1

I Pojam i sadraj raunovodstva

-Raunovodstvo je nauka o beleenju poslovnih dogaaja (vri analizu imovine i promena u njoj radi
donoenja poslovnih odluka i kontrole.
-Osnovne funkcije menadmenta: istraivako razvojna, proizvodna, komercijalna, kadrovska,
raunovodstvena, finansijska i pravna.

-Raunovodstvo se sastoji iz sledeih delova:
(1) Knjigovodstvo sistem metoda prikupljanja podataka pomou dokumenata. Zasniva se na jednakosti
leve i desne strane.
-Sintetiko (glavno, finansijsko) knjigovodstvo sinhronizuje rad celog kljigovodstva i prua sve vanije
podatke o poslovanju preduzea).
-Analitiko knjigovodstvo vodi evidenciju o pojedinim delovima sredstava i izvora sredstava, prihoda i
rashoda u naturalnim i vrednosnim pokazateljima.
-Predmet knjigovodstva je aurno i potpuno evidentiranje svih poslovnih operacija preduzea u
poslovnim knjigama.
(2) Raunovodstveno planiranje skupljanje, ureivanje, poetno obraivanje i prikazivanje podataka o
buduem poslovanju.
(3) Raunovodstvena kontrola (nadzor) deo kontrole procesiranja podataka koji je zdruen samim
knjigovodstvom. Njegova je briga da su izvetaji sigurni.
(4) Raunovodstvena analiza za svoju polaznu osnovu koristi informacije knjigovodstva i ra.planiranja.
Zadatak joj je da pomae u ocenjivanju kretanja odreene pojave, da predvidi mogue pravce i intenzitet
delovanja pojave, kao i da utvrdi uzroke takvih pojava.
(5) Raunovodstveno informisanje.

-Podela raunovodstva U odnosu na oblast na koju se odnosi i predmet analize:
(1) Drutveno raunovodstvo (makroraunovodstvo) razvilo se iz potrebe uvida u ekonomsku aktivnost
zemlje i rezultate nacionalne privrede. Predmet ovog raunovodstva su agregati proizvodnje koji najpotpunije
odraavaju rezultate nacionalne privrede drutveni proizvod i nacionalni dohodak.
(2) Poslovno raunovodstvo (raunovodstvo preduzea, mikroraunovodstvo) Poslovno raunovodstvo
se vodi u preduzeima i odnosi se na ekonomske transakcije u preduzeu i obuhvata ekonomske procese koji
se izraavaju u novcu i to kao eksterni i interni.
-Raunovodstvo se moe podeliti i na ova dva segmenta:
(1) Finansijsko raunovodstvo obezbeuje informacije o preduzeu, spoljnim pojedincima i grupama
(uglavnom banke i akcionari) koji su posebno zainteresovani za njegov rad i fin.aktivnost.
(2) Upravljako raunovodstvo bavi se pruanjem informacija koje su neophodne menadment grupi u
vezi donoenja odluka i vrednovanja performansi preduzea.

-Raunovodstvena naela u Srbiji
(1) Osnove raunovodstvenih naela i raunovodstvenih standarda - Raunovodstveni standardi
predstavljaju razradu raunovodstvenih naela u pogledu metoda obuhvatanja i obrade raunovodstvenih
podataka, formiranja raunovodstvenih informacija, prezentiranja i uvanja raunovodstvenih podataka i
informacija.
2
(2) Naelo sadrine raunovodstvene funkcije - Ra. obuhvata sistematsku celinu knjigovodstva, ra.
planiranje, ra. nadzor i ra. analizu sredstava, obaveze prema izvorima sredstava, prihode i rashode kao niz
izvedenih ekonomskih klategorija.
(3) Naelo zaokruene celine - Jedinica ra. obuhvatanja je uvek posebna zaokruena celina.
(4) Naelo neodreenog trajanja delatnosti - Trajanje delatnosti koje je predmet ra. obuhvatanja nije po
pravilu unapred utvreno.
(5) Naelo celokupnosti razmatranja - Ra. obuhvata celinu sredstava i obaveza prema izvorima sredstava,
prihoda i rashoda, kao i iz njih izvedenih ekon. kategorija u skladu sa njihovom materijalnom sadrinom.
(6) Naelo jedinstvenosti i svodnosti - Ra. iskazivanje ekonomskih kategorija zasniva se na njihovom
jednoobraznom sadraju, to olakava uporedivost izmeu jedinica ra. obuhvatanja u okviru irih org. oblika.
(7) Naelo svrsishodnosti - Ra. formira informacije za potrebe upravljaa, izvrilaca poslovodnih funkcija,
organa drutvene zajednice i ostalih internih i eksternih korisnika.
(8) Naelo korienja vrednosnog izraavanja - Ra. obuhvata sve ekonomske kategorije stanja i procesa
koji se mogu vrednosno iskazati.
(9) Naelo permanentne revalorizacije - U uslovima promena cena, odnosno kupovne snage novca,
vrednosno izraavanje ekonomskih kategorija u ra. prilagoava se tim promenama.
(10) Naelo mausobne povezanosti i uslovljenosti ekonomskih kategorija - Svaka ekonomska kategorija
u ra. se iskazuje u povezanosti sa drugim ekonomskim kategorijama i promena jedne ekonomske kategorije
neminovno se odraava na promenu druge.
(11) Naelo dokumentarnosti - Pravovaljano i na propisani nain sastavljen i proveren dokument.
(12) Naelo periodinog i organizacionog sueljavanja odogovarajuih podataka, prihoda i rashoda -
Utvrivanje vrednosno izraenog poslovnog rezultata iziskuje da se prilikom svakog sueljavanja prohoda i
rashoda vodi rauna o tereenju prihoda samo odgovarajuim rashodima.
(13) Naelo opreznosti - U ra. se pozitivni poslovni rezultati iskazuju tek kada su oigledni i potvreni.
Negativni posleovni rezultati se iskazuju kada oni postaju mogui.
(14) Naelo bruto iskazivanja ekonomskih katagorija - U ra. se ekonomske kategorije iskazuju u bruto
iznosima bez kompenzacije.
(15) Naelo ra. postupka - Prikazivanje ra. podataka i informacija o proteklim poslovnim stanjima i
procesima ima oblik ra. obrauna, a prikazivanje ra. podataka i informacija o buduim poslovnim stanjima i
procesima ima oblik ra. predrauna.
(16) Naelo metodoloke ujednaenosti - Ra. predrauni i obrauni moraju biti sastavljeni primenom iste
metodologije.
(17) Naelo kontinuiteta - Nain ra. obuhvatanja ekonomskih kategorija mora biti jasno odreen i ne
moe se manjati prema trenutnim interesima jedinica ra. obuhvatanja.
(18) Naelo objektivnosti - Ra. podaci i informacije treba da su objektivni.
(19) Naelo preglednosti - Ra. podaci i informacije treba da su na shodan nain sistematizovani, saeti i
usklaeni sa namenom korienja i to razumljiviji korisnicima.
(20) Naelo blagovremenosti - Ra. treba da obrauje podatke aurno i podnosi informacije u roku koji
omoguuje blagovremeno donoenje poslovnih odluka u funciji planiranja, primene, izvoenja i nadzora.
(21) Naelo savremenosti - Ra. je savremeno kada formira i podnosi informacije primenom najnovijih
saznanja, metoda i tehnokih sredstava.
(22) Naelo ekonominosti - Prikupljanje ra. podataka i njihovo pretvaranje u ra. informacije treba
obaviti na nain koji povlai to manje trokove za traeni kvalitet ra. informacija.
(23) Naelo prioriteta zakonitosti - U sluaju kada su zakonski propisi u suprotnosti sa ra. naelima ili
standardima, u analizi je obavezno prikazivati razliku i efekte.
3
-Osnovne ekonomske kategorije raunovodstva su:
-sredstva i obaveze prema izvorima sredstava i prihodi i rashodi.
-Sredstva se gupiu u:
(1) Osnovna sredstva stvari, prava i novac kao sredstva koja uestvujui u poslovnim procesima
postepeno prenose svoju vrednost na poslovne uinke i vraaju se u prvobitno pojavni oblik, po pravilu u
razdoblju duem od jedno godine.
(2) Obrtna sredstva stvari, prava i novac kao sredstva koja se jednokratnom upotrebom troe u poslovnim
procesima, prenosei odjedanput svoju celokupnu vrednost. Sa osnovnim ine poslovna sredstva u uem
smislu.
(3) Sredstva zajednike potronje stvari, prava i novac kao sredstva koja slue zadovoljavanju
zajednikih potreba radnika u jedinici raunovodstvenog obuhvatanja.
(4) Sredstva rezervi.
-Izvori sredstava su pravna i fizika lica od kojih jedinica ra.obuhvatanja pribavlja sredstva.
-Prihodi prodajne vrednosti poslovnih uinaka, ukljuujui iznose svih oblika dobijenih naknada, a i iznosa
poveanja sredstava i smanjenja obaveza, kojima se poveava poslovni rezultat u odreenom razdoblju.
-Rashodi trokovi prodatih poslovnih uinaka, ukljuujui iznose svih oblika datih nekalkulativnih naknada,
a i iznosi svakog smanjenja sredstava i poveanja obaveza prema izvorima sredstava kojima se terete prihodi
u odreenom razdoblju.
-Trokovi cenovni izraz utroaka resursa.

-Osnovna sredstva po oblicima:
(1) u obliku stvari zemljite, graevine, oprema, ume i zasadi i osnovno stado. Mogu biti: u upotrebi, u
pripremi i van upotrebe. Nabavna vrednost osnovnog sredstva ulaganje potrebno za njegovo pribavljanje i
uvoenje u upotrebu. Ispravka vrednosti o.s je onaj deo nabavne vrednosti koji je ve napustio prvobitan oblik
o.s. Likvidaciona vrednost o.s je trina vrednost rashodovanog o.s umanjena za eventualne trokove njegovog
rashodovanja. Revalorizacija o.s je usklaivanje originalne vrednosti sa kretanjem cena u veku korienja
(osnovicu ine vrednost, ispravka vrednosti i neotpisana vrednost o.s).
(2) u obliku prava materijalna prava (pravo na patent, licencu, model, uzorak...), osnivaka ulaganja
(patenti, licence, franize, softveri, goodwill), potraivanja u vezi sa izgradnjom OS.
(3) u obliku novca izdvojena novana sredstva za investicije.

