35

1. Ciljevi i metode predmeta Komparativni politiki sistemi

Komparativni politiki sistemi predstavljaju samostalnu naunu disciplinu u okviru politikih
nauka, koju karakterie empirijski pristup zasnovan na komparativnom metodu.
Cilj ovog predmeta je izuavanje (objanjavanje i definisanje) i uporeivanje politikih sistema i
njihova klasifikacija prema odreenim kriterijumima u srodne grupe i tipove, radi potpunijeg
upoznavanja i razumevanja politike raznovrsnosti savremenog sveta i evolucije politikih
sistema ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca.
!va oblast politikih nauka poznata je jo i pod nazivima" Uporedni politiki sistemi, Les
systemes politiques compares (fr.), Comparative Politics (engl.) i dr. #ezdesetih godina $$
veka sve znaajnije visokoobrazovne institucije u %vropi i svetu uvele su izuavanje discipline
komparativni politiki sistemi (ili srodnih naziva) u programe svojih osnovnih i poslediplomskih
studija. !d toga vremena pa sve do dananjih dana, disciplina komparativni politiki sistemi
zastupljena je na svim fakultetima drutvenih i politikih nauka razvijenog sveta" ENA (%cole
&ationale d'(dministration), erkli, !ten"ord, #ks"ord, London !c$ool o" Economics i dr.
) naoj zemlji prve korake ka naunom i teorijskom izuavanju )porednih politikih sistema
uinila je u *eogradu 1%&'. g. (isoka )kola politiki$ nauka + od 1%&*. g. +akultet politiki$
nauka, odnosno profesor Najdan Pa)i, koji je te godine objavio prvi ud,benik pod tim
nazivom kod nas. !vaj ud,benik, iako je to potpuno apsurdno zbog dinaminosti predmeta
izuavanja ove discipline, na pomenutom fakultetu koristi se i danas, pored knjige profesora
(uine (asovi,a -!avremeni politiki sistemi., koji takoe datira iz /0ih godina prolog veka.
Komparativni politiki sistemi su, pre svega, veoma dinamina disciplina , podlo,na stalnim
promenama i evoluciji zbog dinaminosti politike realnosti savremenog sveta, pa ud,benici iz
ove oblasti, ukoliko ,ele da budu aktuelni, moraju konstantno da budu obnavljani i dopunjavani.
'.-e)ko,e u prouavanju politike i politiko. sistema
1zuavanje dinamine i ,ive naune discipline kao to su komparativni politiki sistemi, iziskuje
stalnu budnost istra,ivaa nad savremenim zbivanjima u drutvenoj i politikoj praksi. 2osao
dananjeg istra,ivaa je mnogo obimniji i ozbiljniji. 2oreenja radi, u (ristotelovo vreme, pre
vie od 30 vekova, kada je on izvrio prvu klasifikaciju razliitih dr,avnih ureenja, postojalo je
oko 1/* ustava u to vreme poznatih helenskih i drugih dr,avica, a dananji istra,iva ima pred
sobom '01 nezavisnu dr,avu od kojih su 1%/ punopravne lanice )&, a i taj broj se iz dana u
dan pove4ava.
1pak, savremenom istra,ivau su na raspolaganju neuporedivo bolja tehnoloka i informatika
sredstva za analizu, kao i bogato nauno i politiko iskustvo prethodnika.
1 pored svega toga, ostaje aktuelno pitanje valjanosti i postojanosti dosadanjih kriterijuma i
vrsta klasifikacije, jer praksa i stvarnost esto ne podle,u krutim standardima, a ve4ina politikih
sistema predstavlja originalne meavine vie poznatih tipova politikih sistema.
5akoe, postoje i odreena ideoloka ogranienja u izuavanju politikih sistema, mada se
smatra da je savremeno izuavanje K26 osloboeno ideolokih balasta, pod ime se pre svega
podrazumeva marksistiko+dogmatski metod karakteristian za bive komunistike zemlje.
7eoma va,na karakteristika savremenog izuavanja K26 je i reznovrsnost pristupa i metoda.
(utori se suoavaju sa ogromnim problemom svrstavanja svih politikih sistema u svetu u
odreeni broj kategorija, zbog velikog broja kriterijuma po kojima se klasifikacije vre kao to su
organizacija vlasti, modeli politikog ureenja ili meusobni odnos oblika vlasti.
35
1.#snovna s$vatanja pojma politika
&e mo,e se re4i da postoji samo jedna2 sveobuhvatna i konana definicija pojma politika, pa je
poznata i izreka da definicija politike ima skoro isto toliko koliko i autora politikolokih studija.
&ajva,nije temelje u odreenju pojma politike postavili su antiki filozofi. !o"isti su smatrali da
je sutinska u odreenju politike 3E4, dok su !okrat i Platon smatrali da je to 5!-5NA.
Aristotel je najva,nijim smatrao 6ELAN7E i K#N!-3UKC57U.
1z ovih shvatanja razvio se dualizam politike kao retorike ili kao nauke. !okrat (a kasnije i
-omas 8o9s i +ridri$ Nie) imali su negativan stav prema retorici smatraju4i da je ona samo
poluvetina, odnosno imitacija prave vetine (politike), koja slu,i da se na bazi polusaznanja i
poluistina zavedu nevini i neobrazovani. &asuprot tome, prava vetina (politika+ume4e
upravljanja ,ivotom zajednice) temelji se na istini i znanju i podrazumeva shvatanje sutine i
slo,enosti drutvenih pojava.
Kasniji pokuaji punijeg razumevanja i definisanja politike podrazumevaju objedinjavanje ova
dva izuzetno va,na aspekta politike+ njene retorike dimenzije (izra,ene kod aktera politikog
,ivota+ dananjih politiara ili besednika kao to su :or.ija, 6emosten, !eneka, Ciceron i sl.) i
njenog naunog utemeljenja (kojim se bave analitiari politikih zbivanja i eksperti koji daju
smernice za politiki razvoj drutva).
!vakvom dualistikom shvatanju politike !okrat je dodao tezu o politici kao etici, koja je u
dananjem pomalo pe,orativnom shvatanju pojma politika potpuno suprotstavljena politici kao
vetini vladanja.
Politika predstavlja ve)tinu pronala;enja i reali<acije optimalni$ re)enja u sporovima
prvo9itno suprotstavljeni$ interesa pojedinaca ili .rupa2 u korist ti$ pojedinaca ili .rupa ili
u korist dru)tva u celini2 da 9i se o9e<9edilo nesmetano "unkcionisanje re<liiti$ dru)tveni$
poslova i i<9e.li o<9iljniji dru)tveni potresi i )tete od nji$.
2ojam politike jo se uobiajeno koristi za oznaavanje stalnih i smiljenih akcija koncipiranja,
organizovanja, voenja i nadgledanja nekog drutvenog posla, odnosno jednog segmenta
upravljanja nekom drutvenom aktivnosti (socijalna, ekonomska, kulturna politika, politika cena,
carinska, zdravstvena politika i sl.).
1z svega ovoga mo,e se zakljuiti da politika i politike nauke imaju veoma veliki znaaj u
svakodnevnom ,ivotu, pa je veoma znaajan razvoj kako politikih nauka, tako i njenih
poddisciplina kao to su" politika teorija i istorija, ustavno pravo, meunarodni odnosi,
diplomatija, javno mnjenje, meunarodno komuniciranje, politika sociologija, istorija politikih
teorija, komparativni politiki sistemi i sl.
Politiki sistem
2ojam politiki sistem je relativno novijeg datuma" 1%/1. g. ameriki naunik 6ejvid 5ston pie
prvo politikoloko delo pod nazivom Politiki sistem
7e4 od tada ustanovljeno je dualno shvatanje pojma politiki sistem"
8. 2olitiki sistem kao specifino politikoloka disciplina
3. 2olitiki sistem kao konkretni, empirijski oblik organizacije drave
Politiki sistem predstavlja manje ili vi)e uo9lien i pove<an sistem politiki$ institucija i
odnosa koji su u ve<i sa vr)enjem javne vlasti i ostvarivanjem osnovni$ politiki$ "=ja u
dru)tvenom smislu.
35
>. Elementi predmeta Komparativni politiki sistemi
K26 kao nauna disciplina imaju za cilj upoznavanje i razumevanje politike raznovrsnosti
savremenog sveta, uporeivanje razliitih politikih sistema, njihovih institucija i specifinosti,
kao i vrednosno uporeivanje njihovog ostvarenog politikog razvoja, a sve u cilju njihove
evolucija ka boljem, bogatijem, slobodnijem i humanijem drutvu za svakog pojedinca u njima.
9a ostvarivanje tog cilja predmet K26 mora da sadr,i slede4e elemente"
8. konkretne politike sisteme koji se izuavaju i uporeuju
3. komparativni nauni metod za prouavanje i uporeivanje razliitih politikih sistema
:. pouzdane i validne kriterijume za klasifikaciju postoje4ih sistema
;. usvojenu i va,e4u klasifikaciju politikih sistema kako bi se ovo mnotvo savremenih
politikih sistema razvrstalo u nekoliko karakteristinih grupa ili tipova (naravno uz
brojne izuzetke)
<. objektivnost i kritinost u uporeivanju i procenjivanju osobenosti svakog politikog
sistema, odnosno u tra,enju slinosti i razlika meu njima
&a osnovu ovih elemenata istra,iva u oblasti K26 analizira, uporeuje, vrednuje i karakterie
pojedine politike sisteme iste klasifikacione grupe, ne samo kao celine, ve4 i uporeivanjem i
vrednovanjem sastavnih delova tog sistema kao to su oblici vlasti (zakonodavna, izvrna,
sudska), institucije (parlament, vlada, ustavni i drugi sudovi), politikih organizacija koje u
njima deluju (partije, sindikati, &=!) ili opsega i realne ostvarivosti ljudskih prava i sloboda
pojedinaca (ustavnog i stvarnog polo,aja oveka). 2ri tome, mora se voditi rauna o istorijsko+
tradicionalnim, kulturolokim, socijalnim, nacionalnim, verskim, jezikim i drugim
specifinostima i osobeostima svakog politikog sistema ponaosob.
5akoe, veoma va,an uslov za kvalitetan istra,ivaki rezultat je i fleksibilnost i ideoloka i svaka
druga rastere4enost i nepristrasnost naunika+istra,ivaa. 7elika ideoloka pristrasnost i
ostra4enost bila je karakteristika nauno+istra,ivakog rada u vreme globalne podele na
kapitalistike i socijalistike sisteme, ali je takav prisup (makar samo deklarativno) u
savremenom svetu naputen.
/. #snovne klasi"ikacije i vrste politiki$ sistema
Klasifikacija politikih sistema je jedan od najte,ih poslova u okviru K26. Klasifikacija
oznaava odreivanje zajednikih karakteristika svake od ustanovljnih vrsta i utvrivanje
slinosti i razlika koje meu njima postoje. Klasifikacije su brojne, prema razliitima autorima i
one su manje ili vieizdr,ale probu vremena.
8. 8erodot (prva poznata klasifikacija) +prema broju upravljaa"
vladavina jednog oveka+ monarhija
vladavina nekolicine + aristokratija
vladavina mnotva + demokratija
3. Aristotel (zaetnik metoda uporednogprouavanja dr,avnih ureenja) + prema cilju i
nainu vladavine"
dobre forme vladavine" + bazileja (monarhija)
+ aristokratija
+ politeja (demokratija)
rave forme vladavine" + tiranija (monarhija)
+ oligokratija (aristokratija)
+ olhokratija (demokratija)
35
:. 2rema nainu izbora i smenjivosti nosilaca vlasti, ue4u graana u vrenju vlasti, kao i
stepenu postojanja i zatite ljudskih prava i sloboda"
demokratije
autokratije
;. 2rema obliku unutranjeg ustrojstva vlasti"
republike
monarhije
<. 2rema unutranjoj organizaciji i meusobnom odnosu : osnovna oblika vlasti
(zakonodavne, izvrne i sudske)"
parlamentarni sistemi
predsedniki sistemi
skuptinski (konventski) sistemi
>. 2rema unutranjim specifinostima, nosiocima autokratske vlasti i epohi u kojoj su
nastali"
apsolutistiki re,imi
izabrani (izborni) autokratski re,imi
azijske despotije
vojne hunte
uzurpatorsko+prevratniki re,imi
diktature
re,imi privremeno suspendovane demokratije
re,imi inostrane okupacije ili protektorata
kvislinki re,imi
faistiki re,imi
staljinistika diktatura
re,imi aparthejda, verske ili nacionalne iskljuivosti
?. 2rema stepenu ekonomskog razvoja, kao i izgraenosti ekonomske i socijalne
infrastrukture"
razvijene
nerazvijene
zemlje u razvoju
zemlje u tranziciji
/. @eu monarhijama se mogu razlikovati"
carevine
kraljevine
kne,evine
azijske despotije
potinjeni sistemi u kolonijalnom odnosu
protektorati jedne monarhije
A. 2rema nacionalnom sastavu i meunacionalnim odnosima"
jednonacionalne
multietnike dr,ave
80. 2rema unutranjoj politikoj i administrativnoj organizaciji multietnikih zajednica"
federacije
konfederacije
re,ime rasne, odnosno nacionalne supremacije
88. 2rema verskoj strukturi ili organizaciji"
verske dr,ave
35
multikonfesionalne dr,ave
83. 2rema preovlauju4oj vrsti ekonomskih odnosa i svojinskih oblika"
kapitalistike
socijalistike
dr,ave u tranziciji
dr,ave sa meovitiom oblicima svojine i produkcionih odnosa
dr,ave sa arhainim (plemenskim i drugim) oblicima svojine i produkcionih
odnosa
8:. 2rema broju politikih partija"
jednopartijske
dvopartijske
viepartijske
8;. 2rema teritorijalnom ustrojstvu"
dr,ave koje poseduju svoju teritoriju, narod i organizaciju vlasti
dr,ave koje su ostale bez svojih teritorija, iako poseduju istorijsko dr,avotvorno
naslee i sopstveni narod (2alestina, Kurdistan)
posebni narodi koji su u procesima borbe za autonomiju i sopstvenu dr,avnu
samostalnost (Kurdi, *aski, *retonci, Korzikanci i dr.)
8<. 2rema obliku organizacije i uzajamnog odnosa oblika vlasti (zakonodavne, izvrne i
sudske) + jedna od najva,nijih klasifikacija"
sistemi podele vlasti + predsedniki sistem 6(B
sistemi saradnje (balansa) vlasti + parlamentarni sistem + klasian engleski
parlamentarizam sa kabinetskim sistemom organizacije izvrne vlasti i francuski
parlamentarni sistem s nestabilnim i smenjivim vladama, posle 2ete Cepublike sve
jaa pozicija efa dr,ave (to ga u nekim analizama pribli,ava amerikom
predsednikom modelu)
sistemi jedinstva (konfuzije) + re,im koji je postojao posle francuske revolucije
(Konvent od 8?A3. do 8?A;.g.), re,im u 2ariskoj komuni 8/?8.g., sovjetski sistem
neposredno posle !ktobarske revolucije, skuptinski sistem posle socijalistike
revolucije u Dugoslaviji, najinteresantniji primer jedinstva ili konfuzije vlasti ipak
je politiki sistem #vajcarske konfederacije.
8>. =eneralna i na neki nain tradicionalna podela politikih sistema razvrstava ih u tri
osnovne grupe"
politiki sistemi kapitalistikih zemalja
politiki sistemi socijalistikih zemalja
politiki sistemi zemalja u razvoju
Kao to se mo,e zakljuiti, politike sisteme mogu4e je razvrstavati prema brojnim
kriterijumima klasifikacije. 5o, ne znai da je ova lista konana, niti da jedan politiki
sistem odgovara iskljuivo jednoj tipolokoj grupaciji. 6lo,enost zadatka klasifikacije
politikih sistema i jeste u tome to se jedan politiki sistem prepoznaje u vie .kategorijaE
(on mo,e biti demokratski, multietniki, multikonfesionalni, federalnog ustrojstva, sa
kapitalistikim produkcionim odnosima, republikanskog ureenja sa parlamentarnom
strukturom vlasti itd.).
35
&. ritanski parlamentari<am = nastanak i "a<e u ra<voju
)jedinjeno kraljevstvo ine En.leska, ?kotska, (els (7elika *ritanija) i !everna 5rska.
@o,emo je definisati kao UN5-A3NU, PA3LA@EN-A3NU, KA5NE-!KU, U!-A(N#+
@#NA385!-54KU, 6(#PA3-57!KU 6E@#K3A-57U.
+)&15(C&(" prosta dr,ava
+2(CF(@%&5(C&( i K(*1&%56K(" parlamentarizam
+)65(7&(+@!&(CG1D(" parlamentarna ili ustavna monarhija+demokratski oblik
monarhistike vlasti. 1ako 7* nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak" preiod
Kromvelove vlasti i njegovi -5nstrumenti o vladavini. iz 1&/1.g), po tradicionalnom
engleskom konceptu pravnog naslea ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monarhija
funkcionie kao ustavna na bazi odredaba brojnih povelja, konvencija, parlamentarnih i sudskih
odluka, ugovora i drugih pravnih akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, polo,aj i
prava monarha i drugih institucija vlasti, i koji se mogu smatrati -izvorima. engleske (britanske)
ustavnosti.
+B7!2(C51D6K( B%@!KC(51D(" 3 partije su dominantne
*ritanski parlamentarizam, inae, smatra se sistemom !A3A6N7E AALAN!AB (LA!-5, to
praktino znai da sva tri oblika vlasti (zakonodavna, izvrna i sudska) deluju u bliskoj saradnji i
ravnote,i, ali relativno samostalno i ne meaju4i se u nadle,nosti druge vlasti, a sve u optem
nacionalnom interesu i pod okriljem nacionalnog simbola &jnog 7elianstva Kraljice. Brugim
reima, svaki od oblika vlasti respektuje relativnu samostalnost drugog, ali i u obavljanju svoje f+
je konsultuje i sarauje sa drugom vlas4u i donosi odluke u interesu )jedinjenog Krajevstva.
2raktino posmatrano, to izgleda ovako"
Premijer (ef Kabineta i najvii predstavnik izvrne vlasti + 6ejvid Kameron2 kon<ervativac)
najmanje jednom nedeljno podnosi Kraljici izvetaj o aktuelnom stanju. !n, takoe, podnosi
izvetaj (ekspoze) i 2arlamentu i obrazla,e donete odluke. 2remijer podnosi 2arlamentu
zakonske predloge na razmatranje i usvajanje, ije usvajanje pripada iskljuivo 2arlamentu, a
nadzor nad sprovoenjem u nadle,nosti je Kabineta.
@inistri redovno podnose izvetaj o svom radu 2arlamentu i du,ni su da odgovaraju na sva
poslanika pitanja. !ni su, takoe, du,ni da podnose izvetaj o stanju u svom resoru na
sednicama Kabineta.
Kraljica (nominalni ef dr,ave + Eli<a9eta 55) zvanino podnosi 2arlamentu godinji izvetaj o
stanju nacije, ime pokazuje visoko uva,avanje 2arlamenta.
!udovi deluju nezavisno u ime &D.7. Kraljice, a prema zakonima donetim u 2arlamentu.
@nogi autori smatraju ovaj oblik politikog sistema najboljim do sada pronaenim istiu4i da on
traje ve nekoliko vekova bez znaajnih potresa i da se potvrdio kao stvarno demokratski i
kosmopolitski, s visoko razvijenim sistemom ljudskih prava i sloboda, te visokim drutvenim
standardima i ekonomskom razvijeno4u. !portunisti smatraju da ekonomska razvijenost i visok
drutveni standard potiu od kolonijalne istorije i eksploatacije prirodnih bogatstava kolonija
irom sveta i ukazuju na tromost, konzervativnost i prevazienost britanskih politikih
institucija, kao i na slabu prilagodljivost zahtevima komunitarnih institucija. Cealnost,
najverovatnije, ui negde izmeu ovih krajnosti, ali ostaje injenica trajnosti ovog oblika
35
politikog sistema, kao i da je ovaj sistem organizacije i odnosa vlasti bio i ostao jedan od
najkopiranijih u svetu.
Haze u razvoju"
1. od @agna carta libertatum 838<. god. (velika povelja o slobodama) do 7elike revolucije
8>//. god.
'. od 8>/A. god. od tzv. *ila u pravima do 8. zakona u narodnom predstavnistvu 8/:3. godine.
1. od 8/:3. godine do danas
1. +ACAD
@a.na Carta Li9ertatum (7elika povelja sloboda) 838<.g. + prvi stvarni demokratski
pravni akt u istoriji modernih drutava uopte. !va povelja proglaena od strane kralja
Dovana *ez 9emlje predstavlja kompromis engleskog kralja i velikaa (barona i drugih
podanika viih stale,a) kojima se ograniavaju neka prava monarha i uspostavljaju prava
kontrole i prethodne saglasnosti viih stale,a sa uredbama vladara, naroito u oblasti
razrezivanja i prikupljanja poreza, sticanja i otuivanja imovine, pitanjima rata i mira i
sl. Bakle, ovde se prvi put javlja ideja o suprematiji prava nad voljom monarha. 9bog
toga se @CF smatra ne samo prvim izvorom engleske ustavnosti, ve4 i prvim
dokumentom o ljudskim pravim u istoriji oveanstva. !na, takoe, predstavlja prvi akt
i temelj evolucije od apsolutizma ka parlamentarizmu, odnosno, od jake kraljevske vlasti
ka predstavnikom sistemu u %ngleskoj (@C se formira 6avet koji ine predstavnici
plemstva iz kojeg se kasnije razvio =ornji dom+ dom lordova). @CF je, ipak, imala
ogranien domet jer nije doticala interese irokih narodnih masa, niti je ograniavala
suverenitet krune u odnosu na narod. 2rethodilo joj je usvajanje akta -$e Articles o"
-$e arons2 usvojenog iste godine, koji predstavlja osnov @C, a kojim se titila visoka
aristokratija od nekontrolisanih zahvata u njihove posede i branilo uspostavljanje novih
poreza bez prethodne saglasnosti plemstva.
Peticija o pravima 1&'*... = zabranjuje uvodjenje bilo kakvih poreza i davanja bez
saglasnosti parlamenta (to je praparlament, ne u dananjem smislu). 9abranjuje se
ka,njavanje bez zakonskog suenja. 2eticija, takoe, zabranjuje kralju pravo da dr,i
stalnu vojsku, koja predstavlja veliki troak i teret za narod, kao i opasnost zloupotrebe
za politike obraune.
Akt o sa<ivanju parlamenta i< 1&>0. .od. + u njemu se insistira da se parlament saziva
najmanje jedanput u : godine. &jime se uvodi obavezan izbor za Bom komuna+donji
dom.
8a9eas corpus act 1&E%. .od. + jedan od najznaajnijih ustavnopravnih dokumenata
%ngleske. (kt posve4en uspostavljanju garancija za zatitu oveka od samovolje vlasti i
policije. &jime je izvrna vlast stavljena pod kontrolu sudske vlast. !snovna naela ovog
zakona svode se na zabranu nezakonitog hapenja bez sudskog naloga, zabranu
dugotrajnog zadr,avanja u pritvoru bez dokaza o krivici, zatitu od maltretiranja u istrazi
i iznuivanja iskaza. !n je utvrdio obavezu da se uhapeno lice odmah privede sudu koji
treba da donese reenje o opravdanosti liavanja slobode.
'.+ACAD
il o pravima 1&*%. .od. Kralj nije vise mogao samostalno da donosi zakone i
morao je da vlada na osnovu zakona, to predstavlja prvi va,an princip vladavine
prava. )biranje poreza i dr,avne vojske bilo je mogu4e samo uz parlamentarnu
saglasnost. 2roglaavaju se slobodni izbori za parlament. )stanovljava se imunitet
poslanika + sloboda govora i rasprave
Akt o nasleFivanju iz 1E01. .od. *itan je zbog dva principa"
35
8. utvruje nain dolaska na engleski presto
3. uvodi se nezavisnost sudstva od izvrne vlasti
1. +ACAD
#9ele;jaD
= )vodjenje birakog prava za ire socijalne slojeve stanovnitva. 1zbornim reformama"
1*1'21*&E i 1**>... + britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u Bomu komna
1%1*..+ smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima
1%'1.. + ovo pravo se odobrava ,enama i time postaje opte izborno pravo za sve
dr,avljane iznad 38 godine starosti, a Bom Komuna stvarno narodno predstavnitvo
+ )spon radnikog pokreta i sindikata (veliki priliv radnika u gradove).
+ Hormiranje politikih partija" 3 jake struje" Torijevci Iod kojih nastaje konzervativna partija
(naginjali ka monarhu) i Vigovci od kojih nastaje liberalna partija (predstavnici graana, pretea
laburista).
E. #snovni i<vori Ustava Ujedinjeno. kraljevstva
Iako VB nikada nije imala pisani ustav u klasinom smislu (izizetak: preiod Kromvelove vlasti i
njegovi Instrumenti o vladavini! iz 1653"g#, po tradicionalnom engleskom konceptu pravnog
nasle$a ili anglosaksonske jurisprudencije, ova monar%ija funkcionie kao ustavna na bazi
odredaba brojni% povelja, konvencija, parlamentarni% i sudski% odluka, ugovora i drugi%
pravni% akata iz istorije koji se odnose na sistem vladavine, poloaj i prava monar%a i drugi%
institucija vlasti, i koji se mogu smatrati izvorima! engleske (britanske# ustavnosti"
&agna 'arta libertatum, ()(*"g
+eticija o +ravima (+etition of ,ig%ts# (-)."g
/kt o sazivanju parlamenta iz (-01" g"
2abeas corpus act (-34" g"
Bil o pravima (-.4" g"
/kt o nasle$ivanju iz (31(" g"
Izborne reforme iz (.5), (.-3,(..0,(4(.,(4)."g
2ored ovih ustavnih akata britanski ustav sastoji se od ustavnih konvencija koje ine"obiajno
pravo i tradicija i sudska praksa i tzv. precedentno pravo (sudovi sude na osnovu ranijih
presuda).
*. Polo;aj i "unkcionisanje 9ritansko. Parlamenta
*ritanski parlament vodi poreklo iz velikog saveta (@a.num Consilium) iz $11 veka, a njegov
rad se oslanja na @agna Carta Fibertatum.
) poetku parlament je bio jednodomno telo sastavljeno od : stale,a" plemstvo, svetenstvo i
malobrojno graanstvo (Bom Komuna). =lavna f+ja tada je bila da se bez njegove saglasnosti
nisu mogli ubirati porezi i takse.
Bvodomna struktura se stvara od 8; veka.
+ :ornji dom ine crkvena vlastela i visoka vlastela, dok
+ 6onji dom ine predstavnici grofovija, gradova i sitna vlastela.
35
il o pravima predstavja krunu pobede parlamenta nad kraljem i poetak moderne politike
istorije i vladavine prava.
2arlamentarnim reformama"
1832,1867 i 1884.g. 6 britanska srednja klasa dobija pravo predstavljanja u 7omu
komna
118.g6 smanjivanjem imovinskog cenzusa ovo pravo se odobrava svim mukarcima
121.g 6 ovo pravo se odobrava enama i time postaje opte izborno pravo za sve
dravljane iznad )( godine starosti, a 7om 8omuna stvarno narodno predstavnitvo
6#N75 6#@ =6#@ K#@UNA
Bom komuna predstavlja britanske graane i broji oko ><0 lanova, a jednu izbornu jedinicu ini
oko ?0 000 graana. Jlanovi se birju na neposrednim izborima prostom ve4inom glasova, na <
godina. Hunkcije donjeg doma"
8. donosi zakone
3. izglasava bud,et i
:. kontrolie 7ladu interpelacijom (pitati, pitaju9i protestovati + kvalifikovano pitanje
upu4enolanu 7lade ili 7ladi u celini, putem kojeg poslanici tra,e odgovor o izvesnim
injenicama, razjanjenje pojedinih vladinih stavova, postupaka i sl. 1nterpelacija se vri obino
u vezi nekog krupnog pitanja od optedr,avnog znaaja koje izaziva interesovanje javnosti.
1nterpelacije su sline poslanikim pitanjima, ali meu njima ipak postoji razlika. Dedna od
razlika je pretres. Kod interpelacija se vodi pretres zbog toga to se tra,i da 7lada objasni i
opravda svoj postupak, koji joj poslanici u parlamentu osporavaju. 5akoe, interpelacija, za
razliku od poslanikog pitanja, obino zavrava glasanjem. Cilj interpelacije nije informacija,
kao kod poslanikog pitanja, nego disusija i rasprava, a potom eventualno i sankcija 7ladi),
poslanikim pitanjem (mehanizam pomo4u kojeg predstavnici parlamenta mogu tra,iti
informacije od elnika izvrne vlasti), .lasanjem o 9ud;etu i .lasanjem o poverenju vladi.
:#3N75 6#@= 6#@ L#36#(A
Bom lordova britanskog parlamenta sastavljen je od lanova koji su taj polo,aj stekli nasleem
ili su imenovani od strane krune, poev od 1*/*...(a ranije su mogle i da se kupuju od
osiromaenih plemi4a). 6 obzirom na nain izbora, ovaj dom je veoma brojan i ima preko 800
lanova, mada na zasedanja dolazi oko 300 lanova. 6ve do 8A88.g. Bom lordova je bio
ravnopravan sa Bomom komuna, kada je znaaj ovog Boma smanjen u korist politike
prevalencije Boma komuna, kao stvarnog predstavnikog tela nacije. Bomu lordova ostalo je
pravo na suspenzivni veto, to znai da mogu da odlo,e usvajanje nekog zakona dva puta (da ga
vrati na razmatranje,doradu ili korekciju), posle ega bi ponovnim usvajanjem u Bomu
konKmuna i potpisivanjem kraljice ovaj zakon ipak postao va,e4i. Bom lordova, odnosno oni
njegovi lanovi koji imaju sudsku funkciju imaju status najvieg (pelacionog suda. 6ada Bom
lordova nema pravo da se izjanjava o tekstovima zakona finansijskog karaktera (bazinim
zakonima).
Cad parlamenta karakterie izuzetna dinaminost i ,ivost rasprava, ali i stroga pravila ponaanja i
nastupa lanova parlamenta (@2+ @ember of 2arlament), koji su u britanskom drutvu izuzetno
cenjene linosti. 6ednice su otvorene za javnost i publiku (kako za novinare i lanove
diplomatskog kora, tako i za zainteresovane graane i turiste koji pla4aju ulaznice da bi
prisustvovali sednicama), a protiu u veoma ,unim raspravama i esto uz nedisciplinovano
ponaanje, pre svega predstavnika Bonjeg doma. Canije je ak dolazilo i do fizikih obrauna
zbog ega je uvedena funkcija spilkera. 6piker je predsedavaju4i donjeg doma, koji daje i
oduzima re, zavodi disciplinu, upozorava na ponaanje, opominje na obavezno potovanje
35
dozvoljenog vremena za diskusiju i sl. 6piker sedi na uzdignutoj stolici i ime pregled situacije u
sali. 1nae, sala za sednice Bonjeg doma je pravougaonog oblika u kojoj po du,im stranama
naspramno sede lanovi parlamenta vladaju4e i opozicionih partija. !ni ustaju i obra4aju se s
mesta i esto buno protestvuju ili gestikuliraju za vreme obra4anja suprotstavljenje strane. 9bog
toga, sada vie kao turistika atrakcija, postoji ,uta linija koja obele,ava dokle lan 2arlamenta
mo,e da istupi prilikom diskusije. 9animljiv je podatak da je ta linija postavljena na takvoj
razdaljini da lanovi, koji su ranije nosili maeve, na moguda dosegnu suprotstavljenu stranu.
1zmeu mesta z a sedenje nalazi se veliki sto na kome se nalazi kraljiino ,ezlo (@ase + mejs),
kao simbol prisustva monarha. 6vaka sednica, inae poinje ceremonijom unoenja ,ezla i
ulaskom spikera u togi i sa perikom. Besno od spikera u prvom redu sede premijer iLili lanovi
Kabineta. 2remijer podnosi redovne izvetaje (ekspoze) 2arlamentu i on, ili resorni ministar,
odgovara na pitanja 2arlamenta koja se odnose na njegov domen rada. &asuprot njima, takoe u
prvom redu, sede -ministri vlade u senci. iz redova opozicije, koji su dobili istovetne resore i
koji po tradiciji mogu u svakom momentu da zamene vladu ukolio bi ona bila smenjena ili
podnela ostavku. &ajbuniji su lanovi 2arlamenta iz poslednjih redova tzv. *ackbanchers+i,
pogotovu iz redova opozicionih partija. !ni glasno protestuju i stvaraju buku ak i za vreme
izlaganja premijera ili ministara. 7reme diskusija je ogranieno na < minuta, kada se ukljuuje
zvuni signal i lan 2arlamenta mora da prekine svoje izlaganje. 6piker mo,e, na izriiti zahtev,
da da dozvolu 2remijeru ili ministru da izlaganje traje du,e od propisanog, ako situacija ili
znaaj teme to zahtevaju.
