Ljubavi Srpskih Pisaca

LJUBAVI SRPSKIH PISACA Jelena Pavlovic
2

Ljubavi srpskih pisaca: Miroslav Mika Anti
Mokrin je tog marta 1932. godine dobio besmrtnog pesnika, Miroslava Miku Antia. Roen u
ravnici, gde zvezde rastu u bunju, kolske dane proveo je u rodnom mestu, a gimnazije Kikinde
i Paneva kriju Mikine momake dane, studije upisuje u prestonici, a Novi Sad je njegovo mesto
ivljenja. U par redova staje jedna vanvremenska biografija oveka koji je od fizikog radnika,
koji ume da napravi krov, proao put do pozorinog reditelja, glumca u lutkarskom pozoritu,
slikara, do jednog od najboljih pisaca srpske knjievnosti. Mrzeo je biografije, liile su na kalupe
u koje nikada nije mogao, a ni eleo da stane, bio je gromada za tako ograniene pojmove.
Danas ne piemo o Miki Antiu sa Facebook-a koga svi znaju, daemo prednost ovom pravom
koji ivi u sazveu, igra se svojim plavim uperkom, pie svoje besmrtne pesme i daje nam
poslednju ansu da ispijemo turu s njim u kafani seanja. Nije imao svoju prvu pesmu, imao je
drugu, to je i sam priznao. Brzinom munje po Mikinom selu proneo se glas kako e od njega biti
veliki pesnik, zahvaljujui toj prekrasnoj pesmi, koju je ukrao od Desanke, jo kao dete.
Upakovanu knjigu Desanke Maksimovi dobio je od svog uitelja, koji je od Mike Antia
napravio pravog pesnika, koji je znao da je tue ipak tue vreme se meri samo naim delima.
Nije se dao propisima, merama upozorenja, uvek je bio na svoju ruku.

Na ovu zemlju sam
svratio da ti namignem
malo
Pisanom carstvu Mike
Antia gotovo se ne
nazire kraj, za njega je
bilo tesno panonsko
nebo, poput broa na
reveru nosio je
slobodu, nije voleo
rastanke, branio je da
mu ak i u poslednjem
trenu dre govore.
Ako ti jave umro
sam, ne veruj, to ne
umem.
Svi su znali sve o
njemu, kafanske prie
se i dalje priaju, ali
3

istinsko bie Mike Antia nije se dalo detektivsko-radoznalim oima. Bio je potpuna
nepoznanicama arijskim sveznalicama, kultni lik knjievne istorije koji jo uvek aav leti i
ivi. Ono to je voleo da ita vie od knjiga, bili su ljudi, znao je da utone u njihove oi i da iz
njih usisa sve tajne. Ako negde stoji potpis Pesnik, to je Mika Anti zavarao trag mastilom.
Buntovnik, mekane due, imao je u sebi neku slatku protivrenost, pisao je najfinije pesme, a
kriom bio zadivljen borilakim vetinama.
O njegovom vrcavom duhu, pesnikom vragolanstvu, najlepe govori reenica iz pesme In
Memoriam:
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Anti.
Uinie se na tren, da sve to elimo da saznamo o Antiu, moemo nai meu crnim redovima
njegovih stihova, ljubav u njegovom ivotu nikada nije bila vidljiva na povrini, samo uporni
tragai znali su tek poneto o eni koju je voleo. A bio je sav od pesme, sete i dobrote i smrtno
zaljubljen, ne u enu, ve u poeziju. Boem, posebne finoe, kasne sate pretvarao je u trenutke
povratka kui, aice na njegovom kafanskom stolu znale su da se zabroje, a majka Melanija,
hrabra ena, noima nije odustajala od potrage za sinom, lutalicom, upala ga je iz kandi
poroka. I jednog dana, po povratku iz vojske, sa par poloenih ispita, Mika saoptava roditeljima
da se eni. Neukrotiv duh osvojila je jedna Ljubica, bila je to Mikina prva supruga sa kojom je
imao jedno dete. Nakon nje, svoj potpis pored Mikinog stavljale su jo dve ene. Razvodi mu
nisu bili nepoznanica, jer svaki brak kome je kriza postala svakodnevnica, odmah je okonavao.
Jedna posebnost ovog velikog oveka, pesnika, slikara bila je vera u prvu ljubav, tako da nikada
nije imao posla sa drugom ljubavlju. Druga supruga, Svetlana, podarila mu je troje deca, sina i
dve kerke, a trea, Smilja, u njegov ivotni karton upisala je imena jo dva sina. Mika Anti bio
je trostruki suprug i otac estoro dece, kasnije i deda est vragolana.
- Ja nemam svoju enu, svoj tip ene. Sve ene na svetu su mi se dopadale i sve muzike na svetu.
rekao je Mika Anti.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem definicija tajne Mike Antia.
Kada ga je epala bolest, nije se predavao, iao je mimo nje, pisao svoje pesme i igrao ah uz
rei: Jo se ne sputa moja zastavica. U junu 1986. otiao je da luta sam po svetu, uz pesmu
tamburaa, a svojoj Dudi napisao je: Dudo, kad me budu iznosili, neka proitaju Besmrtnu
pesmu.
Prethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete pronai ovde.

4

Jelena Pavlovi dete i ovek, PR, pisac, autor romana Tajne robotovog mozga, Mladost
pod oklopom, suvlasnik kragujevakog portala Prava pria. Istinski opsednuta igrom rei,
inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa, ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za
baterije inspiracije.

5

Ljubavi srpskih pisaca: Duko Radovi
Beograde, dobro jutro dopirao je glas Duana Duka Radovia sa radio prijemnika, aforizmi su
se nizali iz Beograanke, budio je uspavani prestoniki duh ovom kultnom radio emisijom,
terao ljude na smeh, a zamerke je kroz satiru plasirao u etar do najmonijih ljudi tog vremena.
- Govorite ta hoete, ali pre nego to donesete odluku, pitajte one koji ute. mudrost se
razlivala po okvirima stvaralatva Duka Radovia.
Roen je 29. novembra u Niu, a iveo je i radio u Beogradu, kao novinar, urednik Programa za
decu Televizije Beograd i Radio-Beograda, spadao je u red modernih pesnika, pisanje mu je
bilo vazduh, a aforizmi strast, navijao je za Parizan, bio je Miloev otac i suprug jedne lepojke.
Imao je etiketu mrguda koji u pet sati dolazi na posao, uvek prepuna kanta zguvanih papira pred
poetak emisije bila je znak sa koliko panje je pristupao radu i da je svaka re bila dobro
odmerena pre odlaska u program. Kada je emisija zavrena, namrteni Duko bio je rasloen za
razgvor. Otuda je od kolega sa radija dobio nadimak Tmua, dolazio je sa mrakom i bio je
namrten. Gumicom mate brisao je loe drutvene koloteine, vrcavi duh vezao je jasno
profilisane pesme sa jo jasnijom poukom.
Knjievno stvaralatvo dotaknuto njegovim umeem bivalo je potpuno nesvakidanje, viljuke
su bile radoznale, deiji svet kroz lupu njegovog talenta imao je svoje posebno mesto u pesmama
Duka Radovia. Razumeo je deiju duu, te je u skadu s tim i stvarao najlepe pesme za decu.
Vetina nizanja rei i igre sa njima inila je Duka Radovia neizbenim tivom kako za male
ljude, tako i za one velike.
Njegov talenat preti da zaseni njegov privatni ivot koji je takoe bogat, buran, aljiv, pomalo
zainjen nepravdom, nestalucima jednog veitog deaka zarobljenog u oklop naizgled ozbiljnog
i strogog oveka. Niko nije manje liio na dete, a vie imao duu deteta govorili su njegovi
prijatelji. Njegov rad, posveenost, pesme i aforizmi govorili su o njemu, nije voleo da ga zovu
pesnikom, o svom malom ivotu, kako ga je nazivao nije mnogo govorio, kao ni o ljudima koji
su ga inili. O njegovoj supruzi se jako malo zna, skrivao je dobro od oiju tog nakrivljenog,
tmurnog, licemernog sveta. Nije govorio o svom ljubavnom ivotu, ali bio je sredstvo za izjavu
ljubavi.
6

"Ko ume da voli, ne bi trebalo nita drugo da radi."
Ako zanemarimo pesmice uz koje smo svi odrastali i kojima se i danas kriom vraamo,
pevuimo i lebdimo oblacima detinjstva, uz poneki povik koji se iskrade: Najlepa mama na
svetu, moja mama, Sve to raste htelo bi da raste, neka raste i treba da raste, Bio jednom
jedan lav. Kakav lav? Naroguen i ljut sav. Strano, strano, upoznaemo oca, supruga, borca.
- Teko je biti sam.Od toga tee je jedino kad su dvoje sami.
O braku je napisao: Savetujemo Vam da ne urite, da tedljivo troite i rei i oseanja. Nemojte
odmah potroiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno potovanje na svaki dan zajednikog
ivota. Zakon kae da su mu i ena u branoj zajednici ravnopravni. A to moe i lepe da se
kae: Poveajte svoje obaveze da ne biste ugroavali prava drugih. U dananjem sveanom inu
stekli su se ne samo obostrana ljubav ve i vai pojedinani i zajedniki interesi. Brak ne moe
biti cilj. On je samo mogunost da se Vai drugi interesi lake i lepe ostvare. Zato stalno gradite
svoju vezu, proirujte njene granice, ne dajte joj da se zaauri, olenji, uspava, da prestane da ivi
i postoji.
Zbog otrog jezika, naivne iskrenosti, politiki reim mu ukida emisiju i tu poinje kraj velikog
Duka Radovia. Prema reima najbliih iz dana u dan se topio, nestajao na njihove oi, ak su i
lekari govorili da bi im lake bilo da je rak kako bi mogli da uspore bolest, ovako se inilo kao
da sam Duko eli da umre. Njegov rad bio mu je vazduh, otkucaj srca, krv u ilama, bez toga
7

bio je biljka koja je ekala onaj dan i on je doao, taj 16. avgusta 1984. godine, zauvek je svetu
ukrao Duana Duka Radovia.

8

Ljubavi srpskih pisaca: Sima Pandurovi
Sima Pandurovi roen je u Beogradu 14. aprila 1883. godine. Bio je pesnik, estetiar, esejista,
kritiar, dramatiar i prevodilac. Svoje pesniko umee ispoljio je javno poetkom 20. veka sa
pesnicima pesimizma, poput Milana Rakia i Vladislava Petkovia Disa, pod uticajem prokletih
pesnika arla Bodlera (Charles Baudelaire) i Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe).
Gimnaziju i filozofske studije Pandurovi je zavrio u Beogradu, i poeo je da slubuje kao
profesor Valjevske gimnazije. Jo kao student, sa grupom knjievnih istomiljenika, osnovao je
asopis Polet, zatim sa Disom ureivao Knjievnu nedelju, a posle Prvog svetskog rata
osnovao je asopis Misao. Poeo je da slubuje kao profesor u Valjevu, gradu koji mu je
obeleio ivot u mnogo segmenata. Po sopstvenoj molbi i uz pomo Jovana Skerlia dobio je
ukaz 11. oktobra 1910. kojim je preao za profesora, tada otvorene etvrte muke gimnazije u
Beogradu. Uestvovao je u Prvom svetskom ratu, ali je zbog bolesti otputen kui.
9

Sima Pandurovi
Pandurevievo knjievno delo je obimno i raznovrsno: Posmrtne poasti, Dani i noi, a
1910. godine je u Narodnom pozoritu u Beogradu prikazana njegova drama Na zgaritu, koju
je napisao sa Kostom Petroviem. Za vreme Prvog svetskog rata Drutvo hrvatskih
knjievnika izdalo mu je sabrane pesme pod naslovom Okovani stihovi. Po osloboenju, ova
10

zbirka je dopunjena i objavljena u Beogradu pod naslovom Stihovi. Poslednja njegova zbirka
pesama Pesme sadri 109 pesama koje je on sam izabrao, uz izjavu da sve ostalo to je napisao
u stihu odbacuje kao da nije napisano. Jedna od njegovih poznatijih pesama je Svetkovina.
Prevodio je sa francuskog i engleskog posebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijema ekspira
(William Shakespeare).
Presudni trenutak njegovog ivota je preseljenje u Valjevo. Kafane uvek pune elegantnih oficira.
Svakog jutra pred Srbijom sreski naelnik pije kafu. Kolubara izmeu kamenih bedema.
Pokraj reke duani iz turskih vremena. Meu stare profesore Gimnazije, koje aci pozdravljaju
sa: Ljubim ruke, doao je mladi Sima Pandurovi. Jednog jutra, Branislava, najmlaa ki
uglednog advokata Miloevia, tek to se vratila iz pansiona Notr Dam u Temivaru, prvi put
ga je ugledala u crkvi u koju je doveo uenike na priee. Nije pretpostavljala da on ve zna za
nju. U Beogradu, pred polazak za Valjevo drug mu je rekao da je tamo jedna izvanredno lepa,
pametna i otmena devojka, pa je on, nemajui hartiju pri sebi, njeno ime zabeleio na beloj,
krutoj manetni od koulje. Kroz nailazee mesece, sreli su se jo na kermesu, kad ju je Sima
zasuo konfetama, ali je do pravog upoznavanja dolo ba u njenom domu. Svojevremeno je
priala o tome:
Moj otac je bio liberal, a i Sima je bio. Jedne nedelje ili su zajedno u agitaciju pred izbore u
neko daleko selo. Umorni i pranjavi vratili su se kasno uvee i otac ga je doveo u nau kuu.
Kad sam ula u trpezariju sedeli su za stolom i priali. Sima je ustao, a onda je otac ustao i rekao:
Brano, ovo je pesnik Sima Pandurovi
I to je bio prvi poetak. U svojim uspomenama Seanje koje vida, Sima Pandurovi kae:
Krajem te godine sam se verio sa devojkom koju sam tajno ve voleo i koju sam esto uplitao
u svoje stihove. Bila je to najmlaa ki advokata Miloevia, ona devojka bisernih oiju,
graciozna, ozbiljna i elegantna, koju sam primeivao pokatkad na zabavama ili na ulici Njoj
je posvetio i ove stihove:
Njihov sjaj je bio plav,
mutan i edan,
Sjaj morem skrivene,
skupocene koljke
1090. godine postala mu je i zvanina supruga, sa kojom je imao dvoje dece.
Posle Drugog svetskog rata je uhapen i sudio mu je Sud asti 1945. godine, kao i anki Stoki.
Osuen je na pet godina gubitka srpske nacionalne asti zbog objavljivanja tekstova u vreme
okupacije.
11

Ana Panti je student novinarstva, multitasker i folklora ve vie od decenije. Jedino je ljudska
glupost moe poteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono to uradi, voli kvalitetne ljude i lepe
stvari, ivi za putovanja i dobru knjigu, uasno je tvrdoglava i zato neizmerno potuje one koji to
znaju da trpe. Smatra da moemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a
vodi se citatom Be yourself. Everyone is already taken. Oscar Wilde.

12

Ljubavi srpskih pisaca: Momo Kapor
Najitaniji srpski pisac Momilo Momo Kapor, roen u Sarajevu 1937. godine, ostavio je
posebnu zlatastu prainu na ulicama Beograda nakon svoje smrti.
Kao trogodinjak, izgubio je majku u bombardovanju Sarajeva: Moja majka me je zatitila
legavi preko mene. Kima joj je bila raznesena, a tada je imala samo dvadeset osam godina.
Bilo je mrtvo ak i mae koje sam drao u rukama prisea se Momo. Stravinu tragediju
potiskivao je igrom: To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bi
sloili sa mnom alio se nakon mnogo godina.
Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. U vreme
diplomiranja upoznaje gimnazijalku Anu Pjeroti, kasnije studentkinju psihologije. Venali su
se 1964. i iz ovog braka imaju dve devojice Anu i Jelenu. O tom vremenu Ana Pjeroti kae:
Pisao je lako, sa radou. Svoje prve tekstove napisao je na pisaoj maini Adler koju sam mu
poklonila za roendan, i na kojoj sam, kasnije, prekucala veinu njegovih tekstova. Imao je
potrebu da pria o onome to pie. Nas tri smo bile njegova prva publika. To su bile njegove prve
knjievne veeri.
Ova ljubav nije uzela primat niti je posebno zabeleena iz razloga to se sa Anom razvodi i iste
godine njeno poasno mesto zauzima lepa stjuardesa i manekenka gospoica Ljiljana Todorovi.
Sve poinje vrcavog letnjeg dana u Beogradu: Bio je armer. Upoznali smo se u Knez
Mihailovoj ulici, etao je sa svojim buduim kumom Miom, koga sam ja poznavala. Mia i ja
smo priali, a Moma je na deset koraka od nas razgovarao s nekom enom i preko ramena mu
pokazivao da pria jo, da me zadri. Kad je priao, predstavio se. Naravno da sam znala ko je
jer sam dobijala njegove knjige na poklon od drugarica. Onda mi je rekao: Znate, ja u pored
vas morati da idem s hoklicom! Ili ne, idite vi trotoarom, a ja u ivinjakom.
13

Momo nikada pisau mainu nije zamenio kompjuterom
Samo da napomenem, moliu, ovo je enska strana prie, Momina, pak, izgleda neto drugaije,
dakle pisac se drao ovakvog scenaija: Davne 1982. godine sam zbog straha od letenja drao za
ruku jednu stjuardesu, naravno Ljiljanu, i nisam je pustio do dananjeg dana. Onda sam je
zamolio da mi donosi srpske novine u Njujork i tako se rodila ljubav. U naem braku ja sam na
vrlo dobrom drugom mestu, a na prvom je Ari, pas rase haski, koga ve jedanaest godina, osim
kada sam na putu, etam svakog jutra. Ljiljana je od mene mlaa dvadeset godina, ali kada ja
budem imao sto godina, ona e imati osamdeset, pa se razlika nee primetiti. Ona je, u stvari,
starija od mene, jer me spreava da pravim gluposti, emu sam sklon.
Nepopravljivi romantik. Ja glasam za njegovu stranu prie. A vi?
Voleo ju je bezuslovno, dugo i meko, njihov brak je tekao, nekako, atipino, van ina putnikih
vozova. Svaki dan obojen novim oseanjem, svako jutro poeto sa Dobro jutro ljubavi.
Ljiljana je volela da mu udovoljava, i on je zbog toga gledao u nju kao u boginju. Kad je poeo
da gubi vid, ja sam mu itala, a posle je imao saradnika. Dok je slikao, to je bila radost u kui,
putena muzika, dolazili su nam prijatelji, tu se prialo, pilo, bilo je potpuno drukije. Jedno delo
ostalo mu je nedovreno, mislim da je trebalo da bude neka devojka. Mi smo iveli od prodaje
njegovih slika i najsreniji je bio kad neku proda. Govorio je: Liki, kuda emo?
14