-Obrtna sredstva po oblicima:
(1) u obliku stvari materijal, sitan inventar, nedovrena proizvodnja i poluproizvodi, gotovi proizvodi i
roba. Mogu biti: na zalihi, na pripremi, u upotrebi ili na putu.
(2) u obliku prava kratkorone HOV (primljeni blagajniki zapisi, avalirane menice, ekovi, obaveznice),
tekua potraivanja od kupaca, nekalkulisani trokovi i nedospeli rashodi, nepokrivene akontacije iz naslova
budue dobiti.
-Razlika izmeu eka, menice i obaveznice: ek je instrument plaanja, menica je instrument obezbeenja
plaanja a obaveznica izvor kapitala.
-Potraivanja za koja ne postoji verovatnoa naplate u odgovarajuem roku treba izdvojiti iz redovnih
potraivanja i posebno ih iskazati kao sumnjiva. Poseban vid sumnjivih potraivanja su sporna potraivanja
za koja je ve zapoeo sudski postupak.
(3) u obliku novca novac na tekuem, deviznom ili prolaznom raunu, otvoreni akreditivi (sigurnost
poslovanja u inostranstvu), novac u blagajni.
4
-Sredstva rezervi u obliku novca nalaze se na posebnom raunu, a koriste se za dopunjavanje smanjenih
obrtnih sredstava zbog gubitka, obezbeenje od poslovih rizika i obezbeenje socijalne stabilnosti radnika.
-Obaveze prema izvorima sredstava - trajni kapital (sopstveni izvori) predstavljaju obaveze prema
izvorima sredstava koje ne dospevaju dok preduzee posluje kaoi i osnovaki ulozi na neodreeni rok. Trajni
kapital ine: nominirani kapital (drutveni kapital, deoniki kapital, trajni ulozi i inokosni kapital) i
nenominirani kapital - rezerve (zakonske, statutarne, slobodne, nerasporeena dobit iz ranijih godina).
Nepokriveni gubitak predstvlja ispravku vrednosti trajnog kapitala.

-Poslovni rezultati i njihovi oblici:
(1) Bruto dobit razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnog rashoda.
(2) Neto dobit kada se od bruto dobiti odbije iznos obraunatih poreza i doprinosa.
(3) Gubitak nastaje ako je ukupan prihod nedovoljan da pokrije ukupne trokove.
-Raspodela neto dobiti moe se raspodeliti na deo za poveanje uloga, deo za dividende, deo za rezerve i
na deo za plate.
-Pokrie gubitka ako preduzee ostvaruje gubitak, on se moe pokriti dotacijom, otpisom potraivanja
poverilaca, smanjenjem nenominiranog kapitala (rezervi), smanjenjem sopstvenog kapitala.

I I Prilaz dvojnom knjigovodstvu

-Knjigovodstveni sistemi:
(1) J ednostavni sistem (prosto knjigovodstvo) ne registruje promene na svim imovinskim delovima, pa
prema tome do konanog poslovnog rezultata dolazi se jedino pomou knjige inventara (popisnik). Promene
usled kojih dolazi do prihoda i rashoda se ne belee.
(2) Dvojni sistem (dvojno knjigovodstvo) dva oblika: dvojni sistem i trostruki (ruski) sistem (razlika je to
ruski sistem zahteva bezuslovno razbijanje meovitih imovinskih rauna na iste i raune uspeha). Ono
obezbeuje dobijanje pokazatelja o promenama nastalim kod svih aktivnih i pasivnih imovinskih delova i
prua neophodnu sliku svih ostvarenih rashoda i prihoda na posebnim raunima.
(3) Kameralistiki sistem primenjuje se samo u javno-pravnim ustanovama ije se poslovanje bazira na
odreenom fin.planu, budetu. Kao najvanija sredstva za evidentiranje uspenih gotovinskih promena
javljaju se: knjiga blagajne, glavna knjiga i pomone knjige. Specifina glavna knjiga (manual) se deli na
raune prihoda i raune rashoda (rauni=rubrike=kamere).
(4) Konstantni sistem pokuaj sistematskog povezivanja prednosti dvojnog i kamernog knjigovodstva.
Osnov ovog sistema je u naelu da svaka imovinska promena mora biti nareenje. Naredba se moe odnositi
na prihode i na rashode, a za svaku partiju prihoda ili rashoda vodi se posebna knjiga (dnevnik). Iz dnevnika
se dobija godinji iznos ponedinanih prihoda i rashoda, koje se zatim knjie na zakljuni tablo. Tri vrste
rauna: upravni, obraunski i blagajniki.

-Inventar je ona knjigovodstvena evidencija u koju se detaljno unosi popis celokupne imovine jednog
preduzea na odreeni dan i predstavlja sistematski pregled celokupne aktivne i pasivne imovine.
-Imovinu jednog preduzea predstavlja aktiva i pasiva. Aktiva je izraena u konkretnoj imovini, kao i
potraivanjima od dunika; sastoji se od osnovnih i obrtnih sredstava. Pasiva oznaava dugove tj. obaveze
preduzea odnosno izvore konkretnih osnovnih i obrtnih sredstava kojim ono raspolae.
-Treba razlikovati inventar od inventarisanja inventar je popis celokupne imovine ili njenih delova, dok
je inventarisanje prebrojavanje, premeravanje odgovarajuih imovinskih delova.
5
-Sam inventar ima svoju propisanu normu i grafiki se prikazuje u obliku jednostranog rauna, gde se svi
imovinski delovi niu jedan ispod drugog po odreenom redu prvo aktiva, pa pasiva, pa onda rekapitulacija
kojom se vri uporeivanje ukupne aktive sa pasivom zarad nalaenja istog imovinskog stanja. Ovakav oblik
izvoenja naziva se paginirani.

BI LANS

-Bilans je sumaran prikaz celokupnog imovinskog stanja jednog preduzea u odreenom trenutku (fotografija
trenutnog stanja imovine jednog preduzea). Ima svoja dva dela aktivu i pasivu i njegova osnovna osobina
je da mora imati bilansnu ravnoteu (A=P).
-On je vrsta krae i preglednije slike inventara. Razlika: Inventar je detaljan pregled svih pojedinanih
imovinskih delova (detaljan i po vrednostima i po koliinama) i prikazuje se tabelarno u vidu jednostranog
rauna (imovinski delovi se niu jedan ispod drugog po odredjenom redu); Bilans je sumaran pregled stanja
pojedinih sredstava preduzea, kao i sumaran pregled njihovih izvora (prikaz imovinskog stanja preduzea je
sumaran po vrednostima) i tabelarno se prikazuje u obliku dvostranog rauna, tj.rauna sa dve strane
(aktivnom i pasivnom).
-Kapitalistika privreda zahteva sebi odgovarajui tzv. princip likvidnosti sredstava, to znai da se sredstva
stvaraju u aktivi zavisno od stepena mogunosti njihove realizacije i pretvaranja u novana sredstva.
-Vrste bilansa
(1) osnivaki ili poetni (sastavlja se pri osnivanju preduzea);
(2) zavrni ili zakljuni (pri redovnom godinjem zakljuenju knjiga);
(3) likvidacioni (prilikom dobrovoljne ili prinudne likvidacije preduzea);
(4) fuzioni bilans (prilikom spajanja jednog preduzea sa drugim) i
(5) poreski bilans (pravi se na zahtev nadlenih poreskih vlasti zbog utvrivanja osnovica za oporezivanje.
-etiri osnovne bilansne promene:
(1) Promene koje izazivaju poveanje aktive i pasive za isti iznos npr. nabavka materijala na kredit,
primanje osnovnog sredstva bez nadoknade itd.
(2) Promene koje izazivaju smanjenje aktive i pasive za isti iznos npr. dobavljau je isplaen dug u
gotovu, ustupljeno je osnovno sredstvo bez nadoknade itd.
(3) Promene koje se odnose na levu stranu bilansa, na aktivu i izazivaju izmene u njenoj strukturi
poveavaju jednu aktivnu poziciju a smanjuju drugu, npr: predaja materijala u proizvodnju, kupovina
materijala za gotovo itd.
(4) Promene koje se odnose samo na desnu stranu bilansa, na pasivu i izazivaju izmene u njenoj strukturi
npr. isplata obaveza prema dobavljaima iz odobrenog kredita, pretvaranje kratkoronog kredita u dugoroni
itd.
-Promene u vezi sa prihodima i rashodima:
(1) poveanje aktive i pasive usled prihoda;
(2) izmene u strukturi aktive usled prihoda;
(3) smanjenje aktive i pasive usled rashoda;
(4) izmene u strukturi pasive usled rashoda.




6
RAUN ( KONTO)

-Raun ili konto je grafiki prikaz koji slui kako za ubeleavanje poetnog stanja; odreenog imovinskog
dela, tako i za ubeleavanje svake promene nastale u stanju tog imovinskog dela. U praksi se rauni vode u
Glavnoj knjizi.
-Knjigovodstveni raun je grafiki instrument tano odreenog kvaliteta imovine, na kome se sistematski i
hronoloki registruju homogene knjigovodstvene promene u merljivim jedinicama, vrednosnim ili naturalnim,
i to tako da se pomou njega u svako vreme moe saznati poetno stanje, promene u odreenom vremenskom
razdoblju i konano stanje odreenog kvaliteta imovine, radi praenja, analize i planiranja ekonomske
aktivnosti preduzea.
-Zahvaljujui personalistikoj teoriji dolo se do pojmova duguje (za levu) i potrauje (za desnu stranu). U
praksi se upotrebljavaju bolji termini; ako treba beleiti na dugovnu stranu, kae se da zaduujemo, teretimo
ili knjiimo; a obratno kaemo da priznajemo, odobravamo odnosno knjiimo u njegovu korist. Dakle, bolje je
korsititi termine dugovna i potrana strana.
-Saldo je ostatak stanja jednog imovinskog dela, cifarski izraenog na njegovom raunu, posle dopisivanja i
otpisivanja svih nastalih promena na tom imovinskom delu.
-Oblici rauna (konta):
(1) Oblik konta po foliu oblik dvostranog rauna, vodi se na jednom listu (ital. folio = list)
(2) Oblik konta po pagini samo na jednoj strani (ital. folio = list)
(3) Stepenasti oblik konta posle svake promene se obraunava saldo
(4) Tabelarni oblik konta oblik tabele koji omoguava da se ubacivanjem iznosa u odgovarajue rubrike
istovremeno sistematizuju podaci koji se odnose na razne delove zbirnog konta.
(5) Kombinovani oblik konta najee se kombinuje paginarni sa stepenastim (kod kopirnog ra.)