Bom lordova zaseda u posebnoj prostoriji uz mnogo vie protokola, etikecije i tradicionalnih
ceremonija. Bom lorodva razmatra teme od nacionalnog interesa i daje saglasnost na predlo,ene
zakonske akte ili odluke 2arlamenta, a uestvuje i na plenarnim sednicama, kada se slua
kraljiin izvetaj o stanju nacije ili donose kljune odluke od najvieg interesa.
%. -radicionalna institucija Krune u (
Kruna u 7elikoj *ritaniji predstavlja pravnu i tradicionalnu politiku instituciju. Kraljevska
ovla4enja i prerogativi su slede4i"
+ 1menuje nosioce plemi4kih titula po zaslugama za britansku naciju
+ 1menuje izvesne civilne i vojne slu,benike
+ 6aziva i rasputa 2arlament
+ 2roglaava zakone
+ !bjavljujee rat i mir (na predlog i uz odluku 7lade)
+ )bla,ava kazne i izrie pomilovanja
+ 2overava manadat za sastva 7lade (Kabineta) lideru politike partije koja je pobedila
na izborima
+ 2otvruje izbor kabineta u parlamentu I formalnom odlukom.
+ 2otvruje britanske ambasadore (njih inae imenuje Horin office + @inistarstvo inostranih
poslova)
+ 2rima akreditive stranih ambasadora
+ 9vanini je, ali ne i faktiki, komandant oru,anih snaga
+ 2redstavlja simbol jedinstva nacije i nacionalnu vrednost pod zatitom zakona
2rerogative izvrne vlasti, meutim, ima Kabinet. &a poetku svakog godinjeg zasedanja
Kraljica se obra4a 2arlamentu u punom sastavu (prisutni lanovi oba doma) tradicionalnom
besedom, koja ustvari predstavlja iscrpni izvetaj o stanju nacije, odnosno o aktuelnom razvoju u
35
najva,nijim aspektima. &eki analitiari smatraju da je ta beseda, ustvari, programski okvir
politike Kabineta u nastupaju4oj godini. 5aj izvetaj kraljici, po pravilu, sainjava 2remijer,
odnosno Kabinet.
Kraljica deluje iz svoje zvanine poslovne rezidencije u *akingemskoj palati, a vreme provodi u
vie privatnih luksuznih rezidenicja od kojih su neke i turistike atrakcije (zamak 7indzor, jahta
-*iritanija. i sl.). 1ma na raspolaganju godinju apana,u za funkcionisanje, reprezentaciju i
trokove prijema, putovanja i ,ivota, koja je ini jednom od najbogatijih *ritanaca i , uopte,
najbogatijih ljudi na svetu.
Kraljica je zadr,ala izvesne prerogative vlasti u odnosu na Komonvelt ili *ritansku zajednicu
naroda (politiki savez )K sa bivim kolonijama). !na imenuje (na predlog 7lade dotine
zemlja) generalne guvernere, kao predstavnike krune u velikim prekomorskim zemljama,
lanicama Komonvelta ((ustraliji, Kanadi i &ovom 9elandu). )stavnim reformama u tim
zemljama i ta funkcija dobija tradicionalno + folklorni znaaj.
Kraljica vie ne poseduje zakonodavnu inicijativu, a ni pravo veta na odluke 2arlamenta, tako da
je njen uticaj na politiki ,ivot u 7* simbolikog i posrednog znaaja. 6tvarne funkcije kraljice
u savremenom britanskom politikom sisitemu strogo su reprezentativnog karaktera. Ka,e se da
kraljica 9iva konsultovana2 opominje i o$ra9ruje nosioce vlasti u 7elikoj *ritaniji. !na
predstavlja simbol nacije.
10. @esto2 struktura i "unkcije (lade u 9ritanskom parlamentarnom sistemu
!tvarnu i<vr)nu vlast u 7elikoj *ritaniji ima vlada, odnosno kabinet ministara koji formira
partija koja je pobedila na izborima. Kabinet se sastoji od resornih ministara,, zadu,enih za
najva,nije privredne i druge oblasti ,ivota. &aje4e kabinet ima 8/ najva,nijih (-starijih.)
ministara i niz pomo4nika, odnosno -mlaih ministara. i dr,avnih sekretara, to ini negde oko
%0 lanova ka9ineta razliitih rangova i zadu,enih za razliite oblasti. Kabinet zaseda u
slu,benoj rezidenciji 2remijera u 6aunin. stritu 9roj 10, jednom nedeljno u plenarnom sastavu,
a prema potrebi i e4e ili u direktnim susretima premijera i pojedinih resornih ministara.
&a elu kabineta je Premijer (2rime @inistar) koji vodi, nadgleda i kontrolie rad 7lade i stoga
snosi najve4u odgovornost za njen efikasan rad ili eventualne neuspehe.
@inistri odreenih resora imaju vieslojnu odgovornost, prema"
+ 2remijeru koji im je funkciju poverio
+ 2arlamentu u kome podnose izvetaj o stanju i funkcionisanju odreenog resora i kome
odgovara na poslanika pitanja
+ 2artiji iji su lanovi
+ *iraima koji su za njih ili njihovu partiju glasali
+ *ritanskoj javnosti
5nstitucija ostavke se uobiajeno primenjuje za svaki ozbiljniji problem ili promaaj u radu, ak
i za neke postupke iz privatnog ,ivota, odnono za ponaanje koje nije u skladu sa prihva4enim
moralnim normama tradicionalnog britanskog naina ,ivota. 9ato su odtavke ministara u
britanskom parlamentarizmu veoma este i ne predstavljaju ozbiljnije iskuenje za nesmatano
funkcionisanje 7lade (osim ako je u pitanju privatni skandal). @inistra u ostavci zemnei drugi
istaknuti predstavnij vladajue partije ili ekspert po izboru 2remijera.
Cakonodavna inicijativa, odnosno izrada zakonskih nacrta i predloga, pripada Kabinetu, koji ih
zatim podnosi 2arlamentu na razmatranje i usvajanje, a resorni ministar, ili po potrebi 2remijer,
brani njegove odredbe i potrebu za takvim zakonom pred lanovima 2arlamenta.
35
11. !peci"inosti 9ritansko. sudstva
6udska vlast u 7elikoj *ritaniji nezavisna je od zakonodavne i izvrne vlasti i potpuno je
slobodna u vrenju svoje funkcije. 6vi zloini koji su poinjeni na tlu )jedinjenog Kraljevstva
formalno se tretiraju kao .zloini protiv &jenog 7elianstva KraljiceE.
6udstvo u 7elikoj *ritaniji se zasniva na bazi presedana (sluajeva iz prakse), a ne na bazi
kodifikovanih, pisanih zakona, kao to je to sluaj u evorpsko+kontinetalnom pravu, odnosno na
bazi nagomilane sudske prakse (jurisprudencije). Dednom doneta odluka u odreenom sluaju
slu,i kao svojevrstan kriterijum i presedan za sve budu4e sline sluajeve. &a sudiji i poroti je da
utvrde, najpre, da li je neko kriv za delikt koji mu se stavlja na teret, a onda da utvrde slinosti i
razlike u odnosu na presedanski sluaj i izmere sankciju koja se za uinjeno delo propsiuje.
6udije i advokati nastupaju u sudnici iskljuivo u tradicionalnim jednobojnim togama i s dugim
perikama, kako bi se iskljuio bilo kakav uticaj linog, privatnog i pristrasnog i kako bi se
obezbedio vizuelni autoritet prema optu,enom i publici u sali. 1zgled sudija i advokata, kao i
izgled sudnice (visoko uzdignut sto za sudije i lanove porote) osmiljeni su kako bi naglasili
uzvienost i nezavisnost suda.
&ezavisnost sudova od bilo kakvih meanja, politikih ili drugih pritisaka, kao i nenaruen
dostojanstveni drutveni status sudija uinili su da se britansko sudstvo smatra jednim od
najefikasnijih u svetu.
1'. Politike partije u (
) 7* preovlauju4i uticaj imaju 3 glavne politike partije, koje se na izborima smenjuju na
vlasti. 1ako u politikom ,ivotu deluje vie partija, najve4i broj pristalica i glasaa imaju
Kon<ervativna partija (partija sadanjeg premijera 6ejvida Kamerona i nekadanjih
@ar.aret -aer i 6;ona @ejd;ora) i La9uristika partija (partija bivih premijera -onija
lera i :ordona rauna).
Kon<ervativna partija
!va partija vodi poreklo od nekadanje -orijevske partije nastale krajem 8?. veka. 2ripada
grupaciji desniarskih, tradicionalistikih partija, a svoje glavno uporite ima u viim srednjim i
viim slojevima drutva (delovi aristokratije, bogati graani, biznismeni, farmeri+
zemljoposednici i sl.). 2o politikoj orijentaciji to je tipina bur,oaska konzervativna partija koja
istie klasine vrednosti liberalizma, privatnu svojinu, slobodnu konkurenciju, viepartizam,
zapadnjatvo, smanjenje poreza, smanjenje socijalnih davanja i ogranienje rada sindikata s
rezervisanim stavom prema produbljivanju procesa evropske integracije. !snova politikog
programa je zatita privatne svojine i zalaganje za socijalnu stabilnost britanskog drutva. Banas
broji oko 3 miliona lanova i dobija na izborima izmeu 83 i 8; miliona glasova. Jvrsto je
organizovana i ima razuenu lokalnu infrastrukturu (dobra teritorijalna rasprostranjenost i dobra
komunikacija sa potencijalnim biraima).&ajpoznatiji lideri konzervativaca kroz istotiju bili su
35
6i<raeli, Lojd 6;ord;, !er (inston 4eril, !er 6a.las 8jum, @ar.aret -aer, 6;on @ej;or
i sl. 6adanji lider konzervativaca i premijer je 6ejvid Kameron.
La9uristika partija
Faburistika partija je osnovana 1%00.g. i pripada grupaciji socijaldemokratskih partija mekih
politikih shvatanja. &astala je kao La9uristiki predstavniki komitet koji se borio za
predstavnitvo radnikih pokreta + sindikata (tradeuniona) i razliitih radnikih udru,enja + u
2arlamentu. 2rvi lider laburista i prvi laburista u 2arlamentu bio je Ker 8ardi, a prvi laburistiki
2remijer bio je 3em<i @ekdonald. Banas broji oko >,< miliona lanova, a na izborima osvaja,
isto, izmeu 83 i 8; miliona glasova.7e4inu pristalica laburistika partija ima u radnikoj
populaciji, mau ni,im i srednjim slojevima britanskog drutva, meu omladinom i sindikatima.
) ranijim fazama imala je dosta socijalistikih primesa u svom programu a u poslednjih nekoliko
decenija prisutan je sna,an proces deradikalizacije socijalne ideologije i danas je razlika u
odnosu na konzervativnu stranku vie u nijansama. !va partija se zala,e za reforme u pravcu
ve4e integrisanosti 7* u %), za liberalizaciju britanskog privrednog i politikog ureenja i za
ve4a socijalna prava britanskih radnikih, ni,ih i srednjih slojeva. 2oznati lideri laburista su
Atli2 8arold (ilson2 Nil Kinok2 -oni ler2 :ordon raun i sl.
2ored ove dve glavne i najmo4nije partije deluje i vie politikih stranaka manjeg politikog
znaaja, meu kojima su najpoznatije" ritanska nacionalna partija (neka vrsta
nacionalistiko+ksenofobne organizacije),Li9eralno=demokratska partija, Li9eralna partija,
Partija <eleni$ i Nova 9ritanska Komunistika partija.
11. +aktori sta9ilnosti 9ritasnko. parlamentari<ma
Haktori stabilnosti britanskog parlamentarizma"
1. 3ealni odnos saradnje ili ravnote;e vlasti dve najva;nije politike institucijeD
Parlamenta i Ka9ineta. ) praksi to izgleda ovako" 2arlament mo,e da ospori poverenje
(podrku) Kabinetu prilikom rasprave o va,nom pitanju ili povodom predloga bud,eta.
5o istovremeno znai ostavku vlade. @eutim, vlada u tom sluaju ima mogu4nost da
raspusti 2arlament i raspie nove parlamentarne izbore. Bakle, ovo bi istovremeno
znailo .smrtE obe najva,nije institucije. !vo predstavlja osnovni faktor stabilnosti
britanskog parlamentarizma. 6aradnja izmeu zakonodavne i izvrne vlasti u 7*
predstavlja oitu neminovnost, jer niko ne ,eli da dovede sistem u opasnost sukobom
izmeu dve osnovne politike institucije i izazove njihovo obostrano samoukidanje. 9ato
je uobiajeno da se slikovito ka,e da u 7* .2arlament i vlada ,ive i umiru zajednoE.
'. !ta9ilnost dr;avne administracije + *ez obzira ko je, od dve suprotstavljaenje politike
partije koje se smenjuju, na vlasti, glavnina dr,avnog administrativnog aparata (koji broji
:+; miliona slu,benika) se ne menja. (dministracija i administrativne slu,be (lojalne
&D.7. Kraljici) nastavljaju da sprovode usvojenu dr,avnu politiku i mere donete od strane
aktuelnog Kabineta, bez obzira to je na elu dotinog resora novi ministar ili dr,avni
sekretar. 2ostoje izvesne kritike na raun ovog razgranatogi birokratizovanog dr,avnog
aparata, ali je injenica da se on ponaa neutralno i da efikasno obavlja svoje du,nosti u
nacionalnom interesu. 9bog toga u okvirima te .armije inovnikaE nema ve4ih socijalnih
potresa, trajkova ili opstrukcija. rad administracije je tehnoloki napredan i efikasan to
pozitivno utie na ukupnu stabilnost itavog britanskog politikog sistema.
1. !ta9ilnost sistema u vidu dve preovlaFuju,e politike partije koje se smenjuju na
vlasti ne izazivaju4i pri tom ve4e potrese u zemlji
>. ritanski tradicionali<am Akon<ervativi<amB + jedna od osnovnih odlika britanskog
parlamentarizma , otuda toliko otpora i rezervi prema uvoenju komunitarnih normi i
institucionalnih i drugih reformi u okviru %).
35
/. Poverenje u politike institucije + uvanje osvojenih ljudskih prava i sloboda.
1>. !peci"inosti "rancusko. parlamentarno. sistema
Hrancuska predstavlja jednu od najstarijih evropskih demokratija i zauzima pionirsko mesto u
utemeljenju ljudskih prava i sloboda. &ezavisnost je stekla jo ;/>. godine pod kraljem
Klovisom (Clovis). Hrancuska se mo,e diiti i injenicom da je, i pored svih potresa u istoriji,
postala ekonomski i tehnoliki veoma razvijena zemlja. !na je tre4a po veliini evropska dr,ava
(posle Cusije i )krajine), druga po ekonomskoj snazi (posle ujedinjenja &emake izgubila je
vode4u poziciju), < industrijska sila na svetu (posle 6(B, Dapana, &emake i Kine) i najjaa
poljoprivredna evropska dr+ava. 1ma oko >3 miliona stanovnika. Hrancuska, ipak , ima poteko4a
sa visokom stopom nezaposlenoti, pa je po poreskom optere4enju graana na ; mestu u %)
(posle #vedske, Banske i *elgije).
2olitiki sistem Hrancuske naziva se "rancuski polupre<idencijali<am, odnosno "rancuski
kontinentalni parlamentari<am. !vakvo ureenje nalati se negde izmeu parlamentarnog i
predsednikog sistema vlasti. 6matra se parlamentarnim jer nacionalna skuptina mo,e smeniti
vladu, a predsednik raspustiti skuptinu ali i predsednikim jer predsednik ne mo,e biti smenjen
od strane parlamenta do isteka svog sedmogodinjeg mandata (od 3003.g. mandat traje <
godina). !snova politike mo4i predsednika Cepublike u Hrancuskoj proizilazi iz njegovog
neposrednog izbora i to u dva kruga. ) prvom krugu se od vie kandidata biraju dva s najboljim
izbornim rezultatom, a u drugom krugu se bira pobednik (onaj sa najve4im brojem glasova).
2redsednikove funkcije su toliko iroke da one predsedava sednicama vlade, ima zakonodavnu
inicijativu i mo,e izvesne zakonske projekte da iznosi na referendum ili pred &arodnu skuptinu,
daje ili osporava saglasnost na zakone usvojene od strane 6kuptine, pokre4e postupak ocene
ustavnosti pojedinih zakona, a u venrednim situacijama mo,e i da raspusti skuptinu.
1ako direktno proistie iz britanskog parlamentarizma kao svog uzora i modela politikog
ureenja, francuski parlamentarni sistem je od samog poetka bio razvijan sa nizom sopstvenih
specifinosti, pa se razvio u politiko ureenje koje je bitno odstupalo od svog uzora i modela.
5e specifinosti su slede4e"
8. #dsustvo monar$a, kao kohezionog faktora i du.a repu9likanska tradicija koja potie
iz francuske bur,oaske revolucije iz 8?/A.g.
3. 7aka centrali<acija dr;avne uprave, koja se sprovodi kroz razgranat i komplikovan
sistem regionalnih, departmantalnih i komunalnih usluga.
:. 7ak Ai sve jaiB polo;aj predsednika 3epu9like, koji je naroito utsavnim reformama iz
8A</.g. i 8A>3.g. pod 2etom Cepublikom generala Be =ola, stekao mnogo ve4u vlast
nego monarh u 7* i pribli,io se poziciji predsednika 6(B.
;. -radicija jaki$ i uticajni$ sindikalni$ or.ani<acija
<. (eliki 9roj mali$ politiki$ partija koje nezavisno deluju, ali se i brzo pregrupiu, dele,
ujedinjuju, menjaju imena i programe i sklapaju izborne parlamentarne koalicije i sl.
>. Cnaajne tekovine 9or9e sindikalnih unija ili levih partija na planu socijalne politike2
<dravstvene <a)tite2 pen<iono. osi.uranja i dr. kojih se Hrancuzi nikada ne odriu, kao
i tradicia ustavne zatite ljudskih prava i sloboda.
?. 5<u<etna podr)ka dvema levo orijentisanim politikim partijama (6ocijalistika
partija Hrancuske i Komunistika partija Hrancuske). !ve partije su na vrhuncu svoje
mo4i brojale i po nekoliko miliona lanova i bile meu najbrojnijima u svetu.
35
/. !peci"ian "rancusko=mediteranski mentalitet, razvijena posebna politika kultura i
kulturno+istorijske posebnosti.
A. 7ak i do9ro or.ani<ovan seljaki sloj, koji ini :0M stanovnitva, i uticajne seljake
sindikalne organizacije.
80. (e<anost <a kulturne pose9nosti i je<ik (francuski jezik zati4en je zakonom, to je
retkost u svetu).
88. (eliki 9roj imi.ranata i< 9iv)i$ kolonija. Hrancuska je imala potpuno drugaiji odnos
prema bivim kolonijama u okviru Hrancuske zajednice (frankofonije) od engleskog u
okviru Komonvelta to je dovrlo do multikon"esionalno. i multikulturno. sastava
"rancusko. dru)tva, koje broji od > do 80 miliona nefrancuskog stanovnitva. )
Hrancuskoj postoji nekoliko posebno jakih, starih etnikih grupa sa sopstvenim jezikom i
kulturom (aski2 Kor<ikanci2 retonci2 Katari i dr.)
83. 3a<vijen sektor mali$ i srednji$ predu<e,a u privatnoj svojini i jaka organizacija
patronata (vlasnika preduze4a) koja utie na politiku vlast.
8:. 4esto pri9e.avanje )trajku kao sredstvu 9or9e od strane radniki$2 seljaki$ i
strukovni$ sindikata kao sredstvu za ostvarivanje daljih benificija u oblasti radnih
odnosa, primanja i radnog vremena.
8;. (e<anost +rancu<a <a o9iaje2 tradiciju2 "olklor2 .astronomiju i sl.(sir kamamber).
8<. 7ednodoma Nacionalna skup)tina u kojoj su predstavljene politike partije koje
premae cenzus, ali koja odra,ava i administrativnu strukturu i podelu Hrancuske na
regione i departmane. 2ored skuptine, kao svojevrsno konstitutivno telo, zasebno deluje
i 6enat (zajedno ine 2arlament), koji se na poziv predsednika Cepublika, u izuzetnim
prilikama od nacionalnog znaaja (usvajanje zakona i dr,avnog bud,eta), sastaje sa
6kuptinom u plenarnom zasedanju u 7ersaju i daje saglasnost po najva,nijim pitanjima.
8>. Politiko predstavni)tvo prekomorski$ teritorija u Nacionalnoj skup)tini B!@+
5!@ ili prekomorski departmani i prekomorske teritorije kao to su" &ova Kaldeonija,
@artinik, Hrancuska =vajana, Ceunion i dr.
8?. 7aka re.ionalna i lokalna samouprava, gde uz skuptine tih administrativnih jedinica
pralelno deluju i prefekti kao delegirani predstavnivi predsednika Cepublike po
njegovom izboru.
8/. 7aka vojna i policijska tradicija. 2ostojanje, pored policije, i posebne i vrlo efikasne
,andarmerije kao zasebnog roda vojme strukture, specijalnih policijskih jedinica (CC6),
unutranje kontrole rada policije, policajaca+pozornika u slu,bi lokalnog stanpvnitva,
Fegije stranaca i sl.
8A. Ekonomski i socijalni savet I svojevrsno tre4e konstitutiovno telo, sastavljeno od 3:8
lana koji su imenovani na mandat od < godina od strane institucija i organizacija koje
predstavljaju (sindikati, komore, patronati, udru,enja i dr.). 9adatak ovog tela je da
savetuje vladu i uestvuje u elaboraciji ekonomske i socijalne politike zemlje.
30. 6r;avna administracija I glomazan, skup, esto spor i birokratizovan, ali efikasan
administrativni aparat.
38. Administrativna podela +rancuske I 33 regiona, A> departmana, :.::A arondismana,
:./:A kantona i :>.?>: komuna (optina).
6ve ovo za posledicu ima veliku nestabilnost vlada u Hrancuskoj do 2ete Cepublike, a
naroiti posle Brugog svetskog rata, kada je prosean vek jedne vlade bio / meseci. (7e4u
nestabilnost izvrne vlasti ima jedino 1talija).
1/. Nastanak i "a<e u ra<voju "rancusko. parlamentari<ma
1storija franscuske dr,ave poinje >*&.., kada je prvi franaki kralj @erovinke diniastije Klovis
ujedinio razliita plemena i proglasio nezavisnost Hrancuske. @eutim poetkom istorije
republikanske Hrancuske smatra se velika "rancuska 9ur;oaska revolucija A1E*%=1E%'B, sa
35
manjim izuzetkom u periodu od 1E%% do 1*>*.. kada je nakratko opet uspostavljeno carstvo pod
Napoleonom onapartom. Hrancuskom bur,oaskom revolucijom sruena je dinastija Fujeva i
feudalni sistem a uspostavljen kapitalistiki drutveni sistem i graansko drutvo. !va revolucija
imala je izuzetan znaaj, kako za razvoj demokratije i demokratskih drutava u celom zapadnom
svetu, tako i zbog donoenja i usvajanja dokumenta koji je uao u katalog najve4ih svetskih
dostignu4a 6eklaracije o pravima oveka i .raFanina2 '&. av.usta 1E*%... 5aj dokument
oznaio je prekretnicu u demokratskom ustrojstvu budu4ih razvijenih dr,ava + uspostavljanjem
demokratske strukture vlasti, uvoenjem republikanskog ureenja, uspostavljanjem pravne
dr,ave i dizanjem na nivo ustavne zatite demokratskih prava i sloboda oveka i graanina. !vaj
dokument ima 1E lanova i u njemu se ka,e da su predstavnici francuskog naroda konstituisani u
&arodnu skuptinu, smatraju4i da su nepoznavanje, zaboravljanje i preziranje prava oveka
jedini uzroci nesre4e i korumpiranosti 7lada, reili da u jednoj sveanoj deklaraciji izlo,e
prirodna, neotuiva i sveta prava oveka. ) njoj se, izmeu ostalog ka,e da"
se ljudi raaju i ,ive slobodni i jednaki u pravima
princip svakog suvereniteta poiva u naciji
se sloboda sastoji u mogu4nosti da se ini sve ono to ne kodi drugome
zakon ima pravo da zabrani samo radnje tetne po drutvo
je zakon izraz opte volje
se svaki ovek smatra nevinim dok se ne doka,e suprotno
niko ne mo,e da bude uznemiravan zbog svojih ubeenja, ak ni verskih, pod uslovom
da njihovo ispoljavanje ne naruava javni red, itd.
6vi kasniji vrliki dokumenti slobode i deklaracije o ljudskim pravima i slobodama, na
nacionalnom nivou i meunarodnom planu, za svoj uzor imali su uprvo ovaj dokument. 5u se
neroito misli na Univer<alnu deklaraciju UN o pravima oveka usvojenu 10. decem9ra
1%>*... u palati !ajo u Pari<u, koja se smatra osnovnim meunarodnim dokumentom u zatiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda.
:ene<a "rancusko. repu9likansko. ureFenjaD
1. 5 3epu9lika = osnovana neposredno posle revolucije A1E%'= do 1E%%...B
'. 5 Carstvo A Premier EmpireB A1E%%. do 1*>*...B
1. 55 3epu9lika A1*>*. do 1*E0..B
>. 555 3epu9lika A1*E0. do 1%>/...B
/. 5( 3epu9lika A1%>/. do 1%/*...B
&. ( 3epu9lika A1%/*.. do danasB
!snovna karakteristika francuskog parlamentarnog sistema do 7 Cepublike ogledala se u veoma
nestabilnoj izvrnoj vlasti i lako smenjivima vladama, to je doprinosilo optoj nestabilnosti
francuskog politikog sistema. Kraj 17 Cepublike ubrzala je vojna pobuna u va,noj francuskoj
koloniji Al;iru, pod vostvom +LN=a (+ronta nacionalno. oslo9oFenja) od 1%/>. do 1%&1...
)prkos francuskoj vojnoj intervenciji koja je odnela mnoge ,rtve, kako al,irskih civila, tako i
francuskih vojnika, uprkos pobuni jednog dela visokih oficira i tzv -crni$ no.u. (Hrancuza koji
su roeni ili su dugo ,iveli u (l,iru), Hrancuska je Evijanskim spora<umom priznala
nezavisnost (l,iru 1%&'...
7last je 1%/*.. preuzeo general ?arl de :ol, sa renomeom -spasitelja nacije. i tako otpoinje 7
Cepublika, u kojoj je mnogo toga moralo da se menja, a pre svega da se obezbedi stabilnost
izvrne vlasti. 5o je bio osnovni zadatak koji je trebalo da obezbedi novi Ustav +rancuske (
3epu9like, donet >. okto9ra 1%/*... !vim ustavom prevaziena je politika nestabilnost i brza
smenjivost vlada, naglaenom izvrnom vla4u koncentrisasnom u funkcijama predsednika
Cepublike. 1zvrne funkcije predsednika Cepublike pojaane su ustavnim reformama iz 1%&'...,
koje su sprovedene na bazi referenduma, kada je uvedeno da se predsednik republike, umesto u
&acionalnoj skuptini, bira neposrednim birakim pravom od strane naroda. Hunkcije
35
predsednika Cepublike od 7 Cepublike zadobijaju karakteristike koje sve vie nalikuju
predsednikom sistemu 6(B. !snovne politike institucije politikog sistema Hrancuske od 7
Cepublike, poreane po znaaju i stvarnom uticaju na politiki i drutveni ,ivot zemlje su"
2redsednika Cepublike, 7lada (@inistarski savet), &acionalna skuptina i 6enat.
Hrancuski predsednici od 7 Cepublike"
8. #arl Be =ol
3. Nor, 2ompidu
:. 7aleri Niskar Besten
;. Hransoa @iteran
<. Nak #irak
>. &ikola 6arkozi
1&. @esto i ulo.a Predsednika 3epu9like u "rancuskom politikom sistemu
2redsednik Cepublike bira se univerzalnim i neposrednim birakim pravom od strane svih
graana Hrancuske s pravom glasa, na mandat od / .odina (pre ustavnih reformi '00'. godine
mandat je bio E ..). 2redsednik Cepublike ima jako iroka ovla4enja i zbog toga on predstavlja
predominantan politiki inilac. &egova ovla4enja toliko su iroka da se njegova mo4 esto
poredi sa onom koju ima predsednik 6(B+a. !n je stvarni arbitar svega to se dogaa u
politikom ,ivotu Hrancuske.!vla4enja predsedniak Cepublike su"
8. 5ma pravo da raspusti skup)tinu i raspi)e nove i<9ore. 2oslednji put je takvom
inu, ispostavi4e se sa pogrenom procenom, pribegao predsednik Gak ?irak 1%%E...,
kada je zbog tesne ve4ine kojom je raspolagala njegova partija odluio da raspusti
6kuptinu i raspie nove izbore, to je rezultiralo izbornim porazom njegove partije i
dovelo do kohabitacije sa socijalistikom vladom.
3. #n je stvarni ar9itar AsudijaB politiko. ;ivota u +rancuskoj.
:. #n predsedava ministarskim savetom Adru.i na<iv <a "rancusku (laduB, iako je
zvanini predsednik vlade voa politike partije koja je pobedila na izborima i kome
on poverava mandat za sastav vlade.
;. 5<vr)na vlast je podeljena 9ice"alno i<meFu predsednika i vlade. 6pecifinost ovog
sistema izvrne vlasti dolazi posebno do izra,aja u periodima tzv. kohabitacije,
odnosno u periodima kada predsednik Cepublike i predsednik vlade pripadaju
razliitim parijama, kada posebno dolazi do izra,aja integrativna i superiorna pozicija
predsednika kao .vrhovnog arbitraE.
<. Poseduje va;nu <akonodavnu inicijativu (pravo da podnese zakonske predloge
skuptini na razmatranje i usvajanje).
>. Pro.la)ava <akone uka<om ili i$ osporava i pokre,e postupak ustavnosti.
?. ira predsednika i 1 lana ustavno. suda.
/. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predla;e mandatar (lade.
A. #n je vr$ovni <apovednik ili komandant "rancuske armije.
80. #dluuje o ratu i miru.
88. #dluuje o unapreFenjima u vojsci i policiji.
83. ira predsednika i 1 lana ustavno. suda.
8:. Postavlja i imenuje ministre sa liste koje predla;e mandatar (lade.
8;. 5menuje per"ekte departmana.
8<. 6odeljuje ordenje i odlikovanja.
8>. Komanduje le.ijom stranaca (pla4ena vojskaO vojnici I lanovi pre svega iz
inostranstvaO vojna formacija koja nije regularna francuska vojska).
8?. Kreira i vodi spoljnu politiku i jednom .odi)nje koordinira am9asadore u Pari<u.
8/. Predstavlja +rancusku u Evropskoj uniji.
8A. 3aspisuje re"erendume (kod nas to radi skupstina, parlament)
30. 5ma svu vlast u vanrednim okolnostima.
9bog svega gore navedenog mnogi teoretiari su skloni tvrdnji da je lina vlast predsednika
Cepublike Hrancuske mau najve4ima u svetu, ako se izuzme predsednika 6(B, kao primer
predsednikog sistema u organizaciji vlasti. 6adanji predsednik je Nikolas !arko<i,predsednik
35
Unije <a predsedniku ve,inu AU@PB koji je pobedio na predsednikim izborima '00E..,
smenivi dotadanjeg predsednika Gaka ?iraka.
:rancuski predsednici od V republike
9vanina rezidencija i slu,bene prostorije odakle deluje predsednik smetene su u 7elisejskoj
palati.
1E. Cakonodavna vlast u +rancuskoj
9akonodavnu vlast u Hrancuskoj vri 2arlament. !n se sastoji i &acionalne skuptine i 6enata
Nacionalna skup)tina se bira univerzalnim i neposrednim izborima. @andat poslanika traje /
.odina. &acionalna skuptina se sastoji od /EE poslanika, od kojih je /// izabrano u metropoli
(metropolitenska Hrancuska), a ''=oje izabrano je u prekomorskim departmanima i teritorijama.
2oslanici &arodne skuptine raspravljaju o radu 7lade i mogu je smeniti, odnosno ukazati joj
nepoverenje (preko odredbe o cenzuri), to se istini za volju deava jako retko. 5akoe, oni
raspravljaju o zakonskim predlozima koje im podnose vlada ili predsednik i, zajedno sa
6enatom, usvajaju zakone. Hrancuska &acionalna skuptina zaseda u ur9onskoj palati.
!enat predstavlja drugi dom 2arlamenta. *ira se univerzalnim i indirektnim (posrednim)
izborima, glasovima izbornog tela koje sainjavaju poslanici &arodne skuptine, regionalni
savetnici, generalni savetnici i delegati gradskih saveta. 6enatori se biraju na period od % .odina,
tako to se tre4ina lanova 6enata bira svake tre4e godine. 6enat ini 1'1 i<a9rani senator.
