MO TIINE

Naslov originala:
Carlos Castaneda
THE POWER OF SILENCE
Further Lessons of don Huan
Copyright 1987 by Carlos Castaneda
1 ( broj stranice )
Sadraj :
Predgovor -------------------------------------- 003
Uvod ------------------------------------------- 004
1. Ispoljavanje Duha
- Prvo apstraktno jezgro ---------------------- 013
- Besprekornost Naguala Elijasa -------------- 022
2. Kucanje Duha
- Apstraktno ------------------------------------ 034
- Poslednje zavoenje Naguala Hulijana --------- 047
3. Varanje Duha
- ienje beouga Duhom -------------------- 057
- etiri naina traganja ------------------------ 071
4. Silazak Duha
- Vienje Duha --------------------------------- 088
- Preokret misli -------------------------------- 104
- Pokretanje skupne toke ---------------------- 113
- Mesto gde prestaje aljenje ------------------- 128
5. Zahtevi Namere
- Razbijanje ogledala samorefleksije ---------- 146
- Karta za besprekornost ---------------------- 159
6. Rukovanje Namerom
- Trea toka ---------------------------------- 181
- Dva jednosmerna mosta --------------------- 206
- Nameravanje pojavnosti --------------------- 220
2 ( broj stranice iznad )
P R ED G OV OR
Moje knjige su istinito objanjenje metoda obuavanja
kojima se don Huan Matus meksiki indijanski vra
sluio da bi mi pomogao da shvatim svet vraeva.
U tom smislu, moje knjige su objanjenje jednog pro-
cesa koji se deava, koji meni postaje jasniji kako
vreme protie.
Potrebne su godine vebanja da nauimo da se inte-
ligentno odnosimo prema svetu svakodnevnog ivota.
Nae kolovanje bilo ono koje se bavi prostim rasu-
ivanjem ili ono koje se tie odreenih predmeta
neumoljivo je, jer je znanje koje pokuavamo da pre-
nesemo veoma sloeno. Isti kriterijum vai i u svetu
vraeva: njihovo kolovanje u kojem se smenjuju go-
vorna uputstva i manipulisanje sveu, iako se razli-
kuje od naeg, jednako je tako neumoljivo, jer je nji-
hovo znanje isto tako sloeno, a moda i sloenije.
3(broj_stranice_iznad_)
U V OD
Da bi mi olakao, don Huan je u raznim prilikama po-
kuao da svoje znanje imenuje. inilo mu se da najbolje
odgovara ime nagualizam, ali da je taj termin previe
nejasan. Nazvati ga prosto znanje ini ga suvie ne-
odreenim, a zvati ga vraanje, poniavajue je. Ume-
e nameravanja suvie je apstraktno, a potraga za
totalnom slobodom je suvie dugo i metaforino.
Konano, poto nije mogao da pronae ime koje bi
bolje odgovaralo, nazvao je to arobnjatvo, iako je
priznao da ni to nije ba najpreciznije.
Tokom godina, davao mi je najrazliitije definicije
arobnjatva, ali je uvek tvrdio da se definicije menjaju
kako se znanje uveava. Pred kraj mog egrtovanja, ose-
tio sam da sam u stanju da prihvatim jednu jasniju
definiciju, tako da sam ga jo jednom zapitao.
Kako to vidi prosean ovek, rekao je don Huan,
arobnjatvo je besmislica, ili je jedna zlokobna mi-
sterija koju ne moe da pojmi. I on je u pravu
ne zato to je to jedna apsolutna injenica, ve stoga to
prosenom oveku nedostaje energija da bi se poza-
bavio arobnjatvom.
Zastao je za trenutak, pre no to je nastavio. Ljud-
ska bia se raaju sa konanom koliinom energije,
rekao je don Huan, sa energijom koja se sistematski
iri, poevi od trenutka raanja, kako bi se najko-
risnije upotrebila po modalitetu vremena.
4
ta podrazumeva pod modalitetom vremena'?,
upitao sam.
Modalitet vremena je odreen sveanj energetskih
polja koja se opaaju, odgovorio je. Verujem da se
ljudska percepcija promenila kroz stolea. Aktuelno vre-
me odreuje tu skalu; vreme odreuje koji e se tano
sveanj energetskih polja od jednog neizraunljivog
broja koristiti. A rukovanje modalitetom vremena
tom nekolicinom energetskih polja uzima svu nau
raspoloivu energiju, ne ostavljajui nam nita to bi
nam pomoglo da koristimo bilo koje od tih drugih ener-
getskih polja.
Izazivao me je prepredenim pokretanjem obrva da
sve to razmotrim.
To je ono to mislim kad kaem da obinom o-
veku nedostaje energija koja mu je potrebna da bi se
pozabavio arobnjatvom, nastavio je. Ako koristi
samo tu energiju koju ima, ne moe da opaa svetove
koje opaaju vraevi. Da bi njih opaali, vraevi moraju
da koriste jato energetskih polja koja se obino ne upo-
trebljavaju. Prirodno, ako prosean ovek treba da opaa
te svetove i da razume opaanje vraeva, on mora da
upotrebi isto jato koje su oni koristili. A to naprosto
nije mogue, jer je sva njegova energija ve u upotrebi.
Napravio je pauzu kao da trai odgovarajue rei
da bi preao na stvar.
Gledaj na to ovako, nastavio je. Ne ui ti
arobnjatvo kako vreme protie; pre e biti da je u-
vanje energije to to ui. A ta energija e ti omoguiti
da rukuje nekim energetskim poljima koja su ti sada
nedostupna. I to je arobnjatvo: sposobnost da se
upotrebe energetska polja koja nisu neophodna da
bi se opaao obian poznati svet. arobnjatvo je stanje
svesti. arobnjatvo je sposobnost da se opaa neto
to obina percepcija ne moe da opazi.
Sve to si proao, nastavio je don Huan, svaka
od tih stvari koje sam ti pokazao bila je samo lukav-
stvo da te uverim kako u nama postoji vie nego to
nam upada u oi. Ne treba nam niko da nas ui arob-
njatvu, zato to tu zaista nema nita za uenje. Potre-
ban nam je uitelj da nas ubedi da nam je neproraun-
5
ljiva mo nadohvat ruke. Kako je to udan paradoks!
Svaki ratnik na stazi znanja pomilja u jednom ili u
drugom trenutku da ui arobnjatvo, ali sve to on
ini jeste da puta sebe da se uveri u mo skrivenu u
sopstvenom biu, i da moe da doe do nje.
Da li je to ono to ti radi, don Huane, ube-
uje me?
Tano. Ja pokuavam da te ubedim da moe
doi do te moi. Ja sam proao kroz to isto. I mene je
bilo isto tako teko ubediti kao i tebe.
Kad jednom doemo do nje, ta tano radimo sa
njom, don Huane?
Nita. Kad jednom doemo do nje, ona e, sama
od sebe, omoguiti korienje energetskih polja koja su
nam dostupna ali su nedostina. I to je, kao to sam
rekao, arobnjatvo. Tada poinjemo da vidimo to
jest, da opaamo neto drugo; ne kao matariju,
ve kao stvarno i konkretno. I tada poinjemo da znamo
i ne koristei rei. A ta bilo da svaki od nas radi sa
tom povienom percepcijom, sa tim nemim znanjem, za-
visi od naeg sopstvenog temperamenta.
U drugoj prilici, dao mi je drugu vrstu objanjenja.
Raspravljali smo o nekoj temi koja s tim nije bila u
vezi kada je iznenada promenio temu i poeo da mi
pria jednu alu. Smejao se, i vrlo neno me lupkao po
leima izmeu lopatica, kao da se stidi i da je drsko
to to me dodiruje. Kikotao se zbog moje nervozne
reakcije.
ta se snebiva, rekao je zadevajui me, i pljes-
nuo me po leima neto snanije.
U uima mi je zujalo. Na trenutak sam izgubio vaz-
duh. To je izgledalo kao da mi je povredio plua. Svaki
mi je dah priinjavao veliku nelagodnost. Ipak, poto
sam se guio i nakaljao se nekoliko puta, otvorili su
mi se nosni prolazi i naao sam se kako duboko udiem,
to me je smirivalo. Oseao sam takvo blagostanje da
se ak nisam ni ljutio na njega zbog udarca koji je bio
snaan koliko i neoekivan.
Tada je don Huan zapoeo najznaajnije objanje-
nje. Jasno i saeto, dao mi je jednu razliitu i mnogo
precizniju definiciju arobnjatva.
6
Uao sam u udesno stanje svesti! Um mi je bio
toliko otar da sam mogao da shvatim i da usvojim
sve to je don Huan govorio. Rekao je da u univerzumu
postoji jedna neizmerna, neopisiva sila koju vraevi
zovu namera, i da je apsolutno sve to postoji u itavom
kosmosu privreno za nameru spojnim beougom.
Vraevi, ili ratnici, kako ih je on nazivao, interesovali
su se da rasprave, shvate i iskoriste taj spojni beoug.
Naroito ih je interesovalo ienje koeeg dejstva koje
su izazivala obina interesovanja njihovog svakodnev-
nog ivota. Na tom nivou arobnjatvo se moe objas-
niti kao proces ienja ovekovog spojnog beouga s
namerom. Don Huan je naglasio da je taj proces
ienja izuzetno teko shvatiti, ili nauiti da se obavi.
Vraevi su stoga razdvojili svoje uputstvo na dve kate-
gorije. Jedno je bilo uputstvo za svakodnevno stanje sve-
sti, gde je proces ienja bio prikazan preruen. Drugo
je bilo uputstvo za stanja poviene svesti, upravo takva
u kakvom sam se trenutno nalazio, u kojima su vraevi
dobijali znanje neposredno od namere, bez zbunjujueg
uplitanja govornog jezika.
Don Huan je objasnio da su, koristei povienu
svest tokom hiljada godina bolne borbe, vraevi zado-
bili naroite uvide u nameru; i da su to grumenje
neposrednog znanja prenosili iz generacije u generaciju
sve do danas. Rekao je da je zadatak arobnjatva da
pristupi tom naoko nepojmljivom znanju i da ga uini
razumljivim po standardima svesti svakodnevnog ivota.
Zatim je objasnio ulogu vodia u ivotima vraeva.
Rekao je da se vodi naziva nagual, i da je nagual
mukarac ili ena sa izuzetnom energijom, uitelj koji
poseduje trezvenost, izdrljivost, postojanost; neko koga
vidovnjaci vide kao svetlosnu sferu koja ima etiri
odeljka, kao da su etiri svetlosne lopte sabijene sku-
pa. Zbog svoje izuzetne energije, naguali su posred-
nici. Njihova im energija omoguava da kanaliu mir,
sklad, smeh i znanje neposredno iz izvora, iz namere,
i da ih prenose do svojih drugova. Naguali su odgovorni
da stvore ono to vraevi nazivaju minimalna ansa:
ovekovu svest o povezanosti sa namerom.
7
Rekao sam mu da moj um prosto grabi sve to mi
govori, da je jedini deo njegovog objanjenja koji mi
je jo uvek nejasan zato su potrebne dve vrste podua-
vanja. S lakoom sam mogao da shvatim sve to je
govorio o svom svetu, a ipak je on taj proces razume-
vanja opisao kao veoma teak.
Trebae ti ceo ivot da se seti tih uvida koje
si danas imao, rekao je, zato to su oni veinom
nemo znanje. Kroz nekoliko trenutaka e ih zaboraviti.
To je jedna od nedokuivih misterija svesti.
Tada me je don Huan naveo da promenim nivo
svesti udarivi me s leve strane, po rubu grudnog koa.
Odmah sam izgubio izuzetnu jasnou uma i nisam
mogao da se setim da sam je ikad imao . . .
Sam don Huan mi je dao zadatak da piem o pred-
uslovima arobnjatva. Jednom mi je, vrlo neoekivano
u ranom periodu mog naukovanja, predloio da napiem
knjigu kako bih iskoristio beleke koje sam stalno
pravio. Nakupio sam tabake beleaka i nikako nisam
mogao da reim ta da uinim sa njima.
Raspravljao sam se kako je taj predlog besmislen,
jer ja nisam pisac.
Naravno, ti nisi pisac, rekao je, pa e morati
da se poslui arobnjatvom. Prvo, mora sebi da
predstavi svoja iskustva kao da ih ponovo doivljava,
a zatim mora da vidi tekst u sanjanju. Za tebe, pi-
sanje ne treba da bude knjievna veba, ve vie ve-
banje u arobnjatvu.
Na taj nain sam pisao o preduslovima arobnja-
tva ba onako kako ih je don Huan meni objasnio, u
kontekstu njegovog uenja.
Po njegovom planu obuke, koji su razvili vraevi
davnih vremena, bilo je dve kategorije uputstava. Jedna
se zvala uenje za desnu stranu, i vrila se u obinom
stanju svesti. Druga se zvala uenja za levu stranu,
i obavljala se u praksi jedino u stanju poviene svesti.
Te dve kategorije omoguavale su uiteljima da
svoje uenike obuavaju na podruju tri vetine: umeu
svesti, umetnosti traganja i umeu namere.
8
Ta tri podruja vetine su tri zagonetke sa kojima
se vraevi susreu u svojoj potrazi za znanjem.
Umee svesti je zagonetka uma; to je zbunjenost
koju vraevi doive kada spoznaju zaprepaujuu ta-
janstvenost i obim svesti i opaanja.
Umetnost traganja je zagonetka srca; to je zbunje-
nost koju vraevi osete kada postanu svesni dve stvari:
prvo, da nam svet izgleda nezamenljivo objektivan i i-
njenian zbog osobitosti nae svesti i percepcije; drugo,
da ukoliko druga osobitost opaanja ue u igru, ba
to u vezi sa svetom koji izgleda tako nezamenljivo ob-
jektivan i injenian, menja se.
Umee nameravanja je zagonetka duha, ili para-
doks apstraktnog misli i dela vraeva prenesenih iz-
van naeg ljudskog stanja.
Don Huanova uputstva o umetnosti traganja i maj-
storiji namere zavisila su od njegovih uputstava za
majstoriju svesti, koja je bila kamen-temeljac njegovih
uenja, i koja se sastojala od sledeih osnovnih pretpo-
stavki:
1. Univerzum je beskonana gomila energetskih
polja, koja podseaju na trake svetlosti.
2. Ta energetska polja, zvana Orlova zraenja, zrae
iz jednog izvora nezamislivih proporcija koji se meta-
forino zove Orao.
3. Ljudska bia se takoe sastoje od neizraunlji-
vog broja istih tih trakastih energetskih polja. Ta Orlo-
va zraenja grade jednu obloenu gomilu koja se poka-
zuje kao lopta svetlosti veliine ljudskog tela sa rukama
produenim sa strane, kao veliko svetlosno jaje.
4. Samo malu grupu tih energetskih polja u unu-
tranjosti te svetlosne lopte pali jedna taka snane
briljantnosti koja je smetena na povrini lopte.
5. Percepcija nastaje kada energetska polja u toj
maloj grupi u neposrednoj blizini briljantne take prue
svoju svetlost da obasjaju identina energetska polja
izvan lopte. Poto se jedino opaaju ona energetska po-
lja koja obasjava taka visokog sjaja, ta se taka zove
taka u kojoj se skuplja opaanje ili prosto skupna
taka.
9
6. Skupna taka se moe pomeriti sa svog uobiaje-
nog poloaja na povrini svetlosne lopte na drugi polo-
aj, ili po povrini, ili u unutranjost. Poto briljant-
nost skupne take moe da upali svako energetsko
polje sa kojim doe u dodir, kada se pomeri na novi
poloaj ona odmah osvetljava nova energetska polja
tako da se mogu opaati. Takva percepcija je poznata
kao vienje.
7. Kada se skupna taka zaokrene, omoguava opa-
anje jednog potpuno drugaijeg sveta, koji je pod-
jednako objektivan i injenian kao i onaj koji nor-
malno opaamo. Vraevi odlaze u taj drugi svet da bi
doli do energije, moi, do reenja za opte i pojedi-
nane probleme, ili da bi se suoili sa nezamislivim.
8. Homera je proimajua sila koja je uzrok opa-
anja. Mi ne bivamo svesni zato to opaamo; to jest,
nae opaanje je rezultat pritiska i nametanja namere.
9. Cilj vraeva je da dosegnu stanje totalne svesti
kako bi iskusili sve mogunosti opaanja dostupnog o-
veku. Takvo stanje svesti ak u sebi sadri i jedan
alternativni vid umiranja.
Nivo praktinog znanja bio je ukljuen kao deo uenja
majstorije svesti. Na tom praktinom nivou don Huan
je poduavao o postupcima neophodnim da se pokrene
skupna taka. Dva velika sistema koje su smislili vraevi
vidovnjaci iz davnih vremena da se to postigne bili
su: sanjanje, kontrola i korienje snova; i traganje,
kontrola ponaanja.
Pokretanje sopstvene skupne take bio je sutinski
manevar koji je svaki vra morao da naui. Neki od
njih, naguali, takoe su uili da ga izvode drugima.
Mogli su da izmeste skupnu taku sa njenog uobiaje-
nog poloaja, zadajui snaan udarac neposredno u
skupnu taku. Takav udar, koji se doivljava kao udarac
po desnoj lopatici iako se telo nikad ne dodiruje
ima za posledicu stanje poviene svesti.
Pridravajui se tradicije, don Huan je iskljuivo
u takvim stanjima poviene svesti obavljao najvaniji
i najdramatiniji deo svojih uenja: uputstva za levu
10
stranu. Zbog izuzetnosti tih stanja, don Huan je zahte-
vao da o njima ne raspravljam sa drugima sve dok ne
zavrimo sve po emi obuke vraeva. Nije mi bilo teko
da se drim tog zahteva. U tim jedinstvenim stanjima
svesti moje sposobnosti razumevanja uputstava bile su
neverovatno uveane, ili su istovremeno moje sposob-
nosti da ih opiem ili ak i zapamtim bile umanjene.
U tim stanjima sam funkcionisao vino i sigurno, ali
kada bih se jednom vratio u svoju normalnu svest ni-
sam mogao da se setim niega o njima.
Bile su mi potrebne godine da se osposobim da
izvrim presudno pretvaranje svoje proirene svesti
u obino seanje. Moje rasuivanje i moj zdrav razum
odlagali su taj trenutak jer su se direktno sudarali
sa besmislenom, nezamislivom stvarnou poviene sve-
sti i neposrednim znanjem. Godinama me je taj nered
u spoznaji terao da izbegavam taj ishod tako to o
njemu nisam ni mislio.
to god sam pisao o svom arobnjakom egrto-
vanju, sve do sada, bilo je izlaganje o tome kako me
je don Huan nauio majstoriji svesti. Jo nisam opisao
umetnost traganja ili umee namere.
Don Huan me je uio njihovoj primeni i principima
uz pomo dvojice svojih drugova: jednog vraa po ime-
nu Vinsente Medrano i drugog po imenu Silvio Manuel,
ali sve to sam nauio od njih jo uvek zamrauje ono
to je don Huan nazvao zamrenostima poviene svesti.
Do sada mi je bilo nemogue da piem, pa ak i da
razmiljam povezano o umetnosti traganja i umeu na-
mere. Moja greka bila je u tome to sam na njih
gledao kao na predmet normalnog pamenja i seanja.
Oni to jesu, ali istovremeno i nisu to. Da bih razreio
tu oprenost, nisam te predmete pratio neposredno
stvarna nemogunost ve sam se njima pozabavio
posredno, kroz zavrni predmet don Huanovih uput-
stava: preko pria o vraevima prolosti.
Priao je te prie da bi pokazao ta je nazivao
apstraktnim jezgrima svojih lekcija. Ali ja sam bio
nesposoban da usvojim prirodu tih apstraktnih jezgara
uprkos njegovim razumljivim objanjenjima, koja su,
to znam sad, bila tu pre da mi otvore um nego da bilo
11
ta razumno objasne. Njegov nain prianja naveo me
je da verujem tokom mnogo godina da su njegova
objanjenja apstraktnih jezgara poput akademskih di-
sertacija; i sve to sam mogao da uinim u takvim
okolnostima bilo je da njegova objanjenja prihvatam
kao to ih je davao. Ona su postala deo mog pre-
utnog prihvatanja njegovih uenja, ali ih sam nisam
temeljno procenio, to je bilo sutinsko da bi se ra-
zumela.
Don Huan je predstavio tri grupe, od kojih je u
svakoj bilo po est apstraktnih jezgara poredanih od
jednostavnih ka sloenijima. Ovde se bavim prvim
skupom, koji se sastoji od sledeeg: ispoljenje duha,
kucanje duha, varanje duha, silazak duha, zahtevi na-
mere i manipulisanje namerom.
12
1 ISP OL J A V A NJ E D U H A
P rv o ap s t rak t n o je z g ro
Don Huan je, kada god je to bilo vano, imao obiaj
da mi pripoveda kratke prie o vraevima svoje loze,
naroito o svom uitelju, nagualu Hulijanu. To zapravo
i nisu bile prie, ve vie opisi naina ponaanja tih
vraeva i vidova njihovih linosti. Svaki od tih izve-
taja bio je sainjen tako da osvetli odreeno podruje
mog naukovanja.
Iste te prie uo sam od ostalih petnaest lanova
don Huanove grupe vraeva, ali ni jedan od izvetaja
nije mogao da mi prui jasnu sliku ljudi koje su opi-
sivali. Poto nisam imao naina da don Huana nago-
vorim da mi da vie detalja o tim vraevima, pomirio
sam se sa idejom da o njima nikad nita neu znati.
Jedno popodne, u planinama junog Meksika, don
Huan je, poto mi je neto vie objanjavao zamreno-
sti umea svesti, izjavio neto to me je potpuno
zbunilo.
Mislim da je dolo vreme da razgovaramo o vra-
evima iz nae prolosti, rekao je.
Don Huan je objasnio da je neophodno da ja po-
nem da izvlaim zakljuke oslanjajui se na sistemat-
ski uvid u prolost, zakljuke kako o svetu svakodnev-
nih dogaaja tako i o svetu vraeva.
Vraeve bitno zanima njihova prolost, rekao je.
Ali ne mislim na njihovu linu prolost. Za vraeve,
njihova prolost je ono to su uinili vraevi u davnim
13
danima. I prouavanje prolosti je to to emo sada
da radimo.
Obian ovek stalno ispituje prolost. Ali to to
ispituje je uglavnom njegova lina prolost, i on to
radi iz linih razloga. Vraevi rade sasvim suprotno; oni
se savetuju sa svojom prolou kako bi dobili taku
spram koje e se snalaziti.
Ali, zar to nije ono to svi rade? Gledaju u
prolost ne bi li se lake snalazili?
Ne! nedvosmisleno je odgovorio. Prosean o-
vek odmerava se u odnosu na prolost, bilo u odnosu
na svoju linu prolost ili na prolo znanje svog vre-
mena, kako bi pronaao opravdanje za svoje sadanje
ili budue ponaanje, ili da bi za sebe ustanovio obra-
zac. Samo vraevi istinski trae taku spram koje e
se snalaziti u prolosti.
Moda bi mi, don Huane, ta stvar bila jasnija kad
bi mi rekao ta je za vraa taka snalaenja.
Za vraeve, ustanovljavanje take snalaenja znai
dobijanje prilike da se prouava namera, odgovorio
je. I to je upravo cilj, poslednja tema ovih uputstava.
A nita vrau ne moe pruiti bolji pogled na nameru
nego prie o drugim vraevima koji se bore da shvate
istu tu silu.
Objasnio je da su, dok su prouavali svoju prolost,
vraevi njegove loze paljivo beleili osnovni apstraktni
poredak svog znanja.
U arobnjatvu postoji dvadeset i jedno apstraktno
jezgro, nastavio je don Huan. I potom, zasnovane na
tim apstraktnim jezgrima postoje grupe pria vraeva
o nagualima nae loze u borbi da shvate duh. Sada je
vreme da ti kaem apstraktna jezgra i prie vraeva.
ekao sam da don Huan pone da mi pria prie,
ali on je promenio temu i vratio se na objanjavanje
svesti.
ekaj malo, bunio sam se. ta je sa priama
vraeva? Zar nee da mi ih ispria?
Naravno da hou, rekao je. Ali to nisu prie
koje ovek moe da pria kao da su bajke. Ti mora
sam da ih promisli, pa da ih zatim ponovo razmotri
da ih ponovo doivi, da tako kaem.
14
Tiina je potrajala. Postao sam veoma oprezan i
plaio sam se da nastavim da ga i dalje molim da mi
pria te prie, jer sam se moda uputao u neto to
sam kasnije mogao da zaalim. Ali moja ljubopitljivost
je bila vea od mog zdravog razuma.
Pa hajde, nastavimo s tim, graknuo sam.
Don Huan se, poto je oigledno shvatio sutinu
mog razmiljanja, pakosno nasmejao. Ustao je i dao
mi znak da ga sledim. Sedeli smo na nekim osuenim
stenama na dnu jedne jaruge. Bila je sredina popod-
neva. Nebo je bilo mrano i oblano. Visoki, gotovo
crni kini oblaci lebdeli su iznad planinskih vrhova
prema istoku. U poreenju s tim, inilo se da zbog
visokih oblaka nebo na jugu izgleda vedro. Ranije je
estoko padala kia, ali zatim je izgledalo da se kia
povukla u skrovite, ostavljajui za sobom samo pretnju.
Trebalo bi da sam bio promrzao do kosti, poto je
bilo vrlo hladno. Ali bilo mi je toplo. Kada sam epao
kamen koji mi je don Huan dao da drim, shvatio sam
da mi je to oseanje toplote po gotovo ledenom vreme-
nu bilo poznato, pa ipak me je svaki put udilo. Kada
god mi se inilo da u da se smrznem, don Huan bi
mi davao da drim granu, ili kamen, ili bi mi stavio
pregrt lia pod koulju, na vrh moje grudne kosti,
i to bi bilo dovoljno da mi podigne telesnu temperaturu.
Bezuspeno sam pokuavao da to ponovim, sam,
bez njegove pomoi. Rekao mi je da me nije njegova
pomo ve njegova unutranja tiina ugrejala, i da su
grane i kamenje i lie bili samo sredstva da uhvate
moju panju i da je dre u ii.
Brzo se kreui, peli smo se strmom zapadnom
stranom planine sve dok nismo stigli na jednu steno-
vitu ispupenu ivicu na samom vrhu. Bili smo u pod-
noju jednog lanca visokih planina. Sa kamene ispup-
ine mogao sam da vidim da je magla poela da se
kree na junom kraju doline u podnoju pod nama.
Izgledalo je da se prema nama prua pramenje magle
i takoe klizi sa crno-zelenih visokih planinskih vrhova
na zapadu. Posle kie, pod tamnim oblanim nebom,
dolina i planine prema istoku i jugu, pojavili su se pre-
kriveni ogrtaem od crno-zelene tiine.
15
Ovo je savreno mesto za razgovor, rekao je don
Huan, sedei na kamenom podu skrivene plitke peine.
Peina je bila savrena da nas dvojica sednemo
jedan pored drugoga. Glave su nam gotovo dodirivale
tavanicu i lea su nam bila priljubljena uz izdubljenu
povrinu kamenog zida. To je bilo kao da je peina
bila izdubljena namerno da bi se u njoj smestile dve
osobe naeg rasta.
Primetio sam jo jednu udnovatu odliku peine:
kada sam stajao na kamenom ispustu, mogao sam da
vidim itavu dolinu i planinski venac od istoka ka jugu,
ali kada bih seo, bio sam zatvoren stenama. Pa ipak je
kameni ispust bio u nivou poda peine, i zaravnjen.
Hteo sam da na taj udan efekat ukaem don Hu-
anu, ali on je to naslutio.
Ovu peinu je napravio ovek, rekao je. Taj
ispust je nagnut, ali oko ne primeuje nagib.
Ko je napravio ovu peinu, don Huane?
Stari vraevi. Moda pre vie hiljada godina. A
jedna od osobitosti ove peine jeste da se ivotinje i
insekti pa ak i ljudi dre podalje od nje. Izgleda da
su je stari vraevi ispunili zloslutnim nabojem od kojeg
se sve ivo osea nelagodno.
Ali zaudo, ja sam se tu bezrazlono oseao si-
guran i srean. Oseanje fizikog zadovoljstva inilo
je da me itavo telo pecka. Zaista sam imao najprijat-
niji, najslai oseaj u stomaku. To je bilo kao da me
neko golica po nervima.
Ja se ne oseam nelagodno, primetio sam.
Ni ja, rekao je on. A to samo znai da ti i ja
po temperamentu nismo tako daleko od tih vraeva iz
prolosti; to je neto to me beskrajno zabrinjava.
Plaio sam se da o tom predmetu nastavljamo dalje,
pa sam stoga ekao da on progovori.
Prva pria vraeva koju u ti ispriati zove se
Ispoljenje duha' zapoeo je don Huan, ali nemoj da
te ime zavede. Ispoljavanje duha je samo prvo apstrakt-
no jezgro oko kojeg je prva pria vraeva sazdana.
I samo to prvo apstraktno jezgro je pria, na-
stavio je. Ta pria kae da je jednom davno bio jedan
16
ovek, jedan obian ovek bez ijedne naroite osobine.
On je, kao i svako drugi, bio provodnik duha. I zahva-
ljujui tome, kao i sve drugo, bio je deo duha, deo
apstraktnog. Ali on to nije znao. Bio je toliko zauzet
svetom da niti je imao vremena niti istinske elje da
razmotri tu stvar.
Duh je bezuspeno pokuavao da otkrije njihovu
povezanost. Koristei unutranji glas, duh je odao svoje
tajne, ali taj ovek nije bio sposoban da shvati otkro-
venja. Prirodno, uo je unutranji glas, ali je verovao da
su to njegova sopstvena oseanja koja je oseao, i nje-
gove sopstvene misli koje je promiljao.
Duh mu je, da bi ga protresao iz dremea, dao tri
znaka, tri uzastopna ispoljenja. Duh se fiziki sreo sa
tim ovekom na najoigledniji nain. Ali taj ovek je
bio nesvestan bilo ega drugog osim svojih linih
briga.
Don Huan je prekinuo i pogledao me, to je inio
uvek kada je oekivao moje primedbe i pitanja. Nisam
imao nita da kaem. Nisam shvatao poentu toga to
je pokuavao.
Upravo sam ti rekao prvo apstraktno jezgro, na-
stavio je. Jo jedino to mogu da dodam jeste da
je zbog potpune nezainteresovanosti oveka da razume,
duh bio primoran da se poslui prevarom. I prevara
je postala sutina staze vraeva. Ali to je druga pria.
Don Huan je objasnio da vraevi ta apstraktna
jezgra shvataju kao ematske planove dogaaja, ili kao
povratne obrasce koji se javljaju svaki put kada namera
daje znak o neem znaajnom. Apstraktna jezgra su,
dakle, bila ematski planovi za itave lance dogaaja.
Uveravao me je da se na nepojmljiv nain svaka
pojedinost svakog apstraktnog jezgra ponovo pokazivala
svakom egrtu nagualu. Dalje me je uveravao da je po-
mogao nameri da me upetlja u sva apstraktna jezgra
arobnjatva, na isti nain na koji su njegov dobrotvor,
nagual Hulijan i svi naguali pre njega, uvodili svoje
uenike. Postupak po kojem se svaki uenik nagual
susretao sa apstraktnim jezgrima stvarao je serije ob-
janjenja satkanih oko tih apstraktnih jezgara koja u
17
sebi sadre odreene pojedinosti okolnosti, i linosti
svakog od uenika.
Rekao je, na primer, da ja imam svoju sopstvenu
priu o ispoljenju duha, da on ima svoju, da je njegov
dobrotvor imao svoju, isto je imao i nagual koji je
njemu prethodio, i tako dalje i tome slino.
Koja je moja pria o ispoljenju duha? upitao
sam pomalo zaveden.
Ako je ijedan ratnik svestan svojih pria onda si
to ti, odgovorio je. Konano, ti si o njima godinama
pisao. Ali nisi primetio apstraktna jezgra jer si prak-
tian ovek. Ti sve ini samo da bi uveao svoju
praktinost. Iako si svojim priama baratao do iscrp-
ljenosti nisi imao pojma da u njima postoji jedno
apstraktno jezgro. Sve to sam ja uinio, tebi zato iz-
gleda kao jedna esto udnovata praktina aktivnost:
poduavanje arobnjatvu, nezainteresovanog, i vei deo
vremena, glupog uenika. Dok god to bude gledao
na taj nain, apstraktna jezgra e te mimoilaziti.
Mora mi oprostiti don Huane, rekao sam, ali
tvoji stavovi me mnogo zbunjuju. ta to govori?
Pokuavam da prie vraeva uvedem kao predmet,
odgovorio je. Nikad ti nisam govorio iskljuivo o tom
predmetu, jer on po tradiciji ostaje skriven. To je po-
slednja smicalica duha. Reeno je da kada uenik shvati
apstraktna jezgra, to je kao da se postavlja ploa
koja zatvara i zapeauje piramidu.