Je li to sve to ostaje posle ljubavi? I ta, uopte, ostaje posle nje?
Iskreno sam retko sretala da ovek nakon toliko godina i dalje bude opijen licem svoje ene,
Ljiljana mu je esto pozirala, ali najinteresantnije je to da svaki lik ene na Mominim slikama
podsea na nju. Imala je crte koje je voleo, koje su mu godile. Reklo bi se pravi mukarac, jak i
nean, neretko, Moma bi se spokojno uurio na poslednjem seditu auta dok bi Ljiljana vozila i
bio ponosan na svoju enu.
arenolik kao proleni dah, brak Kaporovih je pun anegdota, prisea se Ljiljana famozne
Momine reenice: Jedna dama ne dodiruje kvaku, budi dama, uim te ceo ivot. jednom smo
krenuli taksijem i rekla sam sebi da u sada biti dama. Kad smo stigli, on je izaao, a ja sam
ostala da sedim. Taksista me gleda i pita da li idem dalje, a ja mu kaem: Ne, mene je mu
15

nauio da jedna dama ne dodiruje kvaku! Posle nekih sto metara Moma se vratio i poeo da se
smeje. Eto, vidi, nauila sam da budem dama, rekla sam mu.
Ova ljubavna pria, biu slobodna da kaem, posebna i skoro jedina koja, uslovno reeno, ima i
pored smrti srean kraj. Momo Kapor umire 2010. godine. Neizmerna ljubav i velika rtva
nastavljena je i nakon smrti. Svoj ivot i ljubav podredila sam njemu, uinila sam sve da moe
da radi to to voli i to najbolje zna. Nisam bila ambiciozna ena, a svoj preostali ivot posvetiu
seanju na njega. Osnovala sam zadubinu koja nosi njegovo pravo ime, Momilo Kapor, u
tradiciji srpskog naroda. Ustanovljene su knjievna i slikarska nagrada Moja profesija je da
volim Momu. Ljiljana je izdala knjigu Legenda Kapor, gde je pedesetpet njegovih prijatelja
pisalo o njemu, a na Adi je podignuta skulptura Dafne u njegovu ast.
Poslednje to sam mu rekla bilo je: Sunce moje, volim te! Stisni ruku ako me uje. Dva dana
pred smrt to je uradio, posle vie ne. Poslednjeg dana u bolnici, Rada uriin bila je pored mene,
poljubila sam ga, ali on vie nije bio svestan. Nije patio.
Izjave Ljiljane Kapor su preuzete iz intervjua sa sajta pulsonline.rs.

Ana Miloevi , apsolvent novinarstva, igra glavnu 24-asovnu ulogu svog ivota nadajui se da
e daske koje ivot znae postati realnost. Oboava fotografiju, pisanu re, stvaranje. Racionalni
hedonista, ne moe bez muzike i prijatelja, prezire povrnost i ljudsku glupost. Nezamisliva bez
osmeha. Energina. Radi na 120% i farba se u plavo da zavara neprijatelja.

16

Ljubavi srpskih pisaca: Milutin Boji
Pesnik bola i ponosa u kome se zbio potres vekova jo od malena je dane provodio u sobi
prepunoj knjiga i rukopisa. Milutin Boji, jedan od najstrastvenijih pesnika srpske ljubavne
poezije, rodio se pred kraj 19. veka. Mnoge scene i dogaaje iz detinjstva Milutin je utkao u
svoju poeziju, pa tako i jasmin koji je cvetao u bati i obeleio deo njegovog detinjstva te se
naao u pesmama kao jasmin snen. Rastao je u skladu sa prirodom, sa lipom je maltene
drugovao u svojoj sobi dok je pravio prve korake u poeziji. Otac mu je bio najvea podrka, iako
su ga zvali mamino dete zbog crne kose i tamnijeg tena.
Ve sa 18 godina je imao objavljene pesme, poeo da studira filozofiju, lepo se kotirao u
drutvu, njegova re je imala i te kakvog znaaja. Uvek vedar, lepo obuen, bio je redovan
posetilac pozorita i gradskih redakcija. U ranim dvadesetim godinama ve je bio pesnik na
glasu, a njegova drama Kraljeva jesen prepremala se za pozorite. U to vreme nedaleko od
njega rasla je lepa Radmila Todorovi. Krupne smaragdne Radine oi spazile su naoitog
Milutina, a upoznali su se na igranci u Graanskoj kasini. Kako je sama govorila: Bio je
sentimentalan, neobino nean, paljiv i ponekad detinjski raspoloen Zavidljivi drugovi su me
savetovali: ta e s Bojiem, on se drui s glumicama! Nisam tome obraala panju,
postidelo me je neto drugo. etajui Kalemegdanom sretosmo Skerlia. Poznavao me je jo kao
devojicu, pa s osmehom pripreti Milutinu: Ostavi ovo devoje na miru!
Prve dane ljubavi obeleila je i premijera drame u pozoritu, ali lepa Radmila joj nije
prisustvovala, baka ju je poslala kod roditelja u Kragujevac. Daleko od oiju moda, ali od srca
nikako. Milutin je posetio svoju dragu u umadiji i zamolio je da u biblioteci pronae sve
asopise u kojima su bile objavljivane njegove pesme. Rada je s ljubavlju prepisala stihove i
poslala ih u Beograd, pa je tako i izala zbirka Milutinovih stihova pod nazivom Pesme.

17

"Mue me tvoje oi nikad stalne, as smrtno crne, as ko osmeh nene, as modro plave, zeleno
opalne, Kristalne I meke kao pahuljice snene."
Kada je poeo Prvi svetski rat, sticajem okolnosti, neko bi rekao sudbine, porodice ovo dvoje
mladih se naselie u isti grad Ni, istu ulicu, samo nekoliko kua dalje. Milutin i Radmila su
nastavili svoju ljubav u Niu, dosta vremena provodei zajedno u etnji i prii i zaustavljajui
dah prisutnima svojom lepotom. I iako ih je dalje povlaenje opet razdvojilo, opet su se
sudbinski sreli u Kosovskoj Mitrovici, u istom amcu su preli Skadarsko jezero i stigli u San
ovani pred lau Molfeta. Radmila se sa porodicom ukrcala na lau, a Milutina su vratili zbog
ranijih loih odnosa sa jednim potpukovnikom. I tako su ih razdvojili, po ko zna koji put
Ona je otputovala u Brindizi, grad u junoj Italiji, a Milutin gladan i namuen peke preko
Albanije. Da se ukrcao na lau i poao sa svojom dragom, ostao bi iv. Ovako je prljav i mrav,
u pocepanom kaputu, stigao sa izbeglicama i vojskom na Krf. Odatle je pisao svojoj Radi:
Teko sam oboleo. Svet oko mene ne zna da moram u postelju. Ustau sutra samo zato da
naem nekoga kome u dati ovo pismo. I dua mi je bolesna, i ponos, umorni su kao telo. Da, ja
vrlo dobro vidim svoj kraj: nema mi moda jo ni godinu dana. Nita me vie ne veseli. ini mi
se da vie nikada neu videti svoju zemlju, ni tebe. Ostau ovde, daleko od svega, pokopan ispod
empresa, zaboravljen od svih. Molim te ne pii nikom o ovome. Grlim te, grlim draga, mada mi
smrt kuca na vratima. Meutim, veliki pesnik nije isto to i vidovnjak. Mlad ovek se lako
razboli, a jo lake oporavi. Tako i Milutin.
im se oporavio, preao je u Solun, gde je nastavio da pie nove pesme i prepravlja dramu
Uroeva enidba. Ba u to vreme srea je pokucala na njegova vrata, dobio je mesec dana
odsustva i dozvolu da ga iskoristi u Nici, sa svojom dragom Radmilom. Mesec dana sree,
ljubavi, smeha i prie. A onda opet razdvojenost, samoa i stvaranje najlepih pesama,
rodoljubivih. Seanje na vreme provedno u Nici samo je pisalo pisma i slalo ih iz Soluna u
Francusku, u svakom po jedan sonet za Radu ispevan. Presrean i prepun ljubavi jedne jesenje
veeri samo u koulji je sedeo u kafani, a sutradan legao u krevet zapaljenje plua, pa milijarna
tuberkuloza. Prijatelji ga poseuju, a verenici pie da nije nita ozbiljno, elei da je zatiti.
Meutim, bolesti nema kraja, osmeha na licu nestaje, a najbolnije pesme piu svoje poslednje
stihove.
Dvadesetpetogodinji Milutin umire jedne veeri poetkom novembra i sahranjuju ga na
Zejtinliku u Solunu, meu drugarima ratnicima. U sunanu Nicu stigao je tuan telegram:
Milutinu, naem Milutinu, nije bilo spasa. Milutin je umro. Zagrlivi pisma, Radmila je tiho i
bolno zaplakala. Njenog Milutina vie nije bilo.
Pet godina kasnije, 1922. godine, posmrtni ostaci Milutina Bojia preneti su na Novo groblje u
Beogradu, a na maloj mermernoj ploi pored slike zapisano je:
Mirnoe mi dajte, da svu snagu steem,
Da iz srca dadnem
Sav bol i sav ponos i, kad ih izreem,
18

Ko list sveo padnem.

Lola Radosavljevi bavi se jezikom, knjievnost nosi u srcu, a osmeh na licu. Hrabro ide kroz
ivot, uva veito dete u sebi, ruku pod ruku sa Mikom i njegovom parolom Dok drugi
objanjavaju ivot, ti mahni rukom i odivi ga!

19

Ljubavi srpskih pisaca: Branko opi
Tamo gde je Petar Koi stao, nastavio je Branko opi i sam se, poput Koievih junaka,
probijajui kroz meavu dosuenog mu vremena. List Politika
Roen je 1915. godine u Podgrmeu, u selu Haani, nadomak Bosanske Krupe i odrastajui uz
deda Rada, u okrilju njegove dobrote i pod zatitom njegove prie, krajiki sirotan rano stie
sklonost ka matarijama i sanjarijama, a iskazuje naklonost i saoseajnost sa slabima i
nezatienim bojim stvorenjima. opi e svoje najblistavije stranice napisati o njima
natapajui ih upravo ovim oseanjima.
Pisac, ijim smo se stranicama okretali kad god bismo se zaeleli lepote i neke samo jo u
uspomenama mogue topline, stigao je u Beograd, tanije u Zemun, poetkom jeseni 1935.
godine, kao dvadesetogodinji veseli i radoznali tek svreni uenik Uiteljske kole. Iz uiteljske
kole u Banjaluci, Branko je bio izbaen iz u etvrtom razredu zbog itanja napredne literature,
pa je kolu ipak zavrio u Karlovcima. Na eleznikoj stanici u Zemunu ga, zbog nesporazuma,
nije saekao prijatelj, kasnije poznati slikar Milo Baji, i Branko se peice uputio prema
Beogradu. Mrak ga je uhvatio na ulasku u grad i on je prvu no u prestonici prespavao ispod
Savskog mosta.
U Beogradu upisuje Filozofski fakultet i za vreme studiranja s vremena na vreme objavljivao je
prie u Politici, posebno kada je urednik bio ika Milievi. opieve prie i pesme
namenjene maloj i velikoj deci, nepopravljivim matarima i onima koji, uprkos svemu, veruju u
dobrotu, setna su kazivanja o odrastanju i zrenju, o magareim godinama i enjama u
bosonogom detinjstvu.
20

Branko opi
Njegova najvea ljubav, Bogdanka Cica Ili diplomirala je za lekara i bila pedijatar. A 1951.
godine postala je i zvanina supruga. Kumovi na Brankovom i Bogdankinom venanju bili su
pesnici Skender Kulenovi i Duan Kosti.
Brano ognjite opii su svili prvo u zgradi palati na uglu ulica Srpskih vladara i General
danove u garsonjeri na treem spratu. U prvoj sobi je bila redakcija Pionira, a u drugoj je
stanovao njen glavni urednik Branko opi sa enom Cicom. Neto kasnije, Branko je kupio
veliki stan u istoj zgradi, samo na ulazu iz Ulice srpskih vladara. Posle jutarnje kafe Cica bi
odlazila na posao, u Dom zdravlja na Novom Beogradu, a Branko je ostajao sam. Sam sa tolikim
svojim likovima, priama i emocijama.
Prvo bi, kau, narezivao olovke, a onda je sedao za pisai sto. Pisao je u obinoj akoj svesci,
mnogo decenija. A kada mu se napisano ne bi dopalo brisao je, takoe obinom akom
gumicom. I tako celo pre podne, se dok se Cica ne bi vratila. Ona je, uz sve druge obaveze, bila i
prvi strogi italac Brankovih dela. Osamdesetih godina, u vreme ve proreenih, ranije redovnih
etnji od kue prema Kalemegdanu, kada i bliski prijatelji primeuju prve znake pieve
depresije, Branko je zapisao: Gubi mi se zlatna nit, sve ide zaboravu... Da li je ba tako? Zlatna
nit Branka opia sauvana je ne samo u stotinama hiljada primeraka njegovih odtampanih
21

knjiga, ve i u ovoj sobi iz koje kao da je, samo na tren, izaao jedan zaneseni deak i jedan
mudrac.
Godine 1968, Branko opi je napisao prvi testament od ukupno tri koliko je posle njegove smrti
pronaeno. I u prvom, i u drugom, i u treem, svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, svoje
autorsko pravo, sav nametaj i slike u stanu, ostavlja supruzi Bogdanki Cici Ili-opi.
Danas most preko Save ispod kojeg je prvi put prespavao kada je boravio u Beogradu nosi
njegovo ime, ali naalost zbog tragine smrti u martu 1984. godine. U pohlepnoj elji njegove
dalje rodbine povela se rasprava na sudu oko zaostavtine. Spor je trajao nekoliko godina, sa
mnogo trivijalnih detalja koliko je Branko opi imao knjiica i koliko je milijardi ostavio
Presueno je u korist supruge, a ona je sve, osim nekoliko linih stvari, zavetala Zadubini
Branka opia u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Tako je, ranih devedesetih godina,
oglaeno da je brigom i ljubaznou dr Bogdanke Ili-opi pod krovom Srpske akademije
nauka i umetnosti oivela i poela da radi Zadubina Branka opia. U Upravnom odboru
Zadubine nali su se najvieniji pisci i istoriari knjievnosti, uz Ljubomira Simovia i Stevan
Raikovi, Dragoslav Mihailovi, Matija Bekovi

Ana Panti je student novinarstva, multitasker i folklora ve vie od decenije. Jedino je ljudska
glupost moe poteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono to uradi, voli kvalitetne ljude i lepe
stvari, ivi za putovanja i dobru knjigu, uasno je tvrdoglava i zato neizmerno potuje one koji to
znaju da trpe. Smatra da moemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a
vodi se citatom Be yourself. Everyone is already taken. Oscar Wilde.

