1

1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA OPREMOM IMPLEMENTACIJA

ODRAVANJA TEHNIKIH SISTEMA

1.1. Uvod

Tehnika dijagnostika je prevashodno vezana za pojam odravanja svih tehnikih sistema, kako
glavnih tako i prateih industrijskih oblasti u svetskoj privredi.

Odravanje, u industrijskim uslovima, podrazumeva odravanje kritine opreme za proizvodnju u
operativnom stanju ili vraanje iste u operativno stanje. Ipak, tehniku dijagnostiku treba posmatrati
na viem nivou u 21. veku e u veoj meri biti potrebna odreena strategija upravljanja
opremom.

Bie potrebno da rad svakog odeljenja i pojedinca bude potpuno koordiniran i da podrazumeva
meusobnu podrku kako bi se ostvarila maksimalna pouzdanost i dostigli maksimalni proizvodni
kapaciteti kritine opreme tokom celog njenog ivotnog ciklusa.

Upravljanje opremom obuhvata tri proverene strategije uz istovremeno menjanje kulture u
okviru odravanja i u pravcu (s ciljem) odravanja:

1. Total Productive Maintenance (TPM totalno proizvodno ili produktivno odravanje),
2. Reliability Centered Maintenance (RCM odravanje usmereno na pouzdanost) i
3. Efektivno Korienje Informacija.

Izbegavanje posledice kvarova primenom intiligentih alata i aplikacija modernih tehnologija,
prvenstveno monitoringa stanja i uslova, i efektivno koritenje tane, blagovremene i kompletne
informacije predstavlja treu pomenutu strategiju.

Utvrivanje stanja maine je jedan od kljunih problema u procesu njenog odravanja.

Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom
dovode do slabljenja, a ako se nita ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada.

Takoe je urgentno da se u sluaju iznenadnog kvara otkrije ta je uzrok, u emu je kvar i kako ga
otkloniti.

Ciljevi svakog programa odravanja su sledei:

Eliminacija kvarova maine. esta je situacija da havarijski kvar izaziva znaajna
pratea oteenja na maini, ime se znaajno uveavaju trokovi popravke.
Potpuna eliminacija kvarova trenutno nije mogua u praksi, meutim, ovom cilju
se moe pribliiti sistematinim pristupom u odravanju.
Ostvarivanje mogunosti predvianja i tanog planiranja potreba za odravanjem.
Ovo ukljuuje minimiziranje inventara rezervnih delova i znaajno umanjenje
prekovremenog rada. U idealnom sluaju, popravke mainskih sistema se planiraju
za period planskog zastoja postrojenja.
Poveanje pogonske spremnosti postrojenja, tako to bi se znaajno umanjila ansa
pojave otkaza tokom rada, kao i odravanje operativnog kapaciteta sistema
pomou smanjenja perioda zastoja kritinih maina. U idealnom sluaju, radno
stanje svih maina bi bilo poznato i dokumentovano.
Obezbeivanje predvidivog i razumnog radnog vremena za osoblje angaovano
na odravanju.
2

Kako bi se dobila predstava o savremenim programima odravanja baziranim na tehnikoj
dijagnostici, neophodno je detaljnije sagledati istorijska iskustva.

Najraniji tip odravanja je bio rad do otkaza, to je podrazumevalo rad maine do pojave kvara koji
bi je zaustavio. Ovakav pristup je oigledno skup, s tim da najvei deo trokova nastaje zbog
nepredvidivog stanja maine. Iznenaujue je koliko je ovakav pristup u primeni i danas u naoj
industriji. Reaktivan nain.

Postupno se dolo do ideje o periodinom preventivnom odravanju, to je obuhvatalo demontau i
remont maine u redovnim intervalima. Po ovoj teoriji, maina e se manje kvariti u radu, ukoliko
se remontuje. Preventivno odravanje je egzistiralo dug period vremena, ali je postalo izuzetno
zastupljeno poetkom osamdesetih godina prolog veka. Nesmetan rad maine nije prekidan prema
teoriji "popravi je ako nije pokvarena".

Najnovija saznanja u oblasti odravanja su nazvana "pro-aktivna", i obuhvataju tehniku takozvane
"analize osnovnog uzroka otkaza" po kojoj je neophodno otkriti i otkloniti osnovni uzrok otkaza
maine.

Godine 1991. uraena je meunarodna analiza veine tipova industrijskih postrojenja i otkriveno je
da su sve navedene tehnike odravanja u primeni i to u sledeem obimu:

Vie od polovine asova odravanja je potroeno na reaktivan nain, vrei hitne popravke u
neplanskom periodu.

Manje od 10% sati na odravanju je potroeno na preventivno odravanje,

Manje od 40% aktivnosti na odravanju je planskog karaktera i

Izuzetno malo vremena je potroeno na aktivne tehnike, izmeu ostalog i tehnike
dijagnostikih metoda.

Na osnovu ovih podataka moe se videti da postupci odravanja jo uvek nisu sistemski doli do
poslednjeg kvartala 20. veka, a kamoli uli u 21. vek. Razumno je da savremeni program
odravanja celokupne rudarske opreme obuhvati elemente svih ovih tehnika, a razlog za to je,
izmeu ostalog, i ekonomske prirode.

1.2. Komponente programa odravanja

1.2.1. Odravanje tipa "rad do otkaza"

Odravanje "rad do otkaza" se jo naziva i "krizno odravanje" ili "histerino odravanje" i to sa
dobrim razlogom. Ovaj oblik je bio dominantan oblik odravanja dug period vremena, a njegovi
trokovi su relativno visoki zbog neplanskog zastoja, oteenja opreme i prekovremenog rada.

Kod ovog tipa, menadment i sluba odravanja su pod kontrolom stanja maina, a stvarno stanje
kompletne opreme se samo nasluuje. Zbog ovoga je praktino nemogue planirati potrebe
odravanja, a najgore je to se ne moe predvideti stanje spremnosti ukupnog sistema.

"Rad do otkaza" treba da bude samo mali deo savremenog programa, poto u nekim situacijama
ima svrhe primeniti ovakav pristup. Primer je postrojenje u kome je angaovan veliki broj slinih
3
maina, ija popravka ili zamena nije skupa. Kada se jedna pokvari, angauje se druga maina, a
proizvodnja ne trpi mnogo.

1.2.2. Periodino preventivno odravanje

U odnosu na "rad do otkaza" uinjen je napredak ka preventivnom odravanju, koji se ponekad
naziva i "istorijsko" odravanje. Vri se analizira istorija svake maine, a periodini remonti se
planiraju tako da se pre obave statistiki oekivane pojave problema. Ve dugo vremena je poznato
da e veina grupa slinih maina ispoljiti intenzitet otkaza koji je delimino predvidljiv, pod
uslovom da je ostvaren prosek u dugom vremenskom intervalu.

