2

IMPRESUM
Izdaje:
Kolektiv DBPD
Odsek za borbu protiv organizovane religije
(O.B.O.R.)
bezboznik@dbpd.org
www.dbpd.org
Glavni i (ne)odgovorni urednik: O.B.O.R.
Redakcija:
Gojko Stojevi
Risto Radovi
Branko Crvenkovski
Rado St. Ljui
Marko Tu-li-je? Ciceron
Mel St. Gibson
Justin Popovi Mikrobiolog
Jelenko Mievi Filaret
Specijalni dopisnik sa Onog sveta
Karol Wojtyla
List je besplatan. Nedozvoljeno kopiranje,
distribuiranje i iitavanje na javnom mestu je
poeljno.
Copyleft
List izlazi periodino.
Tira: 500
Redakcija se zahvaljuje svima koji su nam
ustupili koriene dokumente i slike.
Prelom, priprema O.B.O.R.
tampano u laboratorijskim uslovima.
Odbacujemo instituciju Crkve, zbog
njenog autoriteta, hijerarhije i
konzervativnosti
zbog njene mrnje prema slobodi.
Pria o miru u svetu a istovremeno
propoveda o pravednim ratovima!
Pria o jednakosti i skromnosti, a ima
bogatstva dovoljna de se prehrane
mnogi gladni!
Podjarmljuje ene govorei da im je
mesto u kui i uz mua!
Pria o moralu, a kriva je za sadanju
situaciju u svetu; glad, eksploataciju i
zagaivanje.
Pria o slobodi, a kontrolie mase,
tera im strah u kosti i obmanjuje im
umove!
NE, mi ne verujemo laima crkve!
Dragi bezbonici i bezbonice,
Posle vie od godinu dana pauze, pred vama je
drugi broj asopisa Bezbonik. Svakako, bila
nam je namera da ovaj asopis izlazi ee,
pogotovo imajui u vidu situaciju u naem
drutvu. Naa je namera meutim, spreena
iskljuivo razlozima fnansijske prirode. Prvi
broj je, na nae iznenaenje, bio predmet velike
medijske panje i kontroverznih komentara to
nam je i bio cilj.
Provokacija kao na prvenstveni cilj je ostvaren,
a to to smo inicirali da ljudi ponu kritiki
misliti i kritiki se odnositi prema organizovanoj
religiji nas ispunjava ponosom. Pokazalo se da
je veini ljudi koji su itali na list zaista preko
glave uplitanja crkve u njihove ivote to nam
je posebno drago.
Ni neprijatelj meutim nije mirovao. U proteklih
osamnaest meseci, klerikalizacija na koju smo
upozoravali je drastino porasla, i crkva je
postala osnovni moralni arbitar i nezaobilazni
inilac svih iole veih drutvenih zbivanja. Ono
na ta je redakcija Bezbonika upozoravala
postalo je drutveno prihvatljivo: bujaju razliiti
mitovi, misticizmi i praznoverja, dok razlike
izmeu drave i crkve vie da gotovo i nema.
Ta praznoverja od drutva u Srbiji ine plodno
tle za manipulacije najrazliitije vrste. Primera u
neposrednom okruenju je vie nego dovoljno.
Kao simbol elje za dominacijom nad Crnom
Gorom navodimo primer, pukovnika Rista
Radovia koji je komandovao operacijom
postavljanja skaradnog gvozdenog kaveza
koji se ni uz pomo najbujnije mate ne
moe nazvati crkvom, ali se uz pomo vojnih
helikoptera moe postaviti na Rumiju.
Klerofaistika histerija koja je obuzela drutvo
i vlast u Srbiji nakon hapenja kriminalca i
pop-lopova Jovana (Zorana) Vranikovskog
od strane makedonskih vlasti samo zato jer
je posle krae pobegao pod mantije episkopa
SPC, moe se uporediti samo sa atmosferom
sa poetka devedestih kada se u ime srpstva i
pravoslavlja krenulo u oslobodilake ratove.
Preduzimljivi ministar Velja-selja u Vladi Srbije
zanemarujui injenicu da je Makedonija
meunarodno priznata i suverena drava
konfskovao je uredno plaene avione da bi
na taj nain pritisnuo Makedoniju da oslobodi
kriminalca iz redova SPC, jer za njega kako
je rekao zemaljski zakoni ne vae ve slua
samo rei svoga patrijarha. Ovaj primer je
najindikativniji za patoloko stanje u kojem se
nae drutvo danas nalazi.
Srpska vlast je takoe nala za shodno da
tokom prvih zvaninih dogovora o buduem
statusu Kosova ukljui i gotovo itav Sinod SPC,
i javno prizna njihovo miljenje kao legitimno.
Posebno je zastraujue to je jedan od njih
i osvedoeni pedofl, Tomislav Gai meu
deacima poznatiji kao Pahomije. Najdrastiniji
primer uloge organizovanih religija u ratu u
bivoj Jugoslaviji smo imali prilike da gledamo
na video - snimku brutalnog streljanja deaka
u Bosni, kad su popovi, u punoj crkvenoj opremi
i klasinom pravoslavnom maniru svesno i
usrdno blagosiljali ubice. Da to nije izolovani
primer ve tradicionalna politika crkve pokazalo
se vrlo brzo kada je na predlog crnogorskog
vladike Amflohija crkva kanonizovala koljae
iz drugog svetskog rata, koji su kao pripadnici
etnikih grupacija poinili nezamisliva zverstva
u ime i za raun ravnogorske ideologije, koja
je opet od strane srpskih vlasti u potpunosti
rehabilitovana.
Istovremeno, medijsko nebo Srbije je konstantno
trovano najrazliitijim kreacionistikim
lupetanjima koja se, za slabije obrazovan
svet, veto zaodevaju u ruho nauke i istine.
Najistaknutiji primer opet dolazi od strane bive
ministarke u Vladi Srbije Ljiljane oli koja je
uz obilatu medijsku podrku svih priznatih
verskih zajednica jednostavno izbacila Darvina
iz udbenika! Sluaj obrauna sa Darvinom
jo jednom je pokazao da politika vlast u
Stradiji samo izvrava nareenja koja dolaze
od crkvenih velikodostojnika.
Da ni na zapadu nema nita novo potvruje
izbor jednog od najkonzervativnijih biskupa za
novog Papu. Vatikanskoj klici nita nije smetalo
to je novoizabrani Papa Jozef Racinger bio
ponosni lan hitlerjugenda. Dokaz da nije ni
malo izgubio od svoje mladalake ideologije
nije trebalo dugo ekati. Katolika crkva se iz
sve snage bacila na kritiku abortusa i korienja
kontraceptivnih sredstava ime je postala
odgovara za milione zanemarene i izgladnele
dece i milionske rtve virusa HIV.
U novom broju naeg asopisa pored stalnih
rubrika: Iz istorije antireligijske borbe i
bezbonika poezija, odluili smo da uvedemo
i dosta novina kako bi na asopis postao
otvoreniji i vie kritiki.
Na kraju, redakcija Bezbonika bi elela da
se zahvali svima koji su reagovali pismima
podrke i veoma lucidnim sugestijama, iji nas
je broj i sadraj prijatno iznenadio. Kao to ete
videti neke od njih smo odluili da prihvatimo,
a oekujemo i dalje sugestije i predloge. To
nas je uverilo kako se vredi boriti i kako u
naoj borbi nipoto nismo usamljeni. Upravo
zbog ovoga, elimo da proirimo front borbe
pozivajui sve ljude koji su kritiki opredeljeni
prema organizovanim religijama na saradnju.
U sledeem broju planiramo da objavimo
najzanimljiviji tekst koji e doi od naih
italaca, a koji je uperen protiv dominacije,
manipulacije i organizovane religije.
Posebnu zahvalnost dugujemo policiji
koja se raspitivala o nama, kao i Srpskom
narodnom pokretu Svetozar Mileti koji nas je
poastvovao prijavom protiv N.N. lica. Ta prijava
nas je uverila da smo na pravom putu. Hvala i
svima koji su slali viruse, te nas terali da redovno
update-ujemo nae antivirusne programe.
Na njihovu alost to nam je samo podiglo
moral i odlunost da se sa jo veim arom
suprotsavimo svim oblicima manipulacije i
organizovane religije.
Redakcija Bezbonika
3
Istorijske injenice nedvosmisleno ukazuju kako
jedna drutvena forma, jedan oblik drutveveno-
ekonomskog sistema smenjuje drugi. Upravo u
takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja
oveka kao socijalnog bia. Svakako ova dijalektika
zakonitost je zdravog karaktera samo kada
biva determinisana progresom kao sutinskom
odrednicom. Progres se konkretno ispoljava u smislu
da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i
razvijeniji drutveni i ekonomski poredak.
Srbija i srpsko drutvo ovde i sada, zapravo ve
due vreme pokazuju vei broj snanih i opasnih
znakova maligne bolesti koji se manifestuju
kroz najretrogradnije fenomene. Dominantan
fenomen takve vrste je svakako NACIONALIZAM
i KLERONACIONALIZAM sa cesto izraenim
elementima FAIZMA. Crkva je na javnoj drutvenoj
sceni. Svetenici, od predstavnika najue crkvene
hijerarhije, pa do paroha u bilo kom selu uestvuju u
svim bitnijim zbivanjima. Oni odreuju kada e narod
postiti, kada ne. Odreuju i da li se u vreme posta sme
odravati neka javna manifestacija i kakvog karaktera
sme biti. Apsolutno svaka dravna sveanost
upriliena povodom znaajnih kulturno-istorijskih
dogaaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno
prisutna, uz dravnu i crkvena elita. Znai na delu je
bez ikakve sumnje CRKVENO-DRAVNI SAVEZ. Srbijo,
dobrodola u 14-ti vek!! Postalo je najbitnije za oveka
da je Srbin i pravoslavac. No, ovo je samo manifestna
pojava dugogodinje teze lansirane u klerikalnim
i njima bliskim laikim krugovima. Pomenuta
teza eksponira mitski stav o Srbima kao jednom
od najstarijih naroda na svetu, sa metafzikom
nebeskom dimenzijom, dimenzijom neunitivosti i
venosti, za ugled svima drugima, svagda i uvek.
No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica
veliku specifnu teinu, jer je izgraen na ideji
dramatinosti trenutka opstanka Srbije i srpstva. Ova
dramatinost eksponira ideju da protiv svekolikog
srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska
zavera. Cilj ove zavere je unitenje pomenute vere
i nacije, a kao nosioci ovog poduhvata imenovani
su Jevreji, tj. judeo-bankari. Ova teorija ima i svoju
dogmatsko-metafziku stranu, jer svoje ideje obavija
tumaenjem apokaliptinih hriansko-dogmatskih
spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan vernik.
Iznesene injenice nedvosmisleno ukazuju
na pomenutu spregu izmeu nacionalizma i
kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i
antisemitizam, tj. FAIZAM.
Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima
davno poraenih retrogradnih snaga koje se sada
ekspanzivno afrmiu. Najekstremnija linost po
subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni Ratibor
urevi bivi nedievski omladinac i ideolog koji
putem svoje izdavake kue IHTUS, zapravo literature
koju plasira, opasno i snano truje svest naroito
mladih generacija na dui rok.
Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je: KAKAV JE
STAV DRAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM
LITERARNIM FENOMENIMA?
Drava se po ovim pitanjima uglavnom ne oglaava.
Ona je tolerantna i demokratska. Izraziti i ovakve
stavove, izvesno je, da je po shvatanju dananjih
vlastodraca in, jer se i na takav nain najbolje
distancira od antisrpskog komunizma, koji je Srbiju
razarao 50 godina. No, svako ko iole moe i ume
elementarno logicki da razmilja odmah e zapaziti
ne samo ordinarnu la i izmiljotinu tzv demokrata,
ve e u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu
pozadinu, ije razotkrivanje pokazuje istinsku sutinu
situacije.
Naime, drava je kao u srednjevekovnoj Srbiji
Nemanjia, crkvi, svom najbliem savezniku,
podarila tapijom narod. HRISOVULJA je naziv
darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije
darivao crkvu zemljinim posedima, sa svim selima
i stanovnicima koji su u njima iveli. Ovi seljani
su bili obavezni da argatuju za svog gospodara.
Dananja drava ini sutinski istovetan potez.
Crkvi je duhovnom tapijom, na duhovnu obradu
- eksloataciju- podarila narod, dok ga ona eksploatie
radno, i na veliki broj drugih, najbeskrupuloznijih
naina. Veina graana ivi u ekonomskom
siromatvu. Dravnu,odnosno drutvenu imovinu
drava rasprodaje za mizernu novanu nadoknadu
domaim i svetskim kapitalistima iji je kapital esto
veoma sumnjivog porekla. Potom ti kapitalisti, ili
otputaju radnike kao radni, tj. tehnoloki viak,
ili ih zadravaju na radnom mestu maksimalno
eksploatiui njihovu radnu snagu i isplacuju im
najee minimalne zarade. Kada je pak na bolovanju
radniku se uglavnom zarada uopte i ne isplauje. Sa
druge strane da i ne govorimo o tzv. radu na crno,
gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na
socijalno i zdravstveno osiguranje. Pri razmatranju
ovih tema, realnog ivota neophodno je pomenuti i
penzionere koji su odradivi poteno svoj radni vek,
veinom na rubu egzistencije, jer primaju minimalne
penzije. Stvarnost ivota u demokratiji je vrlo, vrlo
turobna i teka za veinu ljudi sa perspektivom sjajne
budunosti u Evro-Atlantskim integracijama. No
do ostvarenja ovog cilja narod ima gorepomenutu
nacionalnu ideologiju i mitologiju koju odrava
i podgreva jedna od najstarijih i najlicemernijih
ustanova - srpska crkva. Tako su srpska drava i
crkva na istom zadatku opijanja naroda, da ivotna
realnost ne bi delovala u svom punom sadrinsko-
kvantitativnom smislu.
Na kraju treba postaviti pitanje koliko e trajati
i kada e prestati da deluje ovaj efekat darovne
povelje? Kada se svi blagodatni plodovi tranzicije-
neokolonizacije, tj. uvoenja liberalnog kapitalizma
budu manifestovali jo snanije i potpunije,
neminovno veina ljudi e poeti da posmatra i
sagledava stvarnost otvorenih oiju. Ove okolnosti
e snano uzdrmati, i u najverovatnije eliminisati
aktuelni dravno-crkveni savez. Tada e se i sva
nacionalna, tj. nacionalistika ideologija i mitologija
pokazati u svom pravom, sutinskom smislu kao
mehur od sapunice, koji je za sobom, na alost
ostavio najstranije posledice: mrnju, ratove, smrt -
poar i pepeo. Prava realnost ekonomskih i socijalnih
odnosa postae dominantan predmet interesovanja
ljudi, a crkva biti baena na marginu drutva gde joj
je i mesto.
priredio Risto Radovi
Nasilje u ime
verske drave
F
o
t
o
:

