UVOD U

KOMUNIKOLOGIJU
(1.nedelja)
Definicije komunikacije
Oblici komunikacije
Proces komunikacije
Elementi i faze procesa komunikacije
Strukturni modeli komunikacije
Funkcije komunikacije
Karakteristike komunikacije
Komunikoloki pojmovi
Sredstva i kanali komunikacije
Vidovi komunikacije



Osnovi komunikologije
Literatura
Spisak obavezne literature
ovi Larisa, ovi Branimir Osnovi komunikologije, Banja Luka,
Aperion. 2. izdanje, 2008.

Spisak dodatne literature
Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE POSTMODERNIZMA, Banja Luka
Eko, U. (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA, INFORMACIJA, Nolit, Beograd.
Moris, . (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ, Beograd.
Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.
Radojkovi, M. (1997): PODELA MILJENJA, Vega, Ivanjica.
Vitgentajn, L. (1969): FILOZOFSKA ISTRAIVANJA, Nolit, Beograd.
Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPTILA OVEKOVIH PRODUETAKA,
Prosveta, Beograd.
Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM KLJUU, Prosveta, Beograd.

Moris, D. (1977): OTKRIVANJE OVEKA KROZ GESTOVE I PONAANJA, Prosvet,
beograd.
Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAENJA, Nolit, Beograd.
Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUTVU, Prosveta, Beograd.
Liotar. . F. (1990): POSTMODERNO STANJE, Svetovi, Novi Sad.
Bogdani, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEA PARADIGMA, igoja, Beograd.
orevi, T. (1979): TEORIJA INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA,
Partizanska knjiga, Ljubljana.
Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa, Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavlekovi G,
Vrci-Keglevi M. Osnove komunikacijske vjetine. Zagreb: Medicinski fakultet Sveuilita u
Zagrebu, 1992.
Ajdukovi, M., Hudina, B. (1996): Znaaj uinkovite komunikacije u radu pomagaa, U:
Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak, Drutvo za psiholoku pomo (str. 7-26)
Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna komunikacija - Gdje se misli susreu, Alinea, Zagreb
Plavnik, D., Informacija i komunikacija, Zagreb, Informatika, 1986.



Tehnika ocjenjivanja


Vrednovanje predispitnih aktivnosti:

kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)
kolokvijum II do 10 bodova (50% gradiva)
studije sluaja (radionice) do 10 bodova
prisustvo na predavanjima i aktivno uee -
do 10 bodova
zavrni ispit (usmeni/pismeni) (100%
gradiva) do 60 bodova

Bodovna skala:

predispitne aktivnosti 40 bodova max
studenti koji ostvare minimalno 21 bod na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti zavrnom usmenom dijelu ispita
studenti koji su ostvarili 20 i manje bodova na
predispitnim aktivnostima obavezni su
pristupiti zavrnom pismenom ispitu

Skala ocjenjivanja:


51-60 dovoljan (6)
61-70 zadovoljavajui (7)
71-80 dobar (8)
81-90 vrlo dobar (9)
91-100 izvrstan (10)

Ispitna pitanja

1. ta je komunikacija?
2. Proces komunikacije
3. Elementi procesa komunikacije
4. Faze procesa komunikacije
5. Karakteristike komunikacije
6. Funkcije komunikacije
7. Komunikoloki pojmovi
8. Sredstva i kanali komunikacije
9. Komunikacijski kodovi
10. Iz istorije prouavanja komunikaicije
11. Strukrutne modele komunikacije
12. Vrste komunikacije
13. Verbalna komunikacija
14. Kultura govora.
15. Osobenosti monolokog i dijalokog govora
16. Karakteristike usmenog govora
17. Umetnost usmenog govora
18. Razgovorni i usmeni jezik
19. Stilovi govora
Ispitna pitanja
Tipovi kulture govora
Upstandardna leksika usmenog govora.
Podsticaji u oblikovanju usmenog govora
Umetnost usmenog nastupa
Osobenosti monolokog i dijalokog usmenog govora
Neverbalna komunikacija
Kinezika komunikacija ili ''govor tela''
Proksemika komunikacija
Vizuelna komunikacija
Boje u komunikaciji
Imid
Facijalna komunikacija
Performansna komunikacija
Efikasna prezentacija
Pisana prezentacija
Govorna prezentacija
Vizuelna prezentacija

Ispitna pitanja
Modeli komunikacije
Semiotiki model komunikaicije
Socioloki model komunikacije
Psiholoki model komunikacije
Kulturoloki model komunikacije
Konfesionalni model komunikacije
Mitoloki model komunikacije
Poslovna komunikacija
Tipologija poslovne komunikacije
Oblici poslovne komunikacije
Formalna i neformalna komunikacija
Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
Nadole, nagore i lateralna komunikacija
Posredna i neposredna komunikacija




Ispitna pitanja
Vrste poslovne komunikacije
Smernice za izbor forme verbalne poslovne
komunikacije
Govor tela u poslovnoj komunikaciji
Tehnike neverbalne poslovne komunikacije
Multikulturalne razlike u poslovnoj
komunikaciji
Komunikacija u organizaciji
Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji

Ispitna pitanja
Formalna posredna komunikacija
Formalna neposredna komunikacija
Neformalna posredna komunikacija
Neformalna neposredna komunikacija
Komunikacijski tok u organizaciji
Verbalna komunikacija u organizaciji
Pismena i usmena verbalna komunikacija u organizaciji
Neverbalna komunikacija u organizaciji
Stilovi komunikacije u organizaciji
eme komunikacije u organizaciji
Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji
Kako obezbediti uspenu komunikaciju
Poslovno pregovaranje

Ispitna pitanja
Smernice za uspeno voenje poslovnih
pregovora
Neverbalna komunikacija u pregovorima
Faze voenja poslovnog pregovaranja
Taktike poslovnog pregovaranja
Vrste voa i lanova tima
Znaaj poslovne komunikacije
Profesionalna komunikacija

Mapa predmeta
KOMUNIKOLOGIJA









KOMUNIKOLOGIJA
I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU
III MODELI KOMUNIKACIJE
SEMIOTIKI
IZ ISTORIJE PROUAVANJA KOMUNIK
KOMUNIKACIJSKI KODOVI
SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE
KOMUNIKOLOKI POJMOVI
FUNKCIJE KOMUNIKACIJE
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE
PROCES KOMUNIKACIJE
TA JE KOMUNIKACIJA
VERBALNA
KOMUNIKACIJA
II VRSTE KOMUNIKACIJE
IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA
NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
PERFORMANSNA
KOMUNIKACIJA
SOCIOLOKI
PSIHOLOKI
KULTUROLOKI
KONFESIONALNI
MITOLOKI
OBLICI
POSLOVNE
KOMUNIKACIJE
VRSTE
POSLOVNE
KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJA
U
ORGANIZACIJI
TIPOLOGIJA
POSLOVNE
KOMUNIKACIJE
1. Oblici i tehnike
2. Komunikacijski tok
3. Stilovi komunikacije
4. eme komunikacije
5. Prepreke, prekidi i konflikti
6. Kako obezbediti uspenu
komunikaciju
7. Poslovno pregovaranje
8. Vrste voa i lanova tima
9. Znaaj poslovne komunikacije

1. Smjernice za izbor forme verbalne
poslovne komunikacije
2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji
3. Tehnike neverbalne poslovne
komunikacije
4. Multikulturalne razlike u poslovnoj
komunikaciji
1. Formalna i neformalna komunikacija
2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija
4. Posredna i neposredna komunikacija
Kultura govora. Osobenost monolokog i dijalokog
govora
1. Karakteristika usmenog govora
2. Umetnost usmenog govora
3. Razgovorni i usmeni jezik
4. Stilovi govora
5. Tipovi kulture govora
6. Supstandardna leksika usmenog govora
7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora
8. Umetnost usmenog nastupa
9. Osobenosti monolokog i dijalokog usmenog
govora

