Fleksibilni sistemi

Tema: Struktura CAD sistema

Struktura CAD sistema
Proraun primenom raunara je danas popularan, pre svega,
zbog sve veeg broja softverskih paketa na tritu i mogunosti
ireg sagledavanja svojstava, tretirajui strukturu maine velikim
brojem provera.
Ova prednost je zapravo ogranienje klasinog projektovanja
koje izvodi ovek bez raunara, zbog ega su razvijane mnoge
tehnike iznalaenja kritinih lokacija i njihove provere.
Struktura CAD sistema
Centralno mesto zauzima baza
podataka o proizvodu koji se projektuje.
Polazne parametre zadaje projektant
posredstvom komunikacionih programa za
unoenje podataka.
Programski modul za proraune
(analizu) izraunava karakteristike proizvoda
na osnovu zadatih podataka. Izbor
karakteristika koje treba izraunati vri
projektant i definie ih kroz ulazne podatke.
Modul za prezentaciju rezultata
omoguava jednostavno i pregledno saopta-
vanje rezultata prorauna.
Na osnovu dobijenih rezultata
projektant odluuje o izmenama polaznih po-
dataka i izmene vri posredstvom
odgovarajuih komunikacionih programa.
Unoenje i izmena podataka
Unoenje podataka o proizvodu podrazumeva popunjavanje datoteka koje formiraju bazu
podataka. Ovaj posao moe se obaviti na razliite, prostije i sloenije,
naine.

Najprostiji ali i najnekomforniji nain unoenja podataka je uzastopno unoenje brojnih
vrednosti korienjem linijskog ili nekog drugog standardnog editor-skog programa. Kod
ovog pristupa korisnik pri unoenju podataka mora sam voditi rauna o redosledu podataka
kao i formatu upisivanja, a sve to, pored velike mogunosti greke, predstavlja i dugotrajan
i zamoran posao.



Unoenje i izmena podataka
U ovakvim sluajevima izmena podataka se takoe vri editorskim programom, pri emu korisnik sam
trai podatak koji treba menjati.
Savremeni sistemi CAD sadre posebne programske module koji omoguavaju da se podaci unose u
vidu popunjavanja tabela u kojima je naznaen smisao svakog podatka. Ovakvi programi imaju i
mogunost klasifikacije podataka. Naime, kada korisnik definie proraun koji eli da izvri, raunar e
analizirati zadatak i zatim zahtevati samo one podatke koji su za taj proraun potrebni. Ukoliko korisnik
naknadno eli neki drugi proraun, raunar e traiti dopunske podatke.


Posebno koristan deo svakog savremenog modula za unoenje podataka je blok za davanje objanjenja,
koji se moe aktivirati na zahtev korisnika. Takoe je vaan i blok za preliminarnu proveru podataka.
Na primer, u zavisnosti od fizikog znaenja nekog podatka, mogu se oceniti granice izmeu kojih se
njegova vrednost nalazi (npr. ako se zadaje koeficijent korisnog dejstva reduktora, onda po teoriji
znamo da on mora biti izmeu 0 i 1, a praktino ovaj interval moemo jo suziti). Raunar, odmah
nakon unoenja podatka, proverava da li je on unutar granica i ako nije, onda se korisniku signalizira
greka. Na ovaj nain otklanjaju se grube greke ulaznih podataka.

Unoenje i izmena podataka
Izmene podataka obino se rade nakon izvrenog prorauna. Naime, korisnik-projektant, u
zavisnosti od dobijenog rezultata, odluie koje parametre proizvoda treba menjati.
Savremeniji sistemi CAD omoguavaju praenje toka prorauna, njegovo prekidanje i
prelaz na reim izmene podataka u bilo kom trenutku. Oigledno, ovako realizovani
programski sistemi predstavljaju veoma korisnu alatku u procesu projektovanja jer
omoguavaju da se niz karakteristika budueg proizvoda izrauna vrlo brzo. Dakle, mogue
je vriti niz izmena, analizirati njihov uticaj na rezultate i tako se pribliavati cilju -
kvalitetnom proizvodu. Meutim, naglasimo da sva logika projektovanja ipak ostaje u
domenu korisnika.