Preventivno odravanje obuhvata i takve aktivnosti kao to je zamena maziva i filtera, periodina
ienja i kontrole itd. Aktivnosti odravanja mogu biti planirane na osnovu kalendarskog vremena,
radnih asova maine, broja proizvedenih delova i dr.

Preventivno odravanje je postalo veoma popularno ranih 1980-ih kada su poeli da se primenjuju
mali raunari za potrebe planiranja i evidencije poslova odravanja. U studiji preventivnog
odravanja (United American Airlines) otkriveno je da se za velike klase rotacionih maina
intenzitet otkaza znaajno poveava upravo posle periodinog remonta drugim reima, remont je
smanjio pouzdanost maina. Izgledalo je kao da se maina vraa na poetak ''krive kade'' (slika)
posle svakog remonta.

Ova studija, kao i kasnija posmatranja, pokazala su da periodini remonti izazivaju 20 do 25%
otkaza kod startovanja. Oko 10% ovih otkaza pripisano je defektnim novim leajevima. Oigledno
je da preventivno odravanje nije efikasno kod iskorienja resursa veine maina. Meutim,
postoje sluajevi kada se moe iskoristiti sa dobrim rezultatima. Primeri su maine koje ispoljavaju
habanje u zavisnosti od vremena upotrebe (npr. drobilice) kao i maine koje su izloene koroziji
(maine za manipulaciju agresivnim supstancama).


Slika 1.1. Kriva kade hipotetiki prikaz kretanja stope kvarova u vremenu (eng. The Bathub curve), prikazuje tri
perioda u eksploataciji tehnikog sistema:
I faza Razrada (deije bolesti), opadanje stope kvarova (eng. Infant mortality);
II faza Normalni rad, niska konstantna vrednost stope kvarova (eng. Normal life (useful life));
III faza Kraj ivotnog veka, porast stope kvarova tj. poveana frekvencija kvarova zbog dotrajalaosti tehnikog
sistema (eng. End of life wear-out).


4
1.2.3. Prediktivno odravanje

Sledee unapreenje koncepcije odravanje je bio prelaz na prediktivno odravanje, koje je
zasnovano na utvrivanju stanja maine tokom rada. Ova koncepcija se esto kod naziva i
odravanje po stanju, tj. na osnovu utvrenog stanja.

Ovakva tehnika je zasnovana na injenici da e veina elemenata maine ispoljiti nekakav tip
"upozorenja" pre sopstvenog otkaza. Oitavanje ovih simptoma, na koje nas maina upozorava,
zahteva nekoliko tipova ispitivanja bez razaranja, kao to su analiza ulja, habanje, analiza estica,
analiza vibracija i merenja temperature.

Primena ovih tehnika u cilju odreivanja stanja maine rezultuje se u znaajno efikasnijem
odravanju u odnosu na ranije tipove odravanja. Prediktivno odravanje omoguava menadmentu
da kontrolie opremu i program odravanja. U preduzeu koje koristi prediktivno odravanje, stanje
ukupne opreme je poznato u svakom trenutku, ime se omoguava znaajno preciznije planiranje.
Ovaj vid odravanja koristi brojne razliite discipline, od kojih je najznaajnija periodina analiza
vibracija.

Ve je mnogo puta dokazano da u odnosu na druge tehnike ispitivanja bez razaranja, analiza
vibracija prua najvie informacija o stanju elemenata maine. Neke maine, koje su od kljunog
znaaja za rad celokupnog postrojenja, mogu biti predmet neprekidnog monitoringa vibracija, to
znai da bi postojalo upozorenje, odnosno oglasio bi se alarm im se vibracije poveaju preko
unapred odreenog nivoa. Tako se spreava brzo irenje kvara i pojava havarijskog otkaza.

Mali broj rudarskih maina pa i maina uopte, za sada, ima ovakav sistem monitoringa. Naprimer,
kod nas ni jedna rudarska maina, ni jedan povrinski kop ih nema, to ne znai da ih ubudue nee
imati.

Analiza ulja i estica nastalih habanjem su vane komponente savremenih planskih programa,
posebno kod kritine ili izuzetno skupe opreme. Termografija je merenje povrinske temperature
infracrvenom detekcijom i od velike je koristi kod detektovanja problema u elektro instalaciji
(prekidai), kao i kod drugih delova sa oteanim pristupom. Analiza krive struje motora je veoma
korisna tehnika za detekciju napuklih ili polomljenih ipki rotora, i to tokom rada motora.Testiranje
elektrinim udarima statora motora se moe iskoristiti za detekciju poetne faze otkaza izolacije.

Osnovna prednost prediktivnog odravanja je vea pogonska spremnost postrojenja zbog vee
pouzdanosti opreme. Vremenski trend razvoja otkaza kod maine se moe paljivo pratiti i na
osnovu toga planirati odravanje, a u skladu sa planskim zastojima. Brojne industrije izvetavaju o
poveanju produktivnosti za 2 do 10% na osnovu primene prediktivnog odravanja. Slini odnosi
poveanja pogonske spremnosti se oekuju sigurno i kod velikih i znaajnih sistema u rudarskoj i
naftno-gasnoj industiji.

Sledea korist prediktivnog odravanja su manji trokovi za rezervne delove i radnu snagu.
Popravka maine koja je otkazala tokom rada moe da bude i do deset puta skuplja nego
predviena, planska popravka iste maine. Veliki broj novih maina otkazuje ubrzo posle putanja u
rad zbog otkaza koji se javljaju u periodu uhodavanja ili zbog nepravilne montae.

Prediktivne tehnike se mogu iskoristiti u cilju obezbeivanja pravilne saosnosti i sveukupnog
integriteta instalirane maine, pri prvom putanju u rad. Mnoga postrojenja uslovljavaju
primopredaju nove instalirane opreme na osnovu potvrde dobijene merenjem vibracija. Prediktivno
odravanje umanjuje verovatnou pojave havarijskog otkaza maine, ime se unapreuje i zatita na
radu. Postoje brojni primeri povreda na radu, sa smrtnim ishodom, zbog iznenadnih otkaza maina.
5
1.2.3. Proaktivno odravanje

Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog odravanja je takozvano proaktivno odravanje, koje
primenjuje razne tehnologije u cilju produenja veka maina i radi praktine eliminacije reaktivnog
odravanja.