1. Kinezika komunikacija
2. Proksemika
komunikacija
3. Vizuelna komunikacija
4. Boje u komunikaciji
5. Imid
6. Facijalna komunikacija
1. Efikasna prezentacija
2. Pisana prezentacija
3. Govorna prezentacija
4. Vizuelna prezentacija

PROCES KOMINIKACIJE
Poiljalac
Poruka
Kanal
Primalac
smetnje
FAZE PROCESA
KOMINIKACIJE
Selekcija informacija
Kodiranje
prijenosporuke
primatelj poruke
Dekodiranje
Povratna informacija
VRSTE KOMUNIKACIJE
Verbalna
Neverbalna
Performansa

KOMUNIKACIJA U
ORGANIZACIJI
Formalna i posredna
komunikacija
Formalna i neposredna
komunikacija
Neformalna posredna
komunikacije
Neformalna neposredna
komunikacija

POSLOVNA KOMUNIKACIJA
Formalna i neformalna
komunikacije
Jednosmjerna i dvosmjerna
komunikacije
Nagore, nadolje i lateralna
komunikacija
Posredna i neposredna
komunikacija
TRI OSNOVNA OBLIKA
KOMINIKACIJE
JA-JA
interpersonalna
JA-TI/ON
interpersonalna
JA-VI/ONI masovna
komunikacije
PREPREKE I PREKIDI U
KOMUNIKACIJI
Nedostatak planiranja
Nerazjanjene pretpostavke
Sematika distorzija
Loe formulirana poruka
Komunikacijske prepreke u meunarodnom
okruenju
Gubitak informacije pri prijenosu i loe
memoriranje
Nepaljivo sluanje preuranjeno
zakljuivanje
Bezlina komunikacija
Nepovjerenje, prijetnje i strah
Nedovoljna duljina razdoblja za
prilagoavanje promjeni
Preoptereenost informacije

KOMUNIKOLOGIJA








KOMUNIKACIJA
DVOSMJERAN
PROCES
MODEL
KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE
NIVOI
KOMUNIKACIJE
VRSTE
KOMUNIKACIJE
POILJALAC PRIMALAC
VERBALNA
NEVERBALNA
JEDNOSTAVAN SLOEN
INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA
FAZE
KOMUNIKACIJE
KOMUNIKOLOKI
POJMOVI
POTICAJ
EKSPERIMENTISANJE
POJAAVANJE
INTERAKCIJA
VEZIVANJE
PERSONALNI
FEEDBECK
INTERAKCIJA
KOHERANCIJA
IZVOR ODAILJALAC
KODIRANJE
PORUKA
DEKODIRANJE
PRIMALAC
ODGOVOR
POVRATNA VEZA
POILJALAC
MEDIJ
KANAL PRIMALAC CILJ
Komunikacija
Sposobnost komunikacije jedna je od najvanijih
ovekovih odlika. Putem komunikacije ovek izraava
svoje potrebe, elje, preferencije... ovek komunicira
sa sobom, sa drugima, sa Bogom, sa predmetima, sa
okruenjem uopte...
Etimooki komunikacija je re latinskog
porekla, ot glagola communicare uiniti
zajednikim,saopiti. Dok je imenica
communicatio imala znaenje zajednica,
saobraaj, saoptenje.

Komunikologija
je nauka o komunikaciji koja je u poetnom stadijumu
svog razvoja i iako ima drevne korene i bogatu
komunikativnu i multidisciplinarni tradiciju.
Poznato je da su se na amerikim i
zapadnoevropskim uiniverzitetima ve krajem 30-ih
godina 20. veka odrzavala predavanja iz
komunikologije i postojale specijalizacije. Sticali su
se stepeni magistra i doktora nauka iz oblasti
komunikologije. Takoe je izlazilo vie od 20 naunih
asopisa posveenih komunikologiji.
Kod nas je nastava iz komunikologije na
univerzitetima poela tek pre desetak godina.


Istraivanja u okviru amerike teorije komuniciranja
prije Drugog svetskog rata su esto bila vrena na
teme ulozi masovnih medija, propagandi, kao i
funkcijama drutvenog komuniciranja uope (iako se
rije 'komuniciranje' jo ne upotrebljava kao teorijski
termin). Prve teorijske formulacije komunikativnim
fenomenima bile su povezane sa temama funkcije
vesti u demokratskom drutvu i analize javnog
mnjenja i propagande.


Komunikologija
U Americi se od sredine 1970 ih do sredine 1990
ih broj diplomaca iz komunikologije utrostruio i
dostigao 60.000 bakalavara, 6.000 magistara i 500
doktora nauka godinje.
Steena znanja nalaze svoje mesto u razliitim
prirunicima, renicima i enciklopedijama.
1999.godine u Nju Jorku se pojavilo drugo izdanje
Standardni renik iz komunikologije sa 1200
stranica; nekoliko godina ranije se pojavila
meunarodna enciklopedija iz komunikologije koja je
sumirala istraivanja, praksu i nastavu iz
komunikologije poslednjih 50 godina.
Komunikologija
Nauni potencijal komunikologije moe biti realizovan
na najbolje nain i najefikasnije ne putem
muldisciplinarnih komunikativnih teorija,ve na
osnovu dijalektikog jedinstva uzajmnog proimanja i
dopunjavanja komunikologije i multdisciplinarnih
teorija.
O tome koliko je obimna i sloena ova nauna
disciplina komunikologija- svedoi podatak da samo
komunikolokih teorija ima nekoliko stotina. Na
osnovu analize samo 7 udbenika komunikologije
pronaeno je 249 razliitih teorija.
Komunikologija i njene discipline
Dokaz o tome koliko se komunikologija brzo
razvija je veliki broj njenih naunih disciplina:
Opta teorija komunikologije, Poslovna
komunikacija, Teorija masovnih komunikacija,
Teorija organizacione komunikacije, Istorija
komunikacije, Metode komunikacionih
istraivanja, Teotija verbalne komunikacije,
Teorija vizuelne komunikacije,
Komunikativna istraivanja, Teorija virtuelnih
komunikacije i dr.

Komunikacija
Sposobnost komunikacije jedna je od
najvanijih ovekovih odlika. Putem
komunikacije ovek izraava svoje potrebe,
elje, preferencije... ovek komunicira sa
sobom, sa drugima, sa Bogom, sa
predmetima, sa okruenjem uopte...

DEFINICIJE KOMUNIKACIJE
Postoji mnogo aspekata komuniciranja i u odnosu na svaki od njih moemo drugaije
definisati komuniciranje, to dovoljno govori o kompleksnosti komuniciranja kao
pojave uopte. Neke od definicija komunikacije su:
1) RAZUMEVANJE, SHVATANJE
Komuniciranje je proces koji nam omoguuje da razumemo i shvatamo druge i
pomou kojeg nastojimo da drugi razumeju i shvate nas
2) SMANJENJE NEIZVESNOSTI
Komuniciranje nastaje iz potrebe za smanjenjem neizvesnosti u cilju efektivnog
delovanja, odbrane ili saoptavanja vlastitih stavova.
3) PROCES
Komuniciranje je proces prenoenja informacija, misli, ideja, iskustava i emocija
pomou simbola, rei, slika, skica, dijagrama, itd.
4) SLANJE - PRENOENJE - RAZMENA
Komuniciranje predstavlja prenoenje odreenih sadraja od jedne stvari ili osobe
drugoj, pri emu se ovaj pojam odnosi i na to: ta se prenosi, na sredstvo pomou
kojeg se prenosi, odnosno na celokupan proces upuivanja, prenoenja i/ili razmene
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE
(nastavak)



