13. 12. 2012.

D a d a i z a m
Poolijeve i Birgerove teze se uklapaju u iskustvo dade kao celovitog pokreta. Dadaizam je
neobian fenomen koji u sebi sadri niz pitanja koja su konstantno otvorena. Neka od tih pitanja
su:
Kakav je odnos dade prema umetnosti?
ta je sutina i bie umetnosti?
Po emu se umetniko delo razlikuje od obinog predmeta?
Kako se umetnost poima u graanskom drutvu i svakodnevnom ivotu?
Sami dadaisti su bili ambivalentni u odnosu na ova pitanja, oni su posedovali odreenu
heterogenost i kontradiktornost. Bili su provokativni, otvoreno antiburujski nastrojeni, davali su
prednost neracionalnom nad racionalnim i deklarisali su se kao anarhisti. Izraavali su se na
razliite naine, ali su u isto vreme negirali sam koncept umetnosti. Njihov umetniki nain
izraavanja podrazumevao je satiru i ironiju ime su protestvovali, okirali publiku i inili razliite
skandale.
Pojam dada potie iz francuske rei koja u prevodu znai drveni konji. Naziv pokreta nastao je u
Cirihu 1916. godine kada su Riard Hulsenbek i Ugo Bal traei ime za svoje pozorite u Cirihu
nasumice otvarali francusko-nemaki renik, ime su doli do ove rei. Pokret se iz Ciriha irio na
druge umetnike centre, tako da je bio organizovan u nekoliko gradova: Pariz, Berlin, Keln,
Njujork, Hanover, to je podrazumevalo iroku distribuciju i veliki broj slino nastojenih ljudi u vie
razliitih gradova.
Npr. Dragan Aleksi Dada, jugoslovenski dadaista, osniva jugo-dadaizma bio je u sukobu sa
slinim pokretom koji se osniva u Zagrebu Zenitizam. U okviru ovog pokreta postojao je asopisa
Zenit (asopis je jednom meseno izlazio u Zagrebu od 1921. do 1924., a nakon toga se izdavao u
Beogradu do 1926. godine). Inicijator, urednik i izdava asopisa bio je Ljubomir Mici.
Dadistiki pokret nije bio kozistentan i svi centri su imali autonomiju, to je bilo u skladu sa
zalaganjima lanova ovog pokreta koji nisu eleli da imaju vou, konkretnog predvodnika, kao ni
neku dominantnu ideju. Svi lanovi bili su ravnopravni i teilo se izbegavanju neke
programatorske pozicije iza koje bi svi stajali. Dada je jedan od pokrata koji ima izuzetno velik broj
objavljenih manifesta koji ukazuju na velik broj protivrenosti, emu su dadaisti i teili. To nije bio
splet okolnosti, dada je htela da proizvede nejasnou, nered i haos, kao to je htela da sebe izmesti
van svih graanskih vrednosti. Dada nije sebi htela da dopusti da se u bilo kom trenutku upeca na
udicu preko koje bi bila asimilovana u to graansko drutvo. Jedan deo dadaista odbijao je bilo
kakvu politiku aktivnost i iako su imali anarhistike i nihilistike stavove nisu bili pripadnici ni
jedne politike institucije. Oni ak nisu bili ni lanovi nekih partija, sindikata jer bi i to bila jedna
od udica koju su teili da izbegnu.
Dadaisti nisu hteli da budu deo prihvaene istorije umetnosti, kao i konstruktivisti oni su bili
protiv umetnosti. Njihova pozicija je nulta taka, brisanje prethodnog da bi se sagradilo neto
novo. Ako je to ideja onda i umetnost treba da bude rekonsturisana. Dadi odgovaraju destruktivne
i subverzivne strategije iako su oni na kraju ipak postali deo istorije umetnosti. Umetnost ima
svoju nadmo, svoj veliki i funkcionalno razgraen sistem koji u sebe prima sve to mu se prohte,
pa je tako i dada i pored svoje destruktivne ideologije zavrila u muzeju kao deo tog sistema.
Dok su drugi avangardni pokreti imali odreene ciljeve ka kojima su teili kljuna stvojstva dade
bili su nejedinstvenost i unutranja protivrenost. Dada nije imala nikakav cilj, ali i to spada u neku
vrstu cilja. I ruevina predstavlja neku vrstu graevine. Uspostavljanje cilja je u skladu sa
graanskim drutvom, a dadaisti to nee, oni tee haosu, sruenom, neemu to nema svoje
uporite. Apsolutni generalni relativizam je neto to e krajem 20. veka iznedriti upravo ovaj
pokret.
Razlike izmeu dade i konsturktivizma:
Konstuktivisti imaju odreen projekat i podravaju odreenu politiku poziciju. (To nije
manjkavost, ve injenica.)
Dada to i da je htela, nije mogla jer je na Zapadu bilo drugaije politiko stanje i o tome
moe da se diskutije: da li treba imati neki projekat i teiti njegovom ostvarenju ili ga
uopte nemati.
Dada je dosta bila vezana za Prvi svetski rat, on je nije stvorio, ali je iznedrio neke ideje. Godine
1916. okupljaju se dvojica dadaista u Cirihu, koji je bio mirovna zona u kojoj su se dadaisti udaljili
od rata i pokuali da deluju antimilitaristiki. Oni tom prilikom osuuju svet jer je on kriv za rat
koji je nastao. To nije bio splet okolnosti ili neki defekt unutar sistema koji je inae zdrav. Dada je
smatrala da je rat nuna posledica nekog sistema koji je u samom temelju pogrean. Smatrala je da
je itavo drutvo sa svojim sistemom vrednosti trebalo toliko da se uniti da bude nemogue da se
obnovi. Reenje toga nije mirovni pokret, ve put ka apsurdu, izvrgavanju rugla, podrugljivosti i
cinizmu.
Dada ima ogromnu produkciju asopisa; asopis je novi fenomen avangardi, novi medij tribina.
Dada means nothing. We want to change the world with nothing.


