U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U

E L E K T R O T E H N I K I F A K U L T E T

DIPLOMSKI RAD



EKSPLOATACIONA KARAKTERISTIKA
OBNOVIVIH IZVORA ENERGIJE








Kandidat: Mentor:
Mikica Mirkovid Prof. Dr. Slobodan Vukosavid

B e o g r a d, maj 2011. g o d i n e


2

SADRAJ
Strana
1. Uvod ................................................................................................................................ 4
2. Solarna energija .............................................................................................................. 6
2.1 Uvod ............................................................................................................................... 6
2.2 Fotonaponski efekat ..................................................................................................... 8
2.3 Fotonaponski sistemi ................................................................................................... 10
2.4 I(U) i P(U) krive fotonaponskih delija ........................................................................... 11
2.5 Elektrine karakteristike solarnih nizova ..................................................................... 14
2.6 Uskladjivanje elektrinog opteredenja ......................................................................... 18
2.7 Tipovi fotonaponskih delija .......................................................................................... 19
2.7.1 PV delije izradjene od monokristalnog silicijuma (c-Si) ..................................... 20
2.7.2 PV delije izradjene od polikristalnog silicijuma (p-Si) ........................................ 20
2.7.3 PV delije izradjene od amorfnog silicijuma (a-Si) .............................................. 20
2.7.4 Polikristalne tankoslojne PV delije .................................................................... 21
2.7.5 Monokristalne tankoslojne PV delije ............................................................. 21
2.7.6 Multijunction strukture delija ....................................................................... 21
2.8 Poredjenje elektrinih karakteristika PV delija na bazi silicijuma ........................ 22
2.9 Akumulacija .................................................................................................................. 24
3. Energija vetra ...................................................................................................................... 25
3.1 Uvod ............................................................................................................................. 26
3.2 Snaga vetra ................................................................................................................... 27
3.3 Kriva snage .............................................................................................................. 29
3.4 Regulacija snage vetroturbina ...................................................................................... 32
3.5 Dizajn vetroturbina ...................................................................................................... 33
3.6 Nedostaci ..................................................................................................................... 35

3



4. Energija mora i okeana ....................................................................................................... 37
4.1 Uvod ............................................................................................................................. 37
4.2 Energija plime i oseke .................................................................................................. 37
4.2.1 Akumulacioni bazeni ......................................................................................... 37
4.2.1.1 Raspoloiva snaga akumulacionog bazena .......................................... 38
4.2.2 Plimski talas ....................................................................................................... 39
4.2.3 Dinamika snaga plime . 40
4.3. Energija talasa ............................................................................................................... 41
4.3.1 Pelamis ............................................................................................................... 42
4.3.2 Plutajude bove .... 44
4.3.3 Komore sa oscilujudim vodenim stubom ........................................................... 46
4.3.4 Ostali principi ..................................................................................................... 47
5. Zakljuak ............................................................................................................................. 49
6. Literatura ............................................................................................................................ 50













4



Razvoj i bogatstvo,uspeh naroda,
napredak cele ljudske rase,
odredjeni su raspoloivom energijom.
Nikola Tesla

1. UVOD
Ekspanzijom ljudske populacije na zemlji, kao i globalnim razvojem drutva, javlja se stalno
povedanje potrebe za energijom. Trend rasta potreba na globalnom nivou iznosi 2,8% godinje.
Sa druge strane, trenutna struktura primarnih izvora ne moe obezbediti takav rast
proizvodnje elektrine energije. Razlog za to su sve aktuelniji ekoloki problemi kao posledica
sagorevanja fosilnih i nuklearnih goriva, na kojima se bazira sadanja proizvodnja elektrine
energije. Osim toga, postojeda dinamika kojom se eksploatiu fosilna goriva de u bliskoj
bududnosti dovesti i do iscrpljivanja njihovih rezervi.
Izvori proizvodnje elektrine energije u svetu su prikazani na slici 1.1.

Slika 1.1 Izvori proizvodnje elektrine energije u svetu.
Kao direktna posledica ovih suprotstavljenih uslova proizvodnje i potronje javlja se stalni
rast cene elektrine energije ime se ved na sadanjem nivou stvara ekoloki i ekonomski

5

opravdana potreba ukljuivanja alternativnih izvora energije u globalnu strategiju razvoja
energetike. Ovakvi energetski tokovi su zainteresovali visokorazvijene zemlje da ulau
ogroman kapital u razvoj sistema za koridenje obnovivih izvora energije. Kao rezultat takvog
ulaganja, osvojena je tehnologija, koja se stalno usavrava, i razvijena industrija za tehniki
pouzdanu konverziju nekih primarnih obnovivih izvora. Osim toga, medjunarodni protokoli i
obaveze o smanjenju emisije CO2 (Kjoto protokol), kao i lokalni ekoloki problemi, primorali su
vlade mnogih zemalja da razliitim subvencijama podstiu izgradnju energetskih postrojenja
koji su ekoloki isti.
Prema analizama medjunarodne agencije za energiju (IEA), u narednih 20 godina u
Evropskoj uniji de zavisnost od uvoza energije sa sadanjih 50% porasti na ak 70%. Do 2020. u
Evropskoj uniji je aktuelan i program 3x20:
1) Smanjenje emisije ugljenika za 20%,
2) Poboljanje energetske efikasnosti za 20 %,
3) Obaveza da 20% energetske potronje potie iz obnovivih izvora.
Medjutim, postoje pokazatelji da de zacrtani ciljevi bar u nekim segmentima biti i
premaeni. Ukupno 62% postrojenja za proizvodnju elektrine energije koja su prole godine
izgradjena u zemljama EU radi na obnovive izvore. Najvie su bile zastupljene vetroelektrane,
sa 37% i fotonaponski ureaji (za solarnu energiju) sa udelom od 21%. Prema proceni Komisije,
uz odranje sadanjeg razvoja, 2020. godine iz obnovivih izvora bi moglo da bude proizvedeno
35-40% struje koja se troi u EU. Od obnovivih izvora energije u Srbiji moe da se zameni
3.000.000 tona nafte ili 25% potronje energije.
Sunce nam svakog sata poalje toliko energije koliko celokupno stanovnitvo Zemlje
potroi u jednoj godini. Zato je logino da se Sunce i njegova energija namede kao logian izbor
izvora energije. Energija Sunca nam pristie kao svetlosna i toplotna, ali se deo transformie i u
razne druge oblike. Fosilna goriva su takodje proizvod energije Sunca ali oveanstvo se sve
vie okrede istim obnovivim izvorima energije.
Energija obnovivih izvora moe se koristiti za proizvodnju toplotne i elektrine energije.
Hidroenergija ima znaajan udeo u proizvodnji elektrine energije ali zadnjih godina i energija
vetra se pribliila komercijalizaciji. Tu su jo i solarna energija, energija biomase, geotermalna
energija i energija mora (energija plime i oseke, morskih talasa, prirodnih struja...).


6

2. SOLARNA ENERGIJA

2.1. Uvod
Energija koja nam stie od Sunca je vie nego dovoljna da pokrije sve energetske potrebe
oveanstva jer se procenjuje da je 10.000 puta veda od energetske potranje. Oko 37%
svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije. Ako bi se ova
energija generisala fotonaponskim sistemima skromne godinje izlazne snage od 100 kWh/m
2
,
neophodna bi bila povrina od 150 km
2
za akumulaciju. Veliki deo ove povrine mogao bi se
smestiti na krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi zahtevalo dodatne povrine na zemlji.
Energija sunevog zraenja je dovoljna da proizvede proseno 1.700 kWh elektrine energije
godinje na svakom kvadratnom metru. to je zraenje jae na nekoj lokaciji, to je i generisana
energija veda. Tropski predeli su u tom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenom
klimom. Srednja ozraenost u Evropi iznosi 1.000 kWh/m
2
, a Srbija ima povoljniji geografski
poloaj za eksploataciju solarne energije od vedine evropskih zemalja.

Slika 2.1.1 Fotonaponski solarni potencijal u evropskim zemljama.

7

U tabeli 2.1.1 date su vrednosti intenziteta sunevog zraenja u imanovcima za 24 asa.
Vrednosti su usrednjene za svakih 60 min. Podaci su prikupljani 05.04.2011. godine od 15 h.
Srednja vrednost snage sunevog zraenja u toku posmatranog perioda iznosi 297 W/m
2
, a
maksimalna u periodu izmedju 13 i 14 h i iznosi 944 W/m
2
.

Datum
Vreme
[h]
Srednja snaga
[w/m]
05.04.2011 15 - 16 718
05.04.2011 16 - 17 377
05.04.2011 17 - 18 241
05.04.2011 18 - 19 296
05.04.2011 19 - 20 110
05.04.2011 20 - 21 13
05.04.2011 21 - 22 0
05.04.2011 22 - 23 0
05.04.2011 23 - 00 0
06.04.2011 00 - 01 0
06.04.2011 01 - 02 0
06.04.2011 02 - 03 0
06.04.2011 03 - 04 0
06.04.2011 04 - 05 0
06.04.2011 05 - 06 0
06.04.2011 06 - 07 28
06.04.2011 07 - 08 160
06.04.2011 08 - 09 343
06.04.2011 09 - 10 532
06.04.2011 10 - 11 701
06.04.2011 11 - 12 833
06.04.2011 12 - 13 916
06.04.2011 13 - 14 944
06.04.2011 14 - 15 918

Tabela 2.1.1 Snaga sunevog zraenja u imanovcima.




8

2.2. Fotonaponski efekat
Elektrina energija se prizvodi koridenjem sunevog zraenja na dva naina: direktno
koridenjem fotonaponskog efekta i posredno preko toplotnog krunog procesa. Drugi je
pristup mnogo blie ekonomskoj isplativosti ali se prvi princip bre razvija.
Fotonaponski efekat je u stvari usmereno kretanje nosioca naelektrisanja kada se
odredjeni materijal osvetli snopom fotona. Znai, fotonaponske delije konvertuju svetlost u
struju. Fotonaponski (PV) efekat je otkrio francuski fiziar Bekerel 1839. Godine. Sve do 1954.
godine ovaj efekat se mogao dobiti samo u laboratorijama, kada su Bel laboratorije proizvele
prvu silikonsku solarnu deliju. Vrlo brzo su ove delije nale svoju primenu u svemirskom
programu Sjedinjenih Drava, i od tada ine jako vaan izvor energije za satelite. Nakon
svemirskih programa, PV tehnologija polako pronalazi svoje mesto i u razliitim zemaljskim
aplikacijama.
Fizika PV delija je vrlo slina fizikom procesu koji se odvija kod klasine diode sa p-n
spojem kada se osvetli snopom svetlosti, to je prikazano na slikama 2.2.1 i 2.2.2.