5) POVEZIVANJE
Komuniciranje je proces meusobnog povezivanja delova ivog sveta.
6) PODRUTVLJAVANJE - IRENJE
Komuniciranje je proces kojim se informacije, znanja, iskustva, itd., jedne
osobe ili grupe ljudi pretvaraju u zajedniku svojinu veeg broja ljudi.
7) KANAL - PRENOSNIK - SREDSTVO - NAIN
Komuniciranje se moe shvatiti kao korienje sredstava za slanje poruka,
naloga, instrukcija, itd. - na primer: telefona, telegrafa, radio ureaja,
terminala i raunara spregnutih u mree, itd.
8) UMNOAVANJE INFORMACIJA I ZNANJA
Komuniciranje je proces voenja panje druge osobe sa ciljem da ona primi i
upamti sadraje koji joj se saoptavaju.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(nastavak)
10) POBUDA - PODSTICAJ
Svaki akt komuniciranja se moe shvatiti kao prenos informacija sastavljenih od
karakteristinih stimulansa (pobuda, podraaja) koji teku od izvora do primaoca.
11) NAMERA - SVRHA
Jedna od najvanijih svrha komuniciranja je da se kroz poruku upuenu primaocu
prenese svesna namera uticanja na njegovo kasnije ponaanje (po mogunosti u
pravcu koji je poeljan sa stanovita poiljaoca).
12) MENJANJE SITUACIJE
Komunikacioni proces predstavlja prelaz od jedne situacije u koju su ukljueni
odreeni uesnici u neku drugu zamiljenu ili planiranu situaciju koja nastaje
promenom njihovog ponaanja u datom vremenu na osnovu shvaenih i
prihvaenih poruka.
13) MO
Komuniciranje je mehanizam pomou kojeg se distribuira mo meu
pojedincima u grupi, ili u drutvu.
14) .?

Ciljev komunikacje
Rei u vam neto o sebi: rado se
bavim pecanjem, i meu svoja
najomiljenija jela ubrajam jagode sa
lagom. Ribama, meutim, nije do
jagoda; one vie vole crve. I zato, kad
ponem da pecam, ne stavljam na
udicu jagode sa lagom, ve se
prilagoavam ribljem ukusu i nudim im
muice ili crve. (Karnegi)

DEFINICIJE
-razumjevanje,shvatanje
-smanjenje neizvjesnosti
-proces
-slanje,prenoenje razmjena
-povezivanje
-podrutvljavanje,irenje
-kanal,prenosnik,sredstvo, nain
-umnoavanje informacija i znanja
-promjena ponaanja - izmena reakcije
-pobuda, podsticaj
-namjera, cilj
-menjanje situacije
-mo
-posledica iskustva, znanja
-optenje, sooptenje, dodir, veza,
-ophoenje
-PRILAGOAVANJE
KOMUNIKACIJA
poetna
Definicije komunikacije:


Komunikacija je postupak na osnovu kojeg vest,
kao znak ili simbol, dospeva od jednog organizma
do drugog.
Komunikacija je proces primanja i slanja poruka
izmeu dvije osobe ili izmeu grupe osoba sa
nekim efektom i nekom trenutnom povratnom
informacijom.
Komunikacija je interakcija razmenjivanja
informacija a u svrhu razumijevanja i socijalne
povezanosti.
Komunikacija je omoguavanje ljudima da izraze
paletu fizikih, emocionalnih i psiholokih potreba.
Komunikacija je ponaanje iji je cilj prenoenje
poruka pomou simbola jednoj ili vie osoba.


Komunikacija je svako ponaanje oveka koje za
posmatraa ima odreeno znaenje.
Komunikacija predstavlja namerno ili nenamerno
prosleivanje ili primanje informacija.
Komunikacija je proces pomou kojeg poiljalac,
vest ili informaciju, alje i/ili prima.
Komunikacija je svaka razjena informacija pomou
simbola.
Komunikacija je osnovni drutveni proces i
funkcionalno nuan preduslov za svaki drutveni
sistem.


(nastavak)
Komunikacija je formatirana poruka za razmjenu
podataka.
Komunikacija je interpretiranje interakcije kao
odraz socijalne i intelektualne kompetencije.
Komunikacija je uzajamno prepoznavanje
verbalnih i neverbalnih poruka.
Komunikacija je manifestacija verbalne i
neverbalne komponente ponaanja.
Komunikacija je mehanizam ljudskog postojanja i
opstanka.
Komunikacija je razgovor sa sobom-miljenje,
razgovor s Bogom-molitva, razgovor s prirodom-
nauka.
Komunikacija je nauka i praksa, koja polazi od stalnog
postavljanja pitanja i davanja odgovora.
Komunikacija je sposobnost ovjeka da ivi i radi sa
drugima.
Komunikacija je prenoenje svjesnih ili nesvjesnih,
namjernih ili nenamjernih uticaja na okolinu.
Komunikacija je snani mehanizam irenja moi od strane
pojedinaca ili grupe prema pojedincu ili grupi.
Komunikacija je otkrivanje karaktera samih uesnika u
komuniciranju.
Komunikacija je dokazivanje samog sebe.
Komunikacija je stvaranje uzajamnog polja razumijevanja.
Komunikacija je rezultat odgoja i obrazovanja
Komunikacija je skup odnosa koji se koristi kako bi se
objasnilo odvijanje odreenih postupaka u stvarnosti.


Prilikom uspostavljanja komunikacije
prolazimo kroz nekoliko faza

Prva faza je inicijativna i sastoji se od neobaveznih
opaski i pozdrava.
Faza eksperimentisanja ujedno znai poetak
postupnog otkrivanja informacija, to omoguava
pronalaenje slinosti i razlika meu uesnicima u
komunikaciji.
Trea faza je intenzifikacija, koja obuhvata dublje
ulaenje u linost uesnika u komunikaciji, ime ona
prestaje da bude tajna.
Intregracija je faza koja dovodi do oseanja
povezanosti, kada se odluke donose zajedniki.
Konana faza je povezivanje, kojim se utvruje
dugoroniji karakter odnosa, saradnje.
EMA komunikacije
poetna
MISAO KODIRANJE
PRENOS
PORUKE
PRIMANJE
DEKODIRANJE
RAZUMJEVANJE
POVRATNA VEZA
UM
POILJALAC
PRIMALAC
KOD KOD
Selekcija
informacije
Primanje
poruke
Primanje
poruke
Kodiranje
Selekcija
informacije
Dekodiranje
Povratna informacija
Kodiranje Prenoenje
poruke
Dekodiranje
Prenoenje
porike

Faze procesa komunikacije
PROCES
ELEMENTI
PROCESA
KOMUNIKACIJE
FAZE PROCESA
KOMUNIKACIJE
Selekcija
informacija
Povratna
informacija
Kodiranje
Prenos poruke
Primanje poruke
Dekodiranje
Poiljalac
Poruka
Kanal
Primalac
Smetnje - um
poetna
EMA
PROCESA
KOMUNIKACIJE
Tri osnovna oblika komunikacije:

1. JAJA -
intrapersonalna
komunikacija








1. Intrapersonalna
komunikacija ili komunikacija
JA JA je meditacija,
odnosno priprema za
komunikaciju JA TI/ON.
Poiljalac prvo zamisli i osmisli
predmet komunikacije, to jest
meditira, pa tek onda primenjuje
komunikaciju JA TI/ON,
odnosno saoptava svoju
poruku primaocu/ima. Prema
tome, intrapersonalna
komunikacija je ona koju
subjekt obavlja sam sa sobom
kad razmilja o neemu, reava
problem, pie dnevnik i sl. Ona
se odvija neprestano, ak i dok
sanjamo. Takva vrsta monologa
se u literaturi naziva solilokvij.

2. JA TI/ON -
interpersonalna
komunikacija


3. JA VI/ONI -
masovna
komunikacija
2. Interpersonalna
komunikacija se odvija
izmeu dve ili vie
osoba, odnosno, to je
dijalog.
3. Masovna
komunikacija ukljuuje
veliki broj uesnika i u
savremenom svetu se
odvija i uz pomo
masovnih medija.