G
o
j
k
o

S
t
o
j

e
v
i

4
Dok u ostatku sveta grozniavost polako prelazi
u paniku jer je deo asteroida 999SW izgleda
nameraio da ukrsti svoju putanju sa Zemljinom
i tako ostvari statistiku neminovnost, kod nas
radost i uzviena oseanja: crkvena zvona
najavljuju NJEGOV dolazak - ono to generacije
vernika ne doekahu, tek to se nije desilo.
Mlado i staro priljenije no inae upranjava
propisane rituale, garante bliskog sjedinjenja sa
precima, svecima, Kariima, Isusom, te Bogom
lino. I to ba kad je kolevki civilizacije, pupku
sveta itd.. krenulo: svako ostvaruje svoja prava
i dunosti da radi, da raa i da se moli: crkva,
poljoprivreda, zadruga i Srpski Domain su
osnove drutva. Ne gubimo vreme bavei se
susedima, Evropom, geografskim irinama i
duinama - duhovna vertikala, to je ono pravo.
Nakon viegodinjeg muenja i dezorijentisanja
naroda, veitom borbom partizana i domaih
izdajnika na ovim prostorima, krajem 80-
ih godina XX veka pojavio se spasitelj.
Posle etrdesetogodinje represije od strane
nepismenih i neobrazovanih intelektualaca,
iji je pokuaj uvoenja nove religije zavrio
graanskim ratom doe vreme da se
vratimo starim vrednostima. Transformisana
politika partija - iako kanonski nepriznata-,
SPC je imala idealnog kandidata i vou, koji
je zabludelim ovicama u mraku i vihoru
dogaanja 90-ih, pokazivao put ka svetlu.
Na tom trnovitom putu punom prepreka u vidu
mizernih politikantskih partija, koje su manje
- vie nastajale od bivih lanova KPJ ili od onih
koji su mrzeli KPJ, duhovni oci i pastiri naroda
nisu posustali, njihova misija da narod privedu
bogu na bilo koji nain bila je vanija od neke
tamo demokratije. Zato su se odluili da podre
metode koje su dolazile od vea impotentnih
staraca i pomognu voi da usmeri narod ka
svetlosti i slobodi makar itav (narod) nestao.
Posle nekoliko (ne)uspenih ratova i par
milijardi dolara koje su tom prilikom zdipili,
za duhovne oce nebeskog naroda spasitelj je
postao izdajnik, a pratei izdanci partizanskih
i partijskih drugova, nakon uspenih borbi
zakopani su u prolost. U senci konstantnih
povika za spasenje vaskolikog i nebeskog
SrBskog naroda, njegovnog duhovnog i
kulturnog blaga na KiM, u SrBskoj prestonici
akom i kapom je deljena zemlja za izgradnju
bogomolja, koje su trebale da vrate na
put raju zabludelu duhom komunizma.
Kada su ak i po reima duhovnih otaca
komunisti pobeeni, dolaze novi ljudi sa
novim idejama, ali naalost to se kosi sa
idejom vodiljom pravoslavlja. Kakve reforme?
povikae oni, pa pravoslavlje se ne moe i ne
sme reformisati. Za radnike na privremenom
radu u Boijoj kui, nema govora o reformama
jer ko ih zagovara, moe od istih i poginuti,
to se uskoro i desilo. Onda, kada su reforme
ubijene (prenosno i bukvalno), kada smo
se najzad oslobodili svih stega ateistike
poasti i ubrzanim koracima se vratili u samu
prolost civilizacije, malopre pometnuti radnici
su odluili da je vreme za PRAVOSLAVLJE.
Pravoslavni duhovni lider i njegova klika, su
shvatili da je za poslednjih pedeset godina mladi
narataj izgubio svoje pravoslavne korene i da
ga zbog toga treba vratiti na poetak - u XI vek,
kada su stari mudraci shvatili da je hrianska
religija suvie mala za njih i da je zbog toga
treba podeliti. SVI moraju da ue VEROnauku,
jer to je majka svih nauka, a poto je crkva
stvorila nau nebesku dravu i u njoj nebeski
narod onda je preuzela tu teku dunost da
nas u (X)XI veku ponovo izvede na pravi put.
Opti preporod nastaje sredinom (X)XI
veka: grupa mladih teologa, nezadovoljna
opadanjem interesovanja za jedino ispravno
i legalno onostrano, tj. Pravo- Sveto- s(l)avlje,
predlae niz novina: od osavremenjivanja
jezika tokom slubi do odstranjivanja mnogih
oblika pagantine i pribliavanja katolianstvu;
njihove ideje su svee, posustali higijeniari
due opet imaju motive da delaju, pristalice se
umnoavaju, uticaj i ugled rastu, pa se kler deli
na tradicionaliste i reformatore. I ba kada se
obian narod pitao ko je u pravu, poslovino
pravovremen & milosrdan Boji prst pretee
tas na stranu tradicionalista: inovatori redom
zagonetno umiru... Neko neupuen posumnjae
da su redom otrovani, ali mi znamo: to je
volja Odozgo i - ne sme se u nju sumnjati.
Elem, renesansa poinje: oko bitnih stvari
sloeni i spontano oboeni, valjalo nam je
da se razmnoimo: SPC, sada dominantna
nad dravom - prola su vremena kada je bila
neutralna - onako jezuitski - propisuje minimum
dece po domainstvu i, ne preputajui breme
vaspitanja bilo kome (roditeljima, npr.), koluje
Srpadiju: ovog puta, vaistinu, reforma je
vidljiva: ! Dogma, vraena u kole poetkom
prolog veka, kao neka vrsta kolateralne tete
pri demokratskim promenama - kako se tada
mislilo, a zapravo prelazu iz sofsticiranog u
primitivni klero-nacionalizam, sada caruje: ne
samo da su veronauk(a) i itije svetih stoer
nastave, nego su predmeti zasnovani na
logici i iskustvu jedva zastupljeni ili ukinuti.
Zemlja se uspeno obrauje i bez poznavanja
tih kvazi naunih disciplina: matematike,
fzike, mehanike, biologije...Kao fakultativni
uvode se predmeti Poznavanje Tarabia,
Poznavanje Miloja, Gledanje u pleku...

Narod - zdraviji no ikad u svojoj dugoj i bez
mrlja prolosti! Tajna fzike krep(k)osti je
jedan staaari obiaj, malo modifkovan, sada
institucionalizovan, reju obavezan: sa punih
pet godina Srpe biva baeno u hladnu vodu
u kojoj ostaje dok ne izroni izvesni krstoliki
predmet. Do punoletstva ovaj se postupak
ponavlja nekoliko puta: srazmerno uzrastu
smanjuje se temperatura vode, a poveava
njena dubina i teina kruciforme. Neke
majke na sahranama pokazuju rezerve glede
pomenute inicijacije, ali prisutni autoritet
je tu da im lepo objasni da njihovo edo ide
pravo Gore, te da mu se ima zavideti. Ako
majino srce ne izdri, njena sahrana je gratis.
Od popularnih sportova izdvajamo aketanje,
kamena s ramena, pljuvanje na Zapad, let-let
estopere, Filaretovo boanje (imate sliku, ne?),
igra sa maestralnim vladikinim organom ...
ena, obzirom na dokazane angamane
sa Zmijom, svedena je na auru za raanje,
Sorabija 2150 godine
Od naeg specijalnog dopisnika iz mrane budunosti...
5
angaovana oko brojnog potomstva i
Domainovih dnevnih zapovesti, sportom se
ne bavi. Zanimljiva pojava je opte prihvaeno,
pogotovu odkad je obavezno, obrezivanje
ena: Veliki Vidar je na primeru slepog creva
lepo objasnio krajnju beskorisnost klitorisa...

Zdravi smo u svakom pogledu. Recimo, za razliku
od ostatka u greh i neznanje potonulog sveta,
jedina smo drav(ic)a u kojoj ne vai pravilo
da je oko 8...10% populacije homoseksualne
orijentacije. Svetlog obraza (svaka asocijacija je
dobrodola) kliemo da u Srbalja nema pedera!
Zli jezici govore o porastu zoo- i nekroflije, a
zapravo istina je da s vremena na vreme
neki Domain upravljan kopitom Rogatog,
a nikako zbog usaenog kompleksa krivice
zbog Pragreha i akumuliranih svakodnevnih
inhibicija, pobije celu porodicu i svako svoje
ivine. Ostaci ne mogu potvrditi da li je pri
tom (pre, posle) bilo silovanja. Ako pomenuti
sumasiavi ne presudi sam sebi, pa se okomi i
na komiluk, e tek tada, ganjaju ga pripadnici
reda vitezova Koplje Svetog Nikolaja spram
kojih drube Obraz i St. Justin flozof aktivne
pre 150 godina podseaju na dobre samariane
i borce za ljudska prava. Kako su pomenuti
ekscesi runa i retka pojava, o njima se ne govori,
te onda i ne postoje. Inae, KSN- smatra sebe
udarnom pesnicom SPC-a, a ova opet javno ne
porie povezanost sa vitekim redom: mada je
prvak u okretanju drugog obraza i trpljenju,
kad-kad dobro doe i malo vrste ruke. Vitezovi
imaju iroka ovlaenja i obaveze i predstavljaju
nekakav miks prevaziene vojske i policije.
Evidentno: zatrli su one antisrbe, promotere
leviarsko anti religioznih blasfemija, uka se
da su pripomogli i Predsedniku pri samoubistvu.
Moral ni malo ne zaostaje za fzikim zdravljem.
Neguje se primerom: od kada je par tinejdera
kamenovan (drali su se bestidno za ruke
izlazei iz bioskopa, dok jo bee struje), javne
egzekucije postaju prilino IN; u veim mestima
nedeljom, posle jutarnje duhovne dohrane,
pastva prisustvuje trijumfu Pravde & Milosra.
Pre pogubljenja, svako ko je na primer vien da
ita nepodobna tiva od gnostikih jevanelja
preko Karla Poppera & Harry Pottera, pa sve
do sataninog sluge Bakunjina i judeosataniste
Marksa ima ansu da se pokaje i spase duu
svoju.
Kuriozitet je da mada se katalog zabranjenih
naslova vie puta godinje obnavlja i proiruje,
a pedantnom pretragom naene knjige
redovno spaljuju, neretko sa vlasnicima, uvek
iznova nailazimo na kopije i grenike koji im ne
odolevaju... U Beogradu ova se zbitija prireuju
na Trgu generala. Mladia - ex Republike, a
poseenost je takva da se masa bogougodnih
presipa na okolne ulice i , po krvavom
zavretku, otie Ljotievom ka Kalemegdanu na
tradicionalno poklonjenje kipu svetog Nikolaja
Velimirovia. Ovaj kip zamenjuje Pobednika
ija sramna goludravost vie ne vrea ukus
etaa. Smernost danas nalae gledanje strogo
preda se, te bi retko ko i ostao preneraen
nekdanjom lascivnou lanog umetnika.
Inae, istorija tog kipa, grandioznog poput
nekog uda starog sveta, proporcije odgovaraju
visini Pobednika sa postoljem, kae da je
sagraen preostalom imovinom proteranih
Jevreja, Albanaca, Hrvata, Muslimana...
Ali naravno nije tano da su proterani to je
zlonamerna la uperena protiv nebeskog
naroda i njegovih pastira, zapravo istina je da
su oni sami svojom voljom jednoga dana sa
sendviima u rukama demonstrativno otili.
Nekad Istraivaka stanica Petnica, danas Mali
Hilandar. Nekad leglo mnogog lanog znanja,
danas najvee pravoslavno semenite. I nekad
i sad okuplja cvet mislee omladine. Vaskresije
Hristivojevi zvani Jaje ima 18 godina. Drugi put
zaredom njegova pismena Pevam i sviram, kud
me to vodi?, te O prividu sree zemnog ivota
dovode ga ovde na letnje ferije. Pre podne kao
i stotine drugih odabranih provodi nad starim
rukopisima, to starijim to boljim i istinitijim.
Popodne uestvuje u popularnim debatama
razliite tematike: flosofskog anra Verujem,
dakle postojim, Ekvivalencija: Srbin =
Pravoslavac, Boja promisao, iz bliske kulturne
istorije: Pojam lepog u tekstovima grupe
Ortodox Talibans, Neophodnost uvoenja
vizantijskih motiva namesto skarednih bluz
tonova u srpski dez, ili praktinog znaaja:
Savrenstvo julijanskog kalendara, 10
najpouzdanijih molitvi protiv grenih misli.