22

Ljubavi srpskih pisaca: Petar Koi
Vreme u kome je iveo i pisao uveni bosanski pripoveda bilo je sve samo ne mirno i idilino.
Kratko je iveo, ali sree nije imao Veito u borbi za osloboenje i pravdu, borio se svojim
najmonijim orujem pisanom reju.
Petar Koi se rodio nedaleko od Banjaluke, ali se ve sa gimnazijskim danima preselio u
Sarajevo, da bi ga na kraju put naneo u glavni grad, Beograd. Meutim, beda ga prati u stopu kao
najverniji sluga. Kao i svi velikani 19. veka, i Petar odlazi na studije u Be. Koliko god to
izgledalo sjajno, beda ga ne naputa ni tamo. Studira filozofiju, noi provodi bez ijednog
zalogaja, smrzava se u ledenoj sobici, eta u odrpanoj garderobi, ali snaga i volja da uspe vode ga
napred i ne odustaje. I povrh svega, zadovoljan je zato to je samostalan i nikog ne optereuje. A
negde u to vreme, poetkom 20. veka izlaze mu i prve zbirke pripovedaka, meu njima i
najpoznatija Jazavac pred sudom.
Nakon zavrenog fakulteta, vratio se u svoj rodni grad i tu ga je zatekla ljubav. Crnokosa devojka
vatrenih vragolastih oiju po imenu Milka zapala je za oko mladom piscu. Kako to obino
sudbina umea prste, tako je i ovde namestila da lepotica bude najbolja drugarica njegove
sestre Kriste. Ve iste veeri su se upoznali, a sutradan joj je napisao pismo. Zaljubio se Petar do
uiju, ali strah ga spreava da zatrai njenu ruku. Strah od toga ta donosi budunost, s obzirom
na njegovu profesiju i uopte put kojim je krenuo. Stoga joj pie ne bi li je upoznao sa
situacijom: Ali treba i ovo da zna: da u ja moda po zatvorima i apsama provesti vei deo
svog ivota, jer emo mi svi aci otpoeti borbu protiv vabe, koji guli na narod, otima mu
slobodu i ubija sreu. Ako si na sve pripravna, moe poi za me; ako nisi, onda je bolje da me
ostavi, pa sa mnom ta bude. Ako voli svoj narod i ako mu eli bolju i lepu budunost, zagrli
se sa mnom da se kroz cijeli svoj ivot za sirotinju borimo jer smo i nas dvoje uboge sirote. Zato
e nas narod i sirotinja blagosiljati I ljubav je bila jaa od svega. Milka se ni asa jednog nije
dvoumila; ona ga je ve u svojim snovima videla kao svog ivotnog saputnika, te je bez
razmiljanja pristala da sa njim podeli sve u ivotu.
23

Ceo ivot je posvetio borbi
Venanje je obavljeno tajno, 18. septembra 1904. godine, sat vremena pre ponoi, a ve u zoru
su bili na putu ka Beogradu. I pored velikih priznanja Petar ne moe da nae posao, tek nakon
nekog vremena postavljaju ga za profesora jezika i knjievnosti u Srpskoj gimnaziji u Skoplju.
Ni ovde ne nalazi mira, zalae se za socijalnu i nacionalnu pravdu, a zbog jednog lanka u
novinama ostaje bez posla. Dalje ga put navodi u rodnu Bosnu, u Sarajevo, gde postaje sekretar
Prosvjete. Od tada pa narednih godina biva hapen, proterivan, kanjavan Tako prolaze prve
godine branog ivota, Milka i on su vie zajedno u mislima nego u stvarnosti.
Stie se utisak da je ivot ovog velikana bio obavijen tamom i nesreom, ali ostao je zabeleen
govor njegove Milke, koja se seala i lepih trenutaka u njihovom zajednitvu: Bilo je i svetlih
trenutaka kad ga je narod njegovog kraja izabrao 1910. godine za poslanika. iveli smo tada u
Banjaluci. Radio je mnogo, a pisao samo nou. Uvek bi sve meni najpre proitao i pitao me:
Kako ti, Milka, izgleda? Ja se nisam u to mnogo razumevala, samo bih mu rekla: Ti neto
otro pie. A on bi dodao: Za ovu u ovoliko dobiti, a za ovo ovoliko, mislei na zatvorske
mesece.
Jasno je da je Petar u Milki imao i enu i ljubavnicu, i najboljeg prijatelja, savetodavca Velika
ljubav je odolevala vremenu, ali je surovost ivota nije ostavljala na miru. Prvi sin im je umro u
treoj godini ivota, a sledee, 1914, stigla je uteha u vidu erke Duice. Meutim, ivot kakav je
vodio i te kako je ostavio traga na Petrovom telu i duhu. Smeten je u duevnu bolnicu, gde je i
umro dve godine nakon to je na svet dola malena Duica.
Kako ga ivot nije mazio, a srea veto zaobilazila, tako nije ni doekao osloboenje, a ostvarilo
mu se predvianje kojim je oplakao sebe: U ropstvu se rodih, u ropstvu ivjeh, u ropstvu,
vajme, i umrijeh!. Supruga Milka je ostala sa malenom Duicom da uva uspomenu na svog
Peru i da prenosi prie o njemu narednih 50 godina, koliko ga je nadivela.
24



25

Ljubavi srpskih pisaca: Jovan Dui
Knjievni rad Jovana Duia nadaleko je poznat, ne zahteva previe uvodnog elaboriranja, pa da
odmah preemo na malo intimniju stranu njegovog ivota. Roenjem vezan za Trebinje, a
radom i ivotom za Mostar, Pariz, enevu, Sofiju, Atinu. Putnik punih kofera stihova, rei,
velikih ljubavi, snova i tajni.
Velika kontroverza koja se priiva za ovog knjievnog maga tie se njegovog stava prema
enama. Da li ih je pritajeno mrzeo ili vanzemaljski voleo? U svemu to je ikada od rei skrojio
i posvetio svakoj eni koja je razmaena, plaljiva, tua, neija ili niija, data ili osvojena,
sujetna muiteljica ili detence koje pokorno moli za ljubav, naziru se nedokuivi tragovi
njegovih oseanja prema eni koji na prstima hodaju po tankoj liniji.
arijska aputanja ila su u nedogled u diskusiji na ovu temu, jedno je sigurno: ene nikada nisu
bile nezainteresovane i ravnodune na vanvremensku kreaciju zvanu Jovan Dui. Ako samo na
tren zastanemo nad reenicom Da vas ena voli enski, morate prema njoj postupati muki
upaemo u jamu dileme: ta je pesnik hteo da kae?. Da li je ovo samo privid zatitnikog
odnosa prema eni ili odjek jednog dobro kamufliranog mrzitelja ena?

ena dobro zna da je slaba samo kad voli
26

Tragovi prve velike ljubavi pesnika Jovana Duia zauvek poivaju na grobu Mage Nikoli
ivanovi, koja je dugo godina pre smrti patei za Duiem, dane provodila u kui traei utehu
i sreu u pismima koja joj je slao.
Na njen zahtev veni poinak joj krase rei: Maga Nikoli ivanovi, 1874-1957, sama pesnik i
pesnika Jove Duia prvo nadahnue. Dui se nikada nije enio, ali pratile su ga u stopu prie
o brojnim vezama i vanbranoj deci. Malo je poznato da je svom velikom kolegi i prijatelju,
Aleksi antiu preoteo verenicu, iz hira ili kratkotrajne zaljubljenosti to niko nikada nije saznao.
Dui je nakon odlaska u diplomatiju prekinuo svaki kontakt sa tom devojkom, ostao je i bez nje
i bez prijatelja.
ene su u Duiu budile poriv da napie sve ovo:
ena dobro zna da je slaba samo kad voli.
ena u koju smo zaljubljeni prestaje biti za nas obino ljudsko bie, nego ili postane beli aneo
ili crna sotona.
ena uvek mora da ima nekog koga e muiti, bilo mua bilo ljubavnika.
ena vas najvie voli kad ima da ona prata vama, a ne vi njoj.
Ljubav je definisao ovako:
U ljubavi se osea vie nego to treba, pati vie nego to se misli, sanja vie nego to se ivi, i
kae i ono u ta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema nieg razumnog. Ljubav je jedno duevno
stanje bez ravnotee i bez razabiranja.
Duieva poezija odie iskuenjem, igrom opaanja i shvatanja razmera jednog oseanja kao to
je ljubav. Odraz njegovog linog ljubavnog plana po svemu sudei reflektovao se na bele hartije
koje su upijale filozofiju odnosa prema svetom biu eni. Od ljubavi je stvorio mitologiju, a u
biti bio je sam, tragao je za idealnom enskom kreacijom, kudio i hvalio enski rod, napisao
najlepe stihove ikada, ali kome? Ostaje da nagaamo.

Jelena Pavlovi dete i ovek, PR, pisac, autor romana Tajne robotovog mozga, Mladost
pod oklopom, suvlasnik kragujevakog portala Prava pria. Istinski opsednuta igrom rei,
inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa, ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za
baterije inspiracije.

27

Ljubavi srpskih pisaca: Stevan Sremac
U svoje vreme Stevan Sremac je bio poznat kao dobroudan, lep ovek, gospodin profesor. To je
bilo vreme neposredno po osloboenju od Turaka, kada je Ni bio druga prestonica u Srbiji, a
Sremac, Vojvoanin na jugu, jedan od najomiljenijih profesora i najuvenijih ljudi. Sa Bakom u
srcu, ovekoveio je ivot Nilija u Ivkovoj slavi, ali je ipak nekako najprepoznatljiviji po
jednom ravniarskom delu, obaveznoj kolskoj lektiri Pop iri i pop Spiri.
Devojke iz Nia uzdisale su za naoitim profesorom. Kritiar Pavle Popovi je ostavio pisani
trag o Sremevoj lepoti: elo iroko, velike oi, brkovi deblji, srpski, crni; lice vazda izbrijano.
Kosa briljivo i originalno oeljana na razdeljak i na larmu. Stas srednji, hod gospodski, bez
urbe; vitak, elastian i prav. Glas malo mutan, smeh sitan, pri emu su se videli beli ouvani
zubi. A takav ovek moe samo da bude na ceni i meti mnogobrojnih udavaa. Dravni
posao, politiki aktivan, jedina mana mu je bila to je zore doekivao u kafani. Ukoliko bi ga
drutvo opomenulo da je vreme da se ide na poinak, uzvraao je da ga ionako ena kod kue ne
eka.
Postavlja se pitanje zato takva prilika nije imala izabranicu kraj sebe kad su ga tolika enska
srca volela. Antun Gustav Mato, koji je mnoge zime proveo u Sremevom kaputu, zapisao je da
je Sremca volela bogata lepa dama iz trgovake kue, ali da od enidbe nije bilo ni traga. Na
mnogobrojne provodadiluke Sremac je odgovarao: Taman posla, ni pomisliti da se enim.
Valjda kad kud izaem da je vodim uza se kao kiobran kad je lepo vreme! More, batalite te
kombinacije
28

29

Pisac koga su mnoge ene elele
I po preseljenju u Beograd provodadije ga nisu ostavljale na miru. Uporno su hteli da ga otrgnu
od kafanskog ivota, da ga udome i uine porodinim ovekom, kako bi, izmeu ostalog, imao i
vie vremena za bavljenje knjievnou. Nisu ni sanjali da su mu upravo oni omrznuli brak
svojim presliavanjima i nametanjem devojaka. Provedei vreme sa poznanicima i prijateljima
po kafanama navikao je na samaki ivot, pa se u njemu nije ni javljala potreba za brakom i
porodicom. Meutim, daleko od toga da je Sremac bio enomrzac, postojale su u mladosti
odreene dame kojima je posveivao panju, ali na tako diskretan nain da nikoga nije time
optereivao, ponajmanje dotine gospoice. Tako je ceo njegov ljubavni ivot ostao obavijen
velom tajne.
Osim jedne prie koja je trebalo da se zavri venanjem. Za vreme slubovanja u Pirotu, u kui
Aranela Stanojevia, zagledao se u lepu crnokosu Jelenu Panievu. I Jelena se zagledala u
njega. Simpatije su prerasle u ljubav, te je Sremac zatraio devojinu ruku. Odluka je bila na
Jeleninom ocu, sveteniku pirotskom Panteliji Paniu. O tome je pirotski uitelj zapisao
sledee: Pored Sremca, Jelenu je jednovremeno traio od oca i Josif Kosti, ekonom bolnice.
Otac se dugo dvoumio kome da je da. I jedan lanak Sremev objavljen u liberalnoj Srpskoj
zastavi u kome je on kritikujui rad upravnih mesnih vlasti naroito naglasio da u Pirotu are
i pale tri Pante, meu kojima se jedan od njih u svemu razlikuje samo po tome to se zvanino
potpisuje Pantelija najvie je doprineo da stvar bude reena u korist drugog prosioca.
Dvoje mladih i pored obostrane ljubavi nisu imali sree. A srea u ljubavi ih nije pratila ni u
kasnijem ivotu. Jeleni su deca pomrla, mu se propio, nekako je zavrila kolu i postala babica.
Kada je jednom prilikom bila u Beogradu, prolazei Ulicom Stevana Sremca, svedoci govore da
je izjavila: Evo ulice mog nesuenog! Sremac je ostao sam, skrasivi se u Beogradu, gde je
radio i stvarao, postao lan Srpske kraljevske akademije, uveseljavao prijatelje i ostavljao
knjievno bogatstvo pokolenjima. Ljubav koja je ostala kraj njega i pratila ga verno u stopu bila
je jedino ljubav prema kafani. Nje se nikada nije odrekao.
Kada je zaao u godine, smeha je poelo da mu ponestaje. ovek koji je zasmejavao itavu
naciju, sam, bez porodice, nije imao mnogo razloga za alu, a i kafanski ivot mu je dojadio. Kao
to to obino biva, sudbina se pobrinula da prekrati muke ovom samotnjaku. On koji nikada nije
bolovao, iznenada dobi neizleivo trovanje krvi. Nakon kratke agonije, crkvena zvona objavie
da je Sremac preminuo. Kafana je ostala pusta, smeh je zamro, a Steva otiao u neki drugi svet u
potragu za ljubavlju koja mu u ovom ivotu nije bila naklonjena.
Izvori fotografija: stevansremac.org, vojvodinacafe.rs

30

Ljubavi srpskih pisaca: Simo Matavulj
Knjievnik koji je u svom ivotu i literaturi spojio tri podneblja i ostao im veran ne pridajui
nijednom poseban znaaj ibenik, Cetinje i Beograd. Svako je iskreno voleo i svakom se
vraao u svojim delima. A pored zemlje i knjievnosti, da li je voleo moda i neku enu ili vie
njih, otkriemo vam u ovom tekstu o velikanu srpske knjievnosti Simi Matavulju.
ovek od knjige nikada nije bio previe zainteresovan za kolu, a kako nije imao vrstu oevu
ruku u detinjstvu, svi iz familije su pokuavali da od njega naprave neto. ak su ga slali i u
manastir na planini Velebit, gde je njegov stric bio iguman manastira Krupe, meutim to mu je
samo koristilo u kasnijem literarnom radu, vrlo brzo su uvideli da nije za mantiju. Konano se
pronaao u Uiteljskoj koli i u devetnaestoj godini postaje uitelj u Dalmaciji. Ba tu, u Zadru,
sustigle su ga i prve ljubavi koje je opisao u delu Biljeke jednog pisca: Ja sam zavolio dvije
udavae u jedan mah, i obje najvatrenije, i kod svake naoh odziva. Ne znam, dabome, koliko su
njihovi odzivi bili iskreni, ali da je svaka imala razloga vjerovati da je ne obmanjujem, tome
je dokaz to je taj malko zapleteni roman dugo trajao. Ljubavni sastanci i prepiske uestae;
poee cvjetati i stihovi.
Matavulj je bio zaljubljive prirode, to se moe primetiti iz samog njegovog zapisa, te ga ta
tradicija nije napustila ni kada se zbog posla preselio u Herceg Novi. Sve to je radio mimo posla
predavaa italijanskog bilo je da se provodi po kafanama i da se zaljubljuje.
Nakon jednog kriznog perioda koji zamalo to nije ivotom platio, okree se zdravijem nainu
ivota, dobija premetaj na Cetinje i uestvuje u mnogobrojnim poslovima, iako para nema
mnogo. A devojaka? O tome pie svom bratu uri krajem 1884. godine: Pita me kako
ivim? Dosta loe. Studen velika, a samoa i malo novca. A to me pita jesam li naao djevojku?
Koga e mi vraga. U to vreme zapoeo je i rad na svom najpoznatijem i najboljem delu
Bakonja fra-Brne.
31

Pravu ljubav je spoznao tek u poznijem dobu
Pet godina kasnije konano se skrasio u srpskoj prestonici, Beogradu. 1891. dola mu je
bratanica Darinka u Beograd da se upie u Viu devojaku kolu. Pokazae se da je to bilo
sudbinsko u njegovom ivotu. U toku njenog prijemnog ispita, Simo je upoznao
dvadesettrogodinju uiteljicu, lepu Milicu Stepanovi. Odmah ga je osvojila ova inteligentna i
ljupka devojka, plavih oiju, izvijenih obrva i grgurave kose, kako ju je sam opisivao. Pouen
ranijim iskustvima u ljubavi, a i poprilino zaao u godine (bilo mu je skoro etrdeset), bez
mnogo dvoumljenja odmah ju je zaprosio. A bratu uri ovako pisao: Da sam htio, dragi
brate, ja sam mogao nai djevojku sa velikijem novcem, samo ne bih naao Milicu. Vjeruj mi,
uro, da sam dobro otvorio oi i to odavno. Zasad ti samo to kaem, a uvjeren sam da e se ti i
Ana obradovati: ti srei svoja brata, a Ana svoga evera. Naa Darinka pak stekla je strinu
kakvu samo poeljeti moe.
Ubrzo po venanju, Simina literarna karijera krenu navie i dostie vrh kada mu izae roman
Bakonja fra-Brne. Ljubav je blagotvorno uticala na njegov rad, meutim brana srea,
naalost, nije potrajala. Milica se okliznula u kolskom hodniku i pala, pritom izgubivi bebu.
Nesrea kau nikad ne dolazi sama, pa je tako ubrzo obolela od tuberkuloze i samo nekoliko
dana pre godinjice venanja umrla u 25. godini. Siminoj tugi nije bilo kraja, srce mu se cepalo
za voljenom enom. Prestao je da pie, svog ga je tuga obuzela, samo je poseivao Miliin grob i
dugo kraj njega plakao. Kada se nakon nekog vremena ipak vratio pisanju, radio je dramu
32

Zavjet posvetivi je Milici i glavnoj junakinji podarivi njeno ime. Tugu je utapao u kafani,
drutvu i alkoholu.
Da bi ga spreio da krene krivim putem, njegov prijatelj iz Novog Sada odluuje da
provodadie i javlja mu da je naao enu za njega. Bila je to Ljubica, udovica novosadskog
trgovca Nikole Dimovia, erka advokata iz Rume. Bogata, bez dece, dobra ena, ba onakva
kakva je bila potrebna piscu slomljenog srca. Simo je oberuke prihvatio. Dvoje vrnjaka se
svakodnevno viaju, Simo je oduevljen njenim bogatstvom, ali i njenom dobrom duom.
Venanje se odigralo 1900, iste godine kada su se i upoznali, u Uspenskoj crkvi u Novom Sadu.
A odmah po venanju brani par je krenuo put Budimpete, zatim u Be i Minhen, pa potom u
Pariz. Svakodnevno su na izlobama, lumpovanjima, troe novac i uivaju. Mladoenja se u
novosteenom bogatstvu odlino snalazi, siromana prolost ostaje za njim. Po povratku s puta,
nastanjuju se u samom centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Posluga, fijakerista, kao i
knjievne veeri po uzoru na pariske, obavezni su u njihovom domu. I pored ivota u
blagostanju, Simo ne prestaje da pie. Postaje lan Srpske kraljevske akademije, a ubrzo mu
izlaze mnoga dela. Meuvreme ispunjava putovanjima Carigrad, Be, Pariz, Rim, Alir
Kao to to obino ivot udesi, Simo i njegova Ljubica nisu dugo uivali u zajednikom ivotu.
Osam godina od venanja, pozlilo mu je na ulici. Ba kao i u mladosti, udarila ga je kap.
Poslednje to je rekao bilo je: Ne bojim se ja smrti. Samo ne bih voleo da umrem ovde na
sokaku. Preminuo je istog trenutka kada su ga uneli u kuu. Za njim je ostala Ljubica da ali,
bez poroda, sama bez ikoga. A on otiao je u drugi svet, moda da pronae svoju veliku ljubav
Milicu koju nije mogao za ivota da usrei.