Osnovni deo proaktivnog programa je analiza osnovnog uzroka kvara, odnosno utvrivanje
mehanizama i uzroka pojave kvara na maini. Fundamentalni uzroci pojave otkaza na mainama se
na ovaj nain mogu otkloniti, a mehanizmi otkaza se postepeno mogu inenjerskim pristupom
eliminisati sa svake mainske instalacije. Ve dugo vremena je poznato da su debalans i nesaosnost
osnovni uzroci veine otkaza na mainama. Oba ova uzroka generiu dodatne sile na leajeve,
skraujui njihov vek. Znaajno je bolji pristup precizno balansirati i poravnati mainu, ukljuujui
verifikaciju sa rezultatima analize vibracija, nego neprestano zamenjivati pohabane leajeve.

Precizno poravnavanje (saosnost):

U jednom amerikom asopisu je objavljen podatak da je precizno poravnavanje produilo vek
leaja za faktor 8, kod velike klase rotacionih maina. Pored ovoga, prijavljena je uteda od 7% u
okviru ukupnog odravanja i 12% poveanja raspoloivosti maina. Kvarovi maina uzrokovani
nesaosnou su prepolovljeni. Pored navedenog, prednost preciznog poravnavanja je i uteda u
snazi. Nedavno uraena amerika studija je dokumentovala utedu snage od 11% na osnovu
preciznog poravnavanja, kod jednostavne grupe maina (motori i pumpe). Ovo je posledica da su
gubici snage u savijanju spojnica, vibracijama maine i zagrevanju leajeva manji. Novane utede
u ovom sluaju, samo na osnovu manje potronje snage, su duplo vee nego trokovi odravanja
ovih maina.

Nove instalacije:

Poznata je injenica da veliki broj novih maina ima defekte i u trenutku montae. Ovi defekti
mogu nastati od neodgovarajue montae, izazvana loim osloncima temeljima i loem
poravnavanju, pa sve do defektnih delova elemenata, kao to je lo leaj, savijeno vratilo itd.
Proaktivni program odravanja bi obuhvatio testiranje nove opreme i instalacija, a u cilju
sertifikacije odnosno potvrivanja performansi u okviru strogih standarda. Isti standardi bi se
odnosili na rekonstruisane i remontovane maine. Ovakav tip testiranja moe voditi ka formiranju
karakteristine specifikacije performansi, koje su u mnogim sluajevim stroe nego specifikacija i
toleranacije proizvoaa opreme. Kljuni element proaktivnog pristupa je obuka osoblja na
odravanju, u cilju primene ovih osnovnih principa.

Koristi od proaktivnog odravanja:

Uspean proaktivni program odravanja bi postepeno, tokom vremena, projektno-inenjerskim
zahvatima otklonio problem koji ima maina, a to bi za posledicu imalo znaajno produen vek
maine, skraen period zastoja i povean proizvodni kapacitet. Jedna od najboljih osobina
proaktivnog pristupa je da su njegove tehnike nadograuju na tehnike koje se koriste u
prediktivnom programu, tako da se lako mogu dodati u postojee programe. Danas je ve oigledna
neophodnost za izbalansiranim pristupom odravanju, ukljuujui odgovarajue metode
preventivnog, prediktivnog i proaktivnog odravanja, pri emu ovi elementi nisu nezavisni, ve
treba da budu integralni deo jedinstvenog programa odravanja.




6
2. TEHNIKA DIJAGNOSTIKA

2.1. Uvod

Re dijagnoza vezuje se za medicinu i oznaava utvrivanje od ega bolesnik boluje.

Potie od grke rei diagnosis prepoznavanje (zakljuivanje) i (pr)ocenivanje.

Isto to znai i u tehnici tehnika dijagnostika.

Utvrivanje stanja maine je jedan od kljunih problema u procesu njenog odravanja.

Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji vremenom
dovode do slabljenja, a ako se nita ne preduzima i do kvara, odnosno prekida rada.

Takoe je urgentno da se u sluaju iznenadnog kvara otkrije ta je uzrok, u emu je kvar i kako ga
treba otkloniti.

Pored napretka savremenih sredstava tehnike dijagnostike uvek e biti dragocena znanja
eksperata, koji mogu bez posebnih sredstava da pokau u emu je problem (vetaka inteligencija).

Ipak se u ovom sluaju individualne ekspertske dijagnostike, postavlja pitanje verodostojnosti
postavljene dijagnoze, dijagnoza mora biti postavljena tano, to podrazumeva najee
kombinaciju ocene eksperta i primenu tehnikih sredstava dijagnostike.

Sve aktivnosti koje se sprovode sa ciljem ocene trenutnog tehnikog stanja sistema (sa
rastavljanjem i bez rastavljanja sistema) radi preduzimanja planiranih aktivnosti odravanja ili
davanja prognoze tehnikog sistema u budunosti.

Tehnika dijagnostika, kao sastavni deo procesa odravanja prema stanju, treba da utvrdi
tehniko stanje sastavnog dela sistema sa odreenom tanou u odreenom trenutku vremena
nauka koja se bavi prepoznavanjem tehnikog stanja sistema.

Dijagnoza je prva faza u svakom postupku odravanja. Dijagnoza moe da se uradi na dva razliita
nivoa:

prvi nivo je utvrivanje da je sistem u otkazu i ta je u kvaru, to treba popraviti;
vii nivo, osim reenog za prethodni nivo zahteva i utvrivanje uzroka nastanka
neispravnosti.

Tehnikom dijagnostikom se vri:

provera ispravnosti tehnikog stanja sistema,
provera radne sposobnosti tehnikog sistema,
provera funkcionalnosti, i
istraivanje otkaza (mesto, oblik i uzrok otkaza).

Sve kontrole sa dijagnostikog aspekta se mogu podeliti na kontrole u cilju:

odravanja radnog stanja,
utvrivanja radnog stanja i
kontrole stanja.
7
U specifinim sluajevima, dijagnostike kontrole mogu biti:

periodina ispitivanja odreenih sistema i
ispitivanje mikroklime u radnim prostorijama, buke i vibracija i dr.

Uzajamno povezani parametri koji odreuju tehniko stanje sistema su pouzdanost i dijagnostika,
to je definisano na sledeoj slici 2.1.



Slika 2.1. Parametri koji odreuju tehniko stanje sistema

Na radnu sposobnost jednog tehnikog sistema utiu kako spoljanja tako i unutranja dejstva,
odnosno tehniki sistem je u takvom okruenju da njegov ispravan i kvalitetan rad zavisi od
njegovog okruenja.