Strukturni modeli komunikacije
Model Aristotela (384-322)
Svi komunikolozi se slau u
jednoj stvari: prvu emu
(model) komunikacije je
razradio
Aristotel. On smatra da je
osnovni model akta
komunikacije:
ORATOR GOVOR - AUDITORIJ UM.
To su osnovni elementi
komunikacije.
Struktura objekta ili njegovo
ponaanje moe biti
podvrgnuto modeliranju.


Linearni model G.Lasswella (1948)
Kasnije ameriki politikolog Lasvel daje
definiciju (model) procesa masovnog
komuniciranja u vidu pet uvenih pitanja.
U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra
za klasian, elementi komunikacije su
ukljueni u model u obliku odgovora na
pitanje:
KO - saoptava TA - kojim KANALOM -
KOME - sa kakvim EFEKTOM?.
(Lasswell H.D.The Strukture and Function of Communication in Society // Mass Communication/ Ed. By
Schramm W. Urbana, 1960. p. 14.)
Linearni model K.ennona i U. Vivera.

Veliku popularnost imao je linearni
model ennona i Vivera.
ennon i Viverov u model ukljuuje:
izvor informacije,poiljlac, signal, kanal,
prijemnik, cilj saoptenja i izvor uma.
Osnovni cilj bi bio da se smanji um i
povea informaciju
u komunikaciji.(Vidi sledui slajd)
Izvor informacije kod
kanal
dekodiranje primalac
izvor uma
Linearni model
K.ennona i U. Vivera.

Model K.ennona i U. Vivera.

U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saoptenja).
Saoptenje je informacija koja se prenosi.
Telefonska centrala je transformator

izvor
Kanal
prenosa
(kodiranje)
Kanal
prijema
(dekodiranje
)
Primalac
Izvor suma
Sooptenje
signal signal
Sooptenje
kanal
Gregori Bejtson
Teorijski doprinos definiranju
komuniciranja (u okviru vodeeg
pravca) daju i Jirgen Rae i Gregori
Bejtson, iz psihijatrijsko-
antropoloke perspektive. Oni istiu
da komuniciranje podrazumijeva
"sve procese putem kojih ljudi
utiu jedni na druge".
Berlo
Iako ve ezdesetih god. 20.veka linearni modeli gube popularnost
ipak ostaju implicitno prisutni u opisnim definicijama komunikacije i
komunikativnih istraivanja. Naime, iako autori nisu objasnili nita
sutinsko procesu komuniciranja meu ljudima, omoguili su
segmentaciju i fokusiranje pojedinih elemenata procesa komunikacije,
a na neki nain demonstrirali su i legitimirali 'nauni' karakter teorije
komunickacije
Berlo (1960), kritikuje linearnost i druge manjkavosti raznih modela
komuniciranja, daje svoj model u kome jedan komunikalor pokuava da
gleda na svijet oima svog sagovornika da bi mogao predvidjeti kako
e ovaj drugi reagovati. Komunikativna sposobnost je mogunost da
utiemo na druge, kao i da drugi ulicu na nas. Isto tako, Berlo istie da
ljudi "komuniciraju da bi izazvali zeljenu promjenu".
Cirkularni model Williama Schramma
U modelu Vilijama rama za
razliku od modela enona
Vivera pojavljuje se
povratna veza.
Po miljenju Vilijama rama
(Schramm William), signal
koji je povezan sa
socijalnom sredinom
postane saoptenje. U
njegovom modelu odraava
se reakcija primaoca na
poruku poiljaoca.
Naime,on je ukljuio u
proces komunikacije
povratnu vezu i predstavio je
komunikaciju kao cirkularni
model.

(Schramm William The nature of communication between
humansThe process and effectts of communications.
Urbana, 1972, p.3-53).
Sooptenje
Kodiranje
Komunikatar A
Dekodiranje
Sooptenje
Dekodiranje
Komunikatar B
Kodiranje
poruka
saoptenje
kod
interpretator
dekodiranje
dekodira
interpretator
kodiranje
Kibernetiki model Norberta Vinera
Prema kibernetikom modelu
Norberta Vinera informacija koja se
vraa prema svom izvoru ima mo
delovanja. Viner analizira sistem
komunikacije ne samo na
tehnikom, nego i na socijalnom
nivou.


Pol Vaclavik, Denet Bivin i Don
Dekson
Pol Vaclavik, Denet Bivin i Don Dekson krajem
ezdesetih godina iznose svoje vienje procesa
komuniciranja u uticajnoj ali i kontraverznoj knjizi
Pragmatika ljudskog komuniciranja. Pod uticajem
teorije sistema i teorije metakomunikacije
antropologa Gregorija Bejtsona. autori (koji se u
komunikologiji esto nazivaju i 'Grupom Palo Alto')
istiu da priroda odnosa
ili veze medu komuinikatorima definie i karakter
komuniciranja. Komunikatori na taj nain
predstavljaju i svojevrsni interaktivni sistem.
Obimni model Bejkera
Mozaini model Bejkera
se sastoji od malih
kockica: a svaka strana
je ili izvor,
ili primalac,
ili sooptenje,
ili kanal komunikacije.
Blumler i Katz
Od savremenih definicija komuniciranja
moe se, na primjer, izdvojili definicija iz
teorije ili islraivanja 'upotreba i zadovoljstva
gde se kae da kod (masovnog)
komuniciranja nema direktne veze izmeu
poruka i uticaja, nego lanovi publike biraju i
koriste medijske sadraje i tako djeluju kao
dopunske promjenljive u procesu uticaja
(Blumler i Katz).
Model Rodersa
Roders predstavlja tzv. difuzni model
komunikacije. On smatra da uticaj treba da bude
odmah na sve ljude, ali je najvanije ubediti pet ljudi,
a kad ste uspeli da ubedite pet ljudi taj proces ne
moete da zaustavite.
U ovom modelu komunikacije uzeta je u obzir ne samo
povratna veza, ve i potrebe, zahtevi, neophodnost
reagovanja na pravi nain uesnika komunikacije. U ovom
modelu uzimaju se u obzir i socioloki, i psiholoki, i etnoloki
uslovi za komunikaciju. To je to model uzajamnog delovanja
uesnika komunikacije. Na emi je prikazan pozitivan rezultat
tog uzajamnog delovanja zajedniko jezgro, to je postignuto
zahvaljujui naporima od strane komunikatora.

Uesnik 1
Uesnik 2
Zajedniko
jezgro
Model Rodersa
Drugi modeli komunikacije
Barn Lund predstavlja transaktni model komunikacije na nivou
linosti.
Semiotiki model komunikacije koji realizuje informativnu,
ekspresivnu i pragmatinu funkciju komunikacije sainio je
Gustav pet, u kojem pojam smisla tretira kao predmetno-
objektivno ili psiholoki-subjektivno.
Predmetno-objektivno ugradjuje se u re kao znak, koji treba
naknadno istumaiti, a psiholoki-subjektivna komponenta
ukazuje samo na namere, elje i predstave komunikatora.
Italijanski semiotiar Umberto Eko pak smatra da se ne mogu
svi komunikativni fenomeni objasniti iskljuivo uz korienje
semiotikih kategorija.
J urij Lotman iskljuuje mogunost postojanja apsolutno
identinih kodova kao ni podjednakog obima pamenja kod
komunikatora i komunikanta.
Gerbner-ov model
Komunikacija je proces u kojem: a) osoba, b)
vidi neto, c) putem nekog sredstva, d) u
odreenoj situjaciji, e) putem nekog sredstva,
f) da bi ponudila podatke, g)u nekom obliku,
h)koji imaju neke sadraj i i) posledicu
Gatekeeper model (gejtkiper,
vratar, uvar proloza)
Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je
kontrolisana od strane onih koji su za to
zadueni. Ako je poruka ponitena, to ne
znai da se na kraju komunikacijskog kanala
nee nai neki drugi vratar koji e ponovo
kontrolisati poruku pre nego to ona doe do
recipijenta.
Funkcije komunikacije