33

Ljubavi srpskih pisaca: ura Jaki
Lutalica, buntovnik, revolucionar, proganjan, zaboravljan, kritikovan i hvaljen. ura Jaki,
roen 1832. godine u Srpskoj Crnji u Banatu, kolovao se kod Konstantina Danila u Banatu, a
potom na umetnikim akademijama u Beu i Minhenu. Bio je potpuna enigma svoga doba, u
umalim sredinama traio je kavgu, u umetnosti beg, imao je talenta za sve, ali ni za ta dovoljno
volje da istraje, govorili su. Nosio je o vrat okaen teret prvog boema, knjievnika bez zanimanja
kome je Skadarlija bila dom.
Osuen na prokletstvo da svoju darovitost natapa litrima vina i da grca u dugovima, smucajui se
po svetu, od varoice do velegrada. U oktobru 1855. godine ura se privremeno nastanjuje u
Kikindi, dani su mu prolazili usamljeniki, a dim krme znao je da bude dobro drutvo.
Usamljenost prekida krmareva ki Mila koja ostaje upisana u istoriju Jakievog ivota crvenim
slovima prve ljubavi. Ugao krme bio je rezervisan za njega. Krmarica Mila tanka, lepa, sa
vatrenim oima, etala je krmom nosei pie uri Jakiu.
Nije joj nikad nita kazao, ali kad mu je bila prazna aa, nije hteo da ga druga poslui, ekao
je dok Mila proe pored stola, pa joj je utei dodao au. A kada mu je ona donela punu
bledoga iokoga rampasa, on joj je pogledao duboko u oi, pogledao i ispio au do dna.
verno je taj prizor doarao Nui .

Emocije su bile urino drugo ime
34

Mila je, sa svakim novim pokretom, produbljivala urine emocije koje su ile pred njena vrata
da je zaprose, ali ipak nikada nisu imale dovoljno hrabrosti da to i uine. Vreme je odmicalo,
ljubav je narastala kao kvasac u malenoj ai i Mila je jednog dana otila. Mislio je da se nikada
vie nee vratiti. Napisao joj je pesmu, tunu ispovest nesreno zaljubljenog oveka, i dan-danas
je recituju setni boemi:
Ana toi, Ana slui, al za Milom srce tui
Mila se kasnije udala i nikada, ak ni posle urine smrti, nije spoznala veliinu njegove ljubavi,
teila se time da je pesnik i pijanica, kao da je u tome pronala opravdanje to se nije odluila za
njega.
uru je kroz ivot esto spasavala solidarnost retkih prijatelja, potpune propasti, jer sa druge
strane praznog bokala vina ekala su musava deca i jedna ena koja ga je uzela ba takvog.
Potpuno okupiran svojeglavou nije se libio da odbrusi ni najveem inu, svetio se sitnim
pakostima, krunio svoje talente i gubio ljubav, ivot i dom u toj vrtoglavoj bici sa nepravdom
koju je uvek uveanu video. Srana, plahovita imaginacija nabijena patriotizmom i eljom za
borbom sa okovima, vlau nije mu davala smiraja. Ljubav njegove ene Tine bila je uvek u
nekom oku i ekala da se makar i pijan osvrne ka njoj. Romantik prgave naravi, u stalnom
sukobu sa vlastima, uvek je koraao samo svojim stazama.

Jelena Pavlovi je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar,
pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije savremenih pisaca, autor romana Tajne robotovog
mozga i istinski opsednuta igrom rei, inspiracije i misterije ljudske due. Priroda, samoa,
ivot, ljubav, ivotinje, knjiga su punjai za baterije inspiracije.
Rubrika: Knjige, Lifestyle
Kljune rei: Jelena Pavlovi, knjige, knjievnik, ljubavi srpskih pisaca, Ljubavi srpskih pisaca:
ura Jaki, Mila, pisac, talenat, umetnost, ura Jaki

35

Ljubavi srpskih pisaca: Branko Radievi
Povratak u davne dane te 1824. godine odvodi nas pred vrata roenja Branka Radievia, bez
ijeg postojanja knjievno sazvee nikada ne bi bilo potpuno.
Njegov knjievni izraz odgajan je na isto srpskom zemljitu. Uneo je u odaje narodne poezije
autentinost i jasno stavio do znanja svojim kolegama da ona moe biti lepa i bogata, bez
elemenata tuine.
Putanja Brankovog ivota, na prvi pogled, nimalo ne odudara od ivota svih ostalih ljudi.
Normalnost, jednostavna ivotna istorija, ipak krije neku sudbinsku zakoljicu. Jedna manje
poznata stvar tie se Brankovog imena, koje je umetniko, a ono pravo ime, koje dobija po
roenju, bilo je Aleksije.
Brankov ivot ima dva mesta boravka u Karlovcima i u Beu. Dve putanje i samo jedan kraj.
Pre vremena postaje kolarac, koji rano ostaje bez majke, zavrio je Karlovaku gimnaziju i po
zavretku oprostio se s tim mestom dragim i tu su koreni pesme aki rastanak. Mladia, po
imenu Branko Radievi doekao je Be, u kome upisuje pravo, koje je uspeo da privede kraju,
ali ga nikada nije zavrio.
Deaki dani ostaju u Karlovcima, a Brankov ivot u Beu, u kome je vojevao ivotne bitke,
uio, pobratimio se i potajno voleo erku jednog srpskog velikana.
Iz prikrajka svoje oi veoma esto trovao je njenom lepotom, zvala se Mina i bila je sedmo dete
Vuka Stefanovia-Karadia. Vaila je za pravu zavodnicu, sa mnogo udvaraa, izuzetno
talentovana za muziku, slikarstvo i knjievnost, bila je okruena panjom i tenjom da se to
kvalitetnije obrazuje. Na bekim balovima bila je odjek srpske tradicije u narodnoj nonji, igrala
je narodna kola, drei svoje glavne adute vrsto u rukama, dok su za njom uzdisali zadivljeni
njenom linou, stavom, harizmom, obrazovanjem.
Poznavaoci i istraivai knjievne istorije govore o simpatijama izmeu Branka i Mine,
izostavljajui mogunost da je simpatije gajio samo Branko. Minin idealizovani portret Branka
govori vie od svake rei, apue ljubav koja nikada nije pustila svoja krila. Branko je tada bio
samo siromani student u Beu, a Mina bogata ki, koju su mnogi opisivali kao idealnu
saputnicu Branka Radievia.
36

Mina je bila njegova druga polovina sa kojom ga ivot nikada nije spojio
Branko Radievi, po opisima, bio je sklon vragolanstvu. Pratio ga je glas da ene die u
zvezde ili obara na travu, dok se udna ljubavna pria spreda oko njegovog imena. Naime,
37

postoje indicije da nije samo Vukova erka Mina bila polje po kome je Branko prosipao nenost,
simpatije i skrivene elje, ve se i pogled njene majke obarao pred njegovim likom.
Okolnosti u Brankovom ivotu menjaju pravac onog trenutka kada saznaje da boluje od teke i
neizleive tuberkuloze, nespreman da se pomiri sa sigurnom smru, koja e ga brzo povui za
ruku i odvesti sa sobom, prestaje da ui gotovo zavrena prava i upisuje medicinu, u nadi da e
sam sebi pronai lek i izleiti se. Dan za danom, bolest je otkidala po pare od onog Branka koji
je bio radostan, pun elja i ambicija, a on je odbijao do poslednjeg trena da ode u bolnicu. Jednog
dana na nagovor Vuka Kardia pristaje da ga smeste u beku bolniku postelju. Svakodnevno
su mu u posetu dolazili prijatelji i sam Vuk, ali i njegova supruga, koja je sa posebnom panjom
negovala Branka. Poslednji dan Brankovog ivota provela je sa njim. Bio je nasmejan,
raspoloen za razgovor, dugo je sedela pored njegove postelje drei ga za ruke i onog trenutka
kada se uputila ka vratima da ostavi Branka da odmori, okrenula se da ga jo jednom pogleda, a
njegovo lice polako je otimala smrt. Osmehnuo joj se zahvalno, dok je pritravala krevetu sa
krikom na usnama njegovo srce otkucalo je svoje poslednje sekunde.
Ostao je edan ivota, nestaluka, strasti o kojoj je pisao. Postao je poznat pesnik za ivota, koji
u 29 godini umire u bedi.
Venost je prizivao, a u ast svoje ljubavi devojku koju je voleo stavio je u stihove:
Pevam danju, pevam nou,
Pevam, sele, to god hou,
I to hou, to i mogu


38

Ljubavi srpskih pisaca: Rade Drainac
Rade Drainac je poput mnogih velikih pesnika uglavnom bio bez para, govorili su da je
proerdao ivot, da je skitnica i boem, a sam za sebe je jednom izjavio: Pesnik krvave istine i
ovekovog prava. Upamtite: To sam ja!. ivotario je, govorio da kada bi se poezija jela, on bi
bio najslavniji kuvar na svetu, Radojko Jovanovi, u pesnitvu poznatiji kao Rade Drainac, tek
pred kraj ivota je postao pesnik bunta.
Rodio se poslednje godine XIX veka u siromanoj kui, pa mu je i celo detinjstvo proteklo u
oskudici i nematini uvao je stada, iao u nadnicu, radio u polju, sa 14 je otiao od kue,
napustio kolu, bio u ratu, stigao ak do Francuske i ve sa 20 godina imao ivotnog iskustva
kakvo neko ne stekne za ceo svoj ivot. Vedrog duha, umeo je esto da se ali i mnoge stvari nije
shvatao ozbiljno. Bujna mata mu je pomogla da postane jedan od najplodnijih beogradskih
pisaca. A pisao je svuda u kafani, na palubi broda, u kancelariji za pisaim stolom, u kupeu
voza. Na tim mestima je progovarala njegova pesnika misao i nastajale zbirke pesama, 15
objavljenih.
Kafana mu je bila druga kua, u njoj je zdravlje gubio, slamao srca enama, prijatelje razneivao
svojom poezijom, a kad mu je bilo najtee udeo je za toplim majinim zagrljajem. Kau da je
majku veoma voleo, teko je podneo njenu smrt. I tek tada, kada je jedna vana enska figura
otila iz njegovog ivota, bar u ovom fizikom smislu, Rade je odluio da svoje srce pokloni
jednoj eni. Bio mu je potreban saputnik kroz ovaj surovi ivot. O tome je pisao: ovek je
suvie velika kukavica da bi se odluio na samotni ivot do groba. Neko mu je potreban, da slua
njegove ludosti, ili mudrosti, da pati zbog njegove nesree, ili da mu u uima sipa otrovni praak
kao u ekspirovim dramama.
39

"Nou niz ulice gradske na prstima nosim mesec i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih
ena."
Na ludi kamen je stao u Skoplju, a mlada je bila Darinka, erka tadanjeg senatora Hadi-Ristia.
Vredna, radna i mila devojka nije dugo izdrala pored ovog nestalnog boema. Nedugo nakon
veanja su se rastali i otili razliitim putevima. Godinama kasnije Rade je navraao u Skoplje,
pa je i vie puta bio vien u drutvu supruge jednog poznatog lekara. Elegantna gospoa etala je
korzoom sa svojom malenom erkom i uivala u razgovorima sa pesnikom. Kakvi su to
razgovori bili i da li je bilo simpatija meu njima, nije se znalo, a kritiar ore Jovanovi ih je
ovako opisivao: Od poetka do kraja korzoa vodili su razgovor. O emu su priali jedino su
oni znali. Lice ove ene blistalo je od unutranjeg, duevnog zadovoljstva. Osmeh njenih uvek
nasmejanih usnica, bio je blag kao suncem ozaren. Samo amor moe da da takav izraz licu. On
je u drutvu ove ene odavao srenog oveka. Da li su to bile pesnikove duboke duevne ili
trenutne radosti? Ako je ono prvo, a to je vie nego sigurno, izmeu Drainca i ove gospoe
postojala kakva ljubav, pesnik vagabund i skitnica sigurno je umeo toplo i arko da ljubi,
mora da je postojala iz ranijeg vremena, a vie nego verovatno da je ona bila ona draga Cica
kojoj Drainac posveuje svoje stihove u Banketu. Na poetku ove zbirke pesama nalazi se
pesma bez naslova, umesto naziva pesme tu je posveta: Tebi, draga Cico, ovaj penuavi okean
lirike za jednu kap ljubavi iz Tvoga srca, dok kraj pesme lii na nekakav testament u stihu.
Voleo je ene onako do sri. Moda je jedino vie udeo za Parizom. Pariz mu je uvek bio na
usnama i u srcu. Veito usamljen i pored velikog broja prijatelja, nosio je neku setu i tugu,
40

zauvek traei svoju srodnu duu. I nikada je nije naao. Moda je upravo ta gospoa bila
njegova velika ljubav Kako bilo, poslednje dane svog ivota je proveo u drutvu prijatelja.
Bolest ga je slomila i dok je leao u bolnici jedne aprilske noi zapisao je: Izdrau do Prvog
maja, da umrem na radniki praznik. Oprostite mi to sam vas noas uznemirio Ja umirem za
verom u krajnju pobedu dobra i nae osloboenje. Kako je zapisao, tako se i desilo Umro je
sutradan, na praznik rada, imao je samo 44 godine.
Rade je voleo ene, ali su ga na veni poinak ispratile tek dve-tri prijateljice. Ona koju je voleo i
koja je njega volela nije bila kraj njega. Sahranjen je onako kako je sam zahtevao:
Ne alite me: ja sam za ivota kao plana vrba proplakao za sobom
Moje je sve u ovom testamentu to danas piem:
Ako jedna gospa bude elela da spava naporedo s mojim grobom
Okrenite joj glavu ka mome srcu
Vie moje glave ni ploe ni poprsja,
Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba
Ne treba asti skitau
Koji je celim ivotom udeo samo aicu ljubavi i koru hleba.
Uarenom iglom po mojoj koi zapiite ove rei:
Spavaj prvi put mirno, drue Draine
Veliki na putnie
I nita vie!


41

Ljubavi srpskih pisaca: Milan Raki
Rei koje imaju boju zlata inile su fini lani simbolistike, eruptivne poezije koju je stvarao
knjievni um Milan Raki. Roen je 1876. godine u Beogradu, nauen pravnim vetinama u
Parizu, njegove prve sonete krasio je pseudonim Z. Pored pesama, pisao je i pozorine recenzije,
bio je dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, imao je bogatu diplomatsku karijeru i jednu Milicu
priivenu za konu postavu.
Rakieva izabranica odavala je utisak dostojne ivotne saputnice, govorili su da je lepa kao san
i otmena kao kneginja koja zna svoje mesto, svoju ulogu i svoje dunosti.
Jedan ponedeljak i prijem kod zajednikog prijatelja spojio je dva oka, dva srca stopio u jedno,
tada je nastala i pesma Oda ukosnici, koju je Milica izgubila. Dobrotvorni bal, Milica u dugoj
haljini na tufne, diplomatsko pitanje britkog Milana Rakia:
- ta treba uraditi kada se devojci isprei grana na putu? upita Milan, siguran u ono to ini.
- U tom sluaju granu treba preskoiti odgovori mlada Milica, nasluujui da nee zadugo biti
sama.
Ovaj kratak dijalog rezultirao je poljupcem u ruku, kavaljerskim armom i valcerom ljubavi.
Vraajui se kui nakon bala, Milica je u koijama plakala zajedno sa sestrom, a nakon sedam
dana Milan je doao u njenu kuu da je zaprosi. Venali su se 1905. godine i ostali zajedno vie
od tri decenije. Njihov dom krasio je topli sklad, nena zrelost i posveenost, deake ale i noi
inspirisane mirisima strasne ljubavi.
I sav zasenjen pred udesnim sjajem
lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
kao da svakog asa ivot dajem,
prilazim tebi pun pobonog straha.
42

"Oh, budi jedanput ko i druge ene"
U gimnazijskim danima dohvatio se pera i rezao je svojom knjievnom zrelou, koju je, ipak,
drao pod velom anonimnosti. Dubok, opinjen, blag, utiv, dalekovid, boemska lutalica i
samotnjak, pustolov u polju rei, traga za mesecom boje limuna u kome vidi duu inspiracije,
tajnu hrane za snove i hladnou sunevog sjaja. Drao je pod kontrolom svoje misli, nije im
davao da se same niu i otimaju, disciplinovao je svoj stilski iskaz i ponudio knjievnoj riznici
blago o kome su svi pesnici sanjali. Nije se dao zavarati podelama na loe i dobre, stare i mlade
pesnike, verovao je jedino u darovitost da se svet iskae kroz melodinu kombinaciju rei. Milan
Raki je jedan od onih pesnika koji ive s one strane vremena koje veno traje. Svojim stihovima
nazdravljao je ivotu, prirodi, eni, mesecu, otadbini, strasti.
Vetinom izraaja spajao je doivljaje gorine i meda, udeo za udarom bola i radosti, prizivao je
ivotnu muku i slavio lepotu ivota. Ljubav u njegovim rukama nije bila zatiena i uzdignuta na
pijedestal, bacao je na nju istinu voljenja samo sebe, krstio je sebinou, uskratio je za silinu i
veliki zamah krila.
Ja u ti, draga, opet rei tada
Otunu pesmu o ljubavi, kako
eznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne oseam tako
A ti e, bedna eno, kao vazda,
Sluati rado ove rei lane:
43

I zahvalie bogu to te sazda,
I oi e ti biti suzom vlane.
I smrt je u Rakievom pesnikom carstvu postala manje strana i bolna, eleo je da je doeka
nasmejan bez zanatskih suza. Na veni poinak otiao je iz Zagreba 30. juna 1938. godine, a
generacijama je ostavio u naslee rasko svojih misli, deseterac savrenog oblika. uju se stihovi
sa Gazimestana gde etaju Simonida i Jefimija, bruje iskrene pesme, mirie bour, zovu nas
naputena crkva, dolap i veiti putnik.
Sva moja dua zamirie tobom