9asedanja 6enata odvijaju se u Luksem9ur)koj palati. ) zajednikom plenarnom zasedanju s
&acionalnom skuptinom u 7ersaju, senatori glasaju o zakonima i bud,etu Hrancuske. ) sluaju
smrti ili spreenosti predsednika Cepublike njegovu funkciju do izbora novog predsednika vri
predsednik 6enata.
Ustavni savet+ to je svojevrsni kontrolni organ u francuskom politikom sisitemu. 6astavljen je
od % lanova, od kojih po 1=ojicu imenuju" predsednike Cepublike, predsednik &arodne
skuptine i predsednik 6enata. @andat lanova ustavnog saveta traje % .odina. )stavni savet je
zadu,en da brine o ravnote,i, odnosno, balansu izmeu zakonodavne i izvrne vlasti i da
obezbeuje potovanje )stava (ima funkciju ustavnog suda). @o,e biti sazvan po odreenom
pitanju na zahtev predsednika Cepublike, premijera, predsednika &arodne skuptine,
predsednika 6enata, ili na zahtev >0 poslanika ili >0 senatora.
1*. !truktura i "unkcije i<vr)ne vlasti +rancuske
Izvrna vlast je podeljena bicefalno izme$u predsednika i vlade" ;pecifinost ovog sistema
izvrne vlasti dolazi posebno do izraaja u periodima tzv" ko%abitacije, odnosno u periodima
kada predsednik ,epublike i predsednik Vlade pripadaju razliitim parijama, kada posebno
dolazi do izraaja integrativna i superiorna pozicija predsednika kao !vr%ovnog arbitra<"
(lada
7ladu ine 2remijer, kao ef vlade, ministri i dr,avni sekretari.
Premijer (prvi ministar) je ef vlade. &jega imanuje predsednik Cepublike, poverivi mu
mandat za sastav vlade. @andatar je obavezno ef najjae stranke u &acionalnoj skuptini, koja
je pobedila na parlamentarnim izborima. ) sluaju tesne pobede on je voa koalicije partija koje
ine parlamentarnu ve4inu. !n bira ministre svih kategorija i predla,e ih na usvajanje
predsedniku Cepublike. !dgovoran je predsedniku Cepublike, ali i pred 2arlamentom. 1ma
zakonodavnu inicijativu da predla,e zakonske nacrte i predloge za raspravu i usvajanje pred
35
2arlamentom. !bezbeuje sprovoenje zakona preko ministara i ministarstava zadu,enih za
pojedine resore.
@inistri + )kupan broj ministara varira od jedne do druge vlade. ) prinicpu mnisitri se mogu
podeliti u ; grupe"
8. dr;avni ministri +. ministri najva,nijih resora
3. resorni ministri + za svaku oblast ekonomskog i drutvenog ,ivota
:. dele.irani ministri + koji poma,u premijeru u odreenim oblastima
;. dr;avni sekretari + zadu,eni za pojedine oblasti za koje ne postoje posebni ministarski
resori.
7lada zaseda u plenarnom sastavu jednom nedeljno (sredom pre podne), kao @inistarski savet i
tim zasedanjima obavezno predsedava 2redsednik Cepublike. 2redsednik Cepublike ovla4uje
premijera da predsedava ostalim sednicama vlade na kojima se razmatraju druga pitanja iz
njenog resora. 6edite vlade nalazi se u palati @atinjon.
1%. 5<9orni sistem u +rancuskoj
Hrancuski izborni sistem veoma je bogat i dinamian, ali i relativno komplikovan i skup.6koro
svake godine odr,avju se neki od izbora za razliite organe vlasti i njihova tela, ime se stvara
,iva politika atmosfera kao garancija demokratinosti francuskog drutva. (li posledica
ovolikog broja razliitih izbora je i porast nezainteresovanosti Hrancuza za izbore, te sve ve4a
apstinencija birakog tela i pojaana apatinost graana, naroito malih.
Cazlikujemo aktivni i pasivno birako pravo. 2asivno birako pravo je mogu4nost nekoga da
bira, a aktivno birako pravo je mogu4nost da neko bude izabran. (ktivno birako pravo i
starosni limit da neko bude izabran razlikuje se u zavisnosti od organa koji se bira. !snovni
uslov da neko poseduje birako pravo je da bude graanin koji poseduje francusko
dr,avljansktvo, da je punoletan (stariji od 8/ godina) i da poseduje biraku legitmaciju koju mu
izdaje gradska skuptina na ijoj teritoriji je stalno nastanjen.
2rema organima koji se biraju razlikujemo slede4e izbore"
8. 5<9ori <a .radsku skup)tinu odr,avaju se svake > godine, u gradskim naseljima sa vie
od :.<00 stanovnika. =radski savetnici (poslanici gradske skuptine) biraju se
univerzalnim i neposrednim izborima. )slov da neko bude izabran je da ima 8/ i vie
godina.
3. 5<9ori <a .radonaelnika se odr,avaju svake > godine, posle gradskih izbora,
indirektnim (posrednim) izborima od strane gradskih savetnika, ve4inskim izbornim
sistemom u : kruga glasanja. 6tarosni cenzus za gradonaelnika je 38 ili vie godina.
:. Kantonalni i<9ori slu,e da se izabere po jedan generalni savetnik po kantonu i obnovi
tre4ina sastava =eneralnog saveta kantona svake tre4e godine, univerzalnim i
neposrednim izborima, ve4inskim izbornim sistemom u dva kruga. )slov da neko bude
izabran je 38 godina starosti i vie.
;. 3e.ionalni i<9ori se odr,avaju svake > godine i na njemu se biraju regionalni savetnici
(poslanici 6aveta regiona), univerzalnim i neposrednim izborima, po proporcionalnom
izbornom sistemu. 6tarosni uslov je 38 godina i vie.
<. Parlamentarni i<9ori se odr,avaju svake pete godine. &jima se biraju poslanici
&acionalne skuptine univerzalnim i neposrednim izborima, po ve4inskom izbornom
sistemu u dva kruga. )slov da neko mo,e da postane poslanik je navrene 3: i vie
godina.
>. 5<9ori <a !enat, kojim se bira tre4ina senatora, odr,avaju se svake tre4e godine,
indirektnim izborima, ve4inskim izbornim sistemom u departmanima koji daju 8 do ;
senatora ili proporcionalnim izbornim sistemom u departmanima koji daju vie od ;
senatora (u zavisnosti od veliine departmana). )slov da neko bude izabran za senatora je
:< godina starosti i vie.
35
?. Predsedniki i<9ori se odr,avaju svake < godine (od 3003.g.). 5o su univerzalni i
direktni izbori, po ve4inskom izbornom sistemu u dva kruga glasanja. )slov da neko
mo,e biti izabran za predsedniak Cepublike je da je stariji od 38 godine.
/. Evropski i<9ori su relativna novina koja proistie iz lanstva Hrancuse u %). &jima se
biraju /? francuskih poslanika u %vropskom parlamentu od kandidata koje istiu
politike partije, sa mandatom od < godina.5o su univerzalni direktni izbori od kandidata
sa izbornih lista, po proporcionalnom izbornom sistemu.
'0. Politike partije u +rancuskoj
Hrancuska ima veliki broj politikih partija, to ini dinaminom politiku scenu Hrancuske, ali
sam oje manji broj, u zavisnosti od njihove smage i podrke biraa, zastupljen u 2arlamentu, i po
tome se smatraju najva,nijim. ) principu, politike partije se (prema strani na kojoj su sedeli u
prvom parlamentu posle revolucije) dele na -leve. (partije levih politikih usmerenja), -partije
centra. i -desne. (partije desniarskih ili konzervativnih shvatanja). 2ojava
-ultradesniarski$. partija sa ekstremno nacionalistikim, odnosno ksenofobinim
shvatanjima, kao to je , je novijeg datuma. ) odnosu na izborni rezultat partije se dele na
-ve4inu. (ve4insku partiju ili koaliciju koja ima ve4inu u 6kuptini) i opoziciju. 5renutno
najznaajnije partije u Hrancuskoj su"
8. 3P3 A3assem9lemont pour la 3epu9lique = #kupljanje <a 3epu9likuB + degolistika
partija desnice koju je osnovao bivi predsednik Gak ?irak. !va partija se '00'. .odine
ujedinila u U@P ()niju za predsedniku ve4inu) iz koje potie sadanji predsednik
Nikolas !arko<i. Fider C2C+a je gospoa @iel (lio+@ari.
3. U6+ AUnion pour la democratie "ranciase = Unija <a "rancusku demokratijuB +
koalicija vie manjih stranaka, zapravo otcepljano krilo degolistikog pokreta desne
orijentacije, iz koje potie bivi francuski predsednik 6esten. 6adanji lider je +ransoa
ajruo.
:. P! APartie socialiste= !ocijalistika partijaB + partija socijaldemokratskog tipa, iz koje
potie bivi francuski predsednik @iteran i bivi predsednik vlade Lionel Gospen.
(ktuelni lider" +ransoa #land.
;. PC APartie communiste = Komunistika partijaB + radnika partija klasine levice koja
je u poslednje vreme izgubila na uticaju i podrci. =eneralni sekretar 2C Hrancuske je
3o9er 5.
<. P3: A3adicales= 3adikaliB + radikalna partija levih politikih uverenja (ranije Cadikalna
socijalistika partija). 6adanj lider Nan @iel *ajle.
>. :eneration ecolo.ie A:eneracija ekolo.ijeB + moderna partije ekologista s izvesnim
levim usmerenjem. 6adanji lider" *ruce Falond.
?. Les (ertes ACeleniB + klasina parija koja se zala,e za ouvanje ovekove okoline,
najjaa partija -zelenih. (od koje se ocepilo krilo =eneracija ekoologije). (ktuelni lider"
Gan Lik enamijas.
/. Le +rontNational ANacionalni +rontB + klasina desniarska nacionalistika partija, sa
rasistiko+ksenofobnom platformom, esto kvalifikovana kao -faistika. u francuskim
medijima. 5renutni lider" Gan @ari Le Pen.
A. @6C A@ouvement des Citoyens= :raFanski pokretB + nova politika organizacija
nastala u istonoj Hrancuskoj. Hormirao je bivi ministar odbrane i unutranjih poslova
Gan @ari ?evenman sa desetak sitnijih politikih grupacija manjeg znaaja.
80. U@P AUnion pour la majoritH presidentielle = Unija <a predsedniku ve,inuB, nova
partija desnice, proizala iz C2C, okupljaju4i pristalice novog kursa u evropskoj politici
za vreme i posle Naka #iraka. Fider" aktuelni predsednik Nikolas !arko<i.
35
'1. Nastanak i ra<voj politiko. sistema !A6
6(B imaju predsedniki sistem politikog sistema. 2olitiko ureenje 6(B naje4e se u
politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema podele vlasti. 9akonodavna, sudska i
izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu. 5o im daje
visok stepen samostalnosti i mogu4nost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najve4e
koristi za nacionalne interese. 2redsednik 6(B ne mo,e da raspusti Kongres, a Kongres ne mo,e
(sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru
impimenta) da smeni predsednika 6(B. !voj nezavisnosti vlasti doprinosi i do,ivotni mandat
lanova )stavnog suda 6(B, to znai da su oni bezbedni za svoj polo,aj i , barem teoretski,
osloboeni politikih i drugih pritisaka. 6(B predstavljaju uniju Akon"ederacijuB sastavljenu od
/0 dr;ava lanica. 1zvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna Kongresu, a sudska
sudovima, od kojih je najvii organ )stavni sud 6(B, kao specifiniorgan kontrole vrenja
vlasti.
1storija 6(B je neto du,a od dva veka, to je za evropske pojmove istorije i tradicije prava
mladost. @eutim, ova dr,ava je nastala na ustavnim i teorijskim iskustvima evropskih
demokratskih sistema, pre svega engleskog i francuskog, koje su sa sobom doneli evropski i
drugi doseljenici pretopljeni u ameriku naciju.
2roces masovnijeg doseljavanja evropskih iseljenika na prostore 6everne (merike vezuje se za
poetak 1E. veka. %vropski doseljenici su, potiskuju4i domorodako, indijansko stanovnitvo,
nastanjivali na Bivljem 9apada i jugu i tu uspostavljali prve oblike organizovane i samoupravne
zatite. @eutim, najjae engleske kolonije i vr4a organizacija prvih oblika vlasti nastali su na
istonoj obali kontinenta i te kolonije odr,avale su stalne veze sa zemljom maticom tj.
%ngleskom. @atica ili metropola je, naravno, ekonomski iskoritavala svoje amerike kolonije
-izvoze4i. u nju nepodobne i siromane u potrazi za sre4nijim ,ivotom. Daanjem ovih
istonoamerikih kolionija jaale su i tendencije za ekonomskim i administrativnim
osamostaljivanjem, to je, naravno, dovelo do sukoba. 1EE/. .. u +iladel"iji odr,an je 6ru.i
kontinentalni kon.res , na kojem je dogovorena saradnja amerikih kolonija u suprotstavljanju
u to vreme velikoj pomorskoj sili + engleskoj imperiji, ime poinje rat za nezavisnost. ;. jula
1EE&.., takoe u +iladel"iji, iako borbe jo nisu bile okonane, usvojena je uvena 6eklaracija
o ne<avisnosti. !vaj dogaaj smatra se roendanom nove nezavisne dr,ave i danas se slavi kao
nacionalni praznik 6(B. Beklaracija o nezavisnosti predstavlja prvi pravni i ustavni akt kojim se
prekidaju veze sa metropolom i uspostavlja lista prava i sloboda graana nove dr,ave. !na je na
neki nain kombinacija ideja iz uenja velikog engleskog politikog filozofa 6;ona Loka o
prirodnom i neotuivom pravu oveka na slobodu i ustavnu zatitu iste, i uenja francuskog
filozofa Gan Gak 3usoa o drutvenom ugovoru kao ogranienju svake vlasti. ) Beklaraciji o
nezavisnosti se, izmeu ostalog, ka,e da su svi ljudi roeni jednaki i sa izvesnim i neotuivim
pravima meu kojima su ,ivot, sloboda i tra,enje sre4e (prvi put je uveden ovaj pojam), da se
radi obezbeivanja ovih prava organizuju vlade koje svoja ovla4enja izvode iz pristanka onih
nad kojima se vlada i sl. !vim aktom se najavljuje i na neki nain utemeljuje budu4i ameriki
liberalizam u organizaciji vlasti, politikoj filozofiji i kulturi. 6matra se da je autor ovog teksta
35
jedan od predvodnika rata za nezavisnot -omas 6;e"erson, koji se smatra -ocem nove nacije. u
politikom smislu. !vim aktom je 8: severnoamerikih bivih sngleskih kolonija proglasilo
svoju nazavisnot i opredelilo se za zajedniki ,ivot u jednoj vrsti kon"ederativne <ajednice
(konfederacija je sainjena od samostalnih dr,ava, a federacija od vie federalnih jedinica).
2ored Beklaracije o nezavisnosti, postoje jo dva va,na dokumenta koja su postavila temelje
kasnijem donoenju )stava. 5o su il o pravima Aill o" ri.$tsB Ustava (ird;inije, koji je
prethodio Beklaraciji i donet je 1'.juna 1EE&... !n se smatra najstarijim ustavom jedne od
budu4ih dr,ava 6(B. ) njemu su sadr,ane osnovne ideje koje su kasnije prihva4ene u
Beklaraciji i )stavu. 2ored *ila o pravima, va,an dokument predstavljaju i 4lanci o
kon"ederaciji, koji su usvojeni 1/. decem9ra 1EEE..., a ratifikovani od strane lanica
konfederacije 1.aprila 1E*1..., kojima su lanicama data prevelika samostalna ovla4enja i
kojima je stimulisan regionalni partikularizam, to postaje prepreka jaanju trgovinskih veza i
zajednitva, to za posledicu ima javljanje te,nji za uspostavljanjem jae centralne vlasti,
odnosno potreba da se pristupi pisanju )stava jedinstvene dr,ave, kojim bi se uveli i mnogi
federativni elementi i obezbedio dalji ekonomski, politiki i drutveni razvoj ove novoformirane
dr,ave, kao specifine kombinacije konfederativnih i federativnih elemenata. Ustav !A6
usvojen je 1E. septem9ra 1E*E... u +iladel"iji. &ajstariji uesnik )stavne konvencije bio je /8+
ogodinji pisac i diplomata, end;amin +renklin, koji je, inae, pored 6;ejmsa @edisona i
Aleksandra 8amiltona tvorac uvenih +ederalistiki$ lanaka.
Ustav !A6 A+lorida2 1E*E...B + jedan od najkra4ih na svetu i sasotoji se od ? lanova i
kasnije usvojenih 3? amandmana. 1 pored toga )stav 6(B je najstariji pisani i jo uvek va,e4i
ustav u svetu. !n predstavlja izvor amerike dr,avnosti i osnovu jake dr,avne centralne vlasti.
)stav 6(B predstavlja jedan od najznaajnijih stubova na kojima poiva stabilnost ovog
politikog sistema.
Bve osnovne politike ideje i vrednosti nadahnule su tvorce amerikog )stava"
8. Podela vlasti + vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne bi
uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno jedna
drugu kontrolisale i ograniavale. 5ime bi se obezbedila prava i slobode graana i
zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu. ) stvarnosti je ispalo da je
ipak te,ite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika 6(B (izvrna vlast) i da Kongres
(zakonodavna vlast), uglavnom preko izglasavanja bud,eta ili pretnje impimentom,
mo,e kontrolisati predsednika. 6, druge strane 7rhovni sud 6(B (sudska vlast)
kontrolie druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsednikih odluka ili zakona usvojenih
u Kongresu, elastinim tumaenjem amerikog )stava.
3. +ederalno ureFenje + federacija predstavlja oblik organizovanja odnosa savezne dr,ave i
<0 dr,ava lanica i distrikta Kolumbija u kome se nalazi glavni grad 6(B, 7aington
BC. 6avezna vlast mora biti superiorna u odnosu na vlast dr,ave lanice federacije.
5akvoj tendenciji centralne vlasti u prvim decenijama ,ivota federacija bio je protivan
poljoprivredni Dug, dok je federalno ureenje odgovaralo rezvijenijem 6everoistoku.
6ukob konfederalista i Hederalista (Duga i 6evera) bio je toliko jak da je na kraju
rezultirao krvavim .raFanskim ratom A1*&1=1*&/B, koji se zavrio pobedom 6evera, i to
predstavlja konano utemeljenje federalnog ureenja. !dnos federacije i dr,ava je
)stavom reen tako da je sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadle,nosti
federacije, preputeno da se regulie )stavima <0 dr,ava lanica. 5a relativna
samostalnost ustavnih ovla4enja dr,ava lanica i rezliitost u zakonskim odredbama
dovodi do toga da ono to je zakonom ka,njivo u jednoj, nije obavezno ka,njivo i u
drugoj dr,avi, pa je to proizvodilo mnoge neobine i administrativno komplikovane
situacija.
Elastinost Ustava !A6 I .6mestitiE itav ,ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga
kroz samo ? lanova )stava nije ni malo lak posao. !vaj zadatak je zato, poveren )stavnom
sudu, koji omogu4ava da se najraznolikije pravne odredbe mogu shvatiti kao ustavne. )
35
praksi je ovako sa,eti )stav mogao da opstane do dananjih dana samo zbog prava 7rhovnog
()stavnog) suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske
(obavezuju4e) odluke. 5umaenja koja je utvrivao )stavni sud su pratila ekonomsku,
socijalnu i politiku evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj.
)stavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadle,nost
federacije, preputeno ustavima <0 dr,ava lanica. 5o objanjava razliita ustavna reenja
dr,ava lanica (pa ono to nije ka,njivo u jednoj dr,avi, mo,e biti protivzakonito u nekoj
drugoj).
''. Predsedniki sistem !A6 = osnovne karakteristike
;/7 imaju !redsedni"#i sistem politikog sistema" +olitiko ure$enje ;/7 naje9e se u
politikoligiji navodi kao klasian primer politikog sistema !odele vlasti" =akonodavna, sudska i
izvrna vlast su u ovom sistemu odvojene i nemaju direktnog uticaja jedna na drugu" >o im daje
visok stepen samostalnosti i mogu9nost da deluju po principu visoke profesionalnosti i najve9e
koristi za nacionalne interese" +redsednik ;/7 ne moe da raspusti 8ongres, a 8ongres ne moe
(sem u izuzetno retkim sluajevima uz veoma komplikovanu i skoro nesprovodivu proceduru
im!i"menta# da smeni predsednika ;/7" ?voj nezavisnosti vlasti doprinosi i doivotni mandat
lanova @stavnog suda ;/7, to znai da su oni bezbedni za svoj poloaj i , barem teoretski,
oslobo$eni politiki% i drugi% pritisaka" ;/7 predstavljaju uniju $#on%ederaciju& sastavljenu od
5' dr(ava "lanica" Izvrna vlast pripada predsedniku, zakonodavna 8ongresu, a sudska
sudovima, od koji% je najvii organ @stavni sud ;/7, kao specifiniorgan kontrole vrenja
vlasti"
)stav *+, $-lorida, 1787.g.& 6 jedan od najkra9i% na svetu i sasotoji se od 3 lanova i kasnije
usvojeni% )3 amandmana" I pored toga @stav ;/7 je najstariji pisani i jo uvek vae9i ustav u
svetu" ?n predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti" 7ve
osnovne politike ideje i vrednosti nada%nule su tvorce amerikog @stava:
(" .odela vlasti 6 vlast treba organizovat tako da ona bude podeljena i nezavisna, kako ne
bi uticale jedna na drugu ili zloupotrebljavale svoje ingerencije i kako bi istovremeno
jedna drugu kontrolisale i ograniavale" >ime bi se obezbedila prava i slobode gra$ana i
zatitila od prevelike koncentracije vlasti u jednom organu" @ stvarnosti je ispalo da je
ipak teite vlasti koncentrisano u funkciji predsednika ;/7 (izvrna vlast# i da 8ongres
(zakonodavna vlast#, uglavnom preko izglasavanja budeta ili pretnje impimentom,
moe kontrolisati predsednika" ;, druge strane Vr%ovni sud ;/7 (sudska vlast# kontrolie
druge dve vlasti ocenom ustavnosti predsedniki% odluka ili zakona usvojeni% u
8ongresu, elastinim tumaenjem amerikog @stava"
2. -ederalno ure/enje
1zvrna vlast u 6(B oliena je u funkcijama presednika. 6matra se da je predsednik 6(B ovek
sa najve4im ingerencijama vlasti u danasnjem svetu. Ka,e se da je izvrna vlast monocefalna + u
jednoj linosti spojene ceremonijalne i efektivna funkcije + on je ef dr,ave, ef izvrne vlasti, ef
partije, ef oru,anih snaga...2redsednik ( i potpredsednik) biraju se na mandat od ; godine,
univerzalnim i indirektnim izborima (preko tzv. izbornika ili elektora po dr,avama lanicama),
po ve4inskom izbornom sistemu. @andat predsednika mo,e biti obnovljen samo jednom. )slov
da bi neko bio izabran za predsednika 6(B jeste da je ameriki dr,avljanin po roenju, star
najmanje :< godina i da je najmanje 8; godina rezident 6(B.
!vla4enja predsednika 6(B su"
35
8. 1menuje i opoziva dr,avne sekretare i lanove svojih savetodavnih tela (koji ine njegov
-ovalni kabinet. budu4i da vlada u klasinim smislu ne postoji) kojima poverava
odreene oblasti i sprovoenje predsednike politike (dr,avnog sekretara za isnostrane
poslove, savetnika za nacionalnu bezbednost, direktore najva,nijih nacionalnih agencija +
C1(, &(6( i sl., i biroa + H*1 itd.)
3. 1menuje predsednika i lanove 7rhovnog suda, sa do,ivotnim mandatom
:. Hunkcija predsednika dr,ave i efa -vlade. oliena u jednoj osobi
;. 7rhovni ef dr,avne administracije
<. 7rhovni zapovednik svih eodava (rmije 6(B
>. 2oseduje zakonodavnu mo4 da donosi predsednike dekrete, da uestvuje u inicijativi za
podnoenje zakonskih projekata
?. 1ma pravo obaveznog veta na zakone usvojene u Kongresu. 1pak, veto predsednika mo,e
biti nadglasan dvotre4inskom ve4inm u oba doma Kongresa.
/. @o,e da zatra,i od 7rhovnog suda tumaenje )stava ili ocenu da li je neki zakonski
projekat u skladu sa )stavom 6(B
A. Cukovodi spoljnom politikom i odbranom zemlje
80. 2oseduje mnogobrojne reprezentativne i protokolarnedu,nosti i ingerencije.
'1. #9ele;ja ameriko. "ederali<ma
;/7 predstavljaju uniju $#on%ederaciju& sastavljenu od 5' dr(ava "lanica"
6 Aastanak amerikog federalizma
6 @stav ;/7"
'>. 5<vori mo,i i uticaja predsednika u politikom sistemu !A6

Isto kao ))", samo sa kra9im uvodom
'/. @esto2 struktura i "unkcije Kon.resa u politikom sistemu !A6
'&. Cakonodavna vlast u !A6
'E. 5stra;ne i sudske "unkcije ameriko. Kon.resa
9akonodavno telo u politikom sistemu 6(B je Kongres. Kongres se sastoji od dva doma"
2redstavnikog doma i 6enata.
Predstavniki dom + Jlanovi predstavnikog doma Kongresa biraju se univerzalmim i
neposrednim (direktnim) izborima u jednokru,nom ve4inskom izbornom sistemu. @andat
lanova 2redstavnikog doma je dve godine a njihov broj po dr,avama varira u zavisnosti od
veliine, odnosno broja stanovnika, dr,ave. )kupno ima ;:< lanova. Jlan 2redsatvnikog doma
mo,e biti lice koje je navrilo 3< godina starnosti, i minimum ? godina je dr,avljanin 6(B, i u
vreme izbora je stanovnik dr,ave u kojoj se bira. 2redstavniki dom Kongresa utie na
ekonomsku politiku cele zemlje, usvajanjem visine i vrste poreza za graane i preduzetnike.
2redstavniki dom ima iskljuivo pravo pokretanja postupka za krivino gonjenje slu,benih lica.
!enat + po izbornom zakoniku 6(B ()6 Code) senatori se biraju na unoverzalnim i direktnim
izborima od strane naroda, u godini koja prethodi isteku mandata odreenog senatora, na mandat
od > godina, koji zapoinje : dana januara naredne godine. *iraju se po dvojica iz svake dr,ave
lanice (ukupno 800 senatora). !dmah po svom sastanku posle prvih izbora oni se dele to je
mogu4e ravnomernije u : grupe. @esta senatora prve grupe upra,njuju se po isteku druge
godine, senatora druge grupe po isteku etvrte godine, a mesta senatora tre4e grupe po isteku
este godine.6enatori moraju da ispunjavaju slede4e uslove" minimum :< godina starosti,
minimum A godina dr,avljanstva 6(B i da u vreme izbora budu stanovnici dr,ave koju
predstavljaju. 6enat kontrolie spoljnu politiku svedoenjima predstavnika 6tejt dipartmenta
35
(@inistarstva spoljnih poslova 6(B) pred senatskim odborrima i njihovim odgovaranjem na
pitanja senarora i daje saglasnost na imenovanje sudija 7rhovnog suda. 6enatom predsedava
potpredsednik 6(B, koji se bira ostovremeno i po predlogu predsednikog kandidata.
!vla4enja i prava Kongresa su pre svega u oblasti zakonodavne vlasti i data su u okviru lana
8. )stava 6(B. 5o su"
vri zakonodavnu vlast i donosi akte konsitutivne snage
ustanovljava i ubira poreze
zakljuuje zajmove u ime 6(B
regulie trgovinu sa stranim dr,avama
kuje novac, odreuje njegovu vrednost i vrednost stranih valuta
ustanovljava potanske urede i potanske puteve
osnova sudeove ni,e od 7rhovnog suda
kongres ima ekskluzivno pravo objave rata, kontrolie oru,ane snage i vojsku i mornaricu
kontrolie rad javnih slu,bi (administracije 6(B) pozivom efova na svedoenja
(hearings) pred komitetima Kongresa, ili, najefikasnije, usvajanjem bud,etskih sredstava
za funkiconisanje tih slu,bi
izglasava dr,avni bud,et i kredite u sprovoenju dr,avne politke i na taj nain mo,e da
blokira ili utie na odluke predsednika i sprovoenje dr,avne politike
istra,ne i sudske funkcije Kongresa i postupak impimenta" poveravaju se komisijama
koje se formiraju za odreenu namenu i po pitanju stvari od nacionalnog znaaja. 6vaki
graanin 6(B, a posebno svaki funkcioner ili slu,benik dr,avne administracije, du,an je
da se pojavi i da iskaz, odnosno odgovara na pitanja kongresne komisije. )koliko bi
odbio da se pojavi pred komisijom Kongresa, mogao bi biti optu,en za uvredu ovog
vrhovnog zakonodavnog tela. =raanin 6(B mo,e, u sluaju da proceni da njegov iskaz
mo,e da poslu,i za optu,nicu protiv njega, da se zatiti pozivanjem na Peti amandman
)stava 6(B, u kome se ka,e da niko nije obavezan da daje iskaze koju mogu da poslu,e
za njegovo sudsko gonjenje. !va funkcija Kongresa je u istoriji bila zloupotrebljavana u
hladnoratovske i ideoloke svrhe i bila ozbiljna pretnja po prava i slobode levo
orijentisanih amerikih graana, posle Brgog svetskog rata, u vreme poznate
@akartijeve kon.resne komisije <a antiameriku delatnost (komisije <a Ilov na
ve)tice.), odnosno progon -komunista. i njihovih simpatizera (Jarli Japlin). 5mpiment
predstavlja tu,bu koju 2redstavniki dom podi,e protiv predsednika dr,ave u sluaju da
je on prekrio zakon. 2ostupak impimenta predstavlja komplikovanu i skoro
nesprovodivu proceduru i on je protiv predsednika 6(B izvren kroz istoriju 3 puta
(%ndru B,onson). !no to ga ni gotovo neostvarivim je injnica da je za opoziv
predsednika potrebna dvotre4inska va4ina u oba kongresna doma. )z itav komplikovan
proces istrage za navodno predsednikovo krenje )stava ili optu,bu za korupciju ili
izdaju nacionalnih interesa. 2oslednji takav sluaj pokrenut je protiv predsednika Ciarda
&iksona zbog uvene -7otergejt afere. i nije okonan, jer je predsednik &ikson, iz
etikih i linih razloga, sam odluio da podnese ostavku. 1mpiment je pokrenut i protiv
predsednika *ila Klintona, zbog seksualne afere.
'*. (r$ovni sud !A6 = mesto2 "unkcije i <naaj
7rhovni sud ima ogroman znaaj u politikom sistemu 6(B. &jegova osnovna funskcija sastoji
se u kontroli usklaenosti zakona sa )stavom 6(B i oceni zakononitosti postupaka i akata
dr,avne administracije.7rhovni sud se sastoji od predsednika i / lanova, koje bira predsednik
6(B na do,ivotni mandat, a njegov izbor potvruje 6enat. 7rhovni sud, takoe, presuuje u
sporovima izmeu dr,ava lanica, izmeu dr,ave lanice i )nije (6(B) i izmeu graana i
federalne dr,ave, na osnovu anglosaksonskog precedentnog prava.
35
)stav *+, $-lorida, 1787.g.& 6 jedan od najkra9i% na svetu i sasotoji se od 3 lanova i kasnije
usvojeni% )3 amandmana" I pored toga @stav ;/7 je najstariji pisani i jo uvek vae9i ustav u
svetu" ?n predstavlja izvor amerike dravnosti i osnovu jake dravne centralne vlasti" @stav
;/7 predstavlja jedan od najznaajniji% stubova na kojima poiva stabilnost ovog politikog
sistema"
7ve osnovne politike ideje i vrednosti nada%nule su tvorce amerikog @stava:
(" +odela vlasti
)" :ederalno ure$enje
0lasti"nost )stava *+, B !;mestiti< itav ivot amerike nacije kroz vekove i tumaiti ga kroz
samo 3 lanova @stava nije ni malo lak posao" ?vaj zadatak je zato, poveren @stavnom sudu,
koji omogu9ava da se najraznolikije pravne odredbe mogu s%vatiti kao ustavne" @ praksi je
ovako saeti @stav mogao da opstane do dananji% dana samo zbog prava Vr%ovnog (@stavnog#
suda da tumai ustav, to u anglosaksonskom pravu ima vrednost zakonske (obavezuju9e#
odluke" >umaenja koja je utvr$ivao @stavni sud su pratila ekonomsku, socijalnu i politiku
evoluciju amerikog drutva i stimulisala njegov razvoj"
@stavni sistem je postavljen tako da sve ono to ustavnim odredbama nije dato u nadlenost
federacije, preputeno ustavima *1 drava lanica" >o objanjava razliita ustavna reenja
drava lanica (pa ono to nije kanjivo u jednoj dravi, moe biti protivzakonito u nekoj
drugoj#"
'%. Partijski sistem !A6
2olitike partiej predstavljaju jedan od glavnih elemenata amerikog politikog sistema. )
)stavu 6(B nema eksplicitnih odredbi koje se tiu uloge i delovanja politikih partija. 1pak, one
predstavljaju osnovu stabilnosti politikog ureena zemlje. 2olitike partije 6(B nisu ideoloke,
ve4 politiko pragmatine organizacije. 5o su, ustvari iroke koalicije na federalnom nivou koje
glavninu svog delovanja vezuju za predizbornu kampanju svojih predsednikih kanidata. 6(B,
dakle imaju dvopartijski politiki sistem, a dve najva,nije i najjae politike partije su
Bemokratska i Cepublikanska.