Na taj nain, u toku eksploatacije tehnikog sistema, mogu nastati posledice (ak i havarijske,
nepopravljive prirode) zbog ispada sistema iz procesa rada.

Postoje tri osnovna izvora dejstva na tehniki sistem:

1. Energija okolne sredine, ukljuujui rukovaoce i odravaoce,
2. Unutranji izvori energije, povezani sa radnim procesima ali i sa radom pojedinih sastavnih
delova sistema,
3. Potencijalna energija koja je sakupljena u obraivanim materijalima u procesu njihovog
korienja (montani naponi unutranje sile, unutranji naponi (sile) u odlivcima, itd.
8
Kao to je poznato, na izmenu radne sposobnosti jednog tehnikog sistema pri njegovoj
eksploataciji, utiu sledei oblici energije:
1. Mehanika,
2. Toplotna,
3. Hemijska,
4. Elektromagnetna, itd.

Svi ovi oblici mogu da izazovu neeljene procese pri tom pogoravajui tehnike karakteristike
predmetnih tehnikih sistema. Oni mogu da izazovu: deformacije, habanje, lom, koroziju itd., to
dovodi do otkaza sistema.

Procese koji menjaju parametre, u osnovi moemo podeliti na dve grupe:
1. Koji privremeno menjaju parametre sistema ili njegovih sastavnih delova bez progresivnog
pogoranja (elastine deformacije, temperaturne deformacije, itd.),
2. Koji trajno menjaju parametre sistema ili njegovih sastavnih delova, koji vremenom dovode
do progresivnog pogoranja (habanje, korozija, zamor, unutranji naponi, itd.).

Po brzini proticanja, procesi koji menjaju radnu sposobnost sistema mogu se podeliti:
1. Brzo prolazee (usled vibracija, promene sile trenja, kolebanja radnih optereenja itd.),
2. Srednje prolazee (usled izmene temperature, habanja i dr.),
3. Sporo prolazee (usled preraspodele unutranjih napona sila, zaprljanja delova, trenja,
korozije i dr.).

2.2. Otkazi osnovni pojmovi

U oblasti loeg rada tehnikog sistema mogui su sledei otkazi:
1. Otkaz usled zamora,
2. Prekidni otkazi,
3. Otkaz degradacije,
4. Otkaz katastrofa.

Osnovne komponente koje identifikuju otkaz su:
- Uzrok otkaza,
- Manifestacija otkaza,
- Mesto otkaza (lokacija),
- Nain otklanjanja otkaza.

1. Za uzrok otkaza:
- Olabavljenost, Rukovanje tehnikim sistemom, ienje, Podmazivanje, Mehaniki lom,
Preoptereenje, Korozija, Habanje i dr.
2. Za manifestaciju otkaza:
- Maina (tehniki sistem) ne radi, Maina radi nekvalitetno, Nenormalan um, Preterane
vibracije i sl.
3. Za mesto otkaza:
- Kaini prenosnici, Zupasti prenosnici, Hidrauliki ureaji, Pneumatiki ureaji,
Elektroinstalacija, Elektronika, Pribor ili alat i dr.
4. Za nain otklanjanja otkaza:
- ienje i podmazivanje, Podeavanje i telovanje, Dorada rezervnog dela, Zamena
sastavnog dela sistema i dr.



9
2.2.1. Uticaji na pojavu otkaza

Ugraeni uticaji:
- Greke u projektovanju, Projektna vrstoa i pouzdanost, Greke izrade, Konstrukciona
elastinost, Greke montae, Termika obrada, Zaostala naprezanja, Kvalitet ispitivanja.

Sluajni uticaji:
- Nestabilnost konstrukcionih parametara, Nestabilnost tehnolokih parametara, Nestabilnost
uslova okoline, Loe rukovanje, Loe odravanje, Pogonska kontrola, Gradijent optereenja,
Ostali sluajni uticaji.

Habanje i starenje:
- Reimi eksploatacije i odravanja, Procesi izmene, Svojstva materijala, Tribologija,
Zagrevanje, Otpornost na zamor, Radni medijum, Erozija i korozija, Karakteristike sistema
u rednoj vezi.

2.2.2. Vrste neispravnosti

Slabljenje sastavnog dela sistema:
- Lom usled zamora sa prethodnom naprslinom, Lom usled zamora na zavarenom sastavu, Pukotina
usled zamora, Pukotina na zavarenom sastavu usled zamora, Gnjeenje na povrini (zamor
povrine), Istroenost, Korozija, Nagrienost, Erozija, Starenje nemetalnih sastavnih delova i dr.

Mehanika preoptereenja sastavnog dela sistema:
- Lom usled preoptereenja (bez prethodne pukotine), Lom usled preoptereenja na
navarenom sastavu, Pukotina na sastavnom delu usled preoptereenja (udarca), Pukotina na
zavarenom sastavu usled preoptereenja (udarca), Plastina deformacija sastavnog dela,
Naduvenost, Oslabljene karakteristike opruge, Oteenje povrine (zaseenost i sl.) usled
udara, Pohabanost od duge upotrebe, Oteenje usled slabe zatite (podmazivanje povrine i
sl.), Oteenje usled slabe izolacije od vibracija i dr.

Elektrino oteenje sastavnog dela sistema:
- Slabljenje kontakta, Slabljenje izolacije, Slabljenje dielektrinosti, Slabljenje emisione moi,
Varnienje, Razdeenost elektronskog kola, Otkaz lemljenog spoja, Slabljenje elektrinih
karakteristika, Oslabljeno napajanje elektrinom energijom i dr.

Fiziko-hemijska oteenja:
- Sagorelost, Istopljenost, Pregrejanost, Zamrznutost, Vlaga i kvaenje, Gubljenje
hermetinosti, Curenje tenosti, Pad pritiska fluida, Dejstvo zraenja (elektromagnetsko i
dr.), Dejstvo statikog elektriciteta, Dejstvo spojenih hemijskih agenasa, Bakarisanje,
Promenjene karakteristike tenosti, Dejstvo biolokih agenasa (bu, bakterije, insekti i dr.) i dr.

Nepodeenost:
- Nepodeenost usled slabljenja veza, Nepodeenost usled istroenje (habanja), Nepodeenost
usled deformacije, Nepodeenost usled korozije, Nepodeenost usled slabe zatite od
spoljnih uticaja, Nepodeenost kao posledica neispravnosti i drugog sastavnog dela,
Zaglavljenje, zakoenje, Gubitak sastavnih delova, Nedostaje sastavni deo, Nedostaje
montani deo, Gubitak preciznosti (performanse i sl.), Smanjena brzina, Netanost povrine,
Netanost ugla poloaja i dr.