Sputao se mrak i izgledalo je kao da e ponovo
da pada kia. Brinuo sam da emo, ako vetar bude
duvao od istoka prema zapadu dok pada kia, biti
potpuno mokri u ovoj peini. Bio sam siguran da je
don Huan svestan toga, ali izgledalo je kao da on to
ne primeuje.
Nee padati kia sve do sutra izjutra, rekao je.
Kada sam uo odgovor na sopstvene misli nena-
merno sam poskoio i glavom udario u tavanicu peine.
To je bio tup udar koji je zvuao gore nego to
sam se ja oseao.
Don Huan se smejao drei se za stomak. Malo
kasnije glava me je stvarno zabolela i morao sam da
je masiram.
18
Tvoje mi je drutvo toliko zabavno kao to mora
da je moje bilo mom dobrotvoru, rekao je i ponovo
poeo da se smeje.
Nekoliko minuta smo utali. Oko nas je bila zlo-
slutna tiina. Zamiljao sam kako mogu da ujem u-
tanje niskih oblaka dok se sputaju na nas sa viih
planina. Onda sam shvatio da je to to ujem blag
vetar. Iz mog poloaja u plitkoj peini, zvuao je kao
apat ljudskih glasova.
Imao sam neverovatnu sreu da me poduavaju
dva naguala, rekao je don Huan i prekinuo hipnotiki
stisak kojim me je tog trenutka vetar drao. Jedan je,
naravno, bio moj dobrotvor, nagual Hulijan, a drugi
je bio njegov dobrotvor, nagual Elijas. Moj sluaj je
jedinstven.
Zato je tvoj sluaj jedinstven? upitao sam.
Jer su generacijama naguali okupljali svoje ues-
nike godinama poto su njihovi sopstveni uitelji na-
pustili svet, objasnio je. Osim mog dobrotvora. Po-
stao sam uenik naguala Hulijana osam godina pre
nego to je njegov dobrotvor napustio svet. Imao sam
osam godina milosti. To je bilo najsrenija stvar koja
je mogla da mi se dogodi, jer sam imao priliku da
me poduavaju dva suprotna temperamenta. To je bilo
kao da me podiu moan otac i jo moniji deda koji
se meusobno ne sreu. U takvim prilikama deda uvek
pobeuje. Tako sam ja pravi proizvod poduavanja
naguala Elijasa. Njemu sam bio blii ne samo po
temperamentu ve i po pogledima. Mogao bih da kaem
da njemu dugujem svoje dobro raspoloenje. Ipak, naj-
vei deo posla oko mog pretvaranja od jadnog bia u
besprekornog ratnika obavio je moj dobrotvor, nagual
Hulijan.
Kako je nagual Hulijan fiziki izgledao?, upitao
sam.
Da zna da mi je i dan-danas teko da ga sebi
predstavim, rekao je don Huan. Znam da apsurdno
zvui, ali u zavisnosti od njegovih potreba ili od okol-
nosti, mogao je da bude mlad ili star, privlaan ili ru-
an, iscrpljen i bolestan ili muevan i jak, debeo ili
mrav, srednje visine ili izuzetno nizak.
19
Da li hoe da kae da je bio glumac koji je
igrao razliite uloge uz pomo pomagala?
Ne, nikakvih pomagala tu nije bilo, i nije on bio
tek glumac. Bio je, naravno, veliki glumac, ali ovo je
neto drugo. Stvar je u tome da je on bio sposoban da
se preobrazi i da postane svaka od tih potpuno suprot-
nih linosti. Poto je bio veliki glumac mogao je da
podraava sve i najmanje pojedinosti u ponaanju, zbog
kojih je svaka od tih osobina bila stvarna. Recimo da
mu je svaka promena bia lako padala. Kao to tebi
lako pada presvlaenje.
udno sam upitao don Huana da mi kae neto
vie o preobraajima njegovog dobrotvora. Rekao je
da ga je neko nauio kako da izvede te preobraaje,
ali da bi ga dalje objanjavanje nateralo da skae iz
prie u priu.
Kako je nagual Hulijan izgledao kada se nije pre-
obraavao?, upitao sam.
Recimo da je pre nego to je postao nagual bio
vitak i miiav, rekao je don Huan. Kosa mu je
bila crna, gusta, i talasasta. Imao je dug, tanak nos,
jake krupne bele zube, jaku vilicu, i sjajne tamnokeste-
njaste oi. Bio je visok oko sto osamdeset santimetara.
Nije bio Indijanac, pa ni mrki Meksikanac, ali nije ta-
koe bio ni belac. U stvari, njegov ten je bio razliit
od svih drugih, naroito u poznijim godinama, kada
mu se u stalnoj promeni ten menjao neprekidno od
tamnog do vrlo svetlog i opet do tamnog. Kada sam
ga prvi put sreo bio je svetlomrk stari ovek, onda
kako je vreme proticalo, postao je mladi svetle koe,
moda samo nekoliko godina stariji od mene. Tada
sam imao dvadeset godina.
Ali ako su promene njegove spoljanjosti bile za-
prepaujue, nastavio je don Huan, promene raspo-
loenja i ponaanja koje su ile zajedno sa svakim pre-
obraajem bile su ak jo vie zapanjujue. Na primer,
kada je bio debeo mladi, bio je veseo i senzualan.
Kada je bio mrav starac bio je sitniav i osvetoljubiv.
Kada je bio stariji debeo ovek bio je najvei mogui
imbecil.
20
Da li je on ikad bio on sam? upitao sam.
Ne na nain na koji sam to ja, odvratio je.
Poto nisam zainteresovan za preobraaje, ja sam uvek
isti. Ali on uopte nije bio kao ja.
Don Huan me je posmatrao kao da procenjuje
moju unutranju snagu. Nasmejao se, zaklimao glavom
i prasnuo u grohotan smeh.
ta je to tako smeno, don Huane? upitao sam.
injenica je da si ti jo uvek suvie nepristu-
paan i krut da bi u potpunosti umeo da ceni preo-
braaje mog dobrotvora u njihovom celokupnom obi-
mu, rekao je. Jedino se nadam da kad ti o njima
budem priao nee postati bolesno opsednut.
Iz nekog razloga odjednom mi je bilo vrlo nela-
godno i morao sam da promenim temu.
Zato se naguali nazivaju dobrotvori a ne jedno-
stavno uitelji? upitao sam nervozno.
Nazivanje naguala dobrotvorom je gest njegovih
uenika, rekao je don Huan. Nagual stvara zaprepa-
ujue oseanje zahvalnosti kod svojih uenika. Ko-
nano, nagual ih uobliava i vodi ih kroz nezamisliva
podruja.
Primetio sam da je po mom miljenju poduavanje
najvei i najnesebiniji in koji iko moe da uini
nekom drugom.
Za tebe, poduavanje je razgovor o obrascima,
rekao je. Za vraa, poduavanje je ono to nagual
radi za svoje uenike. Za njih on toi preovlaujuu
silu univerzuma: nameru silu koja menja i preure-
uje stvari ili ih odrava onakvima kakve jesu. Nagual
formulie i zatim usmerava posledice koje ta sila moe
da ima na njegove uenike. Bez nagualovog uoblia-
vanja namere ne bi bilo strahopotovanja, niti bi bilo
uda za njih. I njegovi uenici, namesto da se ukrcaju
na magino putovanje otkrivanja, nauili bi samo neki
zanat: lekara, proricanje sudbine, arlatana ili ta bilo
drugo.
Moe li da mi objasni nameru? upitao sam.
Jedini nain da se upozna namera, odvratio je,
jeste da se upozna neposredno preko ive veze koja
postoji izmeu namere i svakog svesnog bia. Vraevi
21
nameru nazivaju neopisivo, duh, nagual, apstraktno.
Meni se najvie dopada da je zovem nagual, ali to ime
se poklapa sa imenom za vou, dobrotvora, koji se
takoe zove nagual, pa sam izabrao da je zovem duh,
namera, apstraktno.
Don Huan je iznenada prestao i preporuio mi da
utim i razmislim o onom to mi je rekao. Do tada
je ve pao mrak. Tiina je bila tako duboka da, umesto
da me uljuljka u jedno prijatno stanje, uzrujavala me
je. Nisam mogao da sauvam neki red u svojim mi-
slima. Pokuao sam da svoju panju usmerim na priu
koju mi je ispriao, ali umesto toga razmiljao sam o
svemu drugom, dok na kraju nisam zaspao.
B e s p re k o rn o s t n ag u al a El i jas a
Nije bilo naina da odredim koliko sam dugo spavao
u toj peini. Trgnuo me je i probudio don Huanov
glas. Govorio je da je prva pria arobnjatva koja go-
vori o ispoljenju duha bila izvetaj o odnosu namere
i naguala. To je bila pria o tome kako duh postavlja
mamac za naguala, jednog mogueg uenika, i o tome
kako nagual treba da proceni taj mamac pre no to
odlui da li da ga prihvati ili odbaci.
U peini je bilo prilino mrano, i mali prostor
je ograniavao. Obino bih od prostora takve veliine
postao klaustrofobian, ali ova peina me je i dalje
smirivala, razgonei brinost koju sam oseao. Takoe,
neto u obliku te peine upijalo je odjek don Huano-
vih rei.
Don Huan je objasnio da je svaki in koji izvedu
vraevi, a naroito naguali, bio izveden ili da ojaa
njihov beoug povezanosti s namerom ili kao odgovor
koji je pokrenuo sam beoug. Vraevi, a naroito na-
guali, moraju stoga biti aktivni i stalno oprezni zbog
ispoljenja duha. Takva ispoljenja nazivaju se pokreti
22
duha, ili, daleko jednostavnije, ukazanja ili znamenja.
Ponovio je priu koju mi je ve bio ispriao; priu
o tome kako je upoznao svog dobrotvora, naguala
Hulijana.
Don Huana su dva pokvarena oveka nagovorili da
prihvati posao u usamljenoj hacijendi. Jedan od tih
ljudi, predradnik na imanju hacijende, prosto je don
Huana uzeo pod svoje i od njega napravio roba.
Oajan i ne znajui ta da radi, don Huan je po-
begao. Nasilni predradnik ga je gonio i stigao ga na
seoskom putu, gde mu je pucao u grudi i ostavio ga
da tu umre.
Don Huan je leao na putu bez svesti, i krvario
kada je naiao nagual Hulijan. Koristei se svojim
isceliteljskim znanjem, zaustavio je krvarenje, pa je
don Huana, koji je jo uvek bio bez svesti, preneo kui
i izleio ga.
Ukazanja koja je duh dao nagualu Hulijanu o don
Huanu bila su, prvo, jedan mali vihor koji se u kupi
praine digao na putu nekoliko jardi* od mesta gde
je leao. Drugo znamenje bila je misao koja je nagualu
Hulijanu pala na pamet samo trenutak pre nego to
je uo revolverski pucanj sa razdaljine od nekoliko
jardi: da je dolo vreme da nae uenika naguala. Tre-
nutak kasnije, duh mu je pruio tree znamenje, kada
je potrao da se zakloni umesto da se sukobi sa revol-
veraem, nagnao ga je u beg, i tako ga moda spreio
da ponovo puca u don Huana. Sukob sa nekim je
gruba greka kakvu ni jedan vra, a ponajmanje nagual,
ne sme nikad da napravi.
Nagual Hulijan je odmah procenio priliku. Kada
je video don Huana shvatio je razlog za ispoljenja du-
ha: pred njim je bio dvostruki ovek, savren kandidat
da postane uesnik nagual.
To je izazvalo novo zanovetanje i brigu za mene.
eleo sam da znam da li vraevi mogu da znamenje
protumae pogreno. Don Huan je odvratio da je moje
pitanje, iako zvui savreno na mestu, bilo neprimen-
ljivo, kao i veina mojih pitanja, poto sam ih ja po-
* Jard 09144 metra Prim. prev.
23
stavljao oslanjajui se na svoja iskustva iz sveta svako-
dnevnog ivota. Tako su ona uvek bila u vezi sa proce-
durama ispitivanja, o postupcima koje treba slediti, i
preterano preciznim pravilima, ali nikada nisu imala
nita sa preduslovima arobnjatva. Ukazao je na to
da je tok mog razmiljanja bio takav da uvek zabo-
ravim da ukljuim svoja iskustva iz sveta vraeva.
Pobunio sam se, da samo nekolicina mojih isku-
stava iz sveta vraeva ima kontinuitet, i da zato ta
iskustva ne mogu da iskoristim u svom svakodnevnom
ivotu. Samo nekoliko puta, i to samo kad sam bio u
stanjima duboke poviene svesti, seao sam se svega.
U tom nivou poviene svesti obino je jedino iskustvo
koje sam doivljavao a koje je imalo kontinuitet izmeu
prolosti i sadanjosti bilo to to njega poznajem.
Odseno je uzvratio da sam savreno sposoban
da ponem da koristim poimanje vraeva, jer sam pro-
iveo preduslove arobnjatva u svom normalnom stanju
svesti. Neto umilnijim tonom dodao je da to poviena
svest ne otkriva sve dok god se ne zavri itava zgrada
arobnjakog znanja.
Onda mi je odgovorio na pitanje da li vraevi mogu
da pogree u pogledu znamenja. Objasnio je da kad
vra tumai znamenje on tano zna njegovo znaenje,
a da nema nikakvo znanje o tome odakle to zna. To
je jedan od zbunjujuih efekata spojnog beouga s
namerom. Vraevi imaju oseanje da stvari znaju ne-
posredno. Koliko su sigurni zavisi od njihove snage
i istote njihovog spojnog beouga.
Rekao je da je oseanje koje svi poznajemo kao
intuiciju aktiviranje nae veze sa namerom. I poto
vraevi promiljeno veruju u razumevanje i ojaavanje
tog beouga, moglo bi se rei da oni sve intuitivno
predviaju nepogreivo i tano. itanje znamenja je
sasvim obino za vraeve greke se dogaaju samo
kada se umeaju lina oseanja i zamagle vraev spojni
beoug s namerom. Inae je njihovo neposredno znanje
sasvim tano i funkcionalno.
Neko vreme smo utali.
Odjednom je rekao: Ispriau ti priu o nagualu
Elijasu i ispoljenjima duha. Duh se vrau ispoljava, a
24
naroito nagualu, na svakom koraku. U stvari, to nije
cela istina. Cela je istina da se duh otkriva svakome
istom jainom i uestanou, ali samo vraevi, a po-
sebno naguali, usklaeni su sa takvim otkrovenjima.
Don Huan je zapoeo svoju priu. Rekao je da je
nagual Elijas jahao na svom konju u grad jednog dana,
vodei ga preicom kraj nekih njiva sa kukuruzom kada
se iznenada njegov konj propeo preplaen niskim, brzim
preletom jednog sokola koji je nagualov slamni eir
promaio svega za nekoliko ina*. Nagual je smesta
sjahao i poeo da gleda okolo. Video je udnog mladog
oveka u visokoj, suvoj kukuruznoj ai. ovek je bio
odeven u skupo tamno odelo i tu je izgledao kao stra-
nac. Nagual Elijas bio je navikao da via seljake ili
zemljoposednike u poljima, ali nikad nije video ele-
gantno odevenog oveka iz grada kako prolazi poljima
oigledno ne pazei na svoje skupe cipele i odelo.
Nagual je privezao konja i krenuo prema mladom
oveku. Let sokola prepoznao je kao oigledno ispolje-
nje duha, koje nije mogao da ne potuje isto kao i
pojavu oveka. Priao je vrlo blizu mladom oveku
i video ta se dogaa. ovek je jurio seljanicu
koja je beala na nekoliko jardi pred njim, vijajui i
smejui se s njim.
Suprotnost je bila vrlo jasna nagualu. To dvoje
ljudi koji su skakali tamo-amo po kukuruznoj njivi nisu
spadali zajedno. Nagual je mislio da taj ovek mora
biti sin zemljoposednika a ena sluavka iz kue. Ose-
ao se zbunjen to ih posmatra i hteo je da se okrene
i ostavi ih, kada je soko ponovo proleteo iznad njive
sa kukuruzom i ovog puta okrznuo glavu mladog o-
veka. Soko je uznemirio par i oni su stali i gledali gore,
pokuavajui da predvide sledei nalet. Nagual je pri-
metio da je ovek suv i privlaan, i da ima upeatljive
ive oi.
Onda se par zamorio od straarenja zbog sokola
i vratio se svojoj igri. ovek je uhvatio enu, zagrlio
je i neno je poloio na zemlju. Ali umesto da sa
njom pokua da vodi ljubav, to je nagual smatrao
* 1 in 2,54 santimetra. Prim. prev.
25
da e sledee uraditi, skinuo je odelo sa sebe i paradi-
rao go pred tom enom.
Ona nije stidljivo sklopila oi niti je vritala od
zbunjenosti ili straha. Kikotala se hipnotisana epure-
njem golog oveka, koji se oko nje kretao kao satir,
pravio nepristojne pokrete i smejao se. Konano, savla-
dana prizorom, divlje je kriknula, ustala i bacila se
u naruje tom mladom oveku.
Don Huan je rekao da mu je nagual Elijas priznao
da ga je tom prilikom otkrie duha najvie zbunjivalo.
Bilo je sasvim oigledno da je taj ovek bio lud. Inae,
znajui kako seljaci uvaju svoje ene, ne bi se usudio
da zavodi mladu seljanku usred dana na nekoliko
jardi od puta i to go golcat.
Don Huan je prasnuo u smeh i rekao mi da je u
to vreme skinuti odelo i upustiti se u seksualni akt
usred dana na takvom mestu znailo ili da je ovek lud
ili da je blagosloven duhom. Dodao je da to to je
ovek uinio, danas moda ne bi izazivalo panju. Ali
tada, pre skoro sto godina, ljudi su bili beskrajno
zatvoreniji.
Sve to je uverilo naguala Elijasa, od trenutka kada
je ugledao oveka, da je bio i lud i blagosloven duhom.
Brinuo se da se seljaci sluajno ne nalaze u blizini,
da se ne razbesne i ne linuju oveka na tom mestu.
Ali nikog nije bilo. Nagualu je izgledalo kao da je vreme
stalo.
Kada je ovek prestao da vodi ljubav, obukao je
svoje odelo, izvadio maramicu, paljivo obrisao svoje
cipele od praine, istovremeno obeavajui devojci kule
i gradove, i otiao svojim putem. Nagual Elijas ga je
pratio. U stvari, pratio ga je nekoliko dana i saznao
da mu je ime Hulijan i da je glumac.
Zatim ga je nagual viao na sceni, dovoljno esto
da shvati da je taj glumac bio veoma harizmatian.
Publika, a naroito enska, volela ga je. A on nije
imao skrupula kada se koristio svojim armerskim
darom da bi zaveo oboavateljke. Dok je nagual pratio
glumca, mogao je da se uveri u njegovu tehniku zavo-
enja vie nego jednom. Sastojala se iz toga to se,
26
im bi se naao nasamo sa svojim oboavatelj kama, po-
kazivao go, zatim bi ekao dok se ene oamuene nje-
govim razmetanjem ne predaju. Izgledalo je da je ta
tehnika za njega bila izuzetno uspena. Nagual je mo-
rao da prizna da je glumac imao ogroman uspeh, izuzev
u jednom sluaju. Bio je na smrt bolestan. Nagual je
bio video crnu senu smrti koja ga je posvuda sledila.
Don Huan je ponovo objasnio neto to mi je ve
govorio ranije da je naa smrt crna taka odmah
iza naeg levog ramena. Rekao je da vraevi znaju kada
je neka osoba blizu umiranja, jer mogu da vide tamnu
taku, koja postaje pokretna senka velika tano koliko
i osoba kojoj pripada.
Kada je uvideo blisko prisustvo smrti nagual je
utonuo u oduzimajuu zbunjenost. udio se zato duh
ukazuje na tako bolesnu osobu. Uili su ga da u prirod-
nom stanju preovlauje zamena a ne popravka. I
nagual nije bio uveren da ima sposobnosti i snage da
izlei tog mladog oveka, i da se odupre crnoj seni
njegove smrti. ak je sumnjao da li e uspeti da otkrije
zato ga je duh upleo u tako oigledno pokazanu uza-
ludnost.
Nagual nije mogao da uini nita drugo osim da
ostane uz glumca, da ga uokolo prati, i da eka priliku
da ga vidi dublje. Don Huan je objasnio da je nagua-
lova prva reakcija, kada je suoen sa ispoljenjima duha,
da vidi sve upletene osobe. Nagual Elijas je do po-
jedinosti gledao oveka, da ga vidi od prvog trenutka
kad su se sreli. Takoe je video seljanku koja je bila
deo ispoljenja duha, ali nije video nita to je po nje-
govoj proceni opravdavalo ukazivanje duha.
Kada se osvedoio u novo zavoenje, ipak je nagua-
lova sposobnost da vidi doprla u nove dubine. Tog puta,
glumeva dragana je bila erka bogatog zemljoposredni-
ka. I od samog poetka ona je u potpunosti bila pod
kontrolom. Nagual je saznao za njihove sastanke, jer
je prislukivao i uo kako nagovara glumca da se sa
njom sastane narednog dana. Nagual se krio sa druge
strane ulice kada je mlada ena u zoru napustila kuu i,
27
umesto da poe na jutarnju misu, pola da se sastane
sa glumcem. Glumac je ekao i ona ga je nagovorila da
je prati u polja. On je izgleda oklevao, ali ona je nava-
ljivala i nije mu doputala da se povue.
Dok ih je nagual posmatrao krijui se, bio je u
potpunosti uveren da e se tog dana dogoditi neto to
ni jedno od to dvoje ne sluti. Video je da je glumeva
crna sena narasla, i bila gotovo duplo vea od njega
samog. Nagual je iz tajanstvenog mranog pogleda e-
ninih oiju zakljuio da i ona takoe intuitivno osea
crnu senu smrti. Glumac je izgledao zamiljen. Nije
se smejao kao u drugim sluajevima.
Odetali su prilino daleko. U jednom trenutku,
primetili su da ih nagual prati, ali on je smesta poeo
da se pretvara da radi na zemlji, da je seljak koji
tu spada. Od toga je paru laknulo i to je nagualu omo-
guilo da prie blie.
Onda je doao trenutak kada je glumac svukao
svoje odelo i pokazao se devojci. Ali umesto da se one-
svesti i padne mu u naruje kao to su inile druge
pokorene, devojke je poela da ga udara. Udarala ga
je i tukla nemilosrdno i gazila mu je po bosim stopa-
lima, tako da je vikao od bola.
Nagual je znao da taj ovek nije plaio niti povre-
dio tu mladu enu. Nije je ni pipnuo. Ona je njega
tukla. On je samo pokuavao da odbije udarce, i stalno
je, ali bez entuzijazma, pokuavao da je zavede po-
kazujui joj svoje genitalije.
Nagual je oseao i odvratnost i divljenje. Mogao je
da vidi da je glumac jedan neodoljivi sladostrasnik, ali
je takoe s podjednakom lakoom mogao da vidi kako
tu ima neto jedinstveno, iako odvratno u vezi sa njim.
Naguala je zbunjivalo to vidi da je ovekov snojni
beoug s duhom bio izuzetno jasan.
Konano, napad se zavrio. ena je prestala da udara
glumca. Ali zatim, umesto da pobegne, ona mu se pre-
dala, legla je dole i rekla glumcu da sa njom moe da
ini ta mu je volja.
Nagual je primetio da je ovek toliko iscrpljen da
je gotovo bio u nesvesti. Ipak, uprkos svom premoru
28
preao je pravo na stvar i pozabavio se svojom izabra-
nicom.
Nagual se smejao i razmiljao o beskorisnosti o-
vekove ogromne izdrljivosti i predodreenosti, kada je
ena kriknula a glumac poeo da hrope.
Na tom mestu don Huan je nainio digresiju da bi
detaljno govorio o neemu to je objanjavao ranije:
opisao je bio pukotinu, otvor na naoj svetlosnoj koljki
u visini pupka, gde sila smrti nemilosrdno udara. Ono
to je don Huan sada objanjavao bio je da kada
smrt udara zdrava bia ini to u obliku lopte kao
udarcem pesnice. Ali kada bia umiru, smrt ih udara u
obliju bodea.
Tada je nagual Elijas nepobitno znao da je glumac
na samrti, i to umiranje je namah prekinulo njegovo
lino interesovanje za ukazanja duha. Vie nije bilo
preostalo planova; smrt je sve ujednaila.
Podigao se sa svog skrovitog mesta i krenuo da ode
kada ga je neto nateralo da zadrhti. To je bila mir-
noa te mlade ene. Nemarno je oblaila onih nekoliko
komada odee koje je bila skinula i zvidukala je neme-
lodino kao da se nita nije desilo.
I tada je nagual video da je, oputajui se da
prihvati prisustvo smrti, telo tog oveka zbacilo zatitni
veo i otkrilo svoju pravu prirodu. On je bio dvostruki
ovek, izvanrednih mogunosti, sposoban da stvori za-
stor da bi se preruio prirodni vra i savren kan-
didat za uenika naguala, samo da nije bilo crne sene
smrti.
Nagual je bio potpuno zaprepaen kada je to
uoio. Sada je shvatio ukazanja duha, ali nije mogao
da shvati kako je taj beskorisni ovek mogao da se
uklopi u svet vraeva.
ena je u meuvremenu ustala i ak i ne pogle-
davi oveka, ije se telo grilo od samrtnih greva,
otila odatle.
Kada je nagual video njen sjaj shvatio je da je nje-
na izuzetna agresivnost bila rezultat ogromnog dotoka
vika energije. Bio je uveren da ako tu energiju ne
29
bude trezveno koristila, ona e odneti njen najbolji deo
i nije se moglo ni zamisliti kakvu bi nesreu mogla da
joj donese.
Dok je nagual posmatrao sa kakvom nebrigom ona
odlazi, shvatio je da mu duh prua novo ispoljenje.
Morao je da bude hladan, bezbrian. Morao je da dela
kao da nema ta da izgubi i da se uplete po svaku
cenu. Na zaista nagualski nain odluio je da se lati
nemogueg, pred duhom kao jedinim svedokom.
Don Huan je napomenuo da su potrebni takvi slu-
ajevi da bi se ispitalo da li je nagual pravi ili lani.
Naguali donose odluke. Ne razmiljajui o posledicama
oni delaju, ili odluuju da to ne ine. Varalice razmilja-
ju i bivaju paralizovani. Nagual Elijas, poto je odlu-
io, poao je lagano ka oveku na samrti i uinio je prvo
to ga je sopstveno telo, ne njegov um, prisililo da ui-
ni: udario je ovekovu skupnu taku da bi ga naveo da
ue u povienu svest. Udarao ga je pomamno opet i opet
sve dok mu se skupna taka nije pomerila. Uz pomo
sile same smrti, nagualovi udari su poslali ovekovu
skupnu taku na mesto gde smrt vie nije bila u pitanju,
i tu je on prestao da umire.
Do trenutka kada je ovek ponovo poeo da die,
nagual je postao svestan vanosti sopstvene odgovorno-
sti. Da bi ovek odbio napad sile svoje smrti, bilo je
neophodno da on ostane u duboko povienoj svesti sve
dok smrt ne bude odbijena. Pogoranje ovekovog sta-
nja znailo je da on ne sme da se pomera sa tog mesta
inae e smesta umreti. Nagual je uinio jedino to
je mogao u takvim okolnostima: sagradio je kolibu oko
oveka. Tu je, tokom tri meseca, negovao potpuno
nepokretnog oveka.
Moj razum je proradio i, umesto da samo sluam,
eleo sam da znam kako je nagual Elijas mogao da sa-
gradi kolibu na zemlji koja pripada nekom drugom. Bio
sam svestan strasti seljaka za posednitvom i oseanjem
neprikosnovenosti poseda koje ide uz to.
Don Huan je priznao da je i sam postavio to isto
pitanje. I nagual Elijas je odgovorio da je sam duh to
30
omoguio. Takav je sluaj sa svime ega se poduhvati
nagual, ukoliko sledi ispoljenja duha.
Prvo to je nagual Elijas uinio, kada je glumac do-
ao do daha, bilo je da potri za onom mladom enom.
Ona je bila vaan deo ispoljenja duha. Sustigao je ne-
daleko od mesta na kojem je glumac leao, jedva u i-
votu. Umesto da joj govori o neprilici tog oveka i da
je ubeuje da mu pomogne, ponovo je preuzeo potpu-
nu odgovornost za sopstvene poduhvate i skoio na nju
kao lav, zadajui njenoj skupnoj taki moni udar.
I ona i glumac bili su sposobni da podnesu udarce
ivota i smrti. Njena skupna taka se pomerila, ali,
kada je jednom bila osloboena, poela je da se zao-
kree nastrano.
Nagual je preneo mladu enu do mesta na kojem
je leao glumac. Onda je proveo itav dan spreavajui
je da ne izgubi um, i spreavajui oveka da ne izgubi
ivot.
Kada je ve bio prilino siguran da poseduje izve-
stan stepen kontrole, otiao je devojinom ocu i rekao
mu da mora da je grom pogodio njegovu erku i da
je ona od toga privremeno poludela. Odveo je oca do
mesta gde je bila devojka i rekao da je taj mladi o-
vek, ma ko on bio, primio glavni udar tog groma svo-
jim telom i tako spasao devojku sigurne smrti, ali da
je sam povreen u toj meri da ne moe da se pokree.
Zahvalni otac pomogao je nagualu da sagradi da-
aru za oveka koji mu je spasao ker. I kroz tri meseca
nagual je izvrio nemogue. Izleio je tog mladog o-
veka.
Kada je dolo vreme da nagual ode, njegovo osea-
nje odgovornosti i dunost zahtevali su i da obavesti
devojku o njenoj izuzetnoj energiji i o opasnim posledi-
cama koje bi mogla da ima po njen ivot i zdravlje, i da
je pita da se pridrui svetu vraeva, poto je to jedina
odbrana od njene samounitavajue snage.
ena nije odgovorila. I nagual Elijas bio je oba-
vezan da joj kae sve to naguali govore moguim ue-
nicima vekovima: da vraevi o arobnjatvu govore kao
o maginoj, tajanstvenoj ptici koja u svom letu zastaje
31
da bi oveku dala nadu i svrhu; da vraevi ive pod kri-
lom te ptice, koju nazivaju ptica mudrosti, ptica slobo-
de; da je oni hrane svojom posveenou i svojom
besprekornou. Rekao joj je da vraevi znaju da je
let te ptice slobode uvek pravolinijski, poto ona nema
naina da pravi zaokrete, nema naina da pravi krugove
niti da se vraa; i da ta ptica slobode moe da ini samo
dve stvari, da sobom ponese vraeve, ili da ih ostavi za
sobom.
Nagual Elijas nije mogao da na isti nain razgovara
sa mladim glumcem, koji je jo uvek bio na smrt bo-
lestan. Taj mladi ovek nije imao ba mnogo izbora.
Pa ipak, nagual mu je rekao da, ukoliko eli da se izlei,
mora da bezuslovno sledi naguala. Te uslove glumac je
bespogovorno smesta prihvatio.
Tog dana kada su nagual i glumac krenuli nazad
kui, mlada ena ih je mirno oekivala na kraju grada.
Nije nosila kofere, ak ni jednu korpu. Izgledalo je da
je dola samo da ih vidi kako odlaze. Nagual je nastavio
da hoda a da je nije ni pogledao, ali se glumac kojeg
su nosili na nosilima napregao da joj kae zbogom. Ona
se nasmejala i bez rei se prikljuila drutvu naguala.
Nije razmiljala i nije imala problema da sve ostavi za
sobom; Savreno je razumela da za nju nee biti druge
prilike, da ta ptica slobode ili nosi vraeve sa sobom,
ili ih naputa.
Don Huan je primetio da to nije bilo iznenaujue.
Silina nagualove linosti uvek je toliko privlaila da je
on bio praktino neodoljiv, a nagual Elijas privlaio je
duboko to dvoje ljudi. Tri meseca je proveo sa njima i
navikao ih na sopstvenu doslednost, nepristupanost i
svoju objektivnost. Bili su opinjeni njegovom trezve-
nou i, pre svega, time to im se u potpunosti posve-
ivao. Svojim primerom i svojim postupcima, nagual
Elijas pruio im je dublji uvid u svet vraeva: svet
koji prua podrku i odgaja, ali je pun zahteva. To je
bio svet koji je doputao svega nekoliko greaka.
Don Huan me je podsetio na neto to je esto po-
navljao, nata sam ja uvek nekako uspevao da ne mi-
slim. Rekao je da ne smem da zaboravim ni jednog tre-
32
na, da ptica slobode ima veoma malo strpljenja
sa neodlunima, i da se, kad odleti, nikad ne vraa.
Osveavajui zvuk njegovog glasa uinio je da oko-
lina, koja je samo sekund pre toga bila mirna i tamna,
zaplamti neposrednou.
Don Huan je mir tame vratio istom brzinom kojom
je sve proeo hitnou. Lako me je potapao po ruci.
Ta ena je bila toliko mona da je mogla da se
ponese sa bilo kim, rekao je. Ime joj je bilo Talija.