-VRSTE RAUNA:

(1) Rauni stanja, rauni uspeha i meoviti rauni
-Rauni stanja
a) Aktivni pokazuju stanje i kretanje sredstava. Na levoj strani (+) knjii se poetno stanje i sva dalja
poveanja, a na desnoj obrnuto. Npr. osnovna i obrtna sredstva.
b) Pasivni stanje i kretanje izvora sredstava. Na desnoj (-) strani knjii se poetno stanje izvora
sredstava i sva poveanja, a na levoj smanjenja. Npr. poslovni fond, deoniarski kapital, rezervni fond, fond
zajednike potronje, krediti...
c) Aktivno-pasivni rauni mogu imati kako aktivan tako i pasivan saldo. Npr. dobavljai dunici i
kupci poverioci. Postoje naizmenino i istovremeno ak-pas. rauni.
-I ak. i pas. rauni su poslovni rauni u irem smislu, dok su u svom uem smislu rauni istog stanja.
-Rauni ispravki vrednosti (korektivni) njihova funkcija se ne manifestuje u iskazivanju stanja i
kretanja sredstava i njihovih izvora, ve u ispravljanju njihovih vrednosti prikazanih na odgovarajuim
raunima. Npr. IVOS. Direktno otpisivanje vri se na samom raunu osnovnog sredstva, i to tako to mu se
odobrava iznos izraunatog obezveenja uz istovremeno zaduenje istim iznosom jednog posebnog rauna
rashoda, tzv. rauna otpisa. Indirektno otpisivanje obezbeuje dobijanje takve slike koja e pruiti kako
vrednost samog osnovnog sredstva i njegovog postepenog smanjenja usled neprekidnog troenja, tako i
veliinu samog kapaciteta o.s izraenu u njihovoj poetnoj nepromenjivoj vrednosti za sve vreme trajanja
njihovog korienja.

7
-Rauni uspeha
a) Rauni rashoda oni rauni na iju se levu stranu belee iznosi koji predstavljaju smanjenje aktive u
odnosu na pasivu odnosno obrnuto.
b) Rauni prihoda oni rauni na iju se desnu stranu ubeleavaju promene koje predstavljaju iznose
poveanja aktive u odnosu na pasivu odnosno obrnuto.
-Meoviti rauni oni iskazuju kako stanje izvesnog aktivnog ili pasivnog imovinskog dela tako isto i
ostvaren uspeh na njima. Npr. hartije od vrednosti, valuta, devize, gotovi proizvodi...
(2) Sintetiki i analitiki rauni sintetiki su zbirni ili kolektivni rauni, onakvi koji u svom saldu
predstavljaju bilansnu poziciju, a analitiki pojedinani rauni predstavljaju njegove sastavne delove do kojih
se dolazi ralanjivanjem.
(3) Bilansni i izvanbilansni rauni bilansni su oni na kojima se evidentiraju sredstva preduzea i njihovi
izvori, a izvanbilansni su oni na kojima se evidentiraju sredstva drugih preduzea koja su data u vidu
garancija, ili na uvanje i kao takva nemaju neposredan uticaj na veinu sredstava i izvora sredstava
preduzea.
Kontni plan osnovna karakteristika jednoobraznog knjigovodstva. Propisuje se u jednoj zemlji od strane
nadlenih organa i njegov osnovni zadatak u jednoj privredi je da unapred obavezno propisuje najcelishodniju
knjigovodstvenu organizaciju, koja e u svakom trenutku biti sposobna da osigura i prui tane pokazatelje
izvrenja postavljenih planova.
(1) Opti kontni plan odnosi se na itavu zemlju i prema njemu sva preduzea vode svoje knjigovodstvo.
(2) Posebni kontni plan odnosi se na pojedine grane privrede radi ega se naziva jo i granski.
-Dekadni princip podela u 10 klasa: (0) neuplaeni upisani kapital i stalna imovina, (1) zalihe, (2)
kratkorona potraivanja, (3) kapital, (4) dugorona rezervisanja i obaveze, (5) rashodi, (6) prihodi, (7)
otvaranje i zakljuak rauna stanja i uspeha, (8) vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna evidencija, (9)
obraun trokova i uinaka. Svaka klasa se ralanjuje na deset grupa, pa se svaga grupa ralanjuje na deset
sintetiih konta, pa oni dalje na deset analitikih konta prvog stepena, pa na deset analitiih konta drugog
stepena

I I I Knjigovodstvene evidencije

-Najraniji naziv za evidencije bio je trgovaka knjiga.
-Sem knjigovodstvenih postoje jo i: operativne, planske i statistike evidencije.
-Knjigovodstvene evidencije se jasno izdvajaju i manifestuju svojim dvema karakteristikama: automatskom
kontrolom, kao nunom posledicom bilansa, i novanim merilom kao sveoptim izrazom svih vrednosti.

I Osnovne knjigovodstvene evidencije:
(1) Dnevnik hronoloka evidencija dobio je svoje ime po tome to se u njega unose sve dnevne
poslovne promene, da bi se zatim sistematski razvrstale na odgovarajue raune Glavne knjige. Kolone: r.br.
knjigovodstvenog stava, datum nastajanja promene, opis sutine promene, oznaka broja sintetikog rauna i
novani (dugovni i potrani) iznos.
(2) Glavna knjiga mora imati posebne raune za izdvojeno evidentiranje stanja i promena koje nastaju
kod svakog aktivnog i pasivnog imovinskog dela, kao i posebne raune za registrovanje svakog nastalog
rashoda, tj. prihoda. Otvara se onoliko broj sintetikih rauna koliko ima ukupno aktivnih i pasivnih
imovinskih delova, prikazanih u bilansu aktivnim i pasivnim pozicijama.


8
II Pomone knjigovodstvene evidencije:
(1) O imovinsko-pravnim odnosima od interesa su samo takvi odnosi koji se svode na knjienje nastalih
dugovanja i potraivanja, a ne i oni za iji obraun slue samostalne isprave sposobne za ekonomsko-pravni
promet.
(2) O gotovini knjiga blagajne predstavlja onu evidenciju u kojoj se upisuju sve promene koje nastaju u
stanju gotovine (moe se voditi i po foliju i po pagini, ali je u praksi pogodniji paginarni oblik). Knjienje
blagajnikog manjka ili vika manjak postoji samo ako je stvarno stanje gotovine manje od
knjigovodstvenog stanja iste, a viak obrnuto.
(3) O materijalu evidentiranje zahteva i kretanje materijala sprovodi se kako u knjigovodstvu tako i u
magacinima preduzea. Za uspeno obavljanje ovog zadatka preduslov je dobro ustrojena nomenklatura
materijala kojoj je zadatak: sistematsko unapred odreeno grupisanje i naimenovanje po vrstama materijala.
Pored ovoga potrebno je odrediti i simbole, bilo u vidu brojeva, slova ili kombinovano.
(4) O sitnom inventaru Sitan inventar su sva sredstva za rad sa vekom trajanja kracim od jedne godine,
bez obzira na njihovu vrednost, kao i ona sredstva za rad ija je pojedinana cena ispod limita. Knjig.
evidentiranje sitnog inventara u magacinu odgovara u potpunosti evidentiranju materijala uopte.
(5) O ostalim imovinskim delovima
(6) O poslovnom uspehu Do uvida u ostvarenje poslovnog uspeha ili neuspeha dolazimo iz podataka o
utrosenom materijalu za proizvodnju i iz podataka o realizaciji proizvoda.
(7) O ukupnom stanju Zakljucni list je poseban knjigovodstveno-evidentni obrazac, koji ne predstavlja
nikakvu stalnu knjigovodstvenu evidenciju u vidu knjige, ili kartona, nego koji se sainjava samo pri
sastavljanju periodinih stanja. Ima u zaglavlju sledece kolone: redni broj, naziv racuna, poziv, bruto-bilans
(duguje, potrazuje); saldo (duguje, potrazuje; ako je veci dugovni iznos od potrazenog onda se saldo
obelezava u dugovnu novcanu potkolonu saldo-bilansa i obrnuto); inventarni bilans (duguje, potrazuje);
uspesni bilans (duguje, potrazuje);

-Pasiva tj. kapital se moe podeliti na sopstveni kapital i pozajmljeni kapital preduzea
I Vrste sopstvenog kapitala:
(1) Sopstveni kapital inokosnog preduzeca formira se inicijalnim ulaganjem vlasnika. Sve isplate
vlasnika na ime pokria njegovih linih rashoda nece biti obuhvaene na racunu inokosnog preduzea vec
preko linog racuna vlasnika kako bi se moglo pratiti smanjenje osnivakog kapitala do koga dolazi usled
povlaenja kapitala.
(2) Sopstveni kapital drutva lica formira se na osnovu uloga ortaka zbog cega ova drutva nemaju jedan
raun kapitala vec onoliko rauna koliko ima ortaka. Ulozi ortaka ne moraju biti jednaki.
(3) Sopstveni kapital drutva kapitala bitno se razlikuje po nainu formiranja kapitala i promene visine
kapitala tokom vremena.
a) Sopstveni kapital d.o.o (udeli u osnovnom kapitalu) ine uplate lanova. Ovaj kapital je garancija za
obaveze koje ovo drustvo preuzima, zbog cega se obicno zakonski propisuje minimalna visina ovog kapitala i
minimalna visina uloga clanova. D.o.o odgovara za svoje obaveze samo ulozenim kapitalom. Osnovni kapital
se tokom vremena moze menjati. Ova drutva nisu u obavezi da formiraju rezerve.
b) Sopstveni kapital akcionarskih drustava ini kapital pribavljen emisijom i prodajom akcija.
Akcionarsko drutvo moze prodavati akcije po kursu koji je visi od njihove nominalne vrednosti (aio =
emisiona premija). Aio ne predstavlja deo osnivakog kapitala ve se iskazuje na posebnom racunu
sopstvenog kapitala koji se naziva raun aia.


