Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Fakultet za menadment
Osnovne akademske studije
Tema: Etiki aspekti savremenih tehnologija
Predmet: POSLOVNA ETIKA
SEMINARSKI RA
Mentor! Student!
"""""""""""""""""""" Haris Bo#u$anin
rko! "#$%& godine
Sadra%
1.Uvod 1.
2.Poslovna etika 2.
3. Definisanje morala i etike 2.
4.Nain formiranja vrednosti 3.
5. Savremene tehnoloije 4.

!."tika i moralne norme novih tehnoloija 5.
#.Posrnu$e morala sa novim tehnoloijama #.
%.&akljuak '.
'.(iteratura 1).


1.Uvod
Savremena ekonomska i *oslovna dinamika tra+i sve ve$u otvorenost, slo-odu i
li-erali.am svih ekonomskih su-jekata. /o *odra.umeva visok ste*en *overenja ili
so0ijalno ka*itala, odnosno *okre$e dilemu o odnosu i.me1u ekonomije i etike. Novija
istra+ivanja u ovoj o-lasti *oka.uju da odsustvo etikih normi u *oslovanju nanosi veliku
2tetu kako *ojedinim kom*anijama, tako i uku*noj svetskoj ekonomiji. &-o toa se ovoj
temi *osve$uje sve vi2e *a+nje u istra+ivanjima i eduka0iji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimen.ije is*oljavanja i manifestovanja, a
to su kolektivna, ru*na etika i etika *ojedin0a. 3olektivna etika ukljuuje etike
*ostu*ke u *oslovnim odlukama rukovodstva i menad+menta kom*anija koje se odnose
na s*olja2nje su-jekte i okru+enje, ali i etike odnose unutar samih kom*anija. Na druoj
strani, *ojedina0 koji ne *oseduje elementarne *rin0i*e line *oslovne etike, i ima defi0it
uku*nih moralnih standarda, uvek je s*reman da i.vr2i *revaru, da stavi svoje line
interese i.nad kolektivnih, .akonskih, i.nad normi o-iajno *oslovno morala i
ljudsko odnosa, da naru2i *oslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno *itanje koje se *ostavlja u anali.i *oslovne etike i odnosa ekonomije i
etike jeste4 de je rani0a koja odre1uje da li je ne2to u *oslovanju moralno ili nije5
Odrediti rani0u *oslovne etike *redstavlja veliki i.a.ov .a svako rukovodio0a i
menad+era, ali i .a sve .a*oslene ljude. /o je *itanje line odluke, vlastito do+ivljaja
situa0ije, *otre-a, interesa i motiva, *itanje vlastito moralno interiteta, ali i *itanje
kulturno nasle1a, oekivanja i *ritisaka koji dola.e i. *redu.e$a i okru+enja.
Kljune rei: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima,
kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
&a reali.a0iju ovo seminarsko rada, oda-rao sam savremeno dru2tveno
okru+enje 6nterneta. /o je virtuelna o-last koju *ose$ujem svakodnevno, i smatram se
direktnim uesnikom u njenom funk0ionisanju. U *rofilisanju etikih dilema u*otre-e
6nterneta, trudio sam se da se dr+im *oslovne sfere, ali su mnoa moralna naela o*2te
karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne mo+e svojim definisanim o-imom da .adovolji svu
2irinu etikih vrednosti i stavova, koji se stalno o-navljaju na 6nternetu, jer je i on sam
*ot*uno dinamian sistem, *a sam se usresredio na su2tinske moralne dileme, koje su se
same iskristalisale kao kljune karakteristike 6nternet *rostora.
&' (oslovna etika
"tika je rana filo.ofije koja se -avi *itanjima moralno *ona2anja. Prouavanje
etike mo+e *onuditi sredstva .a dono2enje te2kih moralnih odluka, linih i *rofesionalnih.
7ilj
nije da se donose etike odluke s kojima $e se svi slo+iti, ve$ da se ojaa na2a s*oso-nost
da na ra0ionalnoj osnovi -ranimo kritike sudove. "tike dileme su svuda oko nas i kao
sastavni deo svakodnevno +ivota *redstavljaju konstantan i.a.ov na2em ose$aju .a
etiku. 8e$ina nas -i na isto *itanje odovorila na osnovu ranije .au.etih stavova. 9li, da
li onda mo+emo i da od-ranimo odluke .asnovane na nekim us*ostavljenim etikim
*rin0i*ima5 /o je su2tina *rouavanja etike : da nauimo kako javno da o*ravdamo na2
etiki i.-or na osnovu vrstih etikih *remisa.
9li, 2ta je .a*ravo etika i u emu se ra.likuje od morala5 ;e moral i.vedena je
od latinske rei mos, moris, 2to .nai <i.me1u ostalo= >nain +ivota> ili >*ostu*anje>.