Slika 2.2.1 Fotonaponski efekat konvertuje energiju fotona u napon du p-n spoja.

Posebno konstruisan i dizajniran oblik p-n spoja, koji omogudava prostorno padanje svetla
na to vedu njegovu povrinu, pri emu svetlost (fotoni) ulaskom u materijal p-n spoja i
prenosom svoje energije oslobadja slobodne nosioce naelektrisanja, elektrone i upljine,
naziva se fotonaponska delija. Pojava koja ima za posledicu oslobadjanje slobodnih nosioca
naelektrisanja pod dejstvom svetlosti i stvaranjem elektrinog toka , naziva se fotonaponski
efekat.

9


Slika 2.2.2 Prikaz fotonaponskog efekta.

Prvi korak na slici 2.2.2 prikazuje fotonaponske delije pre nego to se p-tip i n-tip
poluprovodnika spoje. Iako su oba poluprovodna materijala elektrino neutralna, spajanjem p-
tipa i n-tipa poluprovodnika nastaje takozvani p-n spoj, koji za posledicu ima stvaranje
elektrinog polja. U trenutku kada se n-tip poluprovodnika i p-tip spoje, viak elektrona od
strane n-tipa krede se ka p-tipu strani. Rezultat ovog procesa je nagomilavanje pozitivnog
naelektrisanja na n-tip strani delije, odnosno nagomilavanje negativnog naelektrisanja na p-tip
strani delije (korak 2). Kada fotoni pogode fotonaponsku deliju oni se mogu reflektovati, prodi
kroz nju ili biti apsorbovani. Samo apsorbovani fotoni daju energiju za proizvodnju struje. Kada
poluprovodnik apsorbuje dovoljno svetla, elektroni se istiskuju iz atoma materijala, sele se ka
prednjem (negativnom) kontaktu delije dok se u isto vreme upljine kredu u suprutnom smeru
ka donjem (pozitivnom) kontaktu delije (korak 3). Napon na spoljanjim kontaktima p-n spoja
moe se povezati sa potroaem pri emu de se stvarati naelektrisanje i tedi jednosmerna
struja sve dok postoji upadni snop svetlosti. Prizvod kvadrata struje i otpora kola je snaga
svetlosti koja se konvertovala u elektricitet. Preostala snaga fotona povedava temperaturu
delije.

10


Slika 2.2.3 Osnovna konstrukcija PV elije.
Na slici 2.2.3 prikazana je osnovna konstrukcija PV delije. Na obe strane spoja postavljeni
su kontakti za prikupljanje fotostruje. Kontakt od provodne folije (kalaja) se nalazi preko donje
povrine i na jednoj od ivica gornje (osvetljene) povrine. Tanka providna mrea na preostalom
delu gornje povrine sakuplja struju i proputa svetlost. Dodatak osnovnoj konstrukciji su i
odredjena poboljanja. Na primer, na gornjoj strani delije postavljena je antireflektujuda
obloga koja povedava koliinu apsorbovane svetlosti jer se smanjuje njena refleksija.
Mehanika zatita se obezbedjuje zatitnim staklom koje titi deliju od spoljanjih uslova (grad,
kia, vetar, sneg...).
2.3 Fotonaponski sistemi
Fotonaponske delije predstavljaju osnovu za stvaranje blokova PV sistema. Obino je
veliina jedne delije nekoliko kvadratnih centimetara i daje snagu od oko jednog vata. Kako bi
se dobila veda snaga, vedi broj delija se povezuje serijski i paralelno na panelu (modulu) koji
iznosi nekoliko kvadratnih decimetara. Solarni niz ili panel definie se kao grupa od nekoliko
modula koji su elektrino povezani u serijsko-paralelnoj kombinaciji, a koja generie potrebnu
struju i napon. PV delija, modul i niz su prikazani na slici 2.3.1.

11


Slika 2.3.1 Nekoliko PV elija ini modul, a nekoliko modula ini niz.
Povedavanje efikasnosti PV delija se postie na vie naina. Jedan od naina je
povedavanjem koliine svetlosti koja pada na PV delije. To se postie koridenjem
koncentratora svetlosti u vidu soiva i ogledala. Kod sistema vede snage koriste se i sistemi koji
podeavaju optimalni ugao delija u odnosu na Sunce. Ovi sistemi mogu vriti okretanje panela
po jednoj ili dve ose i povedavaju efikasnost i preko 30%. Mana je povedanje trokova
izgradnje solarne elektrane a takodje i trokova odravanja. I sam nadzor takvog sistema je
potrebno podidi na znatno vii nivo.
2.4 I(U) i P(U) krive fotonaponskih delija
Elektrine karakteristike PV delije opisuju se krivom struje u zavisnosti od napona. Na slici
2.4.1 prikazana je I(U) karakteristika PV modula kada se on nadje u dve razliite situacije, pod
dejstvom suneve svetlosti i u mraku. U prvom kvadrantu, gornji levi deo I(U) krive pri nultom
naponu naziva se strujom kratkog spoja. Ovo je struja koja bi se mogla izmeriti ukoliko bi
izlazni terminali bili kratkospojeni (pri nultom naponu). Donji desni deo I(U) krive naziva se
naponom otvorenog kola. Ovo je napon koji bi izmerili ukoliko su izlazni terminali otvoreni
(nulta struja). U levom osenenom regionu, delija se ponaa priblino kao konstantni strujni
izvor koji generie napon koji odgovara otporu opteredenja. U osenenom desnom delu, struja
ubrzano opada sa malim porastom napona. U ovom regionu, delija radi priblino kao
konstantni naponski izvor sa odredjenom unutranjom otpornodu. Negde u sredini izmedju
osenenih regiona javlja se koleno krive. Ukoliko se primeni spoljanji napon sa obrnutim
smerom polarizacije, na primer za vreme kvara, struje ostaju na istim vrednostima a snaga se
apsorbuje od strane delije. Ipak, nakon odredjene vrednosti negativnog napona, dolazi do
proboja spoja kao kod diode i struja naglo dobija velike vrednosti.

12


Slika 2.4.1 I(U) karakteristika PV modula u mraku i na svetlosti.
Izlazna snaga panela je proizvod napona i struje. Na slici 2.4.2 data je kriva snage u
zavisnosti od napona. Primetite da delija ne daje nikakvu snagu kada su napon ili struja jednaki
nuli, a maksimalnu snagu daje kada napon odgovara taki kolena I(U) krive. Ovo je razlog zbog
kog se PV kola proizvode tako da im se radna taka nalazi u blizini take na kolenu I(U)
karakteristike. PV moduli se konstruiu slino konstantnim strujnim izvorima.

Slika 2.4.2 P(U) karakteristika PV modula na svetlosti.
Amerika firma Sunpower proizvodi solarne panele, koji imaju stepen iskoridenja od
preko 19%. U ovoj klasi proizvode panele nominalne snage 240 W i 320 W. U tabeli 2.6.1 dati
su osnovni podaci za ova dva panela mereni u standardnim uslovima, tj. pri snazi sunevog
zraenja od 1000 W/m
2
i na temperaturi od 25C. Primeduje se da su im karakteristike dosta
sline osim to je radni napon kod prvog panela manji za 15-tak volti.


13


E 19 / 240 E 19 / 320
Snaga (+5/-3%) Pmax 240 W 320 W
Efektivnost 19,3% 19,6%
Radni napon Vmpp 40,5 V 54,7 V
Radna struja Impp 5,93 A 5,86 A
Napon otvorenih krajeva Voc 48,6 V 64,8 V
Struja kratkog spoja Isc 6,30 A 6,24 A
Max. napon sistema UL 600 V 600 V
Temperaturni koeficijent Snaga (P) -0,38% / K -0,38% / K
Napon (Voc) -132,5mV / K -176,6mV / K
Struja (Isc) 3,5mA / K 3,5mA / K
Nominalna temperatura 45C +/-2C 45C +/-2C

Tabela 2.4.1 Elektrine karakteristike Sunpower panela E 19 / 240 i E 19 / 320.
Na slici 2.4.3 prikazana je I(U) karakteristika solarnog panela E19 / 240 za razliite
itenzitete sunevog zraenja i pri nominalnoj temperaturi kao i I(U) karakteristika za
osunanost od 1000W/m
2
i temperaturu od 50C. Na slici 2.4.4 prikazana je I(U) karakteristika
solarnog panela E19 / 320 u istim uslovima kao i za predhodni panel.

Slika 2.4.3 I(U) karakteristike solarnog panela E19 / 240.

14



Slika 2.4.4 I(U) karakteristike solarnog panela E19 / 320.
2.5 Elektrine karakteristike solarnih nizova
Najvaniji faktori koji utiu na elektrine karakteristike solarnih nizova su:
1) Intenzitet suneve svetlosti,
2) Ugao suneve svetlosti,
3) Uskladjivanje maksimalne snage i opteredenja,
4) Radna temperatura.
1) Intenzitet suneve svetlosti. Jaina fotostruje je maksimalna kada je i suneva svetlost
maksimalna (1,0 sun.). Kada je delimino sunan dan, fotostruja se smanjuje u skladu sa
intenzitetom suneve svetlosti, a I(U) karakteristika se menja kao to je prikazano na slici 2.5.1.
Kada je dan oblaan, struja kratkog spoja se znaajno smanjuje. Smanjenje napona otvorenog
kola je, sa druge strane, zanemarljivo

Slika 2.5.1 I(U) karakteristika modula u zavisnosti od intenziteta suneve svetlosti.

