Zbog ega treba da se pria jezik?

Jedan intervju na temu viejezinosti

U Evropi postoji vise od 50 zemalja i oko 80 jezika. Za razumevanje svakodnevnice je jezik, kao i
njegovo savlaivanje (beherrschen), najbitniji. Ovu ulogu je preuzeo engleski. Zato treba uiti vie
jezika? Nije dovoljno ako samo engleski priamo? Zato je strani jezik tako bitan? Ovo smo upitali
gospou Prof. Dr. Britu Hufajzen. Ona je profesor na TU Darmstadt i bavi(sich beschaffen) se temom
viejezinosti.
Gospoo Hufajzen, ta tano znai viejezinost?
Znaenje zapravo stoji u samom nazivu rei: VIE-JEZINOST, vie jezike priati ili uiti. Termin(Begriff)
viejezinost se odnosi(sich beziehen) na jeziku situaciju u drutvu(Gesellschaft) , ali takoe i na
pojedinca(Einzelpersonen) . U drutvu esto postoji vie jezika, kao npr. u vajcarskoj: tamo postoji 4
slubena jezika(Amtssprach). Viejezinost se u drutvu moe promeniti kada se ljudi zbog poslovnih ili
privatnih razloga sele. Viejezinost se odnosi takoe i na pojedinca. Ako osoba vlada dvama ili vie
jezika, onda se moe redi: ova osoba je poliglota. Ovo je takoe i cilj evropske jezike politike: svaki
graanin treba najmanje dva jezika da pria pored svog maternjeg jezika.
Ali zbog ega zapravo treba vie jezika priati? Zar nije dovoljno kada neko dobro pria engleski?
Ovo pitanje stalno ujem, naalost. To je isto kao to se engleskim ne moe postidi sve. Dobro poznavati
neku kulturu, uspeno poslovati ili graditi privatne odnose esto ne ide tako dobro na tredem jeziku
takoe u najvie sluajeva na engleskom. Naravno postoji puno individualnih razloga zato se jezik ui.
Jedan moj poznanik(Bekannter) je uio turski da bi sa svojom kominicom mogao da pria, jedan drugi
ui italijanski da bi mogao u omiljenoj piceriji da narui na italijanskom, ja sam uila vedski jer sam uvek
elela da ivim u vedskoj, ali nisam uspela. Svako ima svoj razlog zbog ega ui neki jezik, vano je samo
da se jezik ui. Konano, svaki jezik i svaka kultura je veliko blago.
Ali zar se ne pomeaju jezici kada se ui vie njih?
Ne, to je predrasuda! Ljudski mozak moe da ui(aufnehmen) vie jezika. Postoje zemlje i kulture u
kojima je potpuno normalno u razliitim situacijama razliite(unterschiedliche) jezike koristiti, na primer
u Indiji ili Burkini Faso. Tano je da se ponekad prave greke kada se ui vie slinih jezika. Tada se uzima
neto iz jednog jezika i grei se u drugom. Ali prednosti su mnogo vede! Kada se ved pria jedan ili dva
jezika, svaki slededi jezik je sve laki da se naui, tj. koristi se jeziko znanje i vie se ne poinje od nule.
Gospoo Hufajzen, puno hvala na ovom intervjuu.
Hvala vama na interesovanju i elim puno zabave u uenju jezika.




Anja ved dugo ivi u Nemakoj. Njena ruska familija joj sedi na glavi. Pitati ili ne pitati, ona de vam uvek
pomodi i posavetovati vas. Takoe joj potraga za poslom ne ide dobro. Zbog toga ona mora odluiti
izmeu svog prijatelja i biveg prijatelja.
Lena Gorelik, roena 1981 u Sankt Peterburgu, dola je 1992. zajedno sa svojom rusko-jevrejskom
familijom u Nemaku. Nakon obuke u nemakoj Novinarskoj koli u Minhenu je apsolvirala na istono-
evropskim studijama. Lena Gorelik ivi u Minhenu.
Ruske majke su posebne. One kau: svrha mog ivota si ti. Ja sam te rodila da bih ti bila majka. One ne
kau to da bi bile dramatine, niti kau to u nekom emotivnom trenutku. One svakog dana kau, nakon
to kae da ne brine za svoju porodicu, da si bezduan i da si slomio njihovo srce. Ne zato to ste
stvarno uradili neto loe, ved zato to to ide uz njih. Nemake majke pitaju svoju decu: Kako tebi ide?
Ruske majke, s druge strane, priaju svojoj deci u svakom telefonskom razgovoru neto o ispunjenju
ivota. One nas dovode do ludila ili do psihijatra. Nemaki roditelji za njih nisu roditelji. ta je sa
majkama koje svoje dete jednom nedeljno zovu? ta je sa majkama koje svom detetu ne poele laku nod
svake veeri? Uznemirujude je da one ne priaju to deci koja su u predkolskom, ved mukarcima i
enama koji imaju svoju decu. Ruska majka zove na odmor u inostranstvu svakog dana. Svako od svoje
dece. Znam ovo, jer i ja imam majku.