Ispitivanje maziva

Maziva su materije koje omoguuju da se smanji trenje i habanje izmeu taruih povrina
koje su u relativnom keretanju. Pored toga, maziva imaju zadatak da uklanjaju-ispiraju
abrazivne estice sa taruih povrina, tite povrine od korozije, hlade delove maina itd.
U cilju zadovoljenja odreenih reima podmazivanja maziva moraju da imaju tano
definisana fiziko-hemijska svojstva i odgovarajue funkcionalne karakteristike.
U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti.
Osnovna fiziko-hemijska svojstva mazivih ulja su: gustina, viskoznost, indeks
viskoznosti (IV), temperatura paIjenja temperatura stinjavanja, specifina toplota, hemijska
stabilnost, termika stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike mazivih ulja su:
antikorozivnost, kompatabilnost i antitoksinost.
Osnovna fiziko-hemijska svojstva tehnikih masti su: konzistencija, prividna viskoznost,
temperatura kapanjai oksidaciona stabilnost. Najvanije funkcionalne karakteristike tehnikih
masti su: mehanika stabilnost, otpornost na vodu izdvajanje ulja i sposobnost podmazivanja.
Za ispitivanje maziva u upotrebi su razliiti postupci opteg i posebnog karaktera za
maziva ulja i tehnike masti kao i posebni postupci za izvoznu i drugu uad u rudarsvu (JUS
B.H8.220).
U ovom Praktikumu obradie se najvanije karakteristike mazivih ulja i tehnikih masti,
koje je neophodno potrebno da poznaju rudarski ininjeri.
1. Odreivanje viskoznosti ulja
Viskoznost predstavlja najvanije fiziko svojstvo mazivog ulja. Viskoznost ulja direktno
utie na formiranja uljnog sloja izmeu metalnih povrina koje su u relativnom kretanju, a time
utie i na smanjenje trenja i habanja. Od viskoznosti ulja zavisi gubitak energije za pokretanje
mainskih sklopova, gubitak maziva kroz zazore i dr.
Pod pojmom viskoznosti podrazumeva se unutranji otpor estica tenosti. Postoji vie
vrsta viskoznosti i to: dinamika, kinematska i relativna viskoznost.
Dinamika viskoznost je koeficijent unutranjeg trenja estica ulja i izraava se u Pas.
Kinematska viskoznost je specifini koeficijent unutranjeg trenja ulja i predstavlja odnos
dinamike viskoznosti i specifine gustine ulja a izraava se u m
2
/s.
Dinamika (apsolutna) viskoznost i kinematska viskoznost odreuju se pomou Fogel-
Osagovog (Vogel-Ossag) viskozimetra, na osnovu proticanja uzorka ulja kroz kapilarnu cev na
tano odreenoj temperaturi.
Relativna viskoznost odreuje se pomou Englerovog viskozimetra, koji radi na principu
merenja vremena isticanja tenosti kroz otvor kratke cevi. Viskoznost se izraava u relativnim,
konvencionalno usvojenim jedinicama stepena Englera (
0
E).
Pored nabrojanih viskozimetara postoji i niz drugih aparatura, koje su nale primenu za
odreivanje viskoznosti u pojedinim zemljama. U Engleskoj se koristi Redvudov viskozimetar, a
viskoznost iskazuje u Redvudovim sekundama. U SAD najpoznatiji je Sejboltov viskozimetar, a
viskoznost se izraava u Sejbolt univerzalnim sekundama (SUS).
Za preraunavanje jednih jedinica viskoznosti u druge postoje odgovarajui odnosi. Pri
tome se jedinice dinamike i kinematske viskoznosti mogu preraunavati u konvencionalne
jedinice, dok obrnut postupak nije dozvoljen.

1.1. Odreivanje viskoznosti Fogel-Osagovim viskozimetrom
Metoda se zasniva na lamilarnom proticanju ulja kroz kapilarnu cev na tano odreenoj
temperaturi. Za merenje je potrebno najmanje pet kapilarnih cevi razliitih prenika, koje se po
izboru stavljaju u aparat.
Fogel-Osagov viskozimetar prikazan je na slici 1.
Proirenje na kapilari (7) odreuje zapreminu tenosti koja protie izmeu oznaka M
1
i M
2
.
Dimenzije kapilarne cevi su:
- duina kapilare .................................................. 90mm2mm,
- merna zapremina.................................................6,7ml,
- rastojanje izmedu oznaka M
1
i M
2
........................35mm.


