SMath Studio Prirucnik Marijan Dizdar

Marijan Dizdar
Smath Studio
-prirunik
za apsolutnog poetnika

Novi Sad , 2011.

I

Sadraj

Re autora ....................................................................................................... 1
Uvod ................................................................................................................ 3
Izgled ............................................................................................................... 5
Regioni ............................................................................................................ 9
Tekstualni region ............................................................................................. 9
Unos matematikih vrednosti ......................................................................... 15
Rad sa varijablama (promenljive) .................................................................... 17
Funkcije ........................................................................................................ 19
Definisanje jedinica ........................................................................................ 20
Matrice i vektori ............................................................................................. 24
Reavanje sistema linearnih jednaina ........................................................... 29
Opseg (Range) ................................................................................................ 30
Izvodi i integrali ............................................................................................. 31
Grafici ........................................................................................................... 33
Reavanje jednaina i nule funkcije................................................................ 41
Pisanje i itanje podataka iz fajla ................................................................... 45
Programiranje ................................................................................................ 47
IF komanda ................................................................................................... 48
FOR petlja ..................................................................................................... 55
WHILE petlja.................................................................................................. 65
Spisak funkcija .............................................................................................. 68
Matrice i vektori .......................................................................................... 68
Kompleksni brojevi ..................................................................................... 71
Trigonometrija ............................................................................................ 72
Hiperbolini ................................................................................................ 73
Programiranje ............................................................................................. 75
Stringovi ..................................................................................................... 75
Fajlovi......................................................................................................... 76

II

SMath Studio - prirunik za apsolutnog poetnika

1 | S t r a n a

Re autora

Tokom studiranja u vie navrata sam koristio program Mathcad 14. Njegovom
primenom dosta mi je bilo olakano reavanje odreenih zadataka kao i
prezentovanje istih. Nedavno sam na internetu pronaao program SMath Studio
koji mi se uinio kao dobro alternativno reenje. Posle kraeg korienja odluio
sam da spojim lepo i korisno , da napiem jedan mali prirunik i time nekom
pomognem, a i da se na neki nain zahvalim autoru samog programa na
izuzetnom radu.
Sam prirunik je napisan za osobe koje nikad nisu koristili ni Mathcad, a ni
SMath Studio 0.89 (build: 8).
Takoe bih se zahvalio Prof. Gilberto E. Urroz-u koji mi je dozvolio da iskoristim
njegovo materijal prilikom izrade ovog prirunika.


2 | S t r a n a


3 | S t r a n a

Uvod

SMath Studio je matematiki program koji po izgledu veoma podsea na
Mathcad. Bitna razlika izmeu ova dva programa je i to to je SMath besplatan
dok je cena Mathcad-a (Mathcad Prime) nekoliko stotina evra. Naravno postoji jo
bezbroj razlika ali ih ovom prilikom neu spominjati.
Sam program je preveden na dosta jezika i radi na nekoliko platformi (Windows,
Windows Mobile i Linux). SMath je delo ruskog programera po imenu Andraj
Ivaov.

Glavna web stranica: http://en.smath.info/forum/

Postoji i live verzija program koja se moe koristiti direktno iz browser-a i moe se
nai na adresi: http://smath.info/live/?lang=eng

Dostupna je i portable verzija programa za sluaj da na raunaru koji koristite
nemate administratorsko pravo da instalirate programe. Tako da ovu verziju
moete koristiti sa USB Flash memorije.

Mislim da su ove informacije sasvim dovoljne za uvod tako da moemo poeti da
upoznajemo ovaj zanimljiv program.


4 | S t r a n a


5 | S t r a n a

Izgled

Prilikom pokretanja programa otvara nam se sledei izgled radnog ekrana.

Primeujemo da na gornjoj strani postoje padajui meniji, toolbar, a sa desne
nekoliko paleta.

Odmah na samom poetku da prikaemo promenu jezika posle instalacije
programa.

Slika 2. Promena jezika programa 1/2

Izborom iz padajueg menija Tool/Options

Slika 1. Izgled prozora programa SMath Studio
Padajui meni
Toolbar
Palete

6 | S t r a n a

Sada moemo prei na pregled radnog ekrana.

Padajui meniji su sledei :

- Datoteka
- Izmeni
- Izgled
- Umetni
- Raunanje
- Servis
- Stranice
- Pomo.

Na sledeoj strani prikazani su svi padajui meniji, dok e samo objanjenje
komandi biti prikazano naknadno.

Slika 3. Promena jezika programa 2/2

7 | S t r a n a

Slika 4. Prikaz padajuih menija

8 | S t r a n a

Slika 5. Prikaz toolbar-a
Redom e biti nabrojane komande na toolbar-u :

1. Nova stranica
2. Otvori
3. Sauvaj
4. tampaj
5. Seci
6. Kopiraj
7. Zalepi
8. Nazad
9. Napred
10. Veliina teksta
11. Boja teksta
12. Boja pozadine
13. Granica regiona
14. Poravnaj horizontalno
15. Poravnaj vertikalno
16. Funkcija
17. Jedinici
18. Registar indeks
19. Izraunaj ponovo
20. Zaustavi proraun
21. Prikai/skloni paletu sa operatorima (paleta sa desne strane).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

Slika 7. Prikaz paleta
Aritmetika
Matrice
Logiki i relacioni
Funkcije
Grafovi
Programiranje
Simboli

9 | S t r a n a

Regioni

Poto smo se upoznali sa izgledom programa krenimo sa daljim objanjima.
Na sam radni list moemo unositi razliite regione :

1. Tekstualni unos komentara, naslovi
2. Matematiki proraun
3. Slike unos slika u radni list
4. Grafike prikaz.

SMath se razlikuje od ostalih programa za matematike proraune u prikazu i
unosu podataka. Naime unos u sam program je kao da piete u svesci.

Tekstualni region

Ako bismo eleli da unesemo tekst na radni list to bi mogli da uradimo na vie
naina.
Prvo kliknemo na radni list gde bi smo eleli da unesemo tekst. Na radnom listu
e se pojaviti crveni krsti koji nam pokazuje gde e se tekst nalaziti.

Zatim iz padajueg menija Umetni izabrati komandu Prostor za tekst.

Slika 9. Unoenje tekstualnog regiona 2
Mesto unosa teksta

10 | S t r a n a

Na radnom listu se pojavljuje sledei prikaz.

Zatim ponemo da kucamo eljeni tekst.

Drugi nain je da kliknemo na radni list i sa tastature kucamo znak navoda
i time bi automatski doli do Slika 10. Unoenje tekstualnog regiona 3.

Pritiskom na taster enter izlazimo iz regiona.

Mesto unosa teksta

11 | S t r a n a

Tekst moe da se napie i u nekoliko redova tako to emo kada elimo da
preemo u novi red pritisnemo kombinaciju tipki Ctrl+Enter.

Sada moemo krenuti na formatiranje teksta. Prvo moramo da selektujemo
tekstualni region.