Posledina neispravnost:
- Zaglavljivanje, Nedovoljna koliina fluida i energije i dr.
10
Razlog zamene:
- Sluajni otkaz, Dugo nekorienje, Otkaz usled starenja, Nepridravanje uputstava za
rukovanje, Loe osnovno odravanje, Loe izvedena preventivna opravka (remont), Loe
obezbeenje od klimatskih uticaja, Slab kvalitet montae i dr.


2.3. Tehnika dijagnostika dijagnoze, radna stanja, parametri

Proces dijagnostikovanja stanja tehnikog sistema sadri se u logikoj obradi neke objektivne
sutinske informacije, koja dolazi do tehnikog sistema u radu u odreenom trenutku
vremena ta informacija dolazi u obliku sistema simptoma koji direktno karakteriu
tehniko stanje sistema.

Sisteme dijagnoze za odreivanje stanja tehnikih sistema mogu se svrstati:

1. Sistem test-dijagnoze.

Uticaj na objekat dijagnoze je postupan i dolazi od sredstava za dijagnozu. Vrstu i redosled prenosa
uticaja moemo birati u poetku uz uslov efektivne organizacije procesa dijagnoze.

2. Sistem funkcionalne dijagnoze.

Uticaji na osnovne ulaze objekta u sistemu funkcionalne dijagnoze zadati su njegovim radnim
algoritmom funkcionalnog osposobljavanja tehnikog sistema, posle otkaza, za namenu za koju je
projektovan.

Elementarna provera obuhvata predaju ulaznih signala objektu i prijem i merenje odgovarajuih
izlaznih signala (odziva).

Za realizaciju tih operacija, sredstva dijagnoze treba da sadre:
- Izvor uticaja (za test dijagnozu),
- Merne ureaje (ugraene ili prenosne), i
- Ureaje veze.

Rezultate dijagnoze treba predstaviti u obliku koji je pogodan za praktino korienje rezultat
dijagnoze u principu treba da bude jedan od odziva:

1. Sistem je ispravan,
2. Sistem je neispravan.

Tehnika dijagnostika se primenjuje pri odreivanju:

1. Radnog stanja; Mere se radni parametri koje su definisali proizvoai maine i koji se
moraju odravati u odreenim granicama (pritisak, temperatura, protok, zazor);
2. Stepena oteenja; Pomou odreenih postupaka dijagnostike utvruje se koliko je
oteenje prouzrokovano radom maine;
3. Pouzdanosti i efektivnosti; Utvruje se da li je zadovoljena radna sposobnost i sigurnost od
otkaza; ispitujui pouzdanost utvruje se i prognoza preostalog korienja sistema;
4. Prognoze preostalog korienja, i
5. Kvaliteta proizvodnje (eksploatacije) i odravanja.

Za primenu mera tehnike dijagnostike na raspologanju su naelno dva oblika:
11

1. Stalna ili permanentna dijagnoza (on-line):
- Dijagnostiki ureaji su direktno ugraeni u samu mainu,
- Na osnovu dobijenih parametara kontroliu stanje najvanijih skolopva za vreme
nejgovog rada,
- Trenutna analiza,
- Prekid rada sistema zbog dijagnostikovanja nije potreban.
2. Periodina dijagnoza (off-line):
- Mere dijagnostike se primenjuju posle odreenog vremena rada sistema ili posle
propisanih izvrenih radova,
- Maina se moe iskljuiti iz procesa rada.

Sve dijagnostike kontrole mogu se podeliti na kontrole radi:
- Utvrivanja radnog stanja,
- Odravanja radnog stanja,
- Kontrole stanja.

Utvrivanje radnog stanja ostvaruje se primenom odgovarajuih instrumenata ali i na osnovu
ulnih opaanja (donosi se ocena sanja). Utvrivanje radnog stanja podrazumeva prethodno
definisane kriterijume dozvoljenog i nedozvoljenog stanja.
Odravanje radnog stanja podrazumeva se obilazak tehnikog sistema u unapred predvienom
programu. Sagledavanje stanja bez dublje analize i preduzimanja jednostavnijih aktivnosti kako bi
se verovatnoa otkaza smanjila. Aktivnosti: ienje, dolivanje ulja i maziva, podmazivanje i
proveravanje maziva i ulja, ienje ili zamena delova sistema za preiavanje itd.
Kontrolni pregledi periodina ispitivanja odreenih tehnikih stanja sistema, mikroklime u radnim
prostorijama, buke i vibracije i dr. Cilj: da li je primenjenim merama i normativima zatite na radu
obezbeen bezbedan rad.

Dijagnoze:
Dijagnoza funkcionisanja i oteenja
Kompleksna i dubinska dijagnoza stanja sistema
Direktna i indirektna dijagnoza stanja sistema
Subjektivna i objektivna dijagnoza stanja sistema
Periodina i stalna dijagnoza stanja sistema
Delimina i sveukupna dijagnoza stanja sistema

Dijagnosticki parametri (signali)
Parametri radnih
procesa
Parametri propratnih
procesa
Geometrijski
parametri
Kompleksni Lokalni
Determinisani (pojedinacne ili
sveukupne realizacije)
Diskretni (promenljivog
ili relejnog tipa
Linearnog ili stepenog tipa Tipa izvoda S=f( ), S=f( ) x& x& &
Po principu
obrazovanja
Po obliku
informacija
Po radnoj
funkciji
Po funkciji
strukturnog
parametra

Slika 2.2. Dijagnostiki parametri

12
Dijagnostiki parametri su posredne individualne veliine povezane sa strukturnim parametrima
(npr. zazor u leaju) i nosioci su tanih informacija o tehnikom stanju sistema (npr. pritisak ulja).
Oni mogu biti parametri radnih procesa, parametri propratnih procesa i geometrijski parametri.

Parametri radnih procesa koji odreuju osnovne funkcionalne karakteristike sistema (snaga, uestalost
putanja u rad, itd.) daju optu informaciju (kompleksnu informaciju) o stanju sistema u celini.

Parametri propratnih procesa (vibracija, buka, temperatura, itd.) daju uu informaciju (lokalnu
informaciju) o stanju sistema koji se dijagnostikuje.

Dijagnostiki parametri (posebno strukturni), mogu se javiti kao sluajne, neprekidne ili diskretne
veliine obavezno se registruju i smetnje koje su uslovljene ili konstrukcijom sistema ili
tanou.

