvi, naroito zastupljen tokom 1950-ih, 60-ih godina je model science-push,
technology-push ili supply-push, tj. model nauke/tehnologije/ponude koja gura
i igra dominantnu ulogu u nastanku inovacija. Karakteristike modela su da
polazi od inovacije kao linearnog procesa koji zapoinje naunim otkriem,
prolazi kroz fazu invencije, inenjeringa i proizvodnih aktivnosti, a zavrava se
prodajom novog proizvoda ili procesa (komercijalizacijom). Ovaj model je
497
jednosmeran, bez povratnih sprega, u znaajnoj meri je rigidan i empirijski je
utvreno da se moe odnositi samo na relativno jednostavne proizvode.

Poetkom 1960-ih, nastaje drugi linearni model inovacija demand-pull ili
market-pull model koji govori o tranji/tritu koji guraju. Prema ovom
modelu, inovacije su izvedene iz identifikovane tranje koja potom uslovljava
pravce i stopu tehnolokog razvoja.

Praksa je ustanovila mnoga reenja kao odstupanje od istih modela, mogue je
kombinovanje navedena dva modela kojim se integriu supply-push i demand-
pull aktivnosti. Teite inovacionih procesa je u interakciji i povezivanju
marketing i IR aktivnosti.

Modeli tree generacije su inkorporirali sloene, interaktivne relacije i procese
koji se odvijaju unutar firme i oni se jo nazivaju strategy-pull ili modeli
strategije koja gura. Korporativna strateka orijentacija uslovljava visok stepen
integracije izmeu razliitih delova organizacije u kreiranju inovacijya i
karakteristino je povezivanje na svim nivoima u cilju ostvarenja inovacionih
procesa. Javljaju se simultani modeli, lanani modeli sa kompleksnim
iteracijama, kolima povratnog dejstva, meuzavisnostima praktino svih
relevantnih oblasti organizacije: marketinga, IR, proizvodnje, finansija,
distribucije inovacija.

Druga paradigma se odnosi na inovacione procese koji su razueni i obuhvataju
mreu aktera globalizovanog ambijenta u kojem se odvija poslovanje danas.
Inovacioni proces naputa jednosmerni, linearni, sekvencijalni tok i poinje da se
grana, rava, zaokruuje povratnim spregama i poprima veoma kompleksne
forme u skladu sa rastuom kompleksnou mrea poslovnog okruenja i
globalizacijom kao odrednicom savremenog poslovanja. Pojedine faze
inovacionog procesa se odvijaju kod drugih aktera mree, ili se oni povezuju u
zajednikom naporu da se neki deo inovacionog procesa to uspenije ostvari.
Model nove generacije inovacionih procesa podrazumeva visoku meusobnu
povezanost i integrisanost svih delova organizacije u ostvarivanju kreativnog
napora i unapreenja inovativnosti, to je zastupljeno u prethodnoj generaciji, ali
novi model dodaje jo jednu vanu dimenziju, a to je povezanost i vrsta sprega
sa relevantnim delovima okruenja, sa akterima globalizovane mree u kojoj
organizacija posluje, u cilju daljeg jaanja inovativnih potencijala i rezultata kao
nune opcije opstanka u savremenim uslovima zaotrene inovativne
konkurentnosti.

Inovacioni procesi se, shodno novoj generaciji modela, mogu razuditi i odvijati
po fazama kod razliitih uesnika mree koji zadovoljavaju optimalne uslove u
globalnim razmerama.
498
Opta tendencija razvoja inovacionih modela koja se prepoznaje u novoj
generaciji predstavlja sve veu otvorenost inovacionih procesa ka neposrednoj
komunikaciji sa ostalim uesnicima globalizovanih mrea i alijansi. Posebno je
interesantno otvaranje i rastui znaaj kupaca, korisnika proizvoda/usluga u
inovacionom procesu. Specifinosti odnosa firme i korisnika sagledavaju se i
kroz uticaj, efekte koji inovacije imaju na korisnike. [8, str. 99]
1. Direktni efekti. Vrednost proizvoda je u direktnoj vezi sa brojem korisnika
proizvoda, (faks ureaju, telefon, internet).
2. Indirektni efekti. Vrednost proizvoda je u vezi sa brojem korisnika nekog
komplementarnog dobra (PC i PC softver, video ureaji i video igrice).
3. Postprodajne usluge mrenog efekta. Vrednost proizvoda je vea ukoliko
ukljuuje ekstenzivnu postprodajnu mreu (automobili, PC raunari).
4. Vrednost proizvoda se poveava neposrednim delovanjem korisnika na
njihovo unapreenje (softveri).
Mreni efekti ostvaruju znaajan uticaj na karakter inovacionih modela. Nova
generacija podrazumeva identifikovanje svih kljunih aktera u postizanju uspeha
inovacije koja je u direktnoj vezi sa konkurentntskim uspehom. Inovacioni
procesi u delatnostima koje su znanjem intenzivna pokazuju sve odlike modela
nove generacije. [2, str.178]