Jaje, s veeri... Osamljen, ne i usamljen, pod
raspuklim vedrim nebom, nad zvezdanim
ambisom koji ga privlai od malena i od ije
divote oi ovlae...sea se da je proitao udnu
misao kako mnoge od tih zvezda vie ne postoje.
Drhtao je drei zabranjenu knjigu, moda
seanje vara? Svejedno, jedna od njih, kao da
se malo pomerila i sasvim izvesno postala
sjajnija za ove dve nedelje kia i oblaka. Moda
je to Blagovesnik o kome priaju Posveeni i
piu oni jeretici s poetka XXI veka okupljeni
oko lista sada gotovo nezamislivog naziva
Bezbonik . Pria se da su u kratkom versko
- graanskom ratu, dvatesetih godina XXI
veka, poinili nezamislive zloine pretvarajui
crkve u domove kulture, a novac iz crkava delili
siromanima i upuivali narod na samosvest i
skretanje pogleda od praznog neba. Ti najgori
od svih zloinaca su za svoju jeretiku delatnost
i izdaju najvee narodne svetinje pravedno
kanjeni razapinjanjem na krst i kamenovanjem
i ereenjem.
Jaje se prenu iz razmiljanja odlazi u svoju keliju,
miris tamjana i starih knjiga prua mu utehu.