9
II Vrste pozajmljenog kapitala:
(1) Dugoroni krediti odobravaju ih banke i druge finansijske institucije. Ugovorom o kreditu se
preciziraju uslovi otplate kredita, odnosno utvruju se rokovi vracanja i nacin obracuna anuiteta. Anuiteti
mogu biti stalni ili opadajui u zavisnosti od toga da li su rate rastue ili stalne.
(2) Kratkoroni krediti krediti sa rokom povracaja do jedne godine. Ne moraju biti iskljucivo finansijski,
vec mogu biti i robni. U tom slucaju obaveza prema kreditoru nastaje u trenutku kada on isporui robu.
(3) Kapital od emisije obveznica obaveze preduzea po osnovu emitovanih obveznica nastaju tek nakon
to kupci uplate novac za kupljene obveznice. Kada preduzee izmiruje obaveze ovo se knjigovodstveno
obuhvata zaduivanjem rauna obveznica i odobravanjem iro-racuna ili blagajne. to se tie kamate ona
predstavlja finansijski rashod i pada na teret tekue poslovne godine.

Ulaganja u druga preduzeca predstavljaju ulaganja koja su izvrsena u cilju ostvarenja dugorocnog uticaja na
poslovnu politiku drugih preduzeca a radi poboljsanja sopstvenog poslovanja ulagaca.
-Dugoroni plasmani predstavljaju ugovorne novane pozajmice jednog preduzea drugom na rok dui od
jedne godine.
-Ulaganja u HOV vre se u cilju ostvarenja prinosa na plasirani kapital i obezbeivanja likvidnosti.
Knjigovodstveno se prodaja HOV obuhvata zaduzivanjem iro-racuna ili racuna blagajne za prodajnu cenu i
odobrenjem rauna HOV za nabavnu vrednost, pri emu ukoliko je prodajna cena vise od kupovne, razlika
predstavlja dobitak i obuhvata se na raunu dobitka od prodaje HOV, a ako je cena nia od kupovne gubitak
se obraunava na raunu gubitka od prodaje HOV.

Knjigovodstveno obuhvatanje osnovnih sredstava
-Osnovna sredstva se dele na: osnovna sredstva u pripremi; osnovna sredstva u funkciji; osnovna sredstva
van funkcije.
-Ulaganja u osnovna sredstva:
(1) Kupovina osnovnih sredstva - novih ili upotrebljivanih
(2) I zgradnja osnovnih sredstava izgradnja od strane izvodjaca radova; izgradnja u sopstvenoj reziji i
izgradnja zajednickih o.s.

Knjigovodstvno obuhvatanje materijala
-Materijal predmeti rada, pomoni neproizvodni materijal, goriva (tehnoloka, energetska i goriva za
ogrev), mazivo, sitan inventar, ambalaa, autogume i otpaci.
-Evidentiranje materijala se vri u:
(1) finansijskom knjigovodstvu se vri sintetiko evidentiranje materijala kao dela obrtnih sredstava po
vrednosti;
(2) materijalnom knjigovodstvu analitiko evidentiranje materijala po vrsti, koliini i vrednosti;
(3) magacinskom knjigovodstvu analitiko evidentiranje koje iskazuje promene i stanje samo naturalno.
-Nabavka materijala poveanje zaliha s jedne, a smanjenje nov. sredstava sa druge strane. Oblici:
(1) Nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti Stvarna nabavna vrednost predstvavlja zbir
fakturne vrednosti i stvarnih zavisnih trokova nabavke.
(2) Nabavka materijala po kombinovanoj nabavnoj vrednosti - Nabavna cena se sastoji od fakturne cene i
planiranih zavisnih trokova nabavke. Zavisni nabavni trokovi se planiraju na osnovu vaeih tarifa koje se
koriguju u zavisnosti od oekivanih promena cena. Ako su stvarno zavisni trokovi nabavke vii od
planiranih, razlika se obuhvata na raunu vanredni rashodi, a u suprotnom sluaju na raunu vanredni prohodi.
10
(3) Nabavka materijala po planskoj nabavnoj vrednosti - Razlog voenja materijala po planskim
nabavnim cenama je omoguavanje kontrole nabavne slube poreenjem planskih i stvarnih fakturnih cena i
ubrzanje knjienja nabavke i utroaka materijala. Planska nabavna cena se sastoji od planske fakturne cene i
planskih zavisnih trokova nabavke. Utvrivanje planskih nabavnih cena se vri krajem jedne poslovne godine
za narednu godinu za svaku vrstu materijala posebno. Razlike izmeu vie planske i stvarne nie nabavne
vrednosti se obuhvata na potranoj strani rauna odstupanje od planskih nabavnih cena materijala i razlika se
oznaava kao snienje. Ukoliko je planska nabavna cena nia, razlika se obuhbvata na dugovnoj strani rauna
odstupanje od planskih nabavnih cena materijala i predstvalja prekoraenje.
-Materijal se vodi po nabavnoj vrednosti. Stvarna nabavna vrednost predstvavlja zbir fakturne vrednosti i
stvarnih zavisnih trokova nabavke.
-Materijal moe da se javi u oblicima:
(1) Nefakturisani materijal izmeu prijema fakture i materijala moe doi do nepodudaranja. Ovo se
odnosi na sluaj kada je materijal stigao u magacin a faktura od dobavljaa jo nije stigla.
(2) Materijal na putu mesto isporuke moe biti bilo koje mesto koje se nalazi na putu od prodavca do
kupca ako je tako utvreno ugovorom. Ovo se odnosi na sluaj kada je faktura stigla pre materijala.
Knjigovodstveno se obuhvata zaduivanjem rauna materijal na putu sve dok materijal ne stigne.
(3) Materijal na obradi i doradi ovo se knjigovodstveno obuhvata zaduivanjem rauna materijal na
obradi i doradi i odobravanjem rauna materijal za istu vrednost.

Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe
-Nabavka robe oblici:
(1) Nabavka robe po nabavnoj vrednosti
(2) Nabavka robe po prodajnoj vrednosti - Trogovinska preduzea na malo vode zalihe robe po prodajnoj
vrednosti. Prodajna vrednost se obraunava na osnovu prodajne cene, koja predstavlja zbir nabavne cene i
razlike u ceni. Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak preduzea. Ona se moe javiti u obliku
slobodno obraunate razlike u ceni i to kod roba ije se cene slobodno formiraju. Moe se javiti i u obliku
mare, koja je data u procentu i to kod roba ija je proizvoaka ili veleprodajna cena limitiana od strane
dravnog organa. Kod roba ije cene utvruje proizvoa, razlika u ceni se javlja u obliku rabata.
(3) Nabavka robe sa obraunom poreza na dodatnu vrednost - Evidenciju robe po prodajnim cenama s
obraunom PDV-a vode trgovinska preduzea na malo, koja robu prodaju krajnjim potroaima.

Izmirenje obaveza prema dobaljaima - Obaveze prema dobavljaima nastaju nabavkom sredstava. Obino
se isplata dobavljaa ne vri u trenutku prijema ovih stredstava.
-Obaveze prema dobavljaima se u zavisnosti od vrste sredstava koja su od njih nabavljena, obuhvataju na
raunu dobavljai za osnovna sredstva, odnosno za obrtna sredstva. One nastaju na osnovu fakture koju oni
dostavljaju po izvrenoj isporuci proizvida ili usluga. Pri tome, obeveze prema dobavljaima mogu biti
izmirene i u manjem iznosu od poetnog, to se deava u sluaju kada dobavljai odobravaju popuste.








11
IV Knjigovodstveno obuhvatanje trokova i rashoda

Pojam i podela trokova i rashoda
-Trokovi su novani izraz utroenog rada, sredstava i dobara u cilju proizvodnje novih proizvoda ili
pruanja odreenih usluga.

-Sa aspekta knjigovodstva znaajna je podela trokova prema:
(1) Njihovoj prirodi:
a) trokovi materijala,
b) trokovi otpisa osnovnih sredstava,
c) trokovi proizvodnih usluga,
d) trokovi neproizvodnih usluga,
e) trokovi linih dohodaka;

(2) Kriterijumu (nainu) kalkulisanja u cenu kotanja gotovih proizvoda i usluga:
a) Direktni oni koji se neposredno kalkuliu u cenu kotanja,
b) I ndirektni indirektni trokovi se ne kalkuliu direktno u cenu kostanja, jer su uslovljeni
proizvodnjom veeg broja proizvoda, kapacitetom, prodajnom funkcijom itd. Zbog toga se oni kalkuliu preko
kljua za raspodelu (npr. lini dohoci izrade)

(3) Funkcionalnom podruju:
a) trokovi nabavke,
b) trokovi proizvodnje,
c) trokovi prodaje,
d) trokovi upravljanja i finansiranja;

(4) Stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje:
a) Varijabilni menjaju se sa promenom obima proizvodnje,
b) Fiksni - ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje

-Za knjigovodstvo je bitna i podela rashoda prema redovnosti njihovog nastanka na :
(1) Redovne rashode= nastaju u vezi sa poslovanjem preduzea i mogu biti:
a) Poslovni nastaju u vezi sa obavljanjem osnovne delatnosti preduzea. Ako se rezultat utvruje na
osnovu metoda ukupnih TR , poslovni rashodi su oni koji su iskazani kao TR po vrstama; a ako se utvruje na
osnovu metoda prodatih uinaka , posl.rashodi su samo oni TR koji se odnose na prodate uinke.
b) Finansijski- nastaju po osnovu korienja kreditnih izvora.
(2) Vanredne rashode = nastaju usled sluajnih, nepredvienih okolnosti i mogu biti i poslovni i
finansijski.






