GRAANSKO PROCESNO

PRAVO
Prof. dr Nevena Petrui, Pravni fakultet Univerziteta u Niu
E-mail: nevena.petrusic@gmail.com
Pravda treba da bude slobodna, jer nema nita
gore od podmitljive pravde; da bude potpuna, jer
pravda ne sme da hramlje; da bude brza jer je
sporost negacija pravde. nepoznati pisac

Opte informacije
Predstavljanje plana rada
Profesor i saradnik
Litetarura
Ispit
Izvori GPP
Osnovni pravni pojmovi
Graansko procesno pravo
Graanski sudski postupak
Pravo na pravnu zatitu elementi i standardi
Model aktivne nastave/uenja
Zasnovan na dobrovoljnosti
Uvaava pravila savremenog
univerzitetskog obrazovanja
Obezbeuje vrednovanje svih predispitnih
aktivnosti studenata prema utvrenim
merilima
Uspeh studenata na ispitu rezultat
ukupnog rada i angaovanja studenta
Dizajniran je na principima tzv. aktivnog
(participativnog) uenja
Podstie studente na kontinuirano
uenje
Obezbeuje sticanje praktino
upotrebljivog znanja
Obezbeuje savladavanje pravnikih
vetina
ini proces uenja lakim i zanimljivijim
Doprinosi boljem uspehu na ispitu
Program aktivne nastave/uenja
" Bubanje" treba primeniti samo u krajnjem sluaju!!!
Program aktivne nastave/uenja
Um nije posuda koju treba napuniti, nego
vatra koju treba rasplamsati (Plutarh))
Tradicionalna nastava Interaktivna nastava
oveka ne moe niemu nauiti. Jedino to moe
jeste da mu pomogne da naui sam Galilejo Galilej
Oni koji su nauili kako se ui, kau da se
najbolji rezultati postiu:
Kada sami upravljamo svojim uenjem
Kada uenjem ispunjavamo sopstvene potrebe
Kada uestvujemo
Kada se uenje oslanja na iskustvo
Kada postoji povratna informacija o uspehu uenja
Kada nam ukazuju potovanje
Metodi nastave/uenja
Predavanja
Praktine radionice i vebe
Pisanje seminarskih
radova/eseja
Simulacija suenja
Praenje suenja
Testovi
Istraivaki projekat
Pravna klinika
Individualni rad
Oekivani ishodi aktivne nastave/uenja
Student/studentkinja:
razume smisao, znaaj i funkciju GPP i njegovihnih pravnih instituta
poznaje tok i sadrinu postupaka civilnopravne zatite
usvaja principe i stadarde u pruanju pravne zatite i svestan je
njihovog znaaja za ostvarivanja principa vladavine prava;
poznaje pozitivnopravna reenja i ume pravilno da primeni
procesnopravne norme;
ume da pravno kvalifikuje i reava procesni problem i da identifikuje
adekvatan metod pravne zatite;
u stanju je da kompetentno disktuje o problemima civilne procedure
savladao je tahniku pisanja pravnih dokumenta;
u stanju je da prati izmene u zakonodavstvu i sudsku praksu;
motivisan/na je da se permanentno profesionalno usavrava
Poeni u ispunjavanju predispitnih
aktivnosti i na zavrnom ispitu
Maksimalnih 100 poena
30-54 poena poeni steeni
ispunjavanjem predispitnih obaveza
31-46 poena poeni steeni polaganjem
zavrnog ispita
10
Voenje jedinstvene evidencije
o ispunjavanju predispitnih obaveza
Predispitne obaveze
Prisustvo predavanjima 15 poena
Prisustvo vebama 15 poena
Aktivnost na predavanjima 4 poena
Aktivnost na vebama 4 poena
Dva testa 2 x 6 poena = 12 poena
Simulacja suenja 2 poena
Seminarski rad/esej/
istraivaki projekat 2 poena
__________________________________________
UKUPNO 54 poena


Prisustvo predavanjima i
vebama
Nophodno prisustvo najmanje 1/3 blokova
predavanja i najmanje 1/3 asova vebi
Prisustvo se evidentira potpisivanjem
spiska