Moemo uraditi sledea formatiranja. Poveanje veliine teksta izborom veliine
primenom padajueg menija Veliina teksta.

Slika 15. Formatiranje teksta 2

Slika 14. Formatiranje teksta

12 | S t r a n a

Moemo primenom komada Boja teksta i Boja pozadine promeniti boju teksta i
pozadine.

Na raspolaganju su nam i sledee komande kada je tekst selektovan.

Ctrl + B - podebljan tekst ( Bold )
Ctrl + U - podvuen tekst ( Underline )
Ctrl + I - iskoen tekst ( Italic ).

Moemo uneti da su granice regiona vidljive pritiskom na komadu Granica
regiona.

Tekst se moe pomerati po stranici tako to emo ga prvo selektovati. Pustiemo
taster mia, a zatim isti pribliiti tekstu dok se ne pojavi crni krsti.

Zatim pritisnemo levi taster mia i pomerimo tekst na eljeno mesto.

Granica regiona

13 | S t r a n a

Drugi nain je da obeleimo tekst, a samo pomeranje izvrimo korienjem
strelica sa tastature.


Sledea slika prikazuje korienje komande Sloi regione vertikalno i Sloi
regione horizontalno.

Prvo sve regione koje elimo da formatiramo selektujemo.

A zatim pritisnemo ikonu Sloi regione vertikalno . Dobija se sledee.



14 | S t r a n a

Na slian nain radi i komanda Sloi regione horizontalno.

Posle upotrebe komande dobijamo sledee.

Slika 24. Foramatiranje teksta 12

Naravno na raspolaganju su nam i sledee komande :

Sve to je ranije reeno o formatiranju tekstualnog regiona vai i za ostale vrste
regiona (pomeranje,brisanje,formatiranje).


15 | S t r a n a

Unos matematikih vrednosti

Verujem da ste imali prilike da do sada koristite program Microsoft Word i da ste
imali potrebu da unosite odreene matematike izraze. Tom prilikom ste
verovatno koristili program Microsoft Equation ili ako koristite Word 2007 ili
noviji samo Equation. Unos vrednosti u SMath je veoma slian unosu u ovim
programima. Naravno ovo je sve pod pretpostavkom da koristite Microsoft
Windows operativni sistem.

Ako npr. Unesemo izraz 1+2= nakon znaka jednakosti SMath e nam prikazati
vrednost ovog izraza. Malo analizirajmo ovaj unos. Moemo primetiti da nakon
unosa 1+ pojavljuje se jedan crni pravougaonik. Ovaj pravougaonik se naziva
plejsholder i on oznaava da program oekuje da unesete neku vrednost.

Slika 25. Matematika 1
Nakon unosa broja 2 i znaka jednakosti dobija se:


Pogledajmo jo jedan primer. Unesimo vrednost 1 / 2


Ako sada unesemo +3, dobiemo sledei izraz.

Zato se ovo desilo? Ili je moda bolje pitanje kako se desilo. Odgovor lei u liniji
za editovanje, naime na slici 27. moemo primetiti da se ova linija nalazi iza broja
2 to nam govori gde e se unositi izraz ako nastavimo da kucamo.
Plejsholder (Placeholder)

16 | S t r a n a

Ako bismo hteli da izraz sa slike 28. napiemo drugaije to moemo uiniti na
sledei nain. Nakon unosa broja 2 pritisnemo stelicu za levo ( ili space ) i
dobiemo sledei izraz.

Sada vidimo da je linija za editovanje obuhvatila ceo izraz tj. vidimo gde e se
unosti vrednosti. Ako sada ukucamo +3 dobijamo:

I nakon znaka jednakosti.

Ako elimo da unesemo neku aritmetiku operaciju to moemo uiniti ili preko
palete sa leve strane ili preko tastature.

Primer: Ako elimo da izraunamo kvadratni koren od broja 6 to moemo uiniti
unosom sa palete Aritmetika.

Slika 31. Paleta aritmetika
Ili preko tastature kucajui \6 = . Dobija se sledee:

Promena broja decimalnih mesta se moe izvriti izborom komande Opcije sa
padajueg menija Servis.


17 | S t r a n a

Poveali smo broj decimala
sa dve na etiri.

Sada je prikaz sledei.

Rad sa varijablama (promenljive)

Ako otkucamo x:5 na radnom listu e biti prikazano.

Slika 35. Promenljiva 1
Ovo znai da smo promenljivoj x pridruili vrednost 5. Ako bi iskucali x+2= kao
rezultat bi dobili:

Slika 36. Promenljiva 2
Ovo znai da moemo menjati vrednost promenljive x tako to emo obrisati
vrednost 5 i ukucati neku drugu , a program e automatski izraunati donji izraz.

Interesantno , ali emu to? Ako imamo neki komplikovaniji izraz i naravno vie
promenljivih lako moemo menjajui neku od njih dobijati rezultate bez potrebe
da piemo ponovo ceo proraun.

Slika 33. Promena broja decimala

18 | S t r a n a

Hajde sada da definiemo novu promeljivu koja zavisi od pomenljive x. Neka to
bude y:x+3.5.
Prilikom unosa ovog izraza moemo primetiti da nakon pritiska tastera x
pojavljuje se dinamiki asistent koji nam pomae pri unosu.

Slika 37. Dinamiki asistent 1
On nam prikazuje nekoliko informacija i to da postoji promenljiva x koja je ranije
definisana i da je njena vrednost 5.

Dinamiki asistent nam pomae prilikom razliitih unosa tako to nam :

- Prikazuje izraz koje je definisao sam korisnik
- Ugraene jedinice ( kN, m )
- Programski definisane konstante
- Funkcije

On nam slui kao neka vrsta preice. Usput dobijamo informacije za ta slui
izabrana opcija.

Na kraju jo unesemo y= . Ceo unos sad izgleda ovako.

Slika 38. Dinamiki asistent 2
Nezavisna promenljiva
Zavisna promenljiva ( zavisi od vrednosti x
)

19 | S t r a n a

Funkcije

Funkcije u programu SMath Studio moemo unositi na nekoliko naina.
Odabirom na paleti Funkcije, preko padajueg menija Umetni/Funkcija ili
kucanjem same funkcije ( naravno ako joj znamo naziv ).

Moemo definisati i svoje funkcije. Npr. funkcija f(x) := x^2+1

Slika 40. Funkcije paleta 1
Slika 41. Funkcije 2
Slika 42. Funkcije 3
Slika 43. Funkcija 4
funkcija
promenljiva

20 | S t r a n a

Sada moemo pozivati funkciju f(x) za razliite vrednosti promenljive x.