33
2 K U C A NJ E D U H A
A p s t rak t n o
Vratili smo se u don Huanovu kuu u ranim jutarnjim
satima. Trebalo nam je prilino vremena da se spusti-
mo s planine, uglavnom zbog toga to sam se plaio
u tami da ne padnem sa neke litice, i don Huan je
morao da zastajkuje da bi doao do daha koji je izgubio
smejui mi se.
Bio sam mrtav umoran, ali nisam mogao da zaspim.
Pre podneva poela je da pada kia. Zvuk estokog
pljuska po crepovima na krovu, umesto da me uspava,
uklanjao je svaki trag sanjivosti.
Ustao sam i poao da potraim don Hauna. Naao
sam ga kako se ljulja u stolici za ljuljanje. U trenutku
kada sam mu se pribliio bio je potpuno budan. Po-
eleo sam mu dobro jutro.
Izgleda da ti nisi imao problema da zaspi, pri-
metio sam.
Kada si uplaen ili uzbuen, ne treba da lee da
spava, rekao je ne gledajui me. Spavaj sedei u me-
koj stolici kao ja.
Jednom je predloio da, ako elim da telu pruim
okrepljujui odmor, treba da dugo spavam, leei na
stomaku sa licem okrenutim nalevo i nogama preko
podnoja kreveta. Da bih izbegao da mi bude zima,
preporuio mi je da preko ramena, podalje od vrata,
prebacim mek jastuk, i da nosim debele arape, ili da
prosto ne skidam cipele.
34
Kada sam prvi put uo njegov predlog, mislio sam
da se ali, ali sam kasnije promenio miljenje. Spa-
vanje u takvom poloaju pomagalo mi je da se izuzet-
no odmorim. Kada sam neto rekao o iznenaujuim
efektima, posavetovao me je da njegove savete potujem
do najmanjih pojedinosti i da ne razmiljam o tome da
li im verujem ili ne verujem.
Napomenuo sam don Huanu da je no ranije mo-
gao da mi kae to o spavanju u sedeem poloaju. Ob-
jasnio sam mu da je uzrok moje nesanice, pored toga
to sam bio izuzetno umoran, bila udna zabrinutost u
vezi sa onim to mi je rekao u peini vraeva.
Ostavi se toga! uzviknuo je. Ti si video i uo
daleko vie zabrinjavajue stvari a da nisi izgubio ni
trenutka sna. Neto drugo tebe mui.
Za trenutak sam pomislio kako on smatra da ni-
sam bio iskren u vezi sa onim ime sam stvarno zao-
kupljen. Poeo sam da objanjavam, ali on je nastavio
da pria kao da ja uopte nisam progovarao.
Bespogovorno si tvrdio prole noi da ti u toj pe-
ini nije bilo neugodno, rekao je. Pa, oigledno je
da jeste. Prole noi nisam dalje nastavljao o samoj
peini jer sam ekao da osmotrim tvoju reakciju.
Don Haun je objasnio da su tu peinu stvorili vra-
evi davnih vremena da bi sluila kao katalizator. Njen
oblik je bio paljivo napravljen da odgovara dvojici
ljudi kao dva polja energije. Miljenje vraeva bilo je
da priroda stene i nain na koji je izdubljena doputa
da ta dva tela, te dve svetlosne lopte isprepletu energi-
ju.
Odveo sam te u tu peinu zbog odreenog razlo-
ga, nastavio je, ne zato to ja volim to mesto ne
volim ga ve stoga to je ono stvoreno kao jedan in-
strument koji treba da uenika gurne duboko u povie-
nu svest. Ali na alost, ono takoe zamrauje temu.
Stari vraevi nisu bili naklonjeni razmiljanju. Oni su
vie naginjali delanju.
Ti uvek kae da je tvoj dobrotvor bio kao oni,
rekao sam.
To je moje sopstveno preterivanje, odgovorio je
veoma nalik onom kad kaem da si ti budala. Moj do-
35
brotvor je bio moderan nagual koji je teio za slobo-
dom, ali je vie voleo da dela nego da razmilja. Ti si
moderan nagual, u istom traganju, ali ti daleko vie na-
ginje odstupanjima razuma.
Mora da je mislio kako mu je poreenje veoma
smeno; smeh mu je zvonio u praznoj sobi.
Kada sam razgovor ponovo vratio na temu peine,
pravio se da me ne uje. Znam da se pretvarao, zbog
sjaja u njegovim oima i naina na koji se smekao.
Prole noi smiljeno sam ti rekao prvo apstrakt-
no jezgro, rekao je, nadajui se da e, imajui u vi-
du nain na koji sam se sve ove godine odnosio prema
tebi, stvoriti sliku ostalih jezgara. Sa mnom si dugo
vremena pa me vrlo dobro poznaje. Tokom svakog mi-
nuta naeg druenja ja sam pokuavao da svoja dela
i misli prilagodim obrascima apstraktnih jezgara.
Pria o nagualu Elijasu je druga stvar. Iako se ini
da je to pria o ljudima, to je zapravo pria o nameri.
Namera stvara graevine pred nama i poziva nas da
uemo u njih. Tako vraevi razumeju ta se deava
oko njih.
Don Huan me je podsetio da sam ja uvek nastojao
u pokuavanju da otkrijem skriveni poredak u svemu
to mi je govorio. Mislio sam da me prekoreva zbog
mojih pokuaja da sve to me je uio okrenem na pro-
blem drutvenih nauka.
Poeo sam da mu govorim kako su se moji pogledi
promenili pod njegovim uticajem. Zaustavio me je i
nasmeio se.
Ti stvarno ne razmilja ba najbolje, rekao je
i uzdahnuo. Ja elim da shvati skriveni smisao svega
to sam te uio. Moje primedbe odnose se na ono
to ti smatra skrivenim poretkom. Za tebe, to su tajne
procedure ili skrivena doslednost. Za mene to znai
dve stvari: i graevinu koju namera stvara u trenu trep-
taja i postavlja je pred nas da uemo u nju, i znake koje
nam prua tako da se ne izgubimo kad jednom uemo
unutra.
Kao to moe da vidi, pria naguala Elijasa neto
je vie nego prosta lista pojedinosti od kojih je sastav-
ljen dogaaj, nastavio je. Ispod svega toga je grae-
36
vina namere. A pria je zamiljena da ti prui sliku o
tome kakvi su naguali iz prolosti bili, da bi ti mogao
da uvidi kako su oni delali i da bi uskladio njihove
misli i dela sa graevinama namere.
Vladala je podua tiina. Nisam imao ta da ka-
em. Ali da razgovor ne bi zamro, rekao sam prvo to
mi je palo na pamet. Rekao sam da sam iz pria koje
sam uo o nagualu Elijasu stvorio veoma pozitivno mi-
ljenje o njemu. Dopadao mi se nagual Elijas; ali iz
nepoznatih razloga, sve to mi je don Huan priao o
nagualu Hulijanu smetalo mi je.
Samo pominjanje moje nelagodnosti ushitilo je
don Hauana preko svake mere. Morao je da ustane iz
svoje stolice da se ne bi uguio od smeha. Spustio mi
je ruku na rame i rekao mi da mi ili volimo ili mrzi-
mo one koji su odrazi nas samih.
Ponovo me je smena samosvest spreila da ga ne
upitam ta je time hteo da kae. Don Huan je nastavio
da se smeje, oigledno svestan mog raspoloenja. Ko-
nano je primetio kako je nagual Hulijan bio kao dete
kod njega su ozbiljnost i umerenost uvek poticale
spolja. On nije imao unutranju disciplinu osim vebi
koje je imao kao uenik vraeva.
Imao sam iracionalnu potrebu da se branim. Rekao
sam don Huanu da moja disciplina potie iz moje nu-
trine.
Svakako, rekao je on pokroviteljski. Ne moe
ba oekivati da bude potpuno isti kao on. Onda je
ponovo poeo da se smeje.
Nekad bi me don Huan do te mere razdraio da
sam bio spreman da viem. Ali to moje raspoloenje
nije dugo trajalo. Brzo bi nestalo, i jedna druga bri-
ga bi poela da se nerazgovetno pomalja. Upitao sam
don Huana da li je mogue da sam uao u povienu
svest a da toga i nisam bio svestan. I da nisam moda
u njoj ostao ve danima?
Na ovom stupnju ti sasvim sam ulazi u povienu
svest, rekao je. Poviena svest je tajna samo za na
razum. U praksi, to je vrlo jednostavno. Kao i u svemu
drugom, mi komplikujemo stvari na taj nain to og-
37
romnost koja nas okruuje pokuavamo da uinimo
razumljivom.
Primetio je da treba da razmiljam o apstraktnom
jezgru koje mi je dao a ne da se beskorisno svaam u
vezi sa svojom linou.
Rekao sam mu da sam o tome razmiljao celo ju-
tro i da sam zakljuio da je metaforina tema te pri-
e bilo ispoljenje duha. Ono to nisam mogao da razli-
kujem, bilo je to apstraktno jezgro o kojem je on go-
vorio. To bi moralo da bude neto neizreeno.
Ponavljam, rekao je kao kakav kolski uitelj
koji veba svoje uenike, ispoljenje duha je ime tog
prvog apstraktnog jezgra u priama vraeva. Oigledno
je da je ono to vraevi nazivaju apstraktnim jezgrom
tebi u ovom trenutku izmaklo. Deo koji ti je izmakao
vraevi nazivaju graevina namere, ili nemi glas duha,
ili onostrana razvrstanost apstraktnog.
Rekao sam da ja shvatam da onostrano znai neto
to nije potpuno otkriveno, kao skriveni motiv. A on
je odgovorio da u tom sluaju onostrano znai vie;
to znai znanje bez rei, izvan naeg trenutnog poimanja
naroito izvan mog. Dopustio je da poimanje o ko-
jem je govorio moe biti samo izvan moje trenutne
sposobnosti, ali ne izvan krajnjih mogunosti razume-
vanja.
Ako su apstraktna jezgra izvan mog razumevanja,
kakva je svrha da priamo o njima?, upitao sam.
Pravilo kae da apstraktna jezgra i arobnjake
prie treba da se priaju na ovom stupnju, odgovorio
je. I jednog dana skrivena razvrstanost apstraktnog,
koja je znanje bez rei ili graevina namere, koji su u
samim priama, otkrie ti se iz samih pria.
Jo ga nisam razumeo.
Onostrana razvrstanost apstraktnog nije samo red
po kojem se tebi prikazuju apstraktna jezgra, objasnio
je, niti ono to imaju zajedniko, pa ak ni mrea koja
ih povezuje. To je pre da se apstraktno zna neposredno,
bez uplitanja jezika.
Odmerio me je u tiini od glave do pete sa oi-
glednim ciljem da me vidi.
Jo uvek ti to nije jasno, izjavio je.
38
Napravio je nestrpljiv pokret, kao da gubi strplje-
nje, kao da ga je sekirala moja sporost. A to je mene
zabrinulo. Don Huan nije obino pokazivao znake psi-
hikog nezadovoljstva.
To nema nita sa tobom niti sa tvojim postupci-
ma, rekao je kada sam ga upitao da li je ljut na mene
ili sam ga razoarao. To je bila jedna misao koja mi
je pala na pamet u trenutku kada sam te video. Postoji
jedna karakteristika u tvom svetlosnom biu za koju
bi stari vraevi dali sve samo da je imaju.
Reci mi ta je to, zahtevao sam.
Podsetiu te na to neki drugi put, rekao je. A
do tada, nastavimo sa tom stvari koja nas sada zaokup-
lja: sa apstraktnim. Sa elementom bez kojeg ne bi bi-
lo staze ratnika, niti ijednog ratnika u potrazi za zna-
njem.
Rekao je da tekoe kroz koje prolazim njemu ni-
su nita. On sam je proao kroz mune patnje sve da bi
razumeo onostranu razvrstanost apstraktnog. I da nije
bilo pomoi naguala Elijasa zavrio bi kao njegov do-
brotvor, sve bi bilo akcija a vrlo malo razumevanja.
Kako je izgledao nagual Elijas?, upitao sam da
bih promenio temu.
Uopte nije bio kao njegov uenik, rekao je don
Huan. Bio je Indijanac. Veoma tamnoput i krupan.
Imao je grube crte, velika usta, jak nos, sitne crne oi,
gustu kosu bez ijedne sede. Bio je nii od naguala Huli-
jana i imao je velike ake i stopala. Bio je vrlo miran i
vrlo mudar ali nije zasenjivao. U poreenju sa mojim
dobrotvorom bio je glup. Uvek je i sam bio zamiljen
i zapitan. Nagual Hulijan se obino alio da njegov ui-
telj saoptava mudrost na tone. Iza njegovih lea esto
ga je zvao nagual Tonac.
Nikad nisam video razlog za njegove ale, nasta-
vio je don Huan. Meni je nagual Elijas bio kao sve
povetarac. Sve mi je paljivo objanjavao. Vrlo slino
kao to ja tebi objanjavam stvari, ali imalo je tu mo-
da jo neto. Ne bih to nazvao saaljenjem, ve pre sa-
ivljavanjem. Ratnici nisu sposobni da osete saaljenje,
jer oni vie ne oseaju aljenje prema sebi. Bez pokre-
take sile samosaaljenja, saaljenje je besmisleno.
39
Da li to hoe da kae, don Huane, da je ratnik
samo za sebe?
Na izvestan nain, jeste. Za ratnika sve zapoinje
i zavrava se sa njim samim. Pa ipak, njegova veza sa
apstraktnim, uzrok je to on prevazilazi oseanje samo-
vanosti. Tada bie postaje apstraktno i bezlino.
Nagual Elijas je oseao da su nai ivoti i nae li-
nosti sasvim slini, nastavio je don Huan. Iz tog raz-
loga je oseao obavezu da mi pomogne. Ja ne oseam
takvu slinost sa tobom, tako mislim da se prema tebi
odnosim dosta slino kao to se nagual Hulijan odno-
sio prema meni.
Don Huan je rekao da ga je nagual Elijas titio
pod svojim krilom od prvog dana kada je stigao u ku-
u svog dobrotvora da zapone naukovanje, i da je po-
eo da mu objanjava ta se dogaa u njegovoj obuci,
ne vodei rauna o tome da li je don Huan sposoban
da to razume. Njegova potreba da pomogne don Hua-
nu bila je tako velika da ga je praktino drao kao za-
robljenika. Na taj nain ga je titio od snanih udara
naguala Hulijana.
U poetku, ostajao sam u kui naguala Elijasa sve
vreme, nastavio je don Huan. I voleo sam to. U ku-
i mog dobrotvora bio sam uvek obazriv, uvek na op-
rezu, plaei se onog to e sledee da mi uini. Ali u
kui naguala Elijasa oseao sam se sigurno i pri-
jatno.
Moj dobrotvor me je nemilosrdno pritiskao. A ja
nisam mogao da shvatim zato me toliko snano pri-
tiska. Mislio sam da je taj ovek naisto lud.
Don Huan je rekao da je nagual Elijas bio Indija-
nac iz drave Oaksaka, koga je poduavao drugi nagual
po imenu Rozendo, koji je poticao iz tog istog podru-
ja. Don Huan je naguala Elijasa opisao kao veoma kon-
zervativnog oveka koji je negovao svoju privatnost. A
ipak, on je bio poznat iscelitelj i vra, ne samo u
Oaksaki ve u celom junom Meksiku. Pored toga, up-
rkos toj njegovoj zaokupljenosti i tome to je bio poz-
nat, iveo je u potpunoj izolaciji na sasvim drugom
kraju zemlje, u severnom Meksiku.
40
Don Huan je prestao da pria. Podignutih obrva,
gledao me je upitno. Ali sve to sam ja eleo bilo je
da on nastavi da pria svoju priu.
Svaki put kada mislim da e da postavi pitanje,
ti ne pita, rekao je. Siguran sam da si me uo kada
sam rekao da je nagual Elijas bio poznat vra koji je
svakodnevno imao posla sa ljudima u junom Meksi-
ku, a da je istovremeno bio pustinjak u severnom Mek-
siku. Zar to ne budi tvoju ljubopitljivost?
Oseao sam se beskrajno glup. Rekao sam mu da
mi je ta misao pala na um, dok mi je iznosio te inje-
nice, da je taj ovek morao imati stranih tekoa pri
putovanju na posao.
Don Huan se smejao, i poto sam postao svestan
pitanja, upitao sam ga kako je bilo moguno da nagual
Elijas bude istovremeno na dva mesta.
Sanjanje je arobnjakov mlanjak, rekao je. Na-
gual Elijas je bio sanja kao to je moj dobrotvor bio
traga. Mogao je da stvori i projektuje ono to vraevi
znaju kao sanjajue telo ili kao Drugi, i da istovremeno
bude na dva udaljena mesta. Svojim sanjajuim telom
mogao je da nastavi svoj posao kao vra, a da sa svo-
jim prirodnim biem bude usamljenik.
Primetio sam da me zaprepauje to to tako lako
prihvatam mogunost da je nagual Elijas bio sposoban
da stvori svoju vrstu sliku u tri dimenzije, ali da ipak,
ak i kad bi mi ivot od toga zavisio, ne mogu da shva-
tim objanjenje apstraktnih jezgara.
Don Huan je rekao da ideju o dvostrukom ivotu na-
guala Elijasa mogu da prihvatim zato to duh stvara ko-
nane potvrde kapaciteta moje svesti. Na to sam pras-
nuo i zasuo ga protestima o nerazgovetnosti njegove
tvrdnje.
Nije nerazgovetna, rekao je. To to tvrdim je
injenica. Moe da kae da je nepojmljiva injenica
ovog trenutka, ali trenutak e se promeniti.
Pre nego to sam mogao da odgovorim, ponovo je
poeo da govori o nagualu Elijasu. Rekao je da je na-
gual Elijas bio veoma radoznao i da je vrlo dobro
41
umeo da radi rukotvorine. Na svojim putovanjima kao
sanja video je mnoge stvari, koje je podraavao u
drvetu i kovanom gvou. Don Huan me je uveravao
da su neki od tih predmeta bili oaravajue, izuzetne
lepote.
Kakve su stvari bili originali? upitao sam.
Nema naina da se to zna, rekao je don Huan.
Mora shvatiti da je, poto je bio Indijanac, nagual
Elijas odlazio na svoja putovanja sanjaa kao to divlje
ivotinje idu u potragu za hranom. ivotinja se nikad
ne pokazuje u vidokrugu ukoliko u blizini postoje zna-
ci aktivnosti. Ona dolazi samo kad uokolo nema niko-
ga. Nagual Elijas je kao usamljeni sanja poseivao,
da tako kaemo, ubrite venosti, kada nikoga nije
bilo u blizini i kopirao je ta je tamo video, ali ni-
kad nije znao za ta su se te stvari koristile, niti otkud
potiu.
Opet nisam imao tekoa da shvatim to to govo-
ri. Ta ideja mi nije izgledala nategnuta ni u kom po-
gledu. Hteo sam to da prokomentariem kada me je
prekinuo pokretom obrva. Onda je nastavio izlaganje
o nagualu Elijasu.
Kada sam ga poseivao oseao sam ogromnu
pretnju, rekao je, i istovremeno i udnovatu krivi-
cu. Nasmrt sam se tamo dosaivao. Ne zato to je na-
gual Elijas bio dosadan, ve zato to nagual Hulijan
nije imao premca i zato to bi svakog pokvario za ceo
ivot.
Ali ja sam mislio da si u kui naguala Elijasa ose-
ao poverenje i da si se oseao lagodno, rekao sam.
I jesam, i to je bio izvor moje krivice i mog umi-
ljenog problema. Kao i ti, i ja sam voleo da sebe muim.
U samom poetku sam mislio da sam pronaao mir u
drutvu naguala Elijasa, ali sam kasnije, kada sam bo-
lje shvatio naguala Hulijana, poao njegovim putem.
Rekao mi je da je kua naguala Elijasa imala spre-
da jedan pokriveni otvoreni deo, gde je on imao gomi-
lu alatki za kovanje i drvodeljstvo. Krov koji je pokri-
vao kuu bio je od erpia, a kua se sastojala iz pro-
42
strane sobe sa zemljanim podom gde je on iveo sa pet
ena vidovnjaka, koje su u stvari bile njegove ene. Tu su
jo bila etiri mukarca, vraa vidovnjaka iz njego-
vog drutva i oni su iveli u malim kuicama koje su
bile oko nagualove kue. Svi su oni bili Indijanci iz
raznih krajeva Meksika koji su se svi doselili u ovaj
deo zemlje, u severni Meksiko.
Nagual Elijas je jako mnogo potovao seksualnu
energiju, rekao je don Huan. Verovao je da nam je
ona data tako da je moemo koristiti u sanjanju. Ve-
rovao je da je sanjanje izalo iz upotrebe zato to ono
moe da poremeti nepouzdanu mentalnu ravnoteu
sumnjiavih ljudi.
Nauio sam te sanjanju na isti nain na koji je i
on mene nauio nastavio je. On me je nauio da se,
dok mi sanjamo, naa skupna taka pomera vrlo neno
i prirodno. Mentalna ravnotea nije nita drugo do
uvrivanje skupne take na jednom mestu na koje
smo navikli. Ako snovi navedu tu skupnu taku da se
pokrene, a sanjanje se upotrebljava da bi to prirodno
kretanje dralo pod kontrolom, i seksualna energija je
potrebna za sanjanje, rezultat je ponekad katastrofalan
kada se seksualna energija proerdava na seks umesto
na sanjanje. Sanjai pomeraju svoje skupne take ne-
stalno_i_gube_um.
ta to pokuava da mi kae don Huane?, upi-
tao sam poto sam oseao da predmet sanjarija nije
pripadao prirodnom sledu razgovora.
Ti si sanja, rekao je. Ako nisi obazriv sa svo-
jom seksualnom energijom, mogao bi isto tako da se
navikne na ideju da nestalno pomera svoju skupnu
taku. Samo trenutak ranije bio si zbunjen sopstvenom
reakcijom. Pa, tvoja skupna taka kree se gotovo ne-
stalno, jer tvoja seksualna energija nije uravnoteena.
Napravio sam glupu primedbu koja nije bila na
mestu u vezi sa seksualnim ivotom odraslih muka-
raca.
Naa seksualna energija je ono to upravlja sa-
njanjem, objasnio je. Nagual Elijas me je nauio, a
ja sam nauio tebe da ili vodi ljubav sa svojom
43
seksualnom energijom ili sa njom sanja. Ne postoji
drugi nain. Razlog to sam to uopte pominjao jeste
taj to ti ima velike tekoe da zaokrene svoju sku-
pnu taku kako bi epala na poslednji predmet: ap-
straktno.
Isto to se i meni dogodilo, nastavio je don Huan.
Samo kada moja seksualna energija nije bila upletena
u svet, sve je bilo na mestu. To je pravilo za sanjae.
Kod tragaa je suprotno. Moj dobrotvor je bio, moglo
bi se rei, seksualni sladostrasnik i kao prosean o-
vek i kao nagual.
Izgledalo je da je don Huan bio na samoj ivici da
otkrije dela svoga dobrotvora, ali se oigledno predo-
mislio. Zavrteo je glavom i rekao da sam ja na izvestan
nain previe krut za takva otkria. Ja nisam navalji-
vao.
Rekao je da je nagual Elijas imao trezvenost kakvu
postiu jedino sanjai posle nezamislivih bitaka sa so-
bom samima. Koristio se svojom trezvenou da se
zagnjuri u zadatak odgovaranja na pitanja don Huana.
Naugal Elijas je objasnio da je moja tekoa da
shvatim duh bila ista kao i njegova, nastavio je don
Huan. On je mislio da tu postoje dva razliita pitanja.
Jedno je potreba da se posredno shvati ta je duh i,
drugo, da se shvati ta je duh neposredno.
Ti ima potekoa sa ovim prvim. Kada jednom
shvati ta je duh, drugo pitanje e se automatski raz-
reiti, i obrnuto. Ako ti duh govori, koristei se nemim
reima, svakako e smesta znati ta je duh.
Rekao je da je nagual Elijas verovao da je tekoa
bila u tome to mi odbijamo da prihvatimo da znanje
moe postojati i bez rei koje ga objanjavaju.
Ali ja nemam tekoa da to prihvatim, rekao
sam.
Prihvatanje tog uslova nije tako lako, kao samo
rei da se prihvata, rekao je don Huan. Nagual Elijas
mi je esto govorio da se sav ljudski rod preselio iz
apstraktnog, iako smo nekada bili bliski s njim. Mora
da je ono bilo snaga koja nas je podravala. A onda
44
se neto dogodilo i odvuklo nas od apstraktnog. Sada
ne moemo da mu se vratimo. Govorio je da su ueni-
ku potrebne godine da se osposobi da se vrati apstrak-
tnom, to jest, da zna da jezik i znanje mogu da posto-
je nezavisno jedno od drugog.
Don Huan je ponovio da je vrhunac naih tekoa
u vraanju apstraktnom bilo nae odbijanje da prihva-
timo da moemo da znamo bez rei i ak i bez misli.
Hteo sam da se svaam kako on govori besmislice
kada me je obuzelo snano oseanje da mi neto nedo-
staje i da je njegov stav za mene izuzetno vaan. On je
zaista pokuavao da mi kae neto, neto to nisam
mogao da dokuim, niti je moglo u potpunosti da se
saopti.
Znanje i jezik su razdvojeni, ponovio je neno.
I ja sam ba hteo da kaem: Znam to, kao da
sam to zaista znao, kada sam u tome sebe ulovio.
Rekao sam ti da nema naina da se govori o du-
hu, nastavio je, zato to se duh moe jedino iskusi-
ti. Vraevi taj uslov pokuavaju da objasne kada kau
da duh nije nita to bi se moglo videti ni osetiti. Ali
on je tu i stalno se nazire nad nama. Ponekad dolazi
nekima od nas. Najvei deo vremena izgleda nezainte-
resovano.
utao sam. A on je nastavio da objanjava. Rekao
je da je duh po mnogo emu bio neka vrsta divlje ivo-
tinje. Dri se na udaljenosti od nas sve do trenutka ka-
da ga neto ne izmami. Tada se ispoljava.
Ukazao sam na injenicu da ukoliko duh nije enti-
tet, a ni prisustvo, i ako nema sutinu, kako ga iko
moe izmamiti?
Tvoj problem, rekao je on, jeste to ti razmi-
lja jedino o svojoj sopstvenoj ideji apstraktnog. Na
primer, unutranja sutina oveka, ili osnovni princip,
za tebe su apstrakcije. Ili moda neto jo nejasnije,
kao to je karakter, voljnost, hrabrost, ponos, ast.
Duh se, naravno, moe objanjavati u svim tim termi-
nima. I to je ono to toliko zbunjuje da je on sve
to i da nije ni jedno od toga.
45
Dodao je da su, ono ta ja smatram apstrakcija-
ma, bile ili suprotnosti svih praktinosti na koje sam
mogao pomisliti ili stvari za koje sam odluio da ne-
maju stvarnog postojanja.
Zato je za vraa apstraktno neto to nema para-
lelu u ljudskom stanju, rekao je.
Ali to je isto, viknuo sam. Zar ne vidi da obo-
jica priamo o istoj stvari?
Ne govorimo, tvrdio je. Za vraa, duh je ap-
straktno zato to on to zna bez rei i ak i bez misli.
On je apstraktno zato to vra ne moe da pojmi ta
je duh. Pa ipak, bez i najmanje mogunosti ili elje
da ga shvati, vra rukovodi duhom. On ga prepoznaje,
pozdravlja, mami, postaje blizak s njim, i izraava ga
svojim delima.
Vrteo sam glavom u oajanju. Nisam mogao da vi-
dim razliku.
Koren tvog pogrenog razumevanja je taj to sam
ja upotrebljavao re 'apstraktno' da bih opisao duh,
rekao je. Za tebe, apstrakcije su rei koje opisuju sta-
nja intuicije. Primer za to je re ,duh' koja ne opisuje
razum niti pragmatiko iskustvo, i koja, naravno, za te-
be nema drugaiju korist sem da ti golica matu.
Bio sam besan na don Huana. Rekao sam mu da je
tvrdoglav, a on mi se smejao. Napomenuo je da bih
ja ukoliko bih razmiljao o uslovu da znanje ne mora da
zavisi od jezika ne upinjui se da ga shvatim, moda
ugledao svetlost.
Razmotri ovo, rekao je. injenica to si mene
sreo nije to to je tebi vano. Tog dana kada sam te
sreo ti si upoznao apstraktno. Ali poto o tome nisi
mogao da govori, nisi to ni primetio. Vraevi se sre-
u s apstraktnim a da ne razmiljaju o njemu niti da
ga vide ili dodiruju ili da oseaju njegovo prisustvo.
Ostao sam miran jer nisam uivao da se svaam
sa njim. Ponekad sam smatrao da je on sasvim namerno
nejasan. Ali izgledalo je da se don Huan beskrajno za-
bavlja.
46
P o s l e dn je z av o e n je n ag u al a H u l i jan a
U dvoritu don Huanove kue bilo je hladno i tiho kao
u hodniku manastira. Tu je bilo nekoliko voaka koje
su posaene izuzetno gusto, i to je izgleda regulisalo
temperaturu i upijalo svu galamu. Kada sam prvi put
doao u njegovu kuu, pravio sam kritike primedbe o
neloginosti naina na koji je drvee bilo posaeno.
Ja bih mu dao vie prostora. On je odgovorio da to
drvee njemu ne pripada, da je ono slobodno i nezavis-
no ratniko drvee i da se pridruilo njegovom dru-
tvu ratnika i da moje primedbe koje su se odnosi-
le na obino drvee nisu bile vane.
Njegov odgovor mi je zvuao metaforino. Tada
nisam znao da sve to kae don Huan misli doslovno.
Don Huan i ja sedeli smo u pletenim foteljama i
gledali drvee voaka. Svako drvo je imalo plod. Pri-
metio sam da je to bilo ne samo lepo na izgled ve ta-
koe i vrlo interesantno, jer nije bila sezona tog voa.
0 tome postoji jedna zanimljiva pria, priznao
je. Kao to zna, ta drveta su ratnici mog drutva.
Raaju sada, poto su svi lanovi mog drutva priali i
iznosili svoja oseanja u vezi sa poslednjim putovanjem,
tu pred njima. I to drvee sada zna da e nam se, ka-
da se ukrcamo na nae poslednje putovanje, i ono
pridruiti.
Gledao sam ga, zaprepaen.
Ne mogu da ga ostavim, objasnio je. Ona su
takoe ratnici. I ona su dosta toga doprinela drutvu
naguala. I ona znaju ta prema njima oseam. Skupna
taka drvea smetena je veoma nisko na njihovoj og-
romnoj svetlosnoj koljki, i to im omoguava da znaju
naa oseanja, na primer ta oseanja koja sad imamo
dok razmatramo moje poslednje putovanje.
Ostao sam miran, jer nisam eleo da se zadravam
na toj temi. Don Huan je govorio i razgonio takvo
moje raspoloenje.
Drugo apstraktno jezgro pria vraeva zove se
Kucanje duha, rekao je. Prvo jezgro, Ispoljenje du-
47
ha jeste graevina koju namera gradi i postavlja pred
vraa, i zatim ga poziva da ue. To je graevina name-
re koju vra vidi. Kucanje duha je ista ta graevina
kako je vidi poetnik koji je pozvan ili bolje, nate-
ran da ue.
To drugo apstraktno jezgro samo za sebe je pria.
Ta pria kae da je, poto se duh ispoljio tom oveku
o kojem smo priali i nije dobio odgovor, postavio
zamku tom oveku. To je bilo poslednje izvrdavanje,
ne zato to je taj ovek bio naroit, ve zato to je
nepojmljivi lanac dogaaja duha osposobio oveka da
bude prijemiv ba u trenutku kada je duh zakucao na
vrata.
Ne mora ni da se kae da sve to je duh otkrio
oveku njemu nije nita znailo. U stvari, to je bilo u
suprotnosti sa svim to je ovek znao, protiv svega to
je bio. ovek je, naravno, odmah tu odbio da ima bilo
ta sa duhom, pod tako nesigurnim okolnostima. Nije
hteo da se preda zbog takve besmislene gluposti. On
je znao bolje. Rezultat svega toga bio je potpuno ne-
reen.
Mogu da kaem da je ovo jedna idiotska pria,
nastavio je. Mogu ti rei da je ovo to ti dajem umi-
renje za one koji se ne oseaju prijatno u tiini apstrak-
tnog.
Zurio je u mene jedan tren a onda se nasmeio.
Ti voli rei, rekao je optuujui. I sama ideja
nemog znanja te plai. Ali prie, bez obzira kako one
glupe bile, ushiuju te i osea se siguran.
Osmeh mu je bio toliko avolast da nisam mogao
a da se ne nasmejem.
Tada me je podsetio da sam ve uo njegov deta-
ljan izvetaj o tome kako mu je prvi put duh zakucao
na vrata. Za trenutak nisam mogao da se setim o emu
govori.
Nije samo moj dobrotvor naleteo na mene kada
sam umirao ustreljen, objasnio je. Duh me je tako-
e naao i pokucao na moja vrata tog dana. Moj dobro-
tvor je shvatio da je tu da bi bio provodnik duha. Bez
uplitanja duha, to to sam sreo svog dobrotvora ne bi
nita znailo.