12
I Trokovi amortizacije (Metodi otpisa osnovnih sredstava)
-Osnovica za obraun visine otpisa je nabavna vrednost osnovnih sredstava, dok se za utvrivanje visine
otpisa koriste: metod vremenskog otpisivanja i metod funkcionalnog otpisivanja.
(1) Metod vremenskog otpisivanja - Prema ovom metodu otpisivanja, nabavna vrednost osnovnog
sredstva se raspodeljuje na ekonomski vek njegove upotrebe. Kod ovog metoda visina otpisa osnovnog
sredstava se moe obraunati na osnovu:
a) Linearnog (konstantnog) otpisa - pretpostavlja da se osnovna sredstva troe ravnomerno u toku
itavog procenjenog veka trajanja, to znai da se njihova vrednost iz godine u godinu smanjuje istim
intenzitetom. Visina godinjeg otpisa se utvruje kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i
procenjenog veka njihovog trajanja. Argumenti za korienje ovog metoda su: uzima u obzir fiziko i
ekonomsko zastarevanje sredstava, omoguava plansku raspodelu trokova i smanjenje godinjih otpisa se
podudara sa porastom trokova odravanja.
b) Progresivnog otpisa - zahteva da se visina otpisa poveava iz godine u godinu, jer se pretpostavlja da
to odgovara prirodi osnovnih sredstava koja se u poetku neznatno troe.
c) Degresivnog otpisa- zahteva da se najvei deo nabavne vrednosti osnovnog sredstva otpie u prvim
godinama njihovog korienja, odnosno da se visina otpisa vremenom smanjuje.
-Visina trokova otpisa po ovom metodu se vri primenom
-Aritmetike degresije (digitalnog otpisivanja) - zahteva da se visina otpisa smanjuje iz godine u godinu
za isti iznos. Iznos degresije je D=2OS/n( n+1) ( D- iznos degresije; OS-nabavna vrednost osnovnog sredstva;
n-broj godina veka trajanja). Kada se ovako dobijena degresija pomnoiu obrnutim nizom brojeva koji
predstavljaju procenjeni vek trajanja, dolazi se do godinjeg otpisa.
-Geometrijske degresije (metod knjigovodstvene vrednosti), koji nalae izraunavanje godinjeg otpisa
primenom konstantne stope otpisa na neotpisanu vrednost osnovnog sredstva. Otpisi treba da odgovaraju
troenju sredstava, pri emu preostala knjigovodstvena vrednost na kraju veka trajanja ne sme da bude
previsoka. Zbog toga se obicno geometrijska degresija primjenjuje tako da se posle isteka polovine veka
korienja sredstava, ostatak knjigovodstvene vrednosti linearno otpisuje. Stopa otpisa koja se primenjuje
koja se primenjuje na opadajuu osnovicu i koja uzima u obzir likvidacioni ostatak se uvruje kao: stopa
otpisa= 1- kvadratni koren*( likvidacioni ostatak/ nabavna vrednost).
(2) Funkcionalni metod otpisa - visina otpisa se utvruje zavisno od oekivanog obima usluga koje
osnovno sredstvo moe da prui. Visina otpisa = nabavna vrednost/ procenjeni obim usluga. Godinja
amortizaciona kvota = planirani uinak * trokovi otpisa po jedinici. Do sadanje vrednosti osnovnog
sredstva se dolazi kada se od salda rauna osnovnog sredstva odbije saldo rauna IVOS.
Svi navedeni metodi omoguavaju da se nabavna vrednost osnovnih sredstava rasporedi na obraunske
periode, a visina TR se razlikuje zavisno od odabranog metoda otpisa.

II Trokovi materijala
-Predstavljaju novani izraz utroka materijala odnosno do iznosa ovih trokova se dolazi kada se utroene
koliine materijala pomnoe njihovim jedininim cenama (nabavnim i planskim).
-Zavisno od naina organizacije magcinske i analitike evidencije materijala, utroak se moe obraunati po
partijama (nabavkama) i po vrstama materijala. Obraun utroaka materijala po partijama se preporuuje
preduzeima koja imaju relativno mali broj vrsta materijala na zalihi i kod kojih nabavke materijala nisu este.
Ako se utroak materijala obraunava po vrstama materijala onda se za svaku vrstu materijala otvara poseban
analitiki raun na kome se evidentiraju sve nabavke date vrste materijala nezavisno od nabavne cene. Zbog
toga se moe javiti problem po kojoj ceni bi trebalo knjiiti izdavanje materijala i trokove materijala. Za
reenja ovog problema koriste se sledee metode:
(1) metod prosene nabavne cene
13
(2) metod prva ulazna = prvoj izlaznoj ceni (FI FO metod)
(3) metod poslednja ulazna = prvoj izlaznoj ceni (LI FO metod)
-Trokovi materijala po metodu umetnutog inventara se utvruju kao razlika izmeu poetnih zaliha
uveanih za nabavke izvrene u toku obraunskog perioda i krajnjih zaliha.
-Planski trokovi materijala se dobijaju kada se utroene koliine materijala pomnoe planskim nabavnim
jedininim cenama. Prilikom obrauna periodinog rezultata neophodno je utvrditi stvarne trokove materijala
na osnovu stvarnih nabavnih cena zbog ega je potrebno planske nabavne vrednosti utroenog materijala
svesti na stvarne. Ovo podrazumeva utvrivanje odstupanja stvarnih od planskih nabavnih cena. Nakon ovoga
sprovoenje planske nabavne vrednosti utroenog materijala na stvarnu nabavnu vrijednost se
vri na jedan od dva naina:
()



()




III Nabavna vrednost realizovanog materijala i robe
-Knjigovodstveno obuhvatanje nabavne vrednosti realizovanog materijala moe se voditi po stvarnoj
nabavnoj vrednosti i paniranoj nabavnoj vredsnosti. Materijal koji se vodi po planskoj nabavnoj vrednosti
zahteva da se planska nabavna vrednost koriguje za odstupanja od planskih nabavnih cena.
-Ovo se vri na sledei nain:
(1) vrednost realizovanog materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti = vrednost realizovanog materijala po
planskoj nabavnoj ceni + prekoraenje
(2) vrednost realizovanog materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti = vrednost realizovanog materijala po
planskoj nabavnoj ceni snienje.
-Nabavna vrednost realizovane robe predstavlja redovan rashod trgovinskog preduzea, s obzirom da
prodaja predstavlja njegovu osnovnu delatnost. Knjgovodstveno obuhvatanje nabavne vrednosti realizovane
robe moe se evidentirati po nabavnoj ceni, po prodajnoj ceni i po prodajnoj ceni sa porezom na ddatnu
vrednost.

IV Knjigovodstveno obuhvatanje sitnog inventara
-Sitan inventar i ambalaa se odnose na veliki broj razliitih predmeta sa veoma kratkim vekom trajanja.
U zavisnosti od veka trajanja i vrednosti trokovi sitnog inventara i ambalae se knjie na sledee naine:
(1) otpisivanje u potpunosti (troe se jednokratno)
(2) otpisivanjem 50% (vek trajanja se moe pouzdano utvrditi)
(3) otpisivanje kalkulativnim otpisom (imaju dui vek trajanja)

V Trokovi proizvodnih usluga
-Preduzee koristi usluge dobavljaa onda kada samo ne moe da ih obavi ili kada ih moe nabaviti pod
povoljnijim uslovima. Ove usluge pretstavljaju materijalni troak za preduzee. Ovde spadaju trokovi: usluga
na doradi robe, transportnih usluga, telefona, taksi usluga, prevoza robe, PTT usluga, zakupnina, sajmova,
reklame i propagande...

VI Trokovi neproizvodnih usluga podrazumevaju dnevnice za slubena putovanja, kirije, zakupnine,
bankarske, usluge, advokatske usluge, premije osiguranja, sve poreze, doprinosa, komunalnih usluga,
advokatskih usluga, reprezentacije

14
VII Trokovi linih dohodaka (zarada) - Lini dohoci se moraju nadoknaditi iz novanih priliva ostvarenih
prodajom proizvoda i usluga. Akontirani lini dohoci se utvruju na osnovu pravilnika o zaradana i
naknadama. Ostvareni radni uinak radnika se za proizvodna radna mesta iskazuje brojem norma sati na
osnovu radne liste, a za reijska radna mesta brojem radnih sati na osnovu evidencije o prisustvu.

VIII Finansijski rashodi su rashodi na osnovu korienja tuih izvora (kamate kao naknade za korienje
dugoronih i kratkoronih kredita koje je preduzee dobilo od domaih i stranih banaka), kursnih razlika
(nastaju kada su obaveze prema inostranim kreditorima ili dobavljaima evidentirane po jednom - niem, a
bilansiraju se po drugom - viem kursu), zateznih kamata i isplate kupaca pre roka dospea.

IX Vanredni rashodi su sva smanjenja sredstava ili poveanja obaveza, po osnovu kojih se ne oekuje
nastanak bilo kakve protivvrednosti i koja se javljaju sporadino. Do ovih rashoda dolazi usled propusta u
radu ili otpisa nenaplativih potraivanja.

V Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda

Pojam i znaaj prihoda
-Prihodi predstavljaju svako poveanje sredstava poslovanja preduzea bez obaveze njihovog naknadnog
vraanja; oni su vrednost realizovanih uinaka na tritu.
-Prihode treba alocirati na onaj obraunski period u kome su uinci proizvedeni i potvreni na tritu.
Prihodima odreenog perioda se smatraju samo oni prihodi koji su i naplaeni ime se nastoji obezbjediti
likvidnost preduzea. U sluaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanja izmeu prihoda i primanja novca,
odnosn primanja novca mogu prethoditi nastanku prihoda.
-Prihodi ulaze u obraun rezultata odreenog perioda na osnovu principa realizacije, prema kome se
pozitivni i negativni periodini rezultati smatraju ostvarenim tek nakon to su kupoprodajom potvreni na
tritu i koji omoguava utvrivanje veliine prihoda, kao i trenutka kada je on prihvaen na tritu. Takoe,
koristi se i princip impariteta, koji zahteva da se evidentni i mogui gubici iskau u bilansu uspeha,
nezavisno od toga da li su realizovani.

