1.

Pod naukom se podrazumeva skup metodskih stecenih,sistemskih sredjenih saznanja

u nekom istorijskom trenutku iz nekog podrucja ili aspekta stvarnosti, sa ciljem da se
stvaralacki objasne pojave iz tog podrucja, predvide njihove promene u buducnosti ili da
se stvore uslovi u kojima se delovanjem ne proucavane pojave mogu ostvariti odredjeni
fenomeni.
2.Metodologija istrazivanja je put kako doci do naucnog saznanja,odnosno
predmet nauke metodologije.
Metodologija je deo logike koja ima svoj predmet,a to je metoda naucnog saznanja, tj.
put dolaska do tog saznanja.Ona treba da otkrije,opise i objasni metode naucnog
saznanja.
Vrste istrazivanja su:
Fundamentalna,
razvojna istrazivanja,
empirijska istrazivanja,
aplikativna istrazivanja,
istrazivanje proslosti,istrazivanje sadasnjosti, buducnosti,
povremena istrazivanja,
kvalitativna istrazivanja, kvantitativna istrazivanja,
disciplinarno istrazivanje i
institucijsko istrazivanje.
3.ivoi naucnog saznanja imaju svoju gradaciju pri cemu je najnizi nivo naucna
deskripcija a najvisi nivo je naucno predvidjanje.
aucna deskripcija je najnizi nivo naucnog saznanja jer obu!vata opisivanje
pojava,cinilaca i nji!ovi! sredstava,nji!ove strukrure, "unkcionalni! veza i
odnosa.To je opisivanje pojava i stanja na osnovu posmatranja. Naucna deskripcija mora
udovoljiti odredjenim uslovima: Valjanost, objektivnost, potpunost, sistematicnost i
preciznost.
#.$ipoteze su misaone predpostavke u obliku pojmova i stavova o mogucim
cinjenicama buduceg saznanja jos neotkrivenog ili delimicno otkrivenog.
%snovna je ona !ipoteza koja omogucava predvidjanje pojava,jer je to moguce jedino
onda ako je hipoteza ma na koji nacin u skladu sa stvarnoscu,ona koja objasnjava ranije
neobjasnjene pojave ili ona koja ih bolje objasnjava od ranijeg ucenja.
Pravila valjanosti !ipoteza su: da bude poverljiva,da se odnosi na predmet istrazivanja,
da je saznajno vredna, da je jasno formulisana, da je zasnovana na teoriji, empirijski da je
prakticno poverljiva.
&.aucno delo se sastoju 'uobicajna i najjednostavnija struktura(: Naslov rada,
predgovor, uvod, istorijski pregled, metodoloski koncept rada, teoriska istrazivanja,
empirijska istrazivanja, rezimei, zakljucak, literatura, sadrzaj, skracenice.
).*pstrakcija je je misaono udaljavanje od realnog konkretnog.
+onkretizacija je konkretizacija je priblizavanje stvarnom realnom konkretnom
jedinstvu predmeta. Apstrakcija i konkretizacija kao metodski postupci imaju svoje
posebne metodske oblike: eneralizaciju i specijalizaciju.
,.*naliticko - sinteticka metoda Analiza i sinteza predstavljaju jedinstvenu osnovnu
metodu saznanja tj. analiti!ko " sinteti!ku metodu.
Analiza je osnovna metoda kojom se predmet istra#ivanja razla#e na sastavne !inioce. $a
aspekta slo#enosti, analiza mo#e biti elementarna " traganje za delovima celine, kauzalna
" rasvetljavanje uzro!no%posledi!nih veza delova i fukcionalna " sagledavanje funkcija
pojedinih delova u okviru odre&ene celine.
$inteza predstavlja sistemati!an postupak kojim se !inioci dobijeni analizom spajaju u
jedinstvenu celinu. $a aspekta formalne logike, sinteza je metod misaonog sastavljanja
oznaka u pojmove,a pojmova u sudove i zaklju!ke.
..Pri izboru teme za istrazivanje treba voditi racuna o: tema treba da bude podesna za
nau!nu obradu tj mora biti istra#iva!kog karaktera. Tema treba da bude umerenog
zahvata,'to zna!i ni previ'e 'iroka, ni previ'e uska. Treba nastojati da se izabere 'to
savremenija i stvarnija tema !ija (e razrada omogu(iti rasvetljavanje nekog aktuelnog
problema.
/.%sobine dobro napisanog naucno 0 istrazivackog rada su: ne po!injati izlaganje
suvi'e iz daleka, nego onde gde je nau!no neophodno
ne unositi u rad ni'a 'to nije u neposrednoj vezi sa temom
ne pretrpavati rad bezna!ajnim pojedinostima
ne ponavljati ono 'to je ve( na neki na!in re!eno
ne razlagati i obja'njavati op'irno stvari koje su same po sebi dovoljno razumljive
1zvorni naucni clanak je predstavlja opis originalnih rezultata istrazivanja odredjenog
podrucja objektivne stvarnosti.
12.3itat je: doslovno koriscenje tudjih formulacija. )a pravilno koriscenje citata treba
naglasiti:sta,zasto i kako se citira.
%p.cit. znaci: u citiranom delu
3itiraj knjigu !arvardskim nacinom.
apisi pravilan redosled:
+njiga,autor,mesto izdanja,godina,izdavac.
Autor, knjiga, mesto izdanja, izdavac, godina.