Osnovi i merila za vrednovanje rada i
postignua studenata:
Aktivnost na predavanjima
Aktivnost na vebama - radionice za pisanje
pravnih dokumenata, reavanje praktinih
zadataka i analiza hipotetilkih sluajeva
Dva testa
Simulacija suenja
Seminarski rad/esej
Istraivaki projekat
ire interesovanje za predmet
Aktivnost na predavanjima
0-5 poena
Ocenjuje se:

aktivnost na predavanjima
uee u diskusiji
postavljanje pitanja
odgovori na postavljena pitanja
iznoenje i komentarisanje primera i
sl.

Aktivnost na vabama
0-5 poena
Ocenjuje se: poznavanje zakonskih pravila, umenje
strukturiranja i sastavljanja pravnog dokumenta,
sposobnost uobliavanja i prezentovanja pravnikih
ideja i argumantovanja, stepen savladanosti tehnike
pisanja i jasnoa i strukturiranost usmenog izlaganja.
Ima se u vidu: stepen angaovanosti i stepen usvojenosti
znanja i vetina.

Rad evidentira i ocenjuje asistentkinja

Student ima pravo da dva puta proveri svoje
znanje putem testiranja
Ocenjuje se broj tanih odgovora na testu
Na svakom testu student moe da ostvari
maksimalno 5 poena
Testovi
0-12 poena
Termini testova
I test: 13. novembar (materija zakljuno sa 5.
novembrom)
II test: 11. decembar (materija zakljuno sa 3.
decembrom)
Studenti se prijavljuju za test kod asistentkinje

Simulacija suenja
0.4-2 poena
Ocenjuje se: pripremljenost za simulaciju
suenja, poznavanje zakonskih propisa o
sadrini i formi procesnih radnji, nain
raspravljanja i plediranja, sposobnost
adekvatnog reagovanja, snalaenje u
nepredvienim situacijama, sposobnost
uoavanja procesnih nepravilnosti i umenje
davanja povratne informacije.
Ima se u vidu: tanost, ubedljivost, ozbiljnost ...
Ocenjuje se:
originalnost pristupa temi, nain obrade, kvalitet
ponuenih predloga za reenje problema, irina
koriene literature, istraivaki metod, jezik i stil i dr.
Za istraivaki projekat:
kvalitet ideje i metodologije
kvalitet rezultata istraivanja
nain prezentovanja i analize rezultata




Seminarski rad/esej/istraivaki projekat
0.4-2 poena
Petrui, N., Uputstva za pisanje radova iz Graanskog
procesnog prava, www. prafak.ni.ac.rs
Ispunjavanje predispitnih
obaveza
Ispunjavanjem preispitnih obaveza, student moe da
ostvari najmanje 30, a najvie 54 poena
Ukupan broj ostvarenih poena saoptava nastavnik na
poslednjem asu nastave, na osnovu podataka iz
evidencije o vrednovanju svih oblika rada, postignua i
angaovanja studenta, koja se jedinstveno vodi na
predmetu.
ire interesovanje za predmet

rad na Pravnoj klinici
publikovani studentski radovi,
praenje strune literature,
uee na naunim i strunim skupovima,
pomo u organizovanju strunih i naunih
skupova i sl.
Polaganje ispita
Student moe da pristupi polaganju zavrnog ispita ako je
ostvario najmanje 30 poena
Zavrni ispit student polae usmeno. Student daje odgovor na
etiri pitanja, i to na dva pitanja iz Parninog procesnog prava,
na jedno pitanje iz Vanparninog procesnog prava i na jedno
pitanje iz Izvrnog procesnog prava.
Ispit je poloen i ostvareno je 10 kredita, ako je ostvaren
najmanje 61 poen, i to najmanje 30 poena ispunjavanjem
predispitnih obaveza i 31 poen na zavrnom ispitu.