48
Rekao je da nagual moe da bude provodnik tek
kada duh ispolji elju da bude upotrebljen ili go-
tovo neprimetno ili direktnom komandom. Zbog toga
nagualu nije mogue da bira svoje uenike u skladu
sa sopstvenim eljama, ili sa svojim raunima. Ali kada
se jednom preko znamenja razotkrije voljnost duha,
nagual ne tedi truda da ga zadovolji.
Nakon itavog ivota vebe, nastavio je, vraevi,
a posebno naguali, znaju da li ih duh poziva u velelep-
nu graevinu pred njima. Oni su nauili da disciplinuju
svoje spojne beouge s namerom. Tako su uvek upozo-
reni, uvek znaju ta im duh sprema.
Don Huan je rekao da je napredak du staze vraa
u principu drastian proces ija je svrha da taj spojni
beoug dovede u red. Spojni beoug s namerom obinog
oveka praktino je mrtav, i vraevi zapoinju s beou-
gom koji je beskoristan, zato to ne odgovara dobro-
voljno.
Naglasio je da za oivljavanje tog beouga vraevi-
ma treba rigorozna estoka svrha naroito stanje
uma koje se zove nepokolebljiva namera. Shvatanje da
je nagual jedina osoba koja je sposobna da stvori ne-
pokolebljivu nameru najtei je deo vraevog nauko-
vanja.
Primetio sam da tu ne vidim nikakvu tekou.
Uenik je neko ko se bori da oisti i vrati u ivot
spojni beoug s duhom, objasnio je. Kada se jednom
beoug povrati, on vie nije uenik, ali do tog vre-
mena, da bi mogao da nastavi, njemu je potrebna e-
stoka svrha, koju, naravno, nema. Zato on doputa
nagualu da tu svrhu stvori i da uradi ono to mora
da bi se odrekao svoje individualnosti. To je najtei
deo.
Podsetio me je na neto to je esto govorio: da do-
brovoljci nisu dobrodoli u svet vraeva, zato to oni
ve imaju sopstvenu svrhu, to im naroito oteava da
se odreknu sopstvene individualnosti. Ukoliko svet vra-
eva trai ideje i dela koja su suprotna svrsi dobrovolj-
ca, dobrovoljci jednostavno odbijaju da se promene.
Oivljavanje uenikovog beouga je najizazovniji
i najprivlaniji posao za naguala, nastavio je don Hu-
49
an i takoe jedna od njegovih najveih glavobolja.
Naravno, zavisno od uenikove linosti planovi duha
su ili krajnje jednostavni ili su najkomplikovaniji la-
virinti. .
Don Huan me je uveravao da, iako moda imam
dokaze za suprotno, moje naukovanje njemu nije bilo
toliko tegobno kao to je njegovo moralo biti njego-
vom dobrotvoru. Priznao je da sam ipak imao neto
samodiscipline koja je dobrodola, dok on nije imao
ni malo. A njegov nagual je zauzvrat imao jo manje.
Te razlike su primetne u ispoljenjima duha, na-
stavio je. U nekim sluajevima, ona su jedva primet-
na; u mom sluaju bila su komande. Mene su ustrelili.
Krv je isticala iz rane na mojim leima. Moj dobrotvor
je morao da dela brzo i sigurno, ba kao i njegov sop-
stveni dobrotvor. Vraevi znaju, da to je komanda te-
a, to i uenik ispada tei.
Don Huan je objasnio da je najvea prednost nje-
govog druenja sa dva naguala bilo to to je mogao da
uje iste prie sa dve razliite take gledita. Na pri-
mer, pria o nagualu Elijau i ispoljenjima duha, iz
perspektive uenika, bila je pria o tekom kucanju du-
ha na vrata njegovog dobrotvora.
Sve to je bilo u vezi sa mojim dobrotvorom bilo
je vrlo teko, rekao je i poeo da se smeje. Kada je
on imao dvadeset i etiri godine, duh ne samo da mu
je kucao na vrata, gotovo ih je razvalio.
Rekao je da je pria poela mnogo godina ranije,
kada je njegov dobrotvor bio privlaan mladi iz dobre
porodice iz Meksiko Sitija. Bio je imuan, kolovan,
armantan, i imao je harizmatinu linost. ene su se u
njega zaljubljivale na prvi pogled. Ali ve je bio sa-
mozadovoljan i nedisciplinovan, lenj za bilo ta to mu
nije prualo trenutno zadovoljstvo.
Don Huan je rekao da je sa takvom linou i tak-
vom vrstom vaspitanja bio je jedini sin dobrostoje-
e udovice koja je, zajedno sa etiri sestre koje su ga
oboavale, obigravala oko njega mogao da se pona-
a samo na jedan nain. Uputao se u svaku nepodob-
nost koja mu je pala na pamet. ak i meu svojim
prijateljima koji su isto tako bili samozadovoljni, bio
50
je poznat kao moralni delikvent, koji je iveo da bi ra-
dio sve to je svet smatrao za moralno pogreno.
Tokom dueg vremena, njegovi ispadi su ga fizi-
ki oslabili i smrtno se razboleo od tuberkuloze uas-
ne bolesti tog vremena. Ali njegova bolest, umesto da
ga obuzda, stvorila je fiziko stanje u kojem se ose-
ao senzualniji nego ikad. Poto nije imao ni trunke
samokontrole, previe se odao razvratu, i zdravlje mu
se sve vie pogoravalo, sve dok vie nije bilo nade.
Izreka da je preko hleba traio pogau, svakako je
bila tana u sluaju don Huanovog dobrotvora. Kako
mu je zdravlje propadalo, njegova majka, koja mu je
tada bila jedina podrka i jedini izvor prihoda, umrla
je. Ostavila mu je poveliko naslee, koje je moglo da ga
izdrava sasvim dobro celog ivota, ali kakav je ne-
disciplinovan bio, za nekoliko meseci potroio je i po-
slednji cent. Poto nije imao zanimanja, niti trgovine
kojoj bi se posvetio, morao je da se sopstvenim snaga-
ma izdrava.
Bez novca, vie nije imao prijatelja; ak su mu i
ene koje su ga nekad volele okrenule lea. Po prvi put
u ivotu naao se suoen sa surovom realnou. S ob-
zirom na njegovo zdravlje, to je trebalo da bude kraj.
Ali on je bio savitljiv. Odluio je da zarauje za ivot.
Ipak, njegove seksualne navike nisu se mogle pro-
meniti i one su ga naterale da posao potrai na jedinom
mestu gde se oseao ugodno: u pozoritu. Njegove kvali-
fikacije su bile takve da je bio roeni glumac i da je
vei deo svog zrelog ivota proveo u drutvu glumica.
Pridruio se jednoj pozorinoj trupi iz provincije, da-
leko od svog porodinog kruga prijatelja i poznanika, i
postao veoma istaknut glumac, traen junak religioz-
nih i ednih drama.
Don Huan je primetio da je udna ironija obelea-
vala ivot njegovog dobrotvora. Bio je tu, savren izo-
paenik, umirui od posledica raspusnosti, i igrajui
uloge svetaca i mistika. ak je igrao Isusa u komadu
Hristovo stradanje tokom Velike nedelje.
Zdravlje ga je posluilo tokom jednog putovanja
trupe kroz severne drave. Onda su se u gradu Duran-
51
go dogodile dve stvari: ivot mu se pribliio kraju i
duh mu je pokucao na vrata.
I njegova smrt i kucanje duha doli su u isto vre-
me usred dana u bunju. Smrt ga je sustigla kada
je zavodio jednu mladu enu. Ve je bio izuzetno slab,
i tog dana se bio izuzetno premorio. Ta mlada ena, ko-
ja je bila iva i snana i ludo zanesena, obeavi mu
ljubav navela ga je da hoda do udaljenog mesta bogu
iza lea. I tu ga je tukla satima. Kada mu se konano
podala, on je bio potpuno istroen, i kaljao je tako
gadno da skoro nije mogao ni da die.
Tokom njegovog poslednjeg strastvenog izliva ose-
tio je bol u ramenu koji ga je ario. Oseao je kao da
mu se grudi cepaju i kaalj ga je naterao da nekontro-
lisano bljuje. Ali njegova strast da trai zadovoljstvo
naterala ga je da nastavi sve dok smrt nije dola u vi-
du krvarenja. Tada je duh pristupio, to je omoguio
jedan Indijanac koji mu je pritekao u pomo. Ranije
je primetio tog Indijanca kako ih prati, ali ga nije pa-
ljivije osmotrio, poto je bio zanesen zavoenjem.
Video je, kao u snu, tu devojku. Nije se uplaila
niti je bila uzbuena. Tiho i sigurno obukla je svoje
odelo i krenula odatle, brzo kao zec koga jure psi.
Takoe je video Indijanca kako tri prema njemu
pokuavajui da ga postavi u sedei poloaj. uo je
gde govori budalatine. uo je kako ga zavetuje duhu
i mrmlja nerazumljive rei na tuem jeziku. Zatim je
Indijanac delao veoma brzo. Stojei mu iza lea, zadao
mu je ustar udarac u lea.
Vrlo razlono, ovek na samrti zakljuio je da taj
Indijanac ili pokuava da pomeri ugruak krvi ili da ga
ubije.
Dok ga je Indijanac stalno iznova udarao po lei-
ma, ovek koji je umirao zakljuio je da je taj In-
dijanac ili ljubavnik one ene ili njen mu i da ga
ubija. Ali kada je video jako sjajne oi tog Indijanca,
promenio je miljenje. Znao je da je Indijanac napro-
sto bio lud i da nije imao veze sa tom enom. Posled-
njim ostatkom svesti, usredsredio je panju na ovekovo
mrmljanje. On je govorio da se ljudska mo ne moe
izraunati, da smrt postoji samo zato to je mi name-
52
ravamo sve od samog roenja, da se namera smrti mo-
e preduprediti navoenjem skupne take da promeni
poloaj.
Tada je video da je taj Indijanac potpuno lud. Po-
loaj mu je bio tako teatralan umirao je na rukama
ludog Indijanca koji je mrmljao i frfljao da se za-
vetovao da e ostati lo glumac sve do gorkog kraja,
i obeao je sebi da nee umreti od krvarenja niti od
udaraca, ve da e umreti od smeha. I smejao se sve
dok nije umro.
Don Huan je primetio da njegov dobrotvor pri-
rodno nije bio u mogunosti da Indijanca shvati oz-
biljno. Niko takvu osobu ne moe uzeti za ozbiljno, na-
roito ne mogui uenik, koji i ne treba da bude dobro-
voljac za zadatak arobnjatva.
Don Huan je zatim rekao da mi je dao razliite verzi-
je onoga od ega se sastoje prie vraeva. Rekao je da
nee biti drsko da obelodani da se, sa take gledita du-
ha, zadatak sastoji od toga da spojni beoug njime i
istimo. Ta graevina kojom namera paradira pred na-
ma, jeste, dakle, istionica, u kojoj ne nalazimo ba
mnogo postupaka da oistimo na spojni beoug kao
to je nemo znanje koje omoguava da pone proces i-
enja. Bez tog nemog znanja ne moe da se odvija ni
jedan postupak, i sve to bismo imali bilo bi neko ne-
jasno oseanje da nam je neto potrebno.
Objasnio je da su ti dogaaji, puteni sa uzice kao
rezultat nemog znanja, bili tako jednostavni a ipak to-
liko apstraktni da su vraevi davno odluili da o tim
dogaajima govore samo u simbolinim terminima. Is-
poljenja i kucanje duha su primeri za to.
Don Huan je rekao da je, na primer, opis onoga
to se deava za vreme inicijalnog susreta izmeu na-
guala i mogueg uenika sa take gledita vraeva pot-
puno neshvatljivo. Bilo bi besmisleno objanjavati da
nagual uz pomo svog ivotnog iskustva usmerava ne-
to to ne moemo da zamislimo, svoju drugu panju
povienu svest zadobijenu kroz vebanje arobnjatva
na njegovu nevidljivu vezu sa neim neobjanjivim
apstraktnim. On to radi zato da uvea i oisti neiju
drugu nevidljivu vezu s neobjanjivim apstraktnim.
53
Rekao je da je svako od nas razdvojen od nemog
znanja prirodnim preprekama, naroitim za svakog po-
jedinca; i da je najnesavladivija od mojih prepreka
moja tenja da preruim svoje zadovoljstvo u nezavis-
nost.
ikao sam ga da mi da konkretan primer. Podsetio
sam ga da me je jednom upozorio da je najomiljenija
smicalica u diskusiji davanje uoptenih kritika koje se
ne mogu potkrepiti konkretnim primerima.
Don Huan me je pogledao, a zatim se zadovoljno
nasmeio.
U prolosti, davao sam ti biljke moi, rekao je.
U poetku, iao si u krajnosti da bi sebe uverio da su
to to si iskusio halucinacije. Zatim su to bile naroite
halucinacije. Seam se da sam se podsmevao tvom na-
valjivanju da ih nazove didaktika halucinatorna is-
kustva.
Rekao je da me je moja potreba da dokaem svoju
umiljenu nezavisnost naterala u takav poloaj da ni-
sam mogao da prihvatim ono to mi je govorio da se
deava, iako je to bilo ono to sam nemo i sam znao.
Znao sam da koristi biljke moi, iako su one bile vrlo
ograniena pomo, da me navede da uem u privreme-
na ili trajna stanja poviene svesti, pomerajui moju
skupnu taku sa njenog uobiajenog poloaja.
Ti si tu prepreku nezavisnosti koristio da bi pre-
ao preko te smetnje, nastavio je. Ista ta prepreka
postoji sve do dananjeg dana, tako da ti jo uvek
ima to oseanje beskrajne muke, moda ne ba toliko
izraeno. Sada je pitanje, kako si sloio svoje zaklju-
ke tako da tvoja tekua iskustva budu u skladu sa tvo-
jom emom samozadovoljstva?
Priznao sam da je jedini nain da zadrim svoju
nezavisnost bio taj da uopte ne mislim o svojim is-
kustvima.
Don Huan je skoro pao iz svoje pletene fotelje od
srdanog smeha. Ustao je i hodao okolo da bi povratio
vazduh. Seo je ponovo i umirio se. Gurnuo je stolicu
nazad i prekrstio noge.
Rekao je da mi kao obini ljudi ne znamo, niti e-
mo ikad znati da je neto potpuno stvarno i delotvorno
54
. na spojni beoug s namerom to to nam prua
naslednu zaokupljenost sudbinom. Sloio se da tokom
naih ivota nikad nemamo priliku da odemo preko
tog nivoa zaokupljenosti, jer nas od drevnih vremena
uspavanka svakodnevnih dogaaja uspavljuje. Tek ka-
da se nai ivoti priblie samom kraju, nasledna zaokup-
ljenost sudbinom poinje da poprima drugaiji karak-
ter. Navodi nas da poinjemo da vidimo kroz maglu
svakodnevnih zbivanja. Na nesreu, to buenje uvek do-
lazi podruku s gubitkom energije koji izaziva starenje,
kada vie nemamo snage da nau zaokupljenost pretvo-
rimo u pragmatiko i pozitivno otkrie. U toj taki,
sve to je preostalo jeste jedan amorfan, prodoran bol,
enja za neim neopisivim, jednostavno, bes to smo
promaili.
Volim pesme iz vie razloga, rekao je. Jedan
razlog je taj to ne odslikavaju raspoloenje ratnika i
objanjavaju ono to se teko moe objasniti.
Priznao je da su pesnici otro svesni naeg spojnog
beouga s duhom, ali da su toga svesni intuitivno, a ne
na promiljen, pragmatian nain kao vraevi.
Pesnici nemaju neposredno znanje duha, nasta-
vio je. Zbog toga pesme ne mogu da pogode u samo
sredite postupaka za duh. Pa ipak, pogaaju prilino
blizu.
Uzeo je jednu od mojih knjiga poezije sa stolice
koja je bila pored njega, zbirku Huana Ramona Hime-
nesa. Otvorio je na mestu gde je bio postavio obelei-
va, dodao mi je i dao mi znak da itam.
Jesam li to ja to etam
po svojoj sobi ili je to prosjak
koji se unja po mojoj bati
u sumrak?
Gledam uokolo
i vidim da sve
je isto i nije isto...
Je li prozor bio otvoren?
Da nisam ve bio zaspao?
55
Zar bata nije bita bledozelena?...
Nebo je bilo vedro i plavo...
I oblaci su tu
i vetrovito je
i vrt mraan i sumoran.
Mislim da mi je kosa bila crna...
Bio sam u sivo odeven...
Sad mi je kosa seda
i odeven sam u crno ...
Da li to ja hodam?
Da li ovaj glas, koji jei u meni,
ima ritam glasa koji sam nekad imao?
Da li sam to ja ili sam prosjak
koji se unja po mojoj bati
u sumrak?
Gledam uokolo ...
Oblano je i vetrovito...
Vrt je taman i sumoran...
Dolazim i odlazim... Nije li istina
da sam odavno zaspao?
Kosa mi je seda... I sve je
isto i nita nije isto ...
Ponovo sam u sebi proitao tu pesmu i shvatio
sam pesnikovo oseanje nemoi i zbunjenosti. Pitao
sam don Huana da li i on osea isto.
Mislim da je pesnik osetio pritisak starenja i na-
petost kakvu takva spoznaja donosi. Drugi deo koji
mene interesuje, jeste da pesnik, iako nikad nije po-
merio svoju skupnu taku, nasluuje da se dogaa ne-
to izuzetno. Sa velikom sigurnou on nasluuje da tu
postoji neki bezimeni inilac, koji uliva strahopotova-
nje svojom jednostavnou, koji odreuje nau sudbinu.
56
3 V A R A NJ E D U H A
i e n je b e o u g a du h o m
Sunce se jo nije pomolilo iza planinskih vrhova na is-
toku ali dan je ve bio vreo. Kada smo stigli do prvog
strmog nagiba, nekoliko milja udaljenog od puta koji
vodi kroz periferiju grada, don Huan je stao i preao
na stranu asfaltiranog puta. Seo je kraj nekih ogrom-
nih kamenova koji su dinamitom odvaljeni s lica pla-
nine kada je put graen, i dao mi znak da mu se pri-
druim. Obino bismo tu stali da popriamo ili da se
odmorimo kada bismo ili u oblinje planine. Don Hu-
an je rekao da e ovo putovanje dugo trajati i da e-
mo u planinama moda ostati danima.
Sada emo da razgovaramo o treem apstraktnom
jezgru, rekao je don Huan. Ono se naziva varanje du-
ha, ili prevara apstraktnog, ili traganje za sobom, ili
ienje beouga.
Iznenadila me je raznovrsnost imena, ali nisam
nita rekao. ekao sam da on nastavi objanjavanje.
I ponovo, kao i kod prvog i drugog jezgra, na-
stavio je, to moe da bude pria. Pria kae da poto
je pokucao na vrata tog oveka o kojem smo ve razgo-
varali, i poto sa njim nije imao uspeha, duh je iskori-
stio jedino sredstvo koje mu je bilo pri ruci: prevaru.
Konano, duh je i sve prethodne orsokake razreio
prevarom. Bilo je oito da ako eli da se sastavi s tim
ovekom mora da ga nagovori. Tako je duh poeo da
57
upuuje oveka u tajne vraeva. I kolovanje vraa po-
stalo je ono to i jeste: put lukavstva i izvrdavanja.
Pria kae da je duh nagovorio tog oveka tako
to ga je navodio da neprestano seta izmeu nivoa sve-
sti da bi mu pokazao kako da uva energiju koja je
potrebna da bi njegov spojni beoug ojaao.
Don Huan je rekao da ukoliko njegovu priu pri-
menimo u savremenom kontekstu imamo sluaj nagu-
ala, ivog provodnika duha, koji ponavlja strukturu
tog apstraktnog jezgra i pribegavanje lukavstvu i izvr-
davanju u svrhu poduavanja.
Iznenada je ustao i krenuo prema planinskom ven-
cu. Poao sam za njim i mi smo zapoeli penjanje, ra-
me uz rame.
Vrlo kasno popodne stigli smo na vrh visokih pla-
nina. ak i na toj visini bilo je veoma toplo. itav
dan smo ili po gotovo nevidljivom putu. Konano
smo stigli na malu istinu, na jednu staru osmatrani-
cu koja se pruala u pravcu severa i zapada.
Tu smo seli i don Huan je na razgovor vratio na
prie vraeva. Rekao je da sad znam priu o tome kako
se namera ispoljila nagualu Elijasu i priu o tome ka-
ko je duh kucao na vrata naguala Hulijana. I znam ka-
ko je on upoznao duh, i da sigurno ne mogu da zabo-
ravim kako sam ga sam sreo. Sve te prie, izjavio je,
imaju istu strukturu; samo se likovi razlikuju. Svaka
od tih pria je jedna apstraktna tragikomedija, s jed-
nim apstraktnim glumcem namerom, i dva ljudska
glumca, nagualom i njegovim uenikom. Nacrt te pri-
e je apstraktno jezgro.
Pomislio sam da sam konano shvatio ta je hteo
da kae, ali nisam ak ni sebi u potpunosti mogao da
objasnim ta sam to razumeo, niti sam to mogao da ob-
jasnim don Huanu. Kada sam pokuao da svoje misli
pretvorim u rei poeo sam da brbljam.
Izgledalo je da don Huan prepoznaje stanje mog
uma. Predloio je da se opustim i da sluam. Rekao
mi je da je njegova sledea pria o procesu dovoenja
uenika u realnost duha, o procesu koji vraevi naziva-
ju varanje duha, ili ienje spojnog beouga s name-
rom.
58
Ve sam ti ispriao priu o tome kako me je na-
gual Hulijan odveo u svoju kuu poto su me ustrelili i
negovao mi ranu sve dok se nisam povratio, nastavio
je don Huan. Ali nisam ti ispriao kako je oistio moj
beoug, kako me je nauio da tragam po sebi.
Prva stvar koju nagual radi svom moguem ueniku
jeste da ga vara. To jest, zadaje mu udarac u njegov
spojni beoug s duhom. Postoje dva naina da se to ui-
ni. Prvi je preko poluprirodnih kanala, koji sam ja ko-
ristio s tobom, a drugi je uz pomo istog arobnjatva
koji je moj dobrotvor koristio sa mnom.
Don Huan mi je ponovo ispriao priu kako je nje-
gov dobrotvor uverio ljude koji su se okupili na putu
da je ranjenik njegov sin. Zatim je platio nekim ljudima
da ponesu don Huana, onesveenog od oka i gubitka
krvi, u njegovu sopstvenu kuu. Don Huan se u njoj pro-
budio posle mnogo dana, i video da ljubazni stari o-
vek i njegova debela ena neguju njegovu ranu.
Starac je rekao da se zove Belisario i da mu je
ena poznati iscelitelj, i da oboje gledaju da mu zacele
ranu. Don Huan im je rekao da nema novaca, a Belisa-
rio je rekao da e, kada se povrati, ve nai nekog na-
ina da plati.
Don Huan je rekao da je bio potpuno zbunjen, to
za njega nije bilo nita novo. On je bio tek miiav,
nemaran, dvadesetogodinji Indijanac, bez mozga, bez
formalnog obrazovanja, i gadne naravi. Nije imao kon-
cepciju zahvalnosti. Mislio je da je vrlo ljubazno to
su mu starac i njegova ena pomogli, ali nameravao je
da saeka da mu rana zaceli i da potom naprosto ne-
stane usred noi.
Kada se dovoljno povratio i kad je bio spreman da
ispari, stari Belisario odveo ga je u jednu sobu i drhta-
vim apatom otkrio mu da kua u kojoj su pripada
jednom udovitu od oveka koji njega i njegovu enu
dri kao zarobljenike. Molio je don Huana da im po-
mogne da povrate svoju slobodu, da pobegnu od po-
robljivaa i muitelja. Pre no to je don Huan mogao
da odgovori, udovini ovek ribljeg lica je pravo iz
strane prie provalio u sobu, kao da je prislukivao
iza vrata. Bio je zelenkasto-siv, imao je samo jedno oko
59
bez kapka nasred lica, i bio je veliki kao vrata. Naglo
je krenuo prema don Huanu, spreman da ga rastrgne, i
preplaio ga je toliko da se ovaj onesvestio.
Njegov nain da mi zada udarac po mom spoj-
nom beougu s duhom bio je remek-delo. Don Huan
se smejao. Moj dobrotvor me je, naravno, pomerio u
povienu svest pre ulaska monstruma, tako da je ono
to sam ja u stvari video kao udovinog oveka bilo
ono to vraevi nazivaju neorganskim biem, jedno
bezoblino polje energije.
Don Huan je rekao da zna bezbrojne prilike kada
je avolstvo njegovog dobrotvora stvorilo vesele i zbu-
njujue situacije za sve njegove uenike, naroito za
samog don Huana, ije su ozbiljnost i ukoenost od
njega pravili savren predmet za didaktike ale nje-
govog dobrotvora. Dodao je jo da ne mora da se kae
da su te ale zabavljale njegovog dobrotvora beskrajno.
Ako ti misli da se ja tebi smejem to i inim
to nije nita u poreenju sa tim kako se on meni
smejao, nastavio je don Huan. Moj avolasti dobro-
tvor nauio je da plae da bi skrio svoj smeh. Ne moe
ni da zamisli koliko je esto plakao kada sam zapoeo
svoje naukovanje.
Nastavljajui svoju priu don Huan je izjavio da
mu ivot vie nikad nije bio isti poto je video tog u-
dovinog oveka. Njegov dobrotvor se pobrinuo da ta-
ko bude. Don Huan je objasnio da kada jednom nagual
upozna svog mogueg uenika, naroito svog uenika
naguala, mora da se bori da na prevaru obezbedi nje-
govo povinovanje. To povinovanje moe biti dve razli-
ite vrste. Ili je mogui uenik toliko disciplinovan i
usklaen da je dovoljna samo njegova odluka da se
pridrui nagualu, kao to je bilo u sluaju mlade Ta-
lije. Ili je mogui uenik neko ko ima vrlo malo ili
nimalo discipline, i u tom sluaju nagualu je potrebno
dosta vremena i mnogo rada da ubedi svog uenika.
U don Huanovom sluaju, poto je on bio divlji
mladi seljak i nije uopte razmiljao, proces uverava-
nja je uzimao bizarne obrte.
Posle tog prvog udarca, njegov dobrotvor mu je
zadao jo jedan, pokazujui mu sopstvenu sposobnost
60
da se preobraava. Jednog dana njegov dobrotvor je
postao mladi. Don Huan nije bio sposoban da shvati
njegov preobraaj drugaije nego kao primer savrene
glumake vetine.
Kako je on postizao te promene? upitao sam.
On je bio i mag i umetnik, odgovorio je don
Huan. Njegova magija sastojala se u tome da se preo-
braava pomerajui svoju skupnu taku u poloaj koji
je donosio svaku promenu koju je eleo da postigne. A
njegova umetnost ogledala se u savrenstvu njegovih
preobraaja.
Ne shvatam u potpunosti to to mi govori, re-
kao sam.
Don Huan je rekao da od percepcije zavisi sve to
ovek jeste ili to radi, i da percepcija zavisi od poloa-
ja u kojem se nalazi skupna taka. Stoga, ukoliko ta
taka promeni poloaj, ovekova percepcija ili svet me-
njaju se u skladu s tim. Vra koji tano zna gde da
postavi skupnu taku moe da postane sve to eli da
bude.
Vinost naguala Hulijana u pokretanju skupne
take bila je toliko velianstvena da je mogao da postig-
ne najfinije preobraaje, nastavio je don Huan. Kada
vra postane, na primer, vrana, to je bez sumnje veliko
postignue. Ipak, pomeranje u poloaj debelog oveka
ili starog oveka, zahteva minimalan zaokret i najotri-
je poznavanje ljudske prirode.
Radije bih izbegao da o tim injenicama priam ili
razmiljam kao da su istinite, rekao sam.
Don Huan se nasmejao kao da sam bio rekao naj-
smeniju moguu stvar.
Da li je postojao neki razlog za preobraaje tvog
dobrotvora? upitao sam. Ili se on jednostavno za-
bavljao?
Ne budi glup. Ratnici ne rade nita samo iz za-
bave, odvratio je. Njegovi preobraaji su bili strateki.
Njih je diktirala potreba, kao njegov preobraaj iz star-
ca u mladia. Povremeno, bilo je smenih posledica, ali
to je druga stvar.
Podsetio sam ga da sam ranije pitao kako je nje-
gov dobrotvor nauio te preobraaje. Rekao mi je da je
61
njegov dobrotvor imao jednog uitelja, ali nije hteo da
mi kae koga.
Taj vrlo tajanstveni vra, koji je na tutor, nauio
ga je to, odvratio je don Huan odseno.
Kakav je to tajanstveni vra? upitao sam.
Izaziva smrti, rekao je i pogledao me upitno.
Za sve vraeve don Huanovog drutva, izaziva smr-
ti je bio najivlja linost. Po njima, izaziva smrti je
bio vra iz davnine. Uspeo je da preivi do dananjeg
dana manipuliui svojom skupnom takom, pomeraju-
i je na posebne naine u naroite poloaje unutar svog
energetskog polja. Takvi manevri su omoguavali njego-
voj svesti i ivotnoj snazi da istraju.
Don Huan mi je priao o dogovoru koji su vidovnja-
ci njegove loze sklopili s tim izazivaem smrti pre vie
vekova. On im je davao darove u zamenu za ivotnu
energiju. Zbog tog dogovora, smatrali su ga svojim tu-
torom i zvali su ga zakupac.
Don Huan je objasnio da su vraevi iz davnina bili
majstori u navoenju skupne take u pokret. Radei
tako otkrili su izuzetne stvari u vezi sa percepcijom, ali
su takoe otkrili kako je lako izgubiti se u odstupanji-
ma. Poloaj izazivaa smrti za don Huana je bio klasi-
an primer zastranjivanja.
Don Huan je ponavljao kada god je mogao da uko-
liko skupnu taku gura neko ko ne samo vidi ve ima
i dovoljno energije da je pokrene, ona klizi unutar svet-
losne lopte, u bilo koji poloaj da je usmeri onaj koji
gura. Njena briljantnost je bila dovoljna da zapali tra-
kasta energetska polja koja dodiruje. Rezultirajue opa-
anje sveta je jednako celovito, ali nije isto kao naa
normalna percepcija svakodnevnog ivota i, stoga je
trezvenost od najveeg znaaja kod pokretanja skupne
take.
Nastavljajui svoju priu, don Huan je rekao da se
brzo navikao da o starom oveku koji je svoj ivot ou-
vao razmilja kao o mladom oveku koji se maskirao
u starca. Ali jednog dana mladi ovek je ponovo po-
stao stari Belisario koga je don Huan ranije upoznao.
On i ena, za koju je don Huan mislio da mu je ena,
62
pakovali su svoje stvari, i dva nasmejana oveka poja-
vili su se niotkuda sa nekoliko mula.
Don Huan se smejao uivajui u svojoj prii. Rekao
je da ga je, dok su gonii tovarili mule, stari Belisario
odvukao na stranu i kazao mu da su on i njegova ena
ponovo prerueni. On je ponovo bio starac, a njegova
prelepa ena bila je debela naprasita Indijanka.
Bio sam toliko mlad i glup da je za mene imalo
vrednosti samo ono to je oigledno, nastavio je don
Huan. Samo pre nekoliko dana bio sam video njegov
neverovatan preobraaj od nemonog starca sedamdese-
tih godina u energinog mladog oveka u dvadesetim
godinama, i poverovao sam mu na re da je starost bi-
la samo preruavanje. Njegova se ena takoe promeni-
la od ozlojeene debele Indijanke u prelepu vitku mla-
du enu. Ta se ena, naravno, sama nije preobrazila
onako kao moj dobrotvor. On je jednostavno zamenio
ene. Naravno, mogao sam i sam sve da prozrem, ali
mudrost uvek dolazi s bolovima i po malo.
Don Huan je rekao da ga je stari ovek uveravao da
mu je rana izleena, iako se jo uvek nije oseao sasvim
dobro. Zatim je zagrlio don Huana i istinski tunim gla-
som proaputao: tom udovitu si se toliko dopao da
je mene i moju enu oslobodio ropstva i uzeo te da
mu bude jedini sluga.
Smejao bih mu se, nastavio je don Huan, da nije
bilo dubokog ivotinjskog reanja i zastraujueg hrop-
ca koji je dopirao iz soba tog udovita.
Don Huanu su se oi sjajile od unutranjeg zado-
voljstva. Hteo sam da ostanem ozbiljan, ali nisam mo-
gao a da se ne nasmejem.
Belisario se, svestan don Huanovog straha, pretera-
no izvinjavao zbog obrta sudbine koja je njega oslobo-
dila a zarobila don Huana. Puckao je jezikom zbog od-
vratnosti i proklinjao udovite. Suze su mu navirale
dok je nabrajao sve to je udovite htelo da se svako-
dnevno obavi. I kada se don Huan pobunio, rekao je
tihim glasom, da nema naina da se izbavi, jer je udo-
vite u poznavanju vradbina bilo bez premca.