Ona se esto *ove.uje sa reliijskim verovanjem i linim *ona2anjem. ;e etika, s drue
strane, i.vedena je i. rke rei ethos, 2to .nai >o-iaj>, >u*otre-a> ili >karakter>. O eti0i
se esto misli kao o ra0ionalnom *ro0esu *rimene *ostoje$ih *rin0i*a *rilikom sudara
dva moralna oranienja. Najte+e etike dileme nastaju kada do1e do suko-a dva
>is*ravna> moralna oranienja. &ato etika esto *odra.umeva ravnote+u su*rotstavljenih
is*ravnih odovora, tamo de nema onih >tanih>. Primer mo+e -iti radnik na *oslu, koji
o-e$a da $e $utati kada mu se kolea *overi da je *otkradao firmu. 9ko 2ef *oku2a da od
*rvo radnika i.vue *otvrdu *ri.nanja druo, *rvi radnik mora da odmeri lojalnost
kolei <kao moralne vrednosti= *rema *osve$enosti istini <kao druoj moralnoj
vrednosti=.
"tika odra+ava shvatanja dru2tva o tome 2ta jeste a 2ta nije is*ravno u nekom
inu, kao i ra.like i.me1u do-ra i .la. 9ko nekoa o*tu+ite da je lenj ili nestruan, to ne
.nai da ste a o*tu+ili .a nemoralno *ona2anje. S drue strane, laanje i kra1a
*odra.umevaju kr2enje etikih normi. &ato se etika esto o*isuje kao sku* *rin0i*a ili
kao kodeks moralno *ona2anja.
S*remnost na eventualne dileme va+an je 0ilj etiko o-ra.ovanja i *ro0esa
moralno rasu1ivanja. Naravno, *ojedina etika oranienja *odlo+na su *romenama.
Standardi *rofesionalno *ona2anja konstantno se menjaju kako .a*osleni *ode2avaju
svoje moralne kom*ase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na *rimer, nekada su
.a*osleni, nedovoljno *la$eni .a svoj rad, rutinski *rihvatali *oklone i sline i.ra.e
.ahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, *a0ijenata i sl. Danas se na takvu
*raksu leda sa *re.irom, mada jo2 ne *ostoji jedinstven stav o tome de *ovu$i 0rtu.
)' e*inisan%e morala i etike
Definisane moralne vrednosti i stavovi *redstavljaju kom*onente etiko
*ona2anja. ?oralna vrednost je, dakle, ne2to 2to je >0enjeno, vredno, o emu se ima
visoko
mi2ljenje, ili ne2to *odjednako do-ro>. 9utonomija, *ravda i dostojanstvo ljudsko
+ivota *rimeri su vrednosti koje su va+ne najve$em delu dru2tva. O-jektivnost i *o2tenje
esto se navode kao snovne vrednosti novinarsko rada. Slino tome, *overenje,
interitet i iskrenost *o+eljne su vrednosti svakoa ko se -avi odnosima s javno2$u.
8rednosti su sastavne kom*onente stavova : dakle, >nauene emotivne, intelektualne i
-ihejvioristike reak0ije na
linosti, stvari i doa1aje>. Na *rimer, stavovi *rotivnika eutana.ije mo+da se .asnivaju
na fundamentalnim moralnim vrednostima kao 2to je svetost +ivota. Nasu*rot tome,
stavovi onih koji veruju u >*ravo na dostojanstvenu smrt> .asnivaju se na osnovnim
vrednostima kao 2to su autonomija *ojedin0a i *ravo na kvalitet +ivota. Stoa je lako
videti .a2to etiki s*orovi i de-ate *roi.vode tako emotivnu retoriku.
@etiri .naajna i.vora direktno utiu na na2e formiranje vrednosti i stavova 4
1 A *orodi0a
2 A *ri*adnost ru*i
3 A u.ori
4 A dru2tvene institu0ije
Sti0anje vrednosti i formiranje stavova jeste slo+en *ro0es i nije lako *odlo+an
naunoj *roveri. 6*ak, .a ve$inu nas va+ne sile koje o-likuju na2 moralni ra.voj su
*orodi0a, *ri*adnost ru*i, u.ori i dru2tvene institu0ije. ;oditelji su na2 *rvi susret s
dis0i*linom, ali kako se ra.vijamo u autonomne oso-e, *ri*adnost ru*ama, u.ori i
institu0ionalne sile iraju sve .naajniju ulou u o-likovanju na2e moralne sud-ine. U.
toliko ra.liitih sila koje nas -om-arduju etikim sinalima, neminovna je *ojava suko-a
me1u su*rotstavljenim vrednostima. Prouavanje etike i moralno rasu1ivanje ne mou
nam automatski re2iti takve suko-e, ali mou *ru+iti sredstva koja $e nam olak2ati
suoavanje s te2kim etikim i.-orima.
U kojoj meri $e svaki od ovih i.vora uti0ati na na2e moralno *ostu*anje .avisi$e od
jedinstvenih okolnosti svako *ojedin0a.
+' Nain *ormiran%a vrednosti
Oekivano, roditelji ine *rvi i verovatno najva+niji model *ona2anja .a de0u.