44

Ljubavi srpskih pisaca: Vladislav Petkovi
Dis
Poezija Vladislava Petkovia Disa prepuna je mistike, mranih, tekih emocija, tei
pesimizmu Kada se malo dublje zaviri u njegov privatni ivot, primeti se da je njegova poezija
olienje njegovog bivstvovanja na ovoj zemlji. U ivotu su ga stalno pratili neuspesi i porazi, pa
je i tematika njegovih pesama proizala iz takvog ivota. On je stvarao za sebe, nije mario za
kritike, ve ih stoiki podnosio i verovao da e ga pesme nadiveti. Tako je i bilo.
Od roenja boleljiv, slabunjav i bled, odrastao je u mnogobrojnoj porodici. Uio je kole, ali je
malo nauio, ak ni maturu nije poloio, ali ga to nije spreilo da postane uitelj u nekim
zabaenim selima. Naime, u to vreme, poetama i buntovnicima bila su dodeljivana ta sela Bogu
iza nogu u nekakvim zabitima. Umeo je Dis da kada primi platu za jednu no potroi istu,
provodei se sa drutvom u kafanama Zajeara. Pa narednih mesec dana ivi na hrani koju mu
donose roditelji osnovaca. A nou, daleko od oiju seljana, nastaju najlepi stihovi. Tako je
nekako izgledao ivot sjajnog poete pre nego to je u njega uetala lepotica po imenu Hristina.
Po prelasku u Beograd dobija posao pisara, a u to vreme nastaje i njegov nadimak po kome je
prepoznatljiv i koji predstavlja tri srednja slova njegovog imena VlaDISlav. Pesnika avantura
je zapoeta. Najvie vremena je provodio sa svojim najboljim drugom Simom Panduroviem
koji je o njemu pisao: Vei deo dana i noi provodio je u kafani. Nije bio ni gurman, ni
pijanac. Jeo je retko, malo, pa i to mrljavo i bez volje. Voleo je da popije au dobrog vina, ali
se, koliko znam, nije nikad opijao Iako je bio siromah, imao je neku naklonost ka gospodstvu i
averziju prema prostakluku. Nije nikad psovao, ni bio razvratan, razuzdan i buan Verovatno
je ovo najbolji prikaz samog pesnika u vreme kada je u njegov ivot ula ljubav, ona prava, za
sva vremena.
45

Utopljena dua
Bio je april 1911. godine kada je na kalemegdanskom etalitu sreo lepoticu po imenu Hristina,
ba onu milu devojku koju je godinama sanjao u svojim pesmama. Vitka
devetnaestogodinjakinja, potanska slubenica, prepoznala je pesnika Disa i ve nekoliko dana
kasnije pruali su ruku jedno drugome nasred etalita u Knez Mihailovoj ulici. Mnogo godina
kasnije, kada Disa vie nije bilo, kada je njegovo telo lealo negde duboko u Jonskom moru, a
dua obitavala uz svoju dragu, Hristina se priseala tog prvog susreta: Nije mi se dopao, ali
nisam mogla ni da pobegnem. Uem kod drugarice, a kad izaem, on eka preko puta kod
ivutske kafane. Iz kancelarije idem kui zaobilaznim putem, a on se nae ispred mene sad
vi presudite je li to sudbina ili neto drugo?.
Iako joj se na prvi pogled moda nije dopao, to je nije spreilo da se zaljubi i est meseci kasnije
stane pred oltar sa njim. A venanje posve neobino. Od toga da je mlada zaboravila prsten,
preko improvizovanog venca za glavu, pa do toga da su oboje imali kijavicu. Gostiju minimalno,
kumovi i stari svat. Dobili su i svadbeni poklon, ni manje ni vie nego otar lanak u novinama
od Jovana Skerlia, uvenog kritiara, koji se gadno ogreio o Disa. Ljubav je cvetala, Dis je
Tinku oboavao, a kada su im se rodila deca, Gordana i Mutimir, njegovoj srei nije bilo kraja.
Porodinu idilu naruili su dolazei ratovi. Dis se prvo zatekao na Krfu, a zatim je poetkom
1916. godine krenuo za Francusku. A tamo svi su ga voleli, svima je bio drag i simpatian,
naroito enama. Verovatno su oseale koliko je patio i eznuo za porodicom, verovatno su tada
i nastala ona prelepa pisma u stihovima, koja nikada nisu upuena onome kome su namenjena:
Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako ne spava, ako ne die. Deset meseci ravno je sad od
rastanka nam, otkako ne pie! Dis je bio duboko nesrean pri samoj pomisli na svoju sirotu
porodicu koja se zlopati u porobljenoj zemlji. U to vreme do njega doe vest da njegova Tinka sa
decom gladuje, jer osam meseci ve ne prima novanu pomo. Prijatelj koga je zaduio na Krfu
da podie njegovu platu troio je novac po kafanama, a u Srbiju ni dinara nije slao. Povreen
46

takvim ponaanjem bliskog prijatelja poe za Grku da raisti tu nepriliku. Pre nego to e se
ukrcati na brod sa koga nikada nee izai, javio se Tinki i tom prilikom rekao: Putujem danas.
Da se oprostimo ja bih sebe kaznio smru to sam u ovim prilikama poverovao drugima.
Istog dana u zoru, brod Italija je potonuo, a sa njim i pesnik Utopljenih dua. I na taj nain
sopstvenom sudbinom potvrdio je istinitost svojih pesama.
Moda spava sa oima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan ivota,
I s njom spava, neviena, njena lepota;
Moda ivi i doi e posle ovog sna.
Moda spava sa oima izvan svakog zla.


47

Ljubavi srpskih pisaca: Ivo Andri
Srce knjievnosti zatreperi pred ukorienim mislima nobelovca Ive Andria. Avantura koju nam
Andri nudi svojim jednostavno upakovanim genijalno britkim, smislenim reenicama navodi da
povazdan govorimo samo o tome. Ovoga puta snop interesovanja pada na najintimniji deo
Andrievog ivota, na komad obavijen svilenkastim, ljubavnim materijalima. Andrieva karijera,
ponekad je uspela da baci u senku njegov emotivni ivot, a najvea istina je da je on zapravo
imao samo dve ljubavi: pisanje i enu koje vie nema Milicu.
Ivo Andri je imao naviku da se poali na svoje zdravlje, problem sa izdavaima, ali i na
usamljenost koju je oseao. Svedoanstva o oseanjima koja su izvesne dame negovale prema
nobelovcu Ivi Andriu, nisu postojala, to ukazuje da ih je po prijemu odmah unitavao. To
potvruju sauvana pisma koja je on slao svojoj Milici dok je jo bila udata. Pisma koja joj je
slao, sve do njene smrti, potpisivao je sa Mandarin.
Nesvakidanje tajanstveno, suzdrano, elegantno, ozbiljno i distancirano bie, kao to je bio Ivo
Andri, sudei po ljubavnoj istoriji umeo je da bude nean, privren, strpljiv i da se izbori za ono
to eli ak i ako neko stoji izmeu. ena koja je uspela da magijom privlanosti ukrade poglede
i srce Ive Andria bila je udata. Trougao ljubavi unosi posebnu buru u Andriev ivot. Beograd u
vreme okupacije, u ulici Prizrenskoj, krio je tajnu ljubav sa Milicom Babi-Jovanovi, iji je
mu nakon slube u Berlinu mobilisan i poslat u nemako zarobljenitvo. Te prilike otvorile su
vrata za slobodno vianje zaljubljenog para.

Raun se plaa nou na dugim poljima nesanice
48

Rizine ljubavne prie po svemu sudei mogle su se lako priiti za Ivu Andria. Postoji pria da
je i supruga njegovog kuma, Gustava Krkleca, bila predmet interesovanja i poude, ubrzo se
situacija zakomplikovala kada je stvar otkrivena i to povlai odreene sankcije za knjievnika,
masona, ambasadora Ivu Andria. Kada mu je na prepad kum Gustav uleteo u kancelariju,
zapitavi Andria ta se tu dogodilo, reakcija koja je usledila svojstvena je vrhunski hladnim
ljudima, dobro pozicioniranim u svom kosmosu. Kada je stigla kafa koju je poruio, Andri
odgovara na postavljeno pitanje svog kuma:
Gusti, zna, to je ovako bilo. Rominjala je neka kiica, pa tako, onda se i to desilo.
Andriev kum, njegovo neverstvo prijavljuje masonskoj loi Preporoaj kojoj su obojica
pripadali, a loa onda skida kecelju Andriu.
Ali vratimo se na enu koja je istinski bila najvee utoite, inspirativni pogon i zvezdana
vasiona Andrieve ljubavi Milicu Babi.
Na prvom spratu zgrade u Prizrenskoj ulici, na balkonu Ivo Andri je sedeo, na krilu drao
svesku i pomno beleio svoje nabujale misli, da ne odbegnu u zaborav. Milica ga je svakodnevno
poseivala, vaila je za lepu enu, na njenu adresu odlazi posveta za priu Jelena, ena koje
nema.
Znatieljni posmatrai i sakupljai intimnih zaina za tra jela, definisali su ih kao lep i skladan
par koji se najee mogao videti za vreme veere u Klubu knjievnika.
Venali su se u septembru 1958. godine, Milica je tad ve postala udovica i radila je kao
kostimograf u Narodnom pozoritu. Ivo Andri je tada imao 66 godina, tolike godine ekao je
samo jednu enu i smrt njenog supruga. Ova postavka ljubavnih teza i ne bi bila tako nemogua,
da se nisu pojavile insinuacije da je svaki podatak iz ove ljubavne prie potpuno lairan. Elem
svi izvori ukazuju da je nedodirljivi knjievni vladar ipak bio satkan od krvi, mesa, nagona, elja
i receptora za ljubav.
Istorijska vest o Nobelovoj nagradi zatekla je Ivu Andria i tada ve njegovu suprugu Milicu u
domu, gde su zajedno nazdravili u prisustvu kamera koje su taj trenutak ukrale i poslale u
venost.
Raskona kraljevskoplava haljina, sa crnom manom u kosi, ponosno je ila uz svog Ivu
dvoranom dok ih je orkestar pratio sevdalinkom Kad ja podoh na Bembau.
Bio jednom jedan Ivo Andri oaran enom Milicom i svako seanje na ovu ljubav znai da
ivot za njih jo nije zavren.
Tako me u zamasima koji obeznanjuju nosi ta vasionska ljuljaka od jedne savrene sree do
druge, od Jeleninog i mog prisustva do nestanka i nas i svega sa nama u srei opteg
postojanja. ove rei posvetio je svojoj voljenoj Milici.

49


50

Ljubavi srpskih pisaca: Milovan Glii
Onii rastom, a veliki duom, dostojanstven i uvek briljivo negovane brade, socijalista koji se
druio sa radikalima i naprednjacima, zaetnik seoske realistine pripovetke Milovan Glii. U
svojim delima je iznosio sve ono to mu je duu pritiskalo u malenim mestima, kakvo je selo kraj
Valjeva iz kog je potekao sredinom XIX veka. Filozofiju je studirao u Beogradu, gde je i iveo
sirotinjskim ivotom u iznajmljenoj sobici sa voljenom sestrom Stankom. Veliku kolu nikada
nije zavrio. Radio je kao pomonik urednika Srpskih novina, ali je i nasledio radna mesta
nekih velikih imena, kao to su mesto korektora Dravne tamparije nakon odlaska ure Jakia,
dramaturg Narodnog pozorita posle Zmajevog naputanja prestonice. Ti poslovi su Milovanu
napokon mogli da obezbede normalan ivot i samim tim mogunost da stvori porodicu.
Od 1879. neprestano pie i objavljuje dela. Neumoran je u kritikovanju svih onih zelenaa,
inovnika i kaiara koji zarauju na seljakoj muci, ismejava loe strane naeg drutva,
praznoverje, duhove, vetice, utvare, vampire Usred tog zalaganja i svakodnevnog pisanja,
pronalazi i vremena da se oeni. Izabranica njegovog srca je mlada Kosara, erka Jelene i Nikole
Stefanovia. Venali su se 20. maja 1882. godine, Milovanu je bilo 35 godina.
Meutim, sreu u ovom braku nije pronaao. Kosara je bila bogata naslednica, erka mezimica i
ponaala se u skladu sa tim. elela je ivot na visokoj nozi, traila je najskuplje kue na
najboljim lokacijama u gradu, pranje rublja i peglanje je vreno izvan kue, naravno od strane
drugih ljudi, a ono to je Milovanu najtee padalo kuhinja je bila gotovo netaknuta, hrana je
donoena iz kafane. I to ne po jedno jelo za svaki obed, ve po nekoliko razliitih kako bi
gospoa mogla da bira. A mimo tih obroka, kupovani su najskuplji artikli, poput vajcarskog
sira, ajvara i piva u flaama. Zbog ovakvog naina ivota, Milovan je morao danonono da radi i
da se zaduuje. Da ne govorimo o putovanjima u inostranstvo, boravcima u banjama i sl. Pa kom
mukarcu to ne bi prekipelo? Brak je potrajao kratkih, a Milovanu i te kako dugih, pet godina.
Aprila 1887. godine Kosara je otila iz kue, a nedugo zatim brani par je i zvanino bio
razveden.
51

U ljubavi nije imao sree
Svee razveden, jo uvek u najboljim godinama, Glii je imao vremena za kafanu, drugujui sa
Jankom Veselinoviem, Radojem Domanoviem i dr. esto je plaao cehove, a ponekad i sam
bio vorc. Kada zaradi novca, plaao je dugove i raune, pa beao u prirodu. Kao da je eleo da
pobegne od sveta koji ga je okruivao i tuno podseao na loa iskustva. Mnogo je pria ostalo o
pokuaju Gliievom da svoje drugare okrene prirodi, kao i onih u kojima je opisan njihov trud
da Milovanu kupe odgovarajue odelo. Pantalone su mu nekako uvek bivale due. Mnoge su ale
nastale upravo na ovaj raun, a Milovan je nekako uvek umeo da ih prihvati sa osmehom. Pa i
sam je tolike ismejao u svojim pripovetkama, ne bi bilo zanimljivo kada neko njemu to ne bi
uinio.
Kao i mnogi u to vreme, penzionisan je iz politikih razloga, 1898. godine, da bi dve godine
kasnije bio vraen na mesto pomonika upravnika Narodne biblioteke u Beogradu. Kako se
starost pribliavala sve ree se ulo za ime Milovana Gliia. Jovan Skerli ga nije zaboravio, u
obimnoj studiji odao mu je priznanje i podsetio na: jednog malog, sveg u bradi obraslog
gospodina u dramaturkoj loi, koji se na predstavama francuskih vodvilja slatko smejao, dajui
komandu za smejanje, koje je zaraljivo padalo u parter i dizalo se u galerije.
52

Iako je malo radio na pripoveci, mnogo je prevodio. Uvodio je nae itaoce u arobni svet ruske
knjievnosti, kao i u svet francuske literature. iveo je sam samcit u hotelu Nacional kod
Kalemegdana. Kao da je ceo ivot nosio peat tog nesrenog braka i kao da nije mogao da
pronae svoju srodnu duu. I u restoranu je bivao sam, bez svojih drugara koji su mahom
poumirali ili leali bolesni, da bi i njega naposletku savladao kaalj i grudobolja. U hotelskoj
sobi je provodio i svoje bolne dane, a leila ga je njegova voljena sestra Stanka. im mu je bilo
malo bolje, otputovao je u Dubrovnik, najlepi grad na Jadranu. Kao da je predoseao da e mu
to prolee biti poslednje, koristio ga je maksimalno u gradu gde mnoge ljubavi poinju, ljubavi
koje on nikada u svom ivotu nije imao.
Umro je jednog olujnog jutra 1908. godine u 62. godini. Sauvana je fotografija sa te sahrane na
kojoj se vidi mnotvo naroda, zastave koje se vijore, a od najbliih uz njegov les nalazila se samo
sestra Stana, njegov verni drug tokom itavog ivota.


53

Ljubavi srpskih pisaca: Desanka Maksimovi
Knjievna vila koja je stihove nizala u niske bisera, kriom nam poturala pod nos ljubavne rei
koje su nam se veno urezale u mislima Ne, nemoj mi prii srea je lepa samo dok se
eka, bila je Desanka Maksimovi. Roena je 16. maja 1898. u Rabrovici, nedaleko od Valjeva,
bila je pesnikinja moi kakva se ne sree, profesorka knjievnosti i lan Srpske akademije nauka
i umetnosti. Jedan deo svog ivota provela je ivei na selu, tu dolazi u dodir sa mentalitetom
svog naroda kakav je u veini sluajeva, spoznaje seljatvo. Svoj stvaralaki izraaj bojila je
nijansama socijalnog, ljubavnog, kulturnog, zrelost u svom izraaju postie veoma lagano
upijajui svaki izdisaj svog okruenja, zaljubljujui se ne u muke kreacije koje su hodale pokraj
nje, ve u sve iz ega isijava ljubav cvet, zemlju, pravdu, zaljubljenost, ekanje, strepnju.
Molila je ljude da budu verni sebi, svojim mislima i oseanjima. Ulicama je etala ena,
pesnikinja, ideal, ivi spomenik sa earpom, kosom smotanom u punu, eirom, uredna finoa
ukraena osmehom Monalize. ene kao vana karika intelektualnih, umetnikih krugova u tom
vremenu bile su retkost.
Njeno stvaralatvo granii se sa neverovatnim, opstajalo je u razliitim drutveno-kulturnim
okolnostima, sedam decenija bez predaha bila je kroja odela stvarnosti u kojoj je disala opori,
zaguljivi vazduh ivota i istorije svoga naroda i dodavala mu je miris najfinije ljubavi.

