Engleskoj obrazovanje i sloboda su keri morala i religije.

Dakle, Tokvil ne sumnja da je vrlostrogom,

puritanskom moralu u Sjedinjenim Dravama glavni izvor u veri. Siguran je daAmerikanci smatraju
religiju neophodnom za opstanak republikanskih institucija.b! " ameri#kom dru$tvu Tokvil uo#ava
gotovo neprijateljske me%urasne odnose. &oloaj'rnaca i (ndijanaca usred demokratskog naroda je ne
samo besramno nii od poloaja belog#oveka, nego takav da su me%u njima podignute nepremostive
prepreke. 'rnci i (ndijanci su )dvezlosrene rase koje nemaju ni$ta zajedni#ko ni u pogledu porekla, ni
u pogledu izgleda, ni jezika, ninaravi* jedino su im nesree sli#ne. +be zauzimaju podjednako nizak
poloaj u zemlji u kojoj ive*obe trpe desjtvo tiranije* pa iako su im nevolje razli#ite, mogu za to da
optue istog vinovnika,.
-./
0ada je hri$anstvo najpre uni$tilo ropstvo, hri$ani $esnaestog veka su ga ponovouspostavili. 1eliki
deo novovekovnog uspona Evrope i Amerike bio je zasnovan na radu crnacarobova iz A2rike. &rema
Tokvilovom uvidu prvi crnci su dovedeni u 1irdiniju -3.-. godine. +nukazuje i na ta#ne razloge zbog
kojih se ropstvo najpre rodilo na jugu4 tamo se gaje duvan, pamuk i$eerna trska, usevi koji iziskuju
neprestanu negu i trae veliki broj ive radne snage. Tokvil smatrada je ropstvo veliko dru$tveno zlo i
da se mora ukinuti, ne samo u interesu crnaca, nego i u interesu belaca. " protivnom on predvi%a da e
se Sjedinjene Drave suo#iti u budunosti sa velikimnevoljama.
-.5
+svajanjem Divljeg zapada, uni$tavanjem $uma i istrebljenjem (ndijanaca Amerikanci su, po
Tokvilovom mi$ljenju, osudili indijansku rasu Severne Amerike na izumiranje. &o njegovomsudu divlji
narodi Severne Amerike su mogli samo na dva na#ina da izbegnu uni$tenje4 ratovanjemili
civilizovanjem. 6ako su u ratovanju bili slabiji i morali su stalno da se povla#e, a kako nisu prihvatali
civilizovanje, to jest da ive
Tokvil odaje priznanje vaspitanju devojaka u Sjedinjenim Dravama, koje od njih stvaraju
samopouzdane, nezavisne i zrele osobe. Svestan je i priznaje da u njegovim o#ima ima veliki politi#ki
zna#aj sve $to uti#e na poloaj ene, na njene navike i shvatanja, jer, kako voli da kae,ena tvori
moral. Ali, ve u tom stavu se naziru ostaci starog aristokratsko7patrijarhalnog pogledana odnose me%u
polovima.8ini se da je u pravu 9ita 0ej kada kae da Tokvil ima u osnovi ambivalentan odnos prema
ravnopravnosti polova. :eravnopravnost u braku Tokvil tuma#i kao biolo$ku sudbinuzasnovanu na
mnogobrojnim prirodno uslovljenim razlikama u 2izi#koj i moralnoj konstitucijimu$karaca i ena.
Svoje aristokratsko7patrijarhalno vrednosno nasle%e nije uspeo potpuno da sak rije iza svog
prosvetiteljsko7demokratskog lika.
-;;
d! :a politi#ku kulturu i duh demokratskih naroda Tokvil obraa stalno panju, pogotovu udrugom
tomu
Demokratije u Americi. Tu on ima mnogo ta#nih i interesantnih zapaanja, ali i proma$aja. Tako mu
mnogi , s pravom, zameraju da je podcenio mogunosti razvoja knjievnosti iumetnosti u Sjedinjenim
Dravama. :jegove tvrdnje da Amerikanci nemaju knjievnost, da su
-;-
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. .<=
-;.
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. >;>
-;;
9ita 0a?, Toc@ueville and the Enlightenment Aegac?, u Beconsidering Toc@uevilleCs Democrac? in
Amerika,
Tokvil odaje priznanje vaspitanju devojaka u Sjedinjenim Dravama, koje od njih
stvarajusamopouzdane, nezavisne i zrele osobe. Svestan je i priznaje da u njegovim o#ima ima veliki
politi#ki zna#aj sve $to uti#e na poloaj ene, na njene navike i shvatanja, jer, kako voli da kae,ena
tvori moral. Ali, ve u tom stavu se naziru ostaci starog aristokratsko7patrijarhalnog pogledana odnose
me%u polovima.8ini se da je u pravu 9ita 0ej kada kae da Tokvil ima u osnovi ambivalentan odnos
prema ravnopravnosti polova. :eravnopravnost u braku Tokvil tuma#i kao biolo$ku sudbinuzasnovanu
na mnogobrojnim prirodno uslovljenim razlikama u 2izi#koj i moralnoj konstitucijimu$karaca i ena.
Svoje aristokratsko7patrijarhalno vrednosno nasle%e nije uspeo potpuno dasakrije iza svog
prosvetiteljsko7demokratskog lika.
-;;
d! :a politi#ku kulturu i duh demokratskih naroda Tokvil obraa stalno panju, pogotovu udrugom
tomu
Demokratije u Americi
. Tu on ima mnogo ta#nih i interesantnih zapaanja, ali i proma$aja. Tako mu mnogi , s pravom,
zameraju da je podcenio mogunosti razvoja knjievnosti iumetnosti u Sjedinjenim Dravama. :jegove
tvrdnje da Amerikanci nemaju knjievnost, da su
-;-
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. .<=
-;.
Aleksis de Tokvil, Demokratija u Americi, op.cit. str. >;>
-;;
9ita 0a?, Toc@ueville and the Enlightenment Aegac?, u Beconsidering Toc@uevilleCs Democrac? in
Amerika,