---------------------------------------KOD------------------------------------------
POILJALAC -----kanal-----PORUKA -----kanal--------PRIMALAC
------------------------------------------Referent----------------------------------------


---------------------------------metajezika funkcija-----------------------------
emocionalna -----fatika-------poetska ---------fatika---------konativna
----------------------------------------referencijalna----------------------------------------

Funkcije komunikacije:referencijalna,
emocionalna, konatativna
Roman Jakobson (Jakobson., R., 1966, st:16) je definisao est lingvistikih
funkcija koje vae za sve oblike komunikacije, bez obzira na sredstva optenja ili
prenosioca poruke:
Referencijalna funkcija je osnova koja odreuje odnose izmeu poruka i
predmeta na koje se ova odnosi. Ona je najea funkcija svake poruke.
Karakterie je neutralna jezika sredstva, odsustvo emocionalno-ekspresvnih
elemanata, dominira forma treeg lica: Danas je u Banja Luci padala kia.
Panevropski univerzitet je najbolji u Republici Srpskoj.
Emocionalna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog poiljaoca.
Ova funkcija izraava govornikov stav prema poruci. Ona je usmerena na
uzraavanje govornikovih emocija.Ova funkcija je dominantna u porukama u 1.
licu jednine, u iskazima sa emocionalno-ekspresivnim sredstvima na razliitim
jezikim nivoima.Ona se prepoznaje u upotrebi uzvika, koji su isto emotcionalni
sloj jezika: Jao, jao, bolji me! Ba mi ide na ivce! ta kae!
Konativna funkcija odreuje odnose izmeu poruke i njenog primaoca.U
takvim sluajevima komunikacija ima za cilj da na neki nain deluje na primaoca,
da apelira na njegova osjeanja i da izazove odreenu reakciju. U verbalnoj
poruci njena jezika sredstva vokativ, drugo lice jednine i mnoine: Dragi
gledaoci, dobar dan! Gde gleda! Kupujte nae proizvode! Glasajte za
nas!
Funkacije komunikacije:poetska,
fatika
Poetska ili estetska funkcija predstavlja odnos poruke sa samom
sobom, pri emu poruka prestaje biti sredstvo komunikacije i postaje
njegov cilj. Ova je funkcija svojstvena knjievnoumetnikim tekstovima,
u umetnosti uopte. Ova funkcija moe biti zastupljena i u drugim
stilovima, uvek onda kada poruka postaje cilj komunikacije. To je
narocito izraeno u razgovornom stilu, ali i u reklamama, u politikim
sloganama i slino.
Fatika funkcija trai da potvrdi, odri ili prekine optenje, a obuhvata
znakove koji prevashodno slue da se uspostavi, produi ili prekine
optenje, da se proveri :da li veza funkcionie, da se privue ili odri
sabesednikova panja: uje li me? Halo! Halo! Kako ste? Evo, nije
loe! Pa eto tako... Gura se... Na ovoj funkcije poivaju obredi,
sveanosti ili ljubavni razgovori, u situacijama u kojima iste rei,
gestovi, prie. Tako, naprimer, za stranca nepodnoljivo, a za onog ko
u njemu uestvuje euforino optenje, koje mu postaje teko onda kada
prestaje da ga se tie. U dramskom dijalogu mogu se iskoristiti fatiki
elementi za stvaranje kominih efekata: E! ree mladi. E!
ree ona. E pa evo nas ree on. Evo nas ree ona. A Pa
da ree on.
Funkacije komunikacije:
metalingvistika funkcija
Metalingvistika funkcija ima za cilj da se odredi smisao
znakova za koje postoji opasnost da ne budu shvaeni od
primaoca, tj. ona upuuje da se za odreeni znak koristi kod
koji mu daje smisao. Ova funkcija je usmerena na kod. Ona je
uvek zastupljena u iskazima u kojima uesnici proveravaju da li
upotrebljavaju isti kod: Sta podrazumevati pod tim? Kad
kazem bljak, mislim da mi se to ne svia. Semiotika je
nauka o znakovima. Svakodnevni govor obiluje primerima
za ovu funkciju: pri obraanju detetu: Reci: Hvala. Mnogi
nesporazumi u komunikaciji proizlaze iz injenice da uesnici
nisu svestni kako im se kodovi, tj potkodovi razlikuju.

Osim toga postoje jo i sledee
funkcije komunikacije
Akumulativna funkcija uvanja i prenoenja
Apelativna - obraanja
Deiktika funkcija ukazivanja
Kognitivna saznajna, spoznajna
Prezentativna- predstavljanje
Voluntativna funkcija - funkcija uticanja na
primaoca.
KARAKTERI STI KE KOMUNI KACI J E
Komunikacija
- sveobuhvatna je i glavni elemenat kulture;
- neprekidna je, beskrajna;
- zasniva se na razmeni poruka;
- u njoj su prisutni predvidljivi, oekivani ili konvencionalni elementi;
- funkcionie na vie nivoa: izmeu dva pojedinca, izmeu pojedinca i grupe, izmeu dve ili
vie grupa itd.;
- to se tie pola, uzrasta, socijalnog i konfesionalnog statusa, obrazovanja i sl., odvija se
kako meu jednakima tako i meu nejednakima.

Pored toga, komunikacija ima jo i ove karakteristike:
- ostvaruje se u sloenoj organizacionoj strukturi;
- moe biti usmerena kako prema pojedincu, tako i prema veem auditorijumu, koji moe
imati najrazliitiji socijalno-kulturni milje;
- moe imati individualni ili javni karakter;
- moe se odvijati licem u lice ili na distanci;
- u zavisnosti od ponaanja uesnika u komunikaciji, moe biti aktivna i pasivna;
- to se vremena trajanja tie, komunikacija moe biti momentalna (telefon, telegraf,
kompjuterske mree...) i trajati dui vremenski period (pisma, razgovori, sastanci I sl.)
Poiljalac Primalac
Predmet
Uticaj na primalaca Prenos emocije
Poruka
Apelativna
funkcija
Referencijalna
funkcija
Voluntativna
funkcija
Deiktika funkcija
Ekspresivna
funkcija
Fatika funkcija
KOMUNIKOLOKI POJMOVI
Poruka
Informacija
Komunikativni stimulans
komunikativna reakcija
Interakcija
Transakcija
Komunikacijski sklopovi
Transakcione igre
Komunikacijski sistemi
simetrini
asimetrini
meuzavisni
transakcioni
vrijednosni
preferentni
promjenjivi
Socijalni nivo
Psiholoki nivo
Egzistencijalni
poetna
Komunikoloki pojmovi
Informacija-saoptenje o nekom dogaaju u
nekom sistemu znakova (izgubljena, suvina,
kontekstualno opredeljena, funkcionie na viem
nivou).
Komunikativni stimulus - komunikativna
reakcija (jednosmerna, dvosmerna)
Poruka-funkcionalni prenos informacije (pozitivna,
negativna, funkcionalna, nestalna, dopunski
organizovana, pismo-govor)
Komunikoloki pojmovi
Interakcija-meuzavisnost (jedno - i dvosmerna)

Transakcija - sporazumevanje (socijalna, psiholoka,
egzistencijalna) Drutvena celina, ljudska zajednica, radna
organizacija, zasniva se na mogunosti optenja meu ljudima,
komunikaciji (gde mislimo na komunikaciju sa drugim ljudima).
Komunikacijska transakcija podrazumeva postojanje poiljaoca
poruke ili receptora, komunikacijski kod ili sadraj poruke i primaoca,
odnosno recepijenta poruke. Savrena transakcija podrazumeva da
se sadraj poruke receptora u neizmenjenom obliku prosledi do
recepijenta koji e je primiti kao potpuno jednako znaenje koje je
uputio receptor, to podrazumeva odsustvo bilo kakvih tehnikih i
psiholokih prepreka kodu poruke (umovi, mediji, znanje, iskustvo i
emocionalno stanje recepijenta koje nije jednako receptorovom).
Poto je to praktino nemogue, adekvatna transakcija bi
podrazumevala postojanje minimalnih prepreka kodu poruke koja bi
u minimalno izmenjenom obliku stigla do recepijenta.