Definisanje jedinica

SMath Studio ima ugraeno veliki broj jedinica. Unos jedinice se moe uraditi na
razliite naine. Ako bismo na primer hteli da unesemo da je neka promenljiva P1
jednaka 100 N to bi mogli uraditi na sledei nain. Ukucali bi P1:100 i program
bi prikazao sledee:

Sada dolazi na red unos jedinice N. Iz padajueg menija Umentni izaberemo
komandu Jedinici. Pojavie se sledei prozor:

Na desnom delu ovog prozora nalaze se dimenzije tj. grupa , a sa leve strane same
jedinice. Izborom grupe Sila i jedinice Njutn , a zatim pritiskom na dugme
Umetni izvrili smo unos jednice.

Slika 44. Funkcija 5
Slika 45. Jedinice 1

21 | S t r a n a

U ovom prozoru postoji i opcija brza pretraga u kojoj se mogu kucati nazivi
jedinica ili kucati jednostruki navodnik ( ) i oznaku jedinice i tako je brzo
pronai.

Drugi i laki nain unoenja jedinice je da nakon ukucanih 100 pritisnemo znak
jednostrukog navoda ( ). Na ekranu e se pojaviti sledee:


22 | S t r a n a

Iza broja 100 pojavio se zaobljen pravougaonik i on prestavlja plejsholder za
jedinice ( unite placeholder ). Sada samo ukucamo slovo N.


Primer 1 :

Ukucali smo dve promenljive P1 i P2, definisali ih a zatim
sabrali. Rezultat je iste jedinice kao i promenljive. Ako bismo
eleli da rezultat prestavimo u drugim jedinicama to bismo
uradili na sledei nain.

Postavili bi smo liniju unosa posle jedinice rezultata.

Tada bi se posle jedinice N pojavio jo jedan plejsholder. Ako liniju pomerimo do
njega pomou strelica :

A zatim otkucamo jednostruki navod ( ):

Sada samo unesemo eljenu jedinicu , u ovom sluaju to je kN.

Ako bi sad eleli da vratimo sa kN ponovo na N. Ponavljajui korake koji su gore
prikazani uoili bismo sledee. Kada postavimo liniju unosa iza jedinice kN ne
pojavljuje se plejsholder za unos jedinica.


23 | S t r a n a

Menjanje jedinica u ovom sluaju se svodi na to da obriemo jedinicu kN i potom
ukucamo nove jedinice.

Primer 2 :

Ukucajmo sledee 10m+5ft =

Iz ovog primera zakljuujemo da moemo sabirati razliite jedinice u ovom sluaju
za duinu.

Menjajui jedinicu rezultata iz metar u ine vidimo da e SMath Studio sam
izvriti konverziju jedinica.

Program dozvoljava mogunost da sami definiemo svoje jedinice. Kao ilustracija
posluiemo se primerom definisanja jedinice xN koja e biti jednaka 100 kN.
Poeemo da kucamo sledei izraz xN:100kN

Ovim postupkom smo definisali novu jedinicu xN. Pogledajmo par primera sa
ovom jedinicom.


24 | S t r a n a

Matrice i vektori

Unos matrice moe se postii ili preko panela ili preko padajueg menija
Umetni/Matrica.

Program e zatim zahtevati da se unese broj redova i kolona budue matrice.

Unoenje matrice postiemo pritiskom na dugme Umetni na radnom listu se
pojavljuje sledei prikaz.

Slika 53. Matrice 3

U prazna polja ukucavamo brojne vrednosti elemenata matrice.

Slika 54. Matrice 4
Slika 51. Matrice 1
Slika 52. Matrice 2

25 | S t r a n a

Ako bismo eleli da proirimo ovu matricu tj. da joj dodamo (oduzmemo) red i/ili
kolonu to moemo uiniti na sledei nain.Dovedemo liniju unosa pomou
strelica ili protiskom na taster Space da obuhvati celu matricu.

Slika 55. Matrice 5

Vidimo da se u desnom donjem uglu pojavljuje crna kockica. Kada se pribliimo
ovoj kockici kursor menja oblik u strelicu kao na slici 56.

Pritiskom levog tastera mia moemo proirivati/smanjivati broj redova i kolone.
Kada promenimo veliinu matrice putamo levi taster mia.

Slika 57. Matrice 7

U programu postoji dosta ugraenih funkcija koje se mogu primeniti na
matricama. Jedan manji broj se nalazi na paleti Matrice.

Slika 58. Matrice 8
Slika 56. Matrice 6
Vektorski proizvod
Minor matrice
Algebarsko dodavanje matrici
Transponovana matrica
Determinanta

26 | S t r a n a

Sve funkcije moemo nai u padajuem meniju Umetni/Funkcije i izborom
kategorije Matrice i vektori .

Naravno mogu je pristup funkcijama i preko dimanike pomoi.

Slika 59. Matrice 9
Slika 60. Matrice 10

27 | S t r a n a

Primer :

Izdvajanje vrsta i redova matrice postie se na sledei nain.

Slika 62. Matrica 12

Matrica A
Determinanta matrice
Transponovana matrica
Inverzna matrica
kolone
1 2 3
redovi
1
2
3
Matrica A
a
Izdvoj red br. 2
Izdvoj kolonu br. 1

28 | S t r a n a

Izdvajanje elementa matrice vri se tako to sa palete izaberemo komandu el.

Ili pritiskom na tastaturi tipke [ . Postupak e biti prikazan na sledeoj slici.

Separator argumenata u ovom sluaju je zarez ali se ovo moe promeniti izborom
Servis/Opcije i odabirom znaka separatora.

1 2
3
2
1
Broj reda
Broj kolone
Prvo ukucamo A[1,3= ili umesto
znaka [ sa palete izaberemo el
3

29 | S t r a n a

Reavanje sistema linearnih jednaina

Primer:

Reiti sistem linearnih jednaina.



30 | S t r a n a

Opseg (Range)

Ova komanda nam vraa vektor vrednosti u zadatom opsegu. SMath poseduje
dva oblika ove funkcije range(2) i range(3). Opis svake funkcije moemo videti u
Umetni/Funkcija i zatim pronalaenja ovih funkcija.

Na sledeem primeru bie prikazane funkcije range.

U sluaju vektora B poto je inkrement (korak) jednak jedinici poslednji lan 10.9
nije prikazan.

OPIS FUNKCIJA
Slika 68. Opseg 1
Kucamo sledee:
A: (Umetni funkciju) range(2) ili samo
kucamo range i iz dinamikog asistenta
biramo range(2). Na ekranu e nam se
prikazati sledee:
U prazne plejsholdere ukucavamo
raspon od 1 do 10.

31 | S t r a n a

Primer funkcije range(3)

Kako program rauna inkrement u ovom sluaju? Ovo e biti objanjeno na
primeru vektora C. Da bi dobio korak program od drugog broja oduzima prvi. U
ovom sluaju 2,5-1=1,5. Tako da se dobija niz 1; 1+1,5=2,5; 2,5+1,5=4;
4+1,5=5,5; 5,5+1,5=7; 7+1,5=8,5; 8,5+1,5=10. Zadnji broj ne mora da se nae u
vektoru. To prikazuje vektor D gde zadnji lan (broj 10) nije dodeljen.