Don Huan je pitao Belisarija da mu preporui ka-
ko da dela. A Belisario je poeo nadugako i nairoko
63
o mogunostima delovanja koje bi bile odgovarajue ka-
da bismo samo imali posla sa obinim ljudskim biima.
U ljudskom kontekstu, mi moemo da planiramo i da
kujemo zavere, i da zavisno od sree, i nae preprede-
nosti i posveenosti, i uspemo. Ali suoeni sa nepozna-
tim, a naroito u poloaju u kojem je don Huan, jedina
nada da preivimo jeste da se pomirimo i da razumemo.
Jedva ujnim glasom Belisario je don Huanu priznao
da, da bi se osigurao da udovite nikad nee poi da
ga trai, mora da poe u dravu Durango da ui za vra-
a. Pitao je don Huana da li bi i on, takoe, pristao da
ui za vraa. A don Huan je, prestravljen i na samu tu
pomisao, odvratio da nee da ima nita s veticama.
Don Huan se drao za stomak smejui se i priznao
je da uiva u razmiljanju kakvo mora da je zadovolj-
stvo njegovom dobrotvoru predstavljalo njihovo uzajam-
no dejstvo. Naroito kada je on sam, raspomamljen od
straha i strasti, odbacio otvoren poziv da ui za vraa,
govorei: Ja sam Indijanac. Ja sam roen da mrzim i
plaim vetice.
Belisario je izmenjao poglede sa svojom enom i
telo je poelo da mu se gri. Don Huan je shvatio da on
bezglasno plae, oigledno povreen takvim odbijanjem.
Njegova ena je morala da ga pridrava sve dok se nije
povratio.
Dok su on i ena odlazili, Belisario se okrenuo i
dao jo jedan savet don Huanu. Rekao je da se to u-
dovite gnua ena, i da don Huan treba da pazi da nae
mukarca da ga zameni ako bi se dogodilo da se on do-
padne udovitu toliko da hoe da promeni slugu. Ali
ne treba da se nada previe, jer e proi itave godine
pre nego to uopte bude mogao da napusti kuu. To
udovite voli da bude sigurno da su mu robovi verni i
da ga bar potuju.
Don Huan to vie nije mogao da podnese. Bio je
slomljen, poeo je da plae, i rekao je Belisariju da ga
niko nee zarobiti. Uvek je mogao da se ubije. Starog
oveka je veoma duboko dirnuo don Huanov izliv i pri-
znao je da je i sam imao istu ideju ali, avaj, udovite je
moglo da mu ita misli i spreilo ga je da sebi oduzme
ivot svaki put kada je to pokuao.
64
Belisario je jo jedanput ponudio don Huanu da ga
povede u Durango da ui arobnjatvo. Rekao je da je
to jedino mogue reenje. A don Huan mu je rekao da
je to reenje kao skakanje iz vrueg tiganja u vatru.
Belisario je poeo glasno da plae i zagrlio je don
Huana. Proklinjao je trenutak kada je tom drugom ove-
ku spasao ivot i zaklinjao se da nije imao pojma da e
meusobno zameniti mesta. Umrknuo se i, gledajui
don Huana goruim oima, rekao: Preruavanje je je-
dini nain da se preivi. Ako se ne ponaa kako treba,
udovite ti moe ukrasti duu i pretvoriti te u idiota
koji izvrava zadatke, i nita vie. Stvarno je teta to
nemam vie vremena da te nauim da glumi. Zatim je
jo vie plakao.
Don Huan ga je, guei se u suzama, pitao da mu
opie kako moe da se prerui. Belisario je potvrdio da
monstrum ima jako otar vid, i preporuio je don Huanu
da isproba razliitu odeu koja pristaje njegovoj mati.
Konano, pred njim su godine pokuavanja razliitog
preruavanja. Zagrlio je don Huana na vratima, otvore-
no plaui. Njegova ena je stidljivo dodirnula ruku don
Huana. I onda su otili.
Pre toga nikad u ivotu nisam osetio toliku stravu
i oaj, rekao je don Huan. udovite je tumbalo stva-
ri po kui kao da me je nestrpljivo iekivalo. Seo sam
ispred vrata i cvileo kao pas koji trpi bol. Zatim sam
od istog straha povraao.
Don Huan je sedeo satima nesposoban da se pokre-
ne. Nije se usuivao da ode, a nije se usuivao ni da
ue unutra. Ne bi bilo preterano kad bi se reklo da je
on upravo umirao kada je video Belisarija kako mu ma-
e rukama, izbezumljeno pokuavajui da mu privue
panju sa druge strane ulice. I to to ga ponovo vidi
pruilo je don Huanu trenutno olakanje. Belisario je
uao pored trotoara, posmatrajui kuu. Davao je zna-
ke don Huanu da ostane po strani.
Nakon muno dugog vremena, Belisario je prepuzio
nekoliko metara na rukama i kolenima prema don Hu-
anu, a zatim ponovo unuo, potpuno nepokretan. Puze-
i na takav nain stigao je na don Huanovu stranu. Za
to su mu bili potrebni sati. Mnogi ljudi su tuda prolazi-
65
li, ali izgledalo je da niko od njih ne primeuje oaja-
nje don Huana niti postupke starog oveka. Kada su
njih dvojica bili rame uz rame, Belisario je doapnuo
da osea da nije u redu da don Huana ostavi kao psa
vezanog za stub. Njegova ena se protivila, ali on se
vratio da pokua da ga spase. Konano, zahvaljujui don
Huanu on je povratio slobodu.
Pitao je don Huana zapovednikim apatom da li je
spreman i voljan da uini sve da bi ovo izbegao. A don
Huan ga je uveravao da e uiniti bilo ta. Najtajanstve-
nije je pruio zamotuljak odee don Huanu. Zatim je iz-
loio svoj plan. Trebalo je da don Huan ode u onaj deo
kue koji je najudaljeniji od soba udovita i da pola-
ko skine svoju odeu, skidajui svaki put po jedan deo,
poevi od eira, zavravajui cipelama. Tada je tre-
balo da svu tu odeu stavi na drveni kostur, na kon-
strukciju poput krojake lutke, koju je morao da na-
pravi brzo i efikasno, to pre moe, im ue u kuu.
Sledei korak plana bio je da don Huan obue jedi-
nu preobuku koja je mogla da prevari to udovite:
odeu iz zamotuljka.
Don Huan je pourio u kuu i sve pripremio. Napra-
vio je drae kao za strailo za vrane od nekih letava
koje je naao iza kue, skinuo je svoju odeu i stavio
je na njih. Ali kada je otvorio zamotuljak doiveo je naj-
vee iznenaenje u svom ivotu. Zamotuljak se sastojao
od enske odee!
Oseao sam se glupo i izgubljeno, rekao je don
Huan, i ba sam hteo da ponovo obuem svoje odelo
kada sam zauo neljudsku riku tog udovinog oveka.
Bio sam vaspitan da prezirem ene, da verujem kako je
njihova jedina uloga da se brinu o mukarcu. Za mene
je oblaenje enske odee bilo jednako kao da sam po-
stao ena. Ali moj strah od tog udovita bio je toliko
snaan da sam zatvorio oi i obukao tu prokletu odeu.
Gledao sam don Huana, zamiljajui ga u enskom
odelu. To je bila slika do te mere smena da sam i pro-
tiv sopstvene volje prasnuo u gromoglasan smeh.
Don Huan je rekao da je stari Belisario, koji ga je
ekao na drugoj strani ulice, kada je video preruenog
66
don Huana, poeo nekontrolisano da plae. Plaui, po-
veo je don Huana do predgraa gde je ekala njegova e-
na sa dvojicom vodia mula. Jedan od njih je veoma
smelo upitao Belisarija da li je ukrao tu udnu enu da
bi je prodao javnoj kui. Starac je plakao toliko da se
inilo da je na ivici da se onesvesti. Mladi gonii mula
nisu znali ta da rade, ali je Belisarijeva ena, umesto
da saosea, poela da vriti od smeha. A don Huan nije
mogao da shvati zbog ega.
Drutvo je krenulo po mraku. Ili su sporednim pu-
tevima i stalno se kretali prema severu. Belisario nije
mnogo govorio. Izgledalo je da se plai i da oekuje ne-
volje. Njegova ena se svaala s njim i sve vreme se a-
lila da su mogunost da se oslobode odbacili tako to
su sa sobom poveli don Huana. Belisario joj je izdao
strogo nareenje da to vie ne pominje, jer se plaio da
bi gonii mula mogli da otkriju da je don Huan pre-
ruen. Upozorio je don Huana da on, poto ne zna kako
da se uverljivo ponaa kao ena, treba da se ponaa kao
devojka koja je malo udarena.
Posle nekoliko dana don Huanov strah prilino je
opao. U stvari, on je postao toliko samouveren da se
ak nije ni seao da se plaio. Da nije bilo tog odela
koje je nosio, mogao je da zamisli da je sve to je
doiveo bilo nona mora.
Noenje enske odee u takvim okolnostima podra-
zumevalo je, naravno, seriju drastinih promena. Beli-
sarijeva ena je poduavala don Huana veoma ozbiljno
svim aspektima potrebnim da se bude ena. Don Huan
joj je pomagao da kuva, pere odeu i da skuplja drva
za vatru. Belisario je obrijao don Huanu glavu i stavio
na nju lek jakog mirisa i rekao goniima mula da tu
devojku uznemiravaju vake. Don Huan je rekao da mu,
poto je jo bio mladi bez brade, nije bilo teko da
proe kao ena. Ali bio je sam sebi odvratan i bili su
mu odvratni svi ti ljudi, i iznad svega njegova sudbina.
eleo je da prestane da nosi ensku odeu, a obavljanje
enskih poslova bilo je vie nego to je mogao da
podnese.
Jednog mu je dana prekipelo. Gonii mula su bili
kap koja je prepunila au. Oekivali su i zahtevali da
67
im ta udna devojka u svemu izlazi u susret. Don Huan
je rekao da je takoe stalno morao da bude oprezan
jer su mu pretili.
Morao sam da mu postavim pitanje.
Da li su gonii mula bili u dosluhu sa tvojim do-
brotvorom? upitao sam.
Ne, odvratio je i poeo gromoglasno da se smeje.
Oni su bili samo dva dobra oveka koji su privremeno
potpali pod njegov uticaj. On je unajmio njihove mule
da prenese lekovito bilje i rekao im je da e im bogato
platiti ako mu pomognu da kidnapuje jednu mladu
enu.
Delokrug postupaka naguala Hulijana zavrteo mi je
matu. Predstavio sam sebi kako se don Huan brani od
seksualnih napada i vikao sam od smeha.
Don Huan je nastavio svoj izvetaj. Rekao je da je
strogo rekao starom oveku da je maskarada dovoljno
dugo trajala, i da ga ti ljudi seksualno napastvuju. Be-
lisario ga je bezbrino posavetovao da ima vie razume-
vanja, jer su mukarci mukarci, i opet je zaplakao, pot-
puno zbunjujui don Huana, koji se naao u ulozi ene
koja se besno brani.
Toliko je stradao od enskih nevolja da se uplaio
sebe. Rekao je Belisariju da e zavriti u gorem stanju
nego da je ostao kao rob udovita.
Don Huanov nemir se jo vie uveao kada je starac
poeo da mrmlja besmislice: ivot je sladak, mala cena
koju ovek za njega plaa je ala, to udovite e da
rastrgne don Huanovu duu i nee mu ak dozvoliti ni
da se sam ubije. Oijukaj s goniima mula, posaveto-
vao je don Huana pomirljivim tonom. Oni su prosti
seljaci. Oni samo hoe da se poigraju, uzvrati im stoga
kad navale na tebe. Pusti ih neka ti pipkaju noge. ta
te briga? I ponovo je neobuzdano plakao. Don Huan ga
je upitao zbog ega tako plae. Zato to si ti savren
za sve ovo, rekao je i telo mu se uvilo od silnog je-
canja.
Don Huan mu se zahvalio za saoseanje i za sve ne-
volje kroz koje je morao da proe zbog njega. Rekao je
Belisariju da se sad osea siguran i da hoe da ode.
68
Umetnost traganja je uenje svih hirova tvog pre-
ruavanja, rekao je Belisario, ne obraajui panju na
ono to mu je don Huan govorio. I to znai da ih mo-
ra nauiti tako dobro da niko ne zna da si preruen.
Da bi to postigao mora biti nemilosrdan, prepreden,
strpljiv, i ljubazan.
Don Huan nije imao pojma o emu Belisario govo-
ri. Umesto da to proveri, radije je od njega zatraio
neko muko odelo. Belisario je bio pun razumevanja.
Dao je don Huanu neku staru odeu i nekoliko pesosa.
Obeao je don Huanu da e njegova preobuka uvek biti
tu u sluaju da mu zatreba i vatreno je navaljivao da
doe u Durango zajedno sa njim i da ui arobnjatvo i
zauvek se oslobodi tog udovita. Don Huan je odgovo-
rio da nee i zahvalio mu. Tako mu je Belisario poe-
leo srean put i vie puta ga je prilino snano potapao
po ramenu.
Don Huan se presvukao i upitao Belisarija za pra-
vac. On je odvratio da e don Huan, ako bude iao pu-
tem prema severu, pre ili kasnije stii u sledei grad.
Rekao je da bi ak mogli ponovo da im se ukrste pute-
vi, jer obojica idu u istom pravcu to dalje od u-
dovita.
Don Huan je, konano osloboen, krenuo to je
bre mogao. Hodao je otprilike etiri ili pet milja ka-
da je naiao na znake prisustva ljudi. Znao je da je grad
u blizini i da e tu moda dobiti posao dok ne odlui
kuda e da ide. Seo je da se nakratko odmori, razmilja-
jui o uobiajenim tekoama na koje mora naii stra-
nac u zabaenom gradiu, kada je krajikom oka opazio
kretanje u bunju pokraj staze za tovarne ivotinje. Ose-
ao je da ga neko posmatra. Odjednom se toliko prestra-
vio da je skoio i poeo da tri u pravcu grada; to u-
dovite je skoilo za njim i naglo zaokrenulo da bi ga
zgrabilo za vrat. Promailo je za malo. Don Huan je
kriknuo kao nikad ranije, ali jo uvek je imao dovoljno
samokontrole da zadi u pravcu iz kojeg je bio doao.
Dok je don Huan trao da spase svoj ivot, udo-
vite ga je pratilo, krei se kroz bunje na svega neko-
liko stopa. Don Huan je rekao da je to bio najstraniji
69
zvuk koji je ikad uo. Konano je video mule kako se
lagano kreu u daljini, i povikao je u pomo.
Belisario je prepoznao don Huana i potrao prema
njemu pokazujui otvoreno strah. Dobacio je don Huanu
sveanj enske odee viui: Tri kao ena, budalo
jedna.
Don Huan je priznao da ne zna otkud mu prisustvo
duha da tri kao ena, ali trao je. udovite je presta-
lo da ga juri. A Belisario mu je rekao da se brzo pre-
svue dok je udovite udaljeno.
Don Huan se pridruio Belisarijevoj eni i gonii-
ma mula ne gledajui ni u koga. Natrag su krenuli dru-
gim putevima. Danima niko nije progovarao; zatim mu
je Belisario davao svakodnevne lekcije. Rekao je don
Huanu da su indijanske ene praktine i da uvek idu
u sr stvari, ali i da su takoe vrlo stidljive, i da, kada
su izazvane, pokazuju znake fizikog straha tako to ko-
lutaju oima, steu usne i ire nozdrve. Sve te znake
prati strahovita tvrdoglavost, a ovu, opet, stidljiv smeh.
Naterao je don Huana da veba vetinu enskog po-
naanja u svakom gradu kroz koji su prolazili. I don
Huan je iskreno verovao da ga on poduava da bude
glumac. Ali Belisario je tvrdio da je to to ga poduava
umee traganja. Rekao je don Huanu da je traganje
mogue na svemu primeniti i da postoje etiri koraka
da se to naui: nemilosrdnost, prepredenost, strpljenje i
ljubaznost.
Osetio sam da jo jednom moram da prekinem nje-
govo izlaganje.
Ali, zar se traganje ne ui u dubokoj, povienoj
svesti?, upitao sam.
Svakako, odvratio je cerei se. Ali mora da
shvati da nekim ljudima to to nose ensku odeu otva-
ra vrata za povienu svest. U stvari, takva sredstva su
delotvornija nego guranje skupne take, ali ih je vrlo
teko stvoriti.
Don Huan je rekao da ga je njegov dobrotvor sva-
kodnevno vebao u etiri naina traganja i da je traio
da don Huan shvati da nemilosrdnost nije surovost, da
prepredenost ne sme biti okrutnost, da strpljenje nije
nemar, i da ljubaznost ne sme biti budalatina.
70
Nauio ga je da se ova etiri koraka moraju vebati
i usavravati sve dok ne budu ili tako glatko da su ne-
primetni. Verovao je da su ene prirodni tragai. I nje-
govo uverenje je bilo toliko snano da je izjavio da pre-
ruen u enu svaki mukarac zaista moe da naui tra-
ganje.
Iao sam s njim na svaku pijacu u svakom gradu
kojim smo prolazili, i sa svima se cenjkao, nastavio je
don Huan. Moj dobrotvor je obino stajao po strani i
posmatrao me. ,Budi nemilosrdan ali armantan', govo-
rio mi je. ,Budi prepredan ali fini. Budi strpljiv ali ak-
tivan. Budi ljubazan ali smrtonosan. Samo ene to mo-
gu. Ako se ovek ponaa na taj nain on je cepidlaka.'
I kao da bi osigurao da e don Huan biti posluan,
povremeno se pojavljivao onaj udovini ovek. Don
Huan bi ga povremeno ugledao kako tumara po poljima.
Mnogo ee ga je viao poto mu je Belisario snano
izmasirao lea, to je trebalo da mu ublai otar bol
nerava u vratu. Don Huan se smejao i rekao da nije
imao pojma da je izmanipulisan u povienu svest.
Trebalo nam je mesec dana da stignemo u grad
Durango, rekao je don Huan. U tih mesec dana ispro-
bao sam uputstva za etiri naina traganja. To me nije
stvarno u mnogome promenilo, ali mi je pruilo priliku
da nazrem ta otprilike znai biti ena.
e t iri naina traganja
Don Huan je rekao da treba da sedim tu na toj staroj
osmatranici i da iskoristim podrku zemlje da bih po-
krenuo svoju skupnu taku i da bih se prisetio drugih
stanja poviene svesti u kojima me je on uio traganje.
U prolih nekoliko dana, mnogo puta sam pomenuo
etiri naina traganja, nastavio je. Pomenuo sam ne-
milosrdnost, prepredenost, strpljenje i ljubaznost nada-
jui se da bi ti mogao da se seti ta sam te o njima
71
nauio. Bilo bi divno kada bi ti mogao da iskoristi da
te provedu i dovedu do toga da se svega priseti.
utao je, kako se inilo, jedan neobino dug tre-
nutak. Zatim je rekao neto to nije trebalo da me iz-
nenadi ali me je ipak iznenadilo. Rekao je da me je
uio ta etiri naina traganja u severnom Meksiku uz
pomo Vinsentea Medrana i Silvija Manuela. Nije dalje
o tome piriao ve je tu svoju izjavu ostavio da se uree.
Pokuao sam da se setim, ali sam konano odustao, i
hteo sam da viknem kako ne mogu da se setim neeg
to se nikad nije ni dogodilo.
Dok sam se borio da izustim svoj protest, brine
misli su poele da mi se premeu po glavi. Znao sam
da don Huan nije to rekao samo da bi me sekirao, to
sam ja radio svaki put kada bi od mene traio da se
setim poviene svesti. Postao sam opsesivno svestan
da zaista nema kontinuiteta u tim doivljajima koje
sam iskusio pod njegovim vodstvom. Ti se dogaaji
nisu nizali kao dogaaji u mom svakodnevnom ivotu,
linearno sloeni. Bilo je savreno mogue da je on u
pravu. U don Huanovom svetu ni u ta nisam smeo da
budem potpuno siguran.
Pokuao sam da izustim svoje sumnje ali on je od-
bio da to slua i pourivao me je da se setim. Do tada
je ve bio pao mrak. Bilo je vetrovito, ali meni nije
bilo zima. Don Huan mi je bio dao pljosnat oblutak
da ga stavim na grudnu kost. Moja svest je bila otro
podeena za sve uokolo. Osetio sam iznenadno povlae-
nje, koje nije bilo ni spoljanje ni unutranje, ve je
to vie bilo oseanje stalnog povlaenja za neki neo-
dredljivi deo mene samog. Odjednom sam poeo da se
seam, sa stravinom jasnoom, jednog sastanka kome
sam prisustvovao pre mnogo godina. Seao sam se do-
gaaja i ljudi toliko ivo da me je to plailo. Osetio
sam jezu.
Sve sam to rekao don Huanu, na koga to izgleda
nije ostavilo neki naroit utisak, niti ga se ticalo. Go-
vorio mi je da se ne predajem mentalnom niti fizikom
strahu. .
Seanje mi je bilo toliko izvanredno da je bilo kao
da sam ponovo doivljavao to iskustvo. Don Huan je
72
utao. Nije me ak ni gledao. Oseao sam se kao da
sam zanemeo. To oseanje zanemelosti lagano je pro-
lo.
Ponovio sam sve one stvari koje sam uvek govo-
rio don Huanu kada bih se setio nekog dogaaja koji
nije imao linearno postojanje.
Kako je to mogue, don Huane? Kako sam mo-
gao da zaboravim sve to?
A on je ponovio sve one stvari koje je uvek govorio.
Ta vrsta pamenja i zaboravljanja nema nikakve
veze sa normalnim pamenjem, uveravao me je. Ono
se odnosi samo na pomeranje skupne take.
Potvrdio je da, iako ja posedujem celokupno zna-
nje o tome ta je namera, jo uvek ne zapovedam tim
znanjem. Poznavati ta je namera znai da ovek moe,
u svako doba, da objasni to znanje, ili da ga koristi.
Jedan nagual se snagom svog poloaja obavezuje da
svojim znanjem tako zapoveda.
ega si se prisetio, upitao me je.
Prvog puta kada si mi rekao za etiri naina tra-
ganja, rekao sam.
Nekakav proces, neobjanjiv terminima moje uo-
biajene svesti sveta, oslobodio je seanje koje pre sa-
mo jednog minuta nije postojalo. I ja sam se prisetio
itavog niza dogaaja koji su se odigrali pre mnogo go-
dina.
Ba kad sam naputao don Huanovu kuu u Sonori,
zamolio me je da se naemo sledee nedelje oko pod-
ne, sa one strane granice Sjedinjenih Drava, u Noga-
lesu u Arizoni, na autobuskom depou Grejhaunda.
Stigao sam oko sat vremena ranije. On je stajao
pored vrata. Pozdravio sam ga. Nije odgovorio ve me
urno poveo na stranu i apnuo mi da izvadim ruke
iz depova. Bio sam zateen. Nije mi dao vremena da
odgovorim, ve mi je rekao da mi je lic otvoren, i da
je sramota to se vidi da sam seksualno uzbuen.
Brzina kojom sam pojurio da se pokrijem bila je
fenomenalna. Dok sam shvatio da je to bila okrutna
ala ve smo bili na ulici. Don Huan se smejao, nepre-
stano me snano udarao po leima, kao da proslavlja
73
takvu alu. Odjednom sam se naao u stanju poviene
svesti.
Otili smo do kafea i seli. Um mi je bio toliko bis-
tar da sam eleo u sve da gledam, da vidim sutinu
stvari.
Ne trai energiju! nastavio je don Huan strogim
glasom. Ovde sam te doveo da otkrijem da li moe
da jede kada ti je pomerena skupna taka. Ne poku-
avaj da uradi vie od toga.
Ali tada je jedan ovek seo za sto ispred mene
i odvukao je svu moju panju.
Krui oima, objasnio je don Huan. Ne gledaj
u tog oveka.
Bilo mi je nemogue da prestanem da gledam tog
oveka. Oseao sam da me zahtev don Huana uznemi-
rava.
ta vidi? uo sam da me don Huan pita.
Video sam svetlosnu ahuru nainjenu od svetlos-
nih krila sklopljenih oko same ahure. Krila su se ras-
klopila, leprala jedan trenutak, otpala, i zamenila bi
ih nova krila, koja su ponavljala isti proces.
Don Huan je bezobrazno okrenuo moju stolicu sve
dok se nisam naao kako gledam u zid.
Kakvo traenje, rekao je glasno uzdiui, poto
sam mu bio opisao ta ja vidim. Istroio si gotovo svu
svoju energiju. Opusti se. Ratniku je potrebna usred-
sreenost. ta koga briga za krila na svetlosnoj a-
huri?
Rekao je da je poviena svest kao odskona daska.
Sa nje ovek moe da skoi u venost. Uvek iznova je
naglaavao da, kada se skupna taka pomeri, ona se ili
ponovo smesti u poloaju veoma blizu svom uobiaje-
nom ili nastavlja da se kree u venost.
Ljudi nemaju pojma o udesnoj moi koju no-
simo u sebi, nastavio je. U ovom trenutku, na pri-
mer, ti ima sredstvo da dosegne venost. Ako nasta-
vi da se bezvezno ponaa, mogao bi uspeti da svoju
skupnu taku gurne preko odreenog mesta, posle
kojeg vie nema povratka.
74
Shvatio sam opasnost o kojoj je govorio, odnosno,
imao sam telesni oseaj da stojim na rubu ponora, i
da u, ako se napred nagnem, pasti u njega.
Tvoja skupna taka se pomerila u povienu svest,
nastavio je, zato to sam ti pozajmio svoju energiju.
Jeli smo u tiina, vrlo jednostavnu hranu. Don Huan
mi nije dozvolio da pijem aj ili kafu.
Dok koristi moju energiju, rekao je, ne nalazi
se u svojem sopstvenom vremenu, ve u mojem. Ja pi-
jem vodu.
Dok smo hodali nazad do mojih kola bilo mi je
pomalo muka. Zateturao sam se i skoro izgubio rav-
noteu. To je oseanje bilo slino onom kada se hoda
dok se prvi put nose naoare.
Priberi se, rekao je don Huan smeei se. Ta-
mo kuda idemo treba da bude izuzetno sabran.
Rekao mi je da vozim preko granice u grad bliza-
nac Nogalesa u Meksiku. Dok sam vozio on me je upu-
ivao: kojom ulicom da idem, kada da skrenem desno
ili levo, koliko brzo da idem.
Ja poznajem ovaj kraj, rekao sam prilino ozlo-
voljen. Kai mi kuda hoe da ide i ja u te tamo
odvesti. Kao voza taksija.
0. K., rekao je. Odvezi me u Hevnvord aveniju
br. 1573.
Nisam znao gde je Hevnvord avenija, niti da li tak-
va ulica zaista postoji. Sumnjao sam da je on prosto
izmislio ime da bi me zbunio. utao sam. U oima mu
je bio podrugljiv sjaj.
Egomanija je pravi tiranin, rekao je. Neprekidno
moramo da radimo na tome da je zbacimo.
Nastavio je da mi pria kuda da vozim. Konano
mi je rekao da zaustavim pred jednom jednospratnicom
svetlobe boje, na uglu, u imunom kraju.
Neto je bilo kod te kue to mi je odmah privuklo
panju; gust pokriva od oker ljunka svuda oko nje.
vrsta vrata prema ulici, prozorski okviri i kua bili
su svi ofarbani oker kao i taj ljunak. Na svim pro-
zorima bili su sputeni zasuni. Po svim odlikama bilo
je to tipino prigradsko boravite srednje klase.
75
Izali smo iz kola. Don Huan je iao napred. Nije
kucao niti je vrata otvorio kljuem, ve su se ona,
kada smo doli do njih, sasvim sama tiho otvorila
na podmazanim arkama, bar koliko sam ja mogao da
otkrijem.
Don Huan je brzo uao. Nije me pozvao unutra. Jed-
nostavno sam ga sledio. Zanimalo me je ko je iznutra
otvorio vrata, ali tamo nije bilo nikoga.
Unutranjost kue delovala je veoma umirujue.
Nije bilo slika na glatkim, veoma istim zidovima. Nije
bilo ni svetiljki, a nije bilo ni polica za knjige. Pod
poploan zlatnoutim ploama stajao je u najlepem od-
nosu sa mat belim zidovima. Nalazili smo se u malom i
uzanom holu koji se otvarao prema prostranoj dnevnoj
sobi sa visokim stropom i zidanim kaminom. Polovina
sobe bila je potpuno prazna, ali u blizini kamina bio je
polukrug skupog nametaja: dva velika be kaua u sre-
dini, sa dve fotelje sa strane prekrivene tofom iste
boje. Tu je bio i teak, okrugao vrst orahov sto u
sredini. Sudei po onome to sam video oko kue,
izgleda da su ljudi koji su tu iveli bili imuni ali
tedljivi. I oigledno su voleli da sede oko vatre.
Dva oveka, koji su imali neto oko pedeset i neku,
sedeli su u foteljama. Ustali su kada smo uli. Jedan od
njih je bio Indijanac a drugi Latinoamerikanac. Don
Huan me je prvo predstavio Indijancu, koji mi je bio
blii.
Ovo je Silvio Manuel, rekao mi je don Huan.
On je najmoniji i najopasniji vra u mom drutvu,
a takoe je i najtajanstveniji.
Izgled Silvija Manuela bio je kao sa freske Maja.
Ten mu je bio bled, gotovo ut. Pomislio sam da izgleda
kao Kinez. Oi su mu bile nagnute ali ne i iskoene.
Bile su krupne, crne i sjajne. Nije imao bradu. Kosa
mu je bila crna crncijata proarana sedim pramenovima.
Imao je visoke jagodice i pune usne. Bio je visok oko
pet stopa* i sedam ina, suv i ilav i nosio je utu
* Stopa 0,3048 metara. Prim. prev.
76
sportsku koulju, mrke pantalone i tanak svetlosmei
sako. Sudei po njegovom odelu i nainu ponaanja, iz-
gledalo je da je ameriki Meksikanac.
Nasmeio sam se i pruio ruku Silviju Manuelu, ali
je on nije prihvatio. Lako je klimnuo glavom.
A ovo je Vinsente Medrano, rekao je don Huan,
okreui se prema drugom oveku. On je najueniji i
najstariji meu mojim drugovima. On nije najstariji
po godinama, ve po tome to je bio prvi uenik mog
dobrotvora.
Vinsente je isto tako ovla klimnuo glavom kao i
Silvio Manuel, i kao i on nije rekao ni re.
On je bio malo vii od Silvija Manuela, ali isto
tako mrav. Imao je ruiast ten i negovane brkove i
bradu. Crte lica su mu bile gotovo prefinjene: tanak,
divno izvajan nos, mala usta, tanke usne. upave tamne
obrve bile su u suprotnosti sa njegovom prosedom bra-
dom i kosom. Oi su mu bile mrke i takoe sjajne
i nasmejane uprkos njegovom namrtenom izrazu.
Bio je konzervativno odeven u zelenkasto odelo od
lake pamune tkanine. Takoe je izgledalo da je i on
Meksikanac iz SAD. Pogaao sam da je on vlasnik kue.
Nasuprot njima don Huan je izgledao kao indijan-
ski seljak. Njegov slamni eir, iznoene cipele, stare
kaki pantalone i karirana koulja bili su kao u bato-
vana ili pomonog radnika.
Gledajui ih svu trojicu zajedno, imao sam utisak
da je don Huan preruen. Nametnulo mi se vojniko
poreenje, da je don Huan komandni oficir tajne ope-
racije, oficir koji, bez obzira koliko snano to poku-
avao, nije mogao da sakrije svoje godine komando-
vanja.
Takoe sam imao utisak da su svi oni bili priblino
istih godina, iako je don Huan izgledao mnogo stariji
od druge dvojice, ali i daleko snaniji.
Takoe pretpostavljam da vi znate da je Karlos
daleko najvei razmaenko kojeg sam upoznao, rekao
im je don Huan najozbiljnijeg izraza lica. Vei ak i
od naeg dobrotvora. Uveravam vas, da ako postoji iko
ko razmaenost uzima ozbiljno, to je ovaj ovek.
77
Nasmejao sam se, ali se niko drugi nije smejao.
Ta dva oveka su me posmatrali sa udnim sjajem u
oima.
Sigurno je da ete vi sainjavati neuporediv trio,
nastavio je don Huan. Najstariji i najueniji, najopas-
niji i najmoniji, i najrazmaeniji.
Oni su i dalje ostali ozbiljni. Prouavali su me sve
dok nisam postao svestan sebe. Tada je Vinsente pre-
kinuo tiinu.
Ne znam zato si ga doveo u kuu, rekao je
suvim, odsenim tonom. On nam je od male koristi.
Odvedi ga napolje u zadnje dvorite.
I zavei ga, dodao je Silvio Manuel.
Don Huan se okrenuo prema meni. Hajde, rekao
je nenim glasom i pokazao mi brzim pokretom glavom
u pravcu zadnjeg dela kue.