Gust je tamjan nad Sorabijom, toliko gust da ga
ak ni kamen s neba ne moe prorediti...
Jelenko Mievi
6
U ime fkclje koju nazivamo kolektivni interes,
kolektivno pravo ili kolektivna volja i sloboda,
jakobinski apsolutisti, revolucionari Rusoove
i Robespiereove kole proglaavaju teoriju
apsolutnog prava drave opasnom i neljudskom,
dok je pristalice apsolutne monarhlje s mnogo
vie logike doslednosti naslanjaju na milost
boju. Liberalni doktrinari, barem oni meu
njima koji liberalne teorije shvataju ozbiljno,
polaze od principa individualne slobode i
postaju, kao to znamo, protivnici principa
drave. Oni su prvi rekli da je vlada, tj.
funkcionersko telo organizovano na ovaj ili onaj
nain i posebno zadueno da zastupa delovanje
drave, nuno zlo, i da se itava civilizacija
zasniva na tome da joj umanji nadlenost i
prava. Meutim u praksi vidimo da svaki put
kad je opstanak drave ozbiljno doveden u
pitanje, liberalni doktrinari postaju isto takvi
fanatini pobornici apsolutnog prava drave
kao monarhijski apsolutisti ili jakobinci.
Kult drave, samo na izgled tako suprotan
njihovim slobodoumnim naelima, objanjava
se na dva naina: prvo praktino, tj. interesima
njihove klase, jer veilika veina liberalnih
doktrinara pripada buroazlji. Ova mona i
uvaena klasa tei da sebi stvori pravo ili, jo
vie, mo potunog bezvlaa.itava drutvena
ekonomija koja je realna baza njene politike
egzistenclje zasniva se na toj anarhlji, izraenoj
u slavnim reima: Laissez faire et laissez passer.
Anarhlju voli samo zbog sebe i uz uslov da mase
suvie neuke da je ne bi zloupotrebile ostaju
podlone najstrooj disciplini drave. Jer da se
pobune mase iznurene od rada za drugog, sruio
bi se sav politiki i drutveni ivot buroazije.
Danas svuda vidimo da kod pokreta radnikih
masa i najzaneseniji slobodoumni buruji
odmah postaju besomuni pobornici svemoi
drave. A kako pobuna narodnih masa danas
postaje rastue hronino zlo, slobodoumni
buruji ak i u najslobodnijim zemljama
pribegavaju kultu apsolutne moi.
Osim praktinog razloga ima i drugi teoretske
prirode, koji takoe tera najiskrenije liberale
da se ponovno vrate kultu drave. Oni jesu
i nazivaju se liberali zato to individualnu
slobodu uzimaju kao bazu svoje teorije, i upravo
zato to imaju bazu moraju neminovnim
zakljukom doi do utvrivanja apsolutne
moi drave. Po njima, individualna sloboda
nije delo, odnosno istorijski proizvod drutva.
Smatraju da ona prethodi svakom drutvu, da je
ovek donosi roenjem kao boji dar, zajedno sa
svojom besmrtnom duom. Odavde proizilazi
da je ovek neto, da je potpun, tj. potpuno
bie i neke vrste apsolutno tek van drutva. S
obzirom da je slobodan od ranije i van drutva,
on prema tome drutvo stvara inom slobodne
volje i na bazi ugovora, bilo instinktivnog ili
preutnog, smiljenog ili formalnog. Jednom
reju, prema toj teoriji individualiste ne stvara
drutvo, ve oni stvaraju njega, naterani
nekom spoljnom potrebom, kao to je rad
ili rat. Primeujemo da prema toj teoriji ne
postoji drutvo u pravom smislu rei; Prirodno
ljudsko drutvo, stvarna osnova svake ljudske
civilizaclje, jedina prava sredina u kojoj se zaista
moe roditi i razviti linost i ljudska sloboda,
njoj je potpuno nepoznato. Ona iskljuivo
priznaje individuume, bia koja ive i slobodna
su za sebe, i sporazumno drutvo, formirano
slobodnom voljom pojedinaca, a zasnovano
na ugovoru bilo formalnom, bilo preutnom, tj.
dravi. (Oni vrlo dobro znaju da ni jedna drava
u istoriji nije zasnovana na ugovoru, nego da su
stvorene nasiljem i
osvajanjem. Meutim, potrebna im je ova fkcija
slobodnog ugovora kao baze drave i zato je
slobodno prisvajaju.) Ljudski individuumi, koji
u sporazumno ujedinjenoj masi ine dravu,
pojavljuju se u toj teoriji kao neobina bia,
puna suprotnosti. Svako od njih je obdareno
besmrtnom duom i slobodom, ili slobodnim
arbitrom, njemu inherentnim, i jer su
neograniena, apsolutna i kao takva totalna u
sebi i za sebe, dovoljna sebi, nemaju potrebe ni
za kim, u krajnjem sluaju ni za Bogom, jer kao
besmrtna i beskrajna, i sama su bogovi.
U stvari, to su surovo materijalna, slaba i
nesavrena bia, ograniena i potpuno zavisna
o prirodi koja ih nosi, saplie i napokon odnosi
pre ili kasnije. Povrno gledano, drutvo im tako
malo treba da je ono u stvari prepreka punom
razvoju njihovog bia i njihovoj potpunoj
slobodi. Videli smo tako ve od poetka
hrianstva svete i krute ljude koji su, uzevi
ozbiljno besmrtnost i spas svoje due, prekinuli
drutvene veze i, klonei se ophoenja s ljudima,
u samoi potraili savrenstvo, vrlinu i Boga.
Oni s punim pravom i s logikom doslednou
drutvo smatraju izvorom korupcije, a apsolutnu
usamljenost due uslovom za sve vrline. Ako bi
ponekad izali iz svoje samoe, to ne bi uinili
iz potrebe nego iz velikodunosti i hrianskog
milosra prema ljudima koji, se kvare i dalje
u drutvenoj sredini, pa su im potrebni njihovi
saveti, molitve i vostvo. To bi uinili da spasu
druge, ne zbog sebe i sopstvenog usavravanja.
Ohrabrili bi se na gubitak sopstvene due
ponovo ulazei u drutvo iz kojeg su s uasom
pobegli, jer je primer korupcije, i im bi zavrili
sveto delo, brzo bi se vratili u usamljenost,
da se ponovo usavravaju neprekidnom
kontemplacljom sopstvenog bia i u samoj
bojoj prisutnosti. Taj primer bi trebali da slede
svi oni koji jo i danas veruju u besmrtnost
due, u uroenu slobodu i slobodnu volju ako
ele da spasu svoje due i dostojno ih pripreme
za veni ivot. Opet ponavljam da su sveti
pustinjaci, koji su u usamljenosti potpuno
otupeli, bili u stvari savreno logini. Od
trenutka kada je dua besmrtna, tj. beskrajna
u najviem stepenu, osloboena i same sebe,
ona mora biti dovoljna samoj sebi. Samo se
prolazna, ograniena i konana bia mogu
meusobno dopunjavati, neograniena se ne
dopunjuju. Pri susretu s drugim biima oseaju
se skuenim, prema tome moraju izbegavati sve
ono to nisu ona sama. U krajnjem sluaju, kako
rekoh, besmrtna dua bi mogla postojati i bez
Boga. Bie neogranieno samo po sebi ne moe
priznati ni jedno drugo ravnopravno pored
sebe, a jo manje jedno nadmonlje iznad sebe.
Svako bie koje bi bilo neogranieno kao ono, a
ne bi bilo ono, postavilo bi mu granicu i prema
tome uinilo od njega odreeno i konano
bie. Ako prizna bie tako neogranieno kao
ono izvan sebe, besmrtna dua neminovno se
priznaje kao konano bie. Jer, neogranieno
je takvo zato to sve obuhvata, ne ostavljajui
nita izvan sebe. Zato neogranieno bie ne
moe i ne sme priznati drugo neogranieno
bie iznad sebe. Neogranienost ne doputa
relativnost poreenja. Prema tome su rei kao
via neogranienost ili nia neogranienost
apsurdne. Teologija koja ima privilegiju
BOG I DRAVA
U ovom i u narednim brojevima Bezbonika
prenosimo poznati tekst anarhiste Mihaila
Bakunjina Bog i Drava. Tekst je pisan sredinom
XIX veka ali u meuvremenu nije izgubio nita od
svoje aktuelnosti
Mihail A. Bakunjin
7
apsurda i koja veruje u stvari upravo zato to
su stvari apsurdne, stavila je iznad besmrtnih
i prema tome neogranienih ljudskih dua
nadmoniju apsolutnu neogranienost, Boga.
Da bi to ublaila, izmislila je i lik avola, koji
predstavlja pobunu neogranienog bia
protiv postojanja apsolutne neogranienosti,
tj. protiv Boga. I kao to se avo pobunio
protiv nadmone neogranienosti Boga, tako
su sveti hrianski pustinjaci, previe ponizni
da bi se pobunili protiv Boga, ustali protiv iste
takve neogranienosti ljudi, protiv drutva. S
mnogo razloga su izjavili da im ljudsko drutvo
nije potrebno za spas.Poto su samim udom
sudbine neogranieni i usamljeni, dovoljno
im je Boje drutvo, odnosno unutranja
kontemplacija u prisutnosti ove apsolutne
neogramenosti.
Ponovno kaem da taj primer moraju da slede
svi oni koji veruju u besmrtnost due. U tom
sluaju je drutvo njihova sigurna propast. ta u
stvari ono daje ljudima? Kao prvo, materijalna
bogatstva, koja mogu biti proporcionalno
dovoljno proizvedena samo kolektivnim radom.
Zar ne bi trebalo da ta bogatstva za onog ko
vjeruje u veni ivot budu predmet prezira?
Zar nije Isus Hrist rekao svojim uenicima: Ne
skupljajte zemaljsko blago, jer tamo gde lei
blago, tamo je vae srce. Ili: Lake e debelo
ue proi kroz iglene ui, nego bogata u carstvo
nebesko. (Uvek zamiljam lica pobonih i
bogatih protestantskih graana Engleske,
Amerike, Nemake i vajcarske kad itaju za
njih prilino odlune i neugodne sentence.)
Isus Hrist je u pravu, pohlepa za materijalnim
bogatstvima i spasenje besmrtnih dua
