Krivino delo krae prerasta u teku krau ukoliko je kraa izvrena pod nekom od

kvalifikatornih okolnosti predvienih u ovom lanu. U teku krau, u sluaju postojanja neke od
kvalifikatornih okolnosti moe prerasti samo osnovni oblik krae (obina kraa), a ne i sitna
kraa. Ranije je bilo sporno da li sitno delo krae moe prerasti u teku krau, ali s obzirom da
se sada izriito u tekstu odredbe stava 1. navodi samo l. 203. u tom pogledu nema vie dileme.
Kvalifikatorne okolnosti se odnose samo na nain izvrenja krae, vreme, vrstu i vrednost
ukradenih stvari. Predvieno je 9 oblika teke krae, pri emu se 2 oblika razlikuju samo prema
vrednosti pribavljene imovinske koristi.
Kos prvog oblika teke krae (stav 1. taka 1) radnja izvrenja je postavljena alternativno. Ona
se moe sastojati u: 1) obijanju, 2) provaljivanju, 3) savlaivanju mehanikih ili elektronskih
prepreka i 4) drugom savlaivanju veih prepreka. Oduzimanje stvari se vri obijanjem ili
provaljivanjem zatvorenih zgrada stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora. U
pogledu pojma zatvorenih prostora, pored onih koji su u zakonu izriito navedeni, to mogu biti i
bilo koji drugi zatvoreni prostori.(...)
Pod obijanjem se podrzaumeva nasilno prodiranje u zatvorene prostore, tj. upotrebom fizike
snage radi nasilnog uklanjanja prepreka u cilju ulaenja u zatvoreni prostor ili njegovog
otvaranja to po pravilu ima za posledicu oteenje ureaja za zatvaranje ili ak delova
zatvorenog prostora (npr. unitenje brave, ruenje dela zida, lomljenje stakla na prozoru ili izlogu
i sl.). Provaljivanjem se smatra ulaenje ili otvaranje zatvorenih prostora bez fizikog oteenja
ureaja za zatvaranje odnosno delova zatvorenog prostora (npr. upotrebom lanog kljua,
uskakanjem kroz otvoren prozor, deaktiviranjem alarma bez njegovog oteenja, preskakanjem
ograde i sl.). Problem koji u pogledu razgranienja postoji kod obijanja i provaljivanja s jedne
strane i savlaivanja mehanikih ili elektronskih prepreka (bez njihovog oteenja) i savlaivanja
veih prepreka s druge strane. Jedna od razlika jeste ta to kod savlaivanja prepreka ne mora da
se radi o ulaenju ili otvaranju zatvorenih prostora. Inae, u praksi poseban problem predstavlja,
bez obzira da li se uzima da je u pitanju provaljivanje ili savlaivanje veih prepreka, utvrivanje
granice u pogledu visine kod uskakanja kroz otvoren prozor ili preskakanja ograda. Tako, na
primer, uzeto je da postoji teka kraa savlaivanjem veih prepreka u sluaju kad se radilo o
usskakanju kroz otvoren prozor na visini od 180 cm (...), kao i onda kada uinilac preko terase
koja se nalazi na visini od 2 metra od zemlje ue u stan (...). Meutim, penjanje na navedenu
visinu teko da se moe okvalifikovati kao savlaivanje veih prepreka. U druga dva sluaja
mogao bi se prihvatiti stav istog suda koji je savlaivanjem veih prepreka smatrao kada se
uinilac popeo na prvi sprat uz gromobran i uao u stan preko terase koja nije bila zakljuana (...)
ili ako je uz pomo lestvi preao stakleni zid visine 2.6 metara (...). Iz ovih odluka, a i inae, vidi
se da sudska praksa i ne pravi razliku izmeu provaljivanja i dolaenja do stvari savlaivanjem
veih prepreka. To pitanji i nije od nekog veeg praktinog znaaja jer je zakonodavac
savlaivanje veih prepreka predvideo vie zbog bojazni da neki sluajevi ne bi mogli biti
obuhvaeni pojmom provaljivanja ili obijanja. Postavlja se i pitanje da li je bilo potrebno da se
jo i posebno unosi i savlaivanje mehanikih ili elektronskih prepreka kao radnja izvrenja.
Drugi oblik teke krae postoji onda kada je kraa izvrena od strane grupe (stav 1. taka 2). Pod
pojmom grupe podrazumeva se najmanje 3 lica povezanih radi trajnog ili povremenog vrenja
kr. dela koja ne mora imati definisane uloge svojih lanova, kontinuitet lanstva ili razvijenu
strukturu. (...)
Kod krae uinjene na naroito opasan ili naroito drzak nain (stav 1. taka 3) radi se u stvari o
dva oblika teke krae jer su u itanju dve razliite okolnosti, ali se obe vezuju za nain izvrenja.