Bilo je vie nego oigledno da se toj dvojici ljudi
nisam dopadao. Nisam znao ta da kaem. Bio sam
krajnje povreen i ljut, ali je ta oseanja nekako odvra-
alo moje stanje poviene svesti.
Otili smo u zadnje dvorite. Don Huan je neoeki-
vano uzeo konu oputu i ovio mi je oko vrata neverovat-
nom brzinom. Njegovi pokreti su bili toliko brzi i
tako spretni da sam trenutak kasnije, pre nego to sam
mogao da shvatim ta se deava, bio vezan oko vrata
kao pas, za jedan od dva stuba od sabijene ljake koji
su podupirali teak krov iznad zadnje verande.
Don Huan je odmahivao glavom u znak ljutnje i
neverice i poao nazad u kuu, dok sam ja poeo da se
derem na njega da me odvee. Ue mi je toliko vrsto
bilo stegnuto oko vrata da me je spreavalo da viem
onoliko glasno koliko sam to eleo.
Nisam mogao da verujem da se to sve deava.
Suzdravajui svoj bes, pokuao sam da odreim vor
na vratu. Bio je toliko vrst kao da su kone trake
bile slepljene. Povredio sam nokte pokuavajui da ih
razdvojim.
Imao sam napad nekontrolisanog gneva i urlikao
sam kao nemona ivotanja. Onda sam zgrabio ue,
obmotao ga oko ruku i, odupirui se nogom o stub
od blokova, povukao. Ali koa je bila suvie vrsta za
78
snagu mojih miica. Oseao sam se ponien i uplaen.
Strah mi je doneo trenutak trezvenosti. Znao sam da
sam pustio da me lana aura don Huanove umerenosti
obmane.
Procenio sam svoju situaciju to sam objektivnije
mogao i uvideo da nema naina da se oslobodim osim
da prekinem koni kai. Izbezumljeno sam poeo da
ga trljam o otar ugao stuba od blokova. Mislio sam
da u, ukoliko uspem da prekinem kai pre nego to
ijedan od ljudi izae napolje u dvorite, imati priliku
da otrim do svojih kola i odem, i da se nikad ne
vratim.
Dahtao sam i znojio se i trljao ue sve dok ga go-
tovo nisam prekinuo. Onda sam se jednom nogom
odupro o stub, obmotao ue oko ruke i oajniki vukao
dok nije puklo, a ja sam odleteo unazad u kuu.
Dok sam natrake nahrupio kroz otvorena vrata,
don Huan, Vinsente i Silvio Manuel su stajali u sredini
sobe i aplaudirali.
Kakav dramatian povratak, rekao je Vinsente,
pomaui mi da ustanem. Prevario si me. Nisam mislio
da si sposoban za takve eksplozije.
Don Huan mi je priao i odreio vor, oslobaajui
mi vrat od preostalog komada ueta.
Drhtao sam od straha, naprezanja i besa. Izne-
moglim glasom upitao sam don Huana zato me tako
mui. Njih trojica su se smejali i u tom trenutku su
najmanje od svega izgledali zastraujui.
Hteli smo da te isprobamo i da ustanovimo kakav
si ti stvarno ovek, rekao je don Huan.
Odveo me do jednog kaua i uglaeno mi ponudio
da sednem. Vinsente i Silvio Manuel su seli u fotelje,
a don Huan je seo naspram mene na drugi kau.
Smekao sam se nervozno ali vie nisam bio upla-
en svojom situacijom, niti od don Huana i njegovih
prijatelja. Svi su me posmatrali sa iskrenim zanima-
njem. Vinsente nije prestajao da se smeje, iako je
izgledalo da oajniki pokuava da izgleda ozbiljan.
Silvio Manuel je klimao glavom ritmino dok je zurio u
79
mene. Oi mu nisu bile u fokusu ali ih nije skidao sa
mene.
Vezali smo te, nastavio je don Huan, jer smo
hteli da znamo da li si ljubazan ili strpljiv ili nemilo-
srdan ili prepreden. Nali smo da nisi nita od svega
toga. Samo da si najvei mogui razmaenko kao to
sam ve bio rekao.
Da se nisi prepustio nasilnosti, svakako bi pri-
metio da je taj famozni vor na uetu oko tvog vrata
bio laan. On se odreuje. Vinsente je napravio taj
vor da bi varao svoje prijatelje.
Kidao si ue nasilno. Sigurno je da nisi ljubazan,
rekao je Silvio Manuel.
Jedan trenutak su utali, a zatim sva trojica
prsnuli u smeh.
Nisi ni nemilosrdan niti prepreden, nastavio je
don Huan. Da jesi, jednostavno bi odreio oba vora
i pobegao sa vrednom konom uzicom. Nisi ni strpljiv.
Da jesi, ti bi cvileo i plakao sve dok ne bi primetio par
batenskih makaza pored zida sa kojima si mogao da
presee ue za dve sekunde i da sebi pritedi bol
i napor.
Ne moe, dakle, nauiti da bude nasilan ili glup.
Ti to ve jesi. Ali moe da naui da bude nemilo-
srdan, prepreden, strpljiv i ljubazan.
Don Huan mi je objasnio da su nemilosrdnost, pre-
predenost, strpljenje i ljubaznost sutina traganja. Oni
su osnova koju sa svim njihovim grananjem treba uiti
obazrivo, preciznim koracima.
Obraao se meni, ali je govorio gledajui Vinsentea
i Silvija Manuela, koji su ga sluali sa punom panjom
i povremeno klimali glavama u znak odobravanja.
Stalno iznova je ponavljao da je poduavanje tra-
ganja jedna od najteih stvari koju rade vraevi. I na-
glasio je da bez obzira na to ta oni rade da bi me
nauili traganju, i bez obzira na to ta ja nasuprot
tome mislio, besprekornost je ono to diktira njihova
dela.
Budi uveren da mi znamo ta radimo. Na dobro-
tvor, nagual Hulijan, pobrinuo se za to, rekao je don
Huan, i sva trojica su prasnuli u takav gromoglasan
80
smeh da sam se oseao prilino nelagodno. Nisam znao
ta da mislim.
Don Huan je ponovio da je vrlo vano razmotriti
da posmatrau ponaanje vraeva moe izgledati zlo,
iako je ono u stvari uvek besprekorno.
Kako moe da uvidi razliku ako si ti taj po-
smatra?, upitao sam.
Zla dela ine ljudi zbog line koristi, rekao je.
Vraevi, dakle, imaju jedan drugaiji cilj zbog kojeg
delaju, koji nema nita s linom koristi. injenica da
oni uivaju u svojim delima ne rauna se kao dobit. Pre
se moe reci da je to odlika njihovog karaktera. Obian
ovek dela samo ukoliko postoji prilika za linu dobit.
Ratnici kau da ne delaju za dobit ve za duh.
Razmiljao sam o tome. Delovanje bez oekivane
nagrade bilo je zaista tu koncept. Bio sam odgajan
da ulaem i da se nadam nekoj vrsti nagrade za sve to
inim.
Mora da je don Huan moje utanje i zamiljenost
shvatio kao neku vrstu sumnjiavosti. Smejao se i gle-
dao u svoja dva drugara.
Pogledaj, na primer, nas etvoricu, nastavio je.
Ti smatra da u ovu situaciju ulae i da e eventual-
no od toga neto da dobije. Ako se naljuti na nas,
ili ako te mi razoaramo, moe da se poslui zlim
delima i da tako bude s nama naisto. Mi, nasuprot
tome, ne pomiljamo na linu korist. Naa su dela
voena besprekornou mi se ne moemo naljutiti niti
razoarati u tebe.
Don Huan se nasmeio i rekao mi da je sve od
trenutka kada smo se tog dana nali na autobuskom
depou, sve to je radio sa mnom, iako moda tako ne
izgleda, bilo zapoveeno besprekornou. Objasnio je
da mu je bilo potrebno da me dovede u poloaj bez
odbrane da bi mi pomogao da uem u povienu svest.
Zbog toga mi je bio rekao da mi je lic raskopan.
To je bio jedini nain da te prodrmani, rekao
je cerei se. Mi smo sirovi Indijanci, i tako su svi
nai udarci nekako primitivni. to je prefinjeniji ratnik
to su njegovi udari mnogo istananiji i razraeniji. Ali
81
moram da priznam da smo prilino odstupili od svoje
sirovosti, naroito kada smo te vezali za vrat kao psa.
Sva trojica su se cerili i smejali tiho kao da je
u kui bilo jo nekog koga nisu eleli da uznemire.
Veoma tihim glasom don Huan je rekao da sam,
poto sam u povienoj svesti, spremniji da razumem
ono to e mi rei o dve majstorije: o traganju i nameri.
Nazvao ih je krunskim vrhuncem starih i novih vraeva,
glavnom stvari kojom se danas vraevi bave, ba kao
to su se bavili i vraevi hiljadama godina ranije. Na-
glasio je da je traganje poetak i da, pre no to se bilo
ta pokua na stazi ratnika, ratnici moraju nauiti
traganje; posle toga moraju nauiti nameravanje, i tek
tada mogu da pomere skupnu taku po sopstvenoj
volji.
Tano sam znao o emu govori. Znao sam, ne zna-
jui kako, ta se moe postii pomeranjem skupne
take. Ali nisam imao rei da objasnim to to znam.
Stalno sam pokuavao da im ispriam svoje znanje.
Oni su se smejali mojim neuspesima i stalno me pod-
badali da pokuam ponovo.
Kako bi ti se dopalo da ja to kaem mesto tebe?,
upitao je don Huan. Moe biti da ja mogu da naem
svaku re koju bi ti hteo da kae ali ne moe.
Po njegovom izgledu, prosudio sam da ozbiljno
trai moju dozvolu. Situacija mi je izgledala tako nepo-
desna da sam poeo da se smejem.
Don Huan me je, pokazujui veliko strpljenje, po-
novo upitao a ja sam ponovo dobio nov napad smeha.
Njihov izgled iznenaenosti i zabrinutosti govorio mi
je da im je moje reagovanje nerazumljivo. Don Huan
je ustao i objavio da sam ja suvie umoran i da je
vreme da se vratim u svet obinih zbivanja.
ekaj, ekaj, molio sam. Dobro sam. Samo mi
je smeno to to ti mene pita da ti dam dozvolu.
Moram da pitam za tvoju dozvolu, rekao je don
Huan, jer ti si jedini ko moe da dozvoli da se rei
zadrane u tebi mogu obznaniti. Mislim da sam po-
greio to sam pretpostavio da ti razume vie nego
to razume. Rei su strano mone i vane i magino
su vlasnitvo svakoga ko ih poseduje.
82
Vraevi znaju pravilo zasnovano na iskustvu: oni
kau, da to se dublje skupna taka pomeri, snanije
je oseanje da ovek poseduje znanje i da nema rei da
ga objasni. Ponekad skupna taka obinog oveka moe
da se pomeri bez poznatog uzroka i da on toga i nije
svestan, osim to mu se jezik zavee, zbrkan je i
nejasan.
Vinsente se umeao i predloio da sa njima ostanem
malo due. Don Huan se sloio i okrenuo se prema
meni.
Osnovni princip traganja jeste da ratnik traga
po sebi, rekao je. On traga po sebi nemilosrdno, pre-
predeno, strpljivo i ljubazno.
Hteo sam da se smejem ali mi on nije dao vre-
mena. Veoma jezgrovito definisao je traganje kao umet-
nost korienja ponaanja na neobian nain za naroite
svrhe. Rekao je da je normalno ljudsko ponaanje u
svetu svakodnevnog ivota rutina. Svako ponaanje koje
odskae od rutine uzrokuje neobine posledice u naem
celokupnom biu. Vraevi su tragali za tim neobinim
efektima j er su se oni nagomilavali.
Objasnio je da su vraevi vidovnjaci iz davnine, uz
pomo svog vienja, prvi primetili da neuobiajeno po-
naanje izaziva potres skupne take. Uskoro su otkrili
da, ukoliko se neuobiajeno ponaanje upranjava siste-
matski i mudro usmerava, ono moe da natera skupnu
taku da se pokrene.
Pravi izazov za te vraeve vidovnjake, nastavio
je don Huan, bio je da pronau sistem ponaanja koje
nije bilo ni usko niti kapriciozno, ve kombinacija mo-
ralnosti i oseanja za lepo po kojem se vraevi vidov-
njaci razlikuju od obinih vetica.
Prestao je da govori, i oni su me posmatrali kao
da u mojim oima i na mom licu trae tragove umora.
Svako ko uspe da svoju skupnu taku pomeri u
novi poloaj jeste vra, nastavio je don Huan. A iz
tog novog poloaja on moe da radi sve dobre i loe
stvari svojim sadruzima. Vra se, prema tome, moe
biti, kao obuar ili pekar. Cilj vraeva vidovnjaka je da
odu izvan tog stanovita. A da bi to ostvarili potrebni
su im moral i lepota.
83
Rekao je da je traganje za vraeve osnova na kojoj
ie sve ostalo to oni ine sagraeno.
Neki vraevi imaju primedbi na termin traganje,
nastavio je, ali taj naziv je prihvaen jer podrazumeva
skriveno ponaanje.
Ono se takoe naziva umetnost potaje, ali taj
termin je jednako nesrean. Mi lino, zbog naeg nevoj-
nikog temperamenta, zovemo ga umetnost kontrolisane
ludosti. Moe ga zvati kako god hoe. Mi emo, ipak,
nastaviti sa terminom traganje, zato to je tako jedno-
stavno rei traga a, kao to je moj dobrotvor voleo
da kae, tako je nezgodno rei poinilac kontrolisane
ludosti.
Na pomen njihovog dobrotvora, smejali su se kao
deca.
Savreno sam ga shvatao. Nisam imao ni pitanja
niti nedoumica. Jedino sam imao oseaj da moram da
se hvatani za svaku don Huanovu re da bih se ukotvio.
U suprotnom moje misli bi urile pred njim.
Primetio sam da su mi oi usredsreene na njegove
usne, kao to su mi ui bile usredsreene na njegove
rei. Ali kada sam to jednom shvatio, vie nisam
mogao da ga pratim. Usredsreenost mi se rasturila
Don Huan je nastavio da pria ali ja ga nisam sluao.
Iuavao sam se neverovatnim mogunostima stalnog
ivljenja u povienoj svesti. Pitao sam se kakva bi
bila vrednost opstanka? Da li bi ovek bio sposoban
da bolje procenjuje situacije? Da li bi bio bri od obi-
nog oveka, ili moda i inteligentniji?
Don Huan je iznenada prestao da govori i upitao
me o emu sam razmiljao.
Ah ti si toliko praktian, napomenuo je poto
sam mu rekao svoje sanjarije. Mislio sam da e u po-
vienoj svesti tvoj temperament biti daleko umetnikiji,
daleko mistikiji.
Don Huan se okrenuo Vinsenteu i zamolio ga da
odgovori na moje pitanje. Vinsente je proistio grlo
i osuio ruke briui ih o pantalone. Odavao je ist
utisak straha od izlaska na scenu. Bilo mi ga je ao.
Misli su mi se uskovitlale. I kada sam ga uo kako
muca, jedna predstava mi je eksplodirala u umu
84
predstava koju sam uvek imao o stidljivosti svoga
oca, o njegovom strahu od ljudi. Ali pre no to sam
imao vremena da se predam toj slici, Vinsenteove oi
su se zapalile nekakvom udnom unutranjom svetlou.
Napravio je komino ozbiljno lice i zatim progovorio
autoritativno i profesionalno.
. Da ti odgovorim na pitanje, rekao je, Opstanak
u povienoj svesti nema nikakvu vrednost; inae bi
itava ljudska rasa bila tu. oveanstvo je sigurno
od toga, jer se tamo tako teko stie. Postoji, ipak,
slabana mogunost da jedan obian ovek ue u takvo
stanje. Ako to uradi, on obino uspeva da se zbrka,
ponekad nepopravljivo.
Sva trojica su prasnuli u smeh.
Vraevi kau da je poviena svest vrata namere,
rekao je don Huan. I oni je tako i koriste. Razmisli
o tome.
Zurio sam u svakoga od njih ponaosob. Usta su
mi bila otvorena, i oseao sam da u, ukoliko ih tako
drim, biti sposoban da moda shvatim tu zagonetku.
Sklopio sam oi i dobio odgovor. Osetio sam ga. Nisam
ga smislio. Ali nisam mogao da ga izrazim reima, ma
koliko se snano trudio da to uinim.
Tako, tako, rekao je don Huan, dobio si jo
jedan odgovor vraeva sasvim sam, ali jo uvek nema
dovoljno energije da ga izmeni i pretvori u rei.
Oseanje koje sam doivljavao bilo je i vie nego
samo da nisam sposoban da izrazim svoje misli; to
je bilo kao da sam oslobodio neto to sam zaboravio
pre mnogo godina: da ne znam ta to oseam jer jo
nisam nauio da govorim, i da mi stoga nedostaju
sredstva da svoja oseanja prevedem u misli.
Da bi razmiljao i rekao tano ono to eli da
kae zahteva neizrecivu koliinu energije, rekao je
don Huan pronikavi u moja oseanja.
Silina mog sanjarenja bila je toliko snana da sam
zaboravio kako je zapoela. Buljio sam zateen u don
Huana i priznao da nemam pojma ta su oni rekli, ili
ta sam ja rekao samo trenutak ranije. Seao sam se
dogaaja sa konim uetom i onoga to mi je don
85
Huan rekao odmah posle toga, ali nisam mogao da se
prisetim oseanja koje me je preplavljivalo samo pre
jednog trenutka.
Ti ide pogrenim putem, rekao je don Huan.
Pokuava da upamti misli onako kako ih i inae
normalno pamti, ali ovo je drukija situacija. Samo
sekundu ranije imao si jedno zaprepaujue oseanje
da zna neto sasvim naroito. Takvih se oseanja ne
moe seati koristei se pamenjem. Mora ih se pri-
setiti tako to e da ih namerava.
Okrenuo se prema Silviju Manuelu, koji se bio
ispruio u fotelji, sa nogama ispod ajnog stoia. Silvio
Manuel me je netremice gledao. Oi su mu bile crne,
kao dva komada sjajnog opsidijana. Ne mrdnuvi ni
jedan mii, ispustio je prodoran krik ptice.
Nameravaj! viknuo je. Nameravaj! Nameravaj!!!
Sa svakim krikom glas mu je postajao sve neljud-
skiji i sve prodorniji. Kosa na potiljku mi se nako-
streila. Osetio sam da sam se sav najeio. Ali moj
um, namesto da se usredsredi na strah koji sam ose-
ao, smesta se prisetio onog oseanja koje sam iskusio.
Ali pre nego to sam mogao da se njime u potpunosti
nasladim, taj oseaj se razleteo i proirio u neto
drugo. I tada sam shvatio ne samo zbog ega je po-
viena svest vrata namere, ve sam takoe shvatio i
ta je namera. I, iznad svega, shvatio sam da se to
oseanje ne moe izraziti reima. To znanje je bilo
tu za svakoga. Bilo je tu da bi se osetilo, da bi se
koristilo, ali ne da bi se objanjavalo. ovek u njega
moe ui menjajui nivoe svesti, stoga, poviena svest
jeste ulaz. Ali ak se ni ulaz ne moe objasniti. ovek
jedino moe da ga koristi.
Jo jedan deo znanja doao mi je tog dana bez
iijeg vodstva: da je prirodno poznavanje namere do-
stupno svakome, ali da zapovedanje pripada onima
koji je ispituju.
Tada sam ve bio strano umoran, i nesumnjivo
kao rezultat toga, moj katoliki odgoj poeo je snano
da utie na moje reakcije. Za trenutak sam poverovao
da je namera Bog.
86
Rekao sam to don Huanu, Vinsenteu i Silviju Ma-
nuelu. Oni su se smejali. Vinsente je, i dalje svojim zva-
ninim tonom, rekao da nije mogue da je Bog, jer
je namera sila koja se ne moe opisati, a jo manje
predstaviti.
Ne budi bezobrazan, rekao mi je don Huan stro-
go. Ne pokuavaj da neto smilja na osnovu tvog
prvog i jedinog pokuaja. Saekaj dok bude zapovedao
svojim znanjem, pa onda odlui ta je ta.
Priseanje na etiri naina traganja me je iscrpio. Naj-
dramatinija posledica bila je vie nego obina neza-
interesovanost. Ne bih se brinuo da sam sad pao mrtav,
niti da je don Huan. Nije me brinulo da li emo na
toj staroj osmatranici ostati preko noi ili emo kre-
nuti kui po najveem mraku.
Don Huan je bio pun razumevanja. Vodio me je
za ruku, kao da sam slep, do velike stene, i pomogao
mi je da sednem leima oslonjen o nju. Preporuio mi
je da pustim da me prirodan san povrati u normalno
stanje svesti.
87
4 SIL A Z A K D U H A
V i e n je du h a
Odmah posle okasnelog ruka, dok smo jo uvek se-
deli za stolom, don Huan je najavio da emo nas
dvojica ii da no provedemo u peini vraeva i da
bi trebalo da krenemo. Rekao je da je neophodno da
tu ponovo sedim, u potpunoj tami, i da dopustim toj
stenovitoj formaciji i nameri vraeva da pokrenu moju
skupnu taku.
Poeo sam da ustajem sa stolice ali me je on zau-
stavio. Rekao je da postoji neto to prvo eli da mi
objasni. Ispruio se, stavio noge na sedite stolice i
naslonio u oputen, udoban poloaj.
Kada te malo bolje vidim, rekao je don Huan,
primeujem sve vie kako ste ti i moj dobrotvor
slini.
Oseao sam se toliko zastraen da nisam mogao da
ga pustim da nastavi. Rekao sam mu da ne mogu da
zamislim kakve su to slinosti, ali ako je bilo ikakvih
mogunost za koju nisam smatrao da me u nju treba
ponovo uveravati bilo bi mi drago ako bi mi priao
o njima, da bi mi pruio priliku da ih ispravim ili da
ih izbegnem.
Don Huan se smejao sve dok mu suze nisu po-
tekle niz obraze.
Jedna od tih slinosti je, da ti kad dela, dela
dobro, rekao je, ali kada razmilja, ti se uvek spo-
88
plie. Moj dobrotvor je bio ba takav. Nije razmiljao
ba najbolje.
Upravo kada sam hteo da se branim, da kaem kako
nema nita loe u nainu na koji razmiljam, ulovio
sam avolasti sjaj u njegovim oima. Odustao sam.
Don Huan je primetio taj moj zaokret i smejao se
pomalo iznenaen. Mora biti da je oekivao suprotno.
Mislim, na primer, da ti ima tekoa da shvati
duh samo kada razmilja o njemu, nastavio je veselo
se osmehujui. Ali kada ti dela, duh ti se s lakoom
otkriva. Moj dobrotvor je bio takav.
Pre nego to krenemo u peinu, ispriau ti priu o
svom dobrotvoru i etvrtom apstraktnom jezgru.
Vraevi veruju da, do samog trenutka kada duh
sie, svako od nas moe da ode od njega; ali ne i posle
toga.
Don Huan je namerno zastao da bi me pokretima
svojih obrva naterao da razmotrim ono to je upravo
rekao.
etvrto apstraktno jezgro je pun udar silaska du-
ha, nastavio je. etvrto apstraktno jezgro je in otkro-
venja. Duh nam se otkriva. Vraevi to opisuju kao da
duh eka u zasedi i zatim se sputa na nas, na svoj
plen. Vraevi kau da je silazak duha uvek prikriven.
Dogaa se a ipak se ini da se nikad nije dogodio.
Postao sam veoma nervozan. Iz tona don Huanovog
glasa, oseeao sam da me priprema da svakog asa izrui
neto na mene.
Upitao me je da li se seam trenutka kada se duh
spustio na mene zapoinjui tako moju stalnu vernost
apstraktnom.
Nisam imao pojma o emu to pria.
Postoji prag koji kada se jednom pree ne doz-
voljava povratak, rekao je. Obino, od trenutka kada
duh zakuca, potrebne su godine da uenik stigne do
tog praga. Ipak, ponekad se do praga stie gotovo
odmah. Sluaj mog dobrotvora je primer za to.
Don Huan je rekao da svaki vra treba da jasno
upamti prelazak tog praga zato da bi ga to podsealo na
novo stanje njegovih mogunosti opaanja. Objasnio je
da ovek ne mora da bude uenik vraeva da bi stigao
89
do tog praga, i da je jedina razlika izmeu obinog
oveka i vraa u tome to u tim sluajevima svako
istie drugo. Vra istie prelazak tog praga i seanje
na to koristi kao referentnu taku. Obian ovek ne
prelazi prag i daje sve od sebe da sve u vezi sa njim
zaboravi.
Rekao sam mu da se ne slaem sa tim stanovitem
jer ne mogu da prihvatim to da postoji samo jedan
prag koji treba prei.
Don Huan je gledao u nebo, uasavao se i vrteo
glavom aljivo oajavajui. Nastavio sam da se svaam,
ne zato to se nisam slagao sa njim, ve da bih sebi
pojasnio stvari. Ipak sam ubrzo izgubio elju za tim.
Najednom sam imao oseaj da klizim kroz tunel.
Vraevi kau da se etvrto apstraktno jezgro de-
ava kada duh prekine nae lance samorefleksije, re-
kao je. Prekidanje naih lanaca je velianstveno, ali
je takoe vrlo nepoeljno, jer niko ne eli da bude
slobodan.
Oseanje da klizim kroz tunel potrajalo je jo koji
trenutak, a onda mi je sve postalo jasno. I ja sam
poeo da se smejem. udni uvidi zatoeni u meni
eksplodirali su u smeh.
Izgledalo je da mi don Huan ita misli kao da su
knjiga.
udnog li oseaja: shvatiti da sve to mislimo,
sve to govorimo zavisi od poloaja skupne take,
primetio je.
I to je bilo tano ono o emu sam mislio i emu
sam se smejao.
Znam da se u ovom trenutku tvoja skupna taka
pokrenula, nastavio je, i da si shvatio tajnu naih
lanaca. Oni nas zarobljavaju, ali drei nas prikovane za
lagodno mesto samorefleksije, oni nas tite od juria
nepoznatog.
Bio sam u jednom od onih izuzetnih trenutaka ka-
da mi je sve to je bilo u vezi sa svetom vraeva bilo
kristalno jasno. Sve sam shvatao.
Kada se jednom nai lanci prekinu, nastavio je
don Huan, vie nismo vezani za brige svakodnevnog
sveta. I dalje smo u svakodnevnom svetu, ali tu vie
90
ne spadamo. Da bismo tu pripadali, trebalo bi da de-
limo ljudske brige, a bez lanaca to ne moemo.
Don Huan je rekao da mu je nagual Elijas objasnio
da ono po emu se razlikujemo od normalnih ljudi jeste
da mi delimo jedan metaforini bode: brigu nae sa-
morefleksije. Tim bodeom reemo sebe i krvarimo;
i posao naih lanaca je u tome da nam prue oseanje
kako krvarimo zajedno, da delimo neto prekrasno:
nau ljudskost. Ali ako to prouimo, otkriemo da kr-
varimo sami; da ne delimo nita; da je sve to radimo
jedino poigravanje sa podesnim nestvarnim odrazom
koji stvara ovek.
Vraevi vie nisu u svetu svakodnevnih dogaaja,
nastavio je don Huan, jer se oni vie ne mole svojoj
samorefleksiji.
Onda je don Huan zapoeo priu o svom dobro-
tvoru i silasku duha. Rekao je da pria zapoinje od-
mah poto je duh zakucao na vrata mladog glumca.
Prekinuo sam don Huana i upitao ga zato ne-
prekidno koristi izraze mladi ovek ili mladi glu-
mac koji se odnose na naguala Hulijana.
U vreme kada se deava ova pria, on nije bio
nagual, odvratio je don Huan. Bio je mladi glumac.
U mojoj prii, ne mogu prosto da ga zovem Hulijan,
zato to je za mene on uvek bio nagual Hulijan. U
znak razlikovanja njegovog besprekornog ivota, mi
uvek dodajemo prefiks nagual imenu naguala.
Don Duan je nastavio sa svojom priom. Rekao je
da je nagual Elijas zaustavio smrt mladog glumca tako
to ga je naveo da se pomeri u povienu svest, i nakon
sati borbe, mladi glumac je ponovo doao svesti. Na-
gual Elijas nije pomenuo svoje ime, ve se predstavio
kao profesionalni iscelitelj koji je naiao na traginu
scenu, gde je dvoje ljudi zamalo umrlo. Pokazao je
na mladu enu, Taliju, ispruenu na zemlji. Mladi
ovek se zaprepastio to je vidi da nesvesna lei pokraj
njega. Seao se da je video kako bei. Preplailo ga je
kada je uo da stari iscelitelj objanjava da je nesum-
njivo Bog kaznio Taliju za njene grehe pogodivi
je munjom i nateravi je da izgubi pamet.
91
Ali otkud munja kad ak ni kia nije padala?,
upitao je mladi glumac jedva ujnim glasom. Bio je
vidno uzbuen kada je stari Indijanac odvratio da se
Boji putevi ne mogu znati.
Ponovo sam prekinuo don Huana. Interesovalo me
je da znam da li je mlada ena zaista pomerila pameu,
Podsetio me je da je nagual Elijas njoj zadao snaan
udarac u skupnu taku. Rekao je da ona nije poludela,
ve da je kao posledica tog udara naizmenino ulazila
u povienu svest i izlazila iz nje nanosei tako svome
zdravlju ozbiljnu pretnju. Nakon divovske borbe, ipak
joj je nagual Elijas pomogao da svoju skupnu taku
uvrsti i ona je za stalno ula u stanje poviene svesti.
Don Huan je napomenuo da su ene sposobne za
takve majstorske udare: mogu da trajno zadre nov po-
loaj svoje skupne take. A Talija je bila bez premca.
im su njeni lanci popucali, ona je smesta sve shvatila
i pokorila se nagualovim zamislima.
Don Huan je, priajui svoju priu, rekao da je
nagual Elijas, koji nije bio samo vrhunski sanja
ve takoe, i vrhunski traga bio video da je mladi
glumac iskvaren i uobraen, ali da se samo ini da
je teak i tvrd. Nagual je znao da e ukoliko iznese
ideje Boga, greha, kazne, glumevo religiozno verovanje
uiniti da njegovo cinino dranje zavare.
im je uo o Bojoj kazni, glumeva fasada poela
je da se rui. Poeo je da pokazuje aljenje, ali nagual
ga je smesta prekinuo i snano je naglasio, da kada je
smrt tako blizu, oseanja krivice vie nisu vana.
Mladi glumac je paljivo sluao, ali, iako se oseao
vrlo bolestan, nije verovao da je u smrtnoj opasnosti.
Misilo je da njegova slabost i nesvestica potiu od
gubitka krvi.
Kao da je proitao misli mladog glumca, nagual
mu je objasnio da takvim optimistikim mislima nema
mesta, da bi njegovo krvarenje bilo fatalno da nije bilo
epa koji je on kao iscelitelj stvorio.
Kada sam te udario po leima, postavio sam
ep da zaustavi isticanje tvoje ivotne snage, rekao je
nagual mladom i skeptinom glumcu. Bez tog zadra-
vanja, neizbeni proces tvoje smrti bi se nastavio. Ako
92
mi ne veruje, dokazau ti to tako to u drugim udar-
cem ukloniti taj ep.
Dok je govorio, nagual Elijas potapao je mladog
glumca po desnoj strani uz grudni ko. Istog trenutka
mladi ovek je bljuvao i guio se. Krv mu je lila na
usta dok je nekontrolisano kaljao. Sledei udar po
njegovim leima zaustavio je muni bol i bljuvanje.
Ali to nije zaustavilo i njegov strah i on se onesvestio.
Ja mogu celog ivota da ti kontroliem smrt, re-
kao je nagual kada je mladi glumac ponovo doao
svesti. Koliko dugo u je kontrolisati zavisi od tebe,
od toga koliko verno e se pridravati svega to ti
kaem da radi.
Nagual je rekao da prvo to se od mladog oveka
zahteva jeste da lei potpuno nepokretan i da uti.
Ukoliko ne eli da mu ep ispadne, dodao je nagual,
mora da se ponaa kao da je izgubio mo kretanja i
govora. Najmanji trzaj i najmanja izjava bili bi do-
voljni da se njegovo umiranje nastavi.
Mladi glumac nije bio navikao da se povinuje pred-
lozima i zahtevima. Osetio je nalet besa. im je poeo
da izgovara svoje neslaganje, gorui bol i grevi ponovo
su zapoeli.
Dri se toga, i ja u te izleiti, rekao je nagual.
Ponaa li se kao bolestan, pokvareni imbecil kakav
i jesi, i ti e umreti.
Taj glumac, ponositi mladi ovek, zanemeo je od
te uvrede. Niko ga nikad nije nazvao slabiem, pokva-
renim imbecilom. Hteo je da svoj bes iskali, ali bol je
bio toliko ozbiljan da nije mogao da odgovori na
uvredu.