;oditelji imaju *rimarni uti0aj u usa1ivanju svesti i ose$aja .a do-ro i lo2e. Neke
vrednosti i stavove dete ui dis0i*linom i instruk0ijama, dok neke stie o*ona2anjem
roditelja. Na *rimer, roditelji koji se u*orno me1uso-no o*tu+uju .a *ro-leme i te2ko$e
usa1uju de0i *ore2no uverenje da nismo odovorni .a svoje *ostu*ke. 6sto tako, majka
koja nastavniku na*i2e la+no *ismo da >Peri0i jue nije -ilo do-ro> 2alje svom Peri0i
*oruku da je laanje do.voljeno. 6ronino je to 2to takav roditelj nikada ne -i detetu
*oku2ao da usadi uverenje da je laanje *o.itivna vrednost, ali svojim *ona2anjem 2alje
*oruku da je varanje dru2tveno *rihvatljivo u *ojedinim situa0ijama.
Pri*adnost ru*i je drui va+an faktor uti0aja u moralnom ra.voju, *ose-no me1u
adoles0entima. Najva+nije ru*e su one sa kojima se sre$emo u kom2iluku, 2koli, 0rkvi,
klu-ovima i, kada odrastemo, na *oslu.
/akve ru*e mou i.vr2iti oroman, nekad nei.dr+iv *ritisak na *rilao1avanje.
U okviru njih moralne vrednosti neke oso-e *rola.e kro. najte+e i.a.ove, a .-o
dru2tvene uloe koja se .ahteva od lanova ru*e ovde mo+e do$i do etikih
kom*romisa. Naravno, u *ojedinim sluajevima kao 2to je *ri*adnost verskoj
orani.a0iji, lanstvo u ru*i mo+e ojaati sistem vrednosti *ojedin0a.
U.ori su one oso-e koje 0enimo, *o2tujemo i +elimo da o*ona2amo. Oni mou da
nas naue do-rom ili lo2em <na *rimer, mladima mo+e -iti *rivlaan raskala2ni +ivot
*re*rodava0a droe=, ali i imaju oroman uti0aj na imitativno *ona2anje druih. De0a i
adoles0enti ula.e u *siholo2ke ve.e sa svojim u.orima i *reu.imaju njihove ideje,
stavove i *ostu*ke.
Porodi0e, ru*e i u.ori imaju sna+an i oiledan uti0aj na na2 ose$aj .a etiku. 9li
ne tre-a .anemariti ni dru2tvene institu0ije kao va+an faktor uti0aja na moralni +ivot
*ojedin0a. Da li takve institu0ije menjaju na2e etike standarde ili ih samo odra+avaju5
/o je slo+eno *itanje, mada ne tre-a *ose-no nala2avati da dru2tvene institu0ije
odra+avaju *reovla1uju$e norme i istovremeno imaju kljuni .naaj u menjanju stavova u
ve.i sa standardima *ona2anja. Na *rimer, >seksualna revolu0ija> je uveliko -ila u toku
kada se u nju ukljuila televi.ija, ali je najverovatnije da je kod javnosti u*ravo televi.ija
imala va+nu ulou u *rihvatanju ve$ih seksualnih slo-oda, mada se ovo ne mo+e nauno
doka.ati. 6nstitu0ije imaju jak uti0aj na svoje lanove i odre1uju etiki ton njihovo
*ostu*anja. U svakoj orani.a0iji *ostoji moralna kultura koja se odra+ava kako u
*isanim *ravilni0ima tako i u *rimerima vode$ih rukovodila0a. 6 jedno i druo ins*iri2e
etiko *ona2anje lanova institu0ije.
,'Savremene te-nolo#i%e
6nternet, kao virtuelna institu0ija, se *osljednjih nekoliko odina vrlo -r.o ra.vija
i *ostaje dominantan medij .a komunika0ije i *oslovanje. ?e1utim, *ostoji malo .akona
i *ravila koja se -ave 6nternetom. &-o dalje ra.voja 6nterneta i njeove sve ve$e
va+nosti on *ostaje meta ra.nim vladama i institu0ijama vlasti koje a +ele reulisati i
kontrolisati, a jednako tako i *ojedin0ima koji +ele naru2avati tu1u *rivatnost.
Dono2enje *ravila i .akona o 6nternetu nije nimalo lak .adatak. Sama *riroda
6nterneta : milioni *ove.anih raunara na svim stranama sveta, ine reulisanje 6nterneta
te2kim, ako ne i nemou$im. Nedostatak *ravila .nai da svako ko koristi 6nternet, koji je
ve$inom javna mre+a, mo+e -iti meta svakome ko ima tehniko .nanje i volju .a na*ad
na tu1u *rivatnost.