U maju se ljubav uje u glasu, eka se srea
54

Ljubav je za Desanku bila uiteljica duha, veno nadahnue, inspiracija i poriv u pripremi
najlepih knjievnih jela. Kada se odkrinu vrata njenog ljubavnog ivota, s poetka se zauje
muk praznih prostorija, a potom se koraajui napred naie na kratke podatke: avgusta 1933.
godine Desanka Maksimovi postala je supruga Sergeja Slastikova, koji je bio glumac i pesnik.
Upirala je u ljude prst dobrote, podseala ih na esenciju ljudskog postojanja, kroz papir na kome
su leale najlepe ljubavne rei mogla se nazreti dua kakvu je samo pesnikinja Desanka
Maksimovi imala, zato je i za ivota uivala oboavanje, istinsko potovanje i divljenje od
strane svojih italaca. Bioloku decu nikada nije imala, kau da je sav njen porod bio knjievni.
Pesme su izrastale u njenu decu. Govorili su da je njeno srce bilo prozor otvoren da svako kroz
njega moe da ue, da zaviri i da postane deo nje. Ponuda njenog stvaralatva je bezgranina i
bezuslovna, ba kao i ljubav, pomilovanje, strepnja o kojoj stvara najlepe melodije srca. Od lika
Desanke Maksimovi stvorio se mit savrenstva, ona je bila nalik svetice. Drala se striktnih
propisa jednostavnosti i razumljivosti, nametnutih postavki stvari da je eni zadato kakva e biti
kako bi zavrednila potovanje i naklonost u mukom svetu u kakvom je i sama Desanka opstajala
i stvarala. Heroina vremena u kome je rat odzvanjao, u kome su se dizale pobune, vodile
sumanute bitke, Desanka je potpuno izolovano traila pomilovanje za za careve i robijae, ljude i
ene, zovine svirale, za svaiju zabludu tunu, hrabrost usamljenu i izlinu.
uj, rei u ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira. Drhtavost ovog stiha pulsira na rubu usana zaljubljene due.
Njene rei bogate su suptilnim umiljavanjem duama koje enu za ljubavlju, razumevanjem,
utoitem.
Da u meni cela nena plima
Rei nereeni;
Da bih srce mogla poklanjati svima,
I da opet mnogo ostane ga meni.
Ljubav je sveprisutna, bujna i uzviena, a istinska telesna ljubav Desanke prema svom mukarcu
tako je uukana, skrivena, nedostupna za znatieljne tragae.
U maju, nad srcem kad su mi se nagle,
Suenice vile nisu umele
Od ludosti da mi ga spasu.
U prolee, u prolee ja zavoleh
55

Senke u neijem glasu.
Svaki njen stih daje nam za pravo da naslutimo da je volela, eznula, traila, ekala, oslukivala
ljubav u glasu i traila je u proleu, kameniu, pogledu, ekanju.
Ne, nemoj mi prii! Nato to, i emu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, neka mi ne priu oka tvoja dva.
U kasne sate 90. godine ivota, njena dva oka zauvek su usnila i ostavila iza sebe kosmos satkan
od pesama venog roka trajanja.


56

Ljubavi srpskih pisaca: Laza Lazarevi
Usamljen i boleljiv, produhovljena lica i briljivo negovane brade, oiju iz kojih je goreo plam,
Laza Lazarevi je sa samo devet pripovedaka zauzeo veoma vano mesto u srpskoj knjievnosti.
Roeni apanin, odrastao je u trgovakoj porodici i kui prepunoj knjiga, a esto je njihov dom
poseivao nadaleko uveni Vuk Karadi. Gimnaziju je zavrio u apcu, a onda na dalje
kolovanje otiao u Beograd, gde je iveo kod zeta Milorada apanina, knjievnika i tadanjeg
upravnika Narodnog pozorita.
U tim kolskim danima Laza nije spoznao ari prve ljubavi. Kako je pisao njegov pobratim
Kosta N. Hristi, studenti Velike kole nisu imali kontakta sa devojkama. One su posle osnovne
kole ile u Institute iskljuivo za devojke, a po gradu su se uvek etale u drutvu sluavke ili
nekog roaka. I da je postojala neka simpatija, vrlo je verovatno da srameljivi Laza ne bi imao
hrabrosti da joj prie. Tako da je prvu ljubav spoznao tek u Berlinu, kada je nakon mnogo
peripetija uspeo da upie medicinu u ovom nemakom gradu. Prava nikada nije voleo, studirao ih
je tek tako, da bi ih zavrio. Oduvek je eleo da postane gospodin doktor.
57

58

Pripoveda Laza
U Berlinu je vodio skroman studentski ivot, jedina pokretaka snaga bila su mu seanja na
majku i sestre, ak ga ni narueno zdravstveno stanje nije pokolebalo u odluci da postane lekar.
Tih godina, u dalekoj Nemakoj, rodila se ljubav. Bio je oktobar 1873. godine. Prvu ljubav je
upoznao u kui u kojoj je stanovao, a idilu koju je iveo tih dana u obliku trinaest pisama
pretoio je u svoju prvu pripovetku vabica. Sav u ljubavnom zanosu, pisao je: Pratim je na
klaviru, kad peva; dodajem joj igle, kad ispadnu; ogrem joj kabanicu, kad poe u etnju. Tako
je pomenuta pripovetka postala prvi ljubavni roman u srpskoj knjievnosti.
vabica, po imenu Ana Gutjar, potpuno je zaposela srce mladog Laze. Kada bi bila odsutna,
bolovao je i iz sobe nije izlazio. Kada bi bila u kui, itav Lazin ivot se vrteo oko nje. Zimske
noi su provodili u trpezariji, gledajui se i razmenjujui misli i oseanja. Sve o ljubavnom
ivotu ovog velikog pripovedaa moemo pronai u njegovoj svojevrsnoj autobiografiji,
pomenutoj vabici.
Spram ljubavne idile, bio je problem sa novcem Iao je bez zimskog kaputa, pa je bio prinuen
da proda neke svoje vrednosti koje su mu ostale i kupi jedan, ali i izvede Anu u pacirung.
etnje dvoje mladih, poljupci i ljubav, grejali su te zime mladog Lazu, vie nego ijedan kaput
koji bi nosio. Meutim, ta ljubav je bila osuena na nesrean kraj. Lazu su ekali u rodnom
apcu. Bio je jedino muko dete, a poto je rano ostao bez oca, sve oi bile su uprte u njega.
Stoga je rastanak sa Anom bio neminovan. O tome pie sledee: Ona me je gledala, bleda kao
jaka na koulji: To je sve tako neoekivano, da ja ne znam ta da ti kaem. Ja neu saaljenja.
Ti si vi ste slobodni! Jovan Skerli e tri decenije kasnije, jo uvek ljut na Lazin izbor, pisati:
Bilo je oekivati da e taj osloboeni duh, budui lekar, moderan ovek, ii za svojom glavom i
za svojim srcem. Ali ne! Duhovna pokornost, tradicija je jaa, i on e pognuti glavu pred
apstrakcijom porodice.
Vratio se u abac, uestvovao u srpsko-turskom ratu, sa narodnom vojskom uao u Ni, a onda
se opet obreo u Berlinu i to ni manje ni vie nego u stanu u kome je nekada ivela njegova
voljena Ana. Sudbina se opet poigrava sa mladim Lazom. Tu zavrava studije i postaje doktor
celokupnog lekarstva. Vraa se u rodnu Srbiju, dobija posao u Beogradu i vrsto reava da
zasnuje porodini dom. Izbor je pao na Poleksiju Polu, kerku dravnika Nikole Hristia, sestra
pobratima Koste. Venanje se odralo 22. maja 1881. godine, a Laza je ak i u tom asu u
mislima uvao dragu mu vabicu. Moda je ljubav poklonio Ani, ali je u Poli pronaao odanu
prijateljicu koja je u njihov dom unela spokoj i sigurnost. Napravili su kuu prekoputa kafane
Dva goluba, a tu su im se i deca rodila: Milorad, Anelija, Kuzman i Vladan.
Leio je druge, a sam bolovao. U srpsko-bugarskom ratu se namuio, vidao je ranjenike, a sa
svojim zdravljem kuburio. Meutim, nijedno zrno ga nije okrznulo. iv se vratio u Beograd
svojoj Poli. A tu, u glavnom gradu, bio je, kako su ga onda zvali, sirotinjska majka. Besplatno
je pregledao one najsiromanije, pa im je ak i novac za lekove davao. Toliko je veliki ovek bio.
Dobio je in sanitetskog pukovnika u penziji, postao je lan Glavnog sanitetskog saveta, redovni
lan Srpskog uenog drutva, dopisni lan Srpske kraljevske akademije, pa ak i lini lekar kralja
Milana.
59

Sa suprugom Polom je pronaao sreu koja mu se nije osmehnula sa voljenom Anom, ali ih je na
porodinom polju pratila crna kob. Kuzman i Vladan su kao mali umrli od tuberkuloze, a zatim
je Lazu i majka napustila. Na kraju, i etrdesetogodinjeg Lazu savlada grudobolja. Poslednje
leto, 1890, proveo je u hladovini svoje bujne bate. Jesen je doekao bolestan, a jedino to ga je
obradovalo bilo je priznanje Akademije, kada je sa Simom Matavuljem podelio prvu nagradu za
najbolju pripovetku.
U podne 10. januara 1891. rekao je svojoj dragoj Poleksiji: Putovaemo u osam i po!. Kada je
preminuo kazaljke na satu pokazivale su osam i tri etvrtine. Ostaje nam da se nadamo da je
negde u drugom svetu konano bio srean sa svojom velikom ljubavi, vabicom Anom, i da su
nastavili tamo gde ih je ivot surovo prekinuo.


60

Ljubavi srpskih pisaca: Vasko Popa
Srpska knjievnost kree se njegovim plonicima, nosi njegove krpice, igra trule kobile, dok je
svaki stih daleko u nama. Graditelj zagonetne knjievnosti, itelj jednog od koncentracionih
logora za vreme Drugog svetskog rata, inicijator knjievne optine Vrac, dopisnike biblioteke
Slobodno lie jednom reju Vasko Popa, roen 29. juna 1922. godine. Vanvremenski poeta
sa podvrnutim rukavima, razdrljenom kouljom, vitak, koji na knjigama crta posvete kao da eli
da ostavi trag.
Govorili su da je tanak i krakat, bie sa drugog sveta dok osvaja koracima kaldrmu pod
nogama. armirao je svet svojom normalnou koja je prerasla u veliinu, njegov briljantni
smisao za humor katkad je zamenio dobro pozicioniran sarkazam, umeo je da pomea lucidno,
smisleno i poetino, pa je esto sagovornicima bio olienje mudrosti. Svako ko bi se naao u
njegovom drutvu pretvarao bi se u suner za upijanje tene nadahnutosti velikog Vaska Pope.
Ako poelite da zavirite u njegovu intimu i da iz nje povadite sve pikantnosti kako biste od toga
sainili bombastino pisano jelo, zalud trud. Popina ivotna kombinatorika zavarae trag.
etnja Lenauvom ulicom, sa procvetalim lipama koje stidljivo, na nagovor vetra, apuu
ljubavnu legendu o gimnazijalcima po imenu Vasko i Haa, ije je pravo ime bilo Jovanka. Po
zapisima i tragovima poznavaoca prie o ljubavi Vaska Pope i njegove Hae, moe se zakljuiti
da je bila toliko velika da je probijala limite svoje veliine.
61

Krpice mi vrati, dvorac mi ne treba kad imam tebe
Dani kada su im se pogledi sretali u prolazu stvorili su stihove:
Oiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom naem stanu
Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz oiju nestajali
Haa je poticala iz imune porodice, bila je univerzitetski profesor, ali zarad ljubavi prema
Vasku Popi odrekla se karijere kako bi u potpunosti mogla da se posveti njihovom zajednikom
ivotu, a sve u slavu ljubavi. Novo komunistiko vreme navelo je Vaska i Hau, da kao pravi
komunisti donesu odluku da dva dvorca, koja su bila u vlasnitvu Hainog oca, advokata,
poklone dravi. Kasnije nije bilo mesta za povlaenje i povraaj, dolazili su u Vrac i nisu imali
gde da odsednu. Rei Hainog oca na to bile su: Deco, ako vama te kue ne trebaju meni jo
manje trebaju.
62

Ovo je samo jedan u nizu dokaza koliko je ta ljubav bila snana, dostojna, obostrana, potkovana
dogovorom, portvovanou i odlunou koja ih je vinula u venost.
Bei udo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u praini
Nismo mi jedno za drugo
Kud smo krpice pomeali
Vrati mi ih ta e s njima
Uludo ti na ramenima blede
A onda su u njihovu idilinu priu doli januarski dani, bolnika postelja, onemoali Vasko Popa
ogrnut Hainom eljom da ga kriom izbavi i odvede kui, da ga uuka meu njihove zidove, u
gnezdo gde vrbe neno preko praga prelaze . Njihove stisnute ruke, polje ita i crvene bulke 5.
januar 1991. godine prekida zauvek. Haa je spavala pored Popinog kreveta, kada je njegovo
srce slalo poslednje pozdravne otkucaje svetu kome ostavlja na dar svoje dragulje inspiracije. Iz
sna su je prenule ne Popine rei ozdravljenja, ve bolniarke koje su davale sve od sebe da je
udalje od njega. Umro je njen Vasko, dok su pilule za spavanje vrile svoju funkciju.
Nakon njegovog odlaska davala je sve od sebe da svaki njegov trag sauva, sve je u stanu u
kome su iveli bilo tamo gde je ostavio, elela je da njihov raj postane njegov legat za uspomenu
svetu. Smislenim reima koje predoseaju kraj, Vasko sugerie prijatelju: Iskoristi priliku dok
sam tu.
Dok ima ruku
Dok ima nogu
Dok ima bilo ega


63

Ljubavi srpskih pisaca: Bora Stankovi
Prethodne tekstove iz serijala Ljubavi srpskih pisaca moete proitati ovde.
Velikan srpske knjievnosti, Bora Stankovi, spada u one pisce koji su svoj ivot, sa svim
tamnim i svetlim stranama, prenosili na papir. Njegovi romani i pripovetke imaju i te kako
autobiografskog u sebi.
U pripovetkama, od kojih je najlepa Uvela rua, opisivao je svoju prvu ljubav, kominicu
Pasu. Kako je sama lepotica godinama kasnije priala, Bora ju je uvao, pazio, cveem
ukraavao kosu nikome nije dao da joj prie, njenoj majci je govorio da je uva, dok on zavri
kolu. Meutim, prva ljubav slavnog pisca zavrila se kako se obino i zavravaju te prve ljubavi
nesreno. Pasina majka nije htela za zeta inovnika, jer oni lutaju iz grada u grad. Nekadanja
lepotica pod naletom starosti pretvorila se, ba kao i u pripoveci, u uvelu ruu. Ostali su prijatelji,
pa je Bora sa svojom suprugom esto znao da joj doe u goste. Jednom prilikom mu je prebacila
to ju je metnuo u knjige. A on joj je na to odgovorio: Ej, mori, samo na dobru ovcu se tura
zvono!

64

"Opet sam te snevao! Kako alim to san ode, te i ti s njime! Kako bih voleo da to ne bee samo
san, san i nita vie. Ali hvala i snu. Slae je snevati negoli zbilju gledati i guiti se od navrelih
oseaja, uspomena, i teka, hladna, samotna ivota... Da, slai je san, san detinjstva i mladosti..."
U vreme Borinih gimnazijskih dana, uvena Kotana je zaludela celo Vranje. Ni stari ni mladi
nisu joj odoleli. A najvie je uz njenu pesmu lumpovao i novcem je darivao gazda Mitke Staji.
Mladi Bora je sve posmatrao razrogaenih oiju i upijao svaku re i svaki zvuk, da bi nekoliko
godina kasnije sve to verno preneo na papir i stvorio svoje najpoznatije delo Kotana. Po
zavretku studija, Skerlieve pozitivne kritike ovog dela, kao i zbirke pripovedaka, obezbedili su
mu mesto u knjievnoj eliti. Dane je provodio sa Jankom Veselinoviem, Radojem
Domanoviem, Stevanom Sremcom sve samim velikim imenima domae knjievnosti, ali i
beogradske boemije.
I ba u to vreme vrtoglavog uspeha, desila mu se ljubav, najvea od svih. Dok je etao Ulicom
kralja Milana, zastao je kraj fotografske radnje i u moru izloenih fotografija zagledao se u jednu
koja je prikazivala devojku obuenu u mornarsko odelo. Toliko je bio opinjen da je jo nekoliko
puta proao pored radnje, ne bi li se nagledao. A kako to obino biva kada su dvoje sueni jedno
drugom, iste veeri na maskenbalu sluajno su se sreli. Malo je rei da se zbunio, nije mogao da
poveruje svojim oima! A i ko bi? Srea te se pribrao, priao devojci i sve joj objasnio. Ni ona
nije ostala ravnoduna. Ta lepa misteriozna devojka, sada je dobila i ime Angelina Milutinovi.
I sami su shvatili da je sudbina na njihovoj strani, pa nisu mnogo ekali. Venali su se 9. juna
1902. godine i ubrzo dobili tri kerke: Desanku, Stanku i Ruicu.
Uporedo sa uspehom na knjievnom polju, u slubenoj karijeri nije imao sree. Od carinika,
preko poreznika do kontrolora, dok konano, pred kraj karijere, nije dogurao do inovnika
Ministarstva prosvete. I sa tako skromnom platom, morao je da se kui, jer mu je dosadilo
seljakanje. U Vrakoj ulici u Beogradu kupio je staru kuu i prepravio je po vranjanski. U
podrumu burad sa vinom, u kui sobica za rad. U njoj je pisao do iznemoglosti, palio cigaretu na
cigaretu, pio samo kafu, a posle zavrenog posla izlazio umoran, ali sa smekom na licu. Tu je
nastala i konana verzija romana Neista krv. Kako je Borina kerka Stana kasnije priala,
Angelina mu je pomagala, najmanje dva ili tri puta je prepisivala ovo veliko delo.
Posle Prvog svetskog rata, esto je poseivao zaviajne krajeve. O tome njegova kerka kae:
Leta smo provodili u Vranjskoj Banji. Kotana je jo bila iva, ali nije pevala. Pevale su druge.
Tata je opisivao pesmu, dert, ali je bio povuen, utljiv. U drutvu je najmanje govorio.
Tada, tih posleratnih godina, Bora je odluio da se vrati u svoj rodni grad Vranje. Od optine je
dobio plac na najlepem mestu. Zapoeo je gradnju kue, ali je nikada nije zavrio. Smrt je bila
bra. Imao je 51 godinu. Ostala je Angelina da sanja zajedniki nedosanjan san i da uva
uspomenu na etvrt veka koje su Bora i ona proiveli zajedno.