6emokratska partija nastala je poetkom 1%. veka i njenim osnivaem smatra se tre4i
predsednik 6(B 5omas B,eferson. 1staknute linosti iz demokratske partije su" Kenedi2 Lindon
6;onson2 6;imi Karter2 il Klinton2 Al :or2 arak #9ama.
3epu9likanskia partija je osnovana 1*/>... i od tada je uglavnom dominirala u upravljanju
na federalnom nivou. 1staknuti republikanci" Linkoln2 -eodor 3u<velt2 6vajt Aj<en$auer2
3iard Nikson2 :erald +ord2 3onald 3e.an2 6;ord; u) Ao9ojicaB.
=eneralno uzev, Cepublikanska partija se smatra konzervativnijom od demokratseke, mada obe
imaju svoja konzervativna i liberalna krila.
Bemokratska i Cepublikanska partija se bore za pobedu svojih kandidata za jevne funkcije" za
mesta u gradskim savetima, mesta gradonaelnika,mesta guvernera dr,ava, mesta u
2redstavnikom domu i 6enatu i za mesto predsednika 6(B. 1zborna trka se obino odvija u dve
faze" nominacija kandidata u okviru svoje partije i borba da se porazi kandidat rivalske partije na
izborima.
) prvoj polovini 30. veka jo neke partije su imale politiki uticaj, naroito na nivou dr,ava i
lokalnom nivou + !ocijalistika partija je imala svoje preedstavnike u 2redstavnikom domu
kongresa i gradonaelnike u preko <0 gradova, Pro.resivna partija je du,e vreme dr,ala
guvernersko mesto u 7iskonsinu, a jedan nezavisni kandidat je 8A?;.g. postao guverner dr,ave
@ejn.
2osebnu ulogu u politikom ,ivotu 6(B u vezi sa partijskim sistemom imaju oficijelne i
neoficijelne interesne grupe " lo9i i .rupe <a pritisak ije je delovanje potpuno legalno i
prihva4eno u amerikom drutvu. Fobiji su ime dobilo o nazivu za hodnik Kongresa u kojima
oni naje4e deluju, presere4u4i kongresmene i vre4i pritisak na njih. (merikanci vole da ka,u
35
da delovanje ovih politikih grupa proizilazi iz 2rvog amandmana )stava 6(B koji garantuje
slobodu govora, udru,ivanja i podnoenja miroljubivih peticija. !ve interesne grupe formalnim,
a naroito neformalnim delovanjem u odnosu na kongresmene, senatore i dr,avnu administarciju
utiu na donoenje politikih odluka ili formiranje javnog mnjenja u odnosu na pitanja od
nacionalnog interesa. Ce je o onim oblicima participacije u kojim uestvuju oni drutveni i
politiki subjekti koji ne pripadaju organizaciji vlasti. !ni zastupaju interese odreenih
ekonomskih, profesionalnih i drugih civilnih organizacija.=rupe za pritisak u najve4em procentu
zastupaju interese krupnog biznisa onih koji inae po sili svog ekonomskog polo,aja ve4 imaju
privilegovano mesto u amerikom drutvu. *ogatstvo se javlja u tom kontekstu kao put ka
politikom uticaju. ) (merici je dominantno geslo .novac je majino mleko politikeE. 6redstva
kojima se slu,e su u rasponu od ubeivanja do korupcije a imaju svoje agente, lobiste i lobi
kancelarije u 7aingtonu
10. +aktori sta9ilnosti politiko. sistema !A6
Haktori stabilnosti amerikog politilkog sistema su"
8. !gromno teritorijalno prostranstvo i znaajni prirodni resursi bili su dobra polazna osnova
doseljenicima koji su, defavorizovani u %vropi, u -potrazi za sre4om. svojski radili na
izgranji zemljeO
3. 2osle graanskog rata izmeu 6evera i Duga, nikada se vie nisu odigrala nikakva ratna
razaranja na tlu 6(B, tako da je izgradnja privrednih potencijala tekla bez diskontinuiteta,
za razliku od evropskih i drugih zemalja, u kojima su 2rvi,a naroito Brugi svetski rat
izazvali potpunu devastaciju privrede i milionske ljudske ,rtveO
:. Boseljeno stanovnitvo se umesto konfrontacija u meusobnim multietnikim,
multikonfesionalnim i drugim sukobima, stopilo u novostvoreni etnicitet nazvan .amerika
nacijaEO
;. (merika varijanta liberalnog kapitalizma i priroda produkcionih odnosa pogodovali su
integraciji amerikog drutva, ekonomskog i politikog sistema. 6 tim u vezi ameriki
politiki sistem karakterie i odsustvo tredicije sindikalnog organizovanja i trajka kao
sredstva za postizanje radnikih benificija koje je iroko kori4eno u evropskim zemljama O
<. &eki autori naglaavaju kao ameriki specifinost i prednost, preskoenu feudalnu fazu u
razvoju ove zemlje, nastale krajem 8/. veka. 1pak, treba uzeti u obzir da je na
poljoprivrednom jugu 6(B, na ogromnim planta,ama pamuka, duvana, kikirikija i drugih
kultura, kao svojevrsni relikt feudalizma, ogroman doprinos ekonomskom razvoju dao
robovki rad crnakog stanovnitva dovo,enog iz 9apadne afrike i javno prodavanog kao
robovska radna snaga.
>. Brugi talas imigracije za vreme 11 svetskog rata doveo je u 6(B visokoobrazovane i bogate
slojeve evropskih naroda (naroito Devreja ili imigranata leve politike orijentacije). 2o
zavretku rata nastavjlen je .priliv mozgovaE (najobrazovanijihkadrova koji se kao gotovi
strunjaci stavljaju na raspolaganje amerikoj privredi) sve do dananjih danaO
?. -2riliv mozgova. decenijama je pratio i priliv stranog kapitala, koji je tra,io pogodne i
sigurne uslove za ulaganja i oplodnju, a kome je pogodovao ameriki liberalni kapitalizam.
5ako su 6(B od zemlje koja je vapila za stranim kapitalom izrasle u najve4eg svetskog
finansijera, kome se ulo,ena sredstva decenijama unazad mnogostruko vra4ajuO
/. Bobro organizovani politiki sistem, jaka pozicija izvrne vlasti (posebno predsednika 6(B),
dve jake politike parije koje se smenjuju na vlasti, iroka lina i politika prava i slobode
graana, svakako su faktori stabilnosti politikog sistema 6(B.
11. Nastanak i ra<voj )vajcarsko. politiko. sistema i Ustav IKon"ederacijeJ
Uvod
35
2olitiki sistem #vajcarske obino se uzima za primer tre4eg tipa politikog ureenja u okviru
kapitalistikih zemalja (pored parlamentarnog i predsednikog), sistema jedinstva ili konfuzije
vlasti, odnosno konventskog (skuptinskog) sistema bur,oaske demokratije. #vajcarska se inae
smatra konfederacijom, ali sutinski predstavlja federaciju (sainjena je od vie federalnih
jedinica, a ne od samostalnih dr,ava).
!na je savezna republika sa dugom tradicijom politike i vojne neutralnosti, to joj je omogu4ilo
da bude doma4in mnogim meunarodnim organizacijama kao to su @eunarodni olimpijski
komitet, )%H(, H1H(, pa ak i sedite )& za %vropu (Neneva), iako je punopravna lanica
postala tek 3003. godine (poto je referendum o pristupu propao 8AA3. godine).
1nae, slu,beno ime dr,ave je na latinskom jeziku + 'onfoederatio 2elvetica" 5o je zato da se ne
bi favorizovao jedan od etiri zvanina jezika koji se regularno i zvanino govore i
upotrebljavaju u administrativnoj i kolskoj praksi (nemaki, francuski, italijanski i roman tj.
retroromanski).
#vajcarske je, dakle, savezna parlamentarna republika koju ine 3> kantona. =lavni grad, ali ne i
najve4i, je *ern, a ekonomsko, administrativno, saobra4ajno i kulturno sredite je Cirih.
#vajcarska je lanica 6aveta %vrope, !rganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, 2artnerstva
za mir, %vropske asocijacije za slobodnu trgovinu, )&, 65! i mnogih drugih organizacija.
) etnikom pogledu #vajcarska predstavlja specifinu meavinu sa ><M stanovnika germanskog
porekla, 8/M stanovnika francuskog porekla, 80M stanovnika italijanskog porekla, 8M
autohtonog romandskog stanovnitva (Comani) i >M pripadnika ostalih etnikih grupa. )
verskom pogledu, #vajcarska je podeljena na 3 skoro jednaka dela" ;?,>M ine katolici, a ;;,:M
protestanti. !stale veroispovesti ine oko /M.
#vajcarska konfederacija (Con"ederatio 8elvetique) nastala je 1. av.usta 1'%1. .. Paktom koji
su - da bi se bolje odbranili i ouvali svoj integritet, svoje graane i njihova dobra. zakljuili
graani tri prakantona (?vic2 Ur i Untervald). !ni stvaraju tzv. -veiti savez. da bi se zatitili
od najezde Gabzburgovaca.5ako je nastao prvi Ur=kanton, kao pretea budu4e dr,ave
#vajcarske.Konfederacija je nastala na bazi zajednikih interesa i u najboljoj i uzajamnoj nameri
da se uzajamno zatite zajednikom snagom ove tri male zajednice. ) ovom kraatkom
osnivakom aktu, pored te osnovne ideje, dati su i neki embrionalni elementi pravnog i ustavnog
sistema Konfederacije, posebno u smislu kako 4e se Konfederacija odnositi prema svojim
graanima ili strancima poiniocima krivinih dela, kako 4e im suditi i sl., kao i kako 4e se
postupati ako jednoj od lanica neka druga dr,ava nanese nepravdu ili objavi rat. 1stog dana kada
je doneen 2akt graani ova tri prakantona su se na 9rdu 3utli zakleli da 4e biti -jedna i jedina
nacija bra4e..
!d tada poinje narastanje nove zajednice, tako to se #vajcarskoj zajednici sukcesivno
pridru,ilo jo 1% kantona (meu kojima Ciri$, Cu., ern, a<el, ?a"t$au<en, Apencel, !ent
:alen i dr.). 2oslednji u nizu 1*1/... (na ekom kon.resu) pridru,ili su se (ale2 Ne")atel i
Geneva, ime je #vajcarska dobila dananju konfiguraciju i konane dr,avne granice. &ekoliko
sela je 1%E*... napustilo kanton ern, i formiralo poslednji, 3:. kanton 7ura.
#vajcarska je postala nezavisna nacija, proglaenjem 6eklaracije o ne<avisnoti 1&>*...
((est"alskim u.ovorom= miromB, a 1*1'.. proglasila je svoju neutralnost.
Bve va,ne godine na kulturnom i verskom palnu su formiranje prvog vajcarskog univerziteta u
*azelu 1>&0... i poetak reformacije u vajcarskoj crkvi 1/''...
) novijoj vajcarskoj istoriji najva,nija godina je svakako 1*>*... kada je usvojen +ederalni
Ustav koji je sa izmenama i dopunama va,io sve do 1%%%...2 kada je na referendumu usvojen
novi +ederalni Ustav ?vajcarske. 5akoe na referendumu, maja '000.. usvojen je ilateralni
u.ovor ?vajcarske sa EU, ime je uspostavljena pravna osnova intezivne saradnje ove zemlje
sa evropskim integracijama.
1nteresantno je da je ova konzervativna zemlja tek 1%E1... dodelila ,enama birako pravo.
2ionirke na mestu efova izvrne vlasti bile su Eli<a9et Kop,3ut 6raj"us i 3ut @ecler, koja je
1%%%... postala tre4a ,ena ef izvrne vlasti #vajcarske sa samo :; godine starosti.
35
!bino se kao iliustracija ljubomornog uvanja tradicija u #vajcarskoj navodi primer
poljoprivrednog i nepristupanog kantona (pencel 1neroden, koji je poznat po svom uvenom
siru (penceler, ali i po tome to se u njemu i danas odluke donose i predstavnici biraju na skupu
odraslih graana na gradskom trgu, ali bez ue4a ,ena. Nene u ovom kantonu jo uvek nemaju
pravo glasa, iako je federalno birako pravo za ,ene uvedeno jo '?8.
Ustavni sistem ?vajcarske
2rema Ustavu i< 1*>*. #vajcarska je bila federacija 33 kantona. 6vaki od kantona imao je svoj
)stav. !dnos kantonalne i federalne vlasti iao je u prilog kantonalnoj vlasti I sve to
eksplicitno nije pripadalo nadle,nosti federacije, regulisano je na nivou kantona. 2osledica ovako
podeljenih nadle,nosti je dvostruko dr,avljanstvo u #vajcarskoj" federalno i kantonalno. 1ako je
federalno dr,avljanstvo jako teko dobiti, kantonalno je jo te,e jer ono daje prava za
uestvovanje u politikom ,ivotu.
6ru.i Ustav ?vajcarske, s izmenama i dopunama, ali bez zadiranje u osnovne ustavne postavke
ureenja zemlje, usvojen je 1*E>...
)stav #vajcarske iz 8AAA.g. donosi manje izmene i dopune prethodnih reenja" ?vajcarska je
kon"ederacija '1 kantona Adr;avaB, od kojih su tri podeljena na polukantone. 2o )stavu
ovla4enja Konfederacije su" zatita zemlje i njenih graana, potanske, telefonske i
telekominikacione usluge, monetarni sistem, transport, vojska, carina i diplomatski odnosi. 6ve
ostalo u nadle,nosti je kantona i lokalnih organa vlasti.
#vajcarska ima tradiciju neposredne demokratije u vidu inicijative ili referendumskog
izjanjavanja graana po najva,nijim pitanjima od nacionalnog interesa. &ajmanje 800 000
graana mo,e pokrenuti narodnu inicijativu za glasanje o izmeni ili proirenju )stava ili
federalnog zakona. )koliko Hederalni savet ,eli promenu ili proirenje )stava ili federalnog
zakona, <0 000 graana mo,e zatra,iti re"erendum za izjanjavanje o tome.
1'. #9ele;ja )vajcarsko. "ederali<ma
6@vod
#vajcarski sistem predstavlja svojevrstan unikat + niko nije kopirao njihov politiki sistemP
!bele,ja vajcarskog federalizma su.
+ !talni duali<am "ederalno. i kantonalno. I 9bog naina nastanka, jezike, etnike i kulturne
strukture i slo,enosti, kao i potrebe da se zatiti od pretenzija mo4nih suseda, #vajcarska je bila
predodreena da se organizueje kao federalna dr,ava.@eutim, od njenog nastanka stalno je
prisutan dualizam federalnog i kantonalnog. !n se ogleda u stalno prisutnoj tendenciji
federalnih organa da preuzmu to ve4e ingerencije i u prevalenciji kantonalnog nad federalnim u
svakodnevnom ,ivotu. &aime, odnos kantonalne i federalne vlasti iao je u prilog kantonalnoj
vlasti B sve to eksplicitno nije pripadalo nadlenosti federacije, regulisano je na nivou kantona"
+ -radicija ra<liiti$ o9lika neposredne demokratije + &eposredna demokratija, u zavisnosti
od veliine kantona. ((pencel 1neroden i =larus) + Lands.emeinde + skuptine svih punoletnih
graana (nalik antikim polisima) na kojima se donose odluke o kantonalnom zakonodavstvu i o
izboru predstavnika za 7e4e kantona.
Cvajcarska ima tradiciju neposredne demokratije u vidu inicijative ili referendumskog
izjanjavanja gra$ana po najvanijim pitanjima od nacionalnog interesa" Aajmanje (11 111
gra$ana moe pokrenuti narodnu inicijativu za glasanje o izmeni ili proirenju @stava ili
federalnog zakona" @koliko :ederalni savet eli promenu ili proirenje @stava ili federalnog
zakona, *1 111 gra$ana moe zatraiti re%erendum za izjanjavanje o tome" Ceferendumi mogu
biti sprovoeni na lokalnom (za pitanja od lokalnog znaaja) i univerzalnom nivou (za pitanja od
opteg nacionalnog interesa). ) periodu od Brgog ustava (8/?;.g.) do 8A/0.g. #vajcarska je 8/:
puta raspisala referendum.
+ Koncentracija najvi)e vlasti u +ederalnoj skup)tini i kantonalnim i op)tinskim
skup)tinama na ni;em nivou + izvrna vlast se poverava telima koja u neku ruku predstavljaju
35
organe skuptine, odgovorna su njima i nemaju mogu4nost rasputanja skuptine. 6kuptine su,
dakle, te,ite vlasti, ali ujedno i kontrolor svih ostalih oblika vlasti u #vajcarskoj.
+ E"ikasna2 jaka i veoma ra<vijena lokalna samouprava + graani sve svoje politike,
ekonomske, infrastrukturne i ,ivotne probleme reavaju u okvirima optina, distrikta i kantona,
koji imaju znaajna ovla4enja (sve to nije eksplicitno stavljeno u nadle,nost federalnih
organa). ?vde moe da se doda deo o administrativnoj podeli i lokalnoj samoupravi
+ -ropartijski politiki sistem I sistem : glavne partije koje pobeuju na izborima.
+ 6o9ro i 9eskon"liktno "unkcionisanje multietniko.2 multikulturno. i multije<iko.
dru)tva, koje je shva4eno kao bogatstvo i razlog za ponos, a ne za stalne politike i druge
trzavice.
11. +ederalna skup)tina u politikom sistemu ?vajcarske A"ederalna parlamentarna
demokratska repu9likaB
Hederalna skuptina, predstavlja vrhovno zakonodavno telo i i u njoj se nalazi te,ite vlasti u
#vajcarskoj federaciji. 9ato se ovaj sistem naziva skuptinskim. 6kuptiana se sastoji od dva
doma"
8. (e,a .raFana A!tanderatB ili -malog ve4a. u kome su po dva predstavnika svakog
kantona i po jedan predstavnik polukantona, bez obzira na veliinu kantona
3. Nacionalno. ve,a ANationalratB ili -velikog ve4a. sa 300 predstavnika koji se nioraju
proporcionalno veliini kantona, ali ne manje od jednog po kantonu
Hederalna skuptina je zakonodavni ali i kontrolni organ koji vri nadzor nad funkcionisanjem
dr,avne administracije. 6vi ostali organi su njoj odgovorni i vre funkcije koje im skuptina
poverava. Izvrna vlast se, dakle, poverava telima koja u neku ruku predstavljaju organe
skuptine, odgovorna su njima i nemaju mogu9nost rasputanja skuptine"
!udska vlast" Hederalni sud u Fozani
5<vr)na vlast" Hederalni savet (undesrat), koji se sastoji od ? lanova izabranih na zajednikoj
sednici oba doma Hederalne skuptine. @andat lanova Hederalnog saveta je etiri godine, s tim
da se predsednik saveta menja svake godine. 9bog svega toga, skuptina ima odluuju4u pozicjiu
u politikom sistemu #vajcarske. 1ma ? resora.
1>. Partijski sistem u ?vajcarskoj
#vajcarska ima tropartijski politiki sistem. 5radicionalno najjae politike partije su"
+ Gri4ansko+demokratska partija
+ 6ocijalistika partije #vajcarske
+ Cadikalno+demokratska partija
+ Bemokratska unija centra
+ %koloka partija #vajcarske (9eleni)
i nekoliko drugih manjih partija.
)oljivo je odsustvo jakih i dobroorganizovanih radnikih partija s levim politikim
shvatanjima, mada u politikom ,ivotu deluje koalicija #vajcarske partije rada i Cadnike
narodne partije i to u frankofonskom delu ove zemlje. 5akoe je primetno odsustvo jakih
rasistikih, nacionalistikih ili separatistikih partija, s izuzetkom pokreta za nezavisnost Dure,
politikog pokreta novog franskofonskog kantona koji je nastao odvajanjem od dominantnog
germanofilskog kantona *ern, 8A?/.g.
Belovanje brojnih politikih partija ne dovodi u pitanje temeljne vrednosti vajcarskog drutva i
politikog ureenja.
35
1/. #9lici neposredne demokratije i politike participacije u ?vajcarskoj
6 Aeposredna demokratija u /pencel Inerodenu i Dlarusu 6 Eandsgemeinde
6 Faka tradicija narodne inicijative i referenduma
1&. Lokalna samouprava u ?vajcarskoj
Kantoni su konstituenti, federalne jedinice vajcarske federacije. Celevantan broj kantona ( za
izbor u 7e4e kantona) je 3: , ali su : katona podeljena na po dva podkantona, to ini ukupan
broj od 3> jedinica (30 celih kantona i > polukantona). 1ako je unutranja autonomija kantona
ista za cele i polukantone, polukantoni imaju samo jedno mesto, umesto dva, u 6avetu kantona, i
pola glasa u sluajevima kada ve4ina kantona mora da odobri promene ustava. Kantoni su
podeljeni na vie okruga (becirka), a svaki okrug na vie optina. ) #vajcarskoj ukupno ima
3A3A (:0:3) optina. !ne optine koje imaju vie od 80 000 stanovnika smatraju se gradovima,
a manje selima. Fokalna samouprava u ovim administrativnim jedinicama tradicionalno dobro
funkcionie.
Cazlike meu kantonima su velike, ne samo u pogledu etnikog sastava stanovnitva i
dominantnog jezika u upotrebi ve4 i po veliini teritorije i broja stanovnika. 5ako kanton *azel+
grad ima svega :? kvadratnih kilometara, a najve4i Kanton =raubinden ?80< kvadratnih
kilometara (8?,3M vajcarske povrine). 6lina nesrazmera je i u pogledu broja stanovnika. 5ako
kanton Cirih ima 8.33/.000 stanovnika, a polukanton Kanton (pencel 1neroden svega 8<.000.
*ez obzira na to, kantoni su jednaki i svi imaju svoj glavni grad, ustav, zakonodavnu, sudsku i
izvrnu vlast. 9namenita specifinost dva mala kantona u #vajcarskoj ((pencel
1neroden i =larus) su i Eandsgemeinde + skuptine svih punoletnih graana (nalik
antikim polisima) na kojima se donose odluke o kantonalnom zakonodavstvu i o izboru
predstavnika za 7e4e kantona.
2olitika struktura kantona veoma podse4a na onu koja je ustanovljena 8/;/. godine, kada je
ustanovljena moderna #vajcarska dr,ava. 6voje ustave, kao i sve vajcarske ustave, kantoni
ratifikuju na referendumu. !ni se vremenom menjaju, a este su i izmene i dopune zakona.
Kantonalni parlamenti su jednodomi, i poznati su pod razliitim imenima od kantona do kantona.
2ored Kantonalne skuptine (parlamenta), koja predstavlja zakonodavno telo u okviru svojih
ovla4enja, postoje jo i Kantonalno ve4e, kao izvrni organ i Kantonalni sud, kao glavni sudski
organ. Kantonalna izvrna vlast je ustrojena kao zajednika vladavina, sa vla4u poverenoj
odborima, a ne pojedincu. Kantonalna rukovodstva imaju < do ? lanova, izabranih od strane
naroda.
2ored ovih, kantonalnih organa vlasti i svaki becirk ili okrug ima svoju 6kuptinu becirka, kao
neku vrstu zakonodavne vlasti. 1zvrnu vlast u becirku vri 7e4e becirka,a sudsku 6ud becirka.
=lavne nadle,nosti ovih organa vlasti su obrazovanje i sudstvo.
5akoe, na nivou optina, iz kojih su sastavljeni okruzi, postoje !ptinske (gradske) skuptine,
kao skuptine svih graana u pojednim mestima ili skuptine predstavnika kojima su graani
izglasali poverenje na izborima. !ve skuptine predstavljaju zakonodavni organ. 1zvrnu vlast
vri !ptinsko (=radsko ve4e) , a sudsku vlast @irovni sud. =lavna ovla4enja gradskih organa
vlasti nalaze se u oblasti lokalnih usluga (elektroenergija, voda, vatrogasci, gradska policija i sl.),
transportu i odr,avanju lokalne putne mre,e, organizaciji kolstva i priikupljanju optinskih
poreza kojima se finansiraju sve ove vrste usluga i infrastrukture.
35
!vla4enja kantona odreena su sa jedne strane negativno prema )stavu, a s druge strane
ograniena su autonomijom konstitutivnih optina kantona. 6vaki kanton za sebe odreuje stepen
samouprave optina. 6 druge strane, svi poslovi koji nisu izriito dati federalnoj vlasti su u
nadle,nosti kantona. ) )stavu se izuzetno esto javlja princip preklapanja i saradnje federalne i
kantonalnih vlasti. !d oblasti koje su nominalno potpuno u nadle,nosti kantona (mada se i tu
javlja mogu4nost pomo4i federacije) najbitnije su osnovno i srednje obrazovanje, kultura,
regulisanje lokalnih crkvenih pitanja, urbanizam, jezik kantona, zatita kulturnog i istorijskog
naslea, staranje o odreenim socijalnim kategorijama i lokalni porezi.
1E. U<roci nastanka i odlike autoritarni$ politiki$ sistema kapitalistiki$ <emlja
1 kapitalistiki sistemi, iako imaju dugu tradiciju potovanja i zatite ljudskih prava i sloboda,
kada zapadnu u ekonomsku i politoku krizu, mogu da se okrenu autoritarni oblicima vladavine
kao reenju. 1zraziti primeri takvih re,ima su"
+ Haizam i nacionalsocijalizam u 1taliji, &emakoj, #paniji i 2ortugaliji
+ 2eronizam u (rgentini
+ 2inoeova diktatura u Jileu
+ Ce,im aprarthejda i rasne segregacije u Du,noj (frici
+ Ce,imi vojnih hunti u zemljama Du,ne (merike
U<roci nastanka" autoritarni re,imi naje4e nastaju u periodima kriza (ekonomskih, politikih,
socijalnih ili kao opsledica svetskih sukoba) kao pokuaj da se iz njih izae uz pomo4
autokratskih metoda i diktatura. 2rvi oblici autoritarnih re,ima, ba iz tog razloga, nastaju posle
Prvo. svetsko. rata, a naroito u doba velike svetske ekonomske kri<e 1%'%= 1%11, i to pre
svega u zemljama koje su kao agresori pretrpele velike tete od ratnih razaranja i bile suoene sa
obavezoma da plate ratne reparacije, to je dovelo do osiromaenja najirih slojeva i opteg
beznaa i samim tim dovelo te zemlje u poziciju da postanu pogodno tle za formiranje podrke
autoritarnim re,imima, jer su osiromaeni i defavorizovani slojevi najpogodniji za animiranje
primamljivim idejama kojima lideri politikih partija obe4avaju renesansu nacionalne,
ekonomske i politike mo4i i slave te zemlje, poboljanje uslova ,ivota i sl., uz demagogije o
superiornoj naciji i super ljudima.
#dlike"
+ dema.o)ka i a.resivna politika propa.anda kojom se stie podrka irokih masa i
obezbeuje pobeda na izborima ili stvara -armija. za ruenje postoje4e vlasti koja se
proglaava glavnim krivcem za patnju i bedu u kojima mase ,ive. 5a propaganda u poetku
je orijentisana na ,igosanje protivnika partijskih ideja (krupan kapital, leve komunistike
partije, Devreji, 6loveni i dr.), a kasnije se usmerava ka uspostavljanju autokratskog re,ima i
ratnike pretenzije prema drugim zemljama i narodima, koji predstavljaju sada smetnju za
ostvarivanje nacionalnih ciljeva. ) tom smislu gradi se mit o arijevskoj klasi, uzvienom
poreklu i superiornosti sopstvene nacije i o potrebi uvanja istote takvog nacionalnog
statusa, to vodi u nacionalnu iskljuivost i ksenofobiju. 7oenje ratova, kao put ka
ostvarenju nacionalnih interesa, izmeu ostalog je bio i nain za skretanje pa,nje s
ekonomskih teko4a i obe4anog izlaska iz krize. 2osledica takve politike je Brugi svetski rat
s razornim posledicama i vie od ;0 miliona ljudskih ,rtava.
+ do9ro or.ani<ovana2 disciplinovana i veoma a.resivna politika partija koja propagira
lidera i njegove politike ideje (+a)istika stranka u 1taliji, Nacional=socijalistilka partija
u &emakoj i sl.). 5e partije se organizuju gotovo po vojnom ustrojstvu, s velikom i jakom
unutranjom organizacijom na ,elije, vodove i .rupe i sa velikom unutar partijskom
dsciplinom i odano4u svakog lana partiji, lideru i partijskim zadacima (pa makar oni bili i
potpuno ne politikog karaktera kao to su" mr,nja i nasilje prema drugim nacijama,
35
antisemintizam, obraun sa neistomiljenicima i sl.). Jvrsta i stroga organizacija unutar
partije kasnije se prenosi na organizaciju piramide dr,avne vlasti.
+ kult lidera (due u 1taliji, "irer u &emakoj) + u poetku ove linosti imaju neporeciv
autoritet, a zatim kult obo,avane i uzviene linosti.
+ stavljanje dr;ave i<nad pojedinca i nje.ovi$ prava
1deoloke osnove i inspiraciju faizam je naao u (iskrivljenim) tumaenjima 8e.elove i
Nieove filozofije, 6arvinove teorije o rasama, teoriji elite (il$ema Pareta, makijavelistikom
uenju o vladanju i vladaocima i sl. 1deoloku politiku faizma odra,ava 8itlerovo delo -@ein
Kamp"., koje predstavlja svojevrstan manifest faizma.
1*. +a)i<am u 5taliji
Haizam u 1taliji predstavlja osnovno obele,je istorije ove zemlje izmeu dva svetska rata. 1me
ovog, najpre, pokreta, a zatim re,ima potie od latinske rei -"ascio. koja oznaava uvezani snop
i sibolino predstavlja zajednitvo i jedinstvo. Dedan od simbola ovog pokreta bio je zato snop
,ita sa sekirom u sredini, koji je inae preuzet iz 6tarog Cima a simbolizovao je dr,avnu vlast.
!sniva faizma u 1taliji bio je enito @usolini. Haistiki odredi, stvoreni su 1%1%..., a 1%''.
.. faisti su, obueni u crne uniforme, izvrili Qpo$od na 3imQ i preuzeli vlast u 1talji. !ni su,uz
pomo4 do tada nezapam4ene propagande, i pobedili na slede4im parlamentarnim izborima
1%'>.. i tako dali legitimitet svojoj vladavini. 7e4 8A3<.g. dolazi do pove4anja nadle,nosti efa
dr,ave, a 8A3>.g. do zabrane rada svih drugih politikih partija, ime dolazi do konanog
etabliranja faistike diktature, koja je trajala sve do konanog sloma 8A;:.g., dakle, punu 38
godinu. @usolini je svoju diktaturu uvr4ivao razliitim merama koje preduzimao kako na
unutranjem, tako i na meunarodnom planu.
@ere koje je uveo na unutranjem planu"
+ Konkordat sa italijanskom katolikom crkvom A1%'%...B + @usolini dobio ako ne
podruku, a onda bar neprotivljenje crkve irenju svoje vlasti, ime je znaajno uvrstio
svoje pozicije zbog tradicionalno velikog uticaja katolike crkve u italijanskom drutvu.
+ Ekonomske i politike mere kojima je vlada poboljala polo,aj najsiromanijih slojeva,
ime je @usolini obezbedio podruku najirih slojeva. &aime, faistika vlada davala je
naelnu podrku za preraspodelu zemlje poljoprivrednicima (oduzimanje zemlje od
velikoposednika kod kojih je zemlja ostajala neobraena) + -9or9a <a <rno..
+ +ormiranje Instituto 1o2iliare Italiano A1%11...B = sa ciljem obezbeivanja kredita za
o,ivljavanje industrije.
+ +ormiranje Instituto !er la 3econstructione Industriale A1%11...B = s kojim otpoinje
period dr,avnog intervencionizma u reformisanju italijanske privrede.