Kraa uinjena na naroito opasan nain mora biti izvrena na takav nain odnosno takvim
sredstvima da je moglo doi do opasnosti po ivot, telo ili imovinu pasivnog subjekta ili bilo
kojeg drugog lica. Nije potrebno da je opasnost po navedena dobra u konkretnom sluaju zaista i
nastupila, tj. ovde se radi o apstraktnoj opasnosti. Kraa na naroito drzak nain postoji onda
kada je izvrena na takav nain da prelazi uobiajenu drskost koja po pravilu postoji i kod obine
krae. Tu granicu je vrlo teko postaviti i ni teorija ni sudska praksa nisu uspele da tu postave
koliko-toliko upotrebljive kriterijume. Zato se to u sudskoj praksi, koja relativno esto uzima da
se radi o ovom obliku teke krae, reava kao faktiko pitanje imajui u vidu sve okolnosti
konkretnog sluaja, te se stoga dosta razliite situacije smatraju kraom izvrenom na naroito
drzak nain. Ipak, ima nekoliko tipinih situacija kada se uzima da je kraa izvrena na naroito
drzak nain. To su pre svega oni sluajevi koji se granie sa krivinim delom razbojnitva, gde je
primenjen izvestan blai stepen prinude, ali se ipak ne radi o sili ili pretnji u smislu tog krivinog
dela. Na primer, kada dvojica optuenih u vozilu kojim je upravaljao jedan od njih, a drugi koji
ej sedeo na seditu do njega kroz otvoren prozor istrgao tanu sa ramena prolaznice, nakon ega
su se poveavi brzinu udaljili (...) ili kada izvrilac sa motocikla u pokretu oteenom istrgne
putnu torbu. Dok je u navedenim sluajevima ispravno uzeti da postoji ovaj oblik teke krae, u
jednoj odluci VSS, iako se konstatuje da je primenjena sila, tj. da je izvrilac silom oteenom
izvukao ruku iz depa sa novanikom, a potom mu iz iste ruke istrkago novanik, smatra se da
postoji kraa izvrena na naroito drzak nain, a ne razbojnitvo (...). dalje, kada se izvrilac
lano predstavi kao neko ovlaeno lice i iskoristi ili odnos poverenja ili navodno svojstvo
slubenog lica i na taj nain oduzme stvar. Na primer, kada se izvrilac predstavi kao radnik
elektrodistribucije i zatrai radi kontrole priznanice o plaenoj elektrinoj energiji, pa iskoristivi
trenutno udaljavanje oteene oduzme joj novanik (...) ili kada su se saizvrioci oteenom
predstavili kao policajci pokazujui mu navodno slubenu legitimaciju i naredili da izvadi sve iz
depova, pa mu tako oduzeli novac i devize (...). esto se uzima da je kraa izvrena na naroito
drzak nain onda kad je stvar oduzeta od oteenog dok spava (...). U naelu moe se prihvatiti
podvoenje ovih situacija pod pojam naroito drske krae od strane sudske prakse, s tim to kod
prve situacije, kada je upotrebljena odreena forma prinude, postoji problem razgranienja sa
krivinim delom razbojnitva i nije sigurno da se u svim sluajevima to razgranienje u praksi
vri na odgovarajui nain. I kraa za vreme dok rtva spava trebalo bi da bude praena jo
nekom dodatnom okolnou da bi se smatralo da je izvrena na naroito drzak nain (...).
Teka kraa postoji i u sluaju kada je uinjena od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje
ili opasno orue radi napada ili odbrane (stav 1. taka 4). Za postojanje ovog oblika teke krae
potrebno je da je izvrilac za vreme vrenja krae imao kakvo oruje ili opasno orue, kao i da je
kod njega postojala namera da to oruje ili opasno orue upotrebi. U sluaju da ga upotrebi nee
se raditi o tekoj krai, ve o razbojnitvu ili razbojnikoj krai, u zavisnosti od toga da li je
oruje ili opasno orue upotrebljeno u cilju da se oduzme tua pokretna stvar ili da se ve
ukradena stvar zadri.
Teka kraa postoji i onda kad je izvrena za vreme poara, poplave, zemljotresa ili drugog
udesa (stav 1. taka 4). Radi se o korienju, odnosno zloupotrebljavanju vanrednih situacija
odnosno udesa bilo da su oni izazvani od strane ljudi ili su oni izazvani elementarnim
nepogodama, radi vrenja krae. Za vreme treba tumaiti ekstenzivno, tj. ne samo dok traje
poar, poplava, zemljotres i dr. nego sve dok traju vanredne prilike njima izazvane koje
olakavaju vrenje krae.
U sluaju da se kraa vri iskoriavanjem bespomonosti (... mislim da nam ovo nee trebati)
Teka kraa postoji i onda kad vrednost ukradene stvari prelazi iznos od 450.000 odnosno
1.500.000 dinara. Kod utvrivanja vrednosti stvari merodavna je njena trina vrednost. U
sluaju da je vie saizvrilaca prilikom izvrenja jednog dela krae pojedinano oduzimalo vie
stvari, vrednost tih stvari se sabira. (...)
Oblik teke krae postoji i kad je kraa izvrena u odnosu na kulturno dobro, odnosno dobro
koje uiva prethodnu zatitu ili prirodno dobro. Objekt ovog oblika teke krae mogu biti samo
pokretna kulturna dobra, odnosno arheoloki nalazi, kao i pokretna prirodna dobra.
(...)
Tei oblik teke krae postoji i u sluaju kada je delo izvreno od strane kriminalne grupe.
Za postojanje krivinog dela neophodan je umiljaj koji mora obuhvatiti i svest o kvalifikatornoj
okolnosti.
(...)