Izvodi i integrali

Ovaj deo emo objasniti na par jednostavnih primera.

Na ekranu se pojavljuje sledee:

Slika 69. Opseg 2
Prvi broj
Drugi broj
Trei broj
Izaberemo opciju izvod
Slika 70. Izvod 1
Slika 71. Izvod 2
Upisati funkciju
Upisati promenljivu po
kojoj traimo izvod
funkcije

32 | S t r a n a

Slika 72. Izvod 3
Ako bismo ranije definisali vrednost promenljive x.

Vidimo da e program prvo izvod reiti simboliki pa tek onda uvrstiti vrednost za
x.

Ovako definisan izvod moe da se rei i numeriki tako to emo umesto staviti
znak jednakosti.

Za odreeni integral sa panela biramo komandu.

Slika 75. Integral 1

govori programu da zadati izraz izrauna simboliki
Slika 73. Izvod 4
Slika 74. Izvod 5
Izaberemo opciju Odreeni integral

33 | S t r a n a

Grafici

SMath studio poseduje mogunost prikaza 2D i 3D grafika. Grafike moemo
unositi ili pritiskom komande 2D ili 3D sa palete Funkcije ili preko padajueg
menija Umetni / Grafovi i zatim izborom vrste grafika.

Prvo emo prikazati unos 2D grafika. Pritiskom ili preko panela Funkcije ili
preko padajueg menija na radnom listu imamo sledee.

Slika 76. Integral 2
Slika 77. Grafici 1
Slika 78. Grafici 2
Mesto na kome program
zahteva da se upie naziv
funkcije

34 | S t r a n a

Mi emo izabrati funkciju sin(x) .

Kada bismo eleli da na istom grafiku dodamo jo jednu fukciju ( npr. cos(x) ) to
bismo uradili na sledei nain. Postavimo liniju unosa ( pomou strelica ili
dugmeta space ) da oznai ceo izraz kao na slici 80.

Zatim sa palete Funkcije izaberemo komandu Sistem jednaina.

Slika 81. Grafici 5
Ispod grafika e se pojaviti.

Slika 79. Grafici 3
Slika 80. Grafici 4
Slika 82. Grafici 6
Mesto za unos sledee
funkcije

35 | S t r a n a

Za dodavanje jo funkcija potrebno je sa linijom unosa obuhvatiti sve funkcije
(sin(x) i cos(x) ) dok se ne pokae crna kockica kao na slici 84.

Kada se pribliimo ovoj kockici kursor menja znak.

Slika 85. Grafici 9
Pritiskom levog tastera mia i povlaenjem na dole ili gore poveavamo ili
smanjujemo broj mesta.

Putanjem levog tastera zavravamo ovu komandu.
Slika 83. Grafici 7
Slika 84. Grafici 8
Slika 86. Grafici 10

36 | S t r a n a

Za manipulaciju sa graficima na raspolaganju su nam sledee komande sa palete
Grafovi.

Primer 3D grafika

Grafike moemo definisati i na drugi nain, tako to emo umesto funkcije
prikazati brojne vrednosti ordinata.

Osvei
Linijki grafik
Takasti grafik
Pomeri
Razmera
Rotiraj

37 | S t r a n a

Primer:

Sledei primer je primer ispisa teksta na grafiku

Definisana matrica M
Program prvu kolonu tretira kao
vrednosti apcise (x), a drugu kolonu
kao vrednosti ordinate (y)
Objasniemo na primeru
prvog reda.
x y
tekst
veliina
teksta
boja
teksta
Prve dve kolone prestavljaju x i
y koordinatu, trea prestavlja
tekst koji e biti ispisan, a
preostale dve veliinu i boju
teksta.

38 | S t r a n a

Na raspolaganju su nam sledei znakovi : x , + , . ,o, * itd.

Moemo raditi kombinaciju znakova i funkcija.


39 | S t r a n a

Boje koje imamo na raspolaganju u graficima su sledee:

Aliceblue, antiquewhite, aqua, aquamarine, azure, beige, blanchedalmod, blue,
blueviolet, brown, burlywood, cadetblue, chartreuse, chocolate, coral,
cornflowerblue, cornsilk, srimson, cyan, darkblue, darkcyan, darkgoldenrod,
darkgray, darkgreen, darkhaki, darkmagenta, dartolivegreen, darkorange,
darkorchid, darkred, darksalmon, darkseagreen, darkslateblue, darkslategray,
darkturquoise, darkviolet, deeppink, deepskyblue, dimray, dodgerblue, firebrick,
floralwhite, forestgreen, fuchsia, gainsboro, ghostwhite, gold, goldenrod, gray,
green, greenyellow, honeydew, hotpink, indianred, indigo, ivory, khaki, lavender,
lavenderblush, lawngreen, lemonchiffon, lightblue, lightcoral, lightcyan,
lightgoldenrodyellow, lightgray, lightgreen, lightpink, lightsalmon, lightseagreen,
lightskyblue,lightslatergray, lightsteelblue, lightyellow, lime, limegreen, linen,
magenta, moroon, mediumquamarine, mediumblue, mediumorchid,
mediumpurple, mediumseagreen, mediumslateblue, mediumspringgreen,
mediumturquoise, mediumvioletred, midnightblue, mintcream, mistyrose,
moccasin, navajowhite, navy, oldlace, olive, olivedrab, orange, orangered, orchid,
polagoldenrod, palagreen, paleturquoise, palevioletred, papayawhip, peachpuff,
peru, pink, plum, powderblue, purple, red, rosybrown, royarblue, saddlebrown,
salom, sandybrown, seagreen, seashell, sienna, silver, skyblue, slateblue,
slategray, snow, springgreen, steelblue, tan, teal, thistle, tomato, turquoise,
violet, wheat, white, whitesmoke, yellow, yellowgreen, black.

Ovi nazivi se mogu pisati malim ili velikim slovima (npr. darkgreen, DARKGREEN
ili DarkGreen). Izmeu naziva mogu se i staviti prazna mesta (npr. Dark Green).

Primer:

x y z

40 | S t r a n a

Poto u programu nije ostavljena mogunost da u 2D prikazu promenimo boju
pozadine, moemo iskoristiti injenicu da je dozvoljeno postavljanje take .
proizvoljne veliine. Objanjenje sledi u sledeem primeru.

Iako izgleda da smo promenili boju pozadine grafika mi smo ustvari dodali jedan
objekat ( . ) velike veliine (1000) koji je odreene boje. Ako bismo dovoljno
odzumirali videli bi sledee.

Vano je napomenuti da objekat treba da bude zadnji da se ne bi dobio prikaz
kao na sledeoj slici. Naime moe se uoiti da program prikazuje grafike po
redosledu od gore ka dole.

Razmera osa x i y mogu se menjati kombinacijom tastera Shift+toki mia i
Ctrl+toki mia.