scene iz filma: Staze slave (Paths of glory), Stenli Kjubrik
The ABC's of DADA - http://www.youtube.com/watch?v=EqkIJ0odFxA




Publika nije pasivni posmata, dadaisti provociraju publiku do te mere da postaje suvie
neprijatno. Oni idu toliko daleko da pljuju i polivaju piem i to ne na nain koji bi njih predstavio
kao elitistiku i nadmenu grupu ljudi, ve su eleli da podstaknu ljude da odgovore, da se ukljue.
Na kraju bi rekli: Mi smo isti kao vi.

Hans Arp, Tristan Cara i Hans Rihter
u Cirihu 1917/18
Kabare Volter u Cirihu
Hugo Ball in cubist costume at the
Cabaret Voltaire, Zurich, 1916

Hugo Ball performing
Gadji Beri Bimba

Maska, 1919 Maska, Portret Tristan Cara Maska, 1917/18 Maska
Marsel Janko, od papier coll-a stvara funkcionalni predmet, napravljen za jednu posebnu stvar,
koji nije uobiajen umetniki predmet.

kao i pamune lopte. Svi materijali imaju svoje znaenje. Ovu temu sam izabrao samo da bi se
zabavio, bez posebnog razloga. Za mene igra je zabavna re. Postoji veliki broj ideja koje mogu da
se pojave kao asocijacija na ovu re i pomislio sam zato se ne bih malo udaljio od ozbiljnih stvari i
eksperimentisao sa razliitim predmetima i bojama. Verujem da postoji mnogo naina da se iskae
igra kroz umetniko delo i rad na ovom delu mi je pomogao da shvatim da stvaranje moe da bude
vrlo prijatno. Izabrao sam ova dva principa u umetnosti, raznolikost i pokret i integrisao sam ih
pomou razliitih boja i oblika, ali da ne deluje pedantno. Kada pogledam u svoju skulpturu, prvi
princip umetnosti koji mi se javlja jeste raznolikost. Svaki deo moje glave se razlikuje od drugih
delova. Boje su razliite i nain na koji je sve rasporeeno nije uravnoteen. Ne vidim toliko pokret
Tristan Cara
Kao i sve drugo u ivotu dada je beskorisna
1922
Moj rad govori o temi igranja. Svaki mali detalj na mojoj
dada glavi je tu da bi to vie objasnio ta za mene znai
igra. Moja skulptura predstavlja svu decu i vrake gestove
koje ona prave iz zabave. Svako dete se drugaije ophodi
prema igri u zavisnosti od svog karaktera. Ova skulptura
predstavlja i mali deo mene, zbog toga to u potpunosti
lii na mene. Nisam nasumice izabrao neke predmete i
ideje kako bi ona izgledala blesavo, gotovo sve je moje
seanje. Bio sam fokusiran na svoje detinjstvo i na ono to
sam smatao igrom.
Koristio sam materijale kao to su: akrilne boje, plastine
loptice, sjaj, crnu tkaninu, male ice, ips, drku od cveta,