Tabela 2.1. Mogua klasifikacija dijagnostikih parametara
R.br. Vrsta parametra Parametri
1 Kinematicki
Vreme, brzina, ubrzanje, ugaona brzina, ugaono
ubrzanje, period, frekvencija periodicnih procesa, faza,
zapreminski protok, gustina zapreminskog protoka,
gradijent brzine.
2 Geometrijski
Duina, povrina, obim, ravni ugao, prostorni ugao,
krivina linije, krivina povrine, momenti inercije, otporni
moment inercije, polarni moment inercije.
3 Staticki i dinamicki
Teina, sila, pritisak, gradijent pritiska, rad, energija,
gustina, snaga, koeficijent trenja, koeficijent elasticnosti,
moment sile, moment inercije, maseni protok, masena
brzina, slabljenje i dr.
4
Mehanicke i molekularne
osobine materije
Gustina, specificna gustina, kolicina materije, relativna
molekularna masa, molekularna masa, koeficijent
istezanja, modul elasticnosti, tvrdoca, dinamicka
viskoznost, kinematicka viskoznost, koncentracija,
koeficijent difuzije, funkcije raspodele.
5 Toplotni
Temperatura, kolicina toplote, temperaturni gradijent,
toplotni fluks, gustina toplotnog fluksa, entropija, toplotni
kapacitet, toplota fazne transformacije, toplota sagorevanja
goriva, toplotna provodljivost, koeficijent prenoenja
toplote, koeficijent temperaturne provodljivosti.
6 Akusticki
Zvucni pritisak, prostorna brzina, zvucna energija, gustina
zvucne energije, fluks zvucne energije, intenzitet zvuka,
akusticki otpor, specificni akusticki otpor, nivo intenziteta
zvuka i zvucnog pritiska, akusticka prodornost.



2.4. Oblici mernih dijagnostikih parametara

Strukturoskopija i izmena sastava strukture materijala
Defektoskopija, introskopija
Nivo i protok
Temperatura i toplotni parametri
Pritisak
Vlanost, brzina, viskoznost
Masa
Vreme
Vibrometrija, merenje udara, um
Mehaniki parametri materijala (napon, plastinost, tvrdoa i dr.)
Poloaj i razmera (geometrijska kontrola)
Sila deformacije, promena naprezanja
Elektrini parametri
13

Mogua klasifikacija dijagnostikih parametara prema sledeim obelejima:

1. Parametri tanosti: geometrijski parametri koji karakteriu kvalitet elemenata maine, parametri
koji kara-kteriu tanost pozicioniranja, geometrijski parametri koji karakteriu kvalitet obraenih
povrina alatom i dr.

2. Parametri nivoa i potronje tenosti i gasova: prisustvo i nivo radnog fluida, sredstva za
hlaenje i podmazivanje; potronja i curenje u hidraulikim i pneumatikim sistemima.

3. Vizuelni parametri: prisustvo oteenja, prisustvo produkata habanja i dr.

4. Parametri dinamikih karakteristika: amplitudno-frekventne karakteristike, fazno-frekventne
karakteristike, amplitudno-fazno-frekventne karakteristike i dr.
5. Vibroakustiki parametri: zvuni pritisak, spektar vibroakustikog signala (amplitudni, fazni),
energija i snaga vibroakustikog signala.

6. Parametri vremenskih intervala: trajanje svakog elementa ciklusa rada, trajanje zastoja
opreme, vreme u radu izmeu pojave otkaza i dr.

7. Parametri veliine i produkata habanja: prisustvo i koncentracija estica u ulju, radnom
fluidu, sredstva za hlaenje; veliina zazora; povrina i maksimalna veliina habanja; brzina ili
intenzitet habanja na odreenim takama (zonama), povrinama trenja i dr.

8. Parametri kretanja: parametri zakona kretanja (brzina, ubrzanje, odstupanje stvarne putanje od
idealne trajektorije); vibracije (frekvencije, amplitude, brzine, ubrzanja) i dr.

9. Temperaturni parametri: maksimalna i srednja temperatura, padovi temperataure, brzina
promene temperature i dr.

10. Elektrini parametri: snaga, jaina struje, napon, otpor i dr.

11. Energetski parametri: sila, momenti i deforamcije, snaga, pritisak, rad trenja i dr.


2.5. Granina stanja, obrada parametara

Granina stanja se definiu kao granice radne pouzdanosti granina stanja moraju biti poznata.
Odreivanje ovih stanja je sastavni deo tehnike dijagnostike.

Pri razradi dijagnostikih parametara vano je poznavanje zavisnosti parametara stanja i
sposobnosti funkcionisanja objekata. Na osnovu te teze, parametre stanja razvrstavamo u tri grupe:

1. Parametri stanja sa konstantnim uticajem (svaka promena dovodi do promene sposobnosti
funkcionisanja),
2. Parametri stanja sa rastuim uticajem (uticaj se pokazuje tek posle dostizanja jedne odreene
vrednosti),
3. Parametri stanja sa trenutno delujuim uticajem (pri dostizanju jedne odreene veliine
parametara, oni na objekat deluju tako da trenutno dovode do nemogunosti daljeg korienja).

Dijagnostiki parametar (signal) najee sadri informacije o vie parametara stanja, te se
informacioni sadraj signala mora definisati uslovima (ulaznim veliinama) dijagnostikovanja.
14
Mogua su tri sluaja:
1. Normalni pogonski (radni) uslovi,
2. Specijalni dijagnostiki uslovi,
3. Pootreni vetaki uslovi.

Obrada dijagnostikog parametra zavisi od redosleda operacija u procesu dijagnostikovanja to u
principu znai da treba razmotriti optereenja, napone i deformacije.

Dijagnostiki proces poinje posle definisanja istorijata ponaanja sistema u procesu eksploatacije
(za sisteme koji se ve dugo nalaze u eksploataciji) ili nakon putanja sistema u probni rad (za nove
sisteme).

Jedan od najbitinijih elemenata dijagnostikovanja stanja jednog tehnikog sistema je utvrivanje
trenda ponaanja odreenog dijagnostikog parametra (vezano za istorijat ponaanja sistema).

6. Odreivanje optimalne procedure ili algoritma dijagnostike.
Sprovoenje procesa tehnike dijagnostike
1. Uspostavljanje zakonitosti promene parametara stanja sistema
i njegove pogodnosti za kontrolu,
2. Izbor dijagnostikih parametara i odreivanje karakteristika njihovih
promena i veza sa parametrima stanja sistema,
3. Utvrivanje normativa dijagnostikih parametara,
4. Odreivanje mogunosti postavljanja dijagnoze,
5. Izbor i tehno-ekonomsko obrazloenje odgovarajue metode
i mernog sredstva,


Slika 2.3. Sprovoenje procesa tehnike dijagnostike


2.6. Struktura tehnike dijagnostike

Izbor parametara dijagnostike kontrole tehnikog stanja i traenje otkaza svakog sastavnog dela
i/ili sistema vri se na osnovu:
- Izuavanja njihovih funkcija, naina i uslova rada,
- Analize nivoa njihovog funkcionisanja,
- Sastavljanja logikih shema uzrono-zavisnih veza parametara i faktora koji utiu na radnu
sposobnost tehnikog sistema,
- Analize otkaza idr.