U sloenije sisteme CAD ugrauje se i logika projektovanja. Tako, uz brojne vrednosti
rezultata ili njihov grafiki prikaz, korisniku se daju i komentari rezultata, na primer,
preporuivanje podataka koje bi trebalo menjati. U prostijim sluajevima ovo se moe
izvesti algoritamski, a u sloenijim se formira odgovarajui ekspertni sistem.
Proraun
Modul za proraun ili analizu obuhvata programe koji, polazei od zadatih podataka, izraunavaju odreene
karakteristike proizvoda. Ovakvi prorauni mogu biti prostiji ili sloeniji. Izneemo nekoliko primera. Za neki
predmet iji je oblik zadat mogue je izraunati povrinu, zapreminu, poloaj teita, odrediti glavne ose inercije i
izraunati momente inercije. Ukoliko su poznata i elastina svojstva materijala, tada se mogu zadati sile koje na
predmet deluju i izraunati naponi u pojedinim takama predmeta. Ako se izvri proraun elastodinamike, mogue je
nai i grafiki predstaviti odziv tj. elastine deformacije u funkciji vremena. Za ovakve analize najee se koristi
metoda konanih elemenata.

Ako se projektuje neki mehanizam, tada proraun podrazumeva i analizu ki-nematike i dinamike. Na primer,
kinematika analiza mehanizma robota omoguava da se odredi radni prostor, take singulariteta itd. Dinamika
analiza koristi se za izbor pogonskih motora, izraunavanje parametara sistema za prenos pogona, sintezu
upravljanja, itd. Konano, kod projektovanja bilo kog sistema automatskog upravljanja proraun moe obuhvatiti i
simulaciju sistema.

Napravimo sada jedno uoptenje. Umesto da vri samo izraunavanje traenih geometrijskih, kinematikih ili
dinamikih karakteristika, modul za analizu moe obuhvatiti i testiranje ovih karakteristika. Time sistem CAD
preuzima na sebe deo posla projektanta. Korisnik-projektant e sada u interaktivnom radu menjati podatke dok ne
doe do zadovoljavajue konfiguracije proizvoda. Pri izmenama podataka projektant vodi rauna da one budu u
skladu sa nekom njegovom predstavom o optimalnosti proizvoda.
Proraun
Konano, mogue je i optimizacionu proceduru ugraditi u modul za analizu. Tada je neophodno precizno
definisati kriterijum optimalnosti i ogranienja, a zatim izabrati odgovarajui algoritam za optimizaciju. Na ovaj
nain, kod prostijih proizvoda sav posao projektovanja prelazi na raunar, dok kod sloenijih ovi rezultati
optimizacije predstavljaju samo meurezultate. Na slici predstavljen je jedan primer, poklopac podvodnog
rezervoara izraen u obliku sferne kalote sa orebrenjima. Ako poluprenik sfere (R) smatramo fiksnim i zadatim,
kao i po-luprenik kalote (r je odreeno dimenzijom otvora) i broj rebara, tada preostaje da se u procesu
projektovanja odredi debljina sfernog dela () i poprene dimenzije rebara (a i b). Kao kriterijum optimalnosti
izabraemo masu poklopca koju treba minimizirati (dakle funkcija m(, a, b)), a ogranienje je definisano
zahtevom da napon ni u jednoj taki ne pree dozvoljenu vrednost (uslov max(, a, b)< d). Postupkom
optimizacije dobiemo , a, b. Ove vrednosti moemo smatrati kao krajnji rezultat, ili pak, promeniti broj rebara,
pa postupak optimizacije ponoviti.
Prikazivanje rezultata prorauna
Ovo predstavlja vano pitanje sa stanovita komfornosti i efikasnosti korienja sistema CAD.
Naglasiemo da se rezultati mogu prikazivati brojno (ukljuujui tabele), u vidu dijagrama i,
konano, u obliku slika. U drugom i treem sluaju vanu ulogu igra tzv. raunarska grafika.