@ere koje je uveo na meunarodnom planu"
+ 3atna kampanja <a koloni<aciju Etiopije A1%1/= 1%1&B
+ Ue),e u ?panskom .raFanskom ratu na strani Hrankovih faistikih snaga
6ve to dovodi do kvarenja italijasnkih bilateralnih odnosa s tradicionalno prijateljskim zemljama
(Hrancuskom, *ritanijom i 666C+om) i pribli,avanja nacional+socijalistikoj &emakoj u kojoj
1talija nalazi novog saveznika i sa kojom potpisuje pakt o #sovini erlin=3im A1%1&...B2 a neto
kasnije (1%1%...) i potpisivanja 4elino. pakta, kojim je 1talija gurnuta u 6ru.i svetski rat.
1talija je, dodue, urat ula tek 1%>0..., a iz njega izala neto ranije, kapitulacijom 1%>1..., ali su
posledice ovakvih politikih odluka 1talijani trpeli dugi niz godina.
9bog tekih gubitaka na umno,enim frontovima @usolinija je smenila sopstvena partija n8A;:.g.
i na eli vlade umesto njega postavila marala 2jetra *adolja, koji je odmah potpisao
kapitulaciju 1talije :. septembra 8A;:.g., i vra4anje uticaja kralju. @eutim, uz podrku
&emake, @usolini je na severu 1talije proglasio novu faistiku dr,avu Cepublica 6ocialne
1taliana, sa seditem u gradu 6alo, to je rezultiralo graanskim ratom koji je okonan
35
iskrcavanjem saveznikih snaga u 1taliji i vojnom intervencijom u unutranjosti zemlje,
abdiciranjem kralja i ubistvom @usolinija 8A;<.g. 2osle perioda izuzetne politike nestabilnosti,
sa estom smenom vlada nacionalnih koalicija, pod privremenim vostvoma ktalja )mberta 11
od 6avoje i (lsidea de =asperija, italijanski narod se na ustavnom referendumu 3. juna
8A;>.god., opredelio za okonanje monarhije i republikansko ureenje u 1taliji. republika 1talija
je zvanino proglaena 8/. juna 8A;>.g., a novi )stav stupio je na snagu 8. januara 8A;/.g.
!slonoci mehanizma vlasti u faistikoj 1taliji bili su"
+ politika dominacija "a)istike partije = faistika partija bila je jaka, disciplinovana i
dobro organizovana. Ba bi obezbedio dominantnu poziciju svoje partije uguene su sve
leve partijske i sindikalne organizacije, a 8A3>.g. ukinute su i sve ostale politike partije.
faistika partija raunala je sa podrkom najirih slojeva stanovnitva, zavedenih
agresivnom i demagokom propagandom.
+ i<u<etno jaka i<vr)na vlast + oliena u dueu i institucijama koje on formira.
+ )iroke dr;avne intervencije Anaroito u privrediB + izvrna vlast primenjuje iroke
dr,avne intervencije u svim sektorima ,ivota i rada, a naroito u privredi gde dr,ava
odluuje apsolutno o svemu (uvozu, izvozu, cenama, snabdevanju i raspodeli sirovina,
poreskim stopama, kreditima...)
+ korporacije Akorporativna dr;avaB + korporacije predstavljaju neku vrstu nadklasne
organizacije koja bi, teoretski, trebalo da predstavlja garant klasnog i socijalnog mira.
obzirom da je sukob klasa ocenjen kao glavna opasnosta za poredak u celini. Korporacije
su sastavljene od jednakog broja radnika i poslodavaca, i dr,ave (odnosno faistike
partije) koja je imala odluuju4u ulogu, a sve u cilju zatite nacionalnih interesa. !ne su
bile javna tela koja su se , pre svega , bavila regulisanjem ekonomskih i radnih odnosa u
1taliji. Beklarativno, one su bile instrument kojim se obezbeivao skladan odnos izmeu
radne snage i kapitla, a ustvari samo paravan za neogranienu vlast faistike partije i u
ovoj oblasti.
+ armija
+ policija = naroito tajna + #vra (pandan nemakom =estapou)
+ velianje kulta dr;ave = najviti ideal i cilj svakog oveka je da slu,i dr,avi, makar
morao da da i ,ivot za nju, jer ne stvara narod dr,avu, nego dr,ava narod, to je sasvim
suprotno od svih demokratskih politikih teorija iz istorije.
1%. 5deolo)ke i socijalne osnove nacional=socijali<ma
)mesto velianja dr,ave, kao u 1taliji, nemaki nacionalsocijalizam poiva na veliini kulta
nacije2 odnosno nemake arijevske super nacije2 kojim se &emac vidi kao natlovek, a
&emaka iznad svega. Gitler pre svega sprovodi veoma agresivnu propagandu kojom se stvara
potpuna opsednutost sopstvenom nacionalnom veliinom kojoj na putu planetarne dominacije
stoje neprijateljske dr,ave i -ni,e rase. koje treba unititi"
+ prave se propagandni filmovi
+ falsifikuju se navodni nauni nalazi o anatomskoj i organskoj nadmo4i nemake rase a druge
nacije se proglaavaju za ni,e na skali ljudskih vrednosti (Devreji, 6loveni, Cigani i dr.) pa se
zbog toga zabranjuje meanje i -kvarenje arijevske krvi. brakovima sa pripadnicima drugih
nacija
+ prave se spektakularne parade i manifestacije nacionalne veliine
+ smilja se posebna ikonografija za zavoenje masa (kukasti krstovi, uniforme, rimska
vojnika obele,ja, amblemi, ,ute zvezde za jevreje i sl.)
Kao posledica ove agresivne propagande, a zbog velike ekonomske i politike krize, i naraslog
nezadovoljstva irokih narodnih masa, kao posledice izgubljenog rata, velikih ,rtava i obaveze
pla4anja ratnih reparacoija, te velike svetske ekonomske krize dolazi do potpune psiholoke
identifikacije irokih narodnih masa sa faistikom organizacijom dr,ave i apsolutnog
pokoravanja apsolutnoj vlasti firera i njegove &aciona+socijalistike partije. )pro4eno govore4i
35
on je iskoristio naraslo nezadovojstvo u narodu i dao ima nadu i veru u neko socijalno+pravednije
i u ekonomskom i drutvenom smislu uspenije drutvo, kakvo im, je li, zbog -superiornosti
rase. i pripada.
2otvrdu svoje ideologije.... i inspiraciju faizam je naao u (iskrivljenim# tumaenjima 4egelove
i 5i"eove filozofije, ,arvinove teorije o rasama, teoriji elite Vil6ema .areta, makijavelistikom
uenju o vladanju i vladaocima i sl" Ideoloku politiku faizma odraava 4itlerovo delo 1ein
Kam!%!, koje predstavlja svojevrstan manifest faizma"
Gitler je, dakle, iskoristivi politiki trenutak, a uz pomo4 svojevrsnog trika doao na vlast
legalnim putem, pobedom &acional+socijalistike partije na izborima 1%11... &aime, on je
podmetnuvi po,ar u Cajhstagu, diskreditovao svoje politike oponente, &emaku komunistiku
partiju, optu,ivi :eor.i 6imitrova (lidera bugarskih komunsta) za to nedelo. 5o je bio uvod u
najkrvaviji obraun u istoriji, Brugi svetski rat.
>0. Nastanak i evolucija naci<ma
'>. "e9ruara 1%'0... Adol" 8itler, tada politiar u usponu naputa malu Nemaku radniku
partiju i na mitingu u @in$enu najavljuje osnivanje svoje -nacistike. Nemake nacional=
socijalistike radnike partije. 6voja politika, ideoloka i rasistika uverenja, sa stavom da bi
svet trebalo oistiti od -ni,ih rasa., objavio je u svojo knjizi -@ein kamp"J (@oja borba), zbog
ega je bio osuen na < godina zatvora.
1%11.g. uz pomo4 svojevrsnog trika Gitlerova partija dolazi legalnim putem na vlast osvojivi
neto malo manje od ;;M glasova. &aime, Gitler je podmetnuo po,ar u Cajhstagu i optu,io ua to
:eor.i 6imitrova (lidera bugarske komunistike partije) ime je diskreditovao svoje glavne
politike konkurente + &emaku komunistiku partiju. 1nae, Gitler je iroko koristio
propagandu, manipulaciju informacijama i dezinformacijama i teror nad svojim politikim
neiostomiljenicima kako za osvajanje, tako i za ustolienje svoje neprikosnovene vlasti. !dmah
po osvajanju vlasti Gitler je proglasio sebe za "irera (vou) i krenuo u pohod za ostvarenje svoje
apsolutne vlasti. ) tom zvanju on je objedinio sve tri glavne funkcije u zemlji" predsednika
vlade (kancelara), predsednika 3epu9like i )e"a vladaju,e partije. 2ored toga, on je posebnim
dekretom, ovlastio vladu, iji je predsednik postao, da mo,e da ogranii nezavisnost i vlast
parlamenta i proglasio poetak -re,e. 3aj$a, ime i zvanino poinje period Gitlerove
diktature. Gitlerova vlast nije vie bila ograniena ni jednom institucijom i zbog toga se o
njegovoj diktaturi govori kao o $ari<matskoj vlasti jedno. oveka, ije su odluke postajale
zakon koji ne podle,e osporavanju. @ehanizme vlasti je organizovao tako to je dr,avu
organizovao kao totalitarnu i policijsku. !snovna poluga Gitlerove vlasti postaje svemo4na
nacistika policija !A "ormacije, koje od partijskih oru,anih formacija postaju regularna
policijska snaga, a uporedo se formiraju i !! odredi, prvo kao Gitlerova lina garda, a kasnije
kao elitne trupe nemake osvajake armije.
#to se tie voenja spoljne politike, Gitler je ve4 1%11. . povukao &emaku iz 6ru)tva naroda i
obe4ao ponitavanje tog -za &emaku sramnog mirovnog ugovora.((ersajski mir), da bi
nesmetano mogao da intenzivno naoru,ava &emaku i priprema je za rat. 6ve se to odvijalo pred
oima meunarodne zajednice koja nije adekvatno reagovala, zaslepljena i zadubljena u
sopstvene probleme. 2ored toga Gotler je potpisao dva Pakta o nenapadanju, s Cusijom i
2oljskom, i kao to je poznato ni jedan nije ispotovao. Gitler je posle istupanja iz Brutva
naroda objavio poetak izgradnje i obnove nemake vojne snage, masovne programe za obuku
omladine i najavio ingerencije svojih 66 odreda u lobiranju za podrku kod 3? miliona
nemakog ,ivlja u inostranstvu. Kao posledica toga formirali su se nemki nacistiki odredi u
!aru, :danjsku i Austriji. Bo 8A:A.g Gitler je obraunima i politikim manevrima obezbedio
punu kontrolu nad armijom i izvrio sve neophodne pripreme za svoj osvajaki pohod i tako je 1.
septem9ra 1%1%.. napadom na 2oljsku poeo 6ru.i svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji
oveanstva, sa preko ;0 miliona ,rtava.
>1. !truktura vlasti u politikom sistemu nacistike Nemake
35
6 +rva polovina pret%odne lekcije
>'. Autokratski re;im u Portu.aliji
(utokratski re,imi na 1berjskom poluostrvu, u koje spadaju klasina faistika
diktaturageneralisimusa Hranciska Hranka u #paniji (8A:A+8A?<) i neto meka varijanta vojne
diktature u 2ortugaliji pod (ntoniom !livierom de 6alazarom (8A3/+8A>/), imaju neke
zajednike karakteristike i sprcifinosti.
2re svega, na ovom delu evropskog kontinenta nije bilo tradicije republikanskog ureenja i
demokratskih oblika vladavine, jer su 2ortugalija i #panija tradicionalno monarhije sa dugom
kolonijalnom istorijom, prete,no seljakim stanovnitvom i agrarnom privredom, to je
pogodovalo uspostavljanju autokratija. Kolonijalna istorija je s jedne strane doprinosila
boga4enju metropola, ali je sa druge strane iziskivala velike izdatke i napore na organizovanju
flote, armije i kolonijalne adnministracije, to je odvelo do toga da je armija postala najuticajnija
struktura u drutvu. !na je u periodima relativne stabilnosti delovala u slu,bi monarhije i imala
skladne odnose s ostalim oblicima vlasti, ali u periodima narastanja separatistikih tendencija
kolonija dolazi do naruavanja tih odnosa i vojnih udara koji su vodili ka uspostavljanju
faistikih diktatura, pod izgovorom borbe za nacionalne interese.
2eriodi autokratskih re,ima ostavili su znaajne negativne posledice u daljem razvoju i
demokratizaciji ovih zemalja, ime se, izmeu ostalog, objanjava i njihovo relativno kasno
ukljuivnje u evropske integracione procese.
) 2ortugaliji je '&. maja 1%'&.g I genearal @anuel :ome) da Kosta krvavim vojnim udarom
sruio legalno izabranog predsednika ernardina @a,ada. )brzo vlast preuzima general #skar
+ra.o<o Karmona i u maju 8A3/. godine biva izabran za predsednika , ime je uspostavljena
diktatura, koja 4e trajati ;0 godina. =eneral Karmona za svog ministra finansija 1%'*... bira
profesora ekonomije Antonija de #liveiru !ala<ara, koji je veoma brzo napredovao ja vrhu
vlasti. !ne je uz pomo4 katolike crkve, krupnog kapitala i sredstava prave vojne diktature
vladao sve do 1%&*. .odine, kada je nakon mo,danog udara smenjen. 6alazar je, to je netipino
za autokratske re,ime, ipak 1%11... proglasio )stav kojim je 2ortugaliju transformisao u
korporativnu dr,avu, po ugledu na svog prijatelja @usolinija. !stali autokratski re,imi ne pose,u
za promenama ustava, ve4 deluju u okvirima zateenih ustavnih reenja, ali suspenduju4i manje
ili vie trajno politike slobode i prava graana i zabranjuju4i dekretima rad nekih, a posebno
leviarskih partija i sindikata.
>1. +a)istika diktatura u ?paniji
/utokratski reimi na Iberjskom poluostrvu, u koje spadaju klasina faistika
diktaturageneralisimusa :ranciska :ranka u Cpaniji ((4546(43*# i neto meka varijanta vojne
diktature u +ortugaliji pod /ntoniom ?livierom de ;alazarom ((4).6(4-.#, imaju neke
zajednike karakteristike i sprcifinosti"
+re svega, na ovom delu evropskog kontinenta nije bilo tradicije republikanskog ure$enja i
demokratski% oblika vladavine, jer su +ortugalija i Cpanija tradicionalno monar%ije sa dugom
kolonijalnom istorijom, preteno seljakim stanovnitvom i agrarnom privredom, to je
pogodovalo uspostavljanju autokratija" 8olonijalna istorija je s jedne strane doprinosila
boga9enju metropola, ali je sa druge strane iziskivala velike izdatke i napore na organizovanju
flote, armije i kolonijalne adnministracije, to je odvelo do toga da je armija postala
najuticajnija struktura u drutvu" ?na je u periodima relativne stabilnosti delovala u slubi
monar%ije i imala skladne odnose s ostalim oblicima vlasti, ali u periodima narastanja
separatistiki% tendencija kolonija dolazi do naruavanja ti% odnosa i vojni% udara koji su
vodili ka uspostavljanju faistiki% diktatura, pod izgovorom borbe za nacionalne interese"
35
+eriodi autokratski% reima ostavili su znaajne negativne posledice u daljem razvoju i
demokratizaciji ovi% zemalja, ime se, izme$u ostalog, objanjava i nji%ovo relativno kasno
ukljuivnje u evropske integracione procese"
Haistika diktatura .eneralisimusa +ranciska +ranka nastaje kao direktna posledica
.raFansko. rata u ?paniji A1%1& K 1%1%B2 odnosno poraza republikanskih snaga od strane
nacionalsita koje je Hranko predvodio. =raanski rat u #paniji je otpoeo vojnom pobunom
garnizona pod vostvoim generala Hranka u @aroku 1%1&..., ali se ubrzo proirio na celu
zemlju. Hrankova pobuna koja je zahvatila i ostale garnizone bila je pripremana u tajnosti kao
dr,avni udar du,e vremena, ali je za neposredan povod iskoristila treginu smrt efa opozicije
Kalva !otela.
Ba bi se odbranila od agresivnih vojnih pobunjenika formirana je republikanska vlada, koja je
'%. septem9ra 1%1&... formirala 8untu <a nacionalnu od9ranu, kao oru,anu snagu protiv
pobunjenika, a zatim i armiju i pokiciju. 6ukobljene strane (Hrankovi nacionalisti i
repu9likanci) su poele da dobijaju znaajnu podrku iz inostranstva. 9apadne sile, +rancuska
i (elika ritanija, bile su pre svega zabrinute da se rat ne proiri po %vropi i uz pomo4 6ru)tva
naroda nastojale su da sprovedu izolaciju panskog sukoba. Nemaka i 5talija aktivno su
pri,ale vojnu pomo4 Hrankovim snagama, !ovjetski !ave< je stao na stranu Cepublike i od
1%1E... pru,ao pomo4 u ratnom i sanitetskom materijalu. (ntifaistiko javno mnjenje irom
sveta stalo je na stranu Cepublike. 6ukobljene strane vodile su ,estoke borbe sve do 1%1%.
.odine. '*. marta 1%1%... faisti pobedonosno ulaze u @adrid, a 1. aprila 1%1%... Hranko
zvanino proglaava kraj rata i ustoliava se na vlasti u #paniji.
9avoenjem diktature u #paniji otpoeo je period masovnog krenja ljudskih prava i sloboda,
progon i obraun sa politikim neistomiljenicima i protivnicima (pre svega komunista i
socijalista koji su uglavnom delovali iz inostranstva), zabranjen je rad politikim organizacijama
koje nisu odobravale rad vlade. Hranko nije menjao stari ustav, ve4 jekoristio postoje4e
politike instutucije vlasti, koje je punio svojim pristalicama i instrumentalizovao ih u vrenju
neograniene line vlasti. Parlament (Cortes) deluje kao puka fasada i kulisa vlasti, u kome
sede predstavnici faistikih falangi (politikih organizacija Hrankovih pristalica) i izglasavaju
podrku njegovim dekretima. !n zabranjuje rad i progoni politike organizacije koje osporavaju
vlast generalisumusa. =lavne poluge Hrankove vlasti, do njegove smrti, ostaju armija i policija,
ali i posebno formirana civilna .arda, kao i tajna policija koja se bavi progonom
neistomiljenika. Hranko je tokom cele svoje vladavine stalno "lertovao sa monar$ijom2
obe4avaju4i njenu restauraciju, ali je te promene stalno odlagao s opravdanjem o potrebi zatite
dr,avnih interesa. 1%>E... usvojio je Cakon o sukcesiji, kojom je najavljena restauracija
monarhije posle njegove smrti ili povlaenja.
2relomne momente u uvr4ivanju i dugovenosti Hrankovog re,ima ine dva bilateralna
sporazuma. &ajpre, 9ilateralni spora<um ?panije sa !A6 potpisan 1%/1... , kojim se na
posredan nain daje priznane 6(B Hrankovom re,imu, a kojim se uspostavljaju baze &(5!
pakta na teritoriji ove zemlje, sa rokom kori4enja od / .odina. !vaj sporazum je nadalje stalno
produ,avan i kasnije je posl,io kao osnov za ulazak #panije u &(5!. Brugi takav sporazum,
kao posledica prethodnog , je spora<um !A6 i !!!3=a, potpisan 1%//...2 kojim je omogu4eno
#paniji da , i pored faistike prirode avog re,ima ue u lanstvo )& i time postigne svoje
meunarodno priznanje.
'0. mart 1%E/. I Hrankovom prirodnom smr4u prekinuta je faistika diktatura i u zemlju vra4en
kralj 8uan Karlos.
Hrankova diktatura je nanela velike tete po demokratski, politiki i ekonomski razvoj zemlje, i
kada je ula u lanostvo )&, ona je bila jedna od najsiromanijih zemalja. 1pak, za samo 30
godina u demokratskom razvoju napravila je pravi ekonomski bum, rezvila sve institucije i
obezbedila funkcionisanje razvijenog demokratskog drutva.
>>. (ojne dinktature u Latinskoj Americi
35
2rimeri vojne diktature u Fatinskoj (merici su 7argasov re,im u *razilu i 2inoeov re,im u
Jileu, dok vladavina Guana 2erona predstavlja sasvim drugaiju anarhosindikalistike diktature
sa optenacionalnom podrkom.
3epu9lika 4ile
Cepublika Jile je jedna od retkih lationamerikih dr,ava koja je, poev od 1*'1... imala
neprekidnu parlamentarnu demokratsku tradiciju dugu 8<0 godina, bez vojnih prevrata i potresa.
(rmiju su popunjavali uglavnom kadrovi iz siromanijih seljakih slojeva, dok su inteligencija i
vii slojevi smatrali to manje vrednim zanimanjima, 2ored toga, budu4i da je Jile imao veoma
razvijeno rudarstvo, kao i jak sektor usluga i transporta, u zemlji su tradicionalno delovali jaki
strukovni sindikati,od kojih su rudarski sindikat i sindikat kamiond,ija bili najbolje
organizovani.
1%E0... na parlametarnim izborma, na opte iznenaenje, ubedljivo (:?M glasova) je pobedila
prosocijalistika partija !alvadora Aljendea APartija nacionalno. jedinstvaB, ime su
najvaljene mere socijalistike transformacije drutva. Kada je u naredne dve godine (ljende
poeo da sprovodi najavljene reforme, preko dr,avne kontrole privrede i cena, nacionalizacijom
industrije i banaka, a posebno rudnog bogatstva zemlje, i najavom agrarne reforme, desna
opoizicija i krupni kapital su postali njegov neprijatelj. 2ostaje aktuelna pria o spasavanju
nacionalnih interesa, kao i u svim okolnostima narastanja autokratskih snaga u istoriji. Bolazi do
pogoravanja ekonomske situacije, jer su inostrani krediti obustavljeni, a trajkovi i njihovo
nasilno rasturanje postali svakodnevni problem. (rmija je podstakla i instrumentalizovala
generalni trajk mo4nog sindikata kamiond,ija, koji je paralisao zemlju i privredu, i uz savete i
neposrednu logistiku pomo4 C1( i 6(B, izvrila krvavi dr,avni udar, kojim je 11. septem9ra
1%E1... zbaen i likvidiran legitimno izabrani predsednik Jilea !alvador Aljende, a na vlasti se
ustoliila, po prvi put u Jileanskoj istoriji, vojna diktatura generala Au.usta Pinoea. Biktatura
je trajala do 1%%0..., poto je vlast posle 8A godina preuzeo demohri4anski predstavnik, na
izborima odr,anim u decem9ru 1%*%..., Patricio Ajlvin, ali je 2inoe ostao komandant
ileanski oru,anih snaga do 1%%*...
2osle dolaska 2inoea na vlast, ponavlja se pria iberijskih vojnih diktatura, po receptu, ali sa jo
stranijim metodama od Hrankovih. 2inoe je napravio surov obraun sa predsatvnicima najjae,
(ljendeove, 2artije nacinalnog jedinstva, a zatim i Komunistike i drugih partija, sa svim
simpatizerima (ljendeovih reformi, predtavnicima leviarskih sidikata, studentima,
intelektualcima...,mnogo ljudi je ubijeno, nestalo ili emigriralo. 2inoeova diktatura predstavlja
najcrnji period u inae demokratskoj tradiciji Jilea, s ijim se posledicama ova zemlja i dalje
bori.
>/. 3e;im apart$ejda i rasna se.re.acija u 7u;noj A"rici
%vropski kolonijalizam, strateki veoma va,ne Du,ne (frike otpoeo je oko 1&00... &ajpre
Portu.alci, zatim 8olanFani, En.le<i i +rancu<i ,estoko su se sukobljavali kako bi controlisali
Cape A3t 6o9re nadeB pritom se ,estoko obraunavaju4i sa lokalnim plemenima (Koi Koi).
2rvu stalnu bazu u Du,noj (frici napravili su Golanani. *eli holandski zemljoposednici (uri)
maksimalno su potinjavali uroenike+ robove, uskra4uju4i ,enama ak i pravo na brak, osim u
formama konkubinata sa belcima. Du,noafriko drutvo bilo je sastavljeno od bele, posednike
manjine koja je imala sva prava i potinjenog crnakog stanovnitva u robovkom statusu. 5akvi
odnosi su vladali vie od tri i po veka na podruju dananje Du,ne afrike, uprkos nekim
pokuajima pobune lokalnog stanovnitva koji su krvavo ugueni. 2ored rasne segregacije
prema crnom stanovnitvu postojala je i segregacija prema pripadnicima indijskih manjina, koje
je tokom decenija naseljavala 1stonoindijska kompanija i koji su se uglavnom bavili trgovinom i
zanatima, ali ipak bili graani drugog reda u odnosu na belu manjinu.
1nae, Du,na (frika je posle rata %ngleza i Golanana oko ove teritorije, pripala %nglezima koji
su dali nekaminimalna prava potinjenom stanovnitvu, ali su omogu4ili *urima Ipo9edu u
35
miruJ, odnosno mogu4nost da zadr,e svoje posede i prava u klasinoj segregaciji prema
lokalnom stanovnitvu i manjinama. *ela manjina zadr,ala je pravo na formiranje i kontrolu
vlade i ostalih organa vlasti i nametnula aposutnu pokornost crnakoj ve4ini koja je bila
smetena u specijalnim getoima (ogranienim i kontrolisanim oblastima).
!dmah posle Brugog svetskog rata )& osudile su valdu Du,ne (frike zbog diskriminatorkog
tretmana i rasne segregacije, ali prvi rezultati te borbe se vide tek 1%*%... kada otpoinju
reforme, kada na vlast dolazi reformista (ilijam 6e Klerk. !n 1%%0. .. oslobaa iz zatvora
Nelsona @endelu (politikog lidera i simbola borbe protiv aparthejda) posle 3? godina
provedenih u rasistikom zatvoru. Fe Klerk daje predlog novog )stava kojim je po prvi put u
istoriji ove zemlje predvieno glasako pravo i za ve4insko crno stanovnitvo. 1%%1... Be
Klerkova vlada i ANC AA"riki Nacionalni Kon.resB&elsona @endele formira Ivladu
nacionalno. jedinstvaJ, koja donosi odluku o odr,avanju prvih optih izbora u ovoj zemlji, koji
su odr,ani 1%%>..., na kojima je prvi crni predesdnik Du,noafrike Cepublike postao &elson
@endela. 7elike zasluge za amortizovanje mogu4ih nemira i protesta belih afrikanera i za mirnu
tranziciju vlasti ka multirasnoj demokratiji imao je 7ilijam Be Kler, koji je zajedno sa
@endelom dobio &obelovu nagradu za mir.
3asna se.re.acija ApodvajanjeB je predstavljala osnovni oblik i karakteristiku vrenja vlasti u
Du,noj (frici u prvoj polovini 30.veka. !na predstavlja anticivilizacijsku i antidemokratsku
uzurpaciju vlasti od strane bele manjine i nasilno obespravljivanje ve4ine stanovnitva, koje se
dr,i u pokornosti surovim policijskim terorom. *ela manjina stanovnitva (A"rikaneri) je
posedovala sva svojinska prava na zemlju i proizvodne pogone, prava da formira politike i
druge institucije vlasti i da kontrolie odvijanje ,ivota u zemlji. !gromna crna ve4ina bila je
uskra4ena za bilo kakva svojinska, kao i ostala ekonomska,socijalna, politika i sva druga
ljudska prava. ) strahu da joj ve4ina crnog stanovnitva ne ugrozi dominantan polo,aj u
ekonomskoj politici, bela manjina donosi zakone kojima se proglaavaju zone naseljene belom
manjinom, zabranjene za obojeno stanovnitvo, i odreuju strogo ograniene zone (.etoi) u
kojima mogu da ,ive pripadnici drugih rasa. 2o tim segregacionistikim principima, crnom i
ostalom obojenom stanovnitvu zabranjeno je da pohaa iste kole, ide u iste bioskope,
restorane, pa ak i toalete rezervisane samo za belce. 6ankcije za krenje ovih pravila bile su
veoma stroge. ! meanju rasa u privatnom ,ivotu, branim i drugim vezama nije bilo ni govora.
Crncima, 1ndusima i pripadnicima ostalih manjina bilo je dozvooljeno jedino da rade za bele
posednike i da od njih budu surovo eksploatisani.
2o objanjenjima samih (frikanera, segregacija i aparthejd su u neku ruku predstavljali odgovor
bele manjine na narastaju4e ue4e crnog stanovnitva u ekonomskom ,ivotu zemlje i njihove
zehteve za politika prava. 1ako u veoma tekim uslovima, postepeno se obrazuje i razvija
izvesna crna elita svetenika, uitelja, novinara i sitnih biznismena, zbog ega belci stalno
pootravaju mere segregacije, a naroito poev od 1%1'... kada je stvorena politika partija
crnih boraca za ravnopravnost ANC AA"riki nacionalni kon.resB2 koja je u sebi objedinjavala
tradicionalne plemenske autoritete i kolovanu crnu elitu u borbi za ukidanje segregacije. 5oj
borbi se prikljuuju i neke radnike i sindikalne organizacije lokalnog obojenog stanovnitva.
&aje4a taktika njihove borbe protiv policijske torture i diskriminatorskih zakona bili su mirni
protesti, predvoeni :andijem i njegovim sledbenicima, koji je proveo mladost u Du,noj (frici i
u tamonjim uslovima koncipirao svoju strategiju mirne graanske neposlunosti.
!bino se tvrdi da su principi segregacija kao politike nastali 1%0/..., u izvetaju (frikanerske
!out$ Native A""aiers Commision, po ijim preporukama je prva bela vlada Du,noafroke unije
usvojila Native Land Act 1%11... ACemlja 9elcimaB2a zatim i Ur9an Areas Act 1%'1..., kojim
je uspostavljena urbana segregacija, podelom na - <one iste 9ele rase. i .etoe za obojene i
zabranjeno preseljavanje crnaca iz getoa bez posebnih dozvola. &acionalizam i rasizam belih
(frikanera dobio je svoj politiki izraz u Nacionalnoj partiji, koja je formirana 1%1>..., kao
odgovor na formiranje (&C.
35
3e;im apart$ejda predstavlja nastavak i dalju evololuciju politike segregacije u Du,noj (frici, u
drugoj polovini 30.veka. &acionalna prtija belih (frikanera je programski ustanovila odeologiju
aparthejda, koja predstavlja otriju varijantu vrenja vlasti od segregacije, nakon pobede na
izborima 1%>*... (na kojim, naravno, crno stanovnitvo, nije imalo pravo glasa). 2rimarni ciljevi
ovog re,ima bili su" zadr,avanje bele dominacije (nasuprot rastu4em masovnom otporu),
ekonomsko boga4enje siromanih (frikanera i obezbeivanje odluuju4e uloge anglofonog
stanovnitva u javnom i ekonomskom ,ivotu, uz istovremeno kidanje preostalih veza sa
britanskom imperijom. Hormira se tajna organizacija A"rikanersko 9rastvo, iji je cilj bio
ostvarivanje dominantnog polo,aja belaca. =lavni -arhitekta. aparthejda i voa &acionalistike
partije premijer +ervard, organizuje referendum (1%&1...) sa iskljuivim belim ue4em, na
kome Du,na (frika biva proglaena za Cepubliku. !va vlada povlai zemlju iz *ritanskog
Komonvelta, a predsednik postaje i formalni ef dr,ave, umesto tadanjeg generalnog guvernera,
kao predstavnika britanske Krune.
(parthejd predstavlja kontinuitet segregacionistike politike prethodnih vlada, na monogo
sistematiniji i brutalniji nain. )vodi se koncept .<ase9no. ra<vojaE I deljenje afrikog
stanovnitva na vie .nacijaE od kojih je svaka imala svoju domovinu.(raseljeno :,< miliona
ljudi koji su grupisani u ruralne granine predele, od kojih su neki kasnije zaista i stekle
nezavisnost + ocvana2 !va<ilend2 Lesoto). Cilj ovog koncepta bio je da pobudi plemenske
razlike, kako bi doveo do razjedinjavanja i slabljenja otpora crnog stanovnitva.
Ce,im aparthejda svakako je najbrutalniji oblik autokratskog oblika vlasti u kapitalistikim
uslovima, ali na sre4u i usamljeni primer u istoriji koji se zavrio demokratskom
transformacijom ju,noafrikog drutva.