41 | S t r a n a

Reavanje jednaina i nule funkcije

Primer:
Reavanje kvadratne jednaine

Ovo je mogue reiti na ovaj nain poto nam je poznat analitiki izraz za .
Ako ne poznajemo analitiko reenje SMath studio poseduje nekoliko operacija a
to su : solve, roots i polyroots.

Ako ukucamo sledei izraz.

Objekat Taka se
prikazuje iznad funkcije
x+4 jer je takav redosled
prikaza grafika.
Slika 97. Jednaine 1
Do ovog izraza moemo doi
kucajui sledee:
x[1= i x[2=
1
2
1
Primetite da je jednako sa palete
Logiki i relacioni

42 | S t r a n a

Ovo moemo reiti i primenom funkcije solve(2).

U gornjem primeru program rauna kada je f(x)=0. Ovo moemo promeniti
korienjem sledeeg izraza.

Ako obeleimo nepoznatu (x) i
izaberemo komandu Rei sa
padajueg menija Raunanje
dobija se sledee :
Slika 100. Jednaina 4
funkcija
promenljiva
Uslov da je f(x)=10

43 | S t r a n a

Prikaz funkcije solve(4) .

Funkcija roots(2) prikazuje prvu vrednost nule funkcije.

Funkcija roots(3) ima jedan dodatni argument koji slui kao pretpostavka
reenja.

Uslov da je f(x)=10
Promenljiva
Opseg promenljive
U ovom sluaju to je vrednost -2 to je vidljivo iz
gornjeg grafika funkcija.
Pretpostavka
reenja
Promenljiva
Funkcija

44 | S t r a n a

Polyroots funkcija nam slui da traimo nule polinoma. Osim realnih nula koje
daju prethodne komande ova nam daje i imaginarne vrednosti.

Evo jednog primera koji e nam objasniti interval tj. granice.

Iako trigonometrijska funkcija ima puno nula program je prikazao rezultate u
granicama od -20 do +20. Granice se mogu promeniti izborom iz padajueg
menija Servis/Opcije.

Ili korienjem komande solve(4) i postavljanje veeg/manjeg intervala npr.


45 | S t r a n a

Pisanje i itanje podataka iz fajla

Smath Studio poseduje set komandi koje slue da podatke upisujemo i itamo iz
fajla. Do ovih funkcija moe se doi izborom iz padajueg menija Umetni /
Funkcije, a zatim izborom iz grupe Fajlovi.

Program sve fajlove koje ita i snima uva u C:\Documents and Settings\[IME
KORISNIKA]\Application Data\SMath\user ( U pitanju je Windows XP )

Ovaj folder je skriven tako da ga ne moete direktno nai.Ovo moete reiti tako
to iz Windows-ovog prozora iz padajueg menija Tools/Folder Options na
kartici View otkaite Show hidden files and folders.

Primer upisa podataka u fajl prikazaemo na sledeem primeru.

itanje iz fajla se vri pomou funkcije rfile.

Slika 107. Podatci 1
Slika 108. Podaci 2
Slika 109. Podaci 3
Podatak koji se upisuje
Ime fajla u koji e se izvriti upis
1 upis uspean
0 upis ne uspean
Ime fajla iz kojeg se uitavaju
podaci

46 | S t r a n a

Same fajlove moemo otvoriti sa programima tipa Notepad,Wordpad.

Upisivanje i itanje vie podataka.

U sluaju da elimo da proitamo fajl kojeg nema program e ispisati sledee
obavetenje.

Slika 110. Podaci 4
Matrica
Podatci
Broj redova
Broj kolona
Slika 111. Podaci 5
Slika 112. Podaci 6
Slika 113. Podatci 7

47 | S t r a n a

Brisanje fajla iz sistema se vri pozivanjem komande dfile.

Slika 114. Podaci 8

Programiranje

I ovu oblast u pokuati objasniti u duhu ovog prirunika. Pretpostaviu da o
programiranju znate apsolutno nita.
Cela sutina je da programu ( kompjuteru) kaete da uradi neke operacije po
nekom redosledu i da Vam prikae rezultate. Moda je bolja formulacija da
program uzme ulazne podatke, da ih obradi i prikae izlazne.
Da bi smo u programu napisali ta treba da se uradi moramo reiti odreene
korake. Njih emo prikazati grafiki.

Sada e biti prikazan jedan obian algoritam. Naime za ulazne vrednosti a i b
program e izraunati vrednost c koja je jednaka zbiru a i b.

Kada bi ovo hteli da zapiemo u programu SMath Studio izraz bi izgledao ovako:

Ime fajla kojeg elimo da obriemo
1 brisanje uspeno
0 brisanje ne uspeno

Start/
Kraj
Proces
Ulaz /
izlaz
Odluka
Slika 115. Programiranje 1
a c=a+b
c
Start Ulaz Proces Izlaz Kraj
Ulazne vrednosti
Proraun
Izlazne vrednosti

48 | S t r a n a

SMath poseduje paletu Programiranje na kojoj se nalaze komande koje slue pri
programiranju.

IF komanda

If komanda nam slui ako imamo granjanje. Da bi smo ovo objasnili posluie
nam sledei primer. Ako imamo neku funkciju koja ima oblik.

Ako bismo za ovako definisanu funkciju hteli da napiemo program koji za
vrednost promenljive x daje rezultat funkcije f(x) morali bismo da napravimo
granjanje. Algoritam za ovaj problem bi izgledao sledee.

T
Start
Unos
Odluka
Izlaz
x
x<0

y
N

T Iskaz taan
N- Iskaz nije taan

49 | S t r a n a

Kako bi ovaj program uneli u SMath. Upisali bi sledee f(x): ,a onda bi sa palete
Programiranje pritisnuli komandu if. Prikaz na radnom listu je sledei :

Izgled celog izraza :

Vidimo da u ovom primeru postoji logiki uslov koji treba da bude ispunjen li ne
ispunjen (x<0) da bi program uzeo jednu ili drugu vrednost

U ovom trenutku mogli bismo se upoznati sa paletom Logiki i relacioni.

Mislim da prvih pet nije potrebno dodatno objanjavati ( jednako, manje, vee,
manje ili jednako, vee ili jednako i nije jednako).
Ako je uslov nije taan izvriti ovo
Ako je uslov taan izvriti ovo
Mesto gde ukucavamo uslov
T
N
Kontrola
Podsetnik

50 | S t r a n a

Primer:

3>2 = 1 (iskaz je taan) 3<2 = 0 (iskaz nije taan)
3=2 = 0 (iskaz nije taan) 32 = 1 (iskaz je taan)
5 = 1 (iskaz je taan) 5 = 0 (iskaz nije taan)

Negacija (ne)

1 = 0
0 = 1

Konjunkcija ( i )

1 1 = 1 (jedan i drugi izraz su tani = ceo izraz je taan)
1 0 = 0
0 1 = 0
0 0 = 0

v Disjunkcija (ili)

1 v 1 = 1 (prvi ili drugi izraz je taan = ceo izraz je taan)
1 v 0 = 1
0 v 1 = 1
0 v 0 = 0

Ekskluzivna disjunkcija

1 1 = 0 (Tano je jedino ako je samo jedan izraz taan)
1 0 = 1
0 1 = 1
0 0 = 0

Logike operacije

Negacija (ne) ( 3 > 2 ) = 0
Konjunkcija (i) ( 3 > 2 ) ( 4 > 3 ) = 1
Disjunkcija (ili) ( 3 > 2 ) v ( 5 < 4 ) = 1
Ekskluzivna disjunkcija ( 3 < 2 ) ( 2 > 1 ) =1

Kod funkcije if u programu postoji mali bug.