Neki etiari is*ravno uoavaju etike i.a.ove nereulisano 6nterneta. ?e1utim,
*ostoji i tenden0ija ka histeriji svaki *ut kada se javi nova tehnoloija, 2to ostavlja
*ore2an utisak da su etika *itanja koja ona *ostavlja jedinstvena. Diitalna
mani*ula0ija fotorafija, na *rimer, ne menja injeni0u da se *rimenjuje o-mana, a
o-mana je jedno od trajnih *itanja novinarske *rakse. 6sto tako, nema sumnje da *itanja
kao 2to su naru2avanje *rivatnosti, *iraterija intelektualne svojine i 2irenje la+nih
informa0ija do-ijaju ve$u dimen.iju na 6nternetu. 9li tehnoloija nije i.menila osnovna
etika *itanja. Na *rimer, kra1a intelektualne svojine je sama *o se-i lo2a, -e. o-.ira na
to da li se javlja u saj-ers*ejsu ili *omo$u nekih tehnolo2ki jednostavnijih sredstava.
Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvoenjem
novih tehnologija.Na*rotiv, nove tehnoloije se i*ak na kraju *rilao1avaju etikim
kodeksima.(judska *siha 6nternet *rihvata i tretira kao i svaki drui javni medijum. 6*ak,
6nternet je *o mnoo emu ra.liit od ostalih medija .a komunika0iju sa kojima se
savremeni ovek sre$e. Od ra.voja radija, /8:a i savremenih o-lika satelitske televi.ije,
sa desetinama, stotinama *a i vi2e hiljada kanala, sadr+ajima *rilaodjenim ra.nim
0iljnim ru*ama, ovek je i.lo+en uti0ajima ra.nih kultura, o-iaja, informa0ijama u
o-liku slike, .vuka, ideja. 6*ak, svi ti mediji nemaju ono 2to odlikuje 6nternet : svi su oni
jednosmerni, dakle informa0ije teku samo ka korisniku. &a ra.liku od novina, radija i /8,
de -i smo svi mi *ri.nali to ili ne +eleli da se *ojavimo, ali je to te2ko i.vodljivo,
6nternet je medij koji nam u*ravo to i omou$ava.
6nternet uvodi novinu : korisnik interneta mo+e svoje mi2ljenje, ideje i *roi.vode
*odeliti sa milionima korisnika u svetu, mo+e direktno uti0ati na drue korisnike i mo+e
*ot*uno nes*utan istra+ivati ne-rojeno strani0a na*isanih od druih korisnika. 9li sva
slo-oda koju 6nternet nudi, *ovlai i odovornost : sami smo odovorni .a sve 2to
i.javimo ili uinimo na njemu. 3ako to deluje na ljude5 ?ou$nost da ono 2to radite vidi
oroman auditorijum ra.liito deluje na svako oveka. Neko se .-uni ili u*la2i, neko se
malo uo.-ilji, neko tremu ra.-ija 2alom, neko to *rihvata normalno, kao i ra.ovaranje
telefonom. Ono 2to neko smatra normalnim *ona2anjem nekom druom se mo+da ne
do*ada. 6mamo samo jedan 6nternet i moramo da nauimo da a .ajedno i koristimo. /o
.nai da moramo -iti s*remni na maksimalnu me1uso-nu toleran0iju i o-.ire, ali i
odovornost .a ono 2to radimo. U*ravo .-o toa *ostoje odre1ene norme koje tre-a svi
da *o2tujemo. &ato je 6nternet kon.or0ijum <koji je odovoran .a ra.voj standarda
*omo$u kojih 6nternet funk0ioni2e= definisao neke *redloe *ravila *ona2anja kro. ;B7
1'55. Uo*2teno, .a sve o-like aktivnosti na 6nternetu va+i da ne smete raditi ni2ta 2to je
*rotiv.akonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala *ravila .avise od
*ojedinih internet servisa.
Ove norme *ona2anja na 6nternetu se mou svesti na nekoliko osnovnih4
1 A Poka+ite *o2tovanje i ra.umevanje *rema druima
2 A Ne koristite internet .a 2irenje rasnih i verskih *redrasuda
3 A Nemojte koristiti raunar da -i naneli druima 2tetu
4 A Nemojte ometati drue u kori2$enju mre+e ili raunara
5 A Nemojte nju2kati *o tu1im dokumentima
! A Nemojte krasti *odatke ili *risvajati tu1e ideje
# A Nemojte koristiti tu1e resurse -e. odo-renja
% A ;a.mislite o dru2tvenim *osledi0ama *rorama koje *u2tate u *romet
Naravno, *o2to svaki vid komunika0ije ima druaije oso-ine, stoa *roistie da se
*ravila *ona2anja donekle ra.likuju u .avisnosti od njeno o-lika, i to kao 4
1 A komunika0ija dva korisnika <elektronska *o2ta=
1 A komunika0iju sa vi2e korisnika <forumi, mailin liste=
2 A *ostavljene sadr+aje <Ce- strani0e i drue o-like servera=
U ovom trenutku ne tre-a *ose-no nala2avati da je konveren0ija komunika0ionih
vidova, *rimenom 6nternet tehnoloija, revolu0ionarno *romenila svet u kojem +ivimo.