Slika 1. Fogel-Osagov viskozimetar: 1) posuda; 2) prelivna posudica za ulje;
3) preklopni hermetiki poklopac; 4) nastavak za spajanje kapilare; 5) preklopna navrtka; 6) naglavak sa navojem; 7)
kapilara; 8) dra za fiksiranje aparata;
9) prikljuak za dovod vazduha pod pritiskom; 10) dodatna cev sa termometrom T
1
;
11) kukica za podeavanje donjeg nivoa tenosti

Pri odreivanju viskoznosti na razliitim temperaturama uvek se poinje od niih ka viim
temperaturama.
Vreme proticanja tenosti kroz kapilaru izmeu oznaka M
1
i M
2
odnosno M
2
i M
1
ne sme
biti nikad krae od 30s.
Kinematska viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama t
k

pomnoi faktorom kapilare k, pa je:

= =
s
m
t k V v
k k
2

(1)


Dinamika viskoznost izraunava se tako to se vreme proticanja ulja u sekundama t
c

pomnoi faktorom kapilare c, pa je:

[ ] s Pa t c V
c d
= =
(2)

Rezultati ispitivanja se daju uz obavezno navoenje temperature na kojoj je vreno
merenje u
0
C.
Izbor veliine viskoznosti ulja odreen je radnom temperaturom, temperaturom okoline,
veliom optereenja, brzinom pokretnih delova i drugim zahtevima.
Ulja za podmazivanje motora SUS podeljena su na 10 viskozitetnih grupa oznaenih SAE
brojevima, kako je to dato u tabeli 1. Podela je izvrena od strane SAE (Society of Automotive
Engineers SAD).

Tabela 1. SAE podela ulja za podmazivanje motora SUS-SAE J 300e
Viskoznost na
temperaturi (
0
C), najvie
Viskoznost mm
2
/s na
100
0
C
Viskozitetna
grupa
mPas
0
C najmanje najvie
0 W 3250 -30 3,8
5 W 3500 -25 3,8
10 W 3500 -20 4,1
15 W 3500 -15 5,6
20 W 4500 -10 5,6
25 W 6000 -5 9,3

20 5,6 9,3
30 9,3 12,5
40 12,5 16,3
50

16,3 21,9

Ulja za prenosnike snage (menjae i diferencijale) podeljena su na 6 viskozitetnih grupa
oznaenih SAE brojevima, kako je to dato u tabeli 2. Najee su u upotrebi ulja SAE 90 i SAE
140.

Tabela 2. SAE podela ulja za menjae i diferencijale SAE J 306c
Viskoznost mm
2
/s
na 100
0
C
Viskozitetna
grupa
Najvia temperatura pri
viskoznosti od 150000 mPas
najmanje najvie
75 W -40
0
C 4,1
80 W -26
0
C 7,0
85 W -12
0
C 11,0
90 13,5 24,0
140 24,0 41,0
250 41,0

1.2. Odreivanje relativne viskoznosti mazivih ulja Englerovim
viskozimetrom
Relativna viskoznost karakterie unutranje trenje estica ulja a odreuje se
uporeenjem viskoznosti ulja na odreenoj temperaturi sa viskoznou destilovane vode na

20C, koja iznosi jedan. Izraava se u stepenima Englera (E), sa oznakom temperature na
kojoj je vreno ispitivanje. Postupak je obuhvaen JUS-om B.H8.021.
Relativna viskoznost ulja odreuje se Englerovim viskozimetrom koji je prikazan na sl. 2.


Slika 2. Englerov viskozimetar: 1) unutranji sud za ulje; 2) spoljanji sud za vodu;
3) ulje koje se ispituje; 4) termometri; 5) igla (zatvara) otvora za isticanje ulja;
6) mealica; 7) sud u koji istie ulje

Sutina ispitivanja se sastoji u tome da se vri uporeenje vremena isticanja 200cm
3

ispitivanog ulja sa vremenom isticanja iste koliine destilovane vode na 20
0
C.
Viskoznost se najee odreuje na temperaturama 30; 50; 70 i 100C.
U unutranji sud uspe se 200cm
3
ispitivanog ulja koje se zagreje do temperature
ispitivanja (npr. t=50C). Nakon toga vadi se drveni zatvara i topericom izmeri vreme isticanja
ulja kroz otvor viskozimetra. Zatim se postupak ponavlja sa destilovanom vodom. U unutranji
sud uspe se 200cm
3
destilovane vode koja se zagreje na 20C, nakon ega se meri vreme
isticanja vode.
Viskoznost ulja dobija se iz odnosa vremena isticanja ulja na ispitivanoj temperaturi i
vremena isticanja destilivane vode na 20
o
C. Izraava se u stepenima Englera, a rauna se
preko obrasca:

[ ] E
T
T
V
O H
ulja
t
o
o
20
2
=
(3)

gde je:
V
t
- viskoznost na ispitivanoj temperaturi, E
T
ulja
- vreme isticanja ulja na temperaturi t, s
0
20
2
O H
T - vreme isticanja destilovane vode na 20C, s.