Vrednovanje prihoda je vremenska alokacija i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. U tu svrhu koriste se
principi:
(1) Vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih uinaka (pretpostavlja da su u trenutku proizvodnje poznati
prihodi);
(2) Vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih uinaka ( prema ovom principu, trenutak fakturisanja i
isporuka proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje prihoda);
(3) Vrednovanja prihoda na bazi prodatih uinaka (polazi od toga da je za alociranje prihoda na
obraunske periode dovoljno da su proizvodi fakturisani i isporueni kupcima).

Klasifikacija prihoda - Cilj klasifikacije je da omogui utvrivanje periodinog rezultata preduzea, i na
osnovu toga, odreenih poslovnih odluka. Prihodi preduzea se mogu klasifikovati prema:
(1) Mestu nastanka ili aktivnosti preduzea, koji se dalje dele na :prihode proizvodnih, trgovinskih,
saobraajnih, osiguravajuih, bankarskih i drugih preduzea.
(2) Prema redovnosti i osnovi nastanka, koji se dele na redovne (poslovni i finansijski prihodi koji nastaju
obavljanjem poslova zbog kojih je preduzee i osnovano) i vanredne (prihodi koji nisu neposredno vezani za
poslovanje preduzea, ve koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i sluajnosti na ta
preduzee ne moe da utie).
15
-Poslovni prihodi su: prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga; prihodi od aktiviranja uinakaprihodi od
subvencija, dotacija, kopenzacija i povraaja dabina; promena vrednosti zaliha uinaka; ostali poslovni
prihodi koji su obraunati nezavisno od vremena naplate
-Finansijski prihodi su: prihodi od kamata; prihodi od realizovanih pozitivnih kursnih razlika; prihodi od
dividende; ostali finansijski prihodi

Vremensko razgranienje prihoda po osnovu menica - Osim to za izmirenje svojih obaveza prema
dobavljaima preduzee izdaje menice ono ih i prima od kupaca. Na ovaj nain se kratkorona potraivanja od
kupaca pretvaraju se u menina potraivanja, a kako je rok naplata menice dui od roka naplate potraivanja,
to preduzee ima pravo na kamatu u toku vremenskog perioda. Preduzee po ovom osnovu ostvaruje prihod
od kamate, a po osnovu menice.

Proizvodno preduzee ostvaruje prihode prodajom proizvoda, usluga ili materijala na eksternom tritu,
internom realizacijom i naplatom finansijskih i vanrednih prihoda. Prodaja proizvoda, usluga itd. se
knjigovodstveno obuhvata poveanjem novca na tek.raunu ili blagani za prodajnu vrednost i poveanjem
prihoda na raunu realizacija proizvoda ili materijala.

Trgovinsko preduzee ostvaruje prihode prodajom robe i materijala i naplatom finansijskih i vanrednih
prihoda. Prihodi ostvareni prodajom se knjigovodstveno obuhvataju zaduivanjem rauna kupci, tek.rauna ili
blagajne i odobravanjem rauna realizacija robe ili materijala. Finansijski i vanredni prihodi se obuhvataju isto
kao i kod proizvodno zaduivanjem tek.rauna ili blagajne i odobravanjem fin. ili van. prihoda.

VI Predzakljuna knjienja

-Predzakljuna knienja predstavljaju postupak svoenja knjigovodstvenog na stvarno stanje (do koga se
dolazi popisom ili inventarom koji se sprovodi krajem godine) kako bi se dobili tani i istiniti podaci za
sastavljanje bilansa stanja i bilansa uspeha i zavrnog rauna u celini. Do neslaganja stvarnog i
knjigovodstvenog stanja dolazi usred pogrenih knjienja, neproknjiene promene na sredstvima, izvorima
sredstava... Predzakljunim knjienjima se otklanja nepotpunost knjigovodstvenih podataka.

-Predzakljuna knjienja se mogu klasifikovati na:
(1) Korekcija salda rauna stanja podrazumeva knjienja kojima se usklauje knjigovodstveno sa
stvarnim stanjem na raunima blagajne, (Ako je stvarno stanje vee od knjigovodstvenog radi se o viku
novca u blagajni; usklaivanje se vri tako to se za iznos vika, razlike zaduuje raun blagajna, a odobrava
raun ostale obaveze. Ako je stvarno stanje manje od knjigovodstvenog, radi se o manjku novca u blagajni;
usklaivanje se vri zaduivanjem rauna ostala potraivanja i odobravanjem rauna blagajna za iznos
razlike.) materijala, sitnog inventara, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda, robe i potraivanja (pre
svega, od kupaca, i mogu se javiti:
(1) likvidna potraivanja-naplativa u punom iznosu i u ugovorenom roku;
(2) nenaplativa - javljaju se zbog zastarelosti potraivanja i smatraju se vanrednim rashodom;
(3) ugroena, sporna, sumnjiva - nesigurna sredstva preduzea, mogunost njihove naplate zavisi od
odluke privrednog suda ili od visine likvidacione mase dunika.)
(2) Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih rauna

16
(3) Vremensko razgranienje rashoda i prihoda
-Svrha vremenskog razgranienja rashoda i prihoda je da se utvrde rashodi i prihodi obraunskog perioda i na
taj nain sastavi realan bilans uspeha. Do vremenskog razgranienja prihoda moe doi ako neki od nastalaih
rashoda ili prihoda u obraunskom periodu nisu knjigovodstveno obuhvaeni zbog nedostatka dokumenata,
kao i kada postoje unapred isplaeni trokovi ili rashodi i unapred plaeni prihodi.
(4) Revalorizacija osnovnih sredstava i zaliha
-Cilj revalorizacije realne aktive, odnosno osnovnih sredstava i zaliha, je utvrivanje njihove realne
vrednosti u bilansu stanja. Revalorizacija realne aktive je postupak aktuelizacije nabavnih vrednosti osnovnih
sredstava i zaliha na njihovu tekuu trinu vrednost na osnovu indeksa cena. Revalorizacija ima za posledicu
pojavu revalorizacione razlike ili rezultata revalorizacije.
-Najee korieni knjigovodstveni postupci neutralisanja uticaja inflacije su metod ubrzanog
(degresivnog) otpisivanja osnovnih sredstava, metod gvozdenih, kontinuelnih zaliha i lifo metod za zalihe.
-Vanknjigovodstveni postupci neutralisanja uticaja inflacije imaju za cilj eliminisanje uticaja inflacije iz
bilansa stanja i bilansa uspeha kroz izjednaavanje svih pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha (konvertuju
pozicije u novane jedinice iste kupovne snage). Radi se o postupku aktuelizacije ili revalorizacije elemenata
realne aktive u bilansu stanja i rashoda u bilansu uspeha na realne vrednosti.
Uspenost revalorizacije zavisi od izabranog koeficijenta revalorizacije, koji omoguava konvertovanje
sredstava i rashoda u novane jedinice iste kupovne snage.
-Koeficijent revalorizacije je indeks cena koji pokazuje odnos nabavne vrednosti sredstva i njihove
vrednosti na dan bilansiranja. Kao koeficijenti revalorizacije se obino koriste:
(1) Opti indeks cena - pokazuje prosean porast (smanjenje) cena svih dobara i usluga u nacionalnoj
privredi u posmatranom vremenskom periodu,
(2) Grupni indeksi cena - pokazuju prosean porast (smanjenje) pojedinih grupa dobara u nacionalnoj
privredi u odreenom vremenskom periodu,
(3) Pojedinani indeksi cena - pokazuju porast (smanjenje) cena pojedinih vrsta dobara u nacionalnoj
privredi u posmatranom vremenskom periodu.
-Revalorizacija rashoda se odnosi na aktualizaciju trokova amortizacije i trokova utroenih i prodatih
zaliha na tekue trokove ili trokove zamjene utroenih ili prodatih zalihza na osnovu indexa cena.
(5) Rashodovanje (likvidacija) osnovnih sredstava predstavlja postupke kojima se eliminiu iz upotrebe
osnovna sredstva. Ovo se vri kada su osnovna sredstva u stanju u kome se vie ne mogu ni koristiti ni
prodati. Do rashodovanja osnovnih sredstava koja su potpuno amortizovana dolazi kada istekne procenjeni
vek njihovog trajanja. Do rashodovanja osnovnih sredstava koja nisu potpuno amortizovana dolazi kada su
ona neispravna, zastarela, nepodobna ili je njihovo korienje neracionalno.

VII Zakljuak kniga

-Zakljuak knjiga je odvajanje poslovanja jednog od narednog obraunskog perioda, i vri se nakon to se
zavre predzakljuna knienja. Preduzee:
(1) Sastavlja zakljuni list - omoguava proveru prometa i salda rauna i otklanja eventualno uoene
greke pre konanog zakljuivanja knjiga;
(2) Vri formalan zakljuak rauna stanja i rezultata i sastavlja krajnji bilans stanja i bilans uspeha.
-Metod prodatih uinaka u proizvodnom preduzeu zahteva da se prihodima perioda suprotstavi cena kotanja
prodatih proizvoda i usluga.
-Metod prodatih uinaka u trgovinskom preduzeu poiva na shvatanju da se periodini rezultat utvruje kao
razlika izmeu prihoda i rashoda koji su uslovljeni ostvarenim prihodima.
17

VIII Metodi obrauna periodinog rezultata i varijacije na temu

Metodi obrauna periodinog rezultata
(1) Metod ukupnih trokova - pretpostavlja da postoji evidencija o poetnim zalihama i trokovima po
vrstama na raunima glavne knjige; zasniva se na shvatanju da se periodini rezultat obraunava na osnovu
podataka o ukupnim prihodima, tekuim trokovima i zaliha datog obraunskog perioda.Varijante:
a) Metod ukupnih potpunih trokova (bilans uspeha na bazi ukupnih potpunih TR koji uzima u obzir
zalihe materijala, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe)
Metod ukupnih nepotpunih TR (bilans uspeha na bazi ukupnih nepotpunih TR koji uzima u obzir
zalihe nedovr.proizvodnje i gotovih proizvoda)
b) Metod ukupnih TR po bruto principu (podaci o zalihama na poetku i na kraju obraunskog perioda)
Metod uk. TR po neto principu (podaci o promeni vrednosti zaliha u posmatranom periodu).
(2) Metod prodatih uinaka (bilans prodatih uinaka) poiva na shvatanju da se periodini rezultat utvruje
sueljavanjem ukupnih prihoda i rashoda datog perioda.