;enik na2e dru2tva sada je *re*un modernih i.ra.a kao 2to su internet, saj-ers*ejs,
diitali.a0ija, elektronska *o2ta i informa0ioni su*erauto*ut. Posledi0e ovo
.adivljuju$e kulturno *reo-ra+aja istovremeno su velianstvene i .astra2uju$e i
*redstavljaju i.a.ove *olitiarima, so0iolo.ima i filo.ofima.
Konvergencija je najnoviji *ojam u tehnolo2kom reniku. On ima vi2e .naenja ali
nema *otre-e nala2avati da revolu0ionarno menja nain na koji komuni0iramo. ?o-ilni
telefoni, na *rimer, mou da rade i kao internet terminali, raunar mo+e da slu+i i kao
televi.or, -e+ina tehnoloija *ostaje omiljeni nain telefoniranja, a *ristu* 6nternetu
danas omou$avaju i lokalne kom*anije .a ka-lovsku televi.iju. S*isak je *odu+i.
.'Etika i moralne norme novi- te-nolo#i%a
Nema sumnje da nove tehnoloije uvode nove *ristu*e neetikom *ona2anju, ali to je ve$
*o.nata stvar. Naravno, jedna od najve$ih -ria jeste lako$a kojom se line informa0ije
mou *riku*ljati i deliti *reko interneta. Osnovna vrednost jo2 uvek je *rivatnost.
U*otre-a Ce-a u *irateriji mu.ike ili filmova, umesto klasinih metoda *resnimavanja,
ne menja injeni0u da neetiko *ostu*anje o-uhvata kra1u intelektualne svojine. 3ao 2to
u*otre-a diitalne tehnoloije .a menjanje fotorafije i dalje o-uhvata *itanje iskrenosti i
istine.
Prikljuivanjem raunara na 6nternet, odnosno na raunarsku mre+u reali.ovanu
6nternet tehnoloijama, *ostoji realna o*asnost da neko ko se tako1e nala.i u mre+i kao
ulje. *ristu*i resursima na2e raunara, na *rimer *oda0ima na disku koji *redstavljaju
*oslovnu *re*isku. Da li je, onda, na2a kom*anija siurna 5 Dedna od *osledi0a
naru2avanja neije *rivatnosti mo+e da -ude i t.v. kra1a identiteta. Sna-deveni
individualnim *ersonalnim informa0ijama, kradljiv0i identiteta mou da otvore raune u
-ankama, o-avljaju ku*ovinu, a u .emljama u kojima su automati.ovane servisne uslue
.a ra1ane, mou da do-iju sertifikate o ro1enju, *aso2, kredit i sl., a sve to u ime oso-e
o ijim *oda0ima se radi. (a+nim identitetom kriminala0 mo+e da do-ije *o.ajmi0u u
-an0i, ku*i auto, stan, ode na *utovanje i sl., i na taj nain +rtvu mo+e da o*tereti
finansijski, a u nekim sluajevima da joj na*ravi i kriminalni dosije.
Dvosmerni mediji, elektronska *o2ta, *ristu* raunarskim -a.ama *odataka i
ku*ovina od ku$e : sve su to mehani.mi koji omou$avaju *riku*ljanje informa0ija o
*ojedin0ima. Po2to se smatra da je informa0ija : ro-a koja ima ekonomsku vrednost, ona
se esto o-ra1uje i *rodaje marketin2kim firmama. /ema dostu*nosti *rivatnih *odataka
*ostala je mnoo 2ira od *itanja njihove *uke komer0ijalne u*otre-e nakon 2to je *osle
//' se0tem1ra ameriki Kon#res usvo%io takozvani (atriotski Akt' Ovaj .akon
dr+avnim oranima daje 2iroka ovla2tenja da *rislu2kuju, *rate i snimaju -ilo koa
osumnjieno .a ilealne, ne samo teroristike, aktivnosti u S9D:u. /ehnoloije nad.ora
i *riku*ljanja informa0ija nisu ve.ana samo .a navodne teroristike aktivnosti, neo u
rukama velikih ka*italistikih kom*anija i dr+ava nala.e svoju *rimjenu i u
sank0ioniranju onih koji ine alternativu autorskim *ravima <0o*Eriht= .a2ti$enim
*oda0ima. &akon koji sank0ioni2e slo-odno deljenje *odataka, a samim tim i anonimnost
na 6nternetu, *o.nat je kao Diitalni milenijumski akt .a autorska *rava, a *ot*isala a je
demokratska administra0ija Filla 7lintona 1''%. odine. Ovaj .akon slu+i, re0imo,
9merikoj aso0ija0iji .a .a2titu mu.iara <CCC.riaa.0om= da -e. doka.a o*tu+uje
korisnike 6nterneta .a ne*ro*isnu ra.mjenu *odataka. Gto .nai da ovaj akt do*u2ta
aen0ijama kao ;699 da *risile lokalne 6nternet *rovajdere <6nternet Servi0e Providers,
6SP= da daju sve *odatke o svojim korisni0ima, ako ;699 to od njih .atra+i, a -e.