15
Struktura tehnike dijagnostike
1. Istorijat ponaanja stanja sistema
2. Utvrivanje trenutnog stanja sistema
3. Anticipacija (prognoza) stanja sistema
4. Periodinost dijagnostike stanja sistema


Slika 2.4. Struktura tehnike dijagnostike

Pri projektovanju i izgradnji tehnikih sistema nivo pogodnosti kontrole treba da raste po sledeem
redosledu:
1. Elementi tree kategorije (vrenje pomonih funkcija),
2. Elementi druge kategorije (ispunjavanje osnovnih funkcija objekta u rangu projektovanih
veliina),
3. Elementi prve kategorije (sigurnost, protivpoarna zatita i zatita na radu, zatita okoline).

Poveanje pogodnosti se postie poboljanjem sledeih faktora:
- Unutranju arhitekturu sistema treba prilagoditi uslovima merenja i dijagnostikovanja,
- Pri projektovanju sistema treba projektovati i najpovoljnije uslove kontrole,
- Usavravati merne mogunosti (princip, strategija, metoda oitavanja, predstavljanje mernih
veliina, kalibracija, propisi o merenju, merni davai itd.),
- Automatizovati merenja (prenos i obrada podataka, programiranje, izrada testova i slino),
- Povisiti nivo znanja iz oblasti opte i konkretne dijagnostike.

Zahtevi koji se nameu specijalisti (dijagnostiaru):

Sastavni deo ili sistem
(merni objekat)
Merni instrument
Ulazne veliine:
- energija,
- materijal,
- informacije.
Smetnje
Merna
veliina
Izmerena
veliina
Nivo zahteva:
- pojedinana kontrola,
- jednostavni merni instrumenti,
- sloeni merni instrumenti.
Specijalista
dijagnostiar
k
o
n
t
r
o
l
a
k
o
n
t
r
o
l
a
p
o
d
e

a
v
a
n
j
e
r
u
k
o
v
a
n
j
e
obrada
zakljuivanje

Slika 2.5. Zahtevi za dijagnostiku

16
Za svaki kontrolisani parametar (vibracije, buka, produkti habanja u ulju itd.) potrebno je odrediti
granice otkaza, imajui na umu sledee:
1. Preporuke proizvoaa opreme,
2. Norme JUS, ISO, VDI, BS, API, itd.,
3. Dijagrame preporuene od proizvoaa instrumenata za dijagnostiku,
4. Iskustvo slinih i specifinih sistema i sl.

Ocena granica dijagnostikovanih veliina se u principu moe izvesti na dva naina:
- Alternativna ocena,
- Prognoza rezerve upotrebljivosti (period preostalog korienja).

Kriterijumi za utvrivanje granica su:
a) tehniko-tehnoloki (proizvodni, montani i dr.),
b) Ekonomski (cena zamene, rizika i dr.),
c) Sigurnosno-bezbedonosni,
d) Ergonomski i dr.

Odreivanje granine vrednosti parametara tehnikog stanja moe se izvriti na osnovu:
1. Empirijskih iskustava / postupaka,
2. Eksperimentalnih istraivanja,
3. Ispitivanja na opitnim modelima,
4. Teorijskih prorauna.

Postavljanje dijagnoze pri utvrivanju dijagnoze kod jednostavnih tehnikih sistema (u sluaju
kada se kontrolie samo jedan parametar), dijagnoza se svodi na utvrivanje veliine dijagnostikog
parametra i uporeenjem sa normativom. Kod sloenih sistema, ako je broj parametara merenja n,
broj moguih stanja dijagnostikovanog sistema je 2n sloeno postavljanje dijagnoze. Iz niza
moguih stanja treba izdvojiti ono stvarno.

Greke u procesu dijagnoze tehnikog stanja. Smetnje izazivaju greke:
Nastajanje mernog signala na mestu dijagnoze greke se mogu sagledati kroz sledee
uzroke:
- Nepoznate komponente uslova dijagnoze,
- Netanost pri merenju specijalnih uslova dijagnoze,
- Vremenska promenljivost uslova dijagnoze, i
- Vremenska promenljivost dijagnostikih parametara stanja.
Prenoenje mernog signala od mesta dijagnoze do mernog instrumenta greke su usled
smetnji u kanalima za prenos signala:
- Nepoznat sastav ili graa kanala dijagnoze,
- Umnoavanje kanala dijagnoze pojavom slinih struktura.
Merno-tehnika obrada dijagnostikih signala (merni instrument, dava, pojaiva i
filter mernog signala):
- Greka mernih ureaja je podudarna sa podacima u literaturi, koji prati ove ureaje.
Ocena mernog signala radi saznanja stanja tehnikog sistema greke su usled:
- Uticaj parametara stanja i uslova dijagnoze koji nisu u procesu dijagnoze uzete u
obzir,
- Subjektivne greke ljudi koji registruju merne veliine,
- Netano ponavljanje zakonitosti stvaranja signala,
- Ocenjivanje signala.
Dijagnostika u procesu projektovanja tehnikih sistema.
Kostruktivna reenja podesna za dijagnozu.
Metodika konstruisanja tehnikog sistema podesnog za dijagnozu.
17
2.7. Osnovni postupci tehnike dijagnostike

Osnovni postupci tehnike dijagnostike
1. Subjektivni postupci
2. Objektivni postupci
3. Ostali postupci (opti, lokalni,
specijalni, laboratorijski i dr.)


Slika 2.6. Osnovni postupci tehnike dijagnostike

Ispitivanje uma
Vizuelne kontrole
Kontrola termikog stanja
Kontrola troenja delova sistema (ferografija)
Kontrola korozije
Postupci bez razaranja (magnetska metoda, penetranti, ultrazvuk, radiografija)
Kontrola vibracija i buke (nivoi vibracije, udarni impuls SPM)
Utvrivanje dimanzija (geometrijska kontrola)
Elektrine kontrole
Standardne kontrole (merenje) radnih parametara: broja obrtaja, pritiska, protoka, obrtnog
momenta, snage i vremena i dr.