Viskoznost ulja zavisi od radne temperature. to je temperatura vea viskoznost je
manja i obratno, odnosno ulje na veoj temperaturi postaje viskoznije.
Viskoznost motornih ulja tokom upotrebe moe da se poveava ili smanjuje.

Porast viskoznosti je posledica poveanja nerastvorljivih i rastvorIjivih materija u ulju
nastalih u toku rada motora. Dozvoljen porast viskoznosti za jednu viskozitetnu SAE gradaciju
moe iznositi maksimalno 30%, to se smatra i granicom za zamenu ulja.
Pad viskoznosti je posledica razreenja ulja gorivom, koje dospeva u karter motora iz
prostora za sagorevanje. Obino se dozvoljava razreenje do 5% u odnosu na novo ulje.
Sadraj goriva u ulju preko 5% zahteva zamenu ulja.
1.3. Odreivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po
Markusonu (Marcusson)
Temperatura paljenja je najnia temperatura do koje treba zagrejati mazivo ulje da bi se
izdvojilo toliko isparljivih komponenti, koje je u propisanom ureaju mogue upaliti spoljnim
plamenom. Postupak ispitivanja paljivosti ulja po Markusonu obuhvaen je JUS-om B.H8.061.
Ureaj za ispitivanje temperature paljenja ulja u otvorenom sudu po Markusonu dat je na
slici 3.

Slika 3. Aparatura za odreivanje temperature paljenja ulja po Markusonu

Aparaturu za ispitivanje sainjavaju tronoac (1), peano kupatilo(2), nosa termometra
(3), termometar (4), ureaj za paljenje (5), ureaj za zagrevanje (6) i loni za ulje (7).
Temperatura paljenja ulja je grubi pokazatelj njihove isparljivosti. Nia temperatura
paljenja ulja u odnosu na navedenu u specifikacijama, je znak da je dolo do kontaminacije ulja
gorivom, npr. benzinom, dizel gorivom i sl.
2. Primena maziva u rudarstvu
U rudarskoj praksi najveu i najiru primenu imaju maziva ulja i tehnike masti.
Zavisno od porekla i naina dobijanja razlikuju se mineralna ulja i sintetika ulja.
Mineralna ulja se dobijaju iz nafte i sastoje se iz razliitih parafinskih i naftenskih
ugljovodonika.
Sintetika ulja dobijaju se postupcima sinteze od razliitih organskih materija. Imaju strogo
kontrolisanu strukturu i veoma irok temperaturni opseg primene.

Tehnike masti sastoje se od mineralnog ulja i zgunjivaa.
Prema osnovnoj fizikoj karakteristici tvrdoi, tehnike masti su podeljene u 9 grupa, kako
je to prikazano u tabeli 3.

Tabela 3. NLGI
*
podela tehnikih masti prema tvrdoi
NLGI broj
Penetracioni broj
1/10 mm
Namena
000 445475
00 400430
0 335385
Zupasti prenosnici,
protona podmazivanja,
centralni sistemi
1 310340
2 265295
3 220250
Kotrljajni i klizni
leajevi, osovinice,
zglobovi, lanci, uad
4 175205
5 130160
6 85115
Klizni leaji
male brzine

*
National Lubricating Grease Institute


Tehnike masti se koriste za podmazivanje svih tipova kotrljajnih leaja, zglobova, lanaca,
izvoznih uadi u rudarstvu, osovina, kliznih leaja, sporohodih i otvorenih zupastih prenosnika
itd.
U rudarsvu posebno veliku primenu imaju masti za uad koje se koriste za podmazivanje
elinih izvoznih uadi na oknima rudnika. Karakteristike mazivih masti za elinu izvoznu uad
u rudarstvu, kao i postupci njihovog ispitivanja, obuhvaeni su JUS-om B.H8.220.



Literatura:

1. Trifunovi P., Zekovi M., ukanovi N.: Rudarski materijali, RGF Beograd 1999,
zvanini udbenik;
2. Trifunovi P., Tokali R.: Tehnologija materijala u rudarstvu Metode ispitivanja,
RGF Beograd 2004, pomoni univerzitetski udbenik

Zadatak

Odrediti relativnu viskoznost mazivog ulja Englerovim viskozimetrom, za 30
0
C, 50
0
C I
70
0
C. Rezultate prikazati numeriki i grafiki. Za istu vrstu ulja odrediti i temperaturu paljenja u
otvorenom sudu po Markusonu.