>&. Lenjinski Ustav 3uske +ederativne !ocijalistike 3epu9like
Bo !ktobarske (boljevike) revolucije 8A8?. god Cusija je bila feudalna zemlja. 2oreenja radi,
industrijski razvoj zapada poeo je u drugoj polovini 8/. veka. Carska Cusija je bila velika sila,
ali sa neefikasnom vladom, siromanim narodom i nerazvijenom ekonomijom. &akon
!ktobarske revolucije u kojoj je pogubljena car (leksandar 11 Comanov, boljevici (uz
proleterijat kao svoju nose4u revolucionarnu silu), iako u manjini, dolaze na vlast i imaju te,ak
zadatak da konstituiu nove organe vlasti i da tu vlast sprovedu i nametnu u dr,avi. Cusiju toga
vremena inilo je ?0M seoskog stanovnitva, koje je i pored surove eksploatacije od strane
spahija (zemljoposednika) bilo veoma konzervativno i nije gajilo simpatije prema boljevicima.
2rema IAprilskim te<amaJ (ladimira 5lia Lenjina, koji je predstavljao svojevrstan bukvar
nove sovjetske vlasti, cilj j bio pridobiti seljako stanovnitvo i nasilno skloniti sa vlasti ostalke
vladaju4ih klasa preuzimanjem glavnih institucija, najpre u velikim gradovima. 9ato su prvi akti
nove sovjetske vlasti bili dekret o miru (kojim se seljaki sinovi oslobaaju nametnute
mobilizacije za nepotrebni rat) i dekret o <emlji (kojim se zamlja oduzima od spahija i dodeljuje
seljacima). !sim ovih dekreta, pre donoenja )stava, nova vlast je usvojila niz #kto9arski$
dekreta, od kojih je najznaajnija 6eklaracija o pravima radno. i eksploatisano. naroda, po
ugledu na slinu deklaraciju donetu posle francuske bur,oaske revolucije.
Prvi Ustav 3uske +ederativne !ocijalistike 3epu9like A3!+!3B donet je u jeku
revolucionarnih previranja u julu 1%1*... 5o je ujedno bio i prvi ustavni akt jedne socijalistike
dr,ave u istoriji, poznat kao Lenjinski Ustav. 1ako veoma sa,et, on je uspostavio ssovjetski
sistem organizacije vlasti, i kao veoma moderan, nabrojao neka osnovna prava graana (slobodu
veroispovesti + odvaja dr,avu i crkvu, i kolu i crkvu, slobodu tampe, pravo na organizovanje i
sindikate, besplatno kolstvo, jednakost bez obzira na rasnu i nacionalnu pripadnost i uvodi
obaveznu vojnu slu,bu).
6truktura vlasti po ovom ustavu izgleda ovako" sva vlast u C6H6C pripadala je sovjetima
radnikih seljakih i vojnikih deputata, kao osnovnim oblicima organizacije vlasti na terenu. 9a
pripadnike pora,enih, kako se govorilo eksploatatorskih, klasa bila su ukinuta prava ue4a u
organima vlasti i oduzeta biraka prava za izbor organa vlasti (aktivno i pasivno birako pravo).
35
)vedena je izbornost svih organa vlasti, od najni,ih do najviih u dr,avi. )kinuta je dotadanja
horizontala i uvedena vertikalna podela i hijerarhija vlasti, sa sovjetima kao bazom svih
institucija vlasti.
7rhovni organ vlasti u C6H6C postao je !vesave<ni kon.res sovjeta, koji je bio veoma brojno
telo i sastajao se dva puta godinje, vie da potvrdi osnovne smernice dr,avne politike i akte
drugih organa izvrne vlasti donete izmeu dva zasedanja.
Ulo.u parlamenta, odnosno predstavnikog tela, vrio je Centralni i<vr)ni komitet, koga je
birao i smenjivao 6vesavezni kongres sovjeta i koji je imao 300 lanova, kao neka vrsta
<akonodavno. or.ana vlasti.
5<vr)nu vlast vrio je !avet narodni$ komesara, kao neka vrsta vlade sa resornim ministrima
(komesarima), ali u skladu sa konceptom jedinstva vlasti, samo kao izvrni organ Centralnog
izvrnog komiteta, odnosno 6vesaveznog ve4a sovjeta. ) odnosu izmeu pomenutih institucija
postojala je striktna vertikalna hijerahija nadle,nosti.
6pecifinost ovog )stava je svakako ustanovljenje sovjeta kao osnovni$ institucija lokalne
vlasti. 6ovjeti su imali samoupravni karakter, budu4i da su ih birali graani koji su ih mogli i
opozvati, i, kao to sam rakla, izrazito vertikalnu strukturu vlasti, jer su iz redova predstavnika u
lokalnim .radskim i seoskim sovjetima birani predstavnici za vie sreske2 .u9ernijske i
o9lasne sovjete. ovjeti su imali izvrne komitete, kao nosioce izvrnih funkcija koji su radili i
sprovodili odluke sovjeta po principu demokratsko. centrali<ma, koji je obezbeivao
podreenost ni,ih organa vlasti viim. Bemokratski centralizam je u osnovi podrazumevao da je
posle rasprave, diskusije ili suoavanja gledita, jednom doneta odluka (makar i preglasavanjem)
obavezuju4a za sve pojedince i organe.
9a osnovni cilj or.ani<acije vlasti proglaeno je uspostavljanje diktature proleterijata i
dru.i$ siroma)ni$ slojeva u ruskom drutvu. Centralni deklarativni sto,er sovjetske ustavnosti
bio je radni ovek i njegova prava i interesi. 1spostavi4e se, naravno, iz dalje evolucije ovog
sistema da je iza te floskule stajala diktatura jedne partije i njenog politikog vrha, koji je
uzurpirao i zloupotrebio osvojenu vlast, koji je zapostavljao osnovna prava i interese radnog
oveka i radnike klase u ime nekih -viih. interesa.
>E. !taljinov Ustav !!!3
Brugi )stav 666C+a (!ave<a !ovjetski$ !ocijalistiki$ 3epu9lika + Cusije, )krajine,
*elorusije i 9akavkaske 6ovjetske republike), poznatiji kao !taljinov Ustav, donet je 1%1&... na
#smom vanrednom kon.resu sovjeta. !n predstavlja radikalnu novinu i izmenu dotadanjih
ustavnih reenja, a kao cilj i oekivanu posledicu imao je utvrivanje re,ima 6taljinove
vladavine, koja se kasnije pretvorila u staljinistiku diktaturu, koja je u istoriji ostala zapam4ena
kao jedna od najsurovijih. Ceo politiki sistem 666C+a i mre,a izgraenih politikih institucija
postala je instrument neograniene partijske, a zatim vlasti jednog oveka. 6taljin je, grade4i
sopstveni kult linosti, uz socreali<am kao dominantni dr,avni pravac u umetnosti i sistem
a.itpropova (odeljenja za agitaciju i propagandu), izgradio stravinu socijalistiku autokratiju i
diktaturu koja nema pandana u istoriji. 2rema nekim podacima zapadnih teoretiara, koji su
odbacivani od strane sovjetskih politikologa, kao ,rtve staljinistikog terora, pertijskih istki,
policijskih progona i strahovlade tajna policije (4EKA2 NK(62 K:), na teritoriji 666C+a
stradalo je oko 30 miliona ljudi, to bi ukoliko bi se potvrdilo, bilo ravno sovketskim ,rtvama u
toku Brugog svetskog rata.
6truktura vlasti i sistem organizacije prema 6taljinovom ustavu iz':>. bio je slede4i"
&ajvii organ vlasti je (r$ovni !ovjet, ije predstavnike biraju graani neposrednim izborom.
7rhovni 6ovjet ima dva doma" !ave<ni !ovjet i !ovjet nacionalnosti. 6avezni 6ovjet se birao
po principu -jedan predstavnik na svakih :00 hiljada biraa., a u 6ovjet nacionalnosti svaka
savezna republika je slala 3<, autonomne republike po 88, autonomne oblasti po < i nacionalni
okruzi po 8 predstavnika.
35
!rgan koji je vrio ulogu kolektivnog efa dr,ave bio je Pre<idijum (r$ovno. !ovjeta !!!3=
a. !n se sastojao od predsednika, 8> zamenika (predstavnika 8> saveznih republika), sekretara i
3; lana 2rezidijuma. Bakle, ne samo 7rhovni sovjet, nego i 2rezidijum, kao kolektivni ef
dr,ave, izra,avali su federalnu strukturu i organizaciju 666C+a, koja je, pored prava naroda na
samoopredeljenje i pravo na otcepljenje, ustanovljena 2rvim ustavom 666C+a, 8A3;.g.
Kao centralni organ izvrne vlasti, pored 2rezidijuma, postojao je !avet narodni$ komesara
(od 1%>&. .odine !avet ministara !!!3=a) koji je bio sastavljen od predsednika, vie zamenika
i resornih ministara zadu,enih za pojedine oblasti ili resore dr,avne uprave. *roj ministara je
varirao od 3< do ;<.
@ada nominalno predvia izrazito demokratska reenja za ustrojstvo 666C, paradoksalno je da
je ovakav dokument predstavljao osnovu jedne od najsurovijih autokratskih re,ima koje je svet
upoznao. !vim )stavom se, izmeu ostalog, garantuje pravo na rad i odgovaraju4u nadoknadu,
pravo na odmor, osmoasovno (ili kra4e, za benificirane poslove) radno vreme, pravo na pla4eni
godinji odmor, socijalno i penziono osiguranje, besplatna lekarska pomo4, pravo na
obrazovanje (koje ukljuuje obavezno osmogodinje kolovanje), jednaka prava ,ena i
mukaraca, ravnopravnost graana nezavisno od njihove nacionalnosti i rase, odvajanje dr,ave i
kole od crkve, sloboda govora, tampe, zborova i mitinga, udru,ivanja,opta vojnu obavezu i sl.
!vim )stavom takoe je garantovana i naprikosnovenost linosti, odnosno garantovano je da
niko ne mo,e biti lien slobode bez sudskog reenja ili odobrenja javnog tu,ioca. 6va ova prava,
naravno, grubo su krena pod izgovorom, koji se, takoe, nalazi u )stavu, zatie sovjetske
svojine i tekovine, jer su svi oni koji ne potuju socijalsitiku svojinu i tekovine -izdajnici
naroda..
>*. Ustav !!!3 i< 1%EE... = "ederali<am i nacionalno pitanje
Ustav !!!3=a i< 1%EE... doneen je u sklopu destaljinizacije i dalje demokratizacije sovjetskog
sistema i bazira se na teoriji op)tenarodne dr;ave. @ada ta terojia nije bila najbolje utemeljena,
podrazumevala je da je 666C uao u novu, viu fazu izgradnje socijalistikog drutva, kao
samoupravnog komunistikog drutva s razvijenim demokratskim institucijama i dominantnim
polo,ajem radnog oveka u njemu.
666C je, po ovom )stavu, definisan kao Isocijalistika op)tenadrona dr;ava koja i<ra;ava
volju i interese radnike klase2 selja)tva i inteli.encije2 svi$ nacija i narodnosti <emlje.J 2o
ovom konceptu 666C je predstavljao federativnu mutinacionalnu zajednicu ravnopravnih naroda
i narodnosti sastavljenu od 8< saveznih republika (svaka predstavlja nacionalnu dr,avu
ve4inskog naroda), 30 autonomnih republika, / autonomnih oblasti i 80 autonomnih okruga.
=lavni principi odnosa izmeu saveznih dr,ava su ravnopravnost i suverenost. ) tome je,
zapravo, i le,ala glavna opasnost koja se naknadno manifestovala u procesu raspada 666C+a.
6ve savezne republike su suverene na svojoj teritoriji,a njihove granice se ne mogu menjati bez
njihovog pristanka. !ne mogu stupati u saveze i druge vrste odnosa s drugim republikama i
potpuno su ravnopravne. )stav je pokuao da amortizuje preveliko potenciranje nacionalnih
razliitosti proklamovanjem procesa <9li;avanja naroda i stvaranja nove sovjetske nacije, kao
nove -istorijske zejednice ljudi. (poput amerikog modela pretapanja razliitih etnosa u
ameriku naciju), ali ta ideja na ovim prostorima jednostavno nije za,ivela. 6lino su prole i
druge federacije u socijalistikim zemljama (Jehoslovaka, 6HCD).
!ovjeti ostaju osnovni organi i po novom ustavu i ine okosnicu vlasti. 6ovjeti, od lokalnih do
najviih organa, predstavljaju jedinstven sistem organa vlasti. !ni predstavljaju vertikalnu
strukturu centralizovane vlasti, na ijem elu je (r$ovni sovjet !!!3=a. !ni predstavljaju
predstavnika tela odreene teritorijalne jedinice, ali po sistemu jedinstva vlasti, iz kojih izviru i
njima odgovaraju izvrna tela, koja sprovode politiku i kontroliu sprovoenje odluka i propisa
koje utvruju sovjeti. 5ako bi to trebalo da funkcionie u teoriji. 1pak, u praksi glavna poluga
politike vlasti i drugi element politikog sistema 666C je Komunistika partija !!!3 i njene
instance na svim teritorijalnim nivoima. &e samo sovjeti, ve4 i svi ostali elementi politikog
35
sistema su pod politikim autoritetom K2 66 i njene odluke su obavezuju4i politiki program za
sve njih i nemogu4e je da neki nosilac finkcije nije lan K266. 5re4i element politikog sistema,
pto je novina u odnosu na prethodna ustavna reenja jeste ra<.ranati sistem dru)tveni$
or.ani<acija, koje priznaju vode4u ulogu K266, ali -pokrivaju. druge va,ne sfere drutvenog i
politikog delovanja i obezbeuju skladno funkcionisanje politikog sstema (sindikati, borake
organizacije, organizacije ,ena, Komsomol + omladinska organizacija, pa sve do cehovskih
udru,ena pisaca, umetnika, filmskih radnika, studenata, novinara i dr.). Brutvene organizacije
formalno imajuznaajnu ulogu u razvijanju neposredne demokratije, ali je konceptom njihovog
sra4ivanja s partijom i dr,avom zapravo obezbeeno njihovo podreivanje partijskim i
dr,avnim organima.
) funkcionisanju ovakvog sistema presudnu ulo.u ima dr;ava i sistem centralno.
planiranja, kako u privredi tako i u svim ostalim oblastima drutvenog ,ivota. &a ekonomskom
planu, osnovu privrednog sistema ini socijalistika svojina nad sredstvima <a proi<vodnju,
koja se deli na tri dalja oblika svojine. 5o su"
8. 6r;avna svojina, kao najva,nija i preovlauju4a, obuhvata zemlju, rudna i ostala
prirodna bogatstva i tzv. javna dobra dr,ave.
3. Kooperativna svojina (svojina kolhoza, sovhoza i drugih kooperacija) koja
podrazumeva svojinu nad obradivim zemljitem, stonim fondom i poljoprivrednim
proizvodima ostvarenim na kolhozima i sofhozima, a koja je zapravo vid drutvene
(kolektivne ) svojine po mnogo lemu bliske dr,avnoj svojini. 2roizvodnja na tim
oblicima kooperacije ukljuena je, kao obavezna, u godinje i petogodinje planove
proizvodnje i snabdevanja graana 666C+a i striktno se kontrolie i distribuira preko
nadle,nih slu4bi resornih ministarstava.
:. !vojina sindikalni$ i dru.i$ dru)tveni$ or.ani<acija neophodna za obavljanje
njihovih aktivnosti i funkcija u drutvu.
!vde se oigledno radi o tri podvrste drutvene svojine, dok je privatna svojina graana svedena
na ku4ei oku4nice, striktno prostorno i pravno ograniena i bez bitnije uloge u privrednom
,ivotu.
6truktura vlasti u 666C+u prema )stavu iz 8A??.g. je slede4a"
7rhovni organ vlasti, s funkcijama predstavnikog i zakonodavnog tela je (r$ovni sovjet
!!!3=a. !n izra,ava federativnu strukturu dr,ave i sastavljen je iz dva doma" !ave<no. sovjeta
+ koji predstavlja predstavnitvo graana 666C+a kao celine i !ovjeta nacionalnosti2 koji
predstavlja sovjetske savezna i autonomne republike. Bomovi su ravnopravni i imaju po ?<0
deputata. 7rhovni sovjet odluuje o svim najva,nijim pitanjima zemlje, eventualnim promenama
ustava, dr,avnom bud,etu, dr,avnim planovima i sl.
7rhovna izvrna vlast, poverena je Pre<idijumu (r$ovno. !ovjeta, koji vri ulogu efa dr,ave
i obavlja sve funkcije 7rhovnog sovjeta izmeu njegovih zasedanja. 1zvrnu vlast, u klasinom
smislu, odnosno sprovoenje odluka i zakona i donoenje podzakonskih akata, vri @inistarski
savet, sastavljen od resornih ministara za svaku oblast, koga bira 7rhovni sovjet i koji za svoj
rad odgovara iskljuivo sovjetu.
) saveznim i autonomnim republikama, po istom principu, postoje sovjeti kao vrhovni organi
vlasti na toj teritoriji, koji kao svoje organe biraju izvrne komitete.
>%.Komparativna anali<a sovjetski$ ustava
8ombinacija pret%odna tri pitanja
/0. Nastanak2 ra<voj i osnovna o9ele;ja politiko. sistema 3uske +ederacije
2osle pada berlinskog zida, otpoeo je proces raslojavanja najve4e federacije u istoriji i najve4e
federacije u okviru politikih sistema socijalistikih zemalja + 666C+a. &eke savezne republike
iskoristile su pravo na otcepljenje koje im je dato )tavom 666C+a iz 8A??.g. ()stavno reenje
35
jo iz )stava 666C+a iz 8A3;.g.), zasnivaju4i svoje zahteve na ustavnom pravu naroda na
samoopredeljenje. &ajpre su se otcepile baltike dr,ave Estonija2 Letoniaj i Litvanija, zatim
elorusija i Ukrajina, a zatim maloazijske i azijske republike :ru<ija, A<er9ejd;an,
Kir.istan, -d;ikistan i druge. Cusija, kao matica, je bila spremna da do otcepljenja doe na
miran nain, ali je trebalo reiti mnoga imovinsko+pravna, konstitutivna, bezbednosna, vojna i
druga pitanja. 2oseban problem predstavljalo je brojno rusko stanovnitvo koje je ,ivelo u sada
bivim sovjetskim republikama, kao i vojne i kosmike baze i poligoni, ogromna zajednika
pomorska i podmornika flota, nuklearno naoru,anje razmeteno irom bive 666C, i drugo. &a
kraju se dolo do dogovora da sve dr,ave (osim baltikih) ostanu u Cajednici ne<avisni$
dr;ava, kroz koju bi se olakalo njihovo komuniciranje, ekonomska i druga saradnja i reavala
pitanja bezbednosti zajednice. 2oto je time definitivno zatvorena stranica istorije 666C+a,
Cuska Hederacija se mogla okrenuti uspostavljanju novih temelja svoje samostalne dr,ave.
Ustav 3+ donet je 1'. decem9ra 1%%1... 5o je originalna me)avina ustavni$ re)enja niza
demokratskih zemalja (6(B, Hancuske, 7elike *ritanije, #vajcarske i dr.). 6astavljen je iz dva
dela" prvi deo ine #p)te odred9e, a drugi deo Cavr)ne i prela<ne odred9e. Cuska federacija
je demokratska, multietnika, vi)epartijska, "ederativna repu9lika sastavljena od '1
repu9like lanice, sa me)ovitim svojinskim sistemom i ustavno <a.arantovanim )irokim
spektrom ljudski$ prava i slo9oda.
2o organizaciji vlasti re je o kom9inaciji podele i jedinstva vlasti, sa na.la)enom ulo.om
predsednika 3uske +ederacije.
!no to ini ustavni iskorak i svojevrsni diskontinuitet sa ranijim ustavnim reenjima u pogledu
stanja ljudskih prava u 666C+u je da je ve4 u l.3 )stava utvreno da -ovek i njegova prava i
slobode predstavljaju najviu vrednost. Pri<navanje2 po)tovanje i <a)tita prava i slo9oda
oveka i .raFanina obaveza je Br,ave.. &osilac suvereniteta i jedini izvor vlasti u CH je njen
multietniki narod, a izrazi vrhovne vlasti naroda su re"erendum i slo9odni i<9ori. =raani CH
poseduju dr,avljanstvo CH, sva prava i slobode,ali i obaveze. 5akoe, graaninu CH ne mo,e biti
oduzeto dr,avljanstvo ni pravo da ga promeni. &ovinu predstavlja i pravo graana na dvojno
dr,avljanstvo.
&ovim )stavom CH garantuje se jedinstveni ekonomski prostor a novinu predstavlja
garantovana podr)ka konkurenciji i slo9oda ekonomski$ aktivnosti. !vaj )stav priznaje i
titi slede4e vrste svojine" privatnu, dr;avnu, .radsku i dru.e "orme svojine.
!rganizacije dr,avne vlasti u CH, po )stavu, zasovana je na odvajanju ApodeliB <akonodavne,
i<vr)ne i sudske vlasti i njihovih organa, koji su ne<avisni u vr)enju svoji$ prero.ativa.
!snovni organi dr,avne vlasti u Cusiji su predsednik 3+, "ederalna skup)tina, vlada 3+ i
sudovi 3+. =arantovana je lokalna samouprava, a lokalni organi su autonomni i imaju
kompetencije odreene )stavom i zakonima CH.
&a politikom planu )stavom CH predvien je politiki plurali<am i vi)epartijski sistem, a
posebno je podvueno da se ni jedna ideolo.ija ne mo;e uspostaviti kao o9ave<na ili dr;avna
ideolo.ija, to je svojevrstan raskid sa dogmatskom ideologijom iz vremena 666C+a. Cuska
federacija se proglaava laikom dr;avom u kojoj su religiozne institucije odvojene od dr,ave.
Cuska federacija se sastoji od" '1 repu9like, & teritorija, >% re.iona, dva .rada od "ederalno.
<naaja A@oskva i !ankt Peter9ur.B,autonomno. jevrejsko. re.iona i 10 autonomni$
distrikta. 6tatusi republika su odreeni )stavom CH i )stavima odgovaraju4ih republika, a
statusi drugih sastavnih delova )stavom CH i statutim afederalnih jedinica.
Nadle;nosti "ederacije su"
)svajanje i izmene )stava CH i federalnih zakona, kao i kontrola njihovog
sprovoenjaO
9atita federalne strukture i teritorije CH
&ormiranje i zatita prava i sloboda oveka i graanina, dr,avljanstvo CH, normiranje
i zatita prava i sloboda nacionalnih manjinaO
)spostavljanje sistema federalnih zakonodavnih, izvrnih i sudskih organa, naina
njihove organizacije i funkcionisanja, stvaranje organa federalnih dr,avaO
35
9atita federalne dr,avne svojine i upravljanje njomeO
!snove politike federalnog dr,avnog ekonomskog, ekolokog, socijalnog, kulturnog i
nacionalnog razvojaO
)spostavljanje i zatita jedinstvenog tr,ita i skupa ekonomskih i finansijskih zakona i
propisaO
6poljna politka, meunarodni ugovori, pitanja
o rata i mira, meunarodni ekonomski odnosiO
*ezbednost i odbrana, industrija nuklearnog i vojnog naoru,anjaO
Carinska i poreska politikaO
9atita ovekove okolineO
!rganizacija specijalizovanih slu,bi nacionalnog znaajaO
%nergija, transport, informacije i telekomunikacije, kosmika istra,ivanja i raketni
sistemO
!dreivanje dr,avnih granica i promena statuta federalnih jedinicaO
!rganizacija pravosudnih organa i prava federacije u sluaju nesklada sa republikim
propisimaO
!dlikovanja federacije i federalne javne funkcije.
/1. Cakonodavna vlast u 3+
9akonodavna vlast u Cuskoj Hederaciji pripada +ederalnoj !kup)tini, odnosno Parlamentu
3+, koji je )stavom definisan kao predstavniki i <akonodavni or.an. Hederalna skuptina se
sastoji iz dva doma + !aveta "ederacije, kao neke vrste gornjeg doma ili senata u drugim
sistemima, i 6r;avne dume, kao predstavnikog tela graana.
!avet "ederacije ine po dva predstavnika svake federalne jedinice CH + jedan iz predstavnikog
tela te jedinice i jedan iz izvrnog organa dr,avne vlasti te jedninice. 6avet federacije ima
slede4e kompetencije"
+ usvaja izmene granica izmeu federalnih jedinica
+ usvaja dekret predsednika o ratnom i vanrednom stanju
+ donosi odluke o upotrebi oru,anih snaga
+ odreuje datum izbora predsednika
+ smenjuje predsednika CH, posle sprovoenja komplikovane procedure definisane
)stavom (podse4a na postupak -impimenta. u politikom sistemu 6(B)
+ nominuje sudije )stavnog suda, 7rhovnog suda i 7rhovnog arbitra,nog suda
2o svim pitanjima iz svoje nadle,nosti, 6avet federacije donosi odluke ve4inom glasova svojih
lanova, sem u sluaju postupka za smenu predsednika CH, kada je neophodna dvotre4inska
ve4ina u oba doma Hederalne skuptine.
6r;avna duma broji >/0 deputata, izabranih op)tim i neposrednim i<9orima na itavoj
teritoriji CH, sa mandatom od > .odine. 9a deputata u Br,avnoj dumi mo,e biti biran svaki
graanin CH stariji od '1 .odine. Beputat ne mo,e istovremeno biti lan Bume i 6aveta
federacije, niti deputat u drugim predstavnikim telima ili lokalnoj samoupravi. 5akoe, oni ne
mogu istovremeno imati i druge javne funkcije, niti vriti drugi pla4eni posao, sem akademskog,
naunog ili drugog stvaralakog posla. Br,avna duma ima slede4e kompetencije"
+ daje saglasnost na izbor premijera (koga predla,e predsednik CH)
+ donosi odluke o poverenju vladi
+ imenuje i smenjuje predsednika Centralne banke, predsednika i inspektore slu,be za
platni promet i Komesara za prava oveka
+ proklamuje amnestiju
+ podi,e optu,nicu protiv predsednika CH u cilju njegovog smenjivanja
Cakonodavna inicijativa pripada predsedniku, 6avetu federacije, lanovima 6aveta federacije,
deputatima Br,avne dume, vladi CH, predstavnikim organima u federalnim jedinicama, a po
35
pitanjima njihove nadle,nosti i )stavnom, 7rhovnom i 7rhovnom arbitra,nom sudu. 2rojekti
zakona se podnose Br,avnoj dumi na razmatranje i usvajanje, a za one koji se odnose na
finansijske aran,mane ili izdatke u dr,avnom bud,etu potrebna je i saglasnost 7lade.
9akoni se usvajaju u Br,avnoj dumi i u roku od < dana dostavljaju na usvajanje 6avetu
federacije. ) sluaju neslaganja Bume i 6aveta federacije, savezni zakon se smatra usvojenim
ako na ponovljenom glasanju u Br,avnoj dumi dobije podrku dvotre4inske ve4ine deputata.
)svojeni zakon se u roku od < dana dostavlja predsedniku CH radi potpisivanja i proglaavanja
va,e4im. )koliko predsednik CH odbije dostavljeni savezni zakon, u roku od 8; dana od
dostavljanja organizuje se ponovno razmatranje zakona u oba doma i ako posle toga zakon
dobije dvotre4insku ve4inu u oba doma, predsednik CH je du,an da ga potpie i proglasi
va,e4im.
2osebno je va,an postupak za eventualno rasputanje Br,avne dume. Br,avnu dumu mo,e
raspustiti predsednik u slede4im sluajevima"
+ kada Buma : puta odbaci mandatara 7lade koga je predlo,io predsednik
+ kada predsednik nije saglasan sa odlukom o izglasavanju nepoverenja vladi od strane
Bume
)koliko raspusti Br,avnu dumu predsednik zakazuje datum novih izbora, a novoizabrana
Br,avna duma mora se sastati najkasnije ; meseca posle rasputanja prethodne. Buma ne mo,e
biti rasputena u godini posle izbora, izmeu podnoenja optu,be protiv predsednika i donoenja
odluke o njoj, u periodima vanrednog i ratnog stanja niti > meseci pre isteka mandata
predsednika CH.
/'. 5<vr)na (last u 3uskoj +ederaciji
1zvrna vlast u CH je podeljena izmeu Predsednika 3+ i (lade 3+, s tim da je, prema
nadle,nostima najve4a vlast koncentrisana u funkciji predsednika, pa se ovaj sistem pribli,ava
predsednikoj varijanti organizacije vlasti.
Predsednik 3+ ima iroka ovla4enja i njegova uloga se u ovom politikom sisitemu smatra
izuzetno znaajnom. 2redsednik CH ima slede4e funkcije"
ef dr,ave
garant )stava CH i prava i sloboda oveka i graanina
nadle,an je za zatitu suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta CH
obezbeuje skladno funkcionisanje i saradnju organa dr,avne vlasti
odreuje osnovne smernice unutranje i spoljne politike zemlje
imenuje (uz saglasnost Bume) predsednika vlade
odluuje o datumu izbora za Br,avnu dumu
mo,e da raspusti Br,avnu dumu i 7ladu prema zakonom predvienim sluajevima
predla,e Br,avnoj dumi kandidata ze predsednika Centralne banke
predla,e Br,avnoj dumi kandidate za izbor sudija )stavnog, 7rhovnog i 7rhovnog
arbitra,nog suda
podnosi zakonske predloge Br,avnoj dumi
potpisuje i proglaava va,e4im savezne zakone
formira i predsedava 6avetom bezbednosti CH
on je vrhovni komandant !ru,anoh snaga
u sluaju strane agresije proglaava vanredno stanje i obavetava o tome 6avet federacije
regulie pitanja dr,avljanstva, pomilovanja i odlikovanja i sl.
2redsednik CH se bira univer<alnim2 jednakim i neposrednim i<9orima, tajnim .lasanjem na
period od > .odine, s tim to mo,e biti na toj funkciji najvie u dva u<astopna mandata. Ba bi
neko bio biran za predsednika CH, mora biti graanin CH stariji od 1/ .odina i imati stalni
boravak u ovoj zemlji najmanje 10 .odina.
35
2redsednik CH mo;e 9iti smenjen odlukom 6aveta federacije, na bazi optu,be Br,avne dume za
veleizdaju ili drugu teku povredu ustava ili zakona, a potvrdu o postojanju tog kriterijuma mora
da potvrdi 7rhovni sud. u tu svrhu se formira specijalna komisija Br,avne dume, koja se
izjanjava o optu,bama protiv predsednika CH, a odluka o njegovom optu,ivanju, kao i odluka
saveta federacije o smenjivanju predsednika CH, moraju biti donete dvotre4inskom ve4inom ,
najkasnije tri meseca od podnoenja optu,nice.
(lada 3+ sastavljena je od predsednika, vi)e potpredsednika i save<ni$ ministara.
2redsednika 7lade imenuje predsednik CH, uz saglasnost Br,avne dume, najkasnije 3 nedelje od
preuzimanja funkcije. Br,avna duma, u roku od ? dana od imenovanja mandatara od strane
predsedniak CH, daje ili odbija saglasnost tom predlogu. )koliko, tri puta za redom Buma odbije
predsednikov predlog, predsednik CH rasputa Bumu i zakazuje nove izbore. 1menovani
predsednik 7lade podnosi predlog liste saveznih ministara, najkasnije nedelju dana posle
imenovanja. !snovne funkcije i ovla4enja 7lade CH su"
)tvruje i podnosi Br,avnoj dumi na usvajanje dr,avni bud,et, obezbeuje njegovo
izvrenje i podnosi izvetaj njegovoj realizacijiO
!bezbeuje primenu jedinstvene finansijske, kreditne i monetarne politike, kao i politke
u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, zdravlja, socijalne zatite i ekologijeO
)pravlja federalnom svojinomO
)svaja mere za obezbeivanje odbrane zemlje, bezbednosti dr,ave i ostvarenje spoljne
politke CHO
)svaja mere za obezbeivanje jednakosti, prava i sloboda graana, zatite svih oblika
svojine, javnog reda, borbu protiv kriminalitetaO
7ri druga ovla4enja koja su joj poverena )stavom CH, federalnim zakonima ili
dekretima predsednika CH.
/1. !udstvo u 3+
=lavni sudski organi u Cuskoj federaciji su" Ustavni sud 3+, (r$ovni sud 3+ i (r$ovni
ar9itra;ni sud 3+. 2redsednika i sudije ovih sudova, kao usotalom i sudije drugih sudova, pa i
=eneralnog tu,ioca CH, imenuje i smenjuje predsednik CH uz saglasnost Br,avne dume. 1ako
formalno i zvanino, sudovi deluju potpuno nezavisno i na bazi )stava i zakona, injenica da
predsednike i sudije postavlja i smenjuje predsednik republike, uz saglasnost Bume, ipak je
ograniavaju4i faktor. 6udovi imaju izuzetno va,nu ulogu u politikom sistemu CH, ako uzmemo
u obzir trenutnu situaciju u zemlji i pove4an stepen kriminaliteta, posebno u sferi finansijskog
poslovanja i organizovanog krimanala. Bosadanji rezultati su polovini.