Postupke dijagnostike mogue je klasifikovati i prema sledeim obelejima:

1. Prema nameni
- tekui,
- sa karakterom prognoze.
2. Prema karakteru i obimu iskoriene informacije
- determinisane,
- statistike.
3. Prema metodolokom postupku i kontroli tehnikog stanja objekta
- u prostoru parametra,
- u prostoru signalu.
4. Prema primeni sredstava tehnike dijagnostike
- subjektivne,
- objektivne.

O
b
j
e
k
t
i
v
n
i

p
o
s
t
u
p
c
i
1. Postupci kontrole radnih parametara (energetski, toplotni, i drugi postupci)
2. Vibroakustiki postupak
3. Postupci kontrole produkata habanja i sagorevanja (kontrola hem. sastava)
4. Postupci geometrijske kontrole (utvrivanje dimenzija)
5. Postupci ispitivanja (kontrole) bez razaranja
6. Postupci ispitivanja (kontrole) korozije
7. Postupci elektrine kontrole
8. Ostali postupci (opti, lokalni, specijalni, laboratorijski i dr.)


Slika 2.7. Objektivni postupci tehnike dijagnostike
18
5. Prema temeljnosti dijagnostike
- opte,
- veoma temeljne.
6. Prema nainu dijagnostike informacije
- testirajue,
- funkcionalne,
- kombinovane.
7. Prema tipu uporeene informacije
- korelacione,
- spektralne,
- spektralne i spektralno-korelacione,
- postupak kalibracionih (normiranih) zavisnosti,
- postupci kalibracionih (normiranih) modula,
- postupci kalibracionih (tipiziranih) oscilograma,
- postupci uporeivanja i superpozicije oscilograma,
- postupci vremenskih intervala,
- postupci utvrivanja graninih stanja.
8. Prema tipu kontrolisanih parametara
- parametarske,
- prema kvalitativnim obelejima.
9. Prema tipu dijagnostikog modela objekta
- fenomenoloke,
- fizike,
- matematike.
10. Prema tipu promene parametara objekata
- postupci dijagnostike diskretnih promena,
- postupci dijagnostike neprekidnih promena.
11. Prema nainu podele objekata (tehnikog sistema)
- bez rastavljanja,
- po agregatima,
- po celinama (pod agregatima),
- po elementima (delovima),
- sa zamenom kontrolisanih elemenata sa elementima sa poznatim tehnikim stanjem.
12. Prema korienju prikupljenih informacija za postavljanje dijagnoze
- sa korienjem prikupljenih informacija,
- bez korienja prikupljenih informacija,
- sa korienjem adaptivnih metoda.
13. Prema postupcima podele dijagnostikih osobina
- linearne postupke podele,
- postupke podele u dijagnostikom prostoru,
- postupke orijentisanih funkcija,
- postupke potencijala,
- postupke stohastike aproksimacije,
- metodike postupke,
- logike postupke.
14. Prema koliini informacija
- o mestu i uzroku otkaza,
- o trenutku, mestu i uzroku otkaza.

esto je sluaj da je za dobijanje pravog stanja jednog tehnikog sistema potrebno vie
dijagnostikih instrumenata kao i nekoliko metoda dijagnostikovanja istovremeno (kombinovano).
19
Zakljuak o tehnikom stanju jednog sistema ili njegovog sastavnog dela ne sme zavisiti od
subjektivne ocene specijaliste za dijagnostiku i drugih spoljnih uticaja.


2.8. Sredstva tehnike dijagnostike

Mogu se kvalifikovati prema sledeim obelejima:

1. Prema mobilnosti:
- prenosna,
- pokretna,
- stacionarna.

Merni sistemi
u dijagnostici
Ugraeni Prikljuni
Mobilni
Stacionarni


Slika 2.8. Merni sistemi u dijagnostici

2. Prema stepenu automatizacije procesa dijagnostike:
- runa,
- poluautomatska (automatizovana),
- automatska.
3. Prema stepenu univerzalnosti (u odnosu na objekat dijagnostike):
- univerzalna,
- specijalizovana,
- unificirana, modulskog tipa.
4. Prema reimu korienja:
- kontinualnog dejstva,
- periodinog dejstva,
- jednokratnog korienja.
5. Prema odnosu sa upravljakim sistemima dijagnostikog objekta:
- nezavisna,
- funkcionalno povezana.
6. Prema nainu realizacije:
- programska,
- registraciona,
- programsko-registraciona,
- proceduralna.
7. Prema obliku prikazane informacije:
- analogna,
- diskretna.
8. Prema stepenu sveobuhvatnosti:
- sredstva opte dijagnostike,
- sredstva lokalne dijagnostike.
9. Prema konstrukcionom reenju (u odnosu na objekat dijagnostike):
- spoljanja,
- ugraena,
- delimino ugraena,
- vremenski ugraena.
20
10. Prema broju kanala dijagnostike:
- jednokanalne,
- viekanalne.
11. Prema vrsti informacija koje stiu do operatora:
- ulom vida,
- ulom sluha,
- ulom dodira,
- ulom mirisa.
12. Prema nameni informacije dobijene u procesu dijagnostikovanja:
- preventivna,
- iskljuujua,
- registraciona.
13. Prema nainu proizvodnje:
- sredstva serijske proizvodnje,
- sredstva pojedinane proizvodnje,
- sredstva unikatne proizvodnje.

Izvoenje dijagnostikih kontrola sa registracijom otkaza

Izvetaj o otkazima ispunjava se upisivanjem:

1. Tehnikog sistema (maine) na kojem se pojavio otkaz (npr. Identifikacioni broj),
2. Sastavnog dela sistema na kojem se pojavio otkaz,
3. Vrste otkaza (npr. ifra),
4. Vremena nastanka otkaza (datum, sat, minut, smena),
5. Vremena kada je otklonjen otkaz,
6. Potpisa: izvoaa dijagnostikih kontrola, tehnologa odravanja, poslovoe odravanja i
proizvodnje itd.),
7. Napomene (opis neuobiajenog otkaza ili eventualna sumnja u neki otkaz).


Organizacija slube za tehniku dijagnostiku:

OSNOVNI PODACI
ZA IZVOENJE
TEHNIKE
DIJAGNOSTIKE
KO
treba da izvri rad
(izvrilac)
KADA
treba da vri rad
(termin)
GDE
treba da se radi
(mesto)
TA
treba da
se uradi
KAKO
treba da se radi
(nain)
KAKAV
alat i materijal
treba za izvrenje
KOLIKO
vremena treba da
radi
KAKVA
je koordinacija
potrebna


Slika 2.9. Osnovni podaci za izvoenje tehnike dijagnostike