15

2) Ugao suneve svetlosti. Izlazna struja delije data je kao I=I
0
cos, gde je I
0
struja kada
sunevi zraci padaju normalno na foto-deliju, a je ugao sunevog zraenja u odnosu na
normalu. Ovaj kosinusni zakon je odlian kada su u pitanju uglovi od 0
0
do 50
0
. Za uglove vede
od 50
0
, izlaz znaajno odstupa od kosinusnog zakona tako da za uglove vede od 85
0
delija ne
generie snagu, iako matematiki, kosinusni zakon predvidja generisanje snage od 8,7%.
Stvarna kriva PV delije naziva se Kelly-eva kosinusna kriva i prikazana je na slici 2.5.2, a
odgovarajude vrednosti date su u tabeli 2.5.1.


Slika 2.5.2 Kelly-eva kosinusna kriva za PV eliju za uglove od 0
0
do 90
0
.

Sunev ugao u
stepenima
Matematika kosinusna
vrednost
Kelly-eva kosinusna
vrednost
30 0.866 0,866
50 0,643 0,635
60 0,500 0,450
80 0,174 0,100
85 0,087 0,000

Tabela 2.5.1. Kosinusne i Kelly-eve vrednosti fotostruje u silikonskim elijama.

3) Efekat senke (uskladjivanje maksimalne snage i optereenja). Radi postizanja
odgovarajudeg napona i struje, niz se moe sastojati od velikog broja paralelno i serijski
vezanih delija. Dva takva dela prikazana su na slici 2.5.3.

16


Slika 2.5.3 Solarni niz na koji pada senka.
Niz se moe nadi u deliminoj senci usled strukture koja se nalazi izmedju datog niza i
suneve svetlosti. Ukoliko je delija potpuno zaklonjena, izgubide fotonapon, ali de i dalje
prenositi struju niza zato to je serijski povezana sa ostalim radnim delijama. Bez interno
generisanog napona, delija ne moe da daje snagu. Umesto toga, ona se ponaa kao
opteredenje usled ega se na njoj javljaju gubici. Ostale delije rade na povedanom naponu kako
bi nadoknadile gubitke koji se javljaju na deliji koja se nalazi u senci. Vedi napon u zdravim
delijama znai slabiju struju. Strujni gubici nisu proporcionalni zasenenom delu slike. Ukoliko
je broj delija u senci vedi od neke kritine vrednosti, I(U) kriva pada ispod radnog napona niza,
usled ega struja pada na nulu, tako da je krajnja posledica gubitak snage. Ovo je prikazano na
slici 2.5.4 .

Slika 2.5.4 Efekat senke na delu PV niza. Degradacija snage je mala sve dok broj delova
u senci ne predje zadatu graninu vrednost.
Najedi metod za eliminisanje gubitaka koji se javljaju usled senke je podela kola na
nekoliko segmenata pomodu dioda za premodenje, to je prikazano na slici 2.5.5. Diode koje
se nalaze na segmentu koji se nalazi u senci premoduje samo taj niz. Usled ovog javljaju se
proporcionalni gubici napona i struje segmenta, bez gubitaka snage itavog niza. Razvojem
elektronike omogudena je konstrukcija DC-DC i DC-AC pretvaraa koji rade u velikom opsegu
ulaznog napona, tako da se u svakom trenutku koristi maksimalna raspoloiva izlazna snaga PV
sistema.

17


Slika 2.5.5 Diode za premoenje.
4) Temperaturni efekat. Sa povedanjem temperature, struja kratkog spoja delije se
povedava, dok se napon otvorenog kola smanjuje. U tabeli 2.5.2 date su procentualne
vrednosti promena struje, napona i snage za monokristalni i amorfni silicijum.
Vrsta delije Struja [%] Napon [%] Snaga [%]
Monokristalni silicijum 0,065 -0.50 -0,45
Amorfni silicijum 0,o15 - 0,020 -(0,20 - 0,30) -(0,15 - 0,25)

Tabela 2.5.2 Promena struje, napona i snage sa porastom temperature.

Slika 2.5.6 Promena I(U) karakteristike usled promene temperature.

18

Na slici 2.5.6 je prikazana promena I(U) karakteristike usled promene temperature. Poto
je povedanje struje mnogo manje u odnosu na smanjenje napona, ukupan efekat je smanjenje
snage na visokim radnim temperaturama, to je prikazano na slici 2.5.7. Slika nam pokazuje da
je maksimalna snaga dostupna pri niim temperaturama veda od snage koja je dostupna na
viim temperaturama. Znai, nie temperature su bolje za PV deliju poto se u tom sluaju
proizvodi vie snage. Ipak, dve P
max
take ne odnose se na isti napon. Kako bi dobili
maksimalnu snagu pri bilo kojoj temperaturi, PV sistem mora biti dizajniran tako da se izlazni
napon modula moe povedati na V
2
kako bi se dobila snaga P
max2
na niim temperaturama i da
se u svakom trenutku moe smanjiti na V
1
za snagu P
max1
pri viim temperaturama.

Slika 2.5.7 Efekat temperature na PV elije.

2.6 Uskladjivanje elektrinog opteredenja
Radna taka bilo kog sistema predstavlja presek funkcije napajanja i funkcije opteredenja.
Ukoliko PV izvor, koji ima I(U) i P(U) karakteristike kao na slici 2.6.1 pod a) i b), napaja otporno
opteredenje R
1
, njegova radna taka de biti taka a
1
. Ako se otpornost poveda na R
2
pa na R
3
,
radna taka se pomera na a
2
i na a
3
, respektivno. U ovom primeru maksimalna snaga iz modula
se dobija kada je otpornost opteredenja jednaka R
2
. Ovakvo uskladjivanje opteredenja sa
izvorom energije je uvek potrebno ukoliko elimo da iskoristimo maksimalnu snagu PV
modula. Rad sa konstantnim opteredenjem prikazan je na slici 2.6.1 pod c) i d). Kriva
konstantnog opteredenja ima dve take preseka sa krivom izvora, koje su oznaene kao b
1
i b
2
.
Jedino je radna taka b
2
stabilna, poto de bilo koji poremedaj sistema stvarati rad koji de
vratiti radnu taku u taku b
2
. Potreban uslov za elektrinu radnu stabilnost solarnog niza je:
|

19


Slika 2.6.1 Radna stabilnost i uskladjivanje elektrinog optereenja sa otpornim i
konstantnim optereenjem.
Neka opteredenja, kao to su grejai, imaju konstantnu otpornost, pri emu njihova snaga
zavisi od kvadrata napona. Sa druge strane, neka opteredenja, kao to su indukcioni motori,
ponaaju se kao konstantna opteredenja, pri emu im je za vedu struju potreban nii napon.
Kod vedine velikih sistema sa meovitim opteredenjem, snaga varira priblino linearno sa
naponom.
2.7 Tipovi fotonaponskih delija
Fotonaponske delije mogu biti izradjene od razliitih vrsta poluprovodnih materijala, koji
mogu biti sloeni u razliite strukture sa ciljem postizanja to bolje efikasnosti pretvaranja
solarne u elektrinu energiju. Za izradu fotonaponskih delija koriste se slededi poluprovodni
materijali i tehnologije:
- Silicijum (Si) ukljuujudi monokristalni silicijum (c-Si), polikristalni silicijum (p-Si) i
amorfni silicijum (a-Si).
- Polikristalni tankoslojni materijali (polikristalni tanki film) ukljuujudi CIS spoj
poluprovodnih materijala (Bakar-Indij-Diselenid), CdTe (Kadmij- Telurid) i tankoslojni
silicijum (vedinom amorfni silicijum).
- Monokristalni tankoslojni materijali (monokristalni tanki film) vedinom izvedeni od
Galijum-Arsenida (Ga-As).
- Multijunction strukture materijala kombinacije raznih poluprovodnih materijala.

20

2.7.1 PV delije izradjene od monokristalnog silicijuma (c-Si). PV delije izradjene od
monokristalnog silicijuma imaju tzv. homojunction strukturu, to znai da se sastoje od istog
materijala koji je modifikovan tako da je na jednoj stani delije p-sloj, a na drugoj n-sloj
silicijumskog poluprovodnika. Unutar delije, p-n spoj je lociran tako da se maksimum sunevog
zraenja apsorbuje blizu spoja. Povrina takvih delija zavisi od preseka monokristala od kog se
proizvode. Prenik delije iznosi od 5 cm do 10 cm a debljina im je od 200 m do 300 m.
Napon takvih delija je od 0,55 V do 0,70 V. Teorijska efikasnost im je oko 22 %, dok je stvarna
efikasnost oko 15 %. Jedina mana delija izradjenih od monokristalnog silicijuma je visoka
proizvodna cena zbog komplikovanog procesa proizvodnje.
2.7.2 PV delije izradjene od polikristalnog silicijuma (p-Si). Kao i monokristalne
silicijumske delije i PV delije izradjene od polikristalnog silicijuma imaju tzv. homojunction
strukturu. Suprotno monokristalnom silicijumu, polikristalni silicijum sainjen je od vie malih
kristala, zbog ega dolazi do pojave granica u njegovoj strukturi. Granice spreavaju tok
elektrona, pa se povedava njihovo rekombinovanje sa upljinama to rezultira smanjenjem
izlazne snage takvih delija. Proces proizvodnje delija od polikristalnog silicijuma je znatno
jeftiniji od procesa proizvodnje monokristalnih delija ali zato imaju manju efikasnost.
2.7.3 PV delije izradjene od amorfnog silicijuma (a-Si). Atomi unutar amorfnih materijala
nisu sloeni ni u kakvu posebnu strukturu, odnosno ne formiraju kristalnu strukturu. Takodje,
amorfni materijali sadre veliki broj strukturnih defekta i lou povezanost atoma. Zbog
navedenog razloga elektroni de se rekombinovati sa upljinama umesto da udju u strujni
krug. Bududi da defekti limitiraju tok elektrine struje, ovakvi materijali su inae neprihvatljivi u
elektronskim uredjajima. Defekti se mogu delimino ukloniti ako se u amorfni silicijum ugradi
mala koliina vodonika. Posledica takvog tretiranja amorfnog silicijuma je kombinovanje atoma
vodonika sa atomima amorfnog silicijuma koji nemaju suseda (nisu vezani) tako da elektroni
mogu nesmetano putovati kroz materijal. Jo 1974. godine istraivai su otkrili da je amorfni
silicijum upotrebljiv u PV tehnologiji ukoliko se kontroliu uslovi polaganja materijala i paljivo
modifikuje njegov sastav. Danas se amorfni silicijum koristi u uredjajima koji koriste sunevu
energiju kao izvor napajanja i imaju male energetske zahteve (kalkulatori, runi satovi i sl.).
Amorfni silicijum upija sunevo zraenje 40 puta efikasnije naspram monokristalnog silicijuma,
tako da sloj debljine 1 m moe upiti oko 90% energije sunevog zraenja. Upravo to svojstvo
amorfnog silicijuma bi moglo sniziti cenu PV tehnologije. Ostale prednosti amorfnog silicijuma
takodje su ekonomskog karaktera. Mogude ga je proizvesti na niskim temperaturama i moe
biti poloen na jeftine podloge (plastika, staklo, metal i sl.) to ga ini idealnim za integrisanje
PV tehnologije u sastavni deo objekta (kao krovni pokriva ili fasada).

