345

MOGUNOSTI SMANJENJA EMISIJE ZAGAUJUIH

MATERIJA IZ TERMOELEKTRANA U SRBIJI
POSSIBILITIES FOR REDUCING POLLUTING SUBSTANCES EMISSION
FROM THERMAL POWER PLANTS IN SERBIA
MILAN B. PETROvI i BOJAN B. BOGdANOvI,
JKP Beogradske elektrane, Beograd
Elektroprivreda Srbije (EPS) utie u
znatnoj meri na stanje ivotne sredine,
poev od eksploatacije prirodnih
resursa i proizvodnje, do prenosa
i distribucije elektrine energije.
Postojei termoenergetski objekti su
proseno stari oko 25 godina i graeni
su uglavnom u skladu sa tehniko-
-tehnolokim nivoom dostignutim
u vreme njihove izgradnje i u
skladu sa tada vaeom zakonskom
regulativom. Sagorevanjem uglja
u termoelektranama prouzrokuju
se razni negativni efekti po
ivotnu sredinu, a najizraeniji je
aerozagaenje. Emisije zagaujuih
materija iz termoelektrana mogu da se
smanje, primenom neke od tehnologija
za obradu uglja pre sagorevanja,
tehnologija koje omoguavaju istije
i potpunije sagorevanje uglja, ili
primenom tehnologija za preiavanje
dimnih gasova.
The Electric Power Industry of Serbia
(EPS) significantly influences the
environment, starting from natural
resource exploitation, through
production, to electrical energy transfer
and distribution. The existing thermal-
energetic facilities are on the average
twenty-five years old and mostly built
in accordance with technical and
technological level achieved at the
time when they were being built and
in accordance with legal regulations
valid at the time. Coal combustion in
thermal power plants causes various
problems in the environment, and the
most noticeable problem concerns
air pollution. Polluting substances
emissions from power plants can
be reduced by applying some of the
technologies for coal treatment before
burning, technologies enabling cleaner
and more complete coal combustion, or
technologies for flue gas filtration.
Kljune rei: termoelektrane; energetska efikasnost; modernizacija postrojenja;
smanjenje emisije; ivotna sredina
Key words: thermal power plants; energy efficiency; facility modernization;
emission reduction; environment
1. Uvod
Rad termoelektrana koje koriste ugalj prouzrokuje razliite probleme u ivotnoj
sredini. Najizraeniji problem se odnosi na ugroavanje kvaliteta vazduha. Pri sago-
revanju ugljeva u termoelektranama, obrazuju se: gasovi, vrste letee estice, pepeo
i ljaka. Ugljevi niskog kvaliteta, poput naih lignita, sadre visok sadraj pepela (20
30%), a radom termoelektrana nastaju ogromne koliine pepela i ljake koje mogu da
sadre i odreene koliine toksinih i tetnih komponenti. Sagorevanjem uglja odi-
gravaju se dva procesa, od kojih zavisi sastav pepela i otpadnih gasova. Odigrava-
ju se dva procesa sagorevanja: sagorevanje organske materije i transformacija neor-
346
ganske materije. Oba procesa zavise od temperature sagorevanja uglja. Najzastuplje-
niji elementi u sastavu ugljeva su C i H, ali u znaajnim koliinama su zastupljeni i
S, Ca, Mg, teki metali (Cu, Zn, Pb, Ni, Cr, Hg, As) koji se pojavljuju u koncentra-
cijama reda veliine mg/kg (ppm) ili manjim. Dimni gasovi iz termoelektrana pored
osnovnih sastojaka sadre i znatan broj jedinjenja tetnih po ivotnu sredinu. Ova je-
dinjenja menjaju stanje atmosfere i oznaeni su kao polutanti. Prva uoena tetna dej-
stva na ivotnu sredinu bila su od jedinjenja SO
2
i NO
x
. Poveane koncentracije CO
2
u vazduhu utiu na dugorone klimatske promene (efekat staklene bate).