>

>

>

>

>

>

Tano reenje
je 10

51 | S t r a n a

Ovo moemo reiti opet na nekoliko naina. Prvi je da brojeve napiemo kao
razlomke.

Drugi nain je da iskoristimo funkciju Line (Dodaj red). Ako napiemo f(x): ,a
zatim pritisnemo komandu Line na radnom listu e biti prikazano sledee :

U prvi plejsholder upiemo izraz, a zatim tipkom space ili strelicama obuhvatimo
ceo izraz.

U levom uglu pojavie se crna kockica. Kada dovedemo pokaziva mia do nje,on
menja oblik. Levim klikom hvatamo i smanjujemo ceo izraz.

Pogledajmo sad kompletan izraz.

52 | S t r a n a

Primer:

ematski je prikazana funkcija tj. opsezi u kojima funkcija uzima odreene
vrednosti.

Zapis u SMath Studiu :


Ovo se u programu unosi na sledei nain. Prvo se unese kao to je prikazano na
sledeoj slici.

Zatim dovedemo liniju za unos u kvadrati ispod else i dodamo jo jednu if
funkciju.

0 -5 7


53 | S t r a n a

Poslednji plejsholder obriemo na isti nain kako je objanjeno na slikama 126 i
127 .

Analizirajmo sledei algoritam. U zavisnosti od ulaznih parametara x i y program
e izraunati zavisne promenljive i i k i zatim ih sabrati i prikazati rezultat .

x,y
y<0

x<0


54 | S t r a n a

Primetimo sledee, program ispisuje samo rezultat. Ako bismo hteli da program
kao izlazne vrednosti osim rezultata ispie i vrednosti za promenljive i i k morali
bi da zadnju liniju koda stavimo jedan vektor sa tri reda i jednom kolonom.


55 | S t r a n a

FOR petlja

Ova vrsta petlji nam slui ako elimo da deo programa ponovimo odreeni broj
puta. SMath Studio poseduje dve vrste for petlji for(3) i for(4).
Ovu funkciju u program moemo unositi na vie naina. Kucajui tekst for i
izborom preko dinamikog asistenta ili pritiskom na paleti.

Ove kao i naredne vrste petlji objasniemo kroz primere.

Primer :

Slika 137. For petlja 2

Analizirajmo ovu petlju. Na poetku smo parametru S zadali poetnu vrednost
(S=0). Zatim dolazimo do petlje gde parametar k uzima vrednost jedan (k=1) i
izvrava se proraun ( )

Posle prve iteracije parametar S sada ima vrednost dva. Petlja se ponovo izvrava
za vrednost k=2.

Parametar S sada ima novu vrednost S=6, k uzima novu vrednost k=3 i petlja se
ponovo izvrava. Ovo se ponavlja do vrednosti k=10.

Poetna vrednost
For petlja
Rezultat
Poetna vrednost
Vrednost parametra S posle prve iteracije k=2

56 | S t r a n a

Ceo proraun moe da se prikae na sledei nain.

2+4+6+8+10+12+14+16+18+20=110

Matematiki ovaj primer moe da se zapie na sledei nain.

Algoritam prorauna

k=1;S=2
k=2;S=2+4=6
k=2;S=2+4+6=10
k=10;S=2+4+6+8+10+...+20=110
S=0
k=1...10
S
Poetna vrednost parametra S
For petlja


57 | S t r a n a

Analizirajmo sledei problem

Reenje ovog problema primenom for petlji je sledei.

Probau da na to jednostavniji nain objasnim ove petlje. U tome e mi pomoi
algoritam reavanja.

j=1...5
For petlje k=1...5
Petlja I
Petlja II
Rezultat
S=0

S

58 | S t r a n a

Sam redosled izvravanje ovog koda tekao bi na sledei nain.Iz prve petlje bi se
uzela vrednost j=1, a iz druge k=1. Rezultat je ( ) .
Program se vraa u drugu petlju i uzima novu vrednost za parametar k=2.

Proraun bi se izvravao za sve vrednosti parametra k (1,2,3,4 i 5). Kada
izvrtimo sve vrednosti iz druge petlje, program se vraa u prvu petlju i uzima
vrednost j=2 i ponavlja ceo proraun.

Prikaz reavanja

za j=1 0+11+21+31+41+51+
za j=2 +12+22+32+42+52+
za j=3 +13+23+33+43+53+
za j=4 +14+24+34+44+54+
za j=5 +15+25+35+45+55= 225

Ovu petlju smo u SMath Studiu mogli zapisati i na sledei nain.


Razlika u ovom zapisu i zapisu ranije (Slika 139) je u tome to je u ovom sluaju
ceo kod zapisan u liniji tako da su svi parametri (k i j) lokalne promenljive i
njihove vrednosti nisu dostupne izvan programa. Naime ako bi u prvom sluaju
traili vrednost za k ili j program bi ih ispisao (zadnje vrednosti iz petlje), dok u
drugom zapisu to ne bi bilo mogue poto su lokalne promenljive.

Vrednost S iz prve iteracije
Crvenom bojom su obeleeni
brojevi koji odgovaraju parametru
k

59 | S t r a n a

Sledei primer kombinuje tri programske stukture, dve for petlje i jednu if
funkciju. Program sortira podatke od najmanjeg do najveeg i prikazuje ih u vidu
matrice .

Program napisan u SMath Studiu:

Postupno e biti objanjen ceo proces prorauna.
Komandom length() odreujemo broj elemenata u matrici rS. Ovu vrednost
dodeljujemo promenljivoj ns koja je jednaka broju est. Sada dolazimo do petlje I,
vrednost promenljive k=1. Petlja II vrednost j=k+1=1+1=2. U sledeem koraku
program poredi vrednosti tj. da li je 5.4>1.2 , poto je tvrdnja tana
program se nastavlja.

