STALNA KONFERENCIJA Nemaka organizacija za tehniku saradnju (GTZ)

GRADOVA I OPTINA Projekat Modernizacija komunalnih usluga

PRAKTINI INSTRUMENTI ZA
UPRAVLJANJE NASELJIMA I POBOLJANJE KOMUNALNIH
USLUGA
INSTRUMENT 03
OSNOVE EFIKASNOG VODOSNABDEVANJA
( ANALIZA NEOBRAUNATE VODE)
BFFB
LLLLLLLLLLLLLLLLLL
SSSSSSSSSSSDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD
DDDDDDDDDDDDDDDDDDDD
DDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDNN
JUNI 2006. GODINA
OSNOVE EFIKASNOG VODOSNABDEVANJA
(ANALIZA NEOBRAUNATE VODE)
Ivan Andjelkovi, dipl. in. gradj.
S a d r a j
1. GUBICI VODE NA PROCURIVANJE
2. OSTALI FIZIKI GUBICI VODE
3. MERENJE POTRONJE VODE ZA PIE
4. KOMERCIJALNI GUBICI U VODOVODU
5. INSTRUMENT 3
Osnove efikasnog vodosnabdevanja
1. GUBICI VODE NA
PROCURIVANJE
Gubitak na procurivanje je ona koliina
vode za pie koja je pripremljena i
ubaena u distributivni sistem jednog
vodovoda ali je nenamerno ili
nekontrolisano izgubljena za neku
korisnu upotrebu. Ukupno procurivanje
obuhvata i rasipanje tj. onu koliinu
vode koja je isporuena korisnicima ali
sa njihove strane nije upotrebljena na
racionalan nain, zbog namere ili nehata
pojedinaca. Tipian primer ovoga je
rasipanje vode u dotrajalim kunim
unutranjim instalacijama, zastarelim
kunim uredjajima, kao i od strane
neodmerenih i neodgovornih korisnika.
Ilustracije radi, pokvaren plovak u
kazanetu WC olje rasipa 25 l/as odn.
220 m
3
godinje, dok esma koja curi
odliva 1 l/as odn. 9 m
3
godinje.
Uobiajeno je da se procurivanje,
rasipanje i ostali fiziki gubici vode,
pomenuti u sledeim poglavlju, nazivaju
neobraunata voda (UfW: unaccounted-
for-water).
Gubici na procurivanje mogu biti
vidljivi i nevidljivi. Vidljivo
procurivanje se brzo otkriva i sanira, jer
je re o prslinama koje su nastale kao
rezultat mehanikog oteenja,
poveanih spoljnih optereenja, naglog
poveanja unutranjeg pritiska vode u
cevi, zamora materijala i dr. Vidljivo
procurivanje je intenzivno ali je ukupna
koliina istekle vode relativno mala, jer
se kvar obino brzo popravi. Medjutim,
kada se procurivanje postepeno
poveava kao rezultat korozije
materijala cevi, tada je re o nevidljivom
ali koliinski znaajnom procurivanju,
koje dugo vremena moe da ostane
neotkriveno poto voda ponire u okolno
zemljite.
Za otkrivanje nevidljivog procurivanja
neophodno je primenjivati sistematske i
ekonomske mere. Sprovodjenje bilo
kakvog programa otkrivanja i saniranja
procurivanja je ekonomski opravdano
samo ako su godinji trokovi takvog
programa manji od zbira godinjih
trokova izgradnje dopunskog
vodovodnog kapaciteta i odgovarajuih
operativnih trokova (hemikalije i
energija), koji ima za cilj da u bilansu
vodovoda nadoknadi gubitke od
procurivanja.
Kada su u pitanju ve postojei vei
vodovodi uglavnom je njihov stvarni
rezervni kapacitet dovoljno velik da
nadoknadi uticaj procurivanja, tako da je
jedina stvarna uteda od nekog programa
sanacije u tome to se investiranje u
dopunski kapacitet moe odloiti za
neko vreme.
Jasno je da e u svakom vodovodnom
sistema uvek postojati procurivanje na
nekom ekonomski prihvatljivom nivou.
Neke evropske preporuke
1
preporuuju
sledee gornje granice za prihvatanje
procurivanja:
1
The Netherlands Waterworks Testing and
Research Institute KIWA Ltd. (author: J.T. Van
der Zwan, February 1986)
3
Distributivna mrea je postavljena u povoljnim
geomehanikim uslovima, a svi potroai imaju
vodomere
7 do 12 l/dan/korisnik
Distributivna mrea je postavljena u nepovoljnim
geomehanikim uslovima, a potroai nemaju
vodomere i slabo odravaju svoje kune instalacije
24 do 50 l/dan/korisnik
Za potrebe procene koliine procurnih
voda preporuuju se sledee vrednosti
(pri pritisku od 5 bara), sa moguim
varijacijama od +/- 50 %:
primarni (glavni) cevovodi 40
l/as/km
sekundarna mrea 3
l/as/prikljuak
kuna instalacija 0,5
l/as/prikljuak
Procurivanje se najlake otkriva
merenjem nonih proticaja u mrei,
izmedju 1:00 i 5:00, pod uslovom da
nema potronje u industriji koja radi u
nonoj smeni. Lokacije procurivanja se
otkrivaju vizuelnim putem ili akustinim
putem (direktno, indirektno ili
postupcima korelacije). Smatra se da je
akustiki otkriveno procurivanje u cevi
ve dostiglo vrednost isticanja vode od
bar 70 l/as.