2. Uticaj rada termoelektrana EPS-a na kvalitet vazduha
Termoelektrane EPS-a, kao osnovno gorivo koriste lignite iz povrinskih kopo-
va kolubarskog, kostolakog i kosovskog basena. U atmosferu se emituju dimni ga-
sovi CO
2
, SO
2
, NO
x
, CO i estice pepela. Prosena starost termoelektrana u Srbiji je
oko dvadeset pet godina, tako da primenjene tehniko-tehnoloke mere za zatitu i-
votne sredine ne zadovoljavaju ni priblino dananju zakonsku regulativu. Termoe-
lektrane EPS-a su napravljene u skladu sa tehniko-tehnolokim nivoom dostignutim
u vreme njihove izgradnje i u skladu sa tada vaeom zakonskom regulativom. Kao
jedine mere za zatitu kvaliteta vazduha, primenjeni su elektrofilteri, visoki dimnja-
ci, kao i povezivanje to veeg kapaciteta na jedan dimnjak. Na taj nain se uticalo
na poboljanje uslova disperzije zagaujuih materija u atmosferu, a kvalitet vazdu-
ha u okolini ouvan je u zakonom dozvoljenim granicama.
Elektrofilteri instalisani na objektima ija je gradnja poela pre 1970. godine,
imali su efikasnost odvajanja pepela od 98 do 98,5%, dok su na objektima graenim
kasnije instalisani elektrofilteri efikasnosti 99 do 99,83%. Zbog starosti, a posebno
zbog neodgovarajueg odravanja poslednjih deset godina (period sankcija), znaaj-
no je smanjena efikasnost odvajanja. Sada su koncentracije pepela u izlaznim dimnim
gasovima: kod starijih jedinica od 800 do preko 3000 g/m
3
, a kod novijih jedinica
od 30 do oko 500 g/m
3
.
Emisije SO
2
bitno se razlikuju za lignite pojedinih ugljenih basena i iznose za:
lignite kosovskog basena od oko 600 do 1200 g/m
3
,
lignite kolubarskog basena od oko 1800 do 4000 g/m
3
,
lignite kostolakog basena od oko 4500 do 8000 g/m
3
.
Treba napomenuti da granina vrednost emisije (GVE) za SO
2
za loita toplo-
tne snage vee od 300 MW iznosi 650 g/m
3
.
Emisije NO
x
zavise od jedininog kapaciteta termoelektrane (TE) i sadraja azo-
ta u uglju i poveavaju se sa porastom kapaciteta, odnosno sadraja azota. Vrednosti
variraju od oko 150 g/m
3
do 750 g/m
3
kod TE na lignit. Kod termoelektranato-
plana (TETO) na prirodan gas vrednosti su neto vee za iste kapacitete. Prosene
vrednosti emisije NO
x
iz TE i TETO EPS-a su bliske dozvoljenim granicama koje
iznose 450 g/ m
3
.
U okolini deponija pepela i pri jakim vetrovima esto dolazi do preteranog zaga-
enja vazduha i tla u blioj okolini, iako se preduzimaju intenzivne mere zatite: dr-
anje oko 70% radne povrine pod vodom i prskanje preostalog dela, kao i bioloka
rekultivacija rezervnog dela deponije. Na alost, primenjena tehnologija hidraulikog
transporta ne daje mogunost tehniki i ekonomski prihvatljivog reenja.
Zatita vazduha od gasovitih zagaivaa projektovana je na bazi vaeih propi-
sa u Republici Srbiji, po kojima se ograniavaju imisije u prizemnim slojevima atmo-
347
sfere. Za kratkotrajne koncentracije SO
2
granina vrednost je 0,15 mg/m
3
,
a za NO
x

ogranienje iznosi 0,085 mg/m
3
, dok je propisima ogranieno taloenje leteeg pe-
pela na 300 mg/m
2
po danu za nenastanjeno podruje, 450 mg/m
2
po danu za nasta-
njeno podruje, dok je srednja godinja vrednost 200 mg/m
2
po danu. Viegodinja
merenja pokazuju da su koncentracije SO
2
i NO
x
u vazduhu u granicama dozvolje-
nih vrednosti u blizini TE, ali su estina zagaena esto iznad dozvoljenih nivoa, a
u blioj okolini deponija pepela, pri jakim vetrovima, dolazi do prekomernog zaga-
ivanja vazduha i tla.
Na osnovu podataka kojima raspolae Sluba za zatitu ivotne sredine JP
TENT, emisija iz dimnjaka TENT-a je za SO
2
34 puta vea od GVE koju propisu-
je na pravilnik (650 g/m
3
), za NO
x
je blizu dozvoljenih granica (450 g/m
3
), dok
za estice, emisije su vee od dozvoljenih (50 g/m
3
) za 1,2 1,6 puta na najnovijim
blokovima, a ak 325 puta na starim blokovima. Emisije CO
2
nisu merene. Takoe
nema podataka o emisiji isparljivih organskih jedinjenja, kao ni o veliini emitova-
nih estica, sadraja tekih metala u njima (posebno Hg, Cd i As), niti o nekim kan-
cerogenima kao to su benzopireni, koji spadaju u policikline aromate. Sva merenja
koja su navedena obavljena su diskontinuirano suprotno zakonskoj obavezi za veli-
ke zagaivae iz 1998. godine.