Komunicijski sitem
Transakcione igre-uloge u komunikaciji
Komunikativni sklopovi-pravila i zakonitosti
sistema
Komunicijski sitem-povezani i meuzavisni
elementi strukture (simetrini, asimetrini,
meuzavisni, transakcioni, vrednosni, preferentni,
promenljivi)
Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz
verbalnog u neverbalni i obrnuto)
KOMUNIKACIONI KODOVI
1. Logiki kodovi
2. Esteski odvi
3.Drutveni kodovi


1.Logiki kodovi

1.Logiki kodovi
1.1.Paralingvistiki k.:jeziki releji, jeziki
pomonici, prozodijski kodovi (glas), kineziki
kodovi (pokret), proksemini kodovi (prostor)
1.2.Praktini k.: signali, programi, uputstva,
upozorenja, saobraajni znaci
1.3.Epistemoloki k.- nauno zasnovani: termini
nauke, zatitni znaci, ime proizvoda, zastava,
himna itd.
1.4. Mantike vetine proricanja: astrologija,
hiromantija itd.

2. Esteski odvi

2.1.Umetnos
2.2.Simbolika i tematik
2.3.Morflgija
3.Drutveni kodovi

3.1.Drutveni znakovi
3.2.Drutveni kodovi obredi, igre, moda,
titule itd (prema Emilju Vlajki).
Drutveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su znakovi koji se u
razliitim razmerama i na razliite naine uklapaju u
razne tipove drutvenog optenja.
Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja, ceremonije,
protokoli, kodovi utivosli, igre. Moemo razlikovati
etiri glavna tipa drutvenih kodova:
Protokoli ija funkcija je da uspostave optenje
izmeu pojedinaca. Rituali u kojima je
grupa poiljalac. Igre - privatne i individualne ili javne
i kolektivne su predstave odreene
drutvene situacije. Mode su stilizovani i individualni
oblici kodova

Protokoli -
Drutvo je skup pojedinaca okupljjenih u cilju zajednike akcije.
Svako u drutvu ima svoje mesto i svoju funkciju; svako se u
njemu definie po porodinim, verskim,
profesionalnim i drugim vezama, koje odrava sa drugima.
Te odnose treba prepoznati i identifikovati.
To je funkcija imena, nadimaka, obeleja, grbova a najvie
kostima.
S druge strane, kada se pojedinci okupljaju u cilju neke
zajednike akcije, njihovi odnosi moraju biti jasno oznaeni: Ko
komanduje a ko slua, ko daje a ko prima, ko poziva a ko se
odaziva.
Protokoli
Protokol i etiketa odreuju svakome njegovo mesto u povorci,
za stolom.
Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu optenje pa i tu
odnos izmeu sagovornika mora da bude oznaen: jednakost,
superiornost ili inferiornost, privlanost,.neprijateljstvo ili
ravnodunost, elja ili odbijanje da se opti.
Titule, formule - i eventualno uvrede i psovke - tonovi glasa,
gestovi i stavovi ine kodirani skup iji se konvencionalni
karakter uvia kada pokuamo da ih prevedemo s jednog jezika
ili s jedne kulture na drugu.
Lepi maniri i ponaanje su znakovi preko kojih pojedinac ispoljava
svoju pripadnost grupi. Njegovo poznavanje i potovanje uzusa
identifikuju ga kao "oveka iz visokog drutva" ili "oveka iz podzemlja";
to su "lozinke" i "znakovi raspoznavanja".


Obredi
Obredi su optenje grupa; ritualizovanu poruku alje zajednica.
Poiljalac je
grupa a ne pojedinac.
Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima
Etimoloki, religio je veza, veza izmeu vernika koji dele istu
veru i veza izmeu grupe i boanstva. Porodini i nacionalni
obredi su oblici optenja sa precima ili domovinom. Oni su,
uostalom, gotovo uvek verske prirode i obojeni su religioznou.
Paktovi, ugovori i savezi su odnosi izmeu grupa koje meu
sobom razmenjuju obaveze, usluge, dobra, ene iji su znakovi
propratne ceremonije. Obredi uvoenja, ustolienja, krunisanju i
svetotajstva, pogrebni obredi utvruju odnose izmeu grupe i
pojedinca koga grupa prima u svoje krilo.

Obredi
U svim tim obredima, poiljalac je grupa, bilo kao celina, bilo u
obliku svetenika vrjoca obreda na koga grupa prenosi brigu za
optenje. Ali grupa uvek uestvuje, ako niim drugim a ono bar
svojim prisustvom: ono se oituje u pesmama, molitvama,
utanju, uzvicima "bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju
svoje uee u optenju. To uee se, s druge strane,
ispoljava u slavljima koja produuju obrednu ceremoniju i ija je
forma takoe kodirana. Sveane i komemortivne proslave
podseaju na prvobitni savez i potvruju veze koje je on
uspostavio.
Funkcija obreda je da uspostavi zajednitvo. Njihov cilj je da izraze
solidarnost pojedinca sa obavezama, verskim. nacionalnim,
drutvenim, koje je zajednica uzela na sebe. A ti sistemi znakova, bez
obzira na njihovo islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez obzira na
njihovu figurativnu vrednost, uvek su visoko konvencionalizovani.

Mode
Mode su naini postojanja, svojstveni grupi: obui se, hraniti se,
stanovati itd.
One imaju veliku vanost u drutvu u kome preobilje potroakih
proizvoda oslobaa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije
(zatita, ishrana) i sasvim je oigledno da su nae kravate, nai
automobili, nae fotelje, samo znakovi naeg drutvenog
statusa.
Moda proizilazi iz jednog dvostrukog kretanja: centripetalnog i
centrifugalnog. elje za identifikovanjem sa grupom koja ima
presti povlai za sobom usvajanje znakova koji ovu
karakteriu. Ali lanovi grupe koji odbijaju takvo identifikovanje
naputaju te znakove. To je ono to modu ini tako mobilnom i
kreativnom, naroito u kulturama u kojima su drutveni znakovi
slabo kodirani. Moda, kao i razonoda, nadoknauju frustracije i
ispunjavaju elje za prestiom.

Igre
Igre su kao i umetnost podraavanja stvarnosti, tanije,
drutvene stvarnosti. To su situacije tako sazdane da mogu da
vrate pojedince u odreenu znaenjsku shemu drutvenog
ivota.
Umetnostii podraavaju da bi vratile primaoca pred stvarnost i
da hi on doiveo, posredstvom jedne slike, emocije i oseanja
koje ta stvarnost budi. Igre podraavaju da bi vratile poiljaoca
unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike, vrio radnje te
stvarnosti.
Predstave su istovremeno i igre i umetnosti: igre s gledita
glumca, umetnosti s gledita gledaoca.
Igre odgovaraju trima velikim oblicima iskustva: intelektualnog i
naunog, praktinog i drutvenog, kolektivnog i estetskog.