21

2.7.4 Polikristalne tankoslojne PV delije. Termin tankoslojni, tanije tanki film odnosi
se na tehnologiju polaganja filma (sloja), poto se tankoslojne PV delije polau u izuzetno
tankim, uzastopnim slojevima atoma, molekula ili jona. PV delije izradjene tehnologijom
tankog filma imaju puno prednosti naspram delija izradjenih klasinim metodama, kao na
primer:
- Pri izradi tankoslojnih delija koristi se manje materijala poto debljina takvih delija
varira od 1 m do 10 m, dok su klasine Si delije debljine od 100 m do 300 m.
- Tankoslojne delije prizvode se automatizovanim, besprekidnim procesima i mogu se
polagati na jeftine podloge (staklo, nerdjajudi elik, plastika i sl.) a zbog fleksibilnosti
proizvodne tehnologije, delija standardnih dimenzija 125 mm x 125 mm moe se
prizvesti istom aparaturom kao i jedna velika delija dimenzije 75 cm x 150 cm.
- Delijama izradjenim tehnologijom tankog filma nije potrebna metalna mrea za gornji
kontakt (kao kod c-Si delija), ved koriste tanki sloj transparentnog vodonik oksida.
- Slojevi tankog filma polau se na odabranu podlogu, ukljuujudi antireflektujudi sloj i
transparentni sloj vodonik oksida, ime se skraduje proces proizvodnje.
Teorijska efikasnost ovih delija je oko 15% a stvarna efikasnost je puno manja.
2.7.5 Monokristalne tankoslojne PV delije. Monokristalne tankoslojne PV delije vedinom
su izradjene od Galijum-Arsenida. Osim to se koristi u PV tehnologiji, Galijum-Arsenid se
koristi kod LED dioda, lasera i ostalih elektronskih uredjaja koji koriste svetlost. Delije sainjene
od Galijum-Arsenida uglavnom imaju tzv. multijunction strukturu koja se esto naziva i
kaskadnom strukturom.
2.7.6 Multijunction strukture delija. Multijunction strukturom PV delije postie se visoka
efikasnost pretvaranja bududi da se obuhvata vedi deo solarnog spektra. U tipinoj
multijunctuon strukturi, delije sa razliitim energetskim procepima su naslagane jedna iznad
druge na takav nain da suneva svetlost prvo pada na materijal sa najvedim energetskim
procepom. Fotoni koji nisu apsorbovani u prvoj deliji se prenose na drugu deliju koja upija
visoko-energetski deo preostalog sunevog zraenja a ostaje transparentna za nisko-
energetske fotone. Ovakav selektivan proces se nastavlja do zadnje delije koja ima najmanji
energetski procep.
Ovo su dosta istraeni materijali i metode eksploatacije PV efekta, ali eksperimentie se i
sa novim materijalima organskog porekla kao i nanotehnologijom.


22

2.8 Poredjenje elektrinih karakteristika PV delija na bazi silicijuma
Posmatrademo etiri razliite fotonaponske delije:
TIP PV ELIJE ANTIREFLEKTUJUI SLOJ
POVRINA ELIJE
[cm]
Monokristalni silicijum NE 65
Monokristalni silicijum DA 52
Polikristalni silicijum NE 156
Amorfni silicijum NE 146

Merenja su vrena pri intenzitetu svetlosnog zraenja od E=50.000 lx (73,21 W/m
2
)
dobijenog od halogene lampe, i pri intenzitetu svetlosnog zraenja od E=130.000 lx (190.33
W/m
2
) dobijenog od prirodnog, tj. sunevog zraenja. Kao opteredenje je upotrebljen
promenljivi otpornik vrednosti od 0,5 do 1000 . Pomodu dobijenih rezultata nacrtane su
odgovarajude I(U) i P(U) krive za sve etiri delije. Krive su prikazane na slici 2.8.1.

Slika 2.8.1 I(U) i P(U) krive za sve etiri testirane PV elije.

23

Deo slike 2.8.1 pod a) odnosi se na fotonaponsku deliju od monokristalnog silicijuma bez
antireflektujudeg sloja, pod b) je karakteristika monokristalne delije sa antireflektujudim
slojem, pod c) je karakteristika polikristalne delije i pod d) je karakteristika amorfne delije.
Crnom bojom su iscrtane I(U) i P(U) karakteristike kada je intenzitet svetlosnog zraenja
E=130.000 lx i zelenom takom je oznaena maksimalna snaga. Plavom bojom su iscrtane
I(U) i P(U) karakteristike kada je E= 50.000 lx a crvenom takom je oznaena odgovarajuda
maksimalna snaga. Na prvi pogled primedujemo da se elektrina karakteristika delije od
amorfnog silicijuma znaajno razlikuje od preostale tri. Tu razliku primedujemo i kad je u
pitanju efikasnost delija, maksimalna snaga kao i faktor popunjenosti (fill factor). Efikasnost
delije raunamo po obrascu:
U
mpp
I
mpp
/ES)100% , gde je: U
mpp
- napon elije kada je izlazna snaga maksimalna [V],
I
mpp
- struja elije kada je izlazna snaga maksimalna [A],
E - intenzitet svetlosnog zraenja [W/m
2
],
S - povrina solarne elije [m
2
].
Faktor popunjenosti I(U) karakteristike fotonaponske delije raunamo po obrascu:
F=U
mpp
I
mpp
/U
oc
I
sc
, gde je: U
oc
- napon otvorenih krajeva [V],
I
sc
- struja kratkog spoja [A].
U tabeli 2.8.1 date su efikasnost, maksimalna snaga i faktor popunjenosti za sve etiri
delije i za oba intenziteta svetlosnog zraenja.
PV delija
Int. zraenja
[lx]
Efikasnost
[%]
Maks. snaga
[W/m]
Faktor
popunjenosti
Monokristalni silicijum 130.000 8 15,32 0,86
bez antiref. sloja 50.000 18 13,57 0,80
Monokristalni silicijum 130.000 9 17,90 0,84
sa antiref. slojem 50.000 22 16,74 0,83
Polikristalni silicijum 130.000 3 6,29 0,89
bez antiref. sloja 50.000 9 5,84 0,87
Amorfni silicijum 130.000 14,5 14,12 0,66
bez antiref. sloja 50.000 8 10,68 0,63

Tabela 2.8.1 Efikasnost, maksimalna snaga i faktor popunjenosti PV elija.

24

U tabeli primedujemo da sa povedavanjem intenziteta svetlosnog zraenja efikasnost delija
opada. Ovo jedino ne vai za deliju napravljenu od amorfnog silicijuma kod koje se efikasnost
povedava sa porastom svetlosnog zraenja. Efikasnost se krede u granicama od 3 do 22%.
Takodje primedujemo da se kod svih delija maksimalna izlazna snaga povedava sa porastom
zraenja i da maksimalnu izlaznu snagu daje PV delija od monokristalnog silicijuma sa
antireflektujudim slojem. to se tie faktora popunjenosti, on se za prve tri delije krede od 0,80
do 0,89 dok je za deliju od amorfnog silicijuma od 0,63 do 0,66.
2.9 Akumulacija
Mogudnosti akumulacije energije kod fotonaponskih sistema su veoma ograniene. Kod
malih sistema akumulacija se obavlja posredstvom punjivih baterija, iz kojih se crpi energija
kada PV sistem ne generie elektrinu energiju. Kod vedih sistema ovakav vid akumulacije bi
bio ekonomski neisplativ. Da bi se umanjila negativna osobina PV sistema, da ne generiu
elektrinu energiju kada nema sunevog zraenja dovoljnog intenziteta, ovakvi sistemi se
kombinuju sa nekim drugim izvorima. Veoma esto izbor pada na vetrogeneratore.














25

3. ENERGIJA VETRA

3.1 Uvod
Vetar je horizontalno strujane vazdunih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno
prostorne razlike u vazdunom pritisku. Vetar je posledica sunevog zraenja, tj. predstavlja
transformisani oblik suneve energije. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od Sunca pretvara
se u energiju vetra. Energija vetra se u davnini koristila za plovidbu amcima i brodovima. Prve
vetrenjae, koje su se koristile za mlevenje ita, pojavile su se oko 700 godina pre nove ere u
sadanjem Avganistanu. U Severnoj Americi je u XIX veku bilo izgradjeno na hiljade vetrenjaa
koje su se koristile za pumpanje vode na farmama i plantaama. Poetkom XX veka su
postavljane i prve vetrenjae za proizvodnju elektrine energije, ali su one prestale sa radom
30-ih godina zbog intenzivnog irenja elektrodistributivnog sistema. Tokom naftne krize,
poetkom 1970-ih, ponovo poinje ozbiljnije koridenje energije vetra za proizvodnju
elektrine energije, a pravi rast je doao u 80-im sa novim tehnolokim dostignudima.


Slika 3.1.1 Farma vetrogeneratora.


26

Perspektiva vetrogeneratora je vrlo optimistina jer vetar predstavlja neiscrpan ekoloki
izvor energije iji globalni potencijal viestruko nadmauje svetske potrebe za elektrinom
energijom. Vetroenergetika predstavlja oblast energetike sa najvedim trendom razvoja u
poslednjoj deceniji, sa godinjim trendom porasta instaliranih kapaciteta od preko 35%. Na
slici 3.1.2 je prikazan porast instaliranih kapaciteta vetroelektrana od 1997. Do 2010. godine,
kao i rasporedjenost po kontinentima za 2005. godinu.