apsolutno su nespojivi jedno s drugim. Prema
tome, ma koliko malo verovali u besmrtnost
due, moda je ipak bolje odrei se udobnosti i
luksuza to ih prua drutvo i iveti od korenja
kao pustinjaci koji duu spaavaju za venost,
nego je izgubiti zbog nekoliko desetina godina
materljalnog blagostanja. Taj je raun tako
jednostavan, tako oito ispravan, da smo
prisiljeni da mislimo da poboni i bogati
graani, bankari, industrljalci i trgovci koji
odlino posluju na svima poznati nain, s uvek
prisutnim reima jevanelja na ustnama, ne
misle na besmrtinost svoje due i velikoduno
to preputaju proleterima pobono uvajui za
sebe bedna materijalna dobra koja su nakupili
na zemlji. Osim materijalnih dobara ta jo
prua drutvo? Prostodunu, ljudsku i zemaljsku
ljubav, obrazovanje i uglaenost duha, stvari
koje su velike s ljudskog gledita, prolaznog i
zemaljskog, ali koje su pred venou, pred
besmrtnou i pred Bogom ravne nuli. Zar nije
najvea ljudska mudrost samo besmislica pred
Bogom? Jedna legenda orijentalne crkve pria
da su se dva pustinjaka svojevoljno povukla
na nekoliko desetina godina na pusto ostrvo,
i odvojivi se ak jedan od drugog, provodili su
no i dan u razmiljanju i molitvi, i s vremenom
zaboravili da govore od itavog renika pamtili
su jo samo nekoliko rei koje zajedno nisu
imale nikakav smisao, ali su ipak pred Bogom
izraavale najuzvienlje tenje njihovih dua.
Naravno da su iveli od korenja kao biljoderi. S
ljudskog stanovita to su bila dva maloumnika,
dva ludaka, ali s bojeg, koje pretpostavlja
besmrtnost due, pokazali su se kao bolji u
raunanju od Galileja i Njutna. rtvovavi
nekoliko desetina godina ovozemaljskog
uivanja, stekli su pravo na veno blaenstvo
i boji duh. Iz ovog primera je oigledno
da je ovek, obdaren besmrtnom duom,
neogramenou, slobodom, nerazdvojnim od
te due, vrlo nedrutveno bie. Da je uvek bio
, zaokupljen iskljuivo venou, da je prezirao
materljalna dobra, oseaje i lakomost na zemlji,
nikada ne bi izaao iz stanja besvesnosti i
boanske zatupljenosti, i nikada se ne bi udruio
s ostalima. Jednom reju, da Adam i Eva nisu
okusili plod s drveta saznanja, svi bismo iveli
kao ivotinje u zemaljskom raju koji nam je Bog
odredio za boravak. Meutim, od trenutka kad
su ljudi hteli da saznaju, da se obrazuju, da se
uljude, da misle, govore i uivaju u materljalnim
dobrima, morali su neminovno izai iz samoe i
organizovati se u drutvo. Koliko god su iznutra
neogranieni, besmrtni i slobodni, toliko su
spolja ogranieni, smrtni, i zavisni o spoljnem
svetu.
Psmatrano sa stanovita njihovog zemaljskog
ivota, tj. ne fktivnog nego stvarnog, masa
ljudi predstavlja tako bedan prizor, lien svake
inicljative, volje i duha, da je potrebna velika
sposobnost mate da bi se u tim ljudima
pronala besmrtna dua i senka bilo kakvog
slobodnog arbitra. Nama se prikazuju kao
potpuna i sudbinski odreena bia; odreena pre
svega sopstvenom prirodom, konfguracijom tla i
materljalnim uslovima ivota; odreena brojnim
politikim, verskim i drutvenim odnosima,
obiajima, navikama i zakonima, mnotvom
predrasuda i misli, polako obraivanih tokom
prolih vekova, a koje roenjem zatiu u drutvu
u kom nisu stvaraoci, nego prvo proizvodi, a
kasnlje instrumenti. Na hiljadu ljudi nai e se
svega jedan ovek za kog se moe rei, i to ne
s apsolutnog nego s relativnog stanovita, da
razmilja o samom sebi. Veina ljudi, ne samo iz
neukih masa, ve i obrazovanih i privilegovanih
slojeva, eli i razmilja samo o onom to svi
oko njih ele i o emu razmiljaju. Poniznost to
neiscrpno pojilo zajednice, pomanjkanje pobune
u misli i inicijative u miljenju kod pojedinaca,
glavni su razlozi oajne sporosti istorijskog
razvoja drutva. Za nas materljaliste i realiste,
koji ne verujemo ni u besmrtnost due ni u
slobodni sud, ova sporost, ma kako bila otuna,
ostaje prirodna injenica. Od stadijuma gorile
ovek je vrlo teko doao do svesti o sopstvenoj
ljudskosti i ostvarenja slobode. U poetku nema
ni svest ni slobodu; raa se kao divlja ivotinja
i rob, a uljudio se i emancipovao postupno,
unutar drutva, koje je neminovno prethodilo
njegovoj misli, rei i volji. On je to mogao samo
zajednikim naporom svih prolih i sadanjih
lanova tog drutva koje je prema tome osnov
i prirodno polazna taka ljudske egzistenclje.
Iz ovog proizlazi da ovek ostvaruje svoju
pojedinanu slobodu ili linost samo u odnosu
na ostale pojedince koji ga okruuju i samo uz
rad i kolektivnu mo drutva, van kog bi ovek
ostao od svih divljih zveri na Zemlji, najgluplja
i najbednija. U materijalistikom sistemu koji
je jedini prirodan i logian, umesto da umanji i
ograniava, drutvo naprotiv podstie slobodu
pojedinaca. Ono je koren, odnosno stablo, a
sloboda je njegov plod. Prema tome, u svakoj
epohi ovek ne trai slobodu na poetku nego na
kraju istorijskog perioda, i moemo da kaemo
da je stvarna i potpuna emancipacija svakog
pojedinca istinski, veliki, krajnji cilj istorije.
Sve ostalo je stav idealista. U njihovom sistemu
ovek nastaje kao besmrtno i slobodno bie,
a postaje rob. Kao besmrtan i slobodan duh,
neogranien i savren po sebi, on nema potrebe
za drutvom, prema tome, ako se udruuje,
njemu opada vrednost, on zaboravlja i gubi
svest o sopstvenoj besmrtnosti i slobodi. Kao
protivreno bie, tj. neogranieno u sebi, ali
zavisno, nesavreno i materijalno u odnosu na
svet, ovek je prinuen da se udruuje se ne zbog
due, nego odranja tela. Drutvo se prema tome
formira rtvovanjem interesa i nezavisnosti due
zbog bednih potreba tela.
To je gubitak i podreenost za pojedinca
besmrtnog i slobodnog u sebi, neprihvatanje,
barem delimino, prvobiotne slobode. Pojedinac
ima potpunu slobodu u prvobitnom stanju, tj.
pre nego to postane lan bilo kog drutva, dok
ulaskom u drutvo rtvuje deo te slobode, a za
naknadu drutvo mu prua zatitu. Onome ko
trai objanjenje te reenice obino se odgovara
drugom: Sloboda svakog pojedinca mora imati
one granice koje imaju svi ostali pojedinci. Na
prvi pogled to je vrlo opravdano, zar ne? Pa ipak,
ova teorija sadri klicu teorije despotizma. U
skladu s osnovnom teorijom idealista svih kola,
a nasuprot stvarnim injenicama, Pojedinac se
pojavljuje kao apsolutno slobodno bie samo
onoliko koliko ostaje izvan drutva, iz ega
proizlazi da je drutvo, kao pravno i politiko
telo, tj. drava, negaclja slobode. Rezultat
idealistikog poimanja sveta u suprotnosti
je, kao to vidimo, s deduktivnim zakljucima
materljalizma, koji u skladu s onim to se dogaa
u stvarnom svetu, unapreuju pojedinanu
slobodu ljudi u drutvu, to je neminovna
posledica kolektivnog razvoja oveanstva.
Materijalistika, realistika i kolektivistika
defniclja slobode, potpuno je suprotna
idealistikoj: ovek postaje ovek, stie svest o
sebi i ostvaruje svoju ljudskost jedino u drutvu i
kolektivnim delovanjem itavog drutva.
Nastavak u sledeem broju...
Priredio Rado St. Ljui
Mel Gibson
8
Dogaaj je bio dobra prilika za eksperiment.
Anarhisti iz raznih krajeva su se sreli i zajedno
odluili da razviju inicijativu konfiktnog
karaktera, artikulisanu u raznim trenucima.
Devet dana aktivnosti: konferencije, javne
tribine, putujua izloba na temu Inkvizicije
sa spravama za muenje. Ono to se pokualo
uiniti bio je prelaz sa manjih grupa na ire
dimenzije, bez da se time izgubi osnovni
sadraj.
Ideje iznete na konferencijama, izlobama,
javnim tribinama, lecima, plakatima, nisu
proizale iz klasinog, laikog i racionalistikog
antiklerikalizma. Pokuaj se sastojao u kritici
crkve kao institucije kojom se legitimie autoritet
i kao oblik izraavanja moi i vlasti. Anarhistika
inicijativa protiv religiozne baze svake hijerarhije
i svakog autoriteta. Protiv Crkve kao strukture
kojom se kontrolie svest, protiv Crkve kao
industrije i kao konkretne ideologije koja truje
sve.
Svaki autoritet je religiozan, negacija Boga se
moe potpuno ostvariti samo nestankom svih
oblika vlasti, svako razdvajanje Crkve i politike
moi, religije i vlade sakriva samo jedan oblik
bezopasnog ateizama.
Bila je to inicijativa svih koji su se nalazili, u
Trentu i okolini.
Ono to se uradilo je moda i sitnica, ali ipak
verujemo da je ta inicijativa, izmeu svojih
ogranienja, izmeu tolikog legalitarnog
antiklerikalizma koji ujedinjuje republikance,
anarhiste i staljiniste, politiare bila znaajno
drugaija kako u svojim sadrajima, tako i u
svojim metodama.
P R O G L A S
Smatrajui da je Rimski Papa, Karol Woityla,
odgovoran za najgore zloine protiv ena,
mukaraca, ivotinja i prirode da je eleo