Igre
Prvom tipu pripadaju sve igre konstrukcije -
ukljuujui i verbalne konstrukcije, kao rebusi,
zagonetke, ukrtene rei, u kojima igra struktuira
jednu amorfnu stvarnost i daje joj smisao; delalnost
deteta koje sklapa "mozaik" istog je reda kao i
delatnost travara koji identifikuje i razvrstava svoje
biljke.
Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju igraa u drutvenu
situaciju:' porodica, profesija, rat: devojica i njena lutka igraju
se mame, igrai aha ili ragbija podraavaju rat. Predstave - s
gledita gledalaca - odgovaraju treem tipu: navijai prate
peripetije utakmice kao to stanovnici jednog grada posmatraju
svoje ampione s vrha zidina
Igre
Funkcija igre je uenje i selekcija: dete koje se igra mame ili
vojnika ui svoj zanat; turnir omoguuje da se prepozna najjai,
onaj koji najvie zasluuje da komanduje; hazardne igre
simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u
kojima su stvarne opasnosti uklonene.
S druge strane, igre imaju funkciju da razonode jer
zadovoljavaju i, besumnje, sublimiraju
frustrirane elje iz stvarnog ivota: elju za vlau, za moi, za
zaradom, za napredovanjem u drutvu.
Moderna psihoanaliza i psihijatrija osvetlile su taj problem i
uveliko proirile pojam igre i njenu oblast, pokazujui da igre,
kao i umetnosti, izraavaju kulturne arhetipove koji imaju
duboke korene u kolektivnom i individualnom nesvesnom.

Igre
U toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene situaciji -
proirio se na veinu naih ponaanja. Tako veina psihikih
neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a psihosomatika
sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due ispoljavaju organski.
Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada je odnos izmeu oznaioca
i oznaenog iracionalan ili nesvestan, taj smisao se pogreno tumai.
Moderna psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da uspostavi
vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opta. U jednom delu koje je
imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje igramo), ameriki
psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa drutvena, naroito
porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju
arhaine situacije za koje igrai nemaju klju; kuni tiranin, frigidna
ena, alkoholiar, igra, uloge su iji nam duboki smisao izmie. Doktor
Bern sastavlja inventar tih tipinih situacija i pokazuje kako bi one mo-
gle da budu "odigrane".

IGRE
U toj perspektivi, pojam igre to jest podraavanja drutvene
situaciji - proirio se na veinu naih ponaanja. Tako veina
psihikih neuravnoteenosti odgovaraju smetnjama u optenju a
psihosomatika sa svoje strane pokazuje da se poremeaji due
ispoljavaju organski. Sva naa ponaanja imaju smisao: ali kada
je odnos izmeu oznaioca i oznaenog iracionalan ili
nesvestan, taj smisao se pogreno tumai. Moderna
psihopedagogija nauila nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, laima, patetino pokuava neto da saopti i da
uspostavi vezu sa svojom sredinom. Ta situacija je opta. U
jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes people play (Igre koje
igramo), ameriki psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naa
drutvena, naroito porodina", ponaanja "igre", to jest sistemi
odnosa reprodukuju arhaine situacije za koje igrai nemaju
klju; kuni tiranin, frigidna ena, alkoholiar, igra, uloge su iji
nam duboki smisao izmie. Doktor Bern sastavlja inventar tih
tipinih situacija i pokazuje kako bi one mogle da budu
"odigrane".

BRANE IGRE
ERIK BERN: KOJU IGRU IGRA?



Koliko je puta u ivotu svako od nas
uinio neto iako je znao da to nije
dobro za njega, ali naprosto nije
mogao pomoi samom sebi ?
Koliko puta smo donijeli neku potpuno
iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to mogue?
ili
ta mi je bilo ?
Jedan od vanih uzroka ovakvih, i svih drugih
iracionalnih ponaanja, kojima svakodnevno
svjedoimo, ili u njima uestvujemo, lei u
neem to se zove
ivotni scenariji

U svojim najpoznatijim djelima:
Koju igru igra ? i ta kae poslije zdravo?
Erik Bern je ukazao da se jo u ranom djetinjstvu,
putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci
ponaanja koje je nazvao ivotni scenariji

ivotni scenariji u velikoj mjeri utiu
na ovjekov ivotni put i odluke
koje u ivotu donosi

Erik Bern je osniva
psihoterapeutskog smjera koji sa
zove transakciona analiza (TA)
Na poetku svoga rada na razvijanju TA Bern je
uoio da u linost svakog ovjeka postoje tri
razliita realna ego-stanja:
Roditelj
Odrasli
Dijete
Objanjavajui ta to postojanje
podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje
2. Svako ima jednog odraslog u sebi
3. Svako nosi u sebi po jednu
djevojicu ili djeaka
Tri navedena stanja Bern je predstavio
strukturnim dijagramom


Roditeljsko ego-stanje Roditelj
R
O
D
Odraslo ego-stanje
Djeije ego stanje
Odrasli
Dijete
Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni radi to i ja
2. Indirektni ne radi to i ja,
nego kako ti kaem
Roditelj
stavovi, norme, vrijednosti, etika-moral
Kritini Roditelj:
Zahtijeva
Nareuje
Trai greke

Fraze:
to e ljudi rei...
Zato nisi...
Ne smije...
Sad je dosta!
Brini Roditelj
Slua
Pomae
Podrava
Tjei

Fraze:
Ne boj se.
Ja u ti pomoi.
Ne brini, tu sam.
Molim te zapamti da



injenice
Zdrav razum

Otkrijmo to
Istraimo to
Definiimo to
Kako to moemo najbolje
izvesti
Prikuplja i daje informacije
Preuzima rizike
Preispituje mogunosti
Stvara prilike
Ima povjerenja u sebe
Donosi logike zakljuke
Odluuje
Preuzima odgovornost

Osjeaji
Potrebe
elje
Igra
Volim..
Ne elim...
Moram..
Osjeam..
Zaigrajmo..
Pokazuje se u dva oblika:
Prirodno Dijete

Zaigrano
Spontano
Znatieljno
Slobodno
Kreativno
Trai zabavu

Prilagoeno Dijete

Pasivno
Bespomono
Boji se
Odustaje
ali samo sebe

Jednako su dobra
Imaju visoku vrijednost za opstanak i ivljenje
Imaju jake i slabe strane
Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se
manifestiraju

Model transakcione analize
temelji se na vjerovanju da, ako detaljnije
prouavamo, moemo uoiti nain po
kojem se naa komunikacija
temelji na naim mislima i osjeajima.
Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, poinje
transakcija: rijei , glasa, govora tijela.


Transakcija je jedinica drutvenog odnosa.


Ti mi neto kae ili uini (dra),
a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom (odgovor).

Transakciona analiza odreuje koji je od tri dijela
tvoje linosti zapoeo transakciju i koji ti dio
moje linosti odgovara.
Transakcije moemo podijeliti na:


Komplementarne
Ukrtene


Jednostavne
Skrivene

Skrivene mogu biti:
Ugaone
Dvostruke

Komplementarna transakcija tip I
Odrasli Odrasli:

A. ta radi danas
poslije ruka?

B. Moram smisliti
dnevni red za
sastanak upravnog
odbora.
R
R
O
O
D

D
Komplementarna transakcija tip II
Dijete Roditelj:

A. Ne mogu danas izai s
tobom, moram ovaj
izvjetaj zavriti do
ruka.

B. Zato uvijek sve radi u
zadnji as ?

O
O
R R
D D

Dok god su transakcije
komplementarne, komunikacija
tee glatko i bez zastoja.
Komplementarne transakcije
karakteristine su za aktivnosti,
rituale i razonode.
Ukrtene transakcije


A. Koji je danas dan?


B. Juer je bio sutra,
sutra e biti juer.
R R
O O
D


D

Kad se dogodi ukrtena transakcija,
komunikacija se prekida.
Skrivene transakcije su sloenije,
jer se u njima aktivira vie od dva
ego-stanja istovremeno.

One su karakteristine za igre.
Primjer igre moemo pronai
u razgovoru prodavaa i kupca
Prodava:
Ovo je odijelo
najkvalitetnije, ali je
preskupo za vas.

Kupac:
Kupiu ba to odijelo.