Od primenjenih mera zatite u TENT-u u samom procesu proizvodnje eviden-
tno je samo prisustvo elektrofiltera, ali ni oni ne funkcioniu zadovoljavajue, pa se
to zbog zastarelosti, to zbog neodravanja ureaja, ne eliminiu estice dijametara
ispod 20 m. Iz visokih dimnjaka TENT-a emituju su SO
2
i NO
x
i pri tom se stvaraju
aerosoli sumporne i azotne kiseline, na kojima se dalje u Beogradu adsorbuju mno-
gobrojne toksine materije.
3. Mogui pravci za reavanje problema zagaenja vazduha
Emisije zagaujuih materija iz termoelektrana mogu da se smanje, primenom
neke od tehnologija za obradu uglja pre sagorevanja, tehnologija koje omoguava-
ju istije i potpunije sagorevanje uglja, ili primenom tehnologija za preiavanje di-
mnih gasova. Meu pomenute tehologije spadaju sledee:
Obrada uglja pre sagorevanja. Sumpor iz uglja javlja se kao zagaiva koji je
potrebno izdvojiti i neutralisati. Sumpor u uglju se nalazi kako u organskim, tako i u
neorganskim jedinjenjima. Poreklo organskog sumpora vezano je za biljnu materiju.
Od neorganskih jedinjenja koja sadre S najzastupljeniji su FeS, PbS i ZnS. Jedinje-
nja S u uglju uestvuju u nizu reakcija iji hemizam nije u potpunosti odreen, ali se
mogu dati osnovne postavke: sulfidni i organski sumpor ine gorivi deo sumpora koji
se pri sagorevanju jednim delom izdvaja u obliku SO
2
i odlazi u atmosferu. Drugi deo
SO
2
nastao sagorevanjem sulfida i organskih jedinjenja reaguje sa oksidima iz pepe-
la (prvenstveno sa CaO), koji su nastali razlaganjem karbonata, pri emu deo sagor-
ljivog sumpora ostaje vezan u pepelu u obliku sulfata. Sulfatni S smatra se negorlji-
vim mada se sulfati iz uglja i sulfati nastali u reakciji mogu razloiti na visokoj tem-
peraturi, pa i deo sulfatnog S moe otii u atmosferu.
Odsumporavanje goriva u termoelektranama. Mogunost implementacije po-
strojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) u naim uslovima moe se vri-
ti dvama postupcima:
suvim neregenerativnim aditivnim postupkom, i
vlanim neregenerativnim postupkom na bazi krenjaka-gipsa.
348
Suvi neregenerativni postupak za odsumporavanje. Suvi aditivni postupak ko-
risti se za sniavanje SO
2
u samom loitu termoelektrane; pogodan je za lignite sa
niskim sadrajem Ca u sastavu mineralnog dela. Ca se u loite uvodi u obliku kre-
njaka i hidratisanog krea. Kod kotlova koji sagorevaju niskokalorina goriva, ija
temperatura plamena ostaje relativno niska, ostvareni su dobri uslovi za vezivanje
SO
2
. Temperatura ima najvei znaaj za proces iz dva osnovna razloga: kalcijum-sul-
fat nije stabilan iznad 1200C i kalcinisani krenjak moe da izgubi reaktivnost pri
pregrevanju zbog sinterovanja. U Termoelektrani Kolubara krenjak se dodaje uglju
na traci za transport uglja. Hidratisani kre se ubacuje pneumatski u loite iznad go-
rionika, pri emu se postie odsumporavanje od 60%. Negativne karakteristike ovog
sistema za ODG su poveanje elektrofilterskog pepela za 12%. Ulaganja iznose oko
660 $ po toni SO
2
.
Vlani neregenerativni postupak na bazi krenjakagipsa. Sistem za vlani ne-
regenerativni postupak na bazi krenjakagipsa naao je primenu u termoelektrana-
ma na kameni i mrki ugalj. Proces odsumporivanja po ovoj tehnologiji zasniva se na
reakciji izmeu krenjaka, kalcijum-karbonata i sumpor-dioksida. ema ovog postu-
pka prikazana je na slici 1.