da podvrgne pojedinca prljavim interesima
vladajueg stalea da je sa itavom Crkvom u
slubi vladara sveta da nastavlja da podrava
rasizam i smrtnu kaznu, zakon i zatvor,
dravu i svaku represiju, ak i one najstranije
i najkrvavije uzimajui u obzir njegovu
upetljanost u stravicne diktature njegovu
zaveru protiv ivota, prokletstvo realizovano
prevarom i obmanom njegovu osudu abortusa,
eutanazije i samoubistva, sa kojom uhodi sve
nae najintimnije trenutke, kontrolu popustljivih
umova koja se vri u korist drave, njegovu
negaciju slobode i njegovo podravanje
zloinaca, vojski i ratova, Rimski papa, Karol
Woityla, je tiranin, zato na neprijatelj i svako
sredstvo je opravdano protiv njega.
JAVNE TRIBINE
Alfredo M Bonano:
Dananja Crkva, koju predstavlja Papa obuen u
belo, ovek Vatikana, je ona ista Crkva jueranje
Inkvizicije, to je ona ista Crkva koja se u paniji
1936. borila na strani faista, to je ona ista
Crkva koja je potpisala, sa svojim strukturama
penetracije u svesti, krvoprolia ratova, ona koja
je, na bilo kojoj strani, bila uvek za rat.
Crkva se uvek molila za pobedu vojski, jer Bog
kojeg ona predstavlja kao struktura, je Bog vojski.
Zato se ne sme zaboraviti da je struktura Crkve,
struktura vlasti i moi. Zbog toga anarhisti,
na ovom trgu, odravaju, antiklerikalnu javnu
tribinu, tribinu protiv Pape jer anarhisti su protiv
religije, protiv ideje o Bogu, jer upravo ta ideja o
Bogu zasniva autoritet, jer putem Boga se osniva
Crkva, a Crkva je desna ruka vlasti.
Ne dajte se zavarati kada krajem meseca Papa
bude priao o enama u ime Bogorodice,
simbola svih ena. Bajka o Devici Mariji, koju su
stvorili svetenici, uopte nije simbol svih ena,
ona nema nita zajedniko sa enama, jer ona
se zasniva na dve dogme: dogmi bezgrenog
zaea i dogmi vaskrsenja. Zato, razmislite ta
ima takva bajka, u kojoj se pria o eni koja je
rodila kao devica, a zatim je jo sa itavim telom
otila na nebo, sa obinim enama koje znaju
ta znai poraati se u bolovima, koje znaju
ta znai doneti decu na svet i othraniti ih, koje
znaju ta znae bol i patnja.
Trebalo im je vremena da odlue ima li ena
duu ili ne, i onda, odluivi da ipak ima, mogli su
uiniti mali korak napred. Smatrali su korisnim
da odrede kako ena u porodici moe da ima
samo jednu ulogu,- reproduktivnu , da raa
decu i nita vie od toga. Ali podvrgnuta upravi
glave porodice, jer Crkva je organizacija muke
vlasti, stvorena, voena i odravana vekovima
mukom rukom, zato je i zasnovana na ideologiji
vojnog osvajanja. Papa je vrhovni voa te
vojne strukture, voa te strukture vlasti, voa
te muke strukture, i upravo taj voa militantne
maistike strukture obraa se enama, govori
o enskim pravima, govori o abortusu, govori o
kontracepciji, savetuje enama ta trebaju da
rade i kako da ive sopstveni ivot.
Papa govori o demokratiji, govori o liberalizmu,
ali njega zanima prostor za ulazak u razliite
sfere dominacije. Papa se mnogo borio i mnogo
pridoneo u ruenju berlinskog zida, mnogo se
borio i dovoljno uinio kao predstavnik Crkve
za intervenciju u poljskoj situaciji, u sutini: u
ruenju istonog bloka.
Pobedila je katolika Crkva, pobedio je Papa,
ali zato su pobedili? Sigrno ne zato to je to
put mira, zato jer je to put koji moe donijeti
blagostanje u svetu, zato jer je demokratija
moda neto to e u budunosti moi poboljati
prilike ruskog naroda, svih naroda koji su
sainjavali istoni blok? Kapittalizam nipoto
nije solucija za reavanje njihovih problema. To
Papu uopte nije briga, ne brine ga ako e zbog
njegove strategije vladanja biti na desetine,
verovatno stotine miliona mrtvih.
Crkva je organ moi, to je organizacija koja se
obraa siromanima kako bi ih zadrala mirnim
i pasivnim, da se ne pobune, da prihvate uslove u
kojima se nalaze, da se priklone da slue bogate.
Crkva je branilac bogatih, to je struktura moi
koja ne samo da prihvata bogatstvo, ve ga i
opravdava, i sama ga poseduje. Crkva ne samo
da poima kapitalistu kao osobu koja obavlja
aktivnost korisnu drutvu, ve pokuava i
da sakrije najgore aspekte kapitalizma i
eksploatacije. Ne da bi reila socijalni problem,
ve da bi dozvolila opstanak esploatacije i da
zato opstane ona podela izmedu eksploatatora
i eksploatisanih, unutar koje nalazi svoju linu
korist. Crkva, govorio sam, opravdava bogatstvo
jer je bogata i ona sama. Pomislite na banku
katolike Crkve, IOR (Institut za Religiozna
dela, jer popovi, kao to to mnogi znaju, imaju
posebnu naviku i sposobnost za nalaenje
licemerno zamenljivih rei - zato bi se uopte
jedna banka morali i trebala zvati Institut za
Iz istorije
antireligijske borbe
U ovom Broju bezbonika u rubrici iz istorije
antireligijske borbe prenosimo delove tekstova koji su
nastali prilikom dolaska pape u Trento, 1995. slavila
se 450. godinjica Koncila. I anarhisti su uestvovali u
slavlju u ast Svetog oca Pape. Na njihov nain.
9
Religiozna Dela?) ta banka, koju je vodio neki
monsignor Marcinkus, ukrala je ni vie ni manje
nego 650 milijardi lira, barem koliko se ja seam,
bankaru stare banke Banco Ambrosiano, Calviju,
kojeg su zatim jedne noi pronali obeenog u
Londonu ispod mosta, gle uda, crni svetenici.
Jao onome ko pozajmljuje novac crkvi, jer to je
bila greka gospodina Calvija, a jo vea greka
bio je zahev da se taj novac vrati.
Ko je negovao i podsticao antisemitizam kroz sve
vekove sve do Hitlerovih uasa, ko je predstavljao
Jevreje kao niu rasu? Katolika Crkva - Jevreji
kao ubice Hrista, Jevreji kao bogoubice. Kada se
potkrepljuju, kada se ire ideje koje kritikuju na
taj nain itav jedan narod, itavu koncepciju
ivota, itav deo oveanstva, rezultati ne mogu
biti drugaiji osim smrt, rat i unitenje.
Setite se da se katolika Crkva borila protiv Jevreja
sve do jue, pomagala je pri begu, nakon drugog
svetskog rata -ne pre trista godina ve jue, prije
50 godina- u inostranstvo pripadnicima SS-a
koji su ubili u koncentracionim logorima na
milione ljudi, jer u sutini, ekstremistika teza
koju je realizovao Hitler u koncentracionim
logorima sa eliminacijom Jevreja, veoma lii
na isto toliku ekstremnu tezu, koju je propairala
katolika Crkva kroz citavu istoriju.
Setite se, da je Crkva struktura mukaraca, i kao
u svim strukturama u kojima su samo mukarci
i gde mukarci ive meusobno, dolazi do nekih
problema. Pomislite samo na suenja koja su se
odrala u Americi, gde je osnovana organizacija
sa 5 000 upisanih lanova koji izjavljuju da su
rtve silovanja od strane svetenika. Znai, ta
organizacija ima u Americi 5000 lanova samo
meu katolicima. Sada, ako pomislite na tekou
koju ima jedna osoba, pogotovo mukarac, da
se izjasni kao rtva silovanja moete i zamisliti
koliko bi jo moglo biti lanova tog udruenja da
postoji drugaiji mentalitet. Da bi se popravila
situacija koju su u Americi naruile tube protiv
svetenika odgovornih za silovanja po reima
samog Pape potroeni su silni milioni dolara.
Massimo Passamani
A ta je rekao Papa protiv svih onih konkretnih
struktura koje svaki dan vidimooko sebe, protiv
onih kojizapoinju ratove, ta je ikad rekao
protiv industrija oruja, protiv onih vlasti koje
im garantuju postojanje, ta je rekao protiv
svetske trgovine s ovim instrumentima smrti,
protiv vojske, to jest protiv onog svakodnevnog
masakra ivota i ponosa koje sainjavaju
oruane bande u slubi drava.
To nije vie nivo biranja koje svako moe i eli da
uini , ovde se nalazimo naspram moi koja sa
svojim rairenim institucijama svuda kontrolie,
iskoritava, sputava, zatvara usta svakom, bio
on vernik ili ne. Zato se ne moe rei, kao to su
nas mnogi savetovali, da je dovoljno zaepiti ui,
da je dovoljno okrenuti se na drugu stranu kad
stigne Papa, celom svetu aljui svoje poruke,
svoje apele. Ne, ne radi se o povlaenju u
stranu, jer ako se ne suprotstavimo i ne sluamo
ta e mo, te e strukture smrti postojati zauvek i
bie uvek od strane svih papa prolih, sadanjih
i buduih opravdavane i svete, kao to su sveti
bili diktatori, kao to su sveti bili kapitalisti, veliki
bogatai. Zato je potrebno uiniti korak dalje,
ali taj korak dalje bio bi potpuno nepotreban
da mu ne prethodi, ide uz njega kritiki duh,
jedna inteligencija koja se pita, bez uzastopnog
zagluujue buke sa TV-a, popova, novina, jedna
kritika misao koja se moe razviti samo van
te buke, u prostoru u kojem se svako sa svojim
sopstvenim nogama moe kretati a kojeg niko,
a posebno ovek iz Vatikana, koji govori ak u
ime Boga, ne moe preknuti, blokirati.