*redoavanja doka.a o aktivnosti su-jekta iji se *oda0i tra+e. Poslednji sluaj je .ahtev
;699:e -ostonskom Univer.itetu da otkrije identitet studenta koji je -e. doka.a o*tu+en
.a ra.menu mu.ikih fajlova, a u iju je od-ranu stala 9merika unija .a 0ivilne slo-ode.
Projekat 2Internet 0od nadzorom2, koji *rati stanje slo-ode na 6nternetu u vi2e od !)
.emalja, otkrio je da su *rava korisnika interneta i online novinara .natno oraniena
nakon '. Se*tem-ra. >Demokratske .emlje *oste*eno odu.imaju slo-ode od svojih
ra1ana> u ime ve$e na0ionalne siurnosti, uvo1enjem .akona koji daju vladama
*ro2irena ovla2$enja da 2*ijuniraju korisnike interneta i *rivode osumnjiene .a
terori.am. Sjedinjene Dr+ave i Bran0uska vode u dono2enju antiteroristikih .akona.
?e1utim, autoritarni re+imi sa svoje strane *rovode so*stvene mere, *ri emu im
na0ionalna siurnost slu+i kao i.ovor .a nove re*resalije *rotiv *olitikih disidenata i
ne.avisnih novinara i *isa0a. Dednom diktatoru je u*ravo to i *otre-no H dok se hvali
-or-om *rotiv terori.ma, oi me1unarodne .ajedni0e ne$e videti da on u stvari ha*si
0E-er:disidente i 0en.ori2e Ce- strane. U me1uvremenu, sve je ve$i -roj vlada koje
koriste sofisti0iranu tehnoloiju da -i uskratile svojim ra1anima *ristu* informa0ijama
na internetu. 3ina je instalirala s*e0ijalne filtere .a internet koji ne do.voljavaju
korisni0ima *retra+ivaa Ioole da do1u do informa0ija o kontraver.nim temama, kao
2to su ljudska *rava. U U.-ekistanu vlasti koriste >modifikovana oledala> H la+nu
ver.iju kontrover.nih Ce-:strana koje i.ledaju kao da su oriinal, ali u stvari sadr+e
i.menjene informa0ije. ?e1u svim .emljama koje su u i.ve2taju *ra$ene, 3ina je i dalje
na *rvom mjestu *o ha*2enjima korisnika interneta. /renutno ih je 2e.deset troje u
.atvoru. 8ijetnam je na druom mjestu sa sedmoro .atvorenih 0E-er:disidenata, a .a njim
slede ?aldivi sa troje.
Pojedinani *ristu* 6nternetu stvorio je i .a-rinutost, *ravnu i etiku, u ve.i s
u*otre-om saj-ers*ejsa .a nereulisano 2irenje *ornorafije i nekontrolisano 2irenje
kra1e intelektualne svojine. O*asnost od nereulisano Ce-:a mo+da se naj-olje ilustruje
velikim i.davakim ku$ama, koje o-ino *o.elene od -esa kad im neko s*omene
skra$eni0u ?P3. Po2to se oko *rodaje kom*akt diskova vrte milioni dolara, mu.ika
industrija se *odila tra+e$i odinama nekoa koa -i tu+ili .-o .lou*otre-e. Prona2li su
+rtvu u autorima *rorama .a ra.menu datoteka Na*ster. Prvi *ut *rimeniv2i na 6nternetu
revolu0ionaran distri-uirani sistem deljenja datoteka, Na*ster je .a manje od odinu dana
stekao *reko 2).))).))) vernih korisnika. Po.nata amerika ru*a ?etalli0a *rva je
*odnela tu+-u *rotiv autora ovo *rorama .-o kr2enja autorskih *rava, a .atim je
usledila i tu+-a ameriko Udru+enja autora u mu.ikoj industriji <;699=, *ro2lo
de0em-ra. Sudija ?erilin Patel nedavno je, do dalje, .a-ranila u*otre-u *rorama
Na*ster, u. o-ja2njenje da sudskim *ro0esom samo stie jo2 ve$u *o*ularnost i da -i do
kraja su1enja dodatno o2tetio mu.iku industriju.
Neke od naj*ro-lematinijih etikih dilema re.ultat su intera0ije raunara i
diitalne tehnoloije. Diitali.a0ija je *ro0es elektronsko konvertovanja slika, .vuka i
teksta i njihovo uvanja u o-liku 0ifara koje se kasnije mou dekodirati i vratiti u
*rvo-itni *roi.vod ili neki njeov i.menjeni o-lik. Po2to je >rekonstruisani> *roi.vod
savr2ena ko*ija oriinala, -ilo koju transforma0iju oriinalno sadr+aja nemou$e je
otkriti. Dedan *roram je ras*r2io snove o najsiurnijem diitalnom formatu dana2nji0e.