Slika 1. Tehnoloka ema sistema ODG sa direktnim ubrizgavanjem u loite; 1
skladite krenjaka, 2 prijemni levak, 3 dodava, 4 transporter, 5 deponija
uglja, 6 analizator pepela, 7 kotlovski bunker, 8 mlinovi, 9 gorionici uglja, 10
loita kotla, 11 cisterna, 12 prijemni skladini silos za Ca (OH)
2
, 13 radni
silos Ca(OH)
2
, 14 kompresori vazduha, 15 ubrizgavanje hidratisanog krea, 16
elektrofilter, 17 analizator gasa, 18 dimnjak, 19 sistem za pepeo
Ukupna koliina dimnih gasova iz kotla pre ulaska u dimnjak usmerava se ka
sistemu za preiavanje pomou odgovarajuih klapni na kanalima. U apsorberu se
dimni gas ispira vodenim muljem sa krenjakom koji se raspruje na etiri nivoa po-
mou recirkulacionih pumpi i mlaznica. Vazduh za oksidiranje se uvodi u sabirnik
apsorbera ispod nivoa tenosti radi okonanja hemijske konverzije SO
2
u gips. Na-
kon uklanjanja magle u eliminatoru kapi smetenom na izlazu iz apsorbera, preien
gas se zagreva u regenerativnom zagrejau i nakon toga izbacuje u atmosferu. U vla-
nom postupku krenjak-gips kao osnovna sirovina koristi se krenjak u branastom
stanju ispod 0,044 mm. Prijem krenjaka se vri pneumatskim putem pomou vazdu-
nih pumpi. Za proces odsumporavanja potronja krenjaka je 5,2 t/h, a sirove vode
349
potrebno je 53 m
3
/h po bloku. U procesu odsumporavanja dobija se 8,5 t/h gipsa i-
stoe oko 95%. Vrednosti parametara za vlaan sistem ODG na primeru bloka iz TE
Kolubara su prikazane u tabeli 1.
Tabela 1. Vlani sistem za ODG za blok od 350 MW u TE Kolubara
Parametar Jedinica vrednost
Protok dimnog gasa (0C, 1 bar) m
3
/s 484
Koncentracija SO
2
u sirovom gasu (0C, 1 bar) mg/m
3
2660
Koncentracija SO
2
u istom gasu (0C, 1 bar) mg/m
3
400
Stepen odsumporavanja % 85
Temperatura sirovog gasa C 150
Temperatura istog gasa C 105
Koncentracija leteeg pepela na ulazu mg/m
3
46
Koncentracija leteeg pepela na izlazu mg/m
3
20
Potronja krenjaka t/h 5,2
Potronja sirove vode m
3
/h 53
Koliina gipsa t/h 8,5
Izgradnja sistema za ODG poveava sopstvenu potronju elektrine energije za
3,8 MW po bloku. Za izgradnju ovog sistema potrebno je oko 133 miliona $, ili 990
$ po toni SO
2
. Sedamdesetih godina prolog veka Istraivaki institut Stenford je ra-
zvio proces za transformaciju uglja bogatog vlagom i sumporom u istiju aru za
sagorevanje. Nekoliko postrojenja testira njihov rafinirani ugalj nazvan K-gorivo.