Za razne vrste cevi u raznim sredinama
postoje razliiti periodi nastajanja
procurivanja. Primera radi, liveno
gvozdene cevi u glinovitoj sredini imaju
prosean period nastajanja procurivanja
od 2 godine. Eksperimenti su pokazali
da se, sve do ovog perioda,
procurivanje usporeno raste i da ga je
teko utvrditi. Nakon toga poinje
ubrzano procurivanje koje konano
rezultuje u oteenju cevi (formiranje
prsline i loma), ako se u medjuvremenu
ne izvri opravka.
U sluaju izraenih individualnih
pukotima na cevima mogue je tanije
proceniti koliinu izgubljene vode putem
hidraulikih formula. Medjutim, za
potrebe procena dovoljno je koristiti
vrednost od 1 600 l/as/prslina, pri
pritisku od 5 bara
2
. Eksperimenti
pokazuju da kriva zavisnosti koliine
procurivanja od pritiska u mrei ima
eksponencijani karakter, to znai da pri
visokim pritiscima ak i malo njegovo
smanjenje moe znaajno smanjiiti
procurivanje.
Borba protiv procurivanja, rasipanja
vode i drugih gubitaka nije laka.
Preporuuje se angaovanje iskusnih
konsultanata koji poseduju uverljivo
prethodno iskustvo. Lokalni vodovodi bi
trebalo da spremni SA konsultante i to
tako to e da pripreme inventar
(lokacija, dimenzije, proizvodja,
starost) elemenata svog vodovodnog
sistema, kao to sledi:
cevi od razliitog materijala
zatvarai
ispusti
vazduni ventili
hidranti
merai protoka
Istovremeno je neohodno pratiti
nastajanje (istorijat) procurivanja i
velikih kvarova na nie navedenim
elementima vodovodnog sistema, kao i
vriti njihovo neprestano kartiranje u
pogodnoj razmeri na situacionom planu
naselja:
2
UK Water Industry : Interpreting Measured
Night Flows (Engineering and Operation
Committee, England, 1994)
4
prikljuci
ulina cev
zatvara
hidrant
Preporuuje se da fornjiredosled vai i
kod odredjivanja prioriteta za
intervenciju.
Svaki kvar bi trebalo kvantifikovati
makar na uproen nain merenjem
zapremine rupe u zemlji koja je
otkopana da bi se prilo cevi i merenjem
vremena koje je proteklo prilikom
potpunog punjenja rupe vodom.
Uobiajeno je da se kvarovi u jednoj
mrei izraavaju preko broja kvarova po
dunom kilometru cevi na godinjem
nivou. Orijentacije radi, vrednosti preko
0,8 do 1,0 kvar/km/godinje ukazuju da
postoje ozbiljni problemi u mrei.
Osnovni program saniranja gubitaka u
svakom vodovodu trebalo bi da ima
sledeih pet taaka:
program se mora sprovoditi
kontinualno i mora se stalno
unapredjivati
nulti prioritet ima otklanjanje
vidljivih procurivanja
prislukivanje umova na svim
delovima mree mora biti
svakodnevna obaveza zaposlenih
u vodovodu
mora postojati jasna podela
zaduenja izmedju izvrilaca u
samom vodovodu i usluga koje
se ugovaraju sa strane
za svaku vaniju cev u mrei
mora se propisati kriterijum kada
se vri samo popravka procuri-
vanja, a kada se zamenjuje cela
cev
2. OSTALI FIZIKI GUBICI VODE
Ostali fiziki gubici vode
podrazumevaju onu koliinu vode za
pie u jednom vodovodu koja je ili
upotrebljena za neke opte namene ili je
nepotrebno izgubljena zbog problema u
mrei. Ovde spadaju:
voda koja se koristi za redovno
ispiranje vodovodne i
kanalizacione mree
voda koja se gubi u objektima
vodovodnog sistema (primer:
prelivanje u rezervoarima zbog
kvara na zatvarau sa plovkom)
voda koja se u naselju koristi za
protiv-poarnu zatitu
voda koja se u naselju koristi za
javne esme i fontane
voda koja se u naselju koristi iz
hidranata za odravanje zelenih
povrina
voda koja se koristi za punjenje
cisterni za pranje ulica
3. MERENJE POTRONJE VODE
ZA PIE
Merai protoka u mrei i vodomeri
ispred potroaa su najupadljiviji
sastavni elementi svakog vodovodnog
sistema. Od najvee vanosti kod njih je
izbor tipa, dimenzija, kapaciteta i
lokacije.