Iru*a skandinavskih hakera je *re vi2e od odinu dana >*ro-ila> .a2titu diitalno video
diska <D8D= i o-javila na 6nternetu -es*latan *roram De7SS koji je re*rodukovao
takve diskove *od (inuJom. ?noe 6nternet loka0ije ukljuile su ovaj *roram u svoje
sadr+aje : i u-r.o se na2le na sudu. ?ada su u njihovu od-ranu stale -rojne orani.a0ije
*o*ut "BB <"le0troni0 Brontier Boundation=, su1enje je nedavno .avr2eno, i to .natno
ne*ovoljnije *o slo-odu ovora na 6nternetu neo 2to je iko oekivao. Ne samo da je
.a-ranjena u*otre-a *rorama De7SS, ve$ su i loka0ije koje su a *renosile ka+njene.
?noi *ravni0i vide u ovoj odlu0i iste *ro-leme kao i sa .lolasnim .akonom o
*ristojnosti u komunika0ijama <7omuni0atons De0en0E 90t=. /aj .akon je 1''!.
*rola2en neustavnim u S9D, a .aovorni0i slo-ode ovora na 6nternetu nadaju se da $e
na slian nain *reo-ratiti sudsko re2enje i u ovom sluaju. 9dvokati filmske industrije
najavili su ak i tu+-e *rotiv Ke- loka0ija koje su hi*erve.ama usmeravale *osetio0e ka
*iratskim sadr+ajima. "vro*ski telekomunika0ioni iant Fritish /ele0om, oti2ao je
korak dalje : .atra+io je *la$anje autorskih *rava na sve hi*erve.e.
3'(osrnu$e morala sa novim te-nolo#i%ama
"utana.ija u udarnom /8 terminu, *ornorafija u saj-er *rostoru, u+asavaju$e
fotorafije u lokalnim novinama, homoseksualna konver.a0ija na radio *roramu : to su
samo neki od *rimera kontrover.nih tema koje odra+avaju osetljivost ljudi na ono 2to -i
se molo o*isati kao moralno uvredljiv sadr+aj. Svaki materijal koji vre1a moralne
standarde odre1enih semenata dru2tva tre-a da s*ada u tu kateoriju, a ta *itanja su
esto is*re*letana s onima koja su u ve.i s antiso0ijalnim *ona2anjem.
@etiri milijarde dolara koliko 9merikan0i *otro2e na video:*ornorafiju vi2e je od
odi2nje *rihoda koje .aradi -ilo koja -ej.-ol, ko2arka2ka ili fud-alska lia. 9merikan0i
odi2nje *la$aju vi2e .a *ornorafiju neo .a -iosko*ske ula.ni0e i sve s0enske
umetnosti .ajedno. 6nternet *ornorafija verovatno je jedina koja us*eva da se ra.vije,
dok su kom*anije u kola*su. /akvim i.u.etnim tr+i2nim *risustvom oito je da
fas0ina0ija *ornorafijom nije samo deo +ivota dru2tveno ne*rilao1enih oso-a. Ona je
sve*risutna i *rkosi demorafskom *rofilisanju. 9 i*ak, navodne 2tetne *osledi0e
*ornorafije *o moralnu infrastrukturu dru2tva i dalje .au.imaju .naajno mesto u
ras*ravama na0ije. Protivni0i *ornorafije *redvi1aju moralni 9rmaedon ukoliko se ta
*ojava ne i.-a0i i. na2e kulturno menija, dok njihovi *rotivni0i odovaraju o*tu+-ama
.a 0en.uru.
Najnovija, i molo -i se *oka.ati najkrvavija, -itka s *ornorafijom i
ne*ristojno2$u jeste u saj-er *rostoru. 3ao najve$i i naj*ristu*aniji onlajn servis,
internet *raktino *redstavlja -eskonano tr+i2te ideja, najistiji o-lik demokratije. On
tako1e nudi -eskrajan meni naj*erver.nije seksualno eks*li0itno materijala. Najve$u
o*asnost *redstavlja mou$nost da de0a lako *ristu*e saj-er *ornorafiji, a mnoa od
njih su raunarski *ismenija od svojih roditelja, ali nisu emo0ionalno *ri*remljena .a ono
2to $e videti. 6. tih ra.loa, neki .a-rinuti roditelji *odr+avaju dr+avnu reula0iju. 6.
etike *ers*ektive, re2enje, ukoliko ono uo*2te *ostoji, ne ra.likuje se *rimetno od ono
*re*orueno .a -or-u sa o*asnim uti0ajem seksa i nasilja na televi.iji4 kontrola i nad.or
samih roditelja.