Proces je patentiran, a prema njemu ugalj se podvrgava starenju na povienoj tem-
peraturi i pritisku, pri emu mu se menja hemijski sastav. Rezultat je sirovina koja
po kilogramu teine oslobaa do 60% vie toplotne energije i ima daleko nii sadr-
aj Hg, S i pepela, odnosno daleko istije sagoreva. Postoje i razni drugi procesi kao
to su proces za sintezu metanola iz gasa dobijenog od uglja, zatim kombinovani ci-
klus integrisane gasifikacije (Integrated Gasification Combined Cycle, krae IGCC)
kojim se ugalj prevodi u gas, koji se preiava i spaljuje u turbini. Prednost IGCC-a
je da omoguava lake uklanjanje CO
2
iz otpadnog gasa, a dobijanje elektriciteta je
efikasnije nego sa drugim metodama istog uglja. Ono to je moda i najvanije, po-
stojee elektrane se mogu modifikovati za ovaj proces. IGCC proces podrazumeva
ubacivanje uglja u gasifikator u koji se ubrizgavaju para, kiseonik i fluks (jedinjenje
koje stvara reaktivne centre za iniciranje hemijske reakcije). Reakcija menja hemij-
sku strukturu uglja, pri emu nastaju vodonik i ugljen-monoksid. Vodonik uglavnom
nastaje iz vodene pare. Sirovi gas se preiava od sumpornih jedinjenja, a katran i
teka ulja, koji ostaju iz procesa, recikliraju se nazad u gasifikator. isti gas se koristi
kao gorivo u gasnoj turbini za dobijanje energije. Otpadni gas sa turbine sadri veo-
ma koncentrovan CO
2
, koji se moe lake ukloniti i konvertovati u neto to je manje
tetno po ivotnu sredinu. Poto u procesu nastaje vodonik, koji se lako moe odvoji-
ti od ugljen-monoksida, mnogi vide primenu gorivnih elija u ovakvom procesu do-
bijanja elektrine energije. Naime, gorivne elije su hemijski reaktori u kojima elek-
trina struja nastaje kao posledica reakcije vodonika i kiseonika, bez tetnih emisija.
Za sada u SAD postoje dva IGCC postrojenja.
350
Tehnologije za potpunije sagorevanje uglja. Smanjivanje emisije tetnih gaso-
va iz loita je problem na kome se ve dugo radi u razvijenim industrijskim zemlja-
ma. U eksploataciji su kotlovi, gorionici i ostala oprema tree generacije, a ide se ka
kogenerativnim postupcima. Priprema i razvoenje goriva do gorionika, kao i kon-
strukcije loita i gorionika predstavljaju znaajne zadatke tehnike sagorevanja, i-
jim se reavanjem ostvaruje eljeno voenje i upravljanje procesom sagorevanja. Pri
tome se polazi od osobina uglja koji se koristi. Klasina loita sa reetkom pripada-
ju prolosti, jer ne mogu da odgovore u pogledu efikasne transformacije goriva i mi-
nimalne emisije tetnih materija.
Nova reenja su dala kotlove sa stacionarnim i cirkuliuim slojem i kotlove ve-
oma velikih snaga u kojima sagoreva spraeni ugalj. Takoe se primenjuju i ispituju
kotlovi sa fluidizovanim slojem gde se proces sagorevanja vri pod pritiskom. Veli-
ku primenu su nala i boks loita koja obezbeuju nie temperature sagorevanja, to
je bitan uslov za smanjenje emisije tetnih gasova. Nova shvatanja u pogledu emisije
NO
x
postavila su pred konstruktore i proizvoae gorionika zahteve za nova reenja.
Najpre su se koristili gorionici sa postepenim dovoenjem vazduha za sagorevanje, a
zatim gorionici sa dovoenjem goriva i vazduha. U primarnoj zoni gorionika, gorivo
prelazi u gasnu fazu i delimino sagoreva pri smanjenom dovoenju vazduha. Sekun-
darni vazduh za potpuno sagorevanje dovodi se kroz dizne smetene po obimu gori-
onika, tako da se formira omota vazduha oko sekundarne zone za potpuno sagore-
vanje. U primarnoj zoni dolazi do unutranjeg povratnog strujanja gasa, ili interne re-
cirkulacije, i javlja se manjak kiseonika, pa se gorivo brzo zagreva, to jako spreava
stvaranje NO
x
. U sekundarnoj zoni dovrava se sagorevanje neproreagovanog goriva,
a stvaranje NO
x
je pod kontrolom zbog ograniene ponude kiseonika. Dalje smanji-
vanje emisije NO
x
ostvaruje se pomou gorionika koji gorivo i vazduh dovodi postu-
pno. Princip ovog gorionika je da se gorivo uduvava na vie mesta u loite, tako da
se obezbeuje stabilnost paljenja u celom podruju, kao i odravanje plamena. U ta-
kvom plamenu prisutni su radikali ugljovodonika u velikim koliinama koji reaguju
sa nastalim NO
x
redukujui tako njegovu koliinu. Krajni proizvod redukcije NO
x
je
N
2
. Na kraju sa ubacivanjem drugog stupnja vazduha, koji izaziva turbulentno kreta-
nje, stvaraju se uslovi za dogorevanje goriva i produkata nepotpunog sagorevanja. U
zoni sekundarnog plamena nema naknadno stvorenog NO
x
. Merenja su pokazala da
se emisija NO
x
smanjuje za 50% u odnosu na ranije modele kotlova.