Ocenjivanje
93-100 poena 10
85-92 poena 9
77-84 poena 8
69-76 poena 7
61-68 poena 6

Komparativni pokazatelji:
Generacija 2008/2009

Studenti ukljueni u program
Poloilo iz prvog pokuaja -
30%
Prosena ocena 9,33

Studenti van programa
Poloilo iz prvog pokuaja -
4,00%
Komparativni pokazatelji:
Generacija 2005/2006

Studenti ukljueni u program
Poloilo iz prvog pokuaja - 86%
Prosena ocena - 9,20

Studenti van programa
Poloilo ispit - 10%
Poloilo iz prvog pokuaja - 13%
Prosena ocena - 7,5
Ko su nastavnici?
Predavanja:
Prof. dr Nevena Petrui
Anelija Adamovi, asistentkinja
Vebe:


Stankovi, G., Graansko procesno pravo, prva sveska,
Parnino procesno pravo, Ni, 2010;
Petrui., Vanparnino i izvrno procesno pravo, Ni,
2012. (u tampi)
Obavezna literatura:
Starija literatura:
Markovi, M.: Graansko procesno pravo, knj. I, sv. 1.
Beograd, 1957;
Markovi M.: Graansko procesno pravo, knj. I, sv. 2.
Ni, 1982;
Blagojevi, B.: Naela privatnoga procesnog prava,
Beograd, 1936;
Aranelovi, D.: Graansko procesno pravo Kraljevine
J ugoslavije, Beograd, 1934;
Zuglia, S.: Graanski parnini postupak FNRJ , Zagreb,
1957;
J uhart, J .: Civilno procesno pravo, Ljubljana, 1961.
Za pisce seminarskih radova i eseja, za znatieljne...
Dopunska literatura:
Aktuelna literatura
Pozni, B., Raki Vodineli V.: Graansko procesno
pravo, Beograd, 2012.
Starovi, B., Kea R.: Graansko procesno pravo,
Novi Sad, 2010.
juriin B.: Graansko procesno pravo, Podgorica,
2011.
Palakovi, D., Graansko parnino procesno
pravo, Kragujevac, 2011.
Petrui, Simonovi, Komentar ZPP; Beograd 2011.

Osnovni zakoni:
Zakon o parninom postupku
"Sl. glasnik RS", br. 72/2011

Zakon o vanparninom postupku
"Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS",
br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon1982.

Zakon o izvrenju i obezbeenju
"Sl. glasnik RS", br. 31/2011


Metodoloka uputstva za rad


Krajnji rok za poetak uenja

DANANJ I DAN!!!
Ovo nisu saveti...
Kako stei praktino upotrebljivo znanje?
Kako nauiti graansko procesno pravo?

Ozbiljan, kontinuiran i sistematski rad
Briljivo i postepeno graditi:
mozaik graanskog procesnog prava
korak po korak
Opti pojmovi GPP
ta je graansko procesno pravo?
ta regulie?
emu je namenjeno?
Zato postoji potreba za sistemom
graanskopravne zatite?
Naa dananja tema - GPP
Da se podsetimo elementarnih pojmova
teorije prava...




Podseanje...
Pravni odnosi, pravni poredak
Drutveni odnosi
Pravni odnosi = odnosi regulisani pravom
Pravni odnosi kao deo pravnog poretka
Pravni poredak:
stvaranje pravnih normi na osnovu
odreenog vrednovanja i njihovo
ostvarivanje
Dinamika pravnog poretka
Pravni poredak
PRAVNI POREDAK
NORMATIVNI
ELEMENAT
Pravne norme
FAKTIKI ELEMENAT
Ljudske radnje
PRAVNE VREDNOSTI
ivot, zdravlje,
pravda, mir, pravna
sigurnost...
Subjektivna prava
Subjektivna prava
instrumenti ostvarivanja individualnih (materijalnih i
moralnih) potreba i interesa pravnih subjekata
instrumenti ostvarivanja pravnog poretka

Subjektivno pravo - ovlaenje pravnog subjekta
da se na odreeni nain ponaa
da slobodno preduzima odreene radnje, da se uzdri
od preduzimanja radnji

Sadrina subjektivnih prava
(drutveno odreena i promenljiva kategorija - npr.
pravo svojine, roditeljsko pravo...)

