Postoje lingvistiki i nelingvistiki

komunikacioni sistemi i na osnovu njih

razlikujemo:
1. Verbalnu komunikaciju (usmena i
pismena)
2. Neverbalnu komunikaciju
VERBALNA I NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
Verbalna komunikacija
Jezik je najrazvijeniji simboliki sistem


2 osnovne funkcije jezika po Glajtmanu:
signifikativna
komunikativna

5 osnovnih obelezja: referencijalnost, jezik kao nosilac znaenja,
struktuiranost jezika, stvaralatvo, interpersonalnost

6 bitnih funkcija jezika (Jakobson) :
o ekspresivna
o konativna
o poetska
o reprezentativna ili referencijalna
o fatika
o metajezika
magijska








lingua / parole

Noam omski jezika kompetencija i govorna
delatnost/performans

generativna gramatika Noama omskog

Lingvistika - koje komponenete, jednostavnije i
slozenije ine jezik i kako se kombinovanjem
ostvaruje jeziko izrazavanje

psiholingvistika, sociolingvistika

-poreklo i razvoj govorne sposobnosti
-poreklo jezika
o bihejvioristika teorija )teorija uenja
o omski univerzalna jezika
kompetentnost
o Ivieva kritika omskog
o pretpostavke porekla jezika igra, pesma
i ljubav


Denotativno i konotativno znaenje
o denotacija definicija pojma
o konotacija pridruzena znaenja,
svojstva, misli, emocije
univerzalno konotativno znaenje
grupna konotativna zaneenja
individualno konotativno znaenje
rei zasiene svojim denotativnim
znaenjem
SMETNJE U SPORAZUMEVANJU
Po Vedelu postoji 7 vrsta smetnji:
ogranienost primaoca informacije
distrakcija
neformulisane ili neadekvatno formulisane
postavke
inkompatibilnost shema sagovornika
uticaj nesvesnih i delimino svesnih
mehanizama
konfuzna prezentacija
nepostojanje komunikacionog kanala
stereotipi, fraze, sleng, kontekst
INTERPERSONALNI ODNOSI I JEZIK
Rei izazivaju 3 psiholoka procesa:
referencija
asociranje
emotivna reakcija
Verbalna komunikacija je najefikasnije
sredstvo socijalnog uticaja (NLP).


PARAVERBALNA KOMUNIKACIJA

a) Brzina
b) Ritam
c) Jaina glasa
d) Boja glasa
e) Artikulacija
f) Melodija
g) Jasnoa
h) Smejanje i drugi glasovi
NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
Kultura se ui poev od jezika osnovnog
oblika komunikacije, pa preko svih
neverbalnih naina izraavanja emocija i
stavova
Neverbalna poruka moan deo
komunikativnog procesa
Neverbalna komunikacija podrazumeva :
drutveno zajedniki kod, komunikatora-
kodera i dekodera ( prezentativni kodovi )


1) Telesni dodir (haptiki nain):

primitvan nain prenoenja
poruke o naem odnosu

kulture kontaktnog i
nekontaktnog tipa

7 primarnih oblika dodira
(Jones) : pozitivan efekat,
igraki, kontrolisani, ritualni,
hibridni, zadati ili sluajni
2) Bliskost(proksemiki/prostorni
kod):
nain na koju ljudi uobliuju i
koriste prostornu
komunikaciju
lina i teritorijalna (primarna,
sekundarna i javna) prostorna
potreba oveka
na prostorne potrebe utiu :
pol, starost, drutveni status,
line osobenosti,
afiniteti,...
Mikroprostor, mezoprostor i
makroprostor - Holova
tipologija prokseminog
ponaanja


3) Orijentacija:
glasovne osobenosti ( regluu odnose, utiu na procese uenja i
ubedjivanja)
4) Izgled:
nosi poruku o nama, naem statusu u drutvu, stavovima
doprinosi stvaranju sterotipnih predstava

5) Kinetian (mimian kod):
kineza prouavanje telesnog pokreta
Berdvistelova analiza prekineza i mikrokineza
znaenje telesnog pokreta unutar drutvenog konteksta
grimase, gestovi, poloaj, pokreti oka
6) Neverbalni aspekti govora:
prozodini kodovi (naglasak, ton rei)
paralingvistiki kodovi (ton, dubina glasa, akcentat, greke
u govoru)
7) Hronomiki kod:
vremenska dimenzija ljudskog ponaanja
tehniko, formalno i neformalno vreme (Hall)
8) Artefaktni kod:
sredstvo koje utie tokom komunikacije koja se prenosi
nekim drugim kodom
pomau da se nametne odredjena vrsta komunikacije
Gestovi
Vrsta telesne komunikacije, posredstvom ruku, nogu ili glave
Klasifikacija gestova
(Eckman, Friesen):
amblemi
ilustratori
pokazatelji oseanja
adaptori
regulatori
Klasifikacija gestova
(D.Moris):
izraajni gestovi
mimiki gestovi
ematski gestovi
simboliki gestovi
ifrovani gestovi


Vetina neverbalnog komuniciranja
jedna je od najvanijih pretpostavki
komunikacione kompetentnosti oveka.
Istraivanja komunikacija izmedju ljudi
pokazuju da je informacija koja se
razmenjuje izmedju 2 osobe,
odredjena: 15% samim sadrajem, 35%
tonom glasa, 50% ponaanjem i
fizikom pojavom.






SIMBOLIAN VID KOMUNICIRANJA

Da li je pouzdanost u verbalni nain komunikacije
osnovana?

KULTURA KAO SISTEM SIMBOLA

SPOSOBNOST USPESNE MEDJUKULTURALNE
RAZMENE INFORMACIJA

KULTUROLOSKA PRILAGODLJIVOST, SVEST,
SNALAZLJIVOST, OTROUMNOST,
PRONICLJIVOST, RAZUMEVANJE, INTELIGENCIJA
PREDZNANJE:

JEZIKA KOMPETENTNOST
POZNAVANJE RELEVANTNE REGIJE

EMPATIJA
SAMOSVEST
TOLERANCIJA
OTVORENOST
SPREMNOST NA PRUZANJE I PRIMANJE
INFORMACIJA
ODSUSTVO PREDRASUDA
EMOCIONALNA STABILNOST
MEDJUKULTURALNA KOMUNIKACIJA KAO AKADEMSKA
OBLAST


ANTROPOLOGIJA, KULTUROLOGIJA,
PSIHOLOGIJA, KOMUNIKOLOGIJA.

GLOBALIZACIJA I ETNOCENTRIZAM

SISTEM VREDNOSTI, STAVOVI, UVERENJA,
POTREBE, OCEKIVANJA, PRAVA, NORME
PONASANJA..

GRANICE TUMAENJA I NERAZUMEVANJE
Literatura:
Buber Martin: Ja i ti, Beograd, Rad ,
2000.
Janiijevi Jasna: Komunikacija i
kultura,Sremski Karlovci, Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia, 2000.
Mandi Tijana: Komunikologija,
Beograd, Clio, 2003.
Literatura:
Moris Dezmond: Otkrivanje oveka : vodi
kroz govor tela, Ni, Zograf, 2005.
Radojkovi M./Mileti.M,
Komuniciranje,mediji i drutvo, Novi Sad,
Stylos, 2006.
Rot Nikola: Znakovi i znaenja,Beograd,
Plato, 2004.
kiljan Dubravko: JAVNI JEZIK, Biblioteka
XX vek, Beograd, 1998.