Fajront

Aleksandar Stevi

Nesumnjivo je da je nauka u Srbiji upravo dobila najgoru amarinu u novijoj istoriji, goru ak i od
one uvene Miloevieve izjave da mu je univerzitet jednako vaan kao i svaka zemljoradnika
zadruga. Povodom afere u vezi sa doktoratom ministra policije, predsednik Vlade izjavio je da je
obrazloenje naunika koji su izneli tvrdnje o plagijatu glupo: Zavrio sam dravni Pravni fakultet
sa najviim ocenama i mislio sam da znam neto iz te oblasti, ali gluplje obrazloenje nikad nisam
uo. U toj jednoj reenici sadrano je sve to je danas naopako u srpskoj vlasti i bahatost, i
spremnost da se ignorie oigledno, i manija veliine, i prostakluk, i onaj duboko ukorenjeni bes koji
se predsednik vlade tako trudio da potisne poslednjih nekoliko godina. Koliko ovek treba da bude
opsednut sopstvenom veliinom i ubeen u sopstvenu mudrost pa da poveruje da, samo zbog toga
to je nekada davno bio dobar student, moe sa nekoliko osionih rei da odbaci podrobnu analizu
trojice profesionalnih istraivaa? Koliko treba da bude bahat ovek koji nikada nije odmakao dalje
od osnovnih studija i koji se nikad nije bavio naukom pa da poveruje da je pozvan da tek tako sudi o
metodologiji naunog istraivanja?
Ali, kad bolje razmislim, moda je Vui ipak u pravu. Zaista nije potrebno da ovek doktorira na
Londonskoj koli za ekonomiju i politike nauke ili na Koledu Goldsmits Univerziteta u Londonu pa
da razume o emu je ovde re. Odgovor na pitanje da li je re o plagijatu stvarno bi morao da zna
svaki student druge godine osnovnih studija na svakom polupristojnom univerzitetu. Nema, dakle,
potrebe da se Vui obraa Sranu Verbiu koji je ovek iz nauke, niti Kori Udoviki koja je
doktorirala na Jejlu i koja sasvim sigurno zna neto o metodologiji naunog istraivanja. Ne, dovoljno
je da se obrati svom ministru finansija Lazaru Krstiu kojem su osnovne studije jo uvek relativno
svee. Kao student osnovnih studija na Jejlu, Krsti je nesumnjivo ve na prvoj godini bio upoznat sa
pravilnikom koji regulie ponaanje studenata a u kom jasno pie da plagiranje tueg rada
predstavlja ozbiljan prekraj: plagijat podrazumeva korienje tueg rada, tuih formulacija, i tuih
ideja kao da su vae() Ako se sluite izvorima pri pisanju rada, morate te izvore pomenuti.
1
I tako
dalje, i tako dalje. Ovo, dakle, nije uputstvo za istraivae, nego uputstvo sa kojim studenti imaju
posla ve na prvoj godini osnovnih studija. Jasno da ne moe biti jasnije.
Dodue, moda su standardi sa Jejla previsoki. Tako je na primer profesorka Fakulteta politikih
nauka koja je bila lan komisije za odbranu Stefanovievog rada rekla da je on samo parafrazirao
jedno njeno istraivanje i da ona to ne smatra plagijatom. Dodala je i ovo: Mi smo daleko ispod
standarda Oksforda i Kembrida. Setite se, imali smo izolaciju, nismo imali knjige, literaturu i ti
standardi su naalost pali. I zato mislim da nije primereno govoriti da je vrlo lo rad.
2
Mogu da
prihvatim tvrdnju da je u Srbiji teko postii istraivake standarde koji vae na najboljim svetskim
univerzitetima. Ali ovde nije re o vrhunskim rezultatima, nego o pridravanju pravila koja bi trebalo
da vae za brucoe. tavie, upravo na Fakultetu politikih nauka postoji pravilnik koji postavlja
identine zahteve kao onaj sa Jejla. U lanu 4. Pravilnika o akademskoj estitosti studenata
Univerziteta u Beogradu - Fakulteta Politikih nauka pie: plagijat, odnosno predstavljanje tuih