Slika 3.1.2 Godinji porast instalisanih snaga vetroelektrana u svetu.
Podruja Zemlje gde duvaju planetarni vetrovi su najisplativiji za eksploataciju energije
vetra. Puina se istie kao najbolja pozicija, ali cene instalacije i transport energije koe takvu
eksploataciju. Ipak, nije se odustalo od ove ideje. Probna plutajuda turbina (113 km od obale,
Italija 2008. ) je radila godinu dana i prikuplaju se operativni podaci. Prvi plutajudi
vetrogenerator vede snage (2,3 MW) postavljen je u Severnom moru u septembru 2009. god.
Vetrogeneratori se zbog manjih trokova instalacije i manjih gubitaka u transportu energije,
postavljaju u priobalnim delovina i na kopnu iako je snaga vazdunih strujanja znatno manja.
Trenutno se najede koriste vetrogeneratori snage od 1,5 MW do 3 MW mada se prave
vetrogeneratori snage i do 5 MW. Kod vetrogeneratora vede snage potrebna je znaajna
poetna energija vetra, zbog robusnosti sistema. Kinezi razvijaju Maglev vetrogenerator koji
koristi magnetnu levitaciju, tj. magnetne leajeve da bi trenje sveli skoro na nulu. To im prua
mogudnost da prave vetrogeneratore koji bi radili i sa malim brzinama vetra, ved od 1,5 m/s. U
institutu Guangdou tvrde da bi jedna ogromna turbina snage 1GW proizvodila istu energiju
za manje od jednog centa po kWh, a zauzimala bi prostor standardne elektrane.

27


Slika 3.1.3 Maglev vetrogenerator.
U Kini postoje velika prostranstva, sa znaajnim brojem domadinstva, do kojih nije dola
elektrodistributivna mrea, pa reenje problema snabdevanja elektrinom energijom vide u
postavljanju velikog broja Maglev vetrogeneratora manje snage u kombinaciji sa PV delijama.
3.2 Snaga vetra
Vetrogeneratori koriste kinetiku energiju vetra, koju pomodu turbina na vetar pretvaraju
u mehaniku energiju, a nju preko elektrogeneratora u elektrinu energiju. Elise rotora
vetrogeneratora se okredu zbog strujanja vazdune mase. Koliina energije koju vetar prenosi
na rotor direktno zavisi od gustine vazduha, povrine elisa i brzine vetra. Kinetika energija tela
u pokretu proporcionalna je njegovoj masi, tako da kinetika energija vetra zavisi od gustine
vazduha. Na normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi od 15
o
C gustina vazduha iznosi
1,225 kg/m
3
, ali sa povedanjem vlanosti vazduha opada njegova gustina. to je vazduh gudi
to se dobija vie energije na vetroturbini, zato de vetrogenerator pri istoj brzini vetra proizvesti
vie elektrine energije tokom zime nego tokom leta. Na vedim nadmorskim visinama (planine)
pritisak je nii, pa je gustina vazduha manja, to takodje treba imati u vidu.
Najbitniji faktor je ipak brzina vetra. Promene intenziteta vetra sa visinom posebno su
izraene do visina od 100 m. Tako na primer, brzina vetra na visini od 100 m je za 1,5 do 2,5
puta veda od brzine vetra na visini od 10 m. Kako je energija vetra srazmerna tredem stepenu
brzine, u pojedinim situacijama je mogude da energetski potencijal vetra na visini od 100 m
bude 15 puta vedi od onog na 10 m visine. U proseku je raspoloiva energija na 100 m visine za
oko 3 do 4 puta veda od energetskog potencijala na 10 m iznad tla.

28

Gustina snage vetra se rauna po obrascu:
WPD=(v
3
)/2 gde je: WPD - gustina snage vetra [W/m
2
],
- gustina vazduha [1.225 kg/m
3
],
v - brzina vetra na ulazu u turbinu [s].
Poto je razvijena snaga vetrogeneratora proporcionalna tredem stepenu brzine vetra,
logino je da prosena brzina vetra, a samim tim i prosena snaga vetra na godinjem nivou
ima kljunu ulogu pri izboru lokacije postavljanja vetrogeneratora. Na slici 3.2.1 je prikazana
prosena snaga vetra na teritoriji Srbije na visini od 100 metara, i to: godinja, u januaru i u
julu.

Slika 3.2.1 Mapa prosene snage vetra na teritoriji Srbije na visini od 100 metara.
Maksimalna snaga koja se moe dobiti pomodu vetroturbine rauna se pomodu Betzovog
zakona, prema kojem se samo deo raspoloive energije vetra (59,3%) moe iskoristiti zato to
vetar mora da nastavi da duva u svom smeru kako bi ostavio slobodan prostor za vazduh koji
dolazi. Zato se celokupna kinetika energija vetra ne moe isporuiti na vetroturbinu, ved samo
jedan njen deo, to je prikazano na slici 3.2.2 .


29


Slika 3.2.2 Zavisnost specifine snage od brzine vetra.

Dijapazon brzina vetra u kojem vetroturbina generie elektrinu enetgiju je tipino od
3 m/s do 25 m/s, a nominalnu snagu postie pri brzinama vetra od 12 m/s do 15 m/s. Za brzine
vetra iznad 25 m/s vetrogenerator se iz mehanikih razloga zaustavlja. Poto se ove brzine
(preko 25 m/s) retko javljaju, nije se mnogo eksperimentisalo sa generatorima koji bi aktivno
radili i u ovim uslovima. Teorijski stepen iskoridenja vetroturbine je 59%, a praktino rade sa
iskoridenjem od 35% do 45%. Interesantno je da slian stepen iskoridenja imaju i parne
turbine u termoelektranama i nuklearnim elektranama (tipino 30% do 40%), dok hidrauline
turbine u hidroelektranama imaju najvii stepen iskoridenja i krede se od 80% do 95%.
3.3 Kriva snage
Veoma vana tehnika karakteristika svake vetroturbine je kriva snage. Ova karakteristika
nam pokazuje zavisnost ostvarene snage vetroturbine od brzine vetra. U tabeli 3.3.1 date su
vrednosti ostvarene snage vetroturbine Nordex 100 nominalne snage 2,5 MW za brzine vetra
od 4 m/s do 20 m/s, kao i odgovarajudi koeficijent potiska c
t
. Za brzine vetra ispod 4 m/s ne
generie se nikakva snaga, dok se za brzine vede od 20 m/s vetroturbina iskljuuje iz
bezbednosnih razloga. Koeficijent potiska je vaan jer on definie horizontalnu silu koja deluje
na vetroturbinu.


30

Brzina vetra
v[m/s]
Snaga
P[kW]
Koeficijent
potiska c
t
4.00 50 0.4200
5.00 211 0.4900
6.00 429 0.4910
7.00 726 0.4900
8.00 1111 0.4900
9.00 1583 0.4840
10.00 2023 0.4720
11.00 2306 0.4210
12.00 2458 0.3240
13.00 2500 0.2550
14.00 2500 0.2040
15.00 2500 0.1060
16.00 2500 0.1370
17.00 2500 0.1140
18.00 2500 0.0960
19.00 2500 0.0820
20.00 2500 0.0700

Tabela 3.3.1 Ostvarena snaga i koeficijent potiska za VT Nordex 100.
Na slici 3.3.1 prikazan je dijagram snage i koeficijenta potiska u funkciji brzine vetra. Kriva
snage je prikazana crvenom bojom i analitiki se ova zavisnost daje uprodeno, tako to se
usponski deo aproksimira pravom linijom.


Slika 3.3.1 Kriva snage i dijagram c
t
za VT Nordex 100.

31

Brzina vetra je izrazito dinamika veliina pa se merenja najede vre na svakih 10 min.
Promene intenziteta vetra su znaajne u toku dana, ali takodje zavise i od godinjeg doba. Da
bi se dobila pouzdana slika o intenzitetu vetra na nekoj lokaciji, potrebno je vriti merenja u
toku cele godine ili due. Standardna meteroloka merenja se obavljaju na visini od 10 m, dok
se za potrebe postavljanja vetroturbina merenja vre na visini od 50 m. Ako ved postoje podaci
za brzinu vetra na visini od 10 m, za datu lokaciju, oni se mogu iskoristiti za pouzdanu procenu
brzine vetra na vedim visinama. U ove svrhe se najede koristi WAsP softver. Na slici 3.3.2
prikazana je promena brzine vetra u Banatu u toku 24 asa merena 24.04.2011. god. Merenja
su vrena na svakih 10 minuta. Na apscisi su naneti sati od 0 do 24, a na ordinati
desetominutna srednja brzina vetra u m/s.


Slika 3.3.2 Promene brzine vetra u Banatu u toku 24 asa
dana 24.04.2011. god.

U tabeli 3.3.2 date su satne vrednosti merenih veliina. U prvoj koloni je vreme merenja, u
koloni 2 je srednja brzina u toku merenog sata, u koloni 3 je standardna devijacija, u kolonama
4 i 5 su maksimalne i minimalne brzine vetra u toku posmatranog sata i u koloni 6 je ostvarena
prosena snaga aproksimativno izraunata na osnovu brzine vetra i tabele 3.3.1.