GPP
J o (po)neto o subjektivnim pravima...
Klasifikacija subjektivnih prava
javna - privatna
apsolutna - relativna
Graansko subjektivno
pravo
pravo koje proistie iz
graanskopravnih odnosa
zbir svih oblaenja koja
pripadaju subjektu
graanskopravnog odnosa
Pravni odnos
izvor pravnih ovlaenja i pravnih dunosti (obaveza)

Subjekti pravnog odnosa
titular pravnog ovlaenja (ovlaeno lice, poverilac)
nosilac pravne obaveze (obavezno lice, dunik)


Sadrina subjektivnog prava
zbir svih pravnih ovlaenja
odreena generalno (apstraktno)
odreena konkretno i pojedinano

Pravno ovlaenje i pravna obaveza
Materijalnopravni zahtev
Pravni odnos - izvor materijalnopravnih
zahteva
Subjektivno pravo i materijalnopravni zahtev
Jedno subjektivno pravo
vie materijalnopravnih zahteva
Subjektivno pravo bez
materijalnopravnog
zahteva
prazno
Terminoloke napomene
Konsenzusi za lake sporazumevanje
GPP - skup pravnih pravila po kojima se prua pravna zatita
povreenim, ugroenim ili osporenim pravima iz:
linih odnosa,
porodinih odnosa,
radnih odnosa,
privrednih
imovinskopravnih i
drugih graanskopravnih odnosa (l. 1. ZPP)
" Graanska subjektivna prava" - zajedniki naziv za aroliku
grupu subjektivnih prava kojima se zatita prua po pravilima
graanskog procesnog prava

Dispozitivnost - osnovno obeleje " pravih" graanskopravnih
odnosa
Tzv. graansko subjektivno pravo
Izraz " graansko subjektivno pravo"
tradicionalan
opteprihvaen
neadekvatan
koristan ...
Otvoren konkurs za adekvatan izraz....
Graansko subjektivno pravo"
Graansko materijalno pravo"
Normalno ostvarivanje
graanskih subjektivnih prava
Ponaanje saglasno pravu
Vrenje svih ovlaenja
Dobrovoljno ispunjavanje svih dunosti
Poten pravni saobraaj + poteni ljudi
Poverenje meu ljudima
Spontano ostvarivanje graanskih subjektivnih prava
=
Spontano ostvarivanje normativnog pravnog poretka
Kako i kada pravni poredak polae ispit
svoje "pravnosti"?
Normativni pravni poredak
normativno programirana stvarnost, idealna apstrakcija, cilj,
tenja...
ta postoji kada nastane
nesklad izmeu pravnih
pravila i faktikog ponaanja
ljudi
Protivpravnost!!!
ta nastaje ?
" nepravo"
nedelotvoran i nestabilan
pravni poredak,
paralizovan pravni
saobraaj,
haos u pravnim odnosima
Mogunost realizacije prava prinudnim putem
potvrda " pravne sutine" subjektivnih prava
potvrda " pravnosti" pravnog poretka
Potreba za graanskim procesnim pravom
emu slui graansko procesno pravo?
Mehanizam za sudsku zatitu i prinudno ostvarivanje
graanskih subjektivnih prava koja nisu ostvarena
spontano, na normalan i uobiajeni nain
Mehanizam za pruanje organizovane pravne zatite
Nuna dopuna graanskom materijalnom pravu
Instrument za ostvarivanje graanskog materijalnog
prava
GRAANSKO PROCESNO PRAVO
skup normi kojima su regulisani naini (metodi)
sudske zatite i prinudnog ostvarivanje graanskih
subjektivnih prava
Funkcija graanskog procesnog prava
da sprei anarhiju u graanskopravnim
odnosima
da potvrdi " pravnost" graanskog
materijalnopravnog poretka
da omogui zatitu priznatih graanskih
subjektivnih prava
Povodi za pruanje pravne zatite
Povreda
Ugroenost
Protivpravnost
Prinudno
ostvarivanje
Pravna promena
Obezbeenje
Izvrenje
Povodi
za pruanje pravne zatite
POVREDA GRAANSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA
neispunjenje pravne dunosti
UGROAVANJE GRAANSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA
postojanje opasnosti da pravo nee moi da se ostvari
OTKLANJANJE STANJA STVORENOG PROTIVPRAVNIM
PONAANJEM
otklanjanje posledica
POTREBA ZA PRAVNOM PROMENOM
potreba za promenom uz sadejstvo suda
POTREBA ZA PROVOZORNOM ZATITOM
obezbeenje budueg ostvarivanja potraivanja
POTREBA ZA PRINUDNIM OSTVARIVANJEM PRAVA
efektuacija sudske odluke