1
http://yalecollege.yale.edu/sites/default/files/URegs%2013-14_102413.pdf. Sline formulacije iz dokumenta
Londonske kole za ekonomiju i Univerziteta Harvard citirali su i autori teksta Kako do doktorata? Lako! Sluaj
ministra Stefanovia.
2
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/470441/Profesorka-FPN-Stefanovicev-doktorat-solidan-rad.
http://pescanik.net/2014/06/fajront/
ideja ili tueg rada, u celini ili delovima, bez navoenja autorstva ili izvornika je in protivzakonitog
prisvajanja tuih duhovnih tvorevina i njihovog prikazivanja kao svojih. U istom lanu se dodaje da
aktom plagijata ili autoplagijata student ini jedan od najteih akademskih prekraja. O tome ta se
podrazumeva pod plagijatom govori lan 6. To su sledei postupci:
1) doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili tampanih
izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez navoenja imena autora i
izvora iz koga je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeleavanja preuzetog dela;
2) prepriavanje ili saimanje teksta drugog autora iz elektronskih ili tampanih izvora, sa
srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti, bez odgovarajueg navoenja imena autora i
izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeleavanja preprianog dela;
3) predstavljanje ideja drugih autora kao svojih, bez odgovarajueg navoenja imena autora
odnosno izvora iz koga je tekst preuzet.
3

Pomalo me je sramota to moram ovde da otkrivam toplu vodu tim pre to su autori teksta Kako
do doktorata? bili veoma precizni u svojoj analizi ali je posle premijerove izjave postalo oigledno
da se u Srbiji mora dokazivati i da je nebo plavo a trava zelena. Iz gore navedenog jasno je da je,
ukoliko su navodi iz teksta na Peaniku tani (a niko nije pokuao da ih demantuje), rad ministra
Stefanovia zaista pun plagijata ne samo po nekim neprimereno visokim belosvetskim standardima,
nego po univerzalno prihvaenim merilima koja su u svoje akte inkorporirale i domae visokokolske
institucije i kojih je svestan svaki naunik u Srbiji (a boga mi i svaki talentovaniji maturant). Ili e nam
moda premijer objasniti da je i Pravilnik Fakulteta politikih nauka glup?
Zgodna stvar sa plagijatom u nauci je to to je sve uglavnom prilino jednostavno i ne ostavlja mnogo
prostora za filozofiranje. Kao to kae ona reklama za pivo ili jesi ili nisi. ak i ako dozvolimo da su
mogue povremene nehotine brljotine u citiranju, ono to je opisano u tekstu kolega Gruia,
Radeljia i Tomia oigledno predstavlja sistematsko plagiranje. I tu ne pomau nikakvi izgovori i
prie o tome da je Stefanovi, eto, samo parafrazirao. Ja sam koliko prole godine pokrenuo
disciplinski postupak protiv studenta druge godine osnovnih studija koji je parafrazirao daleko
manje od Stefanovia.
Odgovori na optube koje su ponudili ministar policije i njegovi branioci ne zasluuju detaljan
komentar, budui da nisu nita drugo do niz besmislica, uvreda, i birokratskih izgovora. Zato o njima
samo nekoliko rei. Prvo, Stefanoviev mentor tvrdi da je ministar izvrio originalno empirijsko
istraivanje sa 200 ispitanika, i da stoga njegov rad ne moe biti plagijat.
4
Moda je zaista ministar
obavio takvo istraivanje, moda ga je i dobro uradio, ali slaba vajda: prestupi koji su pobrojani u
analizi ministrovog doktorata vie su nego dovoljni da se rad u celosti diskvalifikuje.
Zatim je Stefanoviev mentor s istom osionou koju je kasnije ispoljio premijer rekao da su analizu
ministrovog doktorata objavili nazovi strunjaci, te da je cela stvar politika zavera. Mada su
akademske kvalifikacije potpisnika teksta jasne, vanije je neto drugo. Da li su autori naunici ili