6udije u CH mogu biti osobe starije od '/ .odina s visokim pravnikim obrazovanjem i
najmanje pet godina iskustva u oblasti pravosua. 6udije su nesmenjive i njihov mandat mo,e
biti prekinut ili suspednovan samo u okolnostima definisanim saveznim zakonom. 6udije u,ivaju
imunitet i mogu biti krivino gonjene samo u izuzetnim sluajevima odreenim saveznim
zakonom.
Ustavni sud se sastoji od 1% lanova (sudija). !n mo,e na inicijativu predsednika CH, 6aveta
federacije ili <0 njegovih lanova, Br,avne dume, 7lade CH, 7rhovnog suda ili 7rhovnog
arbitra,nog suda ili zakonodavnih i izvrnih organa federalnih jedinica, pokrenuti postupak za
ocenu ustavnosti ili saglasnosti sa )stavom CH" republikih ustava, saveznih i republikih
zakona, odluka saveznih, republikih ili drugih organa, kao i meunarodnih ugovora koje je
potpisala CH.
/>. Nastanak i ra<voj politiko. sistema N3 Kine
&arodna republika Kina je jedna od retkih preostalih zemalja (pored Ku9e i !everne Koreje)
koja se u meunarodnom komuniciranju oznaava kao komunistika dr,ava. 2rema trenutno
35
va,e4em )stavu iz 1%*'... Kina je socijalistika dr;ava sa diktaturom radnike klase, u kojoj
sav suverenitet pripda narodu. Kina je danas najmnogoljudnija zemlja (sa preko 8,: milijarde
stanovnika) i ona se nalazi u procesu pune privredne, ali i druvene transformacije. !d dr,ave
sa klasinom komunistikom organizacojom vlasti, nastale na bazi sovjetskog modela ureenja
drutva, ona se preobra,ava u moderniju, kvazikomunistiku dr,avu, izvesnih demokratskih
usmerenja, a meovitim svojinskim sistemom i elementima tr,ine privrede, s velikim rastom
godinjeg bruto nacionalnog proizvoda, a zahvaljuju4i pojaanim stranim ulaganjima i
povratkom Gong Konga i @akaoa u sastav &C Kine, s najve4im ekonomskim usponom u
svetskim razmerama. 2otencijalno ogromno kinesko tr,ite je od izuzetnog interesa za visoko
razvijene zemlje 9apada. 2rijemom &C Kine u 6vetsku trgovinsku organizaciju (65!) na
ministarskom samitu !-# u 6o$i '001..., &C Kina je postala lan globalne trgovinske mre,e.
!va mnogoljudna i mnogonacionalna dr,ava po mnogo emu predstavlja svet za sebe. Kineska
civilazacije je jedna od najstarijih i u njoj su se od najranijih dana visoko razvile pojedine nauke i
zanati, kao i umetnost i filozofija. Kina je svoju nezavisnost stekla jo ''1...p.n.e.2 pod
dinastijom 4in AKinB2 kao monarhija. @onarhija je u Kini trajala '1 vek2 kada je zamenjena
republikanskim ureenjem 1'. "e9ruara 1%1'... 2osle vekova polufeudalnog ureenja, 1%11...
(dosta kasno za evropske prilike) izvrena je 9ur;oasko=demokratska revolucija pod
vostvom legendarnog !un 7at !ena. !n je zbacio poslednjeg kineskog cara i proglasio
Cepubliku. 6un Dat 6en je i osniva prve moderne, iroke Narodne partije AKuomintan.B, koja
je kasnije preuzela vlast i vladala Kinom, pod liderom 4an Kaj ?ekom sve do 1%>%...2 kada je
Kuomintang pora,en od @aove Komunistike partije Kine, a sam Jan Kaj 6ek proteran na
ostrvo +armo<u A-ajvanB. Kina je proglaena za Narodnu 3epu9liku 1.okto9ra 1%>%..., posle
oru,ane socijalistike revolucije pod vostvom Komunistike partije i njenog lidera @ao Ce
-un.a, kao i graanskog rata sa Kuomitangom lidera Jan Kaj 6eka.
) postrevolucionarnom periodu, sve do dananjih dana, &C Kina je imala etiri ustava"
8. 1%/>... I po ugledu na 6taljinski ustav 666C+a iz 8A:>.g.
3. 1%E/...I u vreme kulminacije .kulturne revolucijeE i trajao je svega tri godine do smrti
@ao Ce 5unga (8A?>.g.) i raskida sa njegovim konceptom ideolokog nasilja sa
hiljadama ,rtava
:. 1%E*. I nakon raskida sa konceptom ideolokog nasilja na ekonomijom, kulturom i
politkom iz vremena @ao Ce 5unga
;. >. decem9ra 1%*'. I danas va,e4i ustav &C Kine, ima 11* lanova i predstavalja osnov
razvoja moderne Kine. 2rema ovom )stavu dr,avna valst je organizovana na principu
demokrtako. jedinstva vlasti, kao i na principu demokratsko. centrali<ma.
9ajedniko svim ovim ustavima je Kina socijalistika (komunistika) dr,ava, u kojoj se
ostvaruje -vlast narodno=demokratsko. jedinstveno. "ronta radnike klase2 selja)tva2 sitne
9ur;oa<ije i ostali$ demokratski$ sna.a.. Krajem 1%E*... kinesko politiko rukovodstvo
shvatilo je, da na privrednom planu, mora da raskrsti sa sistemom centralizovane planske
privrede maoistikog tipa i da uvede ekonomske reforme koje 4e ovu zemlju uiniti znaajnim
ekonomskim faktorom, na doma4em i meunarodnom planu. ) reformu su uvedeni brojni
elementi tr,ine privrede, dodue jo uvek pod strogom kontrolom Komunistike 2artije Kine
(K2K). 5ako je, npr., ukinut sistem odgovornosti doma4ina za rezultate u poljoprivredi, koji je
uveden umesto kolektivizacije. )mesto toga pove4ana je uloga i autoritet lokalnih funkcionera i
menad,era privrednih kolektiva u industriji, a dozvoljena je i iroka skala malih preduze4a u
oblasti usluga i industrijskim delatnostima od kojih je jedan broj bio u privatnoj svojini.
!tvorene se zakonske mogu4nosti i specijalne olakice za strana ulaganja, oslobaanjem od taksi
i uvoenjem tzv. slobodnih zona, u kojima su poeli da niu brojni pogoni stranih
multinacionalnih kompanija, koji su koristili jeftiniju kvalifikovanu kinesku radnu snagu.
6lede4e dugorone ekonomske reforme kinesko rukovodstvo je usvojilo 1%%1..., na polju
produbljivanja elemenata tr,ine privrede i centralne kontrole finansijskih tokova. 2ozitivni
efekti tako formirane privrede, koja je nazvana socijalistika tr,ina privreda, ubrzo su se
pokazali. ) poreenju sa 8A?/.g., kineski bruto nacionalni dohodak (*&2) je uetvorostruen u
35
8AAA.g.,to Kinu prema privrednim kapacitetima i godinjim privrednim rezutatima ini drugom
u svetu, odmah posle privrede 6(B. 2retpostavlja se da 4e po brzini ekonomskog rasta i
ljudskim potencijalima u narednih nekoliko godina Kina postati vode4a svetska ekonomija.
//. Komparativna anali<a ustava N3 Kine
@ postrevolucionarnom periodu, sve do dananji% dana, A, 8ina je imala etiri ustava:
(" 154.g. B po ugledu na ;taljinski ustav ;;;,6a iz (45-"g"
)" 175.g.B u vreme kulminacije !kulturne revolucije< i trajao je svega tri godine do smrti
&ao 'e >unga ((43-"g"# i raskida sa njegovim konceptom ideolokog nasilja sa
%iljadama rtava
5" 178. B nakon raskida sa konceptom ideolokog nasilja na ekonomijom, kulturom i
politkom iz vremena &ao 'e >unga
0" 4. decem2ra 182. B danas vae9i ustav A, 8ine, ima 138 "lanova i predstavalja osnov
razvoja moderne 8ine" +rema ovom @stavu dravna valst je organizovana na principu
demo#rta#og jedinstva vlasti, kao i na !rinci!u demo#rats#og centrali7ma"
=ajedniko svim ovim ustavima je 8ina socijalistika (komunistika# drava, u kojoj se ostvaruje
vlast narodno8demo#rats#og jedinstvenog %ronta radni"#e #lase, selja9tva, sitne 2ur(oa7ije i
ostali6 demo#rats#i6 snaga!" 8rajem 178.g. kinesko politiko rukovodstvo s%vatilo je, da na
privrednom planu, mora da raskrsti sa sistemom centralizovane planske privrede maoistikog
tipa i da uvede ekonomske reforme koje 9e ovu zemlju uiniti znaajnim ekonomskim faktorom,
na doma9em i me$unarodnom planu" @ reformu su uvedeni brojni elementi trine privrede,
dodue jo uvek pod strogom kontrolom 8omunistike +artije 8ine (8+8#" >ako je, npr", ukinut
sistem odgovornosti doma9ina za rezultate u poljoprivredi, koji je uveden umesto kolektivizacije"
@mesto toga pove9ana je uloga i autoritet lokalni% funkcionera i menadera privredni%
kolektiva u industriji, a dozvoljena je i iroka skala mali% preduze9a u oblasti usluga i
industrijskim delatnostima od koji% je jedan broj bio u privatnoj svojini" ?tvorene se zakonske
mogu9nosti i specijalne olakice za strana ulaganja, osloba$anjem od taksi i uvo$enjem tzv"
slobodni% zona, u kojima su poeli da niu brojni pogoni strani% multinacionalni% kompanija,
koji su koristili jeftiniju kvalifikovanu kinesku radnu snagu"
;lede9e dugorone ekonomske reforme kinesko rukovodstvo je usvojilo 13.g", na polju
produbljivanja elemenata trine privrede i centralne kontrole finansijski% tokova" +ozitivni
efekti tako formirane privrede, koja je nazvana socijalistika trina privreda, ubrzo su se
pokazali" @ pore$enju sa (43."g", kineski bruto nacionalni do%odak (BA+# je uetvorostruen u
(444"g",to 8inu prema privrednim kapacitetima i godinjim privrednim rezutatima ini
drugom u svetu, odma% posle privrede ;/7" +retpostavlja se da 9e po brzini ekonomskog rasta i
ljudskim potencijalima u naredni% nekoliko godina 8ina postati vode9a svetska ekonomija"
/&. Cakonodavna vlast u N3 Kini
7rhovni organ zakonodavne vlasti u &C Kini je Nacionalni narodni kon.res ANNKB. 5o je
jednodoma skuptina sastavljena od '%E% lanova, biranih na gradskim, regionalnim i
provincijskim Narodnim kon.resima, s mandatom od / .odina. ) njemu su predstavnici
lokalnih organa vlasti, sastavljenih od lanova K2K i tzv. Ne<avisni$, ali pod kontrolom K2K.
&&K, kao ogromno telo, zaseda jednom godinje, sem ukoliko 6talni komitet ili jedna petina
lanova ne predlo,i drugaije, uglavnom da bi potvrdio odluke njegovog stalnog komiteta i
organa izvrne vlasti, donete izmeu dva zasedanja. 1zmeu dva zasedanja njegovu ulogu vri
!talni komitet NNK, koji zajedno sa &&K predstavlja najvii organ dr,avne vlasti u Kini. 6talni
komitet se sastoji od " predsedavaju,e.2 potpredsedavaju,e.2 .eneralno. sekretara i
lanova2a u njemu su zastupljeni i predstavnivi nacionalnosti i nacionalnih manjina. =lavna
ovla4enja &&K su"
35
*ira predsednika i potpredsednka Kine
2otvruje izbor predsednika, potpredsednika i lanova Br,avnog saveta (vlade)
1menuje predsednika Centralne 7ojne Komisije
1menuje predsednika i lanove 7rhovnog &arodnog suda &C Kine
*ira =eneralnog tu,ioca i =eneralno tu,ilatvo &C Kine
)svaja dr,avni bud,et
)svaja promene administrativne podele zemlje
Bonosi odluke o ratu i miru
)svaja izvetaj predsednika &C Kine o stanju nacije
Caspravlja i usvaja izmene )stava &C Kine
1menuje najvie dr,avne funkcionere i efove slu,bi
)svaja osnovne orijentacije dr,avne politke, ekonomskog i socijalnog razvoja
/E. Predsednik repu9like i 6r;avni savet u politikom sistemi N3 Kine
!snovni organi izvrne vlasti u &C Kini su" predsednik N3 Kine i vlada A6r;avni savet).
Predsednik N3 Kine je ef dr,ave sa znatnom politikom vla4u. &jega ne 9ira narod na
neposrednim izborima, ve4 predstavniko telo &&K. 2o )stavu, svaki kineski graanin sa
pravom glasa, stariji od >/ .odina, mo,e biti biranza predsednika i potpredsednika &C Kine.
@andat predsednika je pet .odina, s tim to ne mo,e biti biran za vie od dva konsekutivna
(uzastopna) mandata. !n ne samo da predstavlja &C Kinu u zemlji i inostranstvu, ve4 je u
pravom smislu rei )e" e.<ekutive ove <emlje. !n je, ujedno, i .eneralni sekretar Centralno.
komiteta Komunistike partije Kine, tako da je njegov politiki uticaj dvostruke. Hunkcije"
predla,e (a &&K potvruje) izbor predsednika i potpredsednika vlade
sprovodi odluke &&K
proglaava )stav
imenuje i smenjuje predsednika i lanove Br,avnog saveta (vlade), dr,avne savetnike,
ministre i visoke dr,avne funkcionere
proglaava rat i mir
proglaava ratno stanje
izdaje nareenje za mobilizaciju u zemlji
dodeljuje odlikovanja i pomilovanja
(lada N3 Kine A6r;avni !avetB predstavlja izvrno telo kao najvii organ dr,avne vlasti i
dr,avne administracije. Br,avni savet se sastoji od predsednika, > potpredsednika2 dr;avni$
savetnika2 ministara <adu;eni$ <a pojedine resore2 ministara <adu;eni$ <a pojedine
komisije2 .eneralno. revi<ora i .eneralno. sekretara. &jih bira &&K, na predlog predsednika
&C Kine, na mandat od / .odina. 7lada sprovodi dr,avnu politiku usvojenu na zasedanju &&K
i sprovodi i kontrolie sprovoenje zakona u zemlji. Hunkcije"
2odnosi predloge zakona i odluka &&K
!rganizuje i kontrolie rad organa de,avne vlasti
2ravi i sprovodi planove dr,avnog ekonomskog i socijalnog razvoja i realizacije
dr,avnog bud,eta
Cukovodi poslovima sudstva, obrazovanja, nauke, kulture, zdravstva, planiranja
porodice, odbrane i dr.
&adgleda i titi prava nacionalnosti
35
!rganizuje administrativno ustrojstvo zemlje i dr.
/*. (r$ovni narodni sud u politikom sistemu N3 Kine
&ajva,niji sudski organ u &C Kini je (r$ovni narodni sud, ijeg predsednika i sudije imenuje
&&K. &i,i sudovi su hijerarhijski podreeni ovom telu, koje ima konanu odluku u sluaju ,albe
koju podnosi graanin i slu,i kao nadzorni organ ni,ih sudova. @andat predsednika 7rhovnog
narodnog suda isti je kao i mandat &&K, on ne mo,e vriti funkciju vie od dva puta uzastopno.
2ravni sistem Kine je jedna vrsta meavine obiajnog prava i vrlo razraenog krivinog
zakonodavstva. Kodifikovani zakoni u oblasti graanskog, administrativnog, krivinog i
trgovinskog prava postoje od 1. januara 1%*0. .odine. &eka vrsta novog, mada elementarnog,
graanskog zakonika stupila je na snagu poev od 1. janura 1%*E... 1pak, obzirom na rastu4i
stepen kriminaliteta, posebno u trgovini narkoticima i novim oblastima (piraterija i povreda
autorkog prava i intelektualne svojine), krivini zakon i njegova primena su posebno otri s
ciljem javnog primera koji bi trebao da ima funkciju odvra4anja.
/%. #dlike autoritarni$ re;ima socijalistiki$ <emalja = staljini<am2 titoi<am2 maoi<am
2o klasicima i ostalim teoretiarima marksizma, osnovni cilj socijalistike transformacije je
izgradnja humanog, koministikog drutva, u kome 4e ovek biti centar i merilo stvari. (li od tih
komunistikih ideala razvijaju se autokratske tendencije koje 4e kulminirati kroz tri autoritarna
re,ima + staljinizam (u 666C+u), titoizam (u 6HCD) i maoizam (u Kini), kao i sline tendencije u
drugim zemljama (kastrizam na Kubi i sl.). =lavne karakteristike ovih re,ima su kult linostii
surova eliminacija protivnika, pod parolom neophodnog i4enja od protivnika socijalizma.
!taljini<am
2rve manifestacije revolucionarnog terora bele,imo u Cusiji jo u vreme (ladimira 5lia
Uljanova Lenjina u surovom obraunu novouspostavljene sovjetske vlasti sa politikim
protivnicima eserimaAseljaka partijaB i menj)evicimaAsitno9ur;oaska "rakcijaB, svojim
nekadanjim saveznicima u ruenju caristike vlasti u Cusiji. !snovni razlog je bila malobrojnost
boljevika i uopte radnike klase kao nosioca revolucionarnog pokreta u uslovima polufeudalne
Cusije, u kojoj je bila brojnija srednja klasa i njene politike partije (menjevici i eseri). 2artijski
lideri olj)evike partije (CK2(b)) oko Fenjina su zato morali da se slu,e mudro4u i
lukavstvima i da u koaliciji sa menjevicima i eserima, koji su zajedno inili ve4inu birakog
tela, zauzmu vlast. Cilj je bio reiti se -ostataka pora,enih klasa. i ojaati proletersku bazu +
sovjete, kao osnovne nosioce vlasti u Cusiji, posle !ktobarske revolucije. *udu4i da je to
izazvalo otpor graanske sredine, intelektualaca, lidera i lanova ovih partija, u cilju
obezbeivanja diktature proleterijata (vlasti radnike klase) osmiljen je koncept do<voljeno.
revolucionarno. terora u borbi sa neprijateljima revolucije. 5aj revolucionarni teror se
pretvorio u graanski rat sa pripadnicima carske vojske AI9eliJB i likvidaciju cara Nikolaja 55
3omanova. Bolazi i do obrauna sa menjevicima i eserima u @oskvi i 2etrogradu. 7rene su
istke u ime socijalizma, ime su irom otvorena vrata budu4em pomahnitalom staljinizmu. )
cilju to uspenijeg obrauna sa neistomiljenicima stvorena je specijalna politika policija
4EKA, jedinica za progon i hapenja, zatim, aktivirani su stari caristiki zatvori i logori za
prevaspitavanje u udaljenim delovima Cusije.
2osle Fenjinove smrti, njegov saradnik na elu *oljevike partije, 7osi" (isationovi
6;u.a)vili !taljin je ove metode razvio do neslu4enih granica. 6taljin je uspostavio nevieni
kult linosti koji je odneo mnoge ,rtve. 2rema podacima nekih zapadnih izvora, u periodu
njegove diktature, do smrti 1%/1...2 u istkama je stradalo oko '0 miliona sovjetski$ i dru.i$
.raFana. !n je nastavio i4enje sovjetskog drutva od ostataka razvla4enih klasa,
35
svetenikog sloja, klasnih unutranjih i spoljih neprijatelja, stranih pijuna i izdajnika. Fista
protivnika i izmiljenih protivnika socijalizma se proirila na intelektualce, potomke spahijskih
(zemljoposdnikih) porodica, industrijalce, Devreje, disidente, knji,evnike, naunike i sl.
)poredo se irio i aparat prinude i kontrole, prislune i obavetajne slu,be za nadgledanje
sopstvenih graana, NK(6 i druge specijalne slu,be...iji se -revolucionarni uinak.merio
brojem -otkucanih. i uhapenih disidenata i naje4e izmiljenih neprijatelja. =raani su
vrbovani i prisiljavani da prislukuju i odaju jedni druge. Hormirani su lo.ori A.ula<iB za
izolaciju i prevaspitavanje u surovom 6ibiru, odakle se najve4i broj nikada nije vratio.
Celigija se proglaava -opijumom <a narod. i postaje nepo,eljna u sovjetskom drutvu, a njeno
ispovedanje bilo je dozvoljeno samo u zatvorenim manastirskim i crkvenim krugovima.
6r;avna ideolo.ija postaje marskistiko=lenjinistiko uenje. Kultura i umetnost su strogo
kontrolisane i cenzurisane od sistema hijerarhijski+ustrojenih a.it=propova, na ijem se elu kao
vrhovni cenzor nalazio Andrej Aleksandrovi Gdanov. Bozvoljena je samo nauka koja velia
dostignu4a tzv. sovjetske socijalistike i<.radnje. &ad umetno4u se vri nevieno nasilje,
nametanjem obrasca tzv. socijalistiko. reali<ma Asoc=reali<maB.
6taljin iroko prihvatio makijavelistiku tezu + cilj opravdava sredstva.Cilj je bio izgradnja
socijalizma u 666C+u i ostalom -naprednom. svetu, a za ostvarenje tog cilja dozvoljena su sva
raspolo,iva sredstva kako u okviru svoje dr,ave, tako i vojni obraun sa spoljnim neprijateljima.
=lavni instrument vladanja u staljinistikom re,imu je bio stra$...od tajne policije i ostalih
aparata prinude.
6taljin, u obezbeivanju svoje neograniene vlasti nije prezao ni od likvidacije svojih
odjueranjih saboraca i lanova Polit9iroa, koji bi se bilo u u,im krugovima ili javno pobunili
protiv kulta linosti i njegove neograniene vlasti. (-revolucija jede svoju decu. + odnosi se na
pogubljene voe revolucije). ! tome se javno prvi put saznalo tek 1%/&...2 posle 6taljinove
smrti, u tajnom referatu budu4eg generalnog sekretara Nikite 8ru)ova.
-itoi<am
6taljinov -recept. u 6HCD primenio je 7osip ro< -ito. Koncept je bio vladanje u ime radnike
klase i uzvienih socijalistikih ciljeva uz pomo4 masovnih organizacija (partija, omladinskih
organizacija, sindikata i sl.) graditi kult voFe + obo,avanog nacionalnog lidera. ) tom smislu
organizuju se masovne manifestacije koje taj kult podr,avaju i razvijaju + sletovi, tafete,
festivali, radio programi, pesme i sl.
9a onaj segment drutva koji nije bio podlo,an takvoj vrsti -ispiranja mozga., sredstvo za
vladanje i disciplinovanje je bio stra$ od sankcija, optu,bi za disidenstvo, nacionalne interese i
sl. Koriste se proverene staljinistike metode" tajna policija, prislu)kivanja i potka<ivanja i sl.
9a unutranje protivnike re,ima formirani su politiki <atvori za -prevaspitavanje., na kojima
ljudi zavravaju naje4e posle montiranih procesa. Caskid sa 6taljinom 1%>*..., u ijem je
obo,avanju i graenju kulta linosti i sam uestvovao, 5ito je iskoristio za obraun sa lanovima
svoje K2D, koji nisu mogli preko no4i da se odreknu 6taljina i 666C+a. 2o kratkom postupku
osueno je hiljade naivnih lanova K2D, doskoranjih 5itovih saboraca. Hormirani su ka,njeniki
logori sa surovim re,imom -ispiranja mozga. irom Dugoslavije, od kojih je najpoznatiji :oli
#tok.
@aoi<am
Koncept line vlasti od strane generalnog sekretara K2 Kine, @ao Ce -un.a, doneo je i neke
inovacije u odnosu na pomenuti model staljinistike vladavine na koji se ugledao, pre svega zato
to je Kina ogromna zemlja koja je tada bila u velikim ekonomskim problemima. &aravno,
osnovna poluga vlasti bila je brojna dvomilionska K2K koja koristi proverene metode vladanja +
strah od sankcija, razgranat sistem partijskih, policijskih i tajnopolicijskih organa... ime je kult
@ao Ce 5unga doveden do vrhunca, a novine su se ogledale u slede4em" 6provoenje su
nacionalne kampanje (.cvetanje hiljadu cvetovaE, javni radovi, unitavanje poljskih tetoina,
masovna sterilizacija mukaraka radi speravanja demografske eksplozije, izgradnja javnih
objekata i sl.) i JKulturna revolucijaL I noenje jednoobrazne ode4e (.maovkeE) i crvene
knji,ice sa @aovim citatima. 2ored toga iroko je kori4en i potencijalni spoljni neprijatelj u liku
35
sovjetskog ekspanzionizma, 1ndije i 2akistana kao nuklearnih sila, 5ajvana koji je proglasio
otcepljenje na elu sa reakcionom vladom Jan Kaj #eka, 5ibeta kao legla verskog separatizma i
sl.
&0. 7u.oslovenski model samoupravno. socijali<ma
!amoupravljanje predstavlja drutveni odnos zasnovan na drutvenoj svojini, raspodeli prema
radu i upravljanju od strane radnikih predstavnika u organima vlasti na svim nivoima.
6amoupravljanje se u politikoj teoriji vezuje za viu fazu razvoja socijalizma, a u obliku
politikog ureenja nastaje najpre u 6HC Dugoslaviji. 6voje teorijske korene ima u radovima
@arksa i En.elsa, u JKomunistikom mani"estuL i Lenjinovim stavovima o drutvenim
odnosima.
) svetu su i ranije postojali neki embrionalni oblici samoupravljanja, ali se o neposrednoj
primeni samoupravljanja u drutvenoj praksi mo,e govoriti tek sa razvojem samoupravnih
odnosa u socijalistikoj Dugoslaviji. 2oetak tog iskustva vezuje se za donoenje slede4ih
dokumenata"
1%/0... I Cakon o upravljanju dr;avnim privrednim predu<e,ima i vi)im
privrednim kolektivima od strane radni$ kolektiva2 kojim poinje uvoenje
radnikih saveta
1%/'... I #p)ti <akon o narodnim od9orima
1%/1...I Ustavni <akon AJmali UstavLB
!vim republikim i saveznim ustavnim zakonima zapravo se uvodi skup)tinski2 odnosno,
sistem jedinstva vlasti u Dugoslaviji. !kup)tina postaje najvii organ vlasti, koji u sebi
objedinjuje <akonodavnu i i<vr)nu "unkciju vlasti. 6kuptine imaju osnovnu nadle,nost kao
zakonodavno telo (donose zakone i druge normativne akte), a izvrnu funkciju poveravaju
svojim politiko+izvnim telima i drugim organima uprave, koji odgovaraju skuptini koja ih bira
i mo,e da ih smeni.
Dugoslavija je pretstavljala "ederaciju & repu9lika, a u okviru 3epu9like !r9ije postojale su
dve autonomne pokrajine (7ojvodina i Ki@). Hederacija, republike i pokrajine su, dakle, imale
svoje skuptine, kao svoje vrhovno predstavniko telo i najvii organ vlasti, koje su birale svoje
izvrne organe + !ave<no i<vr)no ve,e i 5<vr)na ve,a repu9lika i pokrajina. ) lokalnim
zajednicama (optinama, geadovima i selima) postojali su narodni od9ori, kao vid
predstavnikog tela jedinice, a izvrnu funkciju u njima vrili su saveti narodni$ od9ora.
) svim predstavnikim telima, kao novina i potvrda radnikog samoupravljanja, uvodi se novo
(e,e proi<voFaa, tako da skuptine sada postaju dvodomne.
2ored !ave<no. i<vr)no. ve,a (odnosno i<vr)ni$ ve,a repu9lika i pokrajina), kao kolegijalnog
tela, izvrna funkcija u Hederaciji pripadala je i predsedniku 3epu9like.
1ako su napravljene znaajne ustavno+pravne reforme kako bi se skuptinama obezbedilo
centralno mesto u vrenju vlasti, ovaj pokuaj nije uspeo da se realizuje. Centralnu poziciju u
odluivanju su preuzimala izvrna ve4a u kojima su sedeli i najvii partijski funkcioneri, koji su
objedinjavali partijsku i politiku vlast, a u federaciji su, osim partije dve najznaajnije poluge
vlasti bili predsednik Cepublike i 6avezno izvrno ve4e. 9bog toga je dolo do usvajanja novog
Ustava !+37 i Ustava socijalistiki$ repu9lika 1%&1... , koji su poli od istih principa
skuptinskog sistema kao i pomenuti ustavni zakon. 2rema ovom )stavu"
skuptine ostaju opti organi drutvenog samoupravljanja i izvrni organi su njima
podreeni
sudovi vre sudsku vlast kao autonomni i samostalni organi, a prvi put se uvode ustavni
sudovi, kao organi kontrole ustavnosti i zakonitosti normativnih akata i delovanja
dr,avnih organa
izvrna vlast pripada 2redsedniku Cepublike i izvrnim ve4ima. !vim ustavom
naglaena je odgovornost i podreenost izvrnih ve4a skuptini. 2redsednik, je pak, bio
35
poseban i najvii organ izvrne vlasti u Hederaciji i nije bio neposredni organ 6avezne
skuptine, ve4 je imao zasebna visoka ovla4enja.
)veden je dele.atski sistem izbora za skuptine koje sainjavaju delegati graana i
radnih ljudi u radnim zajednicama. 6kuptine su, dakle, dvodomne.
&ovu etapu u daljoj evoluciji jugoslovenskog modela samoupravljanja, koja je, vide4e se kasnije,
imala va,nu ulogu u budu4em raspadu 6HCD, otvorilo je donoenje Ustava !+37 i Ustava
socijalistiki$ 3epu9lika i autonomni$ pokrajina i< 1%E>... !snovna novina koja se ovim
ustavom uvodi u skuptinski sitem je dele.atsko konstituisanje svih skuptina. 6kuptine se
konstituiu na osnovu dele.acija koje obrazuju i biraju radni ljudi u osnovnim samoupravnim
organizacijama i zajednicama i u drutveno+politikim organizacijama. &amera je bila da se na
ovaj nain ostvari neposredna socijalistika demokratija radnih ljudi i graana.
) strukturi vlasti skuptina dobija pove4anu ulogu kao osnovni nosilac objedinjenje
zakonodavene i izvrne vlasti i najvii organ drutvenog samoupravljanja. !truktura skup)tine
je takoe izmenjena. &a svim nivoima, osim federacije, skuptine se sastoje iz"
8. ve,a udru;eno. rada +kao predstavnitva delegata radnih ljudi
3. ve,a op)tina + kao predstavnitva delegata graana koji ,ive na tim teritorijama
:. dru)tveno=politiko. ve,a = kao predstavnitva deegata drutveno+politikih
organizacija (partije, sindikata, socijalistikog saveza, omladinske organizacije i sl.)
!kup)tina !+37 (Hederalna skuptina) je dvodomna i sastoji se od"
8. !ave<no. ve,a +kao predstavnika delegata graana
3. (e,a repu9lika i pokrajina+ koje izra,ava federalnu strukturu dr,ave i predstavlja
predstavnitvo delegata skuptina republika i pokrajina.
5akoe, kao ustavna novina, formiraju se skup)tine samoupravni$ interesni$ <ajednica koje
imaju nadle,nosti vezane za posebne oblasti, kao to su" obrazovanje, nauka, kultura, zdravstvo i
socijalna zatita.
&a nivou federacije, izvrnu vlast vre Predstavni)tvo !+37 (kao kolektivni ef dr,ave i organ
odluivanja, u kome svaka republika ili pokrajina ima svog predstavnika, i na ijem se elu, po
rotaciji smenjuju predsednici jednom godinje) i !ave<no i<vr)no ve,e2 kao vlada 6HCD. &a
nivou republika odnosno pokrajina te uloge vre Predsedni)tvo socijalistike repu9like
APredsedni)tvo socijalistike autonomne pokrajineB i 3epu9lika APokrajinskaB i<vr)na
ve,a. &a nivou optina izvrna tela su organi koji se negde zovu i<vr)no ve,e2negde i<vr)ni
savet ili i<vr)ni od9or skup)tine op)tine.
!no to je bila potencijalna opasnost za raspad jugoslovenske federacije bio je koncept po kome
su socijalisike republike konstituisane kao dr,ave s pravom otcepljenja od federacije (dodue uz
obaveznu saglasnost ostalih lanica federacije, to u praksi raspada Dugoslavije nije ispotovano),
uz potenciranje prava naroda na samoopredeljenje.
) svim oblastima rada, kao glavni organi radnikog samoupravljanja, konstituisani su radniki
saveti. Cadniki saveti formirani su na <9orovima radni$ ljudi, na kojima su uestvovali svi
zaposleni, i na kojima su se predstavnici birali naje4e javnim glasanjem. Kao svojevrsni izvrni
organ postojalo je poslovodstvo, odnosno direktor i upravljaka struktura preduze4a, pod
formalnom kontrolom radnikih saveta. 5akoe, postojali su i upravni od9ori u kojima su se
nalazili predstavnici politikih organa i drugih organizacija.!vaj koncept je jo vie uslo,njen
formiranjem osnovni$ or.ani<acija udru;eno. rada (deljenjem jedinstvenog preduze4a na tzv.