32

Vreme
[h]
v
[m/s]

v
max
v
min
P
[kW]
00 - 01 9.4 1.1 13.3 6.0 1759
01 - 02 10.7 1.3 15.5 6.8 2221
02 - 03 9.9 1.1 13.6 6.4 1979
03 - 04 9.8 1.1 13.3 6.8 1935
04 - 05 9.5 1.1 12.9 6.0 1803
05 - 06 10.6 1.1 14.8 6.8 2193
06 - 07 11.7 1.4 16.0 7.9 2412
07 - 08 12.7 1.6 17.8 7.2 2487
08 - 09 14.4 2.0 20.9 8.7 2500
09 - 10 13.3 1.5 19.7 8.3 2500
10 - 11 13.5 1.4 17.8 9.1 2500
11 - 12 12 1.4 16.3 7.5 2458
12 - 13 11.4 1.3 14.8 6.4 2367
13 - 14 11.2 1.2 15.2 7.2 2336
14 - 15 10.7 1.3 15.5 6.0 2221
15 - 16 10.4 1.2 14.1 6.0 2136
16 - 17 9.5 1.2 13.3 6.0 1803
17 - 18 8.5 1.1 12.5 5.3 1347
18 - 19 9.8 1.3 15.5 5.3 1935
19 - 20 10.4 1.3 15.5 6.4 2136
20 - 21 9.9 1.3 14.4 6.4 1979
21 - 22 10.4 1.3 14.8 6.4 2136
22 - 23 9.4 1.2 14.1 6.0 1759
23 - 00 10.6 1.3 15.5 7.2 2193

Tabela 3.3.2 Podaci o dnevnoj promeni vetra u Banatu i ostvarenoj snazi
Na VT Nordex 100, dana 24.04.2011. god.
3.4 Regulacija snage vetroturbina
Pri brzinama vedim od nominalne brzine javlja se potreba za regulacijom snage
vetroturbine kako ne bi dolo do otedenja generatora. Osnovna regulacija se vri na 3 naina:
1) Konstrukcijom lopatica,
2) Zakretanjem lopatica,
3) Konstrukcijom i zakretanjem lopatica.
1) Regulacija konstrukcijom lopatica predstavlja pasivan sistem regulacije snage, poto
nema pokretnih delova. Lopatice se konstruiu tako da automatski smanjuju svoju efikasnost
pri jakim vetrovima. Aerodinamiki dizajn lopatica je takav da to se vie ide ka vrhu one su
vie uvrnute na jednu stranu, da bi se sila uzgona smanjila sa povedanjem brzine lopatica.

33

2) Regulacija snage zakretanjem lopatica se koristi kod vetrogeneretora vede snage.
Lopatice vetrogeneratora zakredu se pomodu hidraulinog servomotora. Komandni signal za
zakretanje lopatica daje sistem za nadgledanje i pradenje rada vetrogeneratora kada snaga ima
tendenciju da premai nominalnu vrednost. Hidraulini sistem polako rotira lopatice oko svojih
osa za nekoliko stepeni sa ciljem da smanji ili poveda njihovu efikasnost u iskoridenju snage
vetra. Pri jakim vetrovima cilj je da se smanji napadni ugao na lopaticu.
3) Regulacija snage vetrogeneratora zakretanjem i konstrukcijom lopatica predstavlja
kombinaciju predhodna dva naina regulacije. Ovaj nain regulacije koristi veoma veliki
vetrogeneratori, snage preko 1 MW.
3.5 Dizajn vetroturbina
Pretvaranje kinetike energije vetra u mehaniku energiju obrtnog kretanja vri se
pomodu vertoturbine koja moe imati razliite konstrustrukcije. Neki primeri konstrukcijskih
reenja su prikazani na slici 3.5.1.

PAC vetroturbina Neujna vetroturbina

Spiralna vetroturbina MAG vetroturbina
Slika 3.5.1 Primeri konstrukcijskih reenja vetrogeneratora.

34

Postoje dva osnovna reenja dizajna vetrogeneratora: sa vertikalnom osom i sa
horizontalnom osom. Horizontalne turbine su vie zastupljene (procene govore da su
zastupljene u 95% sluajeva), iako one moraju da imaju i sistem za zakretanje osovine u
horizontalnoj ravni za pradenje promene smera vetra. Vetrogeneratori sa horizontalnom osom
vedih snaga moraju imati veliki raspon krakova rotora to zahteva vii nosedi stub. Pri velikim
brzinama vetra rotor se mora zatititi od opasnih mehanikih naprezanja tako to se,
posredstvom pogodnog mehanizma, automatski dovodi u stanje proklizavanja ili se zakoi, im
njegova brzina obrtanja predje graninu vrednost. Nedostatak vetrogeneratora sa
horizontalnom osom je u tome to su izloene vedim mehanikim naprezanjima (savijanju,
vibracijama, centrifugalnim silama itd.), u odnosu na generatore sa vertikalnom osom. Tipini
izgled vetrogeneratora sa horizontalnom osovinom je prikazan na slici 3.5.2.

Slika 3.5.2 Tipini VTG sa horizontalnom osovinom.
Vetrogeneratori mogu imati razliiti broj lopatica, ali se za vede snage najede koriste
turbine sa tri lopatice. Prenik vetroturbine zavisi od snage i krede se od 1 m za snagu od 0,5
kW do 120 m za snagu od 5 MW. Na pogodnim lokacijama se grupiu vie vetrogeneratora koji
ine vetroelektranu. Vetroelektrana moe imati i nekoliko stotina vetrogeneratora i snagu
preko 300 MW. Grade se na kopnu ali i u priobalnom pojasu plitkih mora gde duvaju jaki i
stabilni vetrovi. Prednosti povezivanja vetrogeneratora u celinu su nia cena koridenja date
lokacije, jednostavnija konekcija na elektroenergetski sistem i centralizovan pristup upravljanju
i odravanju. Problem koji nastaje u vezi sa grupisanjem vetrogeneratora je vezan za njihovo
optimalno razmetanje kako bi iskoridenje date lokacije bilo maksimalano. Poznato je da
vetrogenerator utie na strujanje vazduha i ispred i iza lopatica. Potencijalno razmetanje vie
jedinica u okviru vetroelektrane je prikazana na slici 3.5.3.

35


Slika 3.5.3 Optimalno rastojanje vetrogeneratora u okviru vetroelektrane.
Na slici 3.5.4 prikazani su delovi jednog tipinog vetroagregata.


Slika 3.5.4 Konstrukcija vetroagregata.
3.6 Nedostaci
Osnovni nedostatak vetrogeneratora je njihova uslovljenost vetrom pa se njihova
prizvodnja elektrine energije ne moe predvideti. Intenzivno se radi na ublaavanju ovog
nedostataka. Jedno od reenja je kobinacija sa solarnim elektranama. Drugo reenje je da se
vetroelektrane kombinuju sa drugim elektranama kod kojih je mogude vriti akumulaciju
energije, na primer hidroelektrana kod koje bi se akumulacija energije vrila pumpanjem vode
na vedu visinu. Jedno od reenja je i vriti kompresiju vazduha i njegovo skladitenje u
nadzemnim ili podzemnim skladitima koji bi se koristio za pokretanje generatora kada nema
vetra ili kada je nedovoljne jaine. U paniji i Americi su problem konstantnosti vetra reili
izgradnjom fabrike vetakog vetra koja radi na principu zagrevanja vazduha pomodu
toplotnih sunevih prijemnika. Ni jedno od ovih reenja nije ba ekonomino jer trokovi

36

izgradnje elektrana drugih tipova uz elektranu na vetar ili trokovi skladitenja energije mogu
biti vedi od trokova izgradnje same vetroelektrane.
Problemi koji se jo javljaju u vezi sa radom vetroelektrana su: buka koja nastaje pri
prolasku krila kroz zavetrinu stuba i buka koju prave lopatice pri kretanju kroz vazduh,
ometanje elektromagnetnih talasa, mehanike vibracije, zauzimanje zemljita itd. Kod velikih
vetrogeneratora, iako rotiraju veoma sporo, javljaju se flikeri suneve svetlosti to moe biti
veoma uznemirujude za ljude koji ive u blizini. Nova tehnoloka reenja na polju
vetroenergetike iz dana u dan znatno smanjuju probleme vezane za eksploataciju
vetroelektrana.


















37

4. ENERGIJA MORA I OKEANA

4.1 Uvod
Ogromna koliina vodene mase koja se nalazi u morima i okeanima nosi sa sobom i
ogromnu koliinu energije u razliitim oblicima. Veliki je izazov pronalaenje odgovarajudeg
naina za transformaciju te energije u nama pogodan oblik. Pogodnost je i to postoji velika
koncentracija ljudske populacije u blizini mora i okeana, pa su trokovi transporta energije koja
bi se proizvodila u blizini obala i gubici koji se javljaju u transportu, minimalni. Elektrinu
energiju moemo dobiti koridenjem energije talasa, morskih struja, plime i oseke, saliniteta i
temperaturnog gradijenta morske vode. Kretanje vode u okeanima, zbog ogromne mase,
sadri ogromnu koliinu energije. Kretanje vode se javlja u obliku povrinskih talasa, plimskih
talasa i u obliku morskih struja. Za dobijanje elektrine energije se krenulo od koridenja
potencijalne energije plime i oseke, dok su sve ostale tehnologije novijeg datuma.
4.2 Energija plime i oseke.
Postoje tri osnovna pristupa za koridenje energije plime i oseke.
4.2.1 Akumulacioni bazeni
Plimske brane su veoma sline klasinim branama na rekama. Osnovna razlika je u tome
to plimske brane moraju da omogude protok vode u oba smera. Postavljaju se na pogodnim
lokacijama gde je relativno lako pregraditi zaliv sa velikom akumulacijom i gde postoji velika
razlika u povrinskim nivoima vode za vreme plime i oseke. Ta razlika moe biti i do 17 m.
Osnovni problem ovakvih sistema su velika investiciona ulaganja kao i veliki uticaj na
okruenje. Paljivim izborom lokacije kao i koridenjem odgovarajude tehnologije taj uticaj se
moe dosta korigovati. Postoje vie razliitih modela plimskih brana.
Osnovni model plimske brane funkcionie tako to se zaliv puni u toku plime i u tom se
periodu ne generie elektrina energija. Kada plima dostigne svoj maksimum, vrata se
zatvaraju. U ovom periodu se moe vriti i dopumpavanje vode u zaliv kako bi se nivo vode jo
vie podigao. Koliina utroene energije u toku pumpanja vode je manja od koliine energije
koja se kasnije dobija u toku proizvodnje. (Kako je to mogude? Neka je razlika u nivou mora za
vreme plime i oseke 10 m. Vodu pumpamo kada je mala razlika u nivou vode sa jedne i druge
strane brane i neka uspemo, recimo, da dopumpamo jo 2 m visinske razlike. U vreme oseke
razlika u nivou vode de biti 12 m a ne 10 m. Zato de generisana energija, dok nivo vode pada sa