3
http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Pravilnik-o-akademskoj-cestitosti-studenata-Univerziteta-u-
Beogradu-Fakulteta-politickih-nauka.doc. Zanimljivo je da pretragom slinih dokumenata na Univerzitetu
Megatrend, na kojem je doktorat i branjen, nisam uspeo da pronaem bilo kakvo pominjanje plagijata, ali sam
zato naiao na odredbu kojom se studenti sankcioniu u sluaju da u javnosti daju izjave koje bi mogle tetiti
ugledu tog univerziteta.
4
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/470338/Megatrend-Apsolutno-autentican-rad-ministra-Stefanovica.
nadniari koji se izdravaju berui ljive, da li ih moda plaa ilas ili CIA savreno je svejedno. U
njihovoj analizi izneti su konkretni tekstualni dokazi sa sve brojevima stranica na kojima je plagijat
poinjen. Njihovi navodi mogu se pobiti samo istom takvom analizom pozivanjem na konkretna
mesta u tekstu i njihovim poreenjem sa izvorima.
5

Dalje, Stefanoviev mentor navodi da nema ta da se proverava jer je komisija sve ve utvrdila.
Argument je, jo jednom, besmislen. To to komisija neto nije utvrdila ne znai da to ne postoji.
6
Ali
zato moe da znai da komisija nije uradila svoj posao kako treba. Ve smo videli da jedna lanica
komisije ima vrlo neobino shvatanje plagijata. Meu ostalim lanovima komisije nalaze se dva
strana strunjaka sa ozbiljnim akademskim afilijacijama (jedan je ve dugo profesor emeritus
Slobodnog univerziteta u Berlinu, a drugi predaje na Poslovnoj koli u Grenoblu). Postavlja se,
meutim, jedno prilino oigledno pitanje: da li su lanovi komisije itali doktorat, i ako jesu na kom
su ga jeziku itali, budui da nije poznato da li govore srpski? No sve i da je komisija najsavesnije
obavila svoj posao, to ne umanjuje znaaj prigovora koji su izneti: navodi iz analize sa Peanika
mogu se pobiti samo jednako detaljnim ispitivanjem spornih mesta u doktoratu, a na to, oigledno,
Stefanovi i njegovi branioci nisu spremni.
Koliko ja vidim, mogua su etiri ishoda ove afere. Prvi je da se obavi nova podrobna analiza
ministrovog doktorata u kojoj e se ubedljivo osporiti konkretni navodi iz teksta kolega Gruia,
Radeljia i Tomia. U tom sluaju ministar policije zasluuje izvinjenje, a moe biti i neki drugi vid
pravno dozvoljene satisfakcije. Drugi ishod je da univerzitet na kojem je ministar branio doktorat
prihvati nalaze koji su objavljeni na Peaniku, oduzme ministru doktorat i preispita sopstvene
metode vrednovanja doktorskih disertacija. To bi, razume se, podrazumevalo ostavku ili smenu
ministra. Trei ishod je da uprkos ozbiljnim dokazima univerzitet na kom je disertacija odbranjena ne
uini nita, ali da drava nae naina da sankcionie kako pojedinca koji je prepisivao pri izradi
doktorata, tako i instituciju koja je dozvolila da to proe nekanjeno. etvrti i najverovatniji ishod
jeste da se ne desi nita.
Da je etvrti ishod najverovatniji vidi se ne samo po bahatoj izjavi premijera, ve i po kukaviluku
(nije vreme da se biraju rei) ministra prosvete koji je ve uspeo da izjavi kako on povodom ovog
sluaja ne moe nita da uini.
7
To je, naravno, tek jedan od birokratskih izgovora kakve smo mnogo
puta sluali u vezi sa skandalima u visokom obrazovanju. Sluali smo ih kada je otkriveno da je
sadanji predsednik drave nekako uspeo da diplomira, uprkos tome to je istovremeno vodio veliku
politiku stranku, uprkos tome to njegovi tadanji najblii saradnici tvrde da ne znaju nita o
njegovom studiranju, uprkos tome to ga niko nikada nije video da polae ispit ili slua predavanje,
uprkos tome to ni on sam ne ume da objasni ta je studirao.
8
Sluali smo (i jo uvek sluamo)