Civilno nepravo
Civilni delikt


Pruanje pravne zatite
=
Zadovoljenje pravozatitne potrebe
Postupak za sudsku zatitu i sudsko ostvarivanje
graanskih subjektivnih prava i graanskog
materijalnog prava
Graanski sudski postupak
Skup pravila kojima su regulisani standardni
instrumenti, sredstva i tehnike (metodi)
pruanja pravne zatite na podruju
graanskopravnih odnosa
Parnini postupak
Vanparnini postupak/ci
Izvrni postupak i postupak obezbeenja
Steajni postupak (bankrotstvo i reorganizacija)
Predmet graanskog sudskog postupka
graanskopravna stvar
Predmet graanskog sudskog postupka
Graanskopravna stvar:
Pravna stvar koja potie iz linih,
porodinih, radnih, privrednih,
imovinskopravnih i drugih
graanskopravnih odnosa
GPP = skup pravila kojima je
regulisan graanski sudski
postupak
Graansko procesno pravo
kao grana pravnog sistema
GPP pravila po kojima se postupa
GPP ne stvara nova materijalna prava
i obaveze za pravne subjekte
GPP propisuje nain sudske zatite
postojeih prava
GPP regulie jedan naroiti pravni
odnos - procesnopravni odnos:
uslove za zasnivanje, razvijanje i
prestanak procesnopravnog odnosa
procesna ovlaenja i procesne
dunosti procesnih subjekata
J o nekoliko vanih stvari ...
Koga obavezuju pravila GPP?
Struktura graanskog
procesnog prava
Organizaciono graansko
procesno pravo
Funkcionalno graansko
procesno pravo
Organizacioni propisi deo:
ustavnog prava
upravnog prava
radnog prava
krivinog procesnog prava
graanskog procesnog prava
Organizaciono procesno pravo
Organizaciono procesno pravo - posebna nauna
disciplina
Skup pravila kojima se reguliu i odreuju:

pretpostavke za preduzimanje procesne delatnosti,
subjekti procesnog odnosa,
sadrina procesnih ovlaenja i dunosti subjekata u
postupku
sadrina, oblik i dejstvo procesnih radnji
Funkcionalno procesno pravo
Gde su sadrani funkcionalni propisi?
u procesnim zakonima
u pojedinim materijalnopravnim
zakonima

Graansko procesno pravo pod okriljem graanskog
prava
Gajeva podela graanskog prava - lica, stvari i tube
Graansko procesno pravo kao
pravna nauka
Relativno mlada nauka
Emancipacija Graanskog procesnog prava - sredina
19. veka
Oskar Bilov uenje o procesnopravnom odnosu
Poatak nastave
1840. god., na Liceju u Kragujevcu
Graansko procesno pravo u Srbiji
Prvi nastavnik
Jovan Sterija Popovi
Razvoj pravne zatite
graanskih
subjektivnih prava
od samovlasnog zadovoljenja do sudske
pravne zatite

P u t
od pr ava j aeg do
sudskog pr avozat i t nog
mehani zma



Razvoj pravne zatite
graanskih subjektivnih prava
Graanski sudski postupak
istorijski najstariji postupak za zatitu prava
Graanski sudski postupak
socijalna ustanova stara koliko i ljudska kultura
dinamina ustanova
dugotrajan i postepen razvoj mehanizama pravne
zatite
Istorija graanskog sudskog postupka
=
Istorija civilizacije