Alfredo M. Bonano:
Imajte na umu da ni pop, ni ovek iz Vatikana,
ovek u belom, ne govore samo o Bogu, o
njemu u stvari govore vrlo malo. Oni govore
u terminima konkretnih odredbi, ponaanja.
Oseaju se predstavnicima ili tienicima
morala, naina ivota ljudi uopte, zato njihov
govor nije teoloke prirode, to je govor potpune
prirode, kompletne, jer religija ima drutvenu
ulogu da podrava strukture vlasti. Zato dravi
treba religija, autoritetu je potrebna religija,
zato je onaj koji podrava upravljanje drave
osoba koja se vara sa svojim rukama, nije mu
jasno ta treba da radi, jer pre ili kasnije svaki
politiar - ma koje bile njegove ideje u prolosti,
i one najekstremnije, protiv religije - u trenutku
kad pone da vodi ili da upravlja ili da uestvuje
u vlasti na politikom, ili ekonomskom nivou,
mora da prihvati ideju Boga, mora da prihvatiti
odnos sa religijom. Setimo se samo Mussolinija
koji je zapoevi kao ateista na kraju prihvatio
religiju, kao instrument moi, naravno. I tako se
religija, iako politiar nije vernik, ili recimo da je
atetist, na kraju prihvata kao instrument vlasti,
kao instrument moi, vladanja, kao element koji
je potreban za ostvarenje autoriteta.
Eto zato je vana borba protiv religije. To
nije borba protiv ideje. Mnogi ine tu greku i
predlau ateistima, antiklerikalcima, pitanje koje
nema odgovora: kako se boriti protiv ideje?
Zato poistoje dva razliita puta. Prvi je kritika
autoriteta i odnosa izmeu autoriteta i religije.
Drugi je kritika naina na koji religija ulazi u svest.
Osnovni put je onaj koji vodi ka trasformaciji
realnosti, da se svakim danom oseti sve manja
potreba za Bogom, da se ideja o Bogu sasui
i postane samo uspomena ili samo ideja, ili
miljenje koje je svako slobodan da nosi u sebi
od onog momenta kad ono vie nema svoje
smrtonosne posledice, kao to to danas ima na
drutvenom planu.
Potrebno je dobro shvatiti. Kad mi govorimo
jasno o antiklerikalizmu, kad mi govorimo
o ateizmu, govorimo o borbi protiv popova,
govorimo o borbi protiv Crkve, borbi protiv
oveka iz Vatikana, kao kad pricamo o ateizmu
mi mislimo na ne postojanje Boga. Ali ipak
popovi nee nestati, nee nestati ovek iz
Vatikana samo zato jer mi kaemo da su oni
odgovorni za sva zla u istoriji. Ne nestaju,oni
su tamo.
Potrebno je uiniti vie da bi se to desilo,
potrebno je doprineti procesu revolucionarne
prirode, dubokoj promeni drutva.
Gojko Stojevi
Strani sud
Versko posue u kojem se zakuvava orba.
Nasuprot Kantovim sudovima a priori i a
posteriori, upkos Ustavnim i Optinskim
sudovima, kao i Zepter sudovima, Strani sud
potpuno opravdava svoje ime: ono to se u
njemu krka naterae nas na povraanje i
pokajanje, tvrdi Crkva. Glavni kuvar, gospod
Bog, poznat po meanju svega to mu padne
na pamet, priprema nam takvu orbu da ne
samo da emo lizati prste, ve neemo znati
gde nam je dupe, a gde glava - niti emo znati
liemo li prste na nogama ili rukama (svojim
ili tuim). Sastojci su opaki: gram pitanja o
grehovima u mladosti, trunica moguih
krenja bojih zapovesti, kaika eventualnog
prokletog ateizma... deset grama nepatriotizma
i vanbranih akcija, sve do konanog pitanja:
kaje li se to si izneverio Mene, tvog Boga koji
je rtvovao svog sina? Samo najplemenitije
due, dobrog metabolizma i sistema varenja i
olakavanja, ostae na nogama nakon srkanja
ove orbe, dok e veina rei ne, hvala i otii
u Pakao na mikrotalasnu gozbu. Iako neki
iskazuju sumnju da postoji tako sumanut
kuvar, Crkva nas vrlo uporno uverava da
greimo: Strani sud se blii, preispitajmo se i
pomolimo, udelimo koji dinar za platu kuvaru
koji e nas potrovati i njegovim pomonicima
za udoban ivot .
SA UBRITA ISTORIJE
Ponovo je srpski narod na krstu i na Kosovu i
Metohiji, i u Dalmaciji i Krajini i Slavoniji i Baniji,
Lici, Kordunu, Sremu, Bosni i Hercegovini. To
je narod koji je navikao krst nositi jer krst
nositi nama je sueno. To je danas opasnost
pred mojim raspetim narodom, manje ovde u
Banatu, ali i ovde je raspet svaki pravoslavni
Srbin sa raspetim narodom od Kosova do
Jadovna, a naroito od Krajine do Borova. Ali
ne plaimo se mi onih koji su navodno u ime
Hrista ustali protiv srpskog krsta sa tri prsta. To
su radili i naalost saraivali sa polumesecom
islamskim, agresivnim. Poruujemo im da
smo kadri stii i utei i na stranom mestu
postojati. Pratamo vam to ste nas ubijali , ali
ne moemo da vam oprostimo ako nas prisilite
da vas ubijamo.
(Vladika Atanasije Jevti na sveanosti svoga
rukopoloenja za vladiku banatskog jul
1991.)
Sveti Justin mikrobiolog
10
Traimo prijatelje
eleo bih da se dopisujem sa decom irom Srbije i sa Kosova.
Sakupljam sliice Presvetle Bogorodice i brojanice. Moja adresa
je:
Njegovo Preosvetenstvo
Episkop vranjski
G. PAHOMIJE (Gai)
Ivana Milutinovia 26
17000 Vranije
SCiG
Od naeg specijalnog dopisnika sa Onog sveta
Potovani bezbonici i bezbonice,
U svom ivotu sam mnogo greio, uveravao sam ljude da postoje raj i pakao,
plaio sam ih paklom da bih sebi i svojim sledbenicima obezbedio lagodan
i bogat ivot. Ponekad sam ak spletakama zapoinjao verske ratove, borio
sam se protiv abortusa i uniavao na taj nain ene. Zalagao sam se za
ograniavanje sloboda umotavajui sve to u moralne pridike. Spisak mojih
nedela je veliki, a ne elim da zauzimam previe mesta u vaem asopisu. Kad
sam napustio va svet, verovao sam zaista da postoji neki drugi bolji svet od
onog kojeg sam unitavao dugi niz godina. Zamislite moje iznenaenje kad
sam otkrio da posle smrti nema niega, ni raja, ni pakla, ni istilita, apsolutno
nita. Naunici su u pravu ljudi imaju samo jedan vrlo kratak ivot i treba da ga
iskoriste to bolje mogu. Kajem se gorko to sam upravo ja bio taj koji je u velikoj
meri onemoguio bolji ivot milijardama ljudi. Piem vam ovo pismo u nadi da
e moja ispovest dopreti do ljudi i da u uspeti makar malo da se iskupim za
nepravde koje sam za ivota inio. Poruka svim ljudima koji su zavedeni mojim
reima upravljali pogled ka praznom nebu, je uinite neto za ljude sa kojima
ivite pomozite im da bolje proive taj jedan ivot koji imaju, budite solidarni sa
siromanima, ne oekujte pomo od gore jer je neete dobiti, ne gradite crkve
ve kole i bolnice, ne zapoinjite ratove zbog lanih idola i licemera koji se
predstavljaju kao njihovi predstavnici na zemlji, posle smrti nema niega. Ovo
je Nieanska planeta. Bog je na naoj planeti izvrio samoubistvo. Navoenje
naroda na religioznost je zapravo ideoloko usmeravanje na opijum. Crkvene
institucije su sedita korupcije i fnansijskog meetarenja. Iza lica licemerne
crkve, kojom i dalje vlada duh inkvizicije (a ja to znam mozda najbolje od svih),
kriju se koristoljubiva obmana, korupcija i protivprirodni blud.
ovek je svetinja, a ne ideja. Dobro je biti slobodan i ne robovati dogmama i
mitovima. Dobro je biti neprijatelj neprijateljima ljubavi prema oveku. Dobro
je biti jai od sudbine koju kroje petparake institucije i bludni popovi. Hrist je
otrcani mit. Nemojte biti robovi sluajnom izboru kvazimitoloke literature,
neka va izbor bude ovek od koga potiete i koji potie od vas. Teolozi su danas
nemoni da svom poslunom stadu, od kojeg preko dravne administracije
uzimaju porez, objasne pukotine u hrianskoj veri. Nauka je zabila koplje
u grudi najlicemernije multinacionalne kompanije (crkvi). Budite slobodni
od dogme. Biblija je najobinija beletristika, a Isus sluajni epizodni junak
petparake literature. Sauvajte vau decu od besprizornih scena pokolja,
rodoskrnavljenja i jeftinih maioniarskih trikova.
Nauka nudi znatno pouzdanije temelje za sistem miljenja i etike. Nisu vam
potrebni rajska argarepa i veliki tap pakla.
Na kraju eleo bih da uputim poruku onima koji su kao mog naslednika izabrali
biveg nacistu i ludaka.
Treba da vas bude sramota ali, poto znam da nemate ni malo obzira ni savesti,
ni odgovornosti prema ljudima koje pljakate i koje obmanjujete, nadam se
samo da e vas ljudi prozreti i kazniti za zloine koje ste inili i koje jos uvek
inite prema oveanstvu.
Zgaen sam vaim ponaanjem ali nadam se da e vas stii pravedna kazna.
Iskreno va,
Karol Wojtyla