Pravila za ugradnju i korienje
vodomera
pre ugradnje vodomera potrebno
je isprati vodovodnu mreu
ugradnja vodomera mora biti u
vodoravnom poloaju, sa
brojanikom usmerenim prema
gore
smer strelice na kuitu mora se
poklapati sa tokom vode
vodomer se ne sme ugradjivati
neposredno ispred ili iza
5
zatvaraa. Potrebno je ugraditi
pravu cev uzvodno od vodomera,
najmanje duine 10 prenika
cevi, , a isto vai i za nizvodno
od vodomera, gde prava cev ne
sme da bude kraa od 6 prenika
cevi
vodomer tititi od udara
vodomer mora biti u stanju da
registruje ceo oekivani raspon
proticaja, pri emu je posebno
vano uspeno registrovati male
proticaja
vodomer mora da je u ahtu da bi
bio zatien od oteenja i
smrzavanja vode
vodomer vremenom poinje da
pokazuje umanjenu potronju, a
esto i u potpunosti stane, zbog
ega je neohodna njegova
redovna kalibracija i kontrola
u mrei gde su vodomeri stariji
od 7 godina, preporuuje se
redovna provera nasumice bar
5 % vodomera na godinjem
nivou
4. KOMERCIJALNI GUBICI U
VODOVODU
Pod komercijalne gubitke u jednom
vodovodu podrazumevaju se:
gubici u merenju potronje vode
(zbog subjektivnih greaka, zbog
same tanosti merenja, zbog
podbacivanja itanja na samim
vodomerima i dr.)
gubici u obraunu-fakturisanju
izmerene potronje (zbog
neaurne evidencije potroaa,
zbog nepostojanja komunikacije
izmedju slube merenja i slube
naplate, zbog nepotpuno
izmerene potronje i dr.)
gubici u naplati obraunate vode
nenaplaena potraivanja iz
prolosti
potronja beneficiranih potroaa
u uslovima gde nema razradjen
sistem subvencije
efekti ne-ekonomske politike
cene vode
efekti neodgovarajue politike
subvencija za odredjene
drutvene kategorije stanovnitva
operativni gubici (prekobrojna
radna snaga, poveani trokovi
energije, prekomerni utroci
hemikalija i dr.)
Komercijalni aspekt vodosnabdevanja
prepoznaje, u najuproenijem smislu,
samo dve kategorije: ukupno naplaenu
vodu i ukupno nenaplaenu vodu (UfW).
Ukupno naplaena vode moe biti:
naplaena izmerena voda
(primer: naplaena voda
domainstvima ili privredi)
naplaena neizmerena voda
(primer: naplaena voda na bazi
procene potronje, paualna
naplata, akontaciona naplata i
dr.)
Ukupna nenaplaena voda se izraava na
sledei nain:
Ukupna nenaplaena voda = ukupna proizvedena - ukupna naplaena voda
tokom perioda T voda tokom perioda T putem prodaje ili na neki
drugi nain tokom
perioda T
6
Komponente nenaplaene vode su:
sopstvene potrebe vodovoda tokom
pripreme vode za pie (3 do 4 % od
ukupne proizvedene vode koristi se
za pranje filtera i ostale tehnoloke
potrebe)
curenje u dovodima i distributivnoj
mrei
curenje i prelivanje u objektima
vodovoda
curenje na prikljucima
neovlaena potronja vode (divlji
prikljuci, naplata po neadekvatnoj
tarifi i dr.)
greke u merenju (primer: greke
usled nemara itaa, usled stanja
samog vodomera, usled neizbene
sopstvene greke vodomera i dr.)
nenaplaena izmerena potronja
(primer: greke napravljene prilikom
obrauna ili naplate)
nenaplaena neizmerena potronja
(primer: donacije, otpis duga, zatita
od poara, fontane i dr.)
Veliina nenaplaene vode zavisi od:
starosti mree i objekata
duine transporta vode
gustine stanovanja
kvaliteta tehnikih reenja
objekata
vrste materijala
kvalitet izvodjenja
kvaliteta odravanja
Smatra se da kada veliina nenaplaene
vode premai 18 % treba poeti planirati
ozbiljne programe sanacije.
U Velikoj Britaniji se nenaplaena voda
(UfW: unaccounted-for-water) iskazuje
preko prosene dnevne koliine
nenaplaene vode po prikljuku na
vodovodnu mreu. Za sluaj Beograda
utvrdjeno je da ovaj pokazatelj iznosi
1400 l/dan/prikljuak, to je ocenjeno
kao izuzetno veliki gubitak.
7