Ako eli da ti olakam bolove, mora slepo da me
slua, rekao je nagual zastraujuom hladnoom. Daj
mi znak klimanjem. Ali znaj da onog trenutka kada
promeni odluku i pone da se ponaa kao besramni
moron kakav i jesi, smesta u izvui taj ep i ostaviti
te da crkne.
Poslednjim deliem snage glumac je klimnuo u
znak saglasnosti. Nagual ga je potapao po leima i
bol je nestao. Ali zajedno sa uarenim bolom nestalo
je jo neto: zamagljenost uma. I onda je mladi glumac
93
znao sve ne razumevajui nita. Nagual se ponovo pred-
stavio. Rekao mu je da se zove Elijas, i da je nagual.
I glumac je znao ta sve to znai.
Nagual Elijas je tad svoju panju preneo na polu-
svesnu Taliju. Prineo je svoje usne njenom levom uhu
i apnuo joj zapovesti da bi naveo njenu skupnu taku
da se zaustavi u svom lutajuem kretanju. Umirio je
njen strah priajui joj apatom prie o vraevima koji
su proli kroz to isto krozata i ona. Kada se dovoljno
smirila, predstavio joj se kao nagual Elijas, vra; a
onda je s njom pokuao najteu stvar u arobnjatvu:
pokretanje skupne take izvan sfere sveta koji znamo.
Don Huan je primetio da izvebani vraevi mogu
da se pomere izvan poznatog sveta, ali da neiskusne
osobe to ne mogu. Nagual Elijas je uvek naglaavao
da obino ni u snu ne bi pokuao takav podvig, ali
da ga je tog dana neto drugo, a ne njegovo znanje i
njegovo htenje, nateralo da dela. Pa ipak, takav manevar
je uspeo. Talija se pomerila izvan sveta koji znamo i
sigurno se vratila nazad.
Potom je nagual Elijas imao novi uvid. Sedeo je
na zemlji izmeu dvoje ljudi ispruenih na zemlji
glumac je bio go, pokriven jedino sakoom naguala Eli-
jasa i razmatrao je njihovu situaciju. Rekao im je
da su oboje, silom prilika upali u zamku koju je po-
stavio sam duh. On sam, nagual, bio je aktivni deo te
zamke, poto je, upoznajui ih u takvom stanju u
kakvom ih je upoznao, bio primoran da postane nji-
hov privremeni zatitnik i da se poslui svojim znanjem
vraa kako bi im pomogao. Poto je njihov privremeni
zatitnik, dunost mu je da ih upozori da e doi do
jedinstvenog praga; i da od njih zavisi, i od svakog
ponaosob i skupa, kako da stignu do tog praga stupa-
jui u stanje predavanja ali ne nemara; u stanje panje
ali ne i potpunog uputanja. Nije eleo vie da im kae
iz straha da e ih zbuniti ili uticati na njihovu odluku.
Oseao je da ako oni treba da preu taj prag, to
treba da bude uz njegovu minimalnu pomo.
Nagual ih je zatim ostavio same na tom usamljenom
mestu i otiao do grada da uzme lekovito bilje, prostir-
94
ke i ebad i da im ih donese. Ideja mu je bila da oni
tako sami dosegnu i preu taj prag.
Dugo vremena je to dvoje mladih ljudi lealo jedno
uz drugo zadubljeno u sopstvene misli. injenica da su
im se skupne take pomerile znaila je da mogu da
razmiljaju dublje nego obino, ali je takoe znaila
da su se i brinuli, razmiljali i bojali se isto tako
snano.
Poto je Talija mogla da govori i bila neto jaa,
prekinula je tiinu; upitala je mladog glumca da li se
boji. On je potvrdno klimnuo. Osetila je prema njemu
veliko saaljenje i skinula je al koji je nosila da ga
prebaci preko njegovih ramena, i drala ga je za ruku.
Mladi ovek nije se usuivao da izusti kako se
osea. Strah da se bol ne ponovi ukoliko progovori bio
je preveliki i previe iv. Hteo je da joj se izvini; da
joj kae da jedino ali to ju je povredio, i da mu
nije vano ako e umreti poto je zasigurno znao da
nee preiveti taj dan.
Talija je razmiljala o istoj stvari. Rekla je da
ali samo zbog jedne stvari: to ga je udarala toliko
jako da je privukla njegovu smrt. Sada je bila veoma
mirna, oseajui se tako, da joj je to oseanje bilo
potpuno nepoznato, jer je voena svojom velikom sili-
nom uvek bila uzrujana. Rekla mu je da je njena smrt
bila vrlo bliska takoe, i da je srena to e se sve
svriti tog dana.
Mladi glumac, poto je uo sopstvene misli koje
izgovara Talija, osetio je radost. Tada je osetio nalet
energije i on je seo. Nije imao bolove, niti je kaljao.
Gutao je velike gutljaje vazduha, to je bilo neto ega
se nije seao da je ranije inio. Uzeo je devojinu ruku
i oni su poeli da razgovaraju ne izgovarajui rei.
Don Huan je rekao da je ba tada njima doao duh.
I oni su videli. Bili su ubeeni katolici, i gledali su
viziju nebesa, gde je sve bilo ivo i kupalo se u svet-
losti. Videli su svet udesnih prizora.
Kada se nagual vratio, bili su iscrpljeni, ali ne
i povreeni. Talija je bila bez svesti, ali mladi ovek
je uspeo da ostane svestan vrhunskim naporom samo-
kontrole. Navaljivao je da neto apne na uvo nagualu.
95
Videli smo nebo, apnuo je, a suze su mu tekle
niz obraze.
Videli ste i vie od toga, uzravtio je nagual
Elijas. Videli ste duh.
Don Huan je rekao, da poto je silazak duha uvek
zaogrnut, prirodno je da Talija i mladi glumac nisu
mogli da ostanu uz svoju viziju. Uskoro su je zaboravili,
kao to bi i svako drugi. Jedinstvenost njihovog iskus-
tva bila je u tome to su bez ikakve vebe, a da toga
i nisu bili svesni, sanjali zajedno i videli duh. To to su
postigli s takvom lakoom bilo je za njih neobino.
To dvoje su zaista bili najizvanrednija bia koja
sam ikad upoznao, rekao je don Huan.
Ja sam, prirodno, hteo da znam neto vie o njima.
Ali don Huan nije hteo da mi to dopusti. Rekao je da
je to sve o njegovom dobrotvoru i etvrtom apstrakt-
nom jezgru.
Izgleda da se setio neega to mi nije ispriao i
smejao se gromoglasno. Zatim me je potapao po leima
i rekao mi da je vreme da krenemo prema peini.
Kada smo stigli na stenoviti greben bio je skoro
mrak. Don Huan je urno seo, u isti poloaj kao i prvi
put. Bio mi je zdesna, dodirujui me ramenom. Izgleda
da je odmah utonuo u stanje duboke oputenosti, to
je mene povuklo u potpunu nepokretnost i utanje.
Nisam ak mogao da mu ujem disanje. Sklopio sam
oi, i on me je gurnuo da me upozori da ih drim
otvorene.
Kada se potpuno smrailo, od ogromnog zamora
oi su me bolele i svrbele. Konano, prestao sam da pru-
am otpor i utonuo sam u najdublji i najcrnji san u
kojem sam ikad bio. Pa ipak, nisam u potpunosti za-
spao. Oseao sam gustu tamu oko sebe. Imao sam
potpuno fiziko oseanje da gazim kroz tamu. Zatim
je ona najednom postala crvenkasta, zatim narandasta,
zatim sjajno bela, kao strano snana neonska svetlost.
Postepeno sam usredsreivao svoju viziju sve dok nisam
video da jo uvek sedim u istom poloaju sa don Hua-
nom ali vie nismo bili u toj peini. Bili smo na
planinskom vrhu odakle se pruao pogled na izvanredne
96
doline i planine u daljini. Ta prekrasna prerija kupala
se u sjaju, kao zracima svetlosti, koje je zrailo samo
zemljite. Gde god bih pogledao, video sam poznata
oblija: stene, brda, reke, ume ojaane i preobraene
vlastitom unutranjom vibracijom, njihovim unutra-
njim sjajem. Taj sjaj koji je toliko prijao mojim
oima, takoe je bio i u mom sopstvenom biu.
Pokrenula ti se skupna taka, izgledalo je da mi
don Huan kae.
Rei nisu imale zvuka; svejedno, znao sam ta
mi je upravo rekao. Moje racionalno reagovanje bilo je
da pokuam da objasnim sebi da nemam smetnji da
ga ujem kao to ne bih imao da on govori u vakuumu,
moda stoga to su mi ui privremeno bile zagluene
isparenjima.
Ui su ti u redu. Mi smo u drugaijoj stvarnosti
svesti, ponovo se inilo da mi kae don Huan.
Nisam mogao da govorim. Oseao sam letargiju
dubokog sna kako me spreava da kaem ijednu re,
pa ipak sam bio najbudniji to sam mogao biti.
ta se zbiva?, pomislio sam.
Peina je navela tvoju skupnu taku da se po-
krene, pomislio je don Huan, i ja sam uo njegove
misli kao da su moje sopstvene rei koje izgovaram u
sebi.
Osetio sam nareenje koje nije bilo izraeno u
obliku misli. Neto mi je zapovedilo da ponovo gledam
preriju.
Dok sam posmatrao udesan prizor, trake svetlosti
poele su da izbijaju iz svega na toj preriji. U poetku
to je bilo kao eksplozija jednog beskrajnog broja krat-
kih vlakana, potom su vlakna postala duga kao trakasti
strukovi svetlosti, svezani zajedno u svenjeve vibrira-
jue svetlosti koja je sezala u venost. Nisam zaista
imao naina da sebi razumno objasnim ta to vidim,
niti da to opiem, izuzev kao trake vibrirajue svetlosti.
Te trake se nisu meale niti udvajale. Iako su se irile,
nastavljale su da se ire u svim pravcima, svaka je bila
odvojena, pa ipak sve su bile neraskidivo svezane za-
jedno.
97
Ti vidi Orlova zraenja i silu koja ih dri raz-
dvojenima i koja ih svezuje skupa, pomislio je don
Huan.
U trenu kada sam uhvatio njegovu misao inilo se
da te trake svetlosti upijaju svu moju energiju. Umor
me je preplavo. Izbrisao je moju viziju i gurnuo me
u tamu.
Kada sam ponovo doao svesti, oko mene je bilo
neto vrlo blisko, iako nisam mogao da razluim ta
je to, pa sam pomislio da sam se opet vratio u stanje
obine svesti. Don Huan je spavao pored mene, njegovo
rame je dodirivalo moje.
Tada sam shvatio da je tama oko nas toliko gusta
da ak ne mogu da vidim ni sopstvene ruke. Pomiljao
sam da mora da je magla prekrila liticu i ispunila pe-
inu. Ili su to moda bili uperci niskih oblaka koji se
svake kine noi sputaju sa viih planina kao tiha
lavina. Pa ipak, uprkos potpunom mraku, nekako sam
video da je don Huan otvorio oi im sam ja doao
svesti, iako me nije gledao. Odjednom sam shvatio da
to to ga vidim nije posledica svetlosti na mojoj mre-
njai.
Toliko sam bio zaokupljen posmatranjem don Hua-
na ne gledajui ga da nisam obraao panju na ono
to mi je govorio. Konano je prestao da govori i ok-
renuo lice prema meni kao da me gleda u oi.
Nakaljao se nekoliko puta da proisti grlo i po-
eo da govori veoma tiho. Rekao je da je njegov dobro-
tvor prilino esto dolazio u tu peinu, ili sa njim ili sa
nekim od njegovih uenika, ali mnogo ee sam.
U toj peini njegov dobrotvor je video istu preriju
koju smo mi upravo videli, viziju koja mu je dala ideju
da duh opie kao tok svega.
Don Huan je ponovio da njegov dobrotvor nije bio
dobar mislilac. Da je bio, u trenu bi shvatio da je
ono to je video i opisao kao tok stvari namera, sila
koja sve proima. Don Huan je dodao da, ukoliko je
njegov dobrotvor ikada postao svestan prirode svog
vienja, to nikad nije otkrio. A on sam, pomilja, da
njegov dobrotvor to nikad nije ni znao. Umesto toga,
njegov dobrotvor je verovao da je video tok stvari,
98
to je u potpunosti bilo istina, ali ne onako kako je to
on mislio.
Don Huan je u vezi sa tim bio toliko nedvosmislen
da sam hteo da ga pitam u emu je bila ta razlika,
ali nisam mogao da govorim. Izgledalo je da mi se grlo
smrzlo. Sedeli smo tu u potpunoj tiini i potpuno ne-
pokretni satima. Ipak nisam oseao nikakvu nelagod-
nost. Moji miii se nisu umorili, noge mi se nisu
ukoile, lea me nisu bolela.
Kada je ponovo progovorio, nisam ak ni primetio
prelaz, i spremno sam se predao sluanju njegovog
glasa. Bio je to melodian, ritmian zvuk, koji je
iskrsnuo iz potpune pomrine kojom sam bio okruen.
Rekao je da ba u tom trenutku ja nisam u svom
normalnom stanju svesti niti sam u povienoj svesti.
Bio sam zaustavljen u zatiju u pomrini nepercepcije.
Moja skupna taka se pomerila od opaanja svakodnev-
nog sveta, ali se nije pomerila dovoljno da dosegne i
osvetli drugi sveanj energetskih polja. Tano govorei,
bio sam ulovljen izmeu dve mogunosti percepcije.
To meu-stanje, ta uljuljkanost percepcije dosee se
zbog uticaja ove peine, koja je voena namerom vra-
eva koji su je izdubili.
Don Huan mi je rekao da obratim naroitu panju
na ono to e sledee da kae. Rekao je da su hiljada-
ma godina ranije, uz pomo vienja vraevi shvatili da
je zemlja svesna i da njena svest moe da utie na
svest ljudi. Pokuali su da pronau nain da iskoriste
uticaj zemlje na ljudsku svest i otkrili da su odreene
peine najdelotvornije. Don Huan je rekao da je trae-
nje peina postalo gotovo celokupni posao tih vraeva
i da su u svojim nastojanjima bili u stanju da otkriju
razliite upotrebe za peine razliitog oblika. Dodao
je da je od sveg tog posla jedini znaajan rezultat za
nas ba ova peina i njena sposobnost da pomeri skup-
nu taku sve dok se ne dosegne uljuljkanost percepcije.
Dok je don Huan govorio imao sam uznemirujue
oseanje da mi se u umu neto pojanjava. Neto je
moju svest upuivalo u dug, tesan tunel. Sva navala
mojih polu-misli i oseanja moje normalne svesti bili
su istisnuti.
99
Don Huan je bio u potpunosti svestan onoga to
mi se deava. uo sam njegov tih kikot zadovoljstva.
Rekao je da sad moemo da razgovaramo mnogo lake
i da e naa konverzacija biti mnogo dublja.
U tom trenutku sam se setio mnotva stvari koje
mi je ranije bio objasnio. Na primer, znao sam da
sam sanjao. U stvari vrsto sam spavao, pa ipak sam
svojom drugom panjom bio potpuno svestan sebe
nasuprot svojoj normalnoj svesti. Bio sam siguran da
spavam zbog telesnog oseanja i zbog racionalnog zak-
ljuka koji se oslanjao na jednu raniju don Huanovu
tvrdnju. Upravo sam bio video Orlova zraenja, a don
Huan je bio rekao da je nemogue da vraevi podnesu
pogled na Orlova zraenja ikako drukije osim u sa-
njanju, zato mora da sam sanjao.
Don Huan je bio objasnio da je univerzum nainjen
od energetskih polja koja izmiu opisu i ispitivanju.
Rekao je da ona podseaju na zrake obine svetlosti,
izuzev to je svetlost beivotna u poreenju sa Orlovim
zraenjima, koja odiu sveu. Nisam nikad, sve do te
noi, bio u stanju da ih vidim na due, i ona su se
zaista sastojala od ive svetlosti. Don Huan je u pro-
losti naglasio da moje znanje i kontrola namere nisu
prikladni da mogu da podnesem uticaj takvog prizora.
Objasnio je da se normalna percepcija javlja kada na-
mera, koja je ista energija, osvetli odreen broj svet-
losnih traka u naoj ahuri, i kad istovremeno zapali i
duge produetke istih tih svetlosnih traka koji se pru-
aju u venost, izvan nae ahure. Izuzetna percepcija,
vienje, javlja se kada sila namere napoji energijom
drugo jato energetskih polja i upali ih. Rekao je da,
kada se kritian broj energetskih polja u unutranjosti
nae svetlosne ahure upali, vra je u mogunosti da
vidi sama energetska polja.
U drugoj prilici don Huan je prepriao racionalna
razmatranja starih vraeva. Rekao mi je da su oni, po-
mou vienja, shvatili da se svest javlja kada se ener-
getska polja u naoj ahuri centriraju sa istim energet-
skim poljima izvan ahure. I oni su verovali da su
otkrili da je centriranje izvor svesti.
100
Ipak, iz tog ispitivanja postalo je oito da ono to
su oni nazivali centriranje Orlovih zraenja ne objanja-
va u potpunosti ono to vide. Primetili su da se samo
mali broj, od ukupne koliine svetlosnih vlakana, u
unutranjosti ahure, ispunjava energijom, dok ostala
ostaju nepromenjena. Vienje, ispunjavanja energijom
te nekolicine vlakana dovelo je do pogrenog ot-
kria. Ta vlakna nisu morala da se centriraju
da bi se upalila, zato to su ona u unutranjosti nae
ahure ista kao ona koja su izvan nje. ta god da je
bilo to to ih je ispunjavalo energijom bilo je nezavisna
sila. Oseali su da ne mogu da nastave da je nazivaju
sveu kao ranije, jer je svest sjaj energetskih polja
koja su upaljena. Tako su silu koja pali energetska
polja nazvali volja.
Don Huan je rekao da su oni, kada im je vienje
postalo jo profinjenije i delotvornije, shvatili da je
volja sila koja Orlova zraenja dri razdvojena i da nije
odgovorna samo za nau svest, ve takoe i za sve ostalo
u univerzumu. Videli su da ta sila ima totalnu svest i
da izbija iz svih energetskih polja koja sainjavaju uni-
verzum. Onda su odluili da je mnogo prikladnije ime
namera nego volja. Ipak, vremenom, to ime se pokazalo
nepodesnim, jer ne odslikava ogromnu vanost niti ivu
vezu koju ona ima sa svim ivim u univerzumu.
Don Huan je naglasio da je naa velika kolektivna
greka to svoje ivote ivimo ni malo ne potujui
tu vezu. Nai ivotni ciljevi, nai nepopustljivi interesi,
brige, nade, frustracije i strahovi su nam glavni, i zbog
samog svakodnevlja nismo svesni da smo povezani i sa
svim drugim.
Don Huan je izneo miljenje da mu hrianska
ideja izgona iz edenskog vrta izgleda kao alegorija gub-
ljenja nemog znanja, naeg znanja namere. Tako je
arobnjatvo povratak na poetak, povratak u raj.
Ostali smo da sedimo u toj peini moda satima, a
moda svega nekoliko trenutaka. Odjednom je don
Huan poeo da govori, i neoekivani zvuk njegovog
glasa me je uzdrmao. Nisam razumeo ta je rekao. Pro-
istio sam grlo da bih ga zamolio da ponovi to to
101
je rekao i taj in me je sasvim izbacio iz zamiljenosti.
Brzo sam shvatio da tama oko mene vie nije nepro-
bojna. Mogao sam da govorim. Oseao sam da sam se
vratio u normalno stanje svesti.
Mirnim glasom don Huan mi je rekao da sam po
prvi put u ivotu video duh, silu koja proima univer-
zum. Naglasio je da namera nije neto to ovek moe
da koristi ili emu moe da zapoveda ili da bilo kako
pomera pa i pored toga, ovek je moe koristiti,
nareivati joj i pokretati je po sopstvenoj elji. Ta
suprotnost, rekao je, jeste sutina arobnjatva. Nemo-
gunost da se to shvati donela je generacijama vraeva
nezamisliv bol i jad. Savremeni naguali, da bi izbegli
plaanje te prekomerne cene u bolu, razvili su sistem
ponaanja koji se zove nain ratnika, ili besprekorno
delanje, koje vraeve priprema tako to im uveava
trezvenost i misaonost.
Don Huan je objasnio da su, jednom u dalekoj pro-
losti, vraevi bili duboko zainteresovani za opti spojni
beoug koji namera ima sa svime. I usmeravajui svoju
drugu panju na taj beoug, zadobili su ne samo nepo-
sredno znanje ve i sposobnost da manipuliu tim
znanjem i da izvode zaprepaujua dela. Ipak, nisu
dostigli mir uma koji je potreban da bi se upravljalo
svom tom moi.
Tako su vraevi razumno odluili da svoju drugu
panju usmere iskljuivo na spojni beoug stvorenja
koja imaju svest. To je ukljuivalo sva postojea organ-
ska bia, isto kao i itav niz onoga to vraevi nazivaju
neorganskim biima, ili saveznicima, koja, kako oni
opisuju, imaju svest ali nemaju ivot, bar ne onako
kako mi razumemo ivot. Ni to reenje nije bilo uspe-
no, jer ni ono nije uspelo da im donese slobodu.
U svom narednom suenom pokuaju, vraevi su
svoju panju usmerili iskljuivo na beoug koji pove-
zuje ljudska bia s namerom. Krajnji rezultat bio je
veoma slian onom preanjem.
Tada su vraevi smislili poslednje suenje. Svaki
vra e se zanimati samo za svoju linu vezu. Ali i to
se pokazalo podjednako uzaludno.
102
Don Huan je rekao da, iako postoje znaajne raz-
like izmeu ta etiri podruja interesovanja, sva su
bila podjednako podmitljiva. Tako su vraevi na kraju
brinuli iskljuivo o mogunostima koje ima njihov
sopstveni spojni beoug s namerom da im da slobodu
da upale unutranji oganj.
Naglasio je da svi savremeni vraevi moraju da
se bore da zadobiju mir uma. Jedan nagual mora po-
sebno teko da se bori, jer on ima vie snage, veu ko-
mandu nad energetskim poljima koja odreuju percep-
ciju, i vie veba i bliskije su mu zamrenosti nemog
znanja, koje nije nita drugo nego neposredan dodir
s namerom.
Kada se ovako gleda, arobnjatvo je izazov da se
ponovo uspostavi znanje namere i da se ponovo zado-
bije njegova upotreba a da mu se ne podlegne. A ap-
straktna jezgra pria vraeva su senke ostvarenja, ste-
peni nae svesti o nameri.
Razumeo sam don Huanovo objanjenje savreno
jasno. Ali to sam bolje razumevao i to su jasniji po-
stajali njegovi iskazi, vee je bilo moje oseanje gubitka
i vea utuenost. U jednom trenutku iskreno sam
razmiljao da odmah tu okonam sa svojini ivotom.
Oseao sam da sam proklet. Gotovo u suzama, rekao
sam don Huanu da nema smisla da nastavlja da obja-
njava, jer sam znao da u uskoro izgubiti jasnou uma,
i da se kada se vratim u svoju normalnu svest, neu
seati ni da sam ita uo niti video. Moja obina svest
nametnue se jer sam je ponavljao itavog ivota, a sa
njom i razumna predvidljivost njene logike. Zbog toga
sam se oseao proklet. Rekao sam mu da me moja sud-
bina vrea.
Don Huan je odvratio da ak i u povienoj svesti
napredujem ponavljajui, i da u ga povremeno gnja-
viti opisujui mu svoje napade oseanja bezvrednosti.
Rekao je da, ako hou to da prevaziem, moram da se
borim a ne da se izvinjavam ili da sebe alim, i da
nije vano kakva je naa sudbina dokle god se suoava-
mo sa njom sa krajnjom reenou.
Zbog njegovih rei postao sam blaeno srean. Po-
navljao sam opet i opet, suze su mi tekle niz lice, da
103
se slaem sa njim. Bio sam tako duboko srean da sam
pomislio kako moji ivci poputaju i izmiu kontroli.
Skupio sam svu snagu da tome stanem na kraj i osetio
sam umirujui efekat vlastitih mentalnih lomova. Ali
dok se to deavalo, jasnoa mog uma poela je da ne-
staje. Tiho sam se borio pokuavajui da budem i
manje usredsreen i manje nervozan. Don Huan nije
nita rekao i ostavio me je na miru.
Dok sam uspostavio ravnoteu bila je skoro zora.
Don Huan je ustao, protegao ruke iznad glave i iste-
gao miie, puckajui zglobovima. Pomogao mi je da
ustanem i primetio da sam proveo najprosvetljeniju
no: iskusio sam ta je duh i bio sam sposoban da
skupim skrivenu snagu i da uradim neto to je izgle-
dalo kao smirivanje sopstvenih nerava, ali na jednom
viem nivou to je u stvari bilo veoma uspeno, namer-
no pokretanje moje skupne take.
Dao mi je znak da je vreme da krenemo na put da
bismo se vratili kui.
P re o k re t m i s l i
Uli smo u njegovu kuu oko sedam sati izjutra, taman
na doruak. Bio sam izgladneo, ali ne i umoran. Napu-
stili smo peinu da bismo se spustili u dolinu u zoru.
Don Huan je umesto da sledi najkrau stazu, napravio
veliki zaobilazak pa smo ili pored reke. Rekao je da
treba da doemo sebi pre nego to stignemo kui.
Odgovorio sam mu da je lepo to kae mi kad
sam ja jedini koji nije sreen. Ali on je odvratio da to
nije rekao da bi bio ljubazan ve zbog ratnike vebe.
Jedan ratnik, rekao je, mora neprestano da bude opre-
zan zbog surovosti ljudskog ponaanja. Svaki ratnik je
magian i nemilosrdan, odmetnik sa najistananijim
ukusom i ponaanjem, iji je svetovni zadatak da izotri,
a ipak da prerui svoje otrice, tako da niko ne moe
da posumnja u njegovu besprekornost.
104
Posle doruka, mislio sam da je mudro da malo od-
spavam, ali don Huan je rekao da nemam vremena za
gubljenje. Rekao je da u vrlo brzo izgubiti i to malo
jasnoe koju jo imam, a ako odem da spavam izgubiu
je svu.
ovek ne mora da bude genije da bi shvatio da
postoji jedva jedan nain da se razgovara o nameri,
rekao je brzo, odmeravajui me od glave do pete. Ali
rei ovo to sam rekao ne znai nita. To je razlog to
vraevi toliko polau na prie vraeva. I oni se nadaju
da e jednog dana apstraktna jezgra tih pria imati smi-
sla za sluaoca.
Razumeo sam ta govori, ali i dalje nisam mogao da
shvatim ta je apstraktno jezgro niti ta bi ono trebalo
da mi znai. Pokuao sam da o tome razmiljam. Mi-
sli su me preplavile. Ideje su mi brzo prolazile kroz
um ne dajui mi vremena da porazmislim o njima. Ni-
sam mogao da ih usporim, pa ak ni da ih raspoznam.
Najzad, bes me je svladao i lupio sam pesnicom po
stolu.
Don Huan se tresao od glave do pete, guei se od
smeha.
Radi isto to i sino, terao me je namigujui.
Uspori se.
Zbog frustriranosti sam postao veoma agresivan.
Smesta sam izneo neke besmislene argumente; onda
sam shvatio svoju zabludu i izvinio mu se to nisam
mogao da se uzdrim.
Ne izvinjavaj se, rekao je. Trebalo je da ti ka-
em da je razumevanje za kojim udi nemogue u ovom
trenutku. Sada ti apstraktna jezgra pria vraeva nita
ne mogu rei. Kasnije, godinama kasnije videe u
njima savren smisao.
Molio sam don Huana da me ne ostavlja u mraku,
da razgovaramo o apstraktnim jezgrima. Uopte mi
nije bilo jasno ta eli da radim sa njima. Uveravao
sam ga da moje sadanje stanje poviene svesti moe da
bude od velike pomoi i da mi dopusti da shvatim to
to objanjava. Terao sam ga da pouri, jer ne mogu da
siguram koliko e ovo stanje u kojem sam da potraje.
Rekao sam mu da u se uskoro vratiti u svoje normalno
105
stanje i da u postati vei idiot nego to sam tad bio.
To sam rekao napola u ali. Njegov mi je smeh rekao
da je to tako i prihvatio, ali veoma su me uzbudile
sopstvene rei. Ogromno oseanje melanholije me je
svladalo.
Don Huan me neno uzeo za ruku, povukao me u
udobnu fotelju, i onda seo naspram mene. Nepomino je
zurio u moje oi, i za trenutak nisam mogao da izdrim
snagu njegovog pogleda.
Vraevi neprestano tragaju za sobom, rekao je
uverljivim glasom, pokuavajui da me umiri zvukom
svog glasa.
Hteo sam da kaem da vie nisam nervozan i da
je to verovatno izazvalo nespavanje, ali mi on nije
dopustio da kaem bilo ta.
Uveravao me je da me je ve nauio sve to treba
znati o traganju, ali da jo nisam povratio svoje zna-
nje iz dubina poviene svesti gde sam ga uskladitio.
Rekao sam mu da me uznemirava oseanje da sam
zaepljen. Oseao sam da je u meni neto zakljuano,
neto to me je teralo da lupam vratima i da udaram
pesnicom po stolu, neto to me je veoma muilo i od
ega sam bio tako naprasit.
To oseanje zaepljenosti oseaju sva ljudska bi-
a, rekao je. Ono nas podsea da postoji naa pove-
zanost sa namerom. Kod vraeva je to oseanje jo
ee, ba zato to je njihov cilj da svoj spojni beoug
izotre sve dok ne mogu da njime raspolau po elji.
Kada je pritisak njihovog spojnog beouga suvie
jak, oni se oputaju tako to tragaju po sebi.
I dalje mislim da ne razumem ta podrazumeva
pod traganjem, rekao sam. Ali u odreenom smislu
znam ba tano ta time hoe da kae.
Kad ve zna neto, pokuau da ti to pojasnim,
rekao je. Traganje je veoma jednostavan postupak.
Traganje je naroito ponaanje koje se odvija po odre-
enim principima. Ono je tajanstveno, skriveno, obma-
njujue ponaanje koje se stvara da zada udarac.
I kada traga po sebi ti u stvari prodrmava sebe,
koristei sopstveno ponaanje na nemilosrdan i prepre-
den nain.
106
Objasnio je da kada je svest vraa zapanjena tei-
nom uloene percepcije, to je bilo upravo ono to mi
se dogodilo, najbolji, a moda i jedini lek je da se ideja
smrti iskoristi da bi se zadao udar traganjem.
Ideja smrti je stoga od najveeg znaaja u ivotu
vraa, nastavio je don Huan. Pokazao sam ti bez-
broj stvari u vezi sa smru da bih te uverio da je to
znanje o naem predstojeem i neizbenom kraju ono
to nam prua trezvenost. Kao obini ljudi najskuplje
plaamo greku to se preputamo oseanju besmrt-
nosti. To je kao da verujemo, da ako ne razmiljamo
O smrti, moemo sebe od nje da zatitimo.
Mora se sloiti, don Huane, da nas nerazmilja-
nje o smrti svakako titi od brige zbog nje.
Da, to slui toj svrsi, zakljuio je. Ali ta je
svrha za obinog oveka bezvredna, a za vraa je samo
parodija. Bez istog pogleda na smrt, nema reda, nema
usredsreenosti, nema lepote. Vraevi se bore da steknu
taj vrhunski uvid kako bi im on omoguio da na najvi-
em moguem nivou shvate da nije sigurno da e im se
ivot nastaviti i za jedan tren. To shvatanje daje vrae-
vima hrabrost da budu strpljivi a ipak da delaju, prua
im hrabrost da na sve pristanu ali da ne budu glupi.
Don Huan je usredsredio svoj pogled na mene. Na-
smejao se i zavrteo glavom.
Da, nastavio je. Ideja smrti je jedino to vrau
moe da da hrabrost. udno, zar ne? Ona vraevima
daje hrabrost da budu prepredeni ali da ne budu tati,
i iznad svega prua im hrabrost da budu nemilosrdni
ali da ne oseaju samovanost.
Ponovo se nasmejao i gurnuo me. Rekao sam mu da
sam bio sasvim zastraen idejom sopstvene smrti, da
o njoj neprestano razmiljam, a da mi to sigurno ne
uliva hrabrost niti me podstie da stupim u akciju.
Jedino to postajem cinian i to to izaziva da skliznem
u stanje duboke melanholije.
Tvoj problem je vrlo prost, rekao je. Lako se
predaje stvarima. Govorio sam ti da vraevi tragaju
po sebi da bi razbili mo svojih opsednutosti. Postoje
mnogi naini da ovek traga po sebi. Ako ne eli da
107
iskoristi predstavu o svojoj smrti, koristi se pesmama
koje mi ita da bi tragao za sobom.
Molim, ta si rekao?
Rekao sam ti ve da postoje mnogi razlozi zato
volim poeziju, rekao je. Pesmama tragam po sebi.
Sluam, i dok ti ita, utrnem svoj unutranji dijalog
i pustim da se rasprostre moja unutranja tiina. Onda
kombinacija te pesme i te tiine zadaju udarac.