65


66

Ljubavi srpskih pisaca: Stevan Raikovi
U jednoj ulici misaonog pesnikog velegrada, oni koji tragaju za ljubavnim mrvicama najveih
srpskih pesnika, kada je u pitanju Stevan Raikovi, esto e gubiti trag. Pesnik Stevan
Raikovi, svoj prvi zrak sunca ugledao je u mestu nedaleko od Kueva, Neresnici, 5. jula 1928.
godine. Formalno obrazovanje stekao je na nekoliko lokacija, u Senti, Kruevcu, Smederevu, a u
subotikoj Gimnaziji je maturirao. Kao sedamnaestogodinjak objavljivao je svoja prva pesnika
dela, studirao je Filoloko-umetniki fakultet u Beogradu, radio je u literarnoj redakciji Radio
Beograda, bio urednik u izdavakom preduzeu Prosveta, redovni lan Srpske akademije
nauke i umetnosti od 1981. godine. ovek posebnog misaonog kova, briljantne jezike
virtuoznosti, kreator okvira u kojima prirodni elementi trava, kamen, reka imaju svoju smislenu
nit sa najdubljim drutvenim morama usamljenou, besmislom, otuenou, smru, tronim
ljudima i uspomenama.
eprkanje po biografskim injenicama Stevana Raikovia, u obilju pesama, radnih angamana
ne dolazi do onog esto esencijalnog pogona umetnosti ljubavi. Pesme protkane crnim koncima
tamniarskog zadaha, straha od neprijateljstva realnog sveta i eljom za buenjem u nekim
novim drutvenim prostorijama, gde se die vazduh pun magije, nemaju vremena za ljubavne
stihove. Kamen, drvo, uspavanka prepliu se i guraju u motivima Raikovievih pesama, a onda
je sasvim neprimetno pred oi tragaa glavu promolila pesma U mojoj glavi stanuje.
U mojoj glavi stanuje: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slua kako mi zakuca
Srce ko ivi leptir iz kutije
Van tebe druge misli ne postoje.
Uprkos njegovoj usamljenikoj orijentaciji u pesnitvu i ivotu, neko je uetao u odaje njegovih
misli, posmatrao ih i gubio se. Jedva ko uspe da pronae ime Bojana u istoriji slavnog pesnika
Stevana Raikovia. Supruga Bojana preminula je pre njega, te je od tog trenutka njegova
porodica bila sainjena iskljuivo od njegovih kolega i prijatelja pesnika. Moda se o njegovom
ljubavnom ivotu malo zna jer je gotovo uvek izbegavao da daje intervjue, novinare je elegantno
upuivao na Jedan mogui ivot gde je evidentirao sve zanimljive segmente svog ivota za
koje se novinari interesuju.
67

Kad ljubav otputuje na poinak, prijatelji su uteha
O supruzi Bojani, koja je bila rodom iz Negotina, roena Lazovi malo se znalo, a ona je bila
osoba s kojom je mogao da podeli i otalja stvarnost. ivot je odnosi na veni poinak u 49.
godini ivota.
Stevan Raikovi do svog poslednjeg nedeljnog popodnevna u 80. godini ivota nije uspeo da
preali seanje na svoju Bojanu, a ipak nepisanih stihova bilo je mnogo vie nego onih napisanih
o Bojani.
Jedan mogui ivot skriveno u fusnoti krije rei: Otila je i moja Bojana Seam se da mi je
kad je saznala da je na smrt obolela kroz suze, koje je inae uvek suzdravala, rekla:
Nisam stigla ni Skendera da oalim Seam se i toga da je Kulenovi bio sahranjen u novoj
koulji koju mu je Bojana, ve mrtvom, za ukop, na brzinu i u poslednji as, donela iz najblie
prodavnice u Vlajkovievoj ulici

68

Uspomene na suprugu Bojanu sakrio je u depove est svojih sonata u Kamenoj uspavanci koji
odiu tugom i divnim odrazima velike ljubavi, o kojoj se nije govorilo na sva usta.
Srpskoj kniievnosti ostavio je bogatu pesniku riznicu u kojoj su se nalazili stihovi pesama:
Detinjstvo, Balada o predveerju, Toak za muenje, Panonske ptice, Monolog na
Topoli, Kamena uspavanka, Stihovi iz dnevnika, Post skriptum, Crni sluga ptica, O
vrati se
Meavinu bunih tonova u ivotu, Raikovi zagluuje tiinom u svojim pesmama, ne osea se
prisustvo telesne ljubavi usmerene ka enskom biu, koliko se osea ljubav prema prirodi i
nastojanjima da opoziciono izgradi novu pesniku struju.
Pesnik mora iz sebe da izvue poeziju tako da ona to manje mirie na papir, na lektiru
Sastavni je deo talenta izvui iz sebe maksimum, odnosno biti svoj. Danas ima dosta
uniformisanosti, esto dok itate pesmu ne prepoznajete pesnika. A kad se po jednoj pesmi njen
autor prepoznaje i bez potpisa to je onda linost. rei su Stevana Raikovia.


69

Ljubavi srpskih pisaca: Jovan Jovanovi
Zmaj
Prethodne tekstove serijala Ljubavi srpskih pisaca moete proitati ovde.
Jovan Jovanovi, Zmaj Jova ili jednostavno ika Jova, kako smo ga od milote zvali kad smo
bili deca, bio je uspean u mnogim oblastima. Uen i ovek od pera, sklapao je stihove,
sastavljao zbirke, ureivao asopise, a s druge strane bio odlian u svom lekarskom pozivu, kao i
u bavljenju politikom. Pored svega toga, bio je ovek velikog srca za sve ljude koje je poznavao,
a stihovima se branio od nesree koja ga je pogodila i svih zala ovoga sveta. Njegove zbirke
ulii i ulii uveoci ostali su kao jedini svedok prevelike sree i jo vee nesree koju je
spoznao za ivota Jova Zmaj. Kao i Rua, devojka kojoj je sam izmislio ime i posvetio joj svoje
natrajnije i najlepe stihove.
Susret dvoje mladih odigrao se kada je Jovan ve bio diplomirani pravnik u kasnim dvadesetim.
Naime, njegova sestra od tetke, Pava Nekovi, razbolela se, a negovala ju je ni manje ni vie
nego budua Jovina ljuba, mlada Eufrosina. Prilikom jedne posete sestri, devoje zapade pesniku
za oko, te ovaj uesta sa posetama vie zbog nje, nego zbog same bolesnice.
Kako ga jo od detinjstva prati jedna nezahvalna osobina stidljivost, mladi poeta se ne usuuje
da razgovara sa Eufrosinom. Posmatra je iz prikrajka, a oseanja pretae u pesmu. Meutim, ni u
pesmi nema hrabrosti da se obrati direktno njoj koja je aneo po dui, aneo po liku, ve nene
stihove upuuje bolesnoj sestri u kojima daje tek naznake zbivanja koje se odigravaju u
njegovom srcu.
Ni pesma ih nije spojila. A to ne spoji pesma, zdruie pisma. Jovan joj pie otkrivajui svoja
oseanja i pritom je naziva Ruom, poput najlepeg miriljavog cveta.
70

71

Mladi poeta
Mila gospoice Ruo,
uvek sam se udio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se reima izraziti mogao; sad vidim da
nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni reima ni pismom dovoljno kazati
ne dadu, a zatajiti, preutati, nikako. Vi itajui sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili ili ste se
moda malo zastideli oseajui da vam sasvim nepovoljno nije. Ako se mrgodite, derite pismo
taki; molim Vas nemojte dalje itati, to i da znate gde pomoi ne moete, poderite ga taki,
pa zaboravite, da ste ga ikad dobili, zaboravite sasvim, Vi ete lako a ja kako uzmogu. Ali
ako poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu preli, to sedite pa mi
napiite da li je Ruino srce sasvim njeno, pa ako je i ako ja Rui sasvim nemio nisam, ako bih
mogao i miliji biti, to mi aljite brzo to nekoliko rei, da ih poljubim onako, kako se samo
evanelje ljubi
Budite mi zdravi, sam se udim od kud sam nehotice pismo ovo poljubio.
im je pismo poslao potom, otiao je nakratko iz Novog Sada, kako ne bi bio pod istim nebom
dok voljena devojka bude itala rei njegovog srca. Po povratku ga je doekao odgovor:
Potovani gospodine,
Kad sam Vae pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu dolo. Dugo sam se
muila, ou li detinju dunost prestupiti i bez materinog znanja elju Vam ispuniti, najposle
odvaim se uveriti Vas da je srce jo sasvim moje, da ije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da
se moe kome pokloniti, sluala sam vie puta al oseala i verovala nisam.
Rua
Ovim pismima, kao i pesmom koju je posvetio sestri zapoeo je Jovin poetski ciklus ulii, ali
i najsreniji deo njegovog ivota.
Rua i Jova su se venali na Svetog Savu 1862. godine, a veselju je prisustvovao mnogi uen
svet tog doba: kum Jovan orevi, Svetozar Mileti, Jakov Ignjatovi Tada poinje najlepe
doba u ivotu ovog tunog poete. U asopisima i novinama izlaze pesme iz ulia Kai mi,
kai, kako da te zovem!, Tijo, noi, moje sunce spava, Zaspala si, a ja budan
Ubrzo na svet donose sina prvenca Mirka, a naredne godine se porodino sele u Petu, gde pored
posla, Jovan odluuje da upie studije medicine. Iz Pete pokree i novine Zmaj, te otud potie
i nadimak koji je pridodao svom imenu. U narednih sedam godina zavrava medicinu i vraa se u
rodni grad, gde otvara ordinaciju, a zatim se seli u Panevo.
Uspeh u poslu nije pratila srea na porodinom planu. Sin Mirko umire u treoj godini, a erka
Tijana ivi svega tri meseca. Crno nebo se nadvilo nad ivot poznatog pesnika. Tree dete, Sava,
raduje roditelje svega nedelju dana, a etvrto, Jug, umire odmah po roenju. Jovina draga Rua
nije izdrala, majino srce je prepuklo za decom. Umrla je aprila 1872. godine. U tunoj povorci
72

koraa sada ve sedokosi Zmaj nosei u naruju malenu bebu od dva meseca. Meutim, ni to
peto dete, tatina mezimica Smilja, nije dugo izdrala. Umire u drugoj godini ivota.
Moe li vea nesrea snai jednog oveka. Grob do groba, dete do deteta i meu njima voljena
Rua. Pravi im spomen zbirkom pesama ulii uveoci:
Poem, klecnem, idem, zastajavam,
etalicu satu zadravam;
Jurim, beim, ka oajnik kleti:
Zborim rei, rei bez pameti:
Ne sme nam umreti!
Viem Bogu: Ona je jo mlada!
Viem pravdi: Ona se jo nada!
Anelima: Vi joj srca znate!
Viem zemlji: Ona nije za te!
73

74

"ulii" i "ulii uveoci" uvaju svu ljubav i tugu koje su ispunile pesnikov ivot
Tada se okree i svojoj deci, ali i svoj deci sveta i vie no ikad pie deju poeziju. Izgubivi
svoju, sva deca su postala njegova. Od tog trenutka je iveo i disao za njih. Njima je pokrenuo i
asopis Neven, ureivao Kolarac, iu i jo mnoge druge.
Nakon Ruine smrti, maloj Smiljki je uzeo dadilju, udovicu Mariju Kosti, a kada je i Smiljku
izgubio, u kuu dovodi Marijine dve erke, Macu i Anku, i prihvata ih kao svoju decu. Sa
novoosnovanom porodicom seli se u Beograd gde obavlja privatnu lekarsku praksu i postaje
dramaturg Narodnog pozorita. Nekoliko godina kasnije, po prelasku u Zagreb Jova dovrava
Snohvatice, stanuje blizu Pozorita, kako bi poerke mogle da ue glumu. Meutim, kao da se
ivot zaverio protiv Jove, jedna za drugom umiru Maca i Anka, a skrhan i slomljen stari pesnik
vraa se u svoju Vojvodinu, u Sremsku Kamenicu.
Tugu je utapao u radu, prevodio Getea (Johann Wolfgang von Goethe) i Pukina (
), pisao za Neven, izdao Devesilje A onda je jedne noi 1904. godine,
pri radu za Neven, zaspao i umro u snu. Sahrani je prisustvovalo mnogo tunog sveta,
oplakujui njegovu smrt isto koliko i tragian ivot koji je vodio. Janko Veselinovi je uzeo
grudu zemlje, poljubio je i spustio na koveg. Kako su tadanje novine pisale, tim dirljivim
gestom je izmamio vie suza nego to su to inili mnogi besednici.
Zmaj je otiao u naruje svojoj Rui i miloj deici kako bi nastavili san koji im je ivot na silu
prekinuo.


75

Ljubavi srpskih pisaca: Milo Crnjanski
Tvorac Seoba, Milo Crnjanski, isheklao je mustru najokrutnijeg postulata ivota: Oni su tu
zbog drugih i za raun drugih. A negde gore je beskrajni plavi krug i u njemu zvezda.
Knjievni velikan, roen je 26. oktobra 1893. godine, svojim perom dotakao je misaonu
perfekciju, zamiljeno i tiho, kicoki brbljivo, dane u izgnanstvu beleio je i memorisao
uspomene na mirise iz Londona, Beograda, Temivara, italijanska bojita, bolnike postelje, kose
ena koje je ljubio, uvajui ih za venost. Ostali su zapisi u vremenu o postojanju velikog pisca
koji peva o novim oblicima tla po kome hodimo, o njegovoj traginoj neminovnosti, opisujui
ak i sebe kao malu igraku kojom se ivot poigrao. Koketirao je sa varkama zakonitosti u
ljudskim odnosima, gurao nacionalizam iz patriotizma, irio svoj pomalo nadmeni stav.
76

77

Milo Crnjanski u malom kalupu
Mlad uen ovek, sa knjigama pod mikom i odrazom uobraenog zanesenjaka, kico odevno
usklaen u ekstravagantnom koraku ondanjim vremenom. Ljude je drao na distanci, glas
enskaroa pratio ga je u stopu, njegova interesovanja bila su svestrana obojena kontrastnim
bojama strasti prema avijaciji, maevanju, fudbalu i pisanoj rei.
ivot je spleo dramu paradoksa oko aure Crnjanskog, amovanje u strahovima koje su se
kamenili u njegovom biu. Dugo godina odbijao je da se vrati u Jugoslaviju, strepei da e
zlonamerni eleti da mu napakoste, da ga vide sabijenog u oak, nemonog i poniznog. Velikog
pisca koga su posvete na knjigama mogle kotati ivota. U jesen 1966. godine noen svim
priama koje su iz kofera njegove otadbine prosuli pred njega u nadi da okona egzil, vraa se u
Jugoslaviju, tim povodom kako bi sveanost povratka bila nezaboravna ukazuje mu se najvea
ast, tampanje Sabranih dela.
78

79

Lepa Vida. San Crnjanskog od koga nije umeo da odustane
A u vremenima kada su dela grmela od pohvala, jaine i punoe, u njegovom ivotu od 1920.
godine mirisala je najdivnija Rua, negovana u vrtovima ljubavi, spremna da nosi slavno
prezime Crnjanski. Vidosava Rui, kasnije Crnjanski, vaila je za jednu od najlepih ena
Beograda. Mesto njihovog sastanka bio je Filozofski fakultet. Na Vidin odgovor da je mesto
pored nje zauzeto, Crnjanski je samo dobacio ta zauzeto! i smestio se pored nje. Nakon toga
ekale su ih ljubavne peripetije, pretnje batinama nisu izostale od Vidinog stirica koji je svoju
bratanicu ve namenio. Vida iznenada odlazi za Pariz, kako bi se situacija stiala, pri samom
ulasku u voz Crnjanski joj daje obeanje da e joj pisati. Dan posle toga dobio je novu
kulminaciju, Pariz pored Vide doekuje jo jednog gosta Miloa Crnjanskog. Zov ljubavi, kua
u Panevu, koja odlazi na dobo zbog ene koja je osvojila srce Crnjaskog.
Poao je za mnom. Mnogo je voleo ene. Bio je pravi kico i enskaro. U Londonu sam ga
lino viala na ulici sa damama, on zastane, uplai se. A ja samo mahnem rukom, znam da e
doi kui. Posle mi sve ispria. govorila je Vida o svom Crnjanskom.
Oni koji su ih poznavali govorili su o njima u jednini, jer je od njih ljubav stvorila celinu,
jedinstvo koje se i nakon smrti svila nad priom o Milou i Vidi. Njen posmrtni amanet,
poslednji izdisaj elje vapio je da kada srce otkuca poslednji treptaj poiva zauvek pored svog
Miloa. Ta elja da bude sahranjena pored svog oveka i dan-danas nije ispunjena. Vida je bila,
kako kau, njegova saputnica i sapatnica. On je stvarao dela, klesao svoje misli i brusio
dijamantsko kamenje reenica koje su kitile dela: Lirika Itake, Prie o mukom, Dnevnik o
arnojeviu, Strailovo
Volim da sklopim oi i da utim. Trenje u Kini. Priviaju mi se jo dok ovde utim. Bdim i
mrem.
Poslednje rei na usnama Miloa Crnjanskog bile su dokaz vene ljubavi: Vode i Vido
Besmisao je obuzeo svaki trenutak njenog ivota, Miloev odlazak izdrala je svega deset
meseci, a nakon toga je krenula za njim, ba kao i on za njom nekada, u Pariz. Iznad glave
pronali su njegove rei: A kad mi se glas i oi, dah upokoje. Ti e me, znam, uzeti na krilo
svoje.