Upotreba sopstvene sile za zatitu prava
kompromis, arbitri
Civilno nepravo = krivino nepravo
Krvna osveta
Etape u razvoju pravne zatite
graanskih subjektivnih prava
I ETAPA: Neregulisana privatna
pravda
Neregulisana privatna pravda
stanje stalnog privatnog rata
ta se posle dogodilo...?
Pojedinci sami reavaju svoje sporove
Krajnje primitivan postupak, sastavljen od izvesnih
formalnosti
sveane rei, sveani gestovi
Ciljevi:
uneti red u reavanje sporova
obezbediti autoritet postignutom reenju

Etape...
II ETAPA: Regulisana privatna
pravda


Etape...
III ETAPA: Zajednica uzima na sebe
izricanje pravde
Kasnije...
Drava uzima na sebe ulogu nepristrasnog treeg
koji reava spor
Organi koji presuuju (vladar, svetenici,
odrasli mukarci na skuptini...)
Nema sudova, nema postupka
Zatim, drava...
Organizuje stalne sudove
Propisuje i ureuje postupak
Izvrava sudske odluke
Etape...
IV ETAPA: Organizovanje sudova i
propisivanje postupka
Kasnije ....
Razvoj pravne kulture
Potinjavanje drave formama postupka
Odnos prava i sile
Forma postupka garantija prava i sloboda pojedinca
Etape...
V ETAPA: Drava potinjena
pravilima postupka
Konano, ...
Drava
zabranjuje samovlasno zadovoljenje
monopolizuje pruanje pravne zatite
organizuje pravosudnu slubu
ureuje postupak za sudsku zatitu graanskih
subjektivnih prava
priznaje pravo na pravnu zatitu
VI ETAPA: Savremena pravna zatita
Etape...
Pravo na pravnu zatitu
Pravo na pravosue
Pravo na pristup pravdi
(Access to justice)
PRAVO NA PRAVNU ZATITU
PARADIGMA PRAVNE DRAVE
Pravo na pravnu zatitu
prava na pravino suenje
- right to a fair trial -

Pravo koje pojedinac ima prema dravi
osnovno ljudsko pravo
bezuslovno pravo
autonomno pravo
Instrument za ostvarivanje
subjektivnih prava pojedinaca
objektivnog pravnog poretka

Pravo na pravnu zatitu autonomno javno subjektivno
pravo, pravo garantovano ustavom i meunarodnim
dokumentima iz oblasti ljudskih prava

Pravo na pravnu zatitu NIJ E ratno oruje graanskog
subjektivnog prava
Pravo na pravnu zatitu i
graansko subjektivno pravo
Graansko
subjektivno
pravo
Pravo na
pravnu zatitu
PARALELNOST
KOMPLEMENTARNOST
FUNKCIONALNA
POVEZANOST
SVAKO ko tvrdi da ima potrebu za pravnom
zatitom
TRI kategorije titulara prava na pravnu zatitu:
lica ija su prava povreena ili ugroena
trea lica koja su ovlaena da tite tua subjektivna
prava
dravni organi koji su duni da tite tua subjektivna
prava i javni interes
Titulari prava na pravnu zatitu
Pravo na pravnu zatitu
univerzalno, opte pravo
Kako se ostvaruje pravo na
pravnu zatitu?
Samozatita
vanredni, supsidijarni, izuzetni oblik pruanja
pravne zatite, predvien zakonom, relikt
prolosti, dopuna sudskoj pravnoj zatiti
Kada je samozatita doputena?
Oblici samozatite
(samoodbrana, samovlasno zadovoljenje)
Nedostaci samozatite
Sudska pravna zatita
Traenjem pravne zatite odreene
sadrine
preduzimanjem inicijalne procesne radnje,
tj. pokretanjem postupka
Kako se vri pravo na pravnu
zatitu?
ta odreuje trailac sudske pravne
zatite:
od koga zatitu trai
prema kome zatitu trai
u emu se zatita sastoji
Pravo na pravnu zatitu poluga
za stavljanje u pokret sudskog
mehanizma
Pravo na pravnu zatitu = pravo na
zakonitu delatnost suda, pravo na
pravdu
DUNOSTI SUDA:
da inicijalnu radnju uzme u razmatranje
da sprovede zakonom propisani postupak
da donese pravilnu odluku
Odluka je pravilna kad je:
zakonita, pravedna i pravina
Dunost suda da prui pravnu zatitu
Pravo na pravnu zatitu

paradigma pravne drave

instrument za ostvarivanje principa
vladavine prava
Pravo na pravnu zatitu -
pravna drava, princip vladavine prava..
Gde se nalazi pravo ?