Pisma srpskom narodu kroz tamniki prozor
IZBAVITE ME ODAVDE!!!!!!
rab boiji Zoran Vranikovski-vladika Jovan
Karol Wojtyla i faistiki diktator Augusto Pinoe
P
r
i
r
e
d
i
o

J
u
s
t
i
n

P
o
p
o
v
i

M
i
k
r
o
b
i
o
l
o
g
11
Obucite Isusa
nekrtene rei
P
r
i
r
e
d
i
o

M
a
r
k
o

T
u
-
l
i
-
j
e
?

C
i
c
e
r
o
n
PODIGNUTA PALICA* (odlomci)
ak Prever
Smirite se dobri ljudi
ovo nije poziv na pobunu
jedan biskup se napio i u vazduh svoj tap je digao
ba ovako posrui
pijan je
na glavi mu kapa to je mitra zovu
odea mu je bogato izvezena
pijan je
u potok pada
mitra mu se kotrlja
vee je
to se dogaa u Rimskoj ulici blizu stanice Sen Lazar
.
..no odjednom podne otkucava
uje se jako brujanje
to kre creva panskih prelata
kre od nezadovoljstva
Prijatno jaganjci moji
Prijatno ovice moje
ostatak ete mi ispriati kad budete jeli slatkie ree Sveti otac i
delegacija nesrenih ugljenisanih udom izleenih blaenih i
izgladnelih prelata jurne prema velikoj sali gde se priprema gozba
papa ostaje sam tanije reeno misli da je sam jer ne vidi nonog
uvara skrivenog u mraku i osmehuje se kao i ljudi koji su sami koji
nemaju ta da rade i koji rade bilo ta da im proe vreme papa tiho
gricka nokte mahinalno i nogom poravnava naborani tepih pa onda
zeva pa onda prekrstivi desnu nogu preko leve lupka se akom
ispod kolena da vidi jesu li mu refeksi dobri i onda razmilja i
razmislivi dobro dolazi do zakljuka da to se refeksa tie skoro
sasvim potpuno svreno iznenada neki glas
glas to iz velike daljine dolazi
glas oajniki
glas okotali
glas mrtvi
glas starca koji je govorio iz stomaka starca crknutog pre vie
hiljada godina i koji u dubini svog groba nastavlja da govori iz
stomaka
Alo alo radio-Sevilja
alo alo radio-Kosturnica
general Kjepo mikrofon Ljana**
na radiju trtlja
Za jednog nacionalistu streljau deset marksista
a ako ih se ne nae dovoljno iskopau mrtve da ih streljam
*Ovaj feljton je prvi put objavljen 1936.
U asopisu Sut, br.9
**Kijepo de Ljano (Quilepo de Llano) Frankov general,
koji je osvojio Sevilju I organizovao surovu odmazdu
Priredio Branko Crvenkovski