Oblici periodinog rezultata
-U zavisnosti od toga ta se smatra rashodima obra. perioda razlikuju se dva oblika periodinog rezultata:
(1) Finansijski rezultat - utvruje se kao razlika ostvarenih prihoda i trokova dobara i usluga koji su
upotrebljeni ili utroeni u vezi sa ostvarenim prihodima
(2) Dohodak - zasniva se na konceptu da obavljanje delatnosti i ostvarivanje prihoda po tom osnovu
pretpostavlja troenje prenete vrednosti, dok utroeni tekui rad stvara novu vrednost. Moe se rasporediti
samo onaj deo dohotka koji preostane nakon isplate linih dohodaka kao nadoknadu za utroen tekui rad.

Raspodela periodinog rezultata
-U inokosnom preduzeu se rezultat utvruje kao razlika ukupnih prihoda i rashoda i on predstavlja dohodak
vlasnika, a ne preduzea i uveava sopstveni kapital.
-Kod drutva lica raspodela je ista kao kod inokosnog, ali se pre raspodele mora obraunati podela dobiti
ortacima pri emu raspodela zavisi od kriterijuma utvrenih ugovorom.
-Kod akcionarskog drutva treba da se u visini sredstava odvojenih za rezerve prebace novana sredstva sa
iro rauna na raun novanih sredstava rezervi.

Pokrie gubitaka
-Gubitak pretstavlja deo kapitala koji je izgubljen poslovanjem.
-Sa aspekta raunovodstva, gubitak postoji ako je sopstveni kapital na kraju obraunskog perioda nii od
sopstvenog kapitala na poetku perioda, odnosno ako su rashodi vii od prihoda obraunskog perioda.
-(vidi str. 4)







18
I X Upravljanje raunovodstvom

-Pojam i sadraj upravljanja preduzeem Zanimljivo je vienje Harbisona i Majersa koji upravljanje
odreuju kao:
(1) ekonomski resurs (sa aspekta ekonomista uravljanje je jedan od proizvodnih faktora zajedno sa
zemljom radom i kapitalom)
(2) sistem autoriteta (sa aspekta specijaliste za administraciju i organizaciju upravljanje je sitem autoriteta)
(3) elitu (sa aspekta sociologa uravljanje je status sistem poveanje kompleksnosti meusobnih odnosa
trai od menadera vrhunsku inteligenciju i obrazovanje)
-Struktura upravljakog sistema u preduzeu: upravljanje nabavkom, kadrovima, proizvodnjom, IR,
marketingom, finansijama, raunovodstvom.

Upravljanje raunovodstvom u preduzeu - Upravljanje raunovodstvom kao deo ukupnog upravljanja
preduzeem svodi se na usmeravanje, regulaciju, postizanje maximalne aurnosti u vezi ostvarenih poslovnih
promena, posmatranih sa finansijskog aspekta. Upravljanje je proces koji se sprovodi od strane odreene
grupe ljudi kroz direktne akcije saglasno zajednikim ciljevima.
-Funkcije upravljanja su: organizacija, odluivanje, kadrovanje, planiranje, kontrolisanje, komuniciranje,
vostvo. Upravljanje raunovodstvom je kontinuirana delatnost, koja koristei se specifinim instrumentima
(sredstvima) kroz odreene aktivnosti imanentne raunovodstvenoj funkciji, nastoji da omogui optimalno
izvravanje poslovnih ciljeva preduzea.

Poslovni ciklus i poslovna dokumentacija
-Poslovanje se ogleda u etiri finansijske aktivnosti:
(1) Prodaja proizvoda kupcima,
(2) Kupovina robe od dobavljaa,
(3) Primanje novca- naplata,
(4) Izdavanje novca isplata

-Poslovna dokumenta:
(1) Narudbenica- formalni oblik naruivanja materijala i onovnih sredstava od dobavljaa. Sadri podatke
o tome ta je narueno, ko je naruio, kada je to uinjeno.
(2) Dugovni memorandum- kada roba kupljena na kredit ne zadovoljava kupca, ve se vraa dobavljau
vri se umanjenje dugovanja prema dobavljau. Ovaj dokument sadri obavetenje dobavljau da mu se roba
vraa i da se dugovni iznos umanjuje za cenu vraene robe.
(3) Kreditni memorandum - dokument koji verifikuje, potvruje da je zavren povraaj robe od strane
kupca (kada on vrati robu kupljenu na kredit) i smanjuje se njegovo dugovanje za vrednost vraene robe.
(4) Faktura raun za prodatu robu za gotovinu ili na kredit. Vrste faktura: ulazna- ispostavljena od strane
dobavljaa za isporueni materijal i osnovna sredstva i izlazna- ispostavlja se kupcu za prodatu robu.

-Ciklusi:
(1) Prodajni ciklus - prodaja je rezultat kontinuiteta proizvodnje i poslovanja svakog preduzea. Ovaj
ciklus poinje porudbinom kupca. Po primljenoj porudbini prodajno odeljenje sainjava fakturu u 6
primeraka. Kada je porudbina prihvaena, preduzee mora da odredi transport robe do kupca.
19
(2) Ciklus nabavke se sastoji u pribavljanju potrebnih elemenata za proces poslovanja- materijala,
energije, osnovnih sredstava od dobavljaa. Zapoinje utvrivanjem potrebnih nabavki. Nakon to je
porudbina prihvaena od strane dobavljaa, vri se utovar robe, i sa robom se alje prijemnica i 2 primerka
fakture.
(3) Ciklus izdavanja novca (plaanja) izdavanje gotovine je rezultat plaanja izvrenih nabavki,
korienih usluga...
(4) Ciklus primanja novca (naplata) primanje gotovine je najee posledica prodaje roba ili vrenja
usluga. Naplata sleduje posle ispostavljenih faktura ( rauna) i nju sprovodi referent gotovinske naplate.

Organizacija raunovodstvene funkcije predstavlja komponentu upravljanja raunovodstvom. Njen zadatak
je da obezbedi to racionalnije obavljanje svih raunovodstvenih procesa, a u okviru njih i svih
raunovodstvenih poslova i zadataka, kao i da prui adekvatne raunovodstvene informacije.
-Za racionalnu organizaciju raunovodstvene funkcije treba da postoji:
-skladan odnos izmeu pojedinih funkcija preduzea,
-usklaenost unutar raunovodstvene funkcije.
-Organizacija raunovodstvenih funkcija treba da bude efikasna i ekonomina. Usklaenost ra. funkcije
znai da je strktura raunovodstvene slube u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu trakva da broj i vrste
odeljenja i radnih mesta u raunovodstvu odgovaraju njegovim zadacima.
-Organizacija raunovodstvene funkcije zavisi od mnogih preduslova i okolnosti:
(1) veliina preduzea je bitan element racionalne organizacije raunovodstva, vea preduzea imaju veu
masu osnovnih i obrtnih srtedtsva, vei broj zaposlenih, vee kapacitete, vei ukupan prihod i dobit i
razgranatiju raunovodstvenu slubu od manjih preduzea
(2) vrste delatnosti delatnosti kod kojih se svakodnevno obavlja veliki broj poslovnih transakcija naroito
finansijskih moraju imati neto veu ali i specifino organizovanu raunovodstvenu funkciju sa veim brojem
izvrilaca na poslovima i zadacima na kojima je velika zaposlenost
(3) tehnika opremljenost je jedan od najznaajnijih elemenata racionalne organizacije raunovodstva,
stepen primene mehanizacije odraava se na brzinu obrade podataka, broj i stunost ljudi koji rade u
raunovodstvu i tip organizacije
(4) kvalifikaciona striuktura radnika broj ljudi koji radi u raunovodstvu treba da odgovara organizaciji i
tehnici raunovodstva
(5) tehnologija rada utie na informacije o promenama koje nastaju poslovanjem preduzea, na osnovu
njih se vri knjienje i obrada podataka koji su neophodni za donoenje poslovnih odluka

1. Knjigovodstvo

-Knjigovodstvo je najvaniji deo raunovodstva. Prati (na tri nivoa) sva poslovna zbivanja u preduzeu koja
su predmet knjigovodstvenih zbivanja.To su tzv. stepeni ili faze knjigovodstvenih obrauna u :
(1) analitikim evidencijama, gde se vri najdetaljniji obraun
(2) glavnoj knjizi ili sintetikoj evidenciji gde se vri sintetizovani obraun, i
(3) bilansima stanja i uspeha, gde se vri sasvim sumaran obraun.
-Knjigovodstvene podatke koriste preduzea i subjekti iz okruenja. Knjigovodstveni dokumenti, kao to su
bilans stanja i bilans uspeha pogodni su prilikom sagledavanja rezultata poslovanja preduzea, utvrivanja
boniteta i kreditne sposobnosti.