Plazmena tehnologija. Cilj uvoenja plazmene tehnologije je da se smanji po-
tronja tenih goriva (mazuta) i ostvari pouzdanija i ekonominija podrka vatre, kao
i smanjenje emisija tetnih gasovitih produkata sagorevanja. Plazmeni sistem potpa-
le i podrke vatre kotla zasniva se na zameni mazuta samim ugljenim prahom, koji
se prethodno podvrgava termohemijskoj pripremi u gorioniku ili kanalu aerosmee,
pod dejstvom vazdune plazme koja ovde slui za iniciranje procesa. Sutina predlo-
ene tehnologije zasniva se na lokalnom korienju elektrolune plazme, tj. potpalom
male mase aerosmee zapoinje sloeni proces termohemijske pripreme goriva u ter-
miki izolovanom delu kanala aerosmee pre ulaska u loite kotla. Praktino se radi
o analogiji sa pripalom gasovitih ili benzinskih para elektrinom varnicom, odno-
sno lokalno generisanom plazmom. Dosadanja ispitivanja i eksploataciona iskustva
su potvrdila radnu sposobnost i nesumnjive prednosti ove nove tehnologije u odno-
su na tradicionalnu. Primena elektrolune plazme sa visokom koncentracijom energi-
je (200300 MW/m
2
) i hemijski aktivnih atoma (O, H, C), radikala (OH, CH, CH
2-
O
2
, COOH, HO
2
), jona (O
2
, H
2
, OH, H, C) i elektrona dovodi do viestrukog ubrza-
351
vanja termohemijskih transformacija goriva i oksidatora, a prema tome i do breg i
potpunijeg sagorevanja ugljenog praha u plamenu. Ispitivanja integralnih parameta-
ra rada kotlovskog loita sa primenom nove tehnologije pokazala su da se toplotni
gubici usled mehanike nepotpunosti sagorevanja (q
4
) smanjuju 23 puta u zavisno-
sti od vrste uglja. Takoe je potvreno da je emisija tetnih gasovitih produkata sa-
gorevanja (oksida azota i sumpora) smanjena za 1,52 puta u odnosu na proces isto-
vremenog sagorevanja uglja i mazuta. Kolubarski ligniti zbog svoje visoke reakcio-
ne sposobnosti (visokog sadraja lako isparljivih materija), spadaju u pogodnu klasu
primene plazmene stabilizacije sagorevanja. Oteavajuu okolnost predstavlja visok
sadraj vlage i pepela kao i niska temperatura topljenja pepela, to e zahtevati da se
izboru snage plazmotrona, mestu i nainu njihove ugradnje, kao i reimu rada kana-
la aerosmee posveti naroita panja.
Tehnologije preiavanja otpadnog gasa. Za redukciju emisije praine u svetu
i kod nas dosta se koriste elektrostatiki talonici, rukavni filteri, cikloni i mokri skru-
beri. U TE se koriste prva dva tipa jer imaju najveu efikasnost, a i cena elektrine
energije je limitirajui faktor. Efikasnost uklanjanja praine iz struje gasa je vea kod
rukavnih filtera zbog poveanog efekta zadravanja u nataloenom filterskom slo-
ju. Iz tih razloga se poveava pad pritiska za pet puta u odnosu na pritisak u elektro-
statikim talonicima. Oba ova ureaja se po efikasnosti i primeni u redukciji prai-
ne mogu oceniti priblino jednakim. Za redukciju emisija NO
x
postoje intervencije u
toku procesa sagorevanja: snienje vika vazduha recirkulacijom gasnog toka, snie-
nje temperatura sagorevanja, snienje are u pei i primena specijalnih gorionika.
Mere za preiavanje gasa posle sagorevanja su: selektivna nekatalitika redu-
kcija i selektivna katalitika reakcija i procesi sa aktivnim ugljem. Ispunjavanje uslo-
va za blage emisione standarde (granina emisija 400 mg/m
3
) mogue je postii ne-
kim od navedenih intervencija u toku sagorevanja. Za umerene i stroge emisione stan-
darde eljeni stepen redukcije azotnih oksida se moe postii samo preiavanjem
otpadne gasne struje posle sagorevanja. Najbolje efekti su pokazali procesi katalitike
redukcije za gas preien od praine. Procesi katalitike redukcije 20% su skuplji
od nekatalitikih. Efikasnost navedenih procesa zavisi od vremena zadravanja gasa,
temperature i efektivne koncentracione raspodele. Za redukciju emisija SO
2
posto-
ji veliki broj tehnolokih postupaka, ali kada se izvri selekcija u odnosu na ve pri-
menjene postupke u zemljama Evrope, u TE snage 300600 MW najee se koriste
sledei procesi: mokri procesi sa krenjakom kao aditivom, mokri postupci sa NaOH,
mokri procesi sa amonijakom i procesi sa suvim rasprivanjem sorbenta.