Hardver. Za dobijanje slike koristi se nekoliko sistema. Prvi se zasniva na elektronskoj cevi sa
ekranom pokrivenim fosforom i reetkom pozadi. Kada elektronski snop pogodi neku taku
reetke, fosforni pokriva na tom mestu poinje da svetli. Svaka pogoena taka ostaje
naelektrisana (i svetla) sve dok se cela reetka ne resetuje. Na ovaj nain ekran sam predstavlja
memoriju koja pamti sliku. Ovakav sistem omoguava stabilnu sliku velike rezolucije (npr.
4096 x 4096), ali samo u zelenoj boji i niskog intenziteta. Drugi sistem funkcionie kao
televizijski ekran. Elektronski snop skenira zastor u vidu horizontalnih linija menjajui svoj
intenzitet, ime se na povrini zastora formira slika. Svaka pogoena taka zastora svetli, ali
samo kratko. Zato je neophodno da se celo skaniranje ponavlja 50-60 puta u sekundi. Ovaj
sistem omoguava formiranje kolor-slike ali je rezolucija nia (npr. 1280 x 1024).
Prikazivanje rezultata prorauna
Kod tredeg sistema, slino kao kod prvog, elektronski snop ne vri skaniranje ekrana, ved pogaa samo one take koje je
potrebno. Za razliku od prvog sistema, ovaj put se ne koristi memorijski ekran nego posebna spoljanja memorija. Slika se deli
u niz funkcionalnih celina koje se pamte u vidu zasebnih vektora. Ovo prua velike pogodnosti jer se promena slike moe izvriti
promenom pojedinih vektora, ne menjajudi ostale, to bitno ubrzava ceo postupak. Vana primena ovog sistema je kod tzv.
kompjuterske animacije, odnosno simulacije i grafikog predstavljanja kretanja u realnom vremenu. Vektorski sistem grafikog
prikazivanja slike takoe zahteva njeno obnavljanje 50-60 puta u sekundi.

Softver. Prvi pristup programskoj realizaciji slike zasniva se na koridenju osnovnih sastojaka svake slike: take, pravolinijskog
odseka i lunog odseka (krunog, elipsoidnog ili nekog drugog). Ovi elementi mogu se pozvati i prikazati u bilo kojoj kosoj ili
ortogonalnoj projekciji. Kombinacijom ovih elemenata formira se slika objekta u obliku mree
Prikazivanje rezultata prorauna
Drugi pristup poznat pod engleskim nazivom solid stejt (solid state) model koristi tzv. primitive, odnosno osnovne prostorne
oblike ijim kombinovanjem se mogu dobiti sloeniji oblici. Svaki od ovih elementarnih oblika moe se na ekranu prikazati u
eljenoj kosoj projekciji. Medu primitive spadaju: kvadar, prizma, piramida, valjak, kupa, sfera, elipsoid, itd. U skupu ovih
primitiva definiu se operacije u smislu teorije skupova: unija (U), pre-sek () i oduzimanje (\). Na ovaj nain, oblik koji elimo
grafiki predstaviti razlaemo do nivoa primitiva koji su povezani pomenutim raunskim operacijama. Na slici prikazano je
formiranje sloenijeg oblika kombi-novanjem primitiva.













Tehniki crte. Kao neophodan rezultat svakog projekta pojavljuju se radioniki tehniki crtei kojima se definiu oblik
predmeta, dimenzije, obrada povrina, itd. Ukoliko je sistem CAD opremljen programima koji omoguavaju automatsku izradu
tehnikih crtea, tada je znatno ubrzana obrada tehnike dokumentacije i eliminisana mogunost greaka.
HVALA NA PANJI