20
(1) Sintetiko (finansijsko) knjigovodstvo - najvanija grupa poslova u knjigovodstvu. Ono sinhronizuje rad
itave knjigovodstvene slube i prua sve vanije podatke o poslovanju preduzea koji su potrebni organima
upravljanja, kao i iroj drutvenoj zajednici, koja preko odreenih organa vri kontrolu nad poslovanjem
preduzea. Knjienje u finansijskom knjigovodstvu vri se uglavnom sumarno i to obino posle detaljnog
knjienja u analitikim knjigovodstvima.
-Finansijsko (sintetiko, glavno ili centralno) knjigovodstvo:
a) Vodi glavnu knjigu u vrednosnim pokazateljima (koja se vodi u vidu kartoteke, svrstana je po klasama
i sadri sintetike raune koji su propisani Osnovnim kontnim planom za preduzea);
b) Utvruje ukupan prihod, dobit, vri raspodelu dobiti, sastavlja mesena stanja, periodine obraune i
zavrni raun.
(2) Analitiko knjigovodstvo - usklauje stanje na raunima glavne knjige sa stanjima u odgovarajuim
iskazima analitikih evidencija. Vrste:
(1) Analitiko knjigovodstvo materijala (materijalno knjigovodstvo) svodi evidenciju o stanju i kretanju
zaliha sirovina i materijala, sitnog inventara, ambalae i autoguma u naturalnim i vrednosnim pokazateljima
-Ono prua detaljne podatke o nabavci materijala po vrstama, o utroku materijala u proizvodnji, o materijalu
koji se nalazi u doradi, obradi i manipulaciji, o visini zaliha pojedinih vrsta materijala
-Krajem svakog meseca, materijalno knjigovodstvo usklauje svoje stanje sa magacinskom evidencijom
materijala u naturalnim pokazateljima i sa finansijskim knjigovodstvom u vrednosnim pokazateljima.
(2) Analitiko knjigovodstvo osnovnih sredstava vodi evidenciju o stanju i kretanju osnovnih sredstava u
naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Registruje pribavljanje osnovnih sredstava (kupovina, izgradnja,
primanje bez naknade), kao i njihovo otuenje (prodaja, rashodovanje, ustupanje bez naknade). Sastavlja
obraun: trokovi amortizacije i odravanja osnovnih sredstava, osiguranja osnovnih sredstava. Prua podatke:
a) o tome koja se osnovna sredstva nalaze u funkciji, koja su van funkcije, koja se nalaze u pripremi;
b) o nabavnoj, otpisanoj i sadanjoj vrednosti osnovnih sredstava po vrstama i tehnike podatke za svako
poslovno sredstvo.
(3) Analitiko knjigovodstvo proizvodnje (pogonsko knjigovodstvo) - evidentira ulaganje (utroke)
sredstava za rad, predmeta rada i ivog ljudskog rada u procesu proizvodnje, odnosno zavrenu proizvodnju, i
to u naturalnim i vrednosnim pokazateljima za obraunske jedinice i proizvode.
-Ovo knjigovodstvo sastavlja obraunsku (stvarnu) kalkulaciju cene kotanja (SKCK) za svaku obraunsku
jedinicu i za pojedine proizvode.
-SKCK se uporeuje sa planskom kalkulacijom, radi sagledavanja odstupanja stvarnih od planskih trokova.
SKCK je baza za odreivanje prodajne cene pojedinih vrsta proizvoda. SKCK obuhvata direktne trokove
(odnose se samo na jedan proizvod i obuhvataju se neposredno pri proizvodnji, kao to su : materijal za
izradu, line zarade) i opte trokove (vezani su za mesta trokova i odnose se na pojedine obraunske
jedinice ili na itavo preduzee, kao to su: amortizacija, materijal, line zarade..).
(4) Analitiko knjigovodstvo gotovih proizvoda (robno knjigovodstvo) - analitika evidencija gotovih
proizvoda (robe) i pokazuje stanje i kretanje pojedinih vrsta gotovih proizvoda. Predstavlja vezu finansijskog
knjigovodstva i magacinske evidencije robe jer usklauje svoje stanje sa magacinskim evdencijama u
naturalnim pokazateljima, i sa finansijskim knjigovodstvom u vrednosnim pokazateljima. Ono registruje
zavravanje i prodaju gotovih proizvoda po vrstama u naturalnim i vrednosnim pokazateljima.
(5) Analitiko knjigovodstvo kupaca - analitika evidencija potraivanja, obaveza preduzea od i prema
kupcima. Ovo knjigovodstvo se vodi u formi kartoteke i koristi finansijskoj slubi za naplatu potraivanja od
kupaca, a analitika sluba ga koristi za izradu razliitih analiza o kupcima preduzea. Koriste ga prodajna,
nabavna, pravna i druge slube u preduzeu.
21
(6) Analitiko knjigovodstvo dobavljaa - njegov sadraj ini analitika evidencija potraivanja i obaveza
preduzea od dobavljaa i prema njima. Ono je organizaciono povezano sa finansijskim knjigovodstvom u
kome se vodi poseban raun i na svakom takvom raunu se evidentiraju promene koje nastaju kupovinom
robe dobavljaa, davanjem avansa, isplatom obaveza dobavljaima
(7) Analitiko knjigovodstvo linih zarada - prua podatke o stanju i kretanju zaposlenih radnika po
obraunskom jedinicama. Svakodnevno se evidentira za svakog radnika vreme provedeno na radu i vreme
odsustvovanja: godinji odmori, bolovanja, praznici... Na osnovu vremena provedenog na radu, ili uinka, vri
se obraun linih zarada i doprinosa za svakog radnika. Posle izvrene isplate linih zarada, ovo
knjigovodstvo dostavlja finansijske knjigovodstvene podatke o isplaenim zaradama i doprinosima, kao i
obustavi isplate istih radi sprovoenja knjienja.

2. Raunovodstveno planiranje

-Predstavlja skupljanje, sreivanje, poetno obraivanje i prikazivanje podataka o buduem poslovanju, kao
to je knjigovodstveno skupljanje, sreivanje, poetno obraivanje i prikazivanje podataka o proteklom
poslovanju. Raunovodstveno planiranje je neka vrsta evidencije o budunosti, meutim u mnogo emu mora
poprimiti karakteristike knjigovodstva, ali tako da njen predmet nisu ve nastali poslovni dogaaji, procesi i
stanja, nego predvieni ili ocenjeni procesi, dogaaji i stanja.
-Osnovni delovi raunovodstvenog planiranja su:
(1) plan materijalnih trokova (2) plan amortizacije (3) plan linih zarada (4) plan ukupne bruto i neto
dobiti (5) kalkulacija planskih cena (6) predraun investicija (7) plan bilansa sredstava i izvora sredstava

3. Raunovodstvena kontrola

-Postoje dva aspekta ove aktivnosti: prvi se odnosi na klasinu (tradicionalnu) kontrolu, koja je dobrim delom
tzv. naknadna kontrola, a drugi je upavljaki i odnosi se na tzv.preventivnu kontrolu.
-Eksterna kontrola raunovodstvenog poslovanja ima zadatak da otkrije eventualne propuste i manjkavosti u
njemu, dok interna kontrola pored ovog cilja ima i taj da da doprinos kvalitetu upravljanja poslovanjem.
-Elementi kontrole: kontrola ulazne dokumentacije, izlazne dokumentacije, interne dokumentacije, kontrola
predkalkulacije i knjigovodstveni obraun, planiranih veliina, interna raunovodstvena revizija.

4. Raunovodstvena analiza

je ispitivanje kvaliteta i formiranje podloga za poboljanje poslovnih procesa i stanja koja se temelji na
poreenju podataka u raunovodstvenim braunima i predraunima. Ona upotpunjuje informacionu podlogu
za donoenje poslovnih odluka kako sa podruja kontrole, kao upravljake funkcije, tako i sa podruja
planiranja, kao upravljake funkcije. Raunovodstvenom analizom se objanjava odstupanje ostvarenih
veliina od planiranih i ostvarenih od standardnih, a odnosi sa na ostvareni obim i strukturu delatnosti.
-Raunovodstvena analiza - grupe poslova:
(1) Analiza trokova,
(2) Analiza linih zarada,
(3) Analiza ukupne bruto i neto dobiti,
(4) Analiza kalkulacije cena,
(5) Analiza investicija,
(6) Analiza sredstava i obaveza prema izvorima sredstava.
22
5. Raunovodstveni informacioni sistem (Raunovodstveno informisanje)

-Upravljake informacije se mogu grupisati u podruja:
(1) Informacije za potrebe stratekog planiranja - omoguavaju odreivanje naina i nivoa korienja
pojedinih externih ogranienja i njihov uticaj na budue poslovanje
(2) I nformacije za potrebe kontrole upravljanja - pomau pri sagledavanju ostvarenih poslovnih rezultata i
efekata u odnosu na planirane i preuzimaju akcije koje su od interesa za preduzee
(3) Informacije za potrebe tekueg poslovanja - prate poslovanje dan po dan, kontinuirano i pomau da se
zadaci i ciljevi ostvare to potpunije i kvalitetnije
-Rezultat evolucije informacionih istrema preduzea jeste koncept upravljakog informacionog sistrema
(MI S). MIS se moe odrediti kao integralan, struktuiran kompleks ljudi, maina i pravila za snabdevanje
upravljaa relevantnim potrebnim iformacijama iz eksternih i internih izvora radi kvalitetnijeg planiranja,
kontrole i odluivanja. Osnovu MISa ini baza podataka kao organiozovano skladite informnacija, eksternih i
internih.
-Poistoje etiri faze izrade informacija:
(1) inicijativa korisnika za dobijanje poslovnih informacija dolazi u informacioni podsistem, a upuena je
od strane korisnika
(2) na osnovu ove inicijative struno lice u podsistemu poslovnog informisanja obavlja selekciju podataka i
to iz svih raspoloivih izviora
(3) izrada izvetaja
(4) emitovanje, dostavljanje informacija korisnicima
-U poslovanju preduzea postoje 3 grupe inf. :
(1) inf. za strateko odluivanje
(2) informacije za taktiko odluivanje
(3) informacije za operativno odluivanje.
-Elementi raunovodstvenog informisanja informisanje o rezultatima poslovanja, o linim zaradama, o
investicijama, o zalihama, o cenama kotanja i prodajnim cenama, o obavezama i potraivanjima.