Mokri sistemi kre ili krenjak za uklanjanje sumpordioksida iz gasova direk-
tnom apsorpcijom prvi su primenjeni i najvie su se razvili. Najvei problem u radu
ovih apsorbera je tendencija lepljenja mulja na zidove, kao i kristalizacija gipsa, pa
zbog poveanog otpora dolazi do dodatnog pada pritiska u sistemu. Efikasnost ukla-
njanja sumpor-dioksida moe da bude i 95%.
Mokri proces sa NaOH primenjuje se u velikoj meri za odsumporavanje gasova
industrijskih kotlova na manjim postrojenjima gde nema dovoljno prostora za vei
apsorber i u TE manjeg kapaciteta. Efikasnost sistema je 95%, a problem ini odla-
ganje otpadnih voda. Mokri postupci sa amonijakom su razvijani u poslednjih 20 go-
dina. Najpoznatiji je Waltherov postupak, kojim se SO
2
uklanja u struji rasprenog
amonijaka, gradei pri tome, kao krajnji proizvod, amonijum-sulfat koji se nakon
obrade koristi kao ubrivo. Efikasnost uklanjanja je 90%.
352
Suvi sistemi sa rasprivanjem sorbenata (CaO ili Na
2
CO
3
) sastoje se u atomizi-
ranju i raspravanju sorbenta u gasnu struju, ime je poveana dodirna povrina i ubr-
zan prenos mase izmeu SO
2
i mulja. Istovremeno, pod dejstvom toplote gasa ispa-
rava voda atomiziranih kapi i proizvodi se smea sulfata i neproreagovanog sorben-
ta koji se u spraenom stanju izdvaja u vreastom filteru u kojem dolazi do produe-
ne reakcije SO
2
i sorbenta. Efikasnost uklanjanja SO
2
(za gasove sa sadrajem S do
1,5%) je oko 90%.
Uporeujui prednosti i nedostatke navedenih procesa, treba rei da su suvi si-
stemi ogranieni na primenu u energanama od 300 do 400 MW. Za vee snage i vei
protok gasa mogu se upotrebiti dva apsorbera. Za redukciju SO
2
emisija u energana-
ma od 600 MW najvie se koriste sistemi sa mokrim kreom (krenjakom).
4. Zakljuak
Na osnovu iznetih razmatranja moe se zakljuiti da je prilikom modernizaci-
je postrojenja, neophodno nai optimalne uslove za smanjenje emisija iz termoelek-
trana EPS-a koje su u zoni velikih gradova. Primena navedenih tehnologija za sma-
njenje emisija zagaujuih materija iz termoelektrana, dovela bi do potovanja eko-
lokih standarda vezanih za zatitu kvaliteta vazduha, kao i do vee energetske efika-
snosti termoenergetskih postrojenja.
Literatura
[1] Jovanovi, M., Pravci reavanja problema odsumporavanja u TE Kolubarskog
basena, Elektroprivreda br. 56, 1992.
[2] Paunovi, E., Poeljna ekoloko-ekonomska strategija JP TENT, 2002.
[3] Karpenko, E. I., v. E. Messerle, Plazmena tehnologija, Nauka, Novosibirsk,
1997.
[4] ukov, M. F., E. I. Karpenko, v. S. Pergudov, Plazmena bezmazutna postroje-
nja, Nauka, Novosibirsk, 1995.
[5] Karpenko, E. I., v. E. Messerle, v. A. uraov, Ekoloko-ekonomska efika-
snost plazmene tehnologije, Nauka, Novosibirsk, 2000.
[6] *** Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evi-
dentiranju podataka, Slubeni glasnik RS, br. 30/97. i 35/97.
[7] *** Ekonomist online, 4. jun 2003.
[8] www.fe.doe.gov/coal_power.
[9] www.eps.co.yu/ekologija.
kgh