Uvredljiv sadr+aj ne ukljuuje uvek ne*ristojan ili o*s0en materijal. Neke
fotorafije i *rilo.i u 6nternet vestima tako su *lastini da *oa1aju ose$anja *roseno
*osetio0a sajta. Pret*ostavimo, na *rimer, dr+avno .vaninika u*ravo osu1eno .a te2ko
krivino delo koji sa.iva konferen0iju .a novinare da -i o-javio svoju ostavku. 9li,
umesto oekivano o-javljivanja ostavke, on vadi *u2ku i dok kamere snimaju, stavlja
0ev u usta i *ovlai o-ara. Da li tre-a o-javiti ovaj snimak5
Botorafije ljudskih +rtava u ratovima uvek su u.nemiruju$e i esto je.ive. 3oa
ne -i od-ila slika mrtvo irako vojnika ne*osredno i.van 3uvajta koji sedi u d+i*u s
uljenisanom lavom, koju je uslikao fotoraf na .adatku5 6li, *atetina fotorafija
3enija0a koji *oku2avaju da identifikuju ro1ake i *rijatelje u mrtvani0i u Najro-iju
nakon -om-ardovanja amerike am-asade 1''%. odine. 9 onda, tu su i vi.uelni doka.i o
eno0idu u Fosni i Ler0eovini, 2okantno .ave2tanje mrane strane ljudsko iskustva.
Naravno, etike *osledi0e takvih munih odluka esto *reva.ila.e i.ra.e moralno
oorenja. 9merikan0i su, na *rimer, -ili u+asnuti snim0ima ra.draanih Somalija0a koji
vuku telo mrtvo ameriko vojnika kro. uli0e ?oadi2a. Nakon toa, hiljade
9merikana0a *o.valo je vladu tra+e$i da se amerike tru*e *ovuku i. ove .losre$ne
o*era0ije. @lanovi 3onresa *o.ivali su se na ove fotorafije tra+e$i od *redsednika
3lintona da odmah *ovue tru*e. Slike i reak0ija javnosti *odstakli su na0ionalnu de-atu
o etikim im*lika0ijama fotorafija i uti0aju 6nterneta na s*oljnu *olitiku. Ovakvi *re*adi
.a koje neki smatraju da *reva.ila.e rani0e *ristojnosti o-ino dovode do o*tu+-i
novinara koje idu od *rekoraenja do-ro ukusa do voajeri.ma.
3ontrover.a oko moralno uvredljivo sadr+aja, verovatno vi2e od -ilo ko druo
etiko *itanja, dotie vrstu dru2tva kakvo +elimo da ono -ude. Na2e li-eralno nasle1e
*odstie nas u *rav0u slo-ode. 9li ak i u otvorenom dru2tvu *ostoje rani0e, a najve$i
deo etike de-ate fokusira se u*ravo na njih. S jedne strane, sistem etike .asnovan na
moralnoj ednosti doveo -i do asketsko sadr+aja u medijima koji -i verovatno od-ila
ve$ina *u-like. S drue strane, a*solutna slo-oda vodi moralnom haosu i destruk0iji
kulturno kontinuiteta. Praktino ovore$i, nijedan ekstrem nije i.vodljiv. Dakle, u
kulturno diver.ifikovanom dru2tvu, strateija tre-a da -ude i.nala+enje neko srednje
re2enja, kom*romis i.me1u *rekomerne moralne ednosti i moralno haosa.
4'5akl%uak
Suoeni smo sa novim etikim i.a.ovima koje je *orodila eks*lo.ija informa0ija i novih
tehnoloija koje se slu+e informa0ionim su*erauto*utevima. 8eliki -roj kom*juterskih
-a.a *odataka, mou$nost diitali.a0ije informa0ija i njihovo *ohranjivanja i
neverovatan *oten0ijal saj-ers*ejsa, kako u do-rom tako i u lo2em smislu, *redstavljaju
veliki moralni i.a.ov. Ono 2to tre-a u*amtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su
nam do-ro slu+ile u moralnom re.onovanju kada su u *itanju -ili konven0ionalniji etiki
*ro-lemi : istina, *o2tenje, *o2tovanje linosti, *ravinost i tako dalje H -e.vremene i
tre-a da nam *oslu+e i u suoavanju s i.a.ovima informatiko do-a.
6storija nam *oka.uje da $e *osle *erioda haosa neka vrsta reulative -iti nametnuta
6nternetu, verovatno na insistiranje onih koji +ele da maksimi.iraju komer0ijalne
mou$nosti koje *ru+aju nove tehnoloije. &a*ravo, svaka tehnoloija koja je
revolu0ionisala *ro0es komunika0ije : od otkri$a 2tam*arske *rese, *reko ere eorafskih
istra+ivanja do otkri$a telerafa i radija : donosila je haos koji je na kraju reulisan ili od
dr+ave ili od *ojedina0a. 6nteresantno je da oni koji mou najvi2e da *rofitiraju od novih
tehnoloija istovremeno su i oni koji se najvi2e .ala+u .a dr+avnu interven0iju. U ovom
trenutku nejasno je kako i.vr2iti reula0iju saj-ers*ejsa, me1utim to s*ada u *rirodan tok
stvari da su-ver.ivne tenden0ije novih tehnoloija -udu *otinjene nekom o-liku
reulative. Naravno, etiko *ona2anje onih koji je.de 6netrnetom jednim delom odredi$e
koliko $e takva reulativa -iti stroa.
(6/";9/U;9
CCC.Ciki*edia.or
CCC.ekonomist.0o.Eu
CCC.netnovinar.or

CCC.*retraa.0om
www.e-trgovina.co.yu