Ako bi sada pogledali ovu matricu posle prve iteracija ona bi izgledala:

Ponovo se vraamo na petlju II, sada je j=3 (k=1).
Kontrola tj.1.2>3.5 Poto tvrdnja nije tana petlja zavrava svoj ciklus.

j=4 (k=1) ; (1.2>10.2) kraj ciklusa
j=5 (k=1) ; (1.2>-2.5) tvrdnja je tana i program se nastavlja

j=6 (k=1) ; (-2.5>4.1) kraj ciklusa

60 | S t r a n a

Poto je petlja II (j=2,3,4,5,6) izvrtela sve vrednosti program se vraa na petlju I i
uzima vrednost za k=2 i ponovo vraa na petlju II gde j uzima vrednost k+1.
k=2 ; j=k+1=2+1=3 ; (5.4>3.5) tvrdnja je tana

Moemo da zakljuimo da su vrednosti 5.4 i 3.5 zamenili mesta . Sada matrica rS
izgleda:
(-2.5 3.5 5.4 10.2 1.2 4.1)

Kada ponovimo ceo ciklus za vrednosti k=2 i j=3,4,5 matrica rS izgleda :

(-2.5 1.2 5.4 10.2 3.5 4.1)

Po zavretku svih ciklusa k=1,2,3,4,5 i j=2,3,4,5,6 elementi matrice rS bie
poreani na sledei nain.

rS= ( -2.5 1.2 3.5 4.1 5.4 10.2 )

Od ovog algoritma moemo napraviti funkciju koju zatim moemo pozivati svaki
put kada elimo da sortiramo vrednosti.

Do istog reenje mogli smo doi primenom funkcije sort() koja sortira elemente u
uzlaznom redosledu.


61 | S t r a n a

Algoritam reavanja :

Uslov
Petlja II
j=k+1...ns

Petlja I
k=1...ns-1
Rezultat (matrica sortiranih
vrednosti)
rS
ns=length(rS)
rS
Matrica rS
Obreevanje broja elemenata u
matrici rS

DA
0

0
NE

62 | S t r a n a

Sledei primer ilustruje kako pomou for petlje moemo nacrtati grafik neke
funkcije.

Primer:
Dat je centar krunice C(-3;5) i radijus r=12.5 m. Nacrtati krunicu.

Izabrano je da je broj podataka koje emo koristiti prilikom crtanja ove funkcije
jednak stopedeset.

n=150

A inkrement je

Prvo emo prikazati algoritam reavanja ovog problema.

k=0...n

C,r,n
Rezultat (matrica Mc)
Dva vektora xC i yC koji
predstavljaju koordinate
taaka krunice
Spajanje vektora u
matricu Mc

63 | S t r a n a

Reenje problema primenom programa SMath Studio:


Za ovaj proraun programu je potrebno 1 min. 19,734 sek. Razlog ovoliko dugog
prorauna lei u injenici da SMath prvo izraunava simboliki ,a zatim vrednosti
tog prorauna pretvara u numerike vrednosti. Ovo se moe promeniti tj. moe se
ubrzati.

Funkcija eval pretvara
analitiki izraz u numeriku
notaciju.
Potrebno je 5,546 sek. da bi se izvrio
ovaj program.

Karakteristike raunara koriene u
ovom primeru su sledee:

Pentium(R) 4 CPU 2.00GHz
2.02 GHz, 384 MB of RAM

Windows XP Service Pack 3

64 | S t r a n a

Program ima mogunost vrenja optimizacije kako bi se program to bre
izvrio.Pristupanje ovom meniju je preko desnog klika i izborom opcije
Optimizacija.

Ukratko e biti objanjenja funkcija for(4) kroz jedan mali primer.Oblik komande
je sledei:

inkremen
t
uslov
izraz
Uslov koji mora biti
ispunjen da bi se
petlja ponovila

65 | S t r a n a

WHILE petlja

While petlja se koristi kada unapred ne znamo koliko puta petlja treba da se
ponovi. Najlake emo ovu petlju objasniti kroz par primera.

Slika 153. While petlja 1
Proimo kroz ovu petlju postupno.

I ciklus k=10 , poetak petlje k5 (10>5 uslov zadovoljen) ; b=0+10=10
Sledea vrednost za k=k-1=10-1=9 k=9

II ciklus k=9 , k5 (95 uslov zadovoljen) ; b=10+9=19 ; k=k-1=9-1=8 k=8
III ciklus k=8 , k5 (85 uslov zadovoljen) ; b=19+8=27 ; k=k-1=8-1=7 k=7
IV ciklus k=7 , k5 (75 uslov zadovoljen) ; b=27+7=34 ; k=k-1=7-1=6 k=6
V ciklus k=6 , k5 (65 uslov zadovoljen) ; b=34+6=40 ; k=k-1=6-1=5 k=5
VI ciklus k=5 , k5 (55 uslov zadovoljen) ; b=40+5=45 ; k=k-1=5-1=4 k=4
VII ciklus k=4 , k5 (45 uslov nije zadovoljen kraj programa)

Rezultati:
k=4 b=45

Iz slike 153. uviamo sledee:

Pre same petlje mora se staviti poetna vrednost k=0
mora postojati uslov koji mora biti zadovoljen da bi se petlja izvrila
Posle prorauna mora doi vrednost k posle ciklusa (k=k-1)

Na sledeoj strani prikazan je algoritam reavanja ovog problema.

Proraun
Sledea vrednost za k
Poetne vrednosti
Dok je k5 ponavljati petlju
Rezultati

66 | S t r a n a

Sada emo prikazati reenje problema

Ovo smo ranije reili primenom for petlje.

Uslov
Inkrement
Poetna
vrednost
Poetna vrednost
b=0
k5
k=10
k=k-1
Rezultat
b,k
b=b+k
While petlja

67 | S t r a n a

SMath Studio :


Algoritam reavanja.

S=0
k5
k=1
k=k+1
S
S=S+kj
j5
j=1
j=j+1

68 | S t r a n a

Spisak funkcija

Matrice i vektori

alg("1:matrica", "2:broj", "3:broj") - Algebarski dodatak matrici.

augment(...) - Vraa matricu tako to se argumenti spajaju sleva nadesno.
Argumenti su nizovi sa istim brojem kolona, ili skalari i vektori kolone.

col("1:matrica", "2:broj") - Broj kolone matrice/vektora.

cols("matrica") - Broj kolona matrice/vektora.

csort("1:matrica", "2:broj") - Vraa modifikovanu matricu/vektor
zamenivanjem mesta vstama, pri emu se data kolona sortira po rastuem
redosledu.

det("matrica") - Determinanta matrice.

diag("broj") - Vraa dijagonalnu matricu sa elementima vektora na glavnoj
dijagonali.

el("1:vektor", "2:broj") - Element matrice/vektora.


69 | S t r a n a

el("1:matrica", "2:broj", "3:broj") - Vraa element matrice "1:matrica" u redu
"2:broj" i koloni "3:broj".

identity("matrica") - Rauna n x n jedinicnu matricu (matrica 0 sa 1 na
dijagonali). n mora biti pozitivan ceo broj.

invert("matrica") - Inverzna vrednost.

length("matrica") - Broj elemenata u vektoru ili matrici.

mat(...) - Matrica.

matrix("1:broj", "2:broj") - Vraa nula matricu veliine odreene
argumentima.

max("matrica") - Najvei element matrice ili vektora. Ako je bilo koja
vrednost kompleksna, rauna max(Re(...)) + *max(Im(...)).

min("matrica") - Najmanji element vektora ili matrice. Ako je bilo koja
vrednost kompleksna, rauna min(Re(...)) + *min(Im(...)).