5
Uostalom, u sluaju brojnih skandala koje pominje Miljenko Dereta, do otkria o plagijatu su doli mahom
novinari. Kada su nedavno osporeni rezultati francuskog ekonomiste Tomasa Piketija to su uinili opet
novinari, a on im je odgovorio na jedini mogui nain, a to je detaljnim objanjenjem svojih rezultata.
6
Sam Stefanovi takoe se brani da je komisija pozitivno ocenila njegov rad. Opet - besmisleno. Njegova je
obaveza da se kao istraiva pridrava elementarnih etikih principa. Ako je on plagirao, a da komisija nije
primetila njegov prestup, to ne umanjuje njegovu odgovornost.
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/470398/Stefanovic-Komisija-je-povoljno-ocenila-moju-doktorsku-disertaciju.
7
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=06&dd=03&nav_category=11&nav_id=856301.
8
Kada smo ve kod pitanja diploma, pripremajui se za pisanje ovog teksta, pokuao sam da se obavestim o
akademskoj karijeri rektora Megatrenda i Stefanovievog mentora, profesora Jovanovia. U njegovoj zvaninoj
biografiji pie da je doktorirao prvi put na Univerzitetu u Londonu 1983, a onda jo jednom u Mariboru.
izgovore zato posle toliko godina nije mogue osuditi ljude koji su snimljeni kako uzimaju mito na
Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
I pitam se dokle emo da sluamo takve izgovore. Jo preciznije, pitam se koliko jo ponienja mogu
da izdre oni ljudi koji se u Srbiji zaista bave naukom, ljudi koji vre dugotrajna i kompleksna
istraivanja u nemoguim uslovima, ljudi koji se dovijaju da nekako dou do relevantne literature,
ljudi koji ne kradu? Koliko jo sumnjivih diploma, nepostojeih ili plagiranih doktorata, koliko lanaka
u predatorskim asopisima srpska nauka moe da istrpi pre nego to se jednostavno proglasi fajront?
Zato mislim da je vreme za birokratske izgovore prolo. Ako je analiza objavljena na Peaniku tana,
i ako elimo da srpskoj naunoj zajednici ostane makar malo samopotovanja, onda se mora nai
nain da se Stefanovi smeni i da mu se doktorat oduzme. Ili emo im pak dozvoliti da nas gledaju u
oi i besramno nam objanjavaju kako kolski primer plagijata nije plagijat?
Ovo poslednje pitanje treba najpre uputiti onim ljudima u Vuievoj vladi koji imaju respektabilno
obrazovanje i ozbiljne naune titule. Ministar Krsti imao je gde da naui ta je istraivaka etika.
Ministar prosvete se bavi problemima vrednovanja u obrazovanju. Potpredsednica vlade i ministar
privrede pohaali su doktorske, odnosno postdoktorske studije na izuzetnim istraivakim
univerzitetima. Pitanje za te ljude treba da glasi: da li vas je sramota? Da li vas je sramota da sedite
za istim stolom za kojim jedan plagijator sedi na mestu ministra policije? Da li vas je sramota da
sedite u vladi u kojoj borbom protiv korupcije rukovodi ovek koji je do doktorata doao
prepisivanjem? Ako nije, onda nita.
Autor je doktorirao komparativnu knjievnost na
Jejlu, a trenutno je istraiva na Kraljevom koledu u
Kembridu





Priznajem da mi je bila malo neobina ta formulacija doktoriraro na Univerzitetu u Londonu, budui da se
doktorske titule u naelu stiu na pojedinanim koledima tog univerziteta (u profesionalnim biografijama po
pravilu pie da je neko doktorirao na, recimo, Goldsmitsu, Rojal Holoveju ili Kings koledu u Londonu, a ne na
Univerzitetu u Londonu). Stoga sam pokuao da pronaem londonski doktorat profesora Jovanovia (ili
makar neko pominjanje tog doktorata) u svim moguim bazama doktorskih disertacija, i nisam uspeo da
naem nita. Ne elim iz toga da izvodim bilo kakve zakljuke, moda je teza samo negde zagubljena, ali je
stvar svakako zanimljiva.