Na drutvenom planu,
ovo je razgovor Odraslog
s Odraslim, ali na
psiholokom planu
poruka je upuena od
Odraslog jednog lukavog
trgovca, prema Djetetu
kupca, to je vidljivo iz
njegovog odgovora.
Potene transakcije:

Vjetine
Rituali
Razonode

Nepotena transakcija:

Igre

- u njima se folira
- neko uvijek ima
koristi

Najvei dio vremena koji ljudi provode u
ozbiljnom drutvenom ivotu odlazi na igranje
igara. Razlog tome je to je ljudima lake igrati
igre, nego postii istinsku bliskost s drugima.
Bern dijeli igre prema situacijama u kojima
najee postoje:

ivotne
Brane
Drutvene
Seksualne
Igre iz ordinacije
Igre iz podzemlja

Pokazuju da igre slue
za spreavanje
bliskosti i koritenje
drugih za svoje
ciljeve

Hvatanje za rije
Tuakanje
Vjeito zadihana
Da nije bilo tebe
Vidi da sam se
trudio
Draga moja
Znaaj igara

Prenose se s koljena na koljeno istorijski znaaj
Svaka kultura i drutvena klasa ima svoje igre
kulturni znaaj
Igre su u sendviu izmeu razonoda i bliskosti
drutveni znaaj
Ljudi biraju prijatelje i partnere meu onima koji znaju
igrati iste igre lini znaaj
Da bi ovjek postigao linu autonomiju potrebno
je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moi:

Svjesnost
Spontanost
Bliskost


Ja nisam OK ti si OK
Ja nisam OK ti nisi OK
Ja sam OK ti nisi OK

Drite se svojih uvjerenja, misli i osjeaja...
i ostanite vjerni svojim vrijednostima,
jer to su vrijednosti vaih roditelja,
vaih prijatelja, vaeg drutva.
Oni ine grau vaeg ivota i izgubiti ih
znailo bi razotkriti tkivo vaeg iskustva.



Ipak, pregledajte ih paljivo,
jedno po jedno.
Preispitajte ih, komad po komad .
Nemojte ruiti kuu ve smo pregledajte opeke i
zamijenite one koje vam se ine napuklima i
koje vie ne podravaju graevinu.

Nil Donald Val


Roditelj Dete Odrasli
Opte
ponaanje
1. Automatski ocenjivako, ironino,
optuivako, okrivljujue,
kategorino, autoritativno.
2. 2. Dobro, bodree, zahvalno,
zabrinuto, usluno, prebrino
1. Neoptereeno reakcijama drugih,
razigrano , radoznalo, stvaralako, veto,
pakosno, sa vikom energije, sanjalako.
2. Oseanje stida, oseanje krivice,
oprezno, bojanjivo, koje trai
odobravanje, koje pada u oajanje,
skromno, nesigurno, koje se ali,
pridrava pravila. 3. Protest protiv jaih,
autoritetnijih, hirovito, svojeglavo,
neposluno, agresivno.
Kruto, poslovno,
objaktivno, paljivo,
sluajui sagovornika bez
emocija, zadajui otvorena
pitanja, zamiljajui se
Tipine fraze
1. Ti mora, Ti ne mora, To je
tebi nepotrebno, Kako moe tako,
Koliko puta ti priam jedno te
isto!, Ne dozvoljavam ti da mi se
tako obraa!, Prekini smesta!.
Ne lupaj glavu sa tim!, Nije tako
strano kako izgleda, Ne duri se!,
Ne moe to izdrati, Mogu vas
razumeti, Idi, ja u ti to uraditi
1. Hou, Jako bih hteo, Predivno,
Super, Vrh, Meni podjednako,
Tako ti i treba. 2. Ja ne verujem da u
izdrati, Ja neu moi to da uradim,
Bojim se, Pokuau, Hteo sam samo
da ... .3. Neu to, Ostavite me na
miru, Dabogda..
Sva pitanja koja poinju sa
upitnim reima :to? Kada?
Zato? Izrazi: mogue,
verovatno, po mom
miljenju, ja mislim,
pretpostavljam, iz mog
iskustva, i dr. koje doputaju
mogunost diskutovanja.
Intonacija,
govorni maniri
1. Jako ili tiho, strogo, gordo,
podsmeljivo, cinino, sarkastino,
zategnuto.
2. 2. Toplo, umirujue, saoseajno
2. Jako, brzo, ostajui bez daha , tuno. 2.
Tiho, neodluno, isprekidanim glasom,
potiteno, gnjavatorski, alei se,
posluno. 3. Besno, jako, tvrdoglavo,
mrzovoljno
Samouvereno (ali ne
nadmeno), poslovno (sa
linim peatom), neutralno,
smireno, bez strasti i
emocija, jasno i precizno
Gestovi
1. Visoko podignut kaiprst, ruke
na pojasu, ruke skrtene na
grudima, noge iroko rairene. 2.
Milovanje po glavi
1. Napregnuto ili oputeno dranje
tela, rasejanost. 2. Oputena ramena,
pognuta glava, stajanje u stavu
mirno, slae ramenima, grize
usne, napet, drueljubiv, mio 3.
Napetost, pretei stav, svojeglavost,
oputena glava
Telo pravo, poloaj se
menja u toku razgovora,
gornji deo tela blago
povijen napred
SREDSTVA I KANALI
Sredstvo je nain
kodiranja saoptenja.
U osnovna sredstva
komunikacije spadaju:
razgovor licem u luce,
fax, broura, pismo....
Kanal specijalni put ili
tehnologija, koji se koriste
za prenos informacija od
poiljaoca do primaoca.
Mogu biti:
- interaktivni kanal
- lini statini kanal
- bezlini statini kanal
- fiziko prisustvo kao
kanal

poetna
VIDOVI KOMUNIKACIJE
FORMALNA NEFORMALNA
1.Zvanicna
2.Isplanirana
3.Usmerena od institucije
3.1) Saopstenja
3.2) Naredjenja
3.3) Zvanicni sastanci
3.4) Akti kompanije
1.Caskanja
2.Glasine
3.Tracevi
4.Nesubordinirani razgovor
5.Privatna komunikacija
JEDNOSMERNA DVOSMERNA
Naredjenje
Izvrsi I ne pitaj!
MAS mediji
Razmene misljenja, razgovor
Stavljanje predloga na glasanje
Odlucivanje u grupama
Karakteristike:
Brza
Krizne situacija
Subordinacija
Karakteristike:
Sporija
Demokratska
PR
PR PR
=
Na gore
Na dole
Lateralna
POSREDNA
NEPOSREDNA
Oglasna tabla
Sekretar
MAS mediji
Menadzer - radnik
Bez posrednika
Konferencije za stampu
KLASIFIKACIJA PR KOMUNIKACIJE
1.INTRAPERSONALNA
2.INTERPERSONALNA
3. MASOVNA
1.formalno - posredna
2. Formalno - neposrednas
3. Neformalno - posredna
4. Neformalno - neposredna
- pisma
-obavestenja
- izvestaji
- Prirucnici
- bilteni
- kompanijske novine
-kompanijski casopis
- interna TV - interni radio
-video
-telefon
-e-mail
- fitback sanduce
- ankete
- skupovi
- sastanci sektora
-sastanci kolektiva
- posete rukovodioca
- obuka
- odavanje priznanja
- zajednicke aktivnosti
-svecanosti
- glasine - saljivi I satiricni pismeni materijal
- Lake konverzacije I caskanja
- privatna mreza telefonskih ili licnih kontakata
-Tajni izrazi, znaci I gestovi
-Opis posla
- Radni zadaci
-Izbor tipa saradnika
-Timski rad
-MAS mediji
-Vest
- Reportaza
-Izvestaj -Feljton
FORMALNA
NEFORMALNA
JEDNOSMERNA
DVOSMERNA
NA GORE
NA DOLE
LATERALNA
INTRAPERSONALNA
INTERPERSONALNA
MASOVNA
POSREDNA
NEPOSREDNA