80

Ljubavi srpskih pisaca: Branislav Nui
Kako li to izgleda kada se zaljubi i odlui na enidbu uveni arobnjak smeha, tvorac
Sumnjivog lica, Oaloene porodice, Autobiografije i jo mnogih domaih popularnih
dela? Verovatno i sam taj in biva propraen salvom smeha i svakojakih zavrzlama. Da je tako,
potvruje nam i na najpoznatiji komediograf Branislav Nui.
Kada je isprosio konzulovu erku, tada sedamnaestogodinju Beograanku, Darinku orevi,
postavio je pred nju tri uslova od kojih je morala da prihvati bar jedan. Kocka, pie ili ene.
Mudra je bila mlada Darinka, ako bi izabrala kocku otila bi kua, da izabere pie uz kuu
ode i zdravlje, konano je shvatila da je najbolje da izabere ene. I tako i bi. Potpisavi da se
slae sa tim, venali su se u manastiru kod Bitolja i priredili veselje o kome se godinama prialo.
Meutim, Darinka nije bila prva devojka koja je zarobila srce ovog komedijaa. Jo kao student,
bio je zaljubljen do uiju u sestru svog druga, lepu i bogatu Milicu Terzibai. Sluajui
bratovljeve prie i ona se dobrano zagrejala za Branislava, pa je itala njegove radove kako bi
upotpunila sliku o tom divnom mladiu, dok nije dolo do susreta dvoje mladih na nedeljnom
bogosluenju, a zatim i na balu. O tome je pisac ispevao i pesmu.
Ipak, ta ljubav je imala tuan kraj. Milica se teko razbolela ba u vreme njegovog odlaska u
zatvor zbog pesme Dva raba. Branislav je ostavlja u rukama svog dobrog druga, lekara, koji ju
je osim od bolesti izleio i od nesrene ljubavi, pa su ve uveliko inili par kada je Nui dve
godine kasnije puten na slobodu.
Tu mladalaku ljubav je preboleo piui pesme da olaka srcu, a vreme za enidbu se
pribliavalo. Sam pisac je u Autobiografiji zapisao sledee: Moja trinaesta ljubav, to je moja
ena. Ja sam odavna znao da je broj trinaest malerozan, ali nisam znao da to i u ljubavi vai.
Meutim, u ivotu se pokazalo potpuno suprotno. Nije imao 13 ljubavi, ve tri ili etiri velike,
koje su svakako bile od velikog znaaja kako za njegov ivot, tako i za knjievni rad. Brak
Darinke i Branislava je bio prepun ljubavi, razumevanja, u svemu skladan. Izrodili su troje dece
Margitu, Strahinju-Bana i Oliveru, koja je rano preminula.
81

Najduhovitiji ovek Balkana
Ljubav izmeu Darinke i Nuia bila je ljubav na prvi pogled, ali mogunost da svojoj voljenoj
iskae ono to osea pruila mu se tek na jednom maskenbalu. Naravno stihovima. Na lepezi je
napisao itavu pesmu otkrivajui svoja najtananija oseanja. Vrlo brzo dolo je do brane
ponude, pristanka, veridbe, a zatim i do venanja o kome smo govorili na poetku ovog teksta.
Kao porodian ovek esto je menjao mesto stanovanja, to je sluba zahtevala od njega, dok se
konano nije skrasio kao dramaturg i upravnik Narodnog pozorita u Beogradu. Tada je ve bio
poznati pisac, pa je mogao vrlo lako da okupi velikane poput Stevana Sremca, Milovana Gliia,
Janka Veselinovia i drugih. Nekako u to vreme postaje saradnik Politike i pie feljtone pod
pseudonimom Ben Akiba.
Njegova erka, Margita, puna je hvale za svog oca: Ni Bana ni mene nikada nije udario. Vodio
nas je u slikarska ateljea i u pozorite. Tamo nas je uio da gledamo slike i da paljivo
posmatramo ta se deava na pozorinim daskama. Moemo samo zakljuiti da je bio i te kako
nean i privren otac i suprug.
Mnogo godina kasnije, u arhivu Jugoslavije pronaeno je pismo koje su 1899. godine Nui i
Darinka pisali njegovim roditeljima o odluci da se razvedu. Kao glavni razlog bila je navedena
njena velika tvrdoglavost i ljubomora, ali je Nui dodao da se zbog mnogo veih i vanijih
82

razloga mogao razvesti od nje odmah posle venanja. Kasnije je izjavljivao da je sa
pripadnicama lepeg pola u ivotu doivljavao samo teke bure i vihore.
Najduhovitiji ovek Balkana, kako ga je nazvala evropska kritika, izazivao je graju i smeh gde
god bi se pojavio. Tako je jednom za vreme demonstracija hteo na konju da ue u Ministarstvo
spoljnih poslova. Kada ga je posluitelj Jova kumio i molio da to ne ini, on mu je uzvratio:
More pusti, Jovo, nije ovo ni prvi ni poslednji konj koji ulazi u Ministarstvo inostranih dela!
Svemu je pronalazio smenu stranu i alio se kako na tu, tako i na svoj raun. Meutim, kada je
1915. godine na bojitu izgubio sina Strahinju-Bana, smeha je u njegovom srcu nestalo. Podigao
mu je spomenik knjigom Devetstopetnaesta i tek nakon desetak godina poeo opet da stvara.
Tada su i nastali njegovi najbolji pozorini komadi: Gospoa ministarka, Mister dolar,
Oaloena porodica, Dr, Pokojnik i drugi. U to vreme je bio najpopularniji jugoslovenski
pisac.
Na premijeri komada Dr sredinom decembra 1936. godine loa sedam u parteru, iz koje je
Nui sa svojom voljenom Darinkom pratio sve svoje premijere, bila je prazna. Pisac je leao
teko bolestan u kui na Dedinju. ak i u tom stanju uspevao je u kratkim predasima da radi na
svom poslednjem delu Vlast. Zavrio je drugi in i stavio poslednju re zavesa neposredno
pre smrti. Umro je 19. januara 1938. godine, iako nije eleo da to bude ba usred zime, pa da se
svet smrzava zbog njega.
Humorom se i oprostio od ovog sveta, ba kao to je i iveo. Jednom prilikom je komentarisao
enski rod i tada je konstatovao da na zemaljskoj kugli postoje tri pola severni ledeni, juni
ledeni i enski ledeni pol.


83

Ljubavi srpskih pisaca:
Branko Miljkovi
Filozofija ljubavi kroz prizmu britkog
uma koji je znao koliko re moe biti
ubilaka.
Ubi me prejaka re epitaf
venosti nekoga ko je za samo 27
godina ivota uzburkao zaparloene
sokake osrednjosti i tragino postao
mit sveta pesnika.
Boem u ruhu poete, esto je bio
dirigent tua i svaa, gonio ga vrag
svaalice, koji je na nianu drao samo centralne linosti tog vremena.
Ljubavna istorija nedokuivog Branka Miljkovia poela je rano, sa svega petnaest godina,
zaljubio se u Nilijku, lepoticu koju nikada nije upoznao. Pisao joj je pisma, koja su
obelodanjena, tek kada je njena kosa uveliko uspavala pigment, a Branko bio deo neke druge
planete, daleko od ovog zgarita borbe.
Zaljubljivao se lako, preputao se tom oseaju, voleo je ljubav i njene estice u univerzumu
stvaranja. Svaki pokuaj pribliavanja toj misaonoj gromadi, zavravao se malaksalou volje da
nae klju shvatanja. Opisivali su ga kao lepog, ali nesrenog dentlmena.
- Bar pola svetske poezije je napisano zato to neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav
rekao je Miljkovi svojoj Veri.
- Branko, mi smo samo prijatelji i uvek emo to i ostati.
- Pesnici nemaju prijatelja. Ili su voljeni ili su mrtvi.
- Moram da idem ree Vera i ue unutra. Branko se zagleda u no.
Iupajte mi jezik i stavite cvet
Enigma poezije, ljubavnu agoniju spoznaje u trenutku kada je saznao da je ena, magnet njegove
neizmerne ljubavi zaljubljena u njegovog slavnog kolegu pesnika. Poraz neuzvraene ljubavi u
Branku je oiveo demone depresivnosti, odbacio je sva svoja dela, bezduno se odrekao onoga
to je nakrabao.
84

U svojim pismima prijateljima, otkrivao je svoj ljubavni jad i nakon toga je brzo, zauvek odlutao
u tamu koja ga je gonila i prizivala. Ljubav je imala poasno mesto u njegovoj poetskoj
rezidenciji, ali neto je navalentno elelo da poremeti tok njegove inspiracije, smrt se pretvorila u
Brankovu senku.
Moja nesrea nije puki ljubavni jad Ta ena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i
osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zatita i zaklon. Ona je bila za mene
zatitni omota od metafizike studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloen kosmikoj
besmislici i noi. Moja usamljenost je sada apsolutna. Sada moje pesme trae moju glavu. Vie
nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored Nje
najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Tek sa Njom ja sam postao
pesnik. Moda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna ena ostala kraj mene. Izgubivi Nju ja
sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja vie ne umem da piem. Ako prestanem da mislim o
Njoj, poeu da mislim o smrti.
Potamnele misli neuzvraene ljubavi rojile su se Brankovim svemirom i uzrokovale buru koja e
ga zbrisati sa lica zemlje: Na obine rei vie nemam pravo. U tuem smo srcu svoje srce uli.
Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije svako u svom mraku izgubljene bitke.
Nekada se snovi pretvore u komar buenja. Zauvek izgubljena ljubav krije se u redovima
Brankovih stihova, pesme Uzalud je budim:
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati pticu zauvek sletelu.
Sigurno je rekla: neka me trai i vidi da me nema
Uzalud, uzalud, uzalud, uzalud je budim
Jer e se probuditi drugaija i nova.
Pesma Za moj 27. roendan nije dobila svoj starosni nastavak, Branko je pronaen obeen
kaiem za nejako stablo. Samoubistvo ili ubistvo pesma bez take.


85

Ljubavi srpskih pisaca: Laza Kosti
Ljubav menja izraz, ali u osnovi uvek ostaje ista i inspirie sve pisce, bez obzira na to da li je re
o pesnicima, koji su nekako najvie pisali o njoj, ili o prozaistima, romanopiscima, kritiarima i
esejistima. Ljubav je oseanje koje uzdie
duu, a pisci nekako najvie imaju potrebe za
tim, vie nego obini ljudi, jer njihova dela
moraju da se nau iznad svakodnevnih
banalnosti.
Jedan od velikih pesnika iju je poeziju, ali i
ivot ispunila ljubav jeste Laza Kosti. Kako je
rano ostao bez majke uvek je bio maen i
paen od svih, omiljen lik meu rodbinom,
drugovima, nastavnicima Lep i naoit
momak, veliki aljivdija, voleo je da pria
viceve i da pravi kalambure. Okolina ga je od
milote zvala Laza Maza, Lakan ili ono
najee na Laza.

Mladi Laza Kosti
Sve devojke tog doba bile su mahom
zaljubljene u njega. O njemu su kruile samo
lepe prie. Poeta koji govori sedam svetskih
jezika i naslednik ujakovog imanja, bio je i te
kako dobra prilika.
Prvu ljubav je upoznao u pozoritu. Bila je to glumica Jovanka Kirjakovi, lepotica o koju su se
otimali mnogi otmeni mladii. Iako je mogla da bira, ljubav je poklonila tada
devetnaestogodienjem Lazi. U to vreme Laza je prevodio ekspirovu tragediju Romeo i
Julija, pa shodno tom velikom delu nadenuo je nadimke sebi i svojoj voljenoj, Rome i Julijica.
Meutim, zla kob se nadnela nad dvoje mladih. Jovanka oboleva od tuberkuloze i ubrzo umire, a
o tim danima tuge ispevane su pesme Pogreb i Posle pogreba.
Lepi Laza je nastavio dalje sa uspomenom u srcu na prvu ljubav. Niu se kratke romanse. Sa
Pavom, bratanicom kompozitora Kornelija Stankovia, provodi divne veeri u etnji, milovanju i
zakletvama. Meutim, zbog Lazinog lanka, koji nije bio po volji Pavinom ocu, devojku udaju
za nekog advokata iz Vukovara, a mladi poeta utehu pronalazi u pisanju, vebanju i usamljenim
etnjama. Usledile su avanture sa lepoticama tog vremena, ali se ni pored jedne nije skrasio.
Knjievnik Svetislav Vinaver je o tom periodu Lazinog ivota zapisao sledee: Posle ovih
mladalakih ljubavi, Laza vie nije pisao prave pesme ljubovanke. U burnom politikom ivotu
86

on je prosto juriao protiv ugnjetaa srpskog naroda. Laza je putovao, posredovao, mirio,
ispravljao i propagirao, agitirao, stradavao, pa nije mnogo ni mislio na ljubav i da osnuje
porodicu sa stalnim ognjitem.
Bio je pesnik i profesor, nacionalni borac i desna ruka Svetozara Miletia, predsednik varokog
suda Po muevnoj grai su ga poredili sa Petrom Velikim, a on nije proputao priliku da
veba. Preplivavao je Dunav, trao svakodnevno, obino je u ruci nosio buzdovan napunjen
olovom i na taj nain vebao miie. S druge strane, njegov um je bio jo britkiji. Pametan,
mudar i uen, svi su voleli da sluaju njegove prie, a udavae su ga celog ivota jurile. Nije ni
udo to su mu odmah uz nadimak Laza Maza, dodali i onaj veitog mladoenje.
Jedno vreme je proveo u Crnoj Gori, zbog neslaganja sa vlastima, pa se po povratku u Novi Sad
povlai u zamak porodice Dunerski, koji mu u stvari biva svojevrsno sklonite. U dvorcu
najbogatijeg oveka u Vojvodini, Laza uiva u bogatim gozbama i prijatnim razgovorima sa
mladom i lepom domainovom erkom Lenkom. Iako 29 godina stariji, Laza i Lenka pronalaze
zajednike teme i mnogo vremena provode zajedno. Laza se zaljubljuje u ovu lepu i naitanu
devojku, ali zbog prevelike razlike u godinama, ne usuuje se da je zaprosi. Srean je to moe
da joj pria o svojoj bogatoj prolosti, to mogu da razgovaraju na francuskom, idu na izlete
koijama, to moe uvee u salonu kraj kamina da slua njeno umee na klaviru. Lenka e
zauvek ostati njegova tiha patnja.

Lepotica koja je zarobila
pesnikovo srce - Lenka Dunerski
Da ne bi pokvario lepo
prijateljstvo sa devojinim ocem,
povlai se u manastir Kruedol,
ali ak ni tamo ne nalazi mir. U
misli i snove mu dolazi mlada
Lenka. U to vreme pie Nikoli
Tesli: Devojka koju sam vam
namenio podobna je da savlada
svaku enomrzicu. Ja mislim da bi
i mrtvoga oivela, ne samo
mrtvoga Don Huana, nego i
mrtvoga sveca Dosad je odbila
itavu vojsku prosilaca Dugo
sam se trudio da doznam uzrok toj
nemilosti, te jedva jedvice doznam
ta je: njen ideal je Nikola Tesla.
Laza iz manastira odlazi u Sombor, gde ga ve etvrt veka eka najbogatija miradika Julka
Palanaki. Oduvek zaljubljena u velikog pesnika nikada se nije udavala i konano je doekala da
je njen Laza zaprosi. Bilo joj je 46 godina kada se udala za ljubav svog ivota, tada
87

pedesetetvorogodinjeg pesnika. Svi njeni devojaki snovi su se ostvarili. Lazi je kum bio stari
Dunerski, jo jedan pokuaj velikog pesnika da se na svaki mogui nain odvoji od mlade i lepe
Lenke koja mu je zauvek zarobila srce. Meutim, to i nije bilo neophodno. Dok su bili na
svadbenom putovanju, sustigla ih je tuna vest da je zanosna Lenka Dunerski preminula od
tifusne groznice.

Ona ga je ekala itavog ivota -
Julka Palanaki
Ostarelog somborskog poetu
proganja lik lepotice Lenke. ak i
nakon deset godina od njene smrti,
jo uvek je tu, u njegovim mislima i
srcu. Lepa i neprolazna. Pohodi ga i
u snovima, to je i zapisao u svom
dnevniku na francuskom
jeziku: Trei avgust 1908. Kada
sam se probudio, inilo mi se da jo
oseam pohotljivu opekotinu njenih
usana i teko bi mi bilo da shvatim
da je to samo obeanje sa onoga
sveta. O, ali kakvo obeanje! Nema
zemaljskog blaga koje vredi tog
obeanja u snu. Nijedno nepokretno
imanje nije tako osigurano kao taj
divni odblesak, taj nebeski pozdrav
sa one strane groba.
Snovi postaju svakodnevna opsesija.
Laza je opinjen mrtvom Lenkom
Dunerski. Nestaju svi njegovi
strahovi koji su nekada postojali,
kada nije smeo da zatrai njenu ruku
i kada ju je tako srdano
preporuivao Tesli. On je grli,
naziva svojom i nikome vie ne da.
Upravo njoj u ast ispevao je
poslednju, labudovu, pesmu Santa
Maria della Salute.

88

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu ivota,
ta zlatna voka to sad tek zre?
Oh, slatka voko tantalska roda,
to nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grene zalute,
Santa Maria della Salute.

Doe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi elja navreli roj.
Ona mi doe kad njojzi gove,
tajne su sile slukinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire kute
Santa Maria della Salute.
Laza Kosti nakon ovakvih stihova nema vie ta da trai u pesnitvu i ivotu. 1909. godine
umire Julka Palanaki, zadovoljna jer je ispunila svoje snove da postane ena srpskog ekspira.
1910. u sedamdesetoj godini duu je ispustio i uveni poeta, miljenik naroda, lepi Laza. Iza njega
su ostali stihovi i zapisi o jednom ivotu i ljubavi koja jo uvek negde plamti istim sjajem.
Moda su konano nali mir i ljubav, daleko od svih.


Ljubavi Srpskih Pisaca

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ljubavi Srpskih Pisaca

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

LJUBAVI SRPSKIH PISACA Jelena Pavlovic

You might also like