70 | S t r a n a

minor("1:matrica", "2:broj", "3:broj") - Minor matrice.

norm1("matrica") - Vraa L1 normu matrice.

norme("matrica") - Vraa Euklidnu normu matrice

normi("matrica") - Vraa ravnomernu normu matrice

rank("matrica") - Rang matrice.

reverse("matrica") - Obre redosled redova u matrici, elemenata vektora.

row("1:matrica", "2:broj") - Broj reda matrice/vektora.

rows("matrica") - Broj redova matrice/vektora.

rsort("1:matrica", "2:broj") - Vraa modifikovanu matricu/vektor
zamenivanjem mesta kolonama, pri emu se data vrsta sortira po rastuem
redosledu.


71 | S t r a n a

sort("matrica") - Vraa vektor sa vrednostima sortiranim u rastuem
redosledu.

stack(...) - Vraa vektor formiran od argumenata od vrha na dole.
Argumenti su nizovi sa istim brojem kolona, ili su skalari i vektori kolone.

submatrix("1:matrica", "2:argument", "3:argument", "4:argument",
"5:argument") - Podmatrica koja se sastoji od elemenata u redovima i_red
do j_red i kolonama i_kol do j_kol.

tr("matrica") - Trag matrice.

transpose("matrica") - Transponovana matrica.

vminor("1:matrica", "2:broj", "3:broj") - Podmatrica date matrice izuzev
odabranog reda i kolone.

Kompleksni brojevi

arg("kompleksanBroj") - Ugao od realne ose do kompleksnog broja.

Im("kompleksanBroj") - Imaginarni deo kompleksnog broja.


72 | S t r a n a

pol2xy("1:argument", "2:argument") - Pretvara polarne koordinate take u
2D prostoru u pravougle koordinate.

Re("kompleksanBroj") - Realni deo kompleksnog broja.

xy2pol("1:argument", "2:argument") - Pretvara pravougle koordinate take
u 2D prostoru u polarne koordinate.

Trigonometrija

arccos("kompleksanBroj") - Inverzni kosinus.

arccosec("kompleksanBroj") - Inverzni kosekans.

arcctg("kompleksanBroj") - Inverzni kotangens.

arcsec("kompleksanBroj") - Inverzni sekans.

arcsin("kompleksanBroj") - Inverzni sinus.


73 | S t r a n a

arctg("kompleksanBroj") - Inverzni tangens.

cos("kompleksanBroj") - Kosinus.

cosec("kompleksanBroj") - Kosekans.

ctg("kompleksanBroj") - Kotangens.

sec("kompleksanBroj") - Sekans.

sin("kompleksanBroj") - Sinus.

tg("kompleksanBroj") - Tangens.

Hiperbolini

arch("kompleksanBroj") - Inverzni kosinus hiperbolini.

arcth("kompleksanBroj") - Inverzni kotangens hiperbolini.


74 | S t r a n a

arsh("kompleksanBroj") - Inverzni sinus hiperbolini.

arth("kompleksanBroj") - Inverzni tangens hiperbolini.

ch("kompleksanBroj") - Kosinus hiperbolini.

cosech("kompleksanBroj") - Kosekans hiperbolini.

cth("kompleksanBroj") - Kotangens hiperbolini.

sech("kompleksanBroj") - Sekans hiperbolini.

sh("kompleksanBroj") - Sinus hiperbolini.

th("kompleksanBroj") - Tangens hiperbolini.


75 | S t r a n a

Programiranje

for("1:inkrement", "2:izraz", "3:izraz") - For petlja. Funkcija kontrolisanih
iteracija. U ciklusu se ponavlja "3:izraz" dok "1:inkrement" uzima vrednosti
iz "2:izraz". U "3:izraz" moe biti zadato bilo koji broj izraza.

for("1:inkrement", "2:uslov", "3:izraz", "4:izraz") - For petlja.

if("1:uslov", "2:true", "3:false") - Rauna 'tacno'-tvrdnju ako je 'uslov'
ispunjen (ne-nula), a inae 'pogresno'-tvdnju.

line(...) - Slui za pisanje linija potprograma.

while("1:uslov", "2:izraz") - Iteraciona funkcija. Ciklus prikazuje 'objekat'
kada je 'uslov' istinit. Vano: u 'objekat' moe se postaviti bilo koja
vrednost ili izraz pomou funkcije line(...).

Stringovi

importData("1:imeFajla", "2:separator", "3:separator", "4:separator",
"5:broj", "6:broj", "7:broj", "8:broj", "9:broj") - Vraa matricu iz datog fajla.
Funkcija dozvoljava 1-9 argumenata. Podrazumevani parametri se
specificraju nulom (0) kao argumentom (osim 'imefajla').

IsString("izraz") - Vraa 1 ako je dati izraz tekstualni. U suprotnom vraa 0.

num2str("izraz") - Konvertuje matematiki izraz u tekstualni.


76 | S t r a n a

str2num("string") - Konvertuje tekstualni izraz u matematiki.

strlen("string") - Vraa broj datih karaktera u tekstualnom izrazu.

strrep("1:string", "2:string", "3:string") - Zamenjuje sve pojave teksta
stariSubstr u originalStr sa noviSubstr.

substr("1:string", "2:broj") - Vraa deo teksta poev od date pozicije. Drugi
argument daje poetak a trei (ako je zadat) duinu rezultujueg teksta.

substr("1:string", "2:broj", "3:broj") - Vraa podstring od "1:string", gde je
"2:broj" poetna pozicija podstringa a "3:broj" je duina podstringa.

Fajlovi

dfile("imeFajla") - Brie fajl iz sistema, ako postoji. Vraa '1' po uspenom
brisanju, '0' u suprotnom.

importData("imeFajla") - Vraa matricu sa elemetima datim u fajlu
koristei podrazumevane parametre.


77 | S t r a n a

importData("1:imeFajla", "2:separator", "3:separator", "4:separator",
"5:broj", "6:broj", "7:broj", "8:broj", "9:broj") - Vraa matricu iz datog fajla.
Funkcija dozvoljava 1-9 argumenata. Podrazumevani parametri se
specificraju nulom (0) kao argumentom (osim 'imefajla').

rfile("imeFajla") - Uitava matematiki izraz iz fajla, ako fajl sa tim imenom
postoji. esto vraa simboliki rezultat

wfile("1:izraz", "2:imeFajla") - Upis matematikog izraza u fajl. Ako fajl sa
datim imenom postoji, prethodni sadraj fajla e se ponititi. Funkcija
vraa '1' ako operacija upisa uspe, '0' u suprotnom.

SMath Studio Prirucnik Marijan Dizdar

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SMath Studio Prirucnik Marijan Dizdar

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Marijan Dizdar

You might also like