38

12 m na 10 m, biti veda od utroene energije za dopumpavanje). Za vreme punjenja zaliva,
turbinska vrata, koja omogudavaju protok vode kroz turbine, su zatvorena. Za vreme oseke,
kada se javi dovoljna razlika u nivou mora i vode u zalivu, turbinska vrata se otvaraju i pristupa
se generisanju elektrine energije. Sa pojavom nove plime, zaliv se ponovo puni i ciklus se
ponavlja.
Drugi model je konstrukcijski slian. Osnovna razlika je to se zaliv puni preko turbina pa
se i tada generie elektrina energija. Ovo je generalno neefikasniji princip od predhodno
opisanog, jer se bazen-zaliv sporije puni tokom plimskog ciklusa i dostie se nii nivo vode u
zalivu. Samim tim, generie se i manje elektrine energije tokom pranjene bazena za vreme
oseke. Prednost mu je to se elektrina energija generie tokom i plime i oseke, pa je isporuka
energije kontinualnija. Naravno, postoje kradi prekidi kada tok vode menja smer dok se ne
postigne dovoljna razlika u nivoima za efikasan rad turbina. Da bi se povedala efikasnost,
postoji mogudnost i dopumpavanja vode koridenjem energije generisane tokom plimskog
ciklusa.
Postoji model i sa dva bazena. Kod ovog modela, jedan se puni tokom plime a drugi se
prazni tokom oseke. Turbine se nalaze u sklopu brane izmedju bazena i energija se generie
proputanjem vode iz punog bazena u prazni. Osnovna prednost ovakvog modela je to je
vreme generisanja elektrine energije sasvim proizvoljno i nezavisno od ciklusa plime i oseke.
Elektrina energija se moe generisati kada je najpotrebnija ili se moe izabrati skoro
kontinualna proizvodnja. Osnovni nedostatak ovakvog modela je u njegovoj ceni jer su
inicijalni trokovi tj. trokovi izgradnje daleko vedi od trokova kod klasinih modela. Da bi se ti
trokovi smanjili, mogu se iskoristiti neke pogodne geografske lokacije.
4.2.1.1 Raspoloiva snaga akumulacionog bazena
Na kraju da aproksimativno izraunamo snagu jednog ovakvog postrojenja. Energija koja
nam je na raspolaganju zavisi od koliine vode u bazenu. Potencijalnu energiju vode, koja se
nalazi u bazenu, moemo izraunati po obrascu:
E
p

2
, gde je: A horizontalna povrina bazena [m
2
],
gustina vode =1025 kg/m
3
,
g zemljino ubrzanje g=9,81 m/s
2
,
h razlika nivoa vode za vreme plime i oseke [m].

39

Neka je bazen dimenzija 3.000 m x 3.000 m i neka je visina plimskog talasa recimo 10 m. Tada
imamo:
A = 3.000 m

3.000 m = 910
6
m
2

Potencijalna energija vode u bazenu iznosi:
E
p

910
6
m
2
1025 kg/m
3
9,81 m/s
2
(10 m)
2
= 4,510
12
J
Poto u toku dana imamo dve plime i dve oseke, ukupna raspoloiva energija u toku jednog
dana je dva puta veda:
E
pd
= 2E
p
= 910
12
J
Neka je efikasnost generatora 30% i kako dan ima 86.400 sekundi, dolazimo do podatka da je
generisana snaga elektrine energije jednaka:
P = (910
12
J 0,30)/86400 s = 31 MW
4.2.2 Plimski talas
Osim potencijalne energije vode usled plime i oseke, moemo koristiti i kinetiku energiju
plimskog talasa za dobijanje elektrine energije. Ovo je najjeftiniji i ekoloki najprihvatljiviji
nain koridenja energije plime. Generatori koji koriste plimski talas su najede veoma slini
generatorima koji koriste energiju vetra.


Slika 4.2.2.1 Generatori koji koriste kinetiku energiju plimskog talasa.
Znamo da je generisana snaga proporcionalna gustini fluida, a brzina fluida doprinosi sa
tredim stepenom [ P=(v
3
)/2 ]. Voda je oko 800 puta guda od vazduha pa je jednostavno

40

videti da skoro deset puta manja brzina vode u odnosu na vazduh daje priblino istu snagu.
Tehnologija koridenje energije plimskih talasa je relativno novijeg datuma pa se jo uvek nije
izdvojilo konstrukcijsko reenje koje bi zauzelo lidersku poziciju. Zato se jo uvek
eksperimentie sa razliitim tehnolokim reenjima. Aksijalne turbine, koje podsedaju na
tradicionalne vetrenjae, su najbrojniji prototipovi koji su trenutno u funkciji. Pored njih,
eksperimentie se i sa raznim turbinama sa vertikalnom ili horizontalnom osom, kao i
oscilujudim uredjajima koji nemaju rotirajudu komponentu. Takodje, u zalivu San Franciska
treba da se instalira eksperimetalni uredjaj koji bi za proizvodnju elektrine energije koristio
venturijev efekat.
4.2.3 Dinamika snaga plime
Koridenje dinamike snage plime (DTP-Dynamic tidal power) je nov i u praksi neproveren
nain za proizvodnju elektrine energije. Koristi se interakcija kinetike i potencijalne energije
plime. Ovim konceptom se predlae da se izgradi brana , normalno u odnosu na obalu, koja se
prostire direktno u more. U ovom sluaju nema ogradjenih povrina. Preporuuje se brana od
30 km do 60 km duine, koja se zavrava barijerom, normalnom na branu, koja zajedno sa
njom formira T oblik, kao to je prikazano na slici 4.2.2.

Slika 4.2.3.1 Pogled odozgo na DTP branu. Plava i crvena boja prikazuju
nizak i visok vodostaj.
Glavni plimski talas se najede prostire paralelno sa obalom. Izgradnjom jedne ovakve
brane, ta kinetika energija plimskog talasa pretvara se u potencijalnu energiju, to jest, javlja
se razlika u nivou vode sa jedne i druge strane brane (najmanje 2-3 metara). U telo brane se
postavlja itav niz dvosmernih turbina za iji je rad dovoljna mala razlika u nivoima vode.
Procenjuje se da jedna ovakva brana moe imati instalirane snage od 6-15 GW i godinje
proizvoditi i preko 20 milijardi kWh. Matematiki model ove brane dosta dobro procenjuje

41

kolika de se razlika javiti u nivoima vode. Ti rezultati se blisko podudaraju sa merenjima kod
ovakvih prirodnih brana (duga poluostrva). Do sada ni jedna brana ovog tipa nije izgradjena
iako su dostupne sve potrebne tehnologije. Glavni razlog je to ni brana duine od ak jednog
kilometra ne bi proizvodila skoro nikakvu energiju, jer je generisana snaga proporcionalna
kvadratu duine brane. Za ekonomsku isplativost se procenjuje da je potrebna brana od oko 30
km. Ako se uzme u obzir i ogroman uticaj na ekologiju, potencijalni problemi usled olujnih
talasa, kao i ometanje morskih puteva, ovakvim projektima se prilazi sa dosta respekta.
4.3. Energija talasa.
Eksploatacija energije talasa za proizvodnju elektrine energije poinje jo krajem
devetnaestog veka, ali se, do dananjeg dana, veoma skromna sredstva izdvajaju za
istraivanja ovog energetskog potencijala. Od naftne krize 1973. godine, pa narednih 10-tak
godina, testirano je nekoliko prototipova ali je tek 2008. godine u Portugaliji postavljena prva
ozbiljnija eksperimentalna elektrana koja je koristila energiju talasa.
Talasi nastaju usled interakcije vetra i vodene povrine. Sve dok se talasi prostiru sporije
od brzine vetra, vetar predaje energiju talasu. Na visinu i snagu talasa utiu mnogi faktori.
Najvaniji su: brzina i vremensko trajanje vetra, povrina koju vetar zahvata, dubina vode,
topografija morskog dna itd. Oscilatorno kretanje talasa je najvede na povrini vode i
eksponencijalno se smanjuje sa dubinom. Energija talasa zavisi od visine talasa, ali utiu i drugi
faktori kao to su talasna duina i gustina vode. U dubokoj vodi, gde je dubina vode veda od
polovine talasne duine talasa, energija talasa se izraunava po formuli:

, gde je: P snaga talasa po jedinici duine [W/m],
gustina vode =1025 kg/m
3
,
g zemljino ubrzanje g=9,81 m/s
2
,
matem. konstanta =3.1415926...,
H

visina talasa [m],
T vremenski period talasa [s].
Na primer, u dubokoj vodi, talasi visine 3 m i sa periodom od 8 s de imati energiju:


42

dok za vreme snanih oluja, talasi visine od oko 15 m i sa periodom od oko 15 s, imaju snagu
od oko 1,7 MW/m. Na slici 4.3.1 je prikazana mapa Zemlje sa upisanom prosenom energijom
talasa.


Slika 4.3.1 Mapa Zemlje sa upisanim energijama talasa u kW/m.

Tei se, da se to vedi procenat ove energije pretvori u elektrinu energiju. Zato su talasi
mirniji i sa manjim amplitudama iza postrojenja koja crpe energiju talasa. Ovi uredjaji mogu
biti u obliku bove i crpeti energiju, uslovno reeno, u jednoj taki, mogu se prostirati normalno
ili paralelno sa pravcem prostiranja talasa, mogu funkcionisati po principu oscilujudeg
vodenog stuba ili funkcionisati kao preliv koji akumulira vodenu masu. Ako se elektrina
energija generie u samom uredjaju, potrebno je obezbediti transport te energije na kopno.
Transport se vri podvodnim kablom potrebnog energetskog kapaciteta. Pojedina postrojenja,
koja se postavljaju blizu obale, pumpaju vodu pod pritiskom na kopno gde se hidro-
generatorima generie elektrina energija. Prednost ovakvih sistema je u tome to su
generatori totalno odvojeni od morske vode i to ne postoji potreba za postavljanjem
podvodnog kabla za transport generisane energije. Osnovna mana je u samoj uslovljenosti
blizinom kopna.