ZAKONI
SUDSKE ODLUKE
(Pred)uslovi od kojih zavisi pruanje pravne
zatite zadovoljavajueg kvaliteta
Pre svega,
politika opredeljenost drave da potuje individualna
prava pravnih subjekata
odgovornost drave prema pojedincu u zatiti
individualnih prava i u vrenju pravosudne funkcije
dunost drave da stvori uslove za ostvarivanje
prava na pravino suenje
Proces standardizacije i internacionalizacije prava na
pravino suenje
Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava,
Usvojena 4. 11 1950. u Rimu, stupila na snagu 3. 9 1953,
Ratifikovana u SCG 2003. Sl. list SCG Me. ugovori, 9/2003.
Pravo na pravino suenje
lan 6 Evropske konvencije

Pravo na pravino suenje

Svako, tokom odluivanja o njegovim graanskim pravima i
obavezama ili o krivinoj optubi protiv njega, ima pravo na
pravinu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim
i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Presuda se izrie javno, ali se tampa i javnost mogu
iskljuiti s celog ili s dela suenja u interesu morala, javnog
reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom drutvu,
kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zatita privatnog
ivota stranaka, ili u meri koja je, po miljenju suda, nuno
potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da
nakodi interesima pravde.
Sadrina prava na pravino
suenje
Pravo na pravino suenje kompleksno
pravo - invlolvira itav niz posebnih
procesnih prava:
Pravo na pristup sudu
Pravo na nepristrasan i nezavisan sud ustanovljen
zakonom
Pravo na postupak odgovarajueg kvaliteta:
Pravo da se bude sasluan u sudskom postupku,
Pravo na jednakost u korienju procesnih sredstava
( jednakost u oruju" ),
Pravo na javnost u postupku
Pravo na reavanje pravne stvari u razumnom roku.
Uslovi od kojih zavisi pruanje pravne
zatite zadovoljavajueg kvaliteta

Slobodan pristup pravosuu (javnoj slubi)
Dostupnost pravosua
(osloboenje od plaanja trokova
postupka, besplatna pravna pomo...)
Postojanje delotvornog, efikasnog i
kvalifikovanog pravosudnog aparata
Dobri zakoni (valjana procedura)
...
Kakva se pravna zatita od
drave oekuje?

Pravna zatita maksimalnog kvaliteta:
- zakonita pravna zatita
- efikasna pravna zatita
(suenje u razumnom roku)
- ekonomina pravna zatita



Da analiziramo zakone i vrednosno ih ocenimo?

DA
Da analiziramo pravnu praksu?

DA
Da ispitamo da li su graani zadovoljni nainom
na koji se pravna zatita prua?

DA
Kako da ispitamo da li se pravno na
pravnu zatitu zaista ostvaruje?
ta ne treba izgubiti iz vida?
...Postupak, ivi postupak, ne ine samo
formule zakonskog teksta. Za stvarnu
vrednost postupka presudnu ulogu imaju
ljudi kojima je povereno da sadrinu
zakonskih propisa sprovedu u ivot...

...Zakone primenjuju ljudi. Od moralnih
kvaliteta primenjivaa zakona, moda mnogo
vie od njihove strune spreme, zavisi da li e
se i koliko jedna odreena drava pribliiti
idealu pravne drave.
Prof. dr Milivoje Markovi
To je sve za danas !!!
Teme sledeeg predavanja:
Spor, parnica, parnini postupak
Procesne pretpostavke
ta uiniti da put do pravde ne izgleda ovako !!!