!!)C+e) i formiranjem gotovo svih pobrojanih samoupravnih tela na nivou svakog !!)C+a.
5o je bilo neracionalno i skupo uslo,njavanje organa i administracije, koje 4e neposrednu
radniku samoupravu pretvoriti u puki paravan za mo4 radnike birokratije.
) administartivnom pogledu, dr,avna struktura je podeljena na mesne <ajednice, kao najmanje
jedinice organizovanja ,ivota i samouprave, op)tine2 socijalistike autonomne pokrajine i
socijalistike repu9like. !ave<na dr;ava je federalno ustrojena, kao zajednica ravnopravnih
naroda i narodnosti, uz primenu prava na samoopredeljenje koje je va,ilo samo za narode,
odnosno republike, a ne i za narodnosti, odnosno dve pokrajine.
35
!snovne zablude oko samoupravnog koncepta koje su i dovele do odustajanja od ovog nerealnog
i utopistikog modela ureenja drutvenih odnosa su"
8. 6ocijalisitki egalitarizam (ideja da su svi ljudi jednaki i jednako sposobni), to je
naravno apsurdno
3. Cavnopravno ue4e u odluivanju , odnosno zanemarivnje kompetentnosti .
:. 6manjena motivacija kompetentnih i pove4ana motivacija laika za uestvovanje u
odluivanju.
;. Koncept samoupravljanja je skup i spor proces koji ne odgovara zemlji sa velikim
ekonomskim problemima.
<. Daanje birokratskog aparata.
>. )mesto slobodnog i visoko razvijenog drutva, razvija se drutvo opte
nekompetentnosti i mediokritetnih vrednosti.
?. 6timulacija opte lenjosti umesto stimulacije najkvalitetnijeg rada.
/. &epravedna zatita neradnika.
A. 2orast nacionalizma umesto stvaranja jedinstvene jugoslovenske nacije.
80. Daanje te,nje ka stvaranju samostalnih dr,ava.
&1. #snovne odlike politiko. sistema 5ndije
3epu9lika 5ndija predstavlja jednu od najve4ih dr,ava savremenog sveta sa populacijom preko
1 milijarde stanovnika i veoma visokim demografskim priratajem i perspektivom da 4e u
narednih nekoliko godina presti4i Kinu, najmnogoljudniju zemlju na svetu. 1ndija je etniki,
konfesionalno i kulturno veoma raznovrsna. ) etnikom pogledu indijsko stanovnitvo je
prete,no sastavljeno od 5ndo=Arjaana (?3M), 6ravida (3<M), @on.ola i sitnijih etnikih
grupa. ) konfesionalnom pogledu ve4inu predstavljaju pripadnici $indu reli.ije (oko /0M),
muslimani (oko 8;M), $ri),ani, !iki, 9udisti i ostali. Dezik koji je najprisutniji u politikoj i
trgovakoj komunikaciji je en.leski, nacionalni jezik je $indi, a pored njega postoje brojni
slu,beni jezici na teritorijama pojedinih indijskih dr,ava kao to su 9en.ali, pend;a9ski,
sanskrit i dr.
2o politikom ureenju ovo je komplikovani parlamentarni politiki sistem, repu9likasnko.
tipa, sa demokratskom orijentacijom, ali i s nasleenim tradicionalnim indijskim podelama na
kaste, plemena i dr,ave koje ine Uniju i administrativnom podelom koja odudara od svih
poznatih. republika 1ndija je tako sastavljena od '/ dr;ava i E teritorija Unije, odnosno saveza
dr,ava, a ne federaciju.
1ndija je bila britanska kolonija, a britanske vlasti se oslobodila i stekla nazavisnost 1/.av.usta
1%>E...2 posle nenasilnog otpora kolonizatorima pod vostvom kreatora takvog kocepta
antikolonijalnog otpora @a$atme :andija i njegovog naslednika 6;ava$arala Ne$rua.
5ragovi britanskog kolonijalizma ostavili su duboke korene u politiko bi4e 1ndije. 2rvi )stav
1ndije donet je '&. januara 1%/0... i jo uvek je na snazi. !vaj ustav spada u najdu,e ustave
savremenog sveta. 6astoji se iz '' dela i veoma je kompleksan.
&akon osloboenja od britanske kolonijalne vlasti, indijski potkontinent je podeljen na
sekularnu dr,avu 1ndiju i manju, muslimansku dr,avu Pakistan, to je, ispostavilo se, bio povod
za teritorijalna i verska sukobljavanja dve nove nezavisne dr,ave. 2osle tre4eg rata izmeu ove
dve dr,ave, teritorija dotadanjeg istono. Pakistana, koja je geografski odvojena od matice,
proglasila je nezavisnost, kao nova dr,ava an.lade), to nije zaustvailo sukobe izmeu 1ndije i
2akistana, koje su i dalje u tenzijama oko siromane i prenaseljene indijske dr,ave Ka)mir, koja
ima prete,no muslimasnko stanovnitvo, na koje pola,e pretenzije 2akistan i u kojoj je
separatistiki pokret veoma jak.
35
) ekonomskom pogledu 1ndija kao siroma)na <emlja u ra<voju, svoj privredni razvoj bazira na
tradicionalnim seoskim farmama, razvijenoj manufakturi, irokom spektru moderne industrije u
privatnoj i meovitoj svojini, velikim privatnim zemljinim posedima sa modernom
poljoprivrednom proizvodnjom, tradicionalnoj zanatskoj proizvodnji i razvijenom sektoru
usluga. 1pak, tre4ina stanovnitva je veoma siromana i na ivici gladi. Br,ava pokuava na sve
neine da se izbori sa problemima u vezi osnovne prehrane striktnom ekonosmkom politikom,
jakim dr,avnim rezervama i stabinim kursom nacionalne valute+rupija. !na takoe pokuava da
stimulie izvozne, a naroito softverske poslove, koriste4i kao komparativnu prednost jeftinu a
kvalifikovanu radnu snagu u zemlji.
) celini indijske privrede, poljoprivreda zauzima oko 3<M, industrija oko :0M, a sektor usluga
oko ;<M. najva,niji izvozni proizvodi su" tekstil, proizvodi od ko,e, nakit i proizvodi od
plemenitih metala, hemijski proizvodi i maine, a glavni spoljnotrgovinski partneri 6(B, 7*,
&emaka, Gong Kong (Kina), Dapan, )(% i dr.
1ako naizgled funkcionie kao demokratska dr,ava, unutar 1ndije postoje jake kastinske podele
nasleene iz starih epoha, koje se ine stro,e od feudalnih. 2odela na kaste predstavlja socijalno
raslojavanje stanovni)tva, sa izrazitom zabranom meanja i nemogu4no4u prelaska iz jedne
kaste u drugu. !ve podele nisu pravno utemeljene u indisjkom drutvu, ali su stare koliko i
indiska civilizacija i ukurenjene u obiajnom pravu, te ih niko do sada nije doveo pitanje. 2odela
na kaste svoje poreklo vodi iz $indui<ma. !na podrazumeva podelu na > kaste i ogromnu masu
nedodirljivi$, koji ne pripadaju ni jednoj od ove etiri kaste. Kaste ili varne su"
8. ramani + najpovla4enija kasta kojoj pripadaju najva,nija mesta u ekonomskom,
politikom i drutvenom ,ivotu. 1z njihovih redova se biraju svetenici
3. K)atri+ naje4e pravnici i aristokrate
:. (ajsije + zemljoposednici i biznismeni
;. !udre + bave se zemljoradnjom i zanatima
2ripadnici prve tri kaste nazivaju se Idvaput roFeniJ. &asuprot njima ogromna ve4ina
stanovnitva ne pripada kastama, oni se nazivaju nedodirljivi i za njih su rezervisani najte,i i
najprljaviji poslovi.
@ada nisu predvieni sistemom organizacije vlasti, u stvarnosti jo uvek veliki uticaj imaju
rad;e i ma$arad;e, a pripadnici triju -dvostruko roFeni$J kasta i dalje dr,e kljuna mesta u
drutvenoj organizaciji. )nutranij problemi dr,ave su" narastaju4e stanovnitvo i njegova
prehrana, kao i obezbeivanje funkcionisanja osnovnih obrazovnih i socijalnih institucija,
potreba za ubrzanim ekonosmkim razvojem i brojni meunacionalni i maukonfesionalni sukobi.
&a meunarodnom planu, pored sukoba sa Pakistanom (oko Ka)mira), postoje i izvesni
teritorijalni problemi i sa Kinom koja ima veoma dugu granicu prema 1ndiji. !dnose doadatno
komplikuje i indisjko davanje azila i prostora za meunarodno politiko delovanje duhovnom
voi kineske provincije -i9et+ 6alaj Lami, koga Kina tretira kao pobunjenika i disidenta.
1ndija predstavlja jednu od nuklearni$ sila, to joj daje znaaja u ue4u u reavanju svetskih
problema i problema kontrole nuklearnih postrojenja. 2ored toga 1ndija ima jaku i do9ro
or.ani<ovanu armiju2 to je ini vojno najjaom zemljom u ovom delu sveta. 1ndija ima i veliki
.eostrate)ki <naaj kontrole 1ndijskog okeana i pomorskih puteva ka A<iji, Australiji i
#keaniji.
1ndija je jedan od osnivaa i lidera pokreta nesvrstani$ koji je u savremenoj epohi izgubio na
znaaju, ali 1ndija jo uvek okuplja zemlje sa slinim razvojnim problemima kao svojevrsnu
.rupu <a pritisak pri UN.
&'. Politike institucije 5ndije
!snovne politike institucije 1ndije, su slede4e"
8. Parlament A!ansadB+ zakonodavna vlast
3. Predsednik (ef dr,ave) i (lada Aka9inetB+ izvrna vlast
:. (r$ovni sud 5ndije+ vrhovna sudska vlast
35
) politikom ,ivotu delijuje veliki 9roj jaki$ i uticajni$ politiki$ partija" partija aratija
6;anata2 tradicionalno najaa kongresna partija, 5ndijska komunistika partija2 5ndijska
marksistiko=lenjinistika partija2 @uslimanska li.a i dr. ) 1ndiji deluju i brojne interesne
.rupe i .rupe <a pritisak.
Cakonodavna vlast
!snovni organ zakonodavne vlasti u 1ndiji je Parlament (!ansad). 5o je dvodomno
predstavniko telo, koje se sastoji od 6r;avno. !aveta A3ad;a !a9aB, kao neke vrste gornjeg
doma ili senata, i 6oma naroda ALok !a9aB, kao prestavnika indijskih graana. !snovne
funkcije 2arlamenta su"
1zglasava )stav, zakone i druge pravne akte
2oma,e u radu predsedniku 1ndije svojim raspravama i odlukama
2arlament je nadreen zakonodavnim skuptinama dr,ava lanica i skuptinama lokalnih
jedinica i njihove odluke ne mogu biti u suprotnosti sa odlukama indijskog 2arlamenta.
6r;avni savet A3ad;a !a9aB ima 3<0 lanova sa mandatom od > godina, s tim to se jedna
tre4ina lanova menja svake druge godine. ) njega ulazi 83 lanova koje lino bira predsednik i
3:/ lanova koje biraju izabrani lanovi zakonodavnih skuptina dr,ava lanica )nije, po
proporcijonalnom principu. ) )stavu je podvueno da lanovi Br,avnog saveta koje bira
predsednik moraju biti osobe s posebnim zvanjima i praktinim iskustvima iz oblasti kao to su
literatura, nauka ili socijalna slu,ba. 2redsednik Br,avnog saveta, je prema )stavu,
potpredsednik Cepublike 1ndije.
6om narida ALok !a9aB sada ima ukupno <;< lanova, od kojih je <;: izabrano od strane
naroda, a ostala dva od strane predsednika 1ndije. @andat lanova Boma naroda je < godina.
!d ukupnog broja lanova izabranih od strane graana, ne vie od <:0 biraju graani na
direktnim izborima, a ne vie od 30 predstavlja teritorije )nije, srazmerno broju stanovnika.
2ravo glasa imaju 1ndijski graani stariji od 8/ godina koji nisu krivino optu,eni za kriminal,
korupciju ili bilo koje nedozvoljene radnje, i koji su registrovani kao glasai.
6ednicama Boma naroda predsedava 6piker, okga kao i njegovog zamenika, biraju lanovi
Boma naroda iz svojih redova na prvoj sednici Boma.
5<vr)na vlast
Predsednik 5ndije
7rhovna vlast u 1ndiji pripada predsedniku i potpredsedniku 1ndije. 2redsednik indije obavlja
izvrne funkcije sam ili preko izabranih funkcionera, u skladu sa )satvom. 2redsednika bira
izborno telo lanova oba doma 2arlamenta, na mandat od < godina. )loga predsednika 1ndije je
(i pored brojnih funkcija) vie reprezentativnog karaktera (poput britanske krune), a injenica da
ga ne bira neposredno narod znatno ograniava njegovu mo4. Hunkcije predsednika"
ef dr,ave
predstavlja zemlju na unutranjem i meunarodnom planu
ima zakonsku inicijativu
komandant oru,anih snaga )nije
ima pravo donoenja uredbi od va,nosti za celu zemlju izmeu dva zasedanja
2arlamenta, stim to te uredbe prestaju s va,enjem ukoliko ih ne potvrdi 2arlament, na
prvom slede4em zasedanju
Predsednik (lade i !avet ministara Aka9inetB
2ravi nosilac izvrne vlasti u 1ndiji je !avet ministara Aka9inet2 vladaB i njegov premijer,
odnosno predsednik vlade. &jega imenuje predsednik 1ndije, na predlog parlamentarne ve4ine,
odnosno pobednike politike partije na parlamentarnim izborima. Jlanove 6aveta ministara
imenuje predsednika na predlog premijera. 6avet ministara je kolektivno odgovoran Bomu
naroda indisjkog parlamenta zbog ega ovaj sistem organizacije vlasti predstavlja specifinu
kombinaciju parlamentarnog (saradnja vlasti) i skuptinskog sistema (jedinstvo vlasti). 6avet
ministara, po )stavu, ima zadatak da poma,e i savetuje predsednika. 6vaka odluka vlade 1ndije
donosi se i izra,ava u ime predsednika 1ndije (slino kao u *ritaniji u ime Kraljice) i nju
35
potvruje predsednik 1ndije. 2remijer ima obavezu da redovno obavetava predsednika o svim
odlukama vlade i stanju u svakom resoru.
!udska vlast
7rhovna sudska vlast pripada (r$ovnom sudu. Jine ga" Predsednik (r$ovno. suda i sudije
(r$ovno. suda Ane vi)e od sedamB. 2redsednik 1ndije bira sastav 7rhovnog suda, posle
konsultacija sa 7rhovnim sudovima dr,ava lanica. 6udija 7rhovnog suda mora biti dr,avljanin
1ndije, ne stariji od &/ .odina, sa /=.odi)njim iskustvom sudija 7rhovnog suda dr,ave lanice,
ili 10=.odi)njim iskustvom advokata pri istim sudovima. 6udije i predsednik 7rhovnog suda
u,ivaju imunitet za vreme vrenja funkcije i mo,e biti smenjen jedino na zahtev predsednika
1ndije podneen u oba doma indijskog 2arlamenta, ukoliko ga odobri dvotre4inska ve4ina.
&1. Autokratski o9lik vladavine u !audijskoj Ara9iji
Kraljevina 6audijska (rabija pripada klasinom primeru apsolutistike islamske monar$ije,
koja svoj ubrzani ekonomski razvoj i statistiki gledano visok standard po glavi stanovnika
zasniva na ogromnom naftnom bogatstvu i velikim rezervama ovog tra,enog energenta. !va
zemlja se prostire na ogromnoj teritoriji od ega najve4i deo ine pustinje, a najve4a naseljena
mesta se nalaze na rubovima zemlje prema Crvenom moru i Persijskom <alivu. 6audijska
(rabija je administrativno podeljena na 11 re.iona. !na do,ivljava svojevrstan demografski
bum i procenjuje se da trenutno ima oko '> miliona stanovnika. =lavni grad je 3ijad.
9vanina dr,avna religija je 5slam i on je upleten u sve aspekte politikog i svakodnevnog
,ivota, i smatra se nekom vrstom dr;avne ideolo.ije. ) zvaninim dr,avnim aktima se istie da
je kompletno stanovnitvo 6audijske (rabije muslimanske veroispovesti. Dedini ne muslimani u
zemlji, po zvaninim dokumentima koji predstavljaju zemlju, su stranci anga,ovani u
diplomatiji, tehnikoj pomo4i i meunarodnoj trgovini. 5akoe se istie, to je zaista specifinost
i retkost, da je islam2 odnosno !veti Kuran2 <a !audijce va;niji od 9ilo ko. sekularno.
Ustava. 1slam, kao Ustav <emlje i dr;avna reli.ija i ideolo.ija ima funkciju da dodatno
obezbedi neogranienu kraljevsku vlast. 2rimena erijatskog prava slu,i za disciplinovanje i
dr,anje u pokornosti stanovnitva pod strogim odredbama verskih pravila, uz javno ka,njavanje
izgrednika, koje treba da poslu,i kao primer i dr,i ostale u stanju straha od kazne. !dredbe o
obaveznoj dr,avnoj podrci irenju islama kao religije prevazilaze unutranji znaaj i ukazuju na
agresivnu spoljnu politiku u postizanju toga cilja. ) 6audijskoj (rabiji, koja je utemeljena na
1slamu kao veri, nalaze se najve4a muslimanska svetilita, @eka i @edina, koje u vidu
hodoa4a pose4uju muslimani iz celog sveta.
&a vlasti u ovoj zemlji je dinastija +a$d, a sadanji kralj 6audijske (rabije, kao ef dr,ave i
premijer, je +a$d 9in A9dul A<i<, koji je i vrhovni islamski poglavar zemlje.
Kraljevskim dekretom od 10. av.usta 1%%%... formiran je (r$ovni ekonomski savet <emlje.
6avet se sastoji od 11 lanova, a njime rukovodi krunski princ A9dula$ 9in A9dul=A<i<,
zamenik premijera i komandant &acionalne garde. &jegovi zadaci su, po ovom dekretu, da u
izmenjenim svetskim ekonomskim uslovima titi interese graana.
!va zemlja, koja je po mnogim odlikama unutranje organizacije i funkcionisanja zastala u
drutvenom i politikom pogledu na nivou feudalnih drutava, u ekonosmkom pogledu je u
velikom usponu, to je u potpunom neskladu sa njenim politikim ureenjem. *ogatstvo koje
potie iz velikih naftnih nalazita i rezervi, naravno, da nije ravnomerno rasporeeno na sve
stanovnike ove zemlje. &ajve4i deo bogatstva u 6( poseduju lanovi saudijskog dvora, kralj i
njegovi najbli,i srodnici. &i jedna odluka o privrednoj saradnji, zajednikim ulaganjima ili
prodaji nafte ne mo,e se doneti bez ue4a pripadnika dvora. &ajve4i deo stanovnitva ine
siromani stoari + nomadi, koji ,ive u elementarnim uslovima za pre,ivljavanje. *ogatsvo je
koncentrisano u nekoliko najuticajnijih porodica bliskih dvoru.
Fjudska, graanska, ekonosmka i politika prava u 6(, zapravo ne postoje, a sudski sistem je u
funkciji zatite islama i apsolutne vlasti kralja i dvora. &ema ni traga demokratskim procesima ili
35
makar i elementarnog ue4a graana u sprovoenju politike, jer nema izbora, parlamenta ili
smenjivosti organa vlasti.
&>. !truktura politike vlasti u !audijskoj Ara9iji
Ustav 6audijske (rabije je !veti Kuran i Prorokova sunitska tradicija.
#snovni <akon I vrhovni pravni akt kojim se regulie organizacija politike vlasti u zemlji, ima
/: lana. 6toga, kljuni principi organizacije vlasti u 6audijskoj (rabiji su"
!snovni zakon,
formiranje Konsultativno. saveta (@ed;is Al=?ura) i
organizacija kraljevske regionalne uprave
Kralj
6audijska arabija je monar$ija. &jom vladaju naslednici (sinovi sinova) osnivaa kraljevine,
kralja A9dul A<i<a 9in A9dul 3a$mana al !auda. &ajpodobniji izmeu njih biva izabran u
peocesu aja da vlada u skladu sa -bo,ijom knjigom i prorokovim 6unama.. Kralj odreuje po
naslednom kraljevskom redu krunskog princa.
Kralj je apsolutni vladar 6(. !n imenuje i smenjuje sve organe dr,avne vlasti, on je premijer i
imenuje zamenika premijera i lanove 6aveta ministara. !n je vrhovni komandant oru,anih
snaga, imenuje i smenjuje komandante rodova i visoke oficire, proglaava vanredno stanje i
mobilizaciju, organizuje odbranu i bezbednost zemlje, predstavlja zemlju u inostranstvu, imenuje
ambasadore i prima akreditive stranih predstavnika i nadgleda sprovoenje dr,avne politike u
svim oblastima.
9a obavljanje izvesnih od ovih sveobuhvatnih nadle,nosti, kralj ukazom prenosi deo svojih
prerogativa na Krunsko. princa AprestolonaslednikaB. ) sluaju rata ili vanrednog stanja, kralj
privremeno mo,e da suspenduje va,enje !snovnog zakona.
#r.ani<acija dr;avne vlasti
Br,avna vlast 6( se, po !snovnom zakonu, sastoji iz : vrste mo4i, navedenih po prioritetu"
8. pravna (ili sudska) vlast
'. i<vr)na vlast
1. or.ani<aciona vlast
!ve vlasti moraju saraivati u vrenju du,nosti koje su im dodeljene zakonom i ostalim
propisima. !no pto potvruje apsolutistiki karakter ove islamske monarhije jeste odredba da je
-kralj o9ave<ni i<vor sve tri ove vlasti..
!udska vlast
!snovni izvori sudske vlasti su"
8. !veti Kuran,
3. Prorokove !une i
1. Propisi koje donosi kralj
)logu 7rhovnog konsulativnog tela u oblasti sudske vlasti vri !tariji Ulema #d9or, a za
istra,ivanja u toj oblasti je nadle,na Administracija <a verska istra;ivanja. Uleme Averski
lideriB na neki nain objedinjuju versku i politiku dr,avnu vlast. )leme igraju va,nu ulogu u
sudskom sistemu, tumaenju i priomeni erijatskog prava, organizaciji verskog kolovanja,
verskog pravosua, organizovanju verske slu,be irom zemlje i sl.
6udska vlast je formalno nezavisna i u obavljanju svojih du,nosti sudije nemaju drugih
nadreenih osim islamskog erijata. Kralj imenuje i smenjuje lanove 7rhovnog sudskog saveta,
a po njegovim naredbama se organizuju sudovi, to znai da u vrenju sudske vlasti, kralj ipak
ima odluuju4u ulogu.
5<vr)na vlast
6vi prerogativi izvrne vlasti pripadaju kralju, i on ujedno vri i funkciju premijera. ) vrenju
njegovih obaveza, prema !snovnom zakonu poma,e mu !avet ministara, koje on imenuje i
smenjuje i u kome se nalaze ostali lanovi dvora. Kralj imenuje i zamenika premijera, odnodno
Krunsko. princa AprestolonaslednikaB koji je ujedno i komandant Nacionalne .arde.
35
!avet ministara I ustanovljen 1%/1. .odine, utvruje i nadgleda primenu unutranje, spoljne,
finansijske, ekonomske, obrazovne i odbrambene politke i optih poslova dr,ave. 6astaje se
jednom nedeljno, obino ponedeljkom. !sim kralja, kao premijera i Krunskog princa,kao
zamenika premijera, 6avet ministara ima i drugog zamennika kojije ministar odbrane, '>
resorna ministra i / dr;avni$ ministara. 2ored uobiajnih resornih ministara, specifini
ministri za 6( su" ministar za islamske poslove, ministar za hodoa4a, ministar za naftu i ostale
mineralne resurse, ministar za javne slu,be.
&/. +aktori sta9ilnosti tradicionalno. autokratsko. sistema !audijske Ara9ije
Islam
8ralj
?snovni zakon, 8onsultativni savet (&edlis /l6Cura# i organizacija kraljevske
regionalne uprave 6 kljuni principi organizacije kraljevske vlasti
Porodica je osnovna 4elija saudijskog drutva. a obaveze njenih lanova su, po islamskom
verovanju, pokornost *ogu, njegovom @esiji i onima u naciji koji imaju vlast, potovanje i
jaanje zakona i reda, ljubav prema otad,bini i ponos na njenu slavnu prolost, kao i odbrana
islamskog verovanja, drutva i otad,bine.
&&. Autokratski o9lici vladavine u <emljama u ra<voju
9bog relativne ekonomske nerazvijenosti i nestabilnosti politilih sistema u zemljama u razvoju,
veoma est oblik ureenja, ili prelaznu fazu ka vie+manje demokratskim politikim oblicima,
predstavljaju re,imi vojnih hunti ili diktatura. 2ostoji vie razloga zbog kojih je armija zauzimala
poluge vlasti.
2osle uspene antikolonijalne borbe i sticanja nezavisnosti, ove zemlje su bile suoene sa
brojnim problemima. &asleene kolonijalne strukture nisu mogle da odgovore novim potrebama
ovih zemalja. Kolonijalne sile su ostavile privredu ovih zemalja u potpunom rasulu. 2rivredna i
druga bogatstva nisu se mogla efikasno koristiti bez velikih ulaganja u tehnologiju, opremu i
kadrove. 2olitike organizacije i pokreti za nacionalno osloboenje stekli su elementarno vojno
ustrojstvo i odmah po oslobaanju prerasli u vojne strukture i preuzeli odgovornost za sudbinu
zemlje.
7ojska je, dakle, postala najorganizovanija snaga novoosloboenih zemalja, relativno
opremljena i sa odreenom hijerarhijom odluivanja. &aje4e se deavalo da su lideri
antikolonijalnog pokreta postjali i glavnokomanduju4i nacionalne armije, po sticanju
nezavisnosti. ) oima naroda njihove zasluge su bile velike i u,ivali su veliki autoritet, pa su
tako preuzimali vode4u ulogu u novostvorenim politikim institucijama. 9bog toga to je imala
monopol nad silom, odnosno aparatom prinude vojska se nije ose4ala du,nom da strikitno
potuje dotadanje ustave i zakone, jer ih je smatrala neodgovaraju4im i najavljivala da 4e ih
promeniti u nacionalnom interesu. 5e promene su obino odlagane, a umesto njih vojska je
naje4e istupala sa parolama neophodne drutvene i politike obnove, nacionalnog jedinstva,
nacionalizma, patriotizma i odricanja i -,rtvovanja za otad,binu..
7ojne diktature u ovim zemljama su esto smenjivale jedna drugu na vlasti, obino prevratima ili
vojnim udarima.
2rimera vojnih diktatura ima u razliitim delovima sveta. ) 1%*'..., npr., u dve tre4ine zemalja u
razvoju na vlasti su bili vojni re,imi, a od tada je tak trend, iako i dalje prisutan, ipak u opadanju.
2oznati takvi re,imi su uzurpacija vlasti od strane +ronta nacionalno. oslo9oFenja Al;ira,
posle oslobaanja od kolonijalne vlasti Hrancuske, re,imi u E.iptu, Cairu, @aliju, Ni.eru,
Ni.eriji, An.oli, Li9eriji i sl.
Jinjenica je da vojska, uprkos vrstoj organizaciji i strogom re,imu vlasti, ne mo,e trajno da rei
nijedan problem zemalja u razvoju. !na se ubrzo pretvara u vlast za sebe, vojnici pokuavaju da
se transformiu u civilne lidere i na razliite naine zloupotrebljavaju vlast i bogatstva zemlje,
35
pretau4i dr,avne u privatne fondove i lino se bogate4i. uzurpacija dr,avnog bogatstva,
korupcija i iznoenje kapitala iz zemlje na privatne raune rukovodilaca, klasine su prate4e
pojave ovih diktatura (:eneral @o9utu je ogromno bogatstvo Caira prebacio na privatne
raune u #vajcarskoj to ga je u datom trenutku inilo najbogatijim ovekom u (frici i meu
bogatijima u svetu. &aravno u uslovima vojne vladavine procesi demokratizacije su nemogi4i a
sva prava i slobode graana suspendovane. &aroito poznati po svojoj surovosti bili su re,imi
5di Amina u U.andi, i samozvanog cara okase u Centralnoa"rikoj 3epu9lici.
1pak, pre ili kasnije teko ekonomsko i politiko stanje dovedu do ruenje vojnih re,ima i
povratka na legalne institucije vlasti. ) mnogim zemljama je u ime tih promena stradalo mnogo
,rtava u graanskim ratovima.
&E. Politiki sistem !ave<ne 3epu9like Ni.erije
6avezna Cepublika &igerija je najve4a afrika zemlja sa preko 110 miliona stanovnika. &alazi
se u 9apadnoj (frici na skoro milion km
'
. !va zemlja pre svega bogata je na"tom, ali i
prirodnim .asom2 u.ljem2 .vo;Fem2 cinkom2 poludra.im i dra.im kamenjem2 plemenitim
drvetom i dr.
6avezna Cepublika &igerija je predsednika repu9lika podeljena na 1& dr;ava i teritoriju
save<ne prestonice A9ud;a. &ajve4i grad je Laos, ali je ovaj veliki i nedovoljno urbanizovani
luki konglomerat (sa neutvrenim brojem graana izmeu > i / miliona i veoma visokom
stopom kriminaliteta) postao neodgovaraju4i pa je glavni grad preseljen u mirniju (bud,u, u
centralnoj oblasti zemlje.
!va zemlja do,ivljava demo.ra"ki 9um jer je stopa prirodno. prira)taja veoma visoka, ali je
i prosean ;ivotni vek veoma kratak zbog tekih klimatskih uslova, zdravstvenih i
prehrambenih uslova, velikog broja endemskih bolesti, (1B6+a i dr. &igerija ima veoma visok
stepen nepismenosti. 2ored ovih problema &igerija se suoava sa procesom de<erti"ikacije i
de"oresti<acije, kao i sa de.radacijom <emlji)ta.
&igerija ima multikonfesionalni sastav" muslimani (<0M), $ri),ani (;0M), auto$tona
verovanja stanovni)tva (80M).
&igerija je svoju nezavisnost stekla 1.okto9ra 1%&0... od (, pa ipak trebalo je da proe vie od
>0 .odina da bi otpoela svoju demokratsku transformaciju. 2eriod vojnog re,ima je okonan
1%%%. .. kada &igerija usvaja svoj novi Ustav. *ivi vojnik #9asand;o preuzeo je vlast i postao
novi predsednik.
&igerija je osnovu za svoj budu4i razvoj nala u velikim naftnim rezervama koja je otkrila, uz
ogromna strana ulaganja. Canije kori4eni za lino boga4enje, prihodi od nafte sada se
usmeravaju na oporavak nacionalne privrede i reavanje problema ishrane stanovnitva.
Politike institucije u Ni.eriji
5<vr)na vlastD
8. Predsednik 3epu9likeD ef dr,ave, koji vr)i "unkciju )e"a vlade, ime je u njegovim
rukama koncentrisana najve4a vlast. 2redsednik se bira glasanjem od strane naroda, i ne
mo,e imati vie od dva konsekutivna etvorogodinja mandata.
3. +ederalni i<vr)ni savet A(ladaB Ni.erije" ine je" predsednik (zapravo predsednik
republike) i resorni ministri koje bira predsednik Cepublike od pripadnika svoje politike
partije.
Cakonodavna vlastD Narodna skup)tina je dvodoma. Jlanovi se biraju optim, parlamentarnim
izborima, s mandatom od etiri godine.
8. :ornji dom A!enatB ini 10% lanova + po tri iz svake dr,ave i jedan iz teritorije
savezne prestonice.
3. 6onji dom APredstavniki domB ini 1&0 lanova izabranih na optim izborima.
!udska vlastD kombinacija en.lesko. Aan.losaksonsko.B prava, islamsko. )erijatsko. prava
i tradicionalno. o9iajno. prava. &ajvie sudske instance u zemlji su (r$ovni sud i
+ederalni apelacioni sud.
35
Najva;nije politike partije su" &arodna demokratska, 6venarodna i 6avez za demokratiju.
6avezna Cepublika &igerija ima nasleene sporove sa susednim dr,avama Kameunom,
Ni.erijom, 4adom i Ekvatorijalnom :vinejom.
&*. Politike institucije EU
&%. Ljudska prava i slo9ode = uslov demokratsko. ra<voja
E0. Prava nacionalni$ manjina = "aktor ra<voja ili pro9lem politiki$ sistema
E1. Pitanje nacionalni$ manjina u dokumentima !aveta Evrope
E'. :lo9ali<acija i demokratija = novi aspekti i perspektive
E1. Proces pro)irenja EU = mo.u,nosti i pro9lemi