43

4.3.1 Pelamis
Pelamis uredjaji su polu-potopljeni, zglobno povezani cilindri, koji se postavljaju paralelno
sa pravcem prostiranja talasa. Najede se sastoje od etiri dela. Ime je dobio po vodenoj zmiji
koja ivi u tropskim morima, jer svojim oblikom i savijanjem usled talasa, podseda na zmiju u
pokretu. Na slici 4.3.2 prikazan je izgled Pelamis uredjaja P-750.

Slika 4.3.1.1 Pelamis maine.Koriste energiju talasa za proizvodnju
elektrine energije.
Pod uticajem talasa dolazi do savijanja struktire u zglobnim spojevima. Energija zglobnog
savijanja se koristi za pogon hidraulinih pumpi visokog pritiska (100-350 bara). Ova energija se
skladiti u internim rezervoarima i koristi se za pokretanje elektro-generatora. Trenutno se
proizvode Pelamis uredjaji snage 750 kW, ija je duina 150 metara i prenika 3,5 metara.
Svaki zglob napaja dva generatora snage 125 kW. Tokom godine proizvedu 25-40% od svoga
maksimuma, to zavisi od izabrane lokacije. Za generisanje elektrine energije potrebni su
talasi od minimum jednog metra visine, a za postizanje nominalne snage potrebni su talasi od
preko 5-6 metara visine, kao to je to prikazano na slici 4.3.3.

Slika 4.3.1.2 Kriva izlazne snage u zavisnosti od visine talasa.

44

Vie uredjaja se energetski povezuje u vorite i onda se jednim podvodnim kablom energija
transportuje na kopno. Na 1 km
2
mogu se postaviti Pelamis maine proizvodnog kapaciteta od
30 MW (40xPelamis P-750).
4.3.2 Plutajude bove
Generatori elektrine energije u obliku plutajudih bova, koji koriste energiju talasa, mogu
biti razliitih veliina i konstruisani za razliite namene. Manje bove se koriste kao autonomni
sistemi napajanja i podeljeni su u tri klase:

1) Mikro klasa. (Snage 5-20 W).
2) Mini klasa. (Snage 150-200 W).
3) Srednja klasa. (Snage 5-10 kW).

Slika 4.3.2.1 Autonomni sistem napajanja.
Bove vede snage koriste se za proizvodnju elektrine energije u komercijalne svrhe i prikljuuju
se na elektro-energetski sistem. Plutajudi deo bove prati oscilatorno kretanje talasa i to
translatorno kretanje pretvara u elektrinu energiju. Eksperimentalna testiranja su radjena na
bovi snage 40 kW, visine 14,6 m i prenika 3,5 m. Deo bove koji je iznad vode je visine oko
4,25 m. Kako su rezultati bili zadovoljavajudi, prelo se na konstrukciju bova snage 150 kW
(PB 150), a za 2013. godinu je najavljena i verzija bove ija de snaga biti 500 kW (PB 500). Na
godinjem nivou, bove daju 30-50% maksimalne snage, u zavisnosti od lokacije. Bova generie
elektrinu energiju kada su talasi od 1,5 do 7 m visine. U sluaju prevelikih talasa, automatski

45

se zaustavlja da ne bi dolo do mehanikih otedenja. Kada se visina talasa smanji, sistem se
automatski otkljuava i ponovo se krede sa proizvodnjom energije. Da bi se postigla eljena
snaga, postoji mogudnost medjusobnog, elektrinog povezivanja vie bova. U te svrhe,
konstruisana je podvodna podstanica koja omogudava povezivanje 10 bova na zajedniki
energetski kabal. Na slici 4.3.2.2 je prikazan izgled bove PB 150. Dimenzije su date u metrima.

Slika 4.3.2.2 PB 150 sa dimenzijama u metrima.
Koliki je potencijal ovog izvora energije, najbolje je videti iz konkretnog primera. U Sjedinjenim
Amerikim Dravama, drava Oregon, u Pacifiku, na udaljenosti od 4,3 km od obale, planirana
je izgradnja elektrane snage do 100 MW. Na slici 4.3.2.3 je prikazana prosena energija talasa
na datoj lokaciji, po mesecima, u toku godine.

46


Slika 4.3.2.3 Prosena energija talasa, po mesecima, za datu lokaciju.
Elektrana de se sastojati od 200 PB500 bova (svaka bova snage 500 kW). One de biti
medjusobno spojene pomodu 20 podvodnih podstanica, a zatim podvodnom kablom na
elektroenergetsku mreu. Oekuje se da de na godinjem nivou elektrana isporuivati 275.000
MWh elektrine energije, to de biti dovoljno za snabdevanje 24.900 domadinstava. Da je ova
koliina energije bila proizvedena koridenjem energije na bazi fosilnih goriva, dolo bi do
emisije 140.250 tona CO
2
. Isti efekat smanjenja emisije CO
2
bi se dobio da se sa puteva ukloni
29.000 automobila.
4.3.3 Komore sa oscilujudim vodenim stubom
Postrojenja koja rade po principu oscilovanja vodenog stuba koriste kretanje vazduha za
pokretanje dvosmernih vazdunih generatora. Osnovna prednost ovakvog reenja je u tome
to u vodi ne postoje pokretni delovi i to sam elektro-generator nema nikakav kontakt sa
vodom, ime se povedava pouzdanost u radu i omogudava lak pristup za odravanje. Princip
rada je prikazan na slici 4.3.3.1.

Slika 4.3.3.1 Princip rada generatora sa oscilujuim vodenom stubom.

47

Podizanje i sputanje nivoa vode u komori iztiskuje, odnosno, uvlai vazduh u komoru.
Strujanje vazduha se obavlja preko lopatica turbina pa generatori proizvode elektrinu
energuju. Mogu se postavljati u plitkim i u dubokim vodama. U plitkim vodama se obino
postavlja jedinica sa jednom komorom u kojoj osciluje vodeni stub pod uticajem morskih
talasa. Komora je fiksirana za morsko dno. Ovakva postrojenja su snage do 1 MW. Za duboke
vode koriste se plutajuda postrojenja, koja su usidrena. Nominalna snaga im je oko 2,5 MW i
konstruiu se u obliku klastera sa vie komora u kojima osciluje vodeni stub. Vie takvih
jedinica se mogu energetski povezivati radi generisanja vede snage. Principska ema ovakvog
postrojenja je prikazana na slici 4.3.3.2.

Slika 4.3.3.2 Elektrana koja koristi energiju talasa i radi po principu
oscilovanja vodenog stuba.
4.3.4 Ostali principi
Postoji jo nekoliko, manje ili vie ispitanih, principa za konverziju energije talasa u
elektrinu energiju. Jedan od njih je takozvani talas zmaj. U pitanju je plutajudi rezervoar u koji
se ubacuje voda pomodu prilaznih kolektora koji usmeravaju talase ka rezervoaru. To
fokusiranje energije talasa dovodi do povedavanja njihove potencijalne energije, tj. do
povedavanja visine vode. Iz rezervoara se voda vrada u more kroz turbine, usled delovanja
gravitacione sile. Principska ema je prikazana na slici 4.3.4.1.

Slika 4.3.4.1 Princip rada talas zmaja.


48

Poto je razlika u nivoima vode u bazenu i u moru, relativno mala, najede se koristi
Kaplanova turbina. Inae, turbina je jedini pokretni deo u ovom sistemu. Jedno takvo
eksperimentalno postrojenje je prikazano na slici 4.3.4.2.

Slika 4.3.4.2 Talas zmaj.
Eksperimentie se i sa razliitim principima prikupljanja energije talasa pomodu plutajudih
ili potopljenih bova. Potopljene bove koriste energiju talasa za pokretanje klipnih pumpi koje
pumpaju vodu pod pritiskom. Ova voda se transportuje na obalu gde se koristi za pogon
hidrogeneratora. Pored potopljenih bova (firma CETO, zapadna Australija), eksperimentie se
sa jo nekoliko konstrukcijskih reenja za konverziju energije talasa u energiju sadranu u vodi
pod pritiskom.











49

5. Zakljuak
Skoro svi konvencionalni izvori elektrine energije se susredu sa ozbiljnijim problemima.
Procenjuje se da sirove nafte ima za narednih 15 do 20 godina. Uglja i prirodnog gasa ima za
neto dui period, ali to ipak nisu neiscrpni izvori energije. Nuklearnog goriva ima dovoljno, ali
se uvek postavlja pitanje bezbednosti. Posle nuklearne katastrofe u elektrani Fukuima u
Japanu, ovaj vid energije de se neizostavno nadi pod ogromnom lupom javnosti. Svi ovi izvori
energije, svojom emisijom tetnih gasova kao i odlaganjem otpadnog materijala, su ogromni
zagadjivai ivotne sredine. Na slici 5.1 je prikazan porast koncentracije CO
2
od 1958. godine
do danas.

Slika 5.1 Koncentracija CO
2
u atmosferi.
Svi ovi uzroci su primorali oveanstvo da se ozbiljnije okrene alternativnim izvorima
energije. Obnovivi izvori energije permanentno dobijaju na znaaju, a kroz razne fondove i
subvencije pospeuje se dalji razvoj.







50

6. Literatura

1. http://www.centrala.org.rs.
2. Vladimir Jankovid, Liber perpetuum.
3. Radakovid Milo, Obnovljivi izvori energije i njihova ekonomska ocena.
4. http://en.wikipedia.org/wiki/Renewable_energ.
5. Radakovid Milo, Obnovljivi izvori energije.
6. http://svetenergije.com.
7. http://www.obnovljiviizvorienergije.rs.
8. http://www.mre.gov.rs/navigacija.php?IDSP=305.
9. http://co2now.org.
10. http://en.wikipedia.org.
11. http://www.oceanlinx.com.
12. http://www.oceanpowertechnologies.com/tech.htm.
13. http://www.pelamiswave.com/our-technology/pelamis-wec.
14. http://www.carnegiewave.com/index.php?url=/ceto/what-is-ceto.
15. http://www.wavedragon.net.
16. http://www.leonardo-energy.org/drupal/wave-dragon.
17. http://www.psemr.vojvodina.gov.rs/studije_pdf_2009/Studija_Atlas_Vetrova_APV_2008.pdf.
18. http://us.sunpowercorp.com
19. http://www.journalamme.org/papers_amme06/1306.pdf