koliko vidim raznovrsnost. Kada pogledam u podnoju moje glave vidim isprskanu boju i tada
razmiljam o pokretu. Naravno, morao sam da pomeram ruke da bih postigao taj efekat. Nisam
pomerao svoje ruke na isti nain i istim intezitetom dok sam obilazio oko cele glave jer sam eleo
da izgleda realno. Da sam bio previe oprezan u tim pokretima ne bih postigao ovaj efekat. Sjaj sa
jedne strane takoe ukazuje na moje kretanje. eleo sam da postignem da izgleda kao da kaplje,
curi sa strane. Prilikom stvaranja ove glave shvatio sam da nije najpametnije prskati bojom bez
zatitne kecelje i ne samo to, nauio sam kako svi mi razliito gledamo na iste stvari. Kada
pogledam moju skulpturu znam tano ta sam hteo da prikaem. Meutim, kada neki drugi ljudi
gledaju moju glavu oni ne znaju zbog ega sam neke stvari uradio na nain na koji sam ih uradio,
dok neki drugi, na primer to razumeju. I dalje verujem da sam iskazao odreenu poruku sa ovim
radom. Oseam da je moj rad prikazao igru kao temu. Ostao sam veran sebi prilikom stvaranja, ali
sam uspeo i da se fokusiram na ono to sam pokuavao da predstavim. Otkrio sam da se stari
predmeti i materijali za koje smatramo da su ubre mogu iskoristiti na najnepredvidivijim
mestima. Moemo da dobijemo dobre ideje iz nasumice odabranih materijala kao to su stabljike.
To je poprilino neverovatno.

Dadaisti su forsirali to da re dada ne znai nita. Sebe su stalno preispitivali i nisu bili
optereeni umetnou, kao to nisu imali neke nepotrebne romantiarske izjave. Dadaisti nisu bili
boemi, boemska pozicija je defanzivna, a oni su ofanzivni. Oni su zagovarali individualizam kao
sredstvo za odbranu od sistema. Smatrali su da je neophodno imati svest o sebi i da pojedinac
treba da bude u prvom planu.
Georg Gros je npr. bio ekstremni leviar, komunista, nekomunikativan i dran. Suoavanje sa tim
da je umetnost neto povlaeno, neto to se odvija van ivota i ne mea se sa prljavim stvarima
koje su svakodnevica, to je pozicija koja u sebe ukljuuje odreenu autonomiju. Modernu umetnici
smatraju tu autonomiju pozitivnom jer se umetnost tako distancira od loe svakodnevice, ali neki
umetnici su i protiv toga. Gros je celu svoju umetnost izveo iz kritike drutva. Pitanje je gde se u
svemu tome nalazi umetnik, ime se on bavi.. to je i dalje otvorena tema.
Hans Arp: Pre Dade tu je bila Dada.

Dada oznaava nita. Ona je nita, nita, nita.

Tristan Cara: U principu ja sam protiv
manifesta, ali sam i protiv principa.
Normalno stanje oveka je dada.

Tristan Cara: Umetnosti je potrebna
operacija.
Tristan Cara: Niko ne moe pobei od dade.

Pravi dadaisti su protiv dade.

Vlasti Nije lep nain za umiranje

Ujutru u pet sati, 1921 Nemaka zimska bajka, 1919

How to Make a Dadaist Poem:
(method of Tristan Tzara)
To make a Dadaist poem:
Take a newspaper. Take a pair of scissors.
Choose an article as long as you are planning to make your poem.
Cut out the article. Then cut out each of the words that make up this article and put them in a bag.
Shake it gently. Then take out the scraps one after the other in the order in which they left the bag.
Copy conscientiously. The poem will be like you.
And here are you a writer, infinitely original and endowed with a sensibility that is charming
though beyond the understanding of the vulgar.
Gros radi veliki broj
karikatura, meu kojima
su i: Vojnik vam eli
srenu Novu godinu,
Leenje molitvom.
Nemaka bajka je tip slike
koji u sebe integrie sve
rascepe drutva. To je
vrsta Grosovog aktivizma,
iako on nije tipian za
dadu u onom smislu. Bilo
bi vie dadaistiki da se
Gros nije uputao u bilo
kakvu kritiku.