Kompleksni odnosi koji se razvijaju u mreno orijentisanim inovacionim
procesima jedan su od kljunih izazova koje treba reavati i deo su napora da se
kreativni, intelektualni kapital adekvatno valorizuje i da se doprinos svih aktera u
inovacionom procesu zatiti kroz odreena prava i korist koju e oni imati od
inovacije. U praksi se nailazi na razuene forme i reenja. Mogui odnosi u
realizovanju inovacionih procesa mogu se predstaviti modelima:
1. inovacioni proces je u potpunosti vezan za firmu od generisanja ideja do
komercijalizacije, to znai da su sve ekonomske prednosti: patentna prava i
prava zatite intelektualne svojine, kao i prihod od prodaje, kao i rizici i
neizvesnosti iskljuivo vezani za poslovanje fokusne firme ;
2. inovacioni proces se u delu generisanja ideja i istraivako-razvojnih
aktivnosti oslanja na mree i znanja veeg broja uesnika, dok je u delu
komercijalizacije i ostvarivanja prihoda po osnovu inovacija fokusna firma jedini
uivalac plodova, ali i nosilac rizika novih poduhvata;
3. inovacioni proces je razuen i zasnovan je na zajednikom naporu uesnika
mree, ekonomska korist i prihod koji se ostvaruje od inovacije takoe je
distribuiran na vei broj uesnika mree.

4. ZAKLJUAK

Visok stepen integrativnosti same organizacije kao fleksibilne, uee, inovativne,
znai integrisanost svih njenih delova i funkcija.
499
Strateka i mrena integrisanost sve vie je globalnog karaktera i odvija se u
tehnolokim, trinim, razvojnim, finansijskim domenima. Podrazumeva
globalna trita, tehnoloku i IR kolaboraciju, strateke alijanse i partnerstva.

Kupci
Komplementarne
firme
Snabdevai
Javni
sektor
Banke
Integrisanje
svih
delova i
funkcija
organizacije
Strateke i menadment
inovacije
Fleksibilna,
uea,
kreativna
organizacija
Integrisanje
tehnologije
FI RMA
I NOVACI JE


Novu paradigmu menadmenta inovacija, u celini karakterie: a) unutar-
organizacijska kolaboracija i interakcija svih delova, funkcija i profesionalno
specijalizovanih delova organizacije i b) inter-organizacijska povezanost sa
delovima okruenja i uspostavljanje razliitih oblika povezivanja sa njima.

5. LITERATURA

[1] Coombs, R., Green, K., et al., ed., Technological Change and Organization,
Edward Elgar, 1998.
[2] Coombs, R., et al., ed., Technology and the Market, Edward Elgar, 2001.
[3] David, O., Roos, J., Striking a Balance: Complexity and Knowledge
Landscapes, McGraw-Hill, 2000.
[4] Dodgson, M., The Management of Technological Innovation, Oxford
University Press, 2000.
[5] Hakansson, H., Corporate Technological Behaviour, Routledge, 1989.
[6] Levi-Jaki, M., Strateki menadment tehnologije-inovacije, menadment i
preduzetnitvo, FON, Beograd, 2001.
[7] Mowery, D. C., Rosenberg, N., Paths of Innovation, Cambridge University
Press, 1999.
[8] Sundbo, J., The Strategic Management of Innovation, Edward Elgar, 2001.
[9] Sundbo, J., The Theory of Innovation, Edward Elgar, 1998.
500