Objasnio je da pesnici nesvesno eznu za svetom
vraeva. Poto oni nisu vraevi na stazi znanja, enja
je sve to im preostaje.
Hajde da vidimo da li moe da oseti o emu
govorim, rekao je, pruajui mi knjigu pesama Hose
Herostisa.
Otvorio sam gde je bilo obeleeno i on mi je poka-
zao pesmu koju voli.
. . . ta neprestana tvrdoglavost umiranja,
ta iva smrt,
koja ubija, oh Gospode,
tvoje smrtne tvorevine,
u rui, u kamenju,
u nesavladivim zvezdama
i mesu koje sagoreva,
ko logorska vrata zapaljena pesmom,
kao jedan san,
kao predstojei rastanak.
... i ti sam,
koji si moda umro tamo negde pre venosti,
a da mi to nismo znali,
taloimo mrve tvog pepela;
tebe koji si jo prisutan,
kao zvezda prevarena sopstvenom svetlou,
kao prazna svetlost bez zvezde
koja stie do nas
nudei nam
svoju beskrajnu propast.
Kada ujem te rei, rekao je don Huan kada
sam zavrio itanje, oseam da taj ovek vidi sutinu
108
stvari i mogu da vidim sa njim. Ne zanima me o emu
je pesma. Mene jedino interesuje oseanje enje pesni-
ka. Pozajmljujem njegovu enju, i sa njom pozajmlju-
jem lepotu. I udim se injenici da on, kao pravi ratnik,
rasipa to svojim sluaocima i posmatraima, zadrava-
jui sebi jedino svoju enju. Taj udar, taj ok je
traganje.
Bio sam veoma dirnut. Don Huanovo objanjenje
dodirnulo je neku udnu icu u meni.
Da li hoe da kae, don Huane, da je smrt na
jedini neprijatelj?, upitao sam ga trenutak kasnije.
Ne, rekao je uvereno. Smrt nije neprijatelj, iako
izgleda da jeste. Smrt nas ne unitava, iako mi mislimo
da nas unitava.
ta je onda ona, ako nije na unititelj?, upitao
sam.
Vraevi kau da je smrt jedini vredan protivnik
kojeg imamo, odvratio je. Smrt nas izaziva. Roeni
smo da prihvatimo taj izazov, bili mi obini ljudi ili
vraevi. Vraevi znaju za to, obini ljudi ne znaju.
Ja lino bih pre rekao, don Huane, da je ivot, a
ne smrt, na izazov.
2ivot je proces uz pomo kojeg nas smrt izaziva,
rekao je. Smrt je aktivna sila. ivot je arena. I u toj
areni postoje samo dva takmaca: ovek i smrt.
Mislim, don Huane, da smo mi, ljudska bia
izazivai, rekao sam.
Uopte nismo, uzvratio je. Mi smo pasivni. Raz-
misli o tome. Ako se pokreemo, to je samo onda kada
oseamo pritisak smrti. Smrt regulie brzinu naeg de-
lovanja i oseanja i gura nas neumorno dok nas ne
slomi i pobedi u borbi, ili pak mi nadrastemo sve mo-
gunosti i porazimo smrt.
Vraevi poraavaju smrt i smrt priznaje poraz poto
ih puta da idu slobodno, i vie ih nikad ne izaziva.
Da li to znai da vraevi postaju besmrtni?
Ne. To ne znai to, odvratio je. Smrt prestane
da nas izaziva, to je sve.
Ali ta to znai, don Huane?, rekao sam.
To znai da se misao preokrenula u nepojamno,
rekao je.
109
ta je to kolut misli u nepojamno?, upitao sam
nastojei da ne budem svadljiv. Problem je u tome to
ti i ja ne delimo ista znaenja.
Ne govori istinu, prekinuo me je don Huan.
Razume ti ta ja govorim. Za tebe je traenje obja-
njenja ta je to preokret misli u nepojamno, parodija.
Ti tano zna ta je to.
Ne, ne znam, rekao sam.
A onda sam shvatio da znam, ili jo bolje, da sam
nasluivao ta je hteo da kae. Postojao je u meni
neki deo mene koji je mogao da nadie moju racio-
nalnost i da shvati i objasni, preko nivoa metafore,
preokret misli u nepojamno. Problem je bio u tome to
neki deo mene nije bio dovoljno snaan da izroni po
elji.
Rekao sam sve to don Huanu koji se smejao i pri-
metio da je moja svest kao jo-jo. Ponekad se izdigne na
najvii nivo i moja je komanda jednako otra, dok se
drugi put sputa i ja postajem racionalni moron. Ali
veinu vremena lebdim negde u bezvrednoj sredini gde
nisam ni riba ni orao.
Preokret misli u nepojamno, objasnio je pomalo
rezignirano, jeste silazak duha; to je in probijanja
prepreka nae percepcije. To je trenutak u kojem o-
vekova percepcija dostie svoje krajnje moi. To je
jo jedan razlog zbog ega volim pesme. Uzimam ih
kao prethodnicu. Ali, kao to sam ti ve ranije rekao,
pesnici ne znaju tako tano kao vraevi ta ta prethod-
nica moe da izvri.
Rano s veeri, don Huan je rekao da treba da rasprav-
ljamo o mnogim stvarima i upitao me da li bih iao u
etnju. Bio sam u naroitom stanju uma. Ranije sam
primeivao tu udnu rezervisanost u sebi, koja je
dolazila i odlazila. U poetku sam mislio da je fiziki
umor to to mi zamrauje misli. Ali misli su mi bile
kristano jasne. Tako sam bio ubeen da je moja udna
ravnodunost proizvod pomeranja moje skupne take.
Napustili smo kuu i etkali se okolo po gradskom
trgu. Brzo sam upitao don Huana o svojoj ravnoduno-
sti pre no to je imao priliku da pone o neem dru-
110
gom. Objasnio je kao prebacivanje energije. Rekao je
da se energija koja se obino koristi da skupnu taku
dri uvrenu u jednom poloaju oslobaa, i usred-
sreuje se automatski na na spojni beoug. Uveravao
me je da ne postoji tehnika niti manevar da vra naui
da energiju premeta s jednog mesta na drugo. To je
vie posledica jednog trenutnog premetanja koje se
odvija na odreenom nivou postignute vinosti.
Upitao sam ga kakav je to nivo vinosti. isto
razumevanje, odvratio je. Da bi se postiglo trenutno pre-
metanje energije, oveku je potrebna ista veza s
nametom, a da bi imao istu vezu treba mu samo da je
namerava kroz isto razumevanje.
Prirodno, hteo sam da mi objasni isto razumeva-
nje. Smejao se i seo na klupu.
Sada u ti rei neto bitno o vraevima i njihovim
arobnjakim delima, nastavio je. Neto o preokretu
njihove misli u nepojamno.
Rekao je da su neki vraevi pripovedai. Za njih
pripovedanje nije samo prethodnica koja ispituje njiho-
ve granice opaanja ve i njihov put do opaanja, do
moi, do duha. Utihnuo je za trenutak, oigledno
traei odgovarajui primer. Onda me je podsetio da
Jaki Indijanci imaju zbirku istorijskih dogaaja koja
se zove znameniti datumi. Znao sam da su znameniti
datumi usmeni pregled njihove istorije kao naroda kada
su ratovali protiv napadaa na njihovu domovinu: prvo
panaca, zatim Meksikanaca. Don Huan, koji je i sam
Jaki, nedvosmisleno je izjavio da su znameniti datumi
popis njihovih poraza i raspada.
Dakle, ta bi ti rekao, upitao me je, poto si
uen ovek, o vraevima pripovedaima koji priaju
izvetaj iz znamenitih datuma recimo, na primer,
priu o Kaliksto Muniju i menjaju kraj tako da
umesto da opiu kako su Kaliksto Munija uhvatili i po-
gubili panski delati, to se i jeste dogodilo, on pria
priu o Kaliksto Muniju pobunjeniku pobedniku koji je
uspeo da oslobodi svoj narod?
Znao sam priu o Kaliksto Muniju. Bio je Jaki In-
dijanac koji je, prema znamenitim datumima, dugo go-
dina sluio na piratskom brodu u Karibima da bi izuio
111
strategiju. Onda se vratio u rodnu Sonoru, uspeo da po-
digne ustanak protiv panaca i da objavi rat za neza-
visnost, da bi ga prevarili, zarobili i pogubili.
Don Huan me je nagovarao da to objasnim. Rekao
sam mu da pomiljam da ta promena injenica onako
kako je on opisao moe da bude psiholoki pronalazak,
neka vrsta logike elja vraa pripovedaa. Ili moda moe
da bude lini, idiosinkratski nain da se ublai frustra-
cija. Dodao sam da bih ak takvog vraa pripovedaa
nazvao rodoljubom jer nije sposoban da prihvati gorki
poraz.
Don Huan se smejao dok se nije zaguio.
Ali to nije sluaj samo sa jednim vraem pri-
povedaem, pobunio se. Oni svi to rade.
Onda je to drutveno poeljan nain da se izraze
elje itavog drutva, uzvratio sam. Drutvo prihvata
nain da se psiholokog stresa oslobaa kolektivno.
Tvoji argumenti su slatkoreivi i uverljivi i razum-
ni, napomenuo je. Ali poto ti je duh mrtav, ne moe
da uvidi greku u svojim argumentima.
Gledao me je kao da me nagovara da shvatim to
to je rekao. Nisam imao ta da kaem, i nita od
onoga to sam rekao nije mi izgledalo nevaljano
Vra pripoveda koji menja kraj ,injenikog' iz-
vetaja, rekao je, radi to pod vodstvom i po predska-
zanju duha. Zato to on moe da manipulie svojom
neuhvatljivom vezom s namerom, on stvarno moe da
menja stvari. Vra pripoveda daje znak da to name-
rava tako to skida eir, stavlja ga na tlo, i okrene ga
za trista ezdeset stepeni u pravcu kretanja kazaljki na
asovniku. Pod predskazanjem duha taj jednostavan in
potapa ga u sam duh. On je pustio svoju misao da
napravi kolut u nepojmljivo.
Don Huan je podigao ruku iznad glave i u jednom
trenutku pokazao nebo iznad horizonta.
Zato to je njegovo isto razumevanje prethodnica
koja ispituje tu ogromnost tamo, nastavio je don Huan,
vra pripoveda zna i bez senke sumnje da se negde,
nekako, u toj venosti, ba u ovom trenutku, duh spu-
ta. Kaliksto Muni je pobednik. On je oslobodio svoj
narod. Njegov cilj je prevaziao njegovu linost.
112
P o k re t an je s k u p n e t a k e
Nekoliko dana kasnije, don Huan i ja napravili smo
izlet do oblinjih planina. Na pola puta uzbrdo seli smo
da se odmorimo. Prethodnog dana, don Huan je od-
luio da priredi odgovarajui sastanak na kojem je
objasnio neke zamrene vidove u vezi sa rukovoenjem
svesti. On je obino vie voleo da ide na oblinji za-
padni venac planina. Ipak, ovog puta, odabrao je pla-
ninske vrhove na istoku. Oni su bili mnogo vii i mno-
go udaljeniji. Izgledali su zloslutnije, tamnije i ma-
sivnije. Ali nisam mogao da razluim da li je to bio
samo moj utisak ili sam nekako upio don Huanovo
oseanje prema tim planinama.
Otvorio sam svoj ranac. ene vidovnjaci iz don
Huanove grupe spremile su ga za mene i otkrio sam da
su mi spakovale i sira. U jednom trenutku sam se na-
sekirao, jer iako sam voleo sir, nije mi prijao. Ipak,
kada god sam bio u prilici da ga jedem nisam mogao
da odbijem.
Don Huan je na to ukazao kao na pravu slabost i
zafrkavao me je. Prvo sam bio zbunjen, ali sam shvatio
da mi, kada sira nema, on ne nedostaje. Stvar je bila
u tome to su praktine aljivdije iz don Huanove
grupe uvek spremali za mene komadinu sira, koju bih,
naravno, na kraju uvek pojeo.
Smai ga u jednom navratu, posavetovao me je
don Huan s avolastim sjajem u oima. Tako vie ne-
e morati da se brine oko njega.
Moda sam zbog tog njegovog predloga imao elju
da ceo komad smaem odjedanput. Don Huan se toli-
ko smejao da sam posumnjao da se sa svojom grupom
tajno dogovorio da me natociljaju.
Mnogo ozbiljnije, predloio mi je da no provede-
mo tu u brdima i da za dan ili dva odemo na vie
vrhove. Sloio sam se.
Don Huan me povremeno pitao da li se priseam
iega o etiri naina traganja. Priznao sam da sam po-
kuavao, ali me je pamenje obmanulo.
113
Zar se ne sea kada sam te uio prirodi nemilo-
srdnosti?, upitao je. Nemilosrdnosti kao suprotnosti
samosaaljenju?
Nisam mogao da se setim. Izgledalo je da don
Huan razmilja ta e sledee da kae. Onda se zausta-
vio. Uglovi usana su mu se opustili u izraz lane ne-
moi. Slegao je ramenima, ustao i brzo preao kratku
razdaljinu do malog zaravnjenog vrha brda.
Svi vraevi su nemilosrdni, rekao je, dok smo
sedeli na ravnom tlu. Ali ti to zna. O tome smo ras-
pravljali nadugako i nairoko.
Posle dueg utanja, rekao je da emo nastaviti
raspravu o apstraktnim jezgrima pria vraeva, ali da
on namerava da o tome govori sve manje i manje, jer
se blii vreme kada e od mene zavisiti da ih otkrijem
i dozvolim im da pokau svoje znaenje.
Kao to sam ti ve rekao, rekao je, to etvrto
apstraktno jezgro pria vraeva naziva se silazak duha,
ili pokretanje namerom. Pria kae da je, da bi se taj-
ne arobnjatva otkrile tom oveku o kom smo govori-
li, bilo potrebno da duh sie na njega. Duh je izabrao
trenutak kada je ovek rastrojen, neoprezan i, ne poka-
zujui saaljenje, duh je obznanio svoje prisustvo po-
merajui sam od sebe skupnu taku tog oveka u na-
roit poloaj. Od tada pa nadalje taj poloaj vraevi
zovu mesto gde prestaje saaljenje. Na taj nain, nemi-
losrdnost postaje prvi princip arobnjatva.
Prvi princip ne treba meati sa prvim rezultatima
kolovanja za vraa, koje je zaokretanje izmeu nor-
malne i poviene svesti.
Ne razumem ta pokuava da mi kae, alio
sam se.
Hou da kaem to, da je kod svih uenika pokre-
tanje skupne take prvo to im se deava u arobnja-
koj praksi, odvratio je. Zato je jednostavno prirodno
da uenik podrazumeva kako je to prvi princip arob-
njatva. Ali nije. Nemilosrdnost je prvi princip arob-
njatva. Ali o tome smo raspravljali ranije. Sad samo
pokuavam da ti pomognem da se seti.
114
Mogao sam najiskrenije da kaem da nemam poj-
ma o emu on to pria, ali sam takoe imao udnovato
oseanje da ipak znam.
Prizovi u sebi priseanje kada sam te prvi put
uio ta je nemilosrdnost, pourivao me. Priseanje
je u vezi sa pokretanjem skupne take.
ekao je jedan trenutak da vidi da li postupam po
njegovom predlogu. Poto je bilo oigledno da to ne
mogu, nastavio je da objanjava. Rekao je da je, da bi
se postiglo neto tako tajanstveno kao to je zaokret u
povienu svest, potrebno da ovek samo omogui pri-
sustvo duha.
Primetio sam da su njegovi stavovitog dana ili
vrlo mrani, ili sam ja vrlo konfuzan, jer uopte ne mo-
gu da pratim tok njegovih misli. Otro je odvratio da
moja zbunjenost uopte nije vana i da je umesto to-
ga jedina vana stvar da shvatim da sam kontakt sa
duhom moe da proizvede kakvo bilo pokretanje skup-
ne take.
Rekao sam ti da je nagual provodnik duha, na-
stavio je. Poto itav ivot provodi besprekorno izno-
va odreujui svoj spojni beoug s namerom, i poto
ima vie energije nego obian ovek, on moe da doz-
voli duhu da se kroz njega izrazi. Tako je prva stvar
koju uenik vra doivljava promena nivoa svesti, pro-
mena koju proizvodi samo prisustvo naguala. I da zna
da stvarno ne postoji postupak kojim se pokree skup-
na taka. Duh dodiruje uenika i njegova skupna taka
se kree. Sve je tako prosto.
Rekao sam mu da me te tvrdnje uznemiravaju jer
su u suprotnosti sa onim to sam bolno iz linog iskus-
tva nauio da prihvatim: da je poviena svest izvodlji-
va kao sofisticiran, iako neobjanjiv, manevar koji je
izvodio don Huan i uz pomo kojeg je manipulisao mo-
ju percepciju. Tokom godina naeg druenja, on me
je uvek iznova navodio u povienu svest udarajui me
po leima. Ukazao sam na tu oprenost.
Uzvratio je da je udaranje po leima trik da se
odvrati moja panja i da se iz mog uma uklone sumnje,
a ne istinski postupak kojim se manipulie moja per-
cepcija. On je to nazvao jednostavnim trikom u odr-
115
avanju umerenosti svoje linosti. Nastavio je, ali ne
sasvim aljivo, da sam ja imao sree to je on jedno-
stavan ovek, i to ga ne zanima udnovato ponaanje.
Inae, umesto tih jednostavnih prevara, morao bih da
podnosim bizarne rituale pre nego to iz mog uma uklo-
nimo sumnje, da bismo duhu dopustili da pokrene mo-
ju skupnu taku.
Da bismo magiji dozvolili da nas obuzme potreb-
no je samo da iz svog uma prognamo sumnju, rekao
je. Kada je sumnja konano prognana, sve je mogue.
Podsetio me je na jedan dogaaj kojem sam pri-
sustvovao pre nekoliko meseci u Meksiko Sitiju, za
koji sam smatrao da je nepojaman sve dok ga on nije
objasnio, koristei se paradigmom vraeva.
Bio sam svedok hirurke operacije koju je izvodio po-
znati medijum iscelitelj. Jedan moj prijatelj je bio pa-
cijent. Iscelitelj je bila ena koja je zapala u veoma
dramatian trans da bi ga operisala.
Mogao sam da posmatram kako je ona, koristei
kuhinjski no, otvorila njegovu trbunu duplju u prede-
lu pupka, izvadila bolesnu jetru, oprala je u kanti sa
alkoholom, vratila je nazad i zatvorila otvor pritiskaju-
i ruke na njega, bez i trunke krvi.
U toj polumranoj sobi bio je vei broj ljudi, sve-
doka operacije. Neki od njih su izgledali kao zaintereso-
vani posmatrai, kao to sam bio ja. ini se da su ostali
bili iscelitelj kini pomagai.
Posle operacije, razgovarao sam nakratko sa tri
posmatraa. Svi su se sloili da su videli isto to i ja.
Kada sam razgovarao sa svojim prijateljem, pacijentom,
ispriao je da je operaciju osetio kao tup, neprekidan
bol u elucu i kao oseanje da gori sa desne strane.
Sve sam to ispriao don Huanu i ak sam dodao
i jedno cinino objanjenje. Rekao sam mu da poluta-
ma te sobe, po mom miljenju, savreno omoguava
svakojake varke, to je vailo i za unutranje organe
koji su vaeni iz trbuha i prani u alkoholu. Emocio-
nalni ok koji je izazvao isceliteljkin dramatini trans
koji sam takoe smatrao za prevaru pomogao je
116
da se stvori jedna atmosfera gotovo religioznog pove-
renja.
Don Huan je odmah ukazao da je to cinino mi-
ljenje a ne cinino objanjenje, poto ono ne objanja-
va injenicu da je moj prijatelj zaista izleen. Onda je
don Huan ukazao na jedno alternativno objanjenje
koje se temelji na znanju vraeva. Objasnio je da se taj
dogaaj zasniva na injenici da isceliteljka ima sposob-
nost da pokrene skupnu taku odreenog broja ljudi u
publici. Jedina prevara ako to uopte moe da se
nazove prevara, jeste da broj ljudi u sobi nije smeo
prei onaj broj koji je ona mogla da izmanipulie.
Njen dramatini trans i gluma koja ga je pratila,
po njemu su bili, ili dobro smiljen nain da se uhvati
panja prisutnih ili nesvesni manevri koje je nalagao
sam duh. ta god da je bilo od toga dvoga, to su bila
najbolja sredstva da isceliteljka stvori jedinstvo misli
koje je potrebno da se uklone sumnje iz umova svih
prisutnih i da ih navede u povienu svest.
Kada je prosekla i otvorila telo kuhinjskim noem
i uklonila unutranje organe to nije bila, naglasio je
don Huan, prevara. To su bili istiniti dogaaji koji su,
zahvaljujui tome to su se odvijali u povienoj svesti,
bili izvan stvarnosti svakodnevne procene.
Upitao sam don Huana kako je isceliteljka mogla
da pokrene skupne take tih ljudi a da ih ne dodirne.
Odgovorio je da je isceliteljkina mo, dar ili udesan
podvig, bio u tome da slui kao provodnik duha. Duh
je, rekao je on, a ne isceliteljka, pokretao te skupne
take.
Objasnio sam ti, iako ti nisi razumeo ni jednu je-
dinu re, nastavio je don Huan, da su isceliteljkina
umetnost i mo bili u tome to su otklanjali sumnje iz
umova prisutnih. Radei tako, bila je u mogunosti da
dozvoli duhu da im pokrene skupne take. Oni su uli
u stvarnost u kojoj su uda sasvim obina stvar.
Nedvosmisleno je izjavio da je ta isceliteljka tako-
e morala biti i vra, i ako se napregnem da se setim
operacije, setiu se da je sa ljudima oko sebe bila ne-
milosrdna, a naroito prema pacijentu.
117
Ponovio sam mu sve ega sam mogao da se setim
sa tog skupa. Visina i ton isceliteljkinog jednolinog
enskog glasa promenili su se umnogome kada je zapa-
la u trans, u hrapav, dubok, muki glas. Taj glas je
obznanio da je duh jednog ratnika iz prekolumbijanske
ere poseo isceliteljkino telo. Kada je to obznanjeno, is-
celiteljkino ponaanje se sasvim izmenilo. Bila je op-
sednuta. Bila je oigledno potpuno sigurna u sebe, i
nastavila je da operie sa potpunom sigurnou i sa-
mouverenou.
Ja vie volim re .nemilosrdnost' nego ,sigurnost'
ili ,samouverenost', primetio je don Huan, a zatim
nastavio: Ta isceliteljka je morala da bude nemilo-
srdna da bi stvorila odgovarajue okolnosti da se duh
uplete.
Kazao je da su takvi dogaaji koje je teko objas-
niti, kao to je bila ta operacija, bili u stvari veoma
jednostavni. Postali su sloeni zbog naeg insistiranja
na razmiljanju. Ukoliko ne razmiljamo, sve dolazi na
svoje mesto.
To je stvarno apsurdno, don Huane, rekao sam
i skoro da sam to i mislio.
Podsetio sam ga da je on od svih svojih uenika
traio da ozbiljno razmiljaju, i da je ak kritikovao
svog sopstvenog uitelja to nije bio ba sklon razmi-
ljanju.
Naravno da traim da svi oko mene jasno razmi-
ljaju, rekao je. I ja objanjavam, svakome ko hoe
da slua, da je jedini nain da se jasno misli da se
uopte ne misli. Bio sam uveren da si ti razumeo tu
kontradikciju vraeva.
Glasno sam se bunio zbog mranjatva njegovih
iskaza. On se smejao i podsmevao se to moram da se
branim. Onda je ponovo objasnio da za vraa postoje
dva tipa razmiljanja. Prvo je bilo obino svakodnevno
razmiljanje, kojim upravlja svakodnevni poloaj skup-
ne take. To je zbrkano razmiljanje, koje stvarno ne
odgovara njegovim potrebama i koje za sobom ostavlja
veliko zamraenje. Drugo je tano razmiljanje. Ono je
funkcionalno, ekonomino, i ne objanjava svega neko-
liko stvari. Don Huan je primetio da je, da bi ovakva
118
vrsta razmiljanja preovladala, potrebno da se pokre-
ne skupna taka. Ili bar da se svakodnevni tip razmi-
ljanja zaustavi da bi se skupnoj taki omoguilo da se
zaokrene. Tako se pojavljuje kontradikcija koja to
uopte nije.
2elim da se priseti neega to si uinio ranije,
rekao je. elim da se priseti jednog naroitog pokre-
tanja tvoje skupne take. A da bi to uradio, mora pre-
stati da razmilja onako kako to normalno ini. Onda
e drugi, onaj tip razmiljanja koji ja nazivam jasno
miljenje, preovladati i omoguiti ti da se priseti.
Ali kako da prestanem da mislim?, upitao sam
iako sam znao ta e da odgovori.
Tako to e nameravati pokretanje svoje skupne
take, rekao je. Namera je davanje znaka oima.
Rekao sam don Huanu da mi se um kree napred-
-nazad izmeu trenutaka strahovite lucidnosti, kada
je sve kristalno jasno, i zapadanja u stalni mentalni za-
mor za vreme kojeg ne mogu da razumem ta on go-
vori. Pokuao je da mi olaka, objanjavajui da je tu
moju nestabilnost izazvalo blago kolebanje moje skup-
ne take, koja se nije ustalila na novom poloaju na
koji je stigla pre nekoliko godina. Kolebanje je posledi-
ca zaostataka oseanja samosaanjenja.
Koji je to novi poloaj, don Huane? upitao sam.
Pre nekoliko godina i ba toga hou da se prise-
ti tvoja skupna taka je dosegla mesto gde nema
aljenja, odvratio je.
Molim, ta si rekao? kazao sam.
Mesto gde prestaje aljenje je boravite nemilo-
srdnosti, rekao je. Ali ti to sve zna. Ipak, za sada, dok
se ne popriseti, recimo da je nemilosrdnost, poto je
naroit poloaj skupne take, vidljiva u oima vraa.
Oi vraeva su briljantne. to je vei sjaj, to je vra
nemilosrdniji. U ovom trenutku, tvoje oi su tupe.
Objasnio je da, kada se skupna taka pomeri na
poloaj gde prestaje aljenje, oi poinju da sjaje. to
se vre skupna taka uhvati za svoj novi poloaj, to
oi vie sjaje.
Pokuaj da se priseti onoga to o tome ve zna,
pourivao me je.
119
utio je jedan trenutak, a zatim progovorio ne
gledajui me.
Priseanje nije isto to i pamenje, nastavio je.
Pamenjem vlada svakodnevni nain razmiljanja, dok
je priseanje u zavisnosti od pokretanja skupne take.
Saeto ponavljanje sopstvenih ivota koje rade vraevi,
jeste klju za pokretanje njihovih skupnih taaka. Vra-
evi to saeto ponavljanje svojih ivota zapoinju, raz-
miljanjem, seajui se najvanijih inova svojih ivo-
ta. Od samog razmiljanja o njima oni se pokreu, dok
stvarno ne budu na mestu dogaaja. Kada to mogu da
rade da budu na licu mesta dogaaja oni su us-
peno zaokrenuli svoje skupne take na odreeno me-
sto na kojem su se nalazile kada se odigravao dogaaj.
Vraanje itavog dogaaja uz pomo zaokretanja skup-
ne take poznato je kao priseanje vraa.
Buljio je u mene jedan trenutak kao da eli da bu-
de siguran da ga sluam.
Nae skupne take se neprestano zaokreu, ob-
jasnio je, neprimetnim zaokretima. Vraevi veruju da
je potrebno, da bi se skupne take zaokrenule do odre-
enih mesta, da se uposli namera. Poto ne postoji na-
in da se sazna ta je to namera, vraevi svojim oima
doputaju da joj daju znak.
Sve to mi je potpuno neshvatljivo, rekao sam.
Don Huan je stavio ruku pod glavu i legao na zem-
lju. Ja sam uradio to isto. Dugo vremena smo utali.
Vetar je jurio oblake. Od njihovog kretanja skoro da
mi je pozlilo. I ta vrtoglavica odjednom se prometnula
u poznato oseanje munine.
Svaki put kada sam bio sa don Huanom, oseao sam,
naroito u onim trenucima odmora i mirovanja, ogrom-
no oseanje oajanja enje za neim to ne umem
da opiem. Kada sam bio sam ili sa drugim ljudima,
nikada nisam bio rtva takvog oseanja. Don Huan
je objasnio da je ono to sam osetio i izrazio kao e-
nju bilo u stvari iznenadno pokretanje moje skupne
take.
Kada je don Huan poeo da govori, odjednom me
je zvuk njegovog glasa naterao da sednem.
120
Mora da se priseti prvog puta kada su ti oi
sjale, rekao je, zato to se tada po prvi put tvoja
skupna taka nala na mestu gde prestaje aljenje. Ta-
da te je zaposela nemilosrdnost. Oi vraeva sjaje od
nemilosrdnosti, i taj sjaj daje znak nameri. Svako mes-
to na kojem se nae naa skupna taka nagovetava
sjaj naih oiju. Poto oi imaju sopstvenu memoriju,
one mogu da dozovu priseanje na bilo koje mesto, ta-
ko to prizivaju odreeni sjaj koji je u vezi sa tim po-
loajem.
Objasnio je da razlog to vraevi tako mnogo na-
glaavaju sjaj svojih oiju i svoj pogled jeste to to su
njihove oi neposredno povezane sa namerom. Iako
moda zvui kontradiktorno, istina je da su njihove
oi samo u povrnoj vezi sa svetom svakodnevnog ivo-
ta. Dublja je njihova veza sa apstraktnim. Nisam mogao
da pojmim kako neije oi mogu da uskladite takvu
vrstu informacije i to sam i rekao. Don Huan je od-
vratio da su ljudske mogunosti tako ogromne i tajan-
stvene da su vraevi, umesto da razmiljaju o njima,
odabrali da ih iskoriavaju, ne nadajui se da e ih
ikada razumeti.
Upitao sam ga da li na oi obinog oveka takoe
utie namera.
Naravno!, uzviknuo je. Ti sve to zna. Ali ti to
zna na tako dubokom nivou da je to nemo znanje. Ne-
ma dovoljno energije da bi to objasnio ak ni sebi.
Obini ljudi znaju isto to o svojim oima, ali oni
imaju jo manje energije nego ti. Jedina prednost vra-
eva nad obinim ljudima jeste da oni uvaju svoju
energiju, to tanije znai, imaju ii spojni beoug
s namerom. Prirodno, to takoe znai da oni po elji
mogu da se priseaju, koristei se sjajem svojih oiju
da bi pokrenuli svoje skupne take.
Don Huan je prestao da pria i nepomino je zu-
rio u mene. Jasno sam oseao da njegove oi vode, gu-
raju i vuku neto neodreeno u meni. Nisam mogao da
se odvojim od njegovog pogleda. Njegova usredsree-
nost bila je toliko jaka da je stvarno u meni izazivala
fiziki oseaj: oseao sam kao da sam u unutranjosti
pei. I, potpuno neoekivano, gledao sam unutra. To
121
je oseanje bilo vrlo slino onome kada se odsutno sa-
njari, ali ga je pratilo udno oseanje snane svesti o
sebi i odsustva misli. Savreno svestan, gledao sam
unutra, u nitavilo.
Uz ogromne napore, izvukao sam se iz toga i ustao.
ta si mi to uinio, don Huane?
Ponekad si sasvim nepodnoljiv, rekao je. Tvoje
rasipnitvo razbenjava. Tvoja skupna taka je bila na
najboljem mestu da se svega priseti, a ta si ti ura-
dio? Dozvolio si da sve propadne da bi me upitao ta
sam ti uradio.
utao je jedan trenutak, a zatim se nasmejao i po-
novo seo.
Ali sekiracija je zaista tvoje najvee postignue,
dodao je. to bih se onda bunio?
Obojica smo prasnuli u glasan smeh. To je bilo
samo naa ala.
Pre vie godina, bio sam veoma dirnut i veoma zbunjen
ogromnom posveenou don Huana da mi pomogne.
Nisam mogao ni da zamislim zato je tako ljubazan
prema meni. Bilo je oigledno da mu ni u kom pogledu
nisam potreban u ivotu. Oigledno da u mene nije ula-
gao. Ali ja sam, kroz bolna ivotna iskustva, nauio da
nita nije dabe; i poto nisam bio sposoban da pred-
vidim kakva e biti don Huanova nagrada, oseao sam
se strano nelagodno.
Jednog dana sam otvoreno upitao don Huana, veo-
ma cinino, ta je to to on dobija od naeg druenja.
Rekao sam da nisam sposoban da pogodim.
Nita to bi ti mogao da shvati, odgovorio je.
Njegov me je odgovor sekirao. Svadijivo sam mu
rekao da nisam glup, i da bi bar mogao da pokua da
mi to objasni.
Pa, mogu samo da kaem, da ti se, iako to moe
da razume, to sigurno nee dopasti, rekao je osmehu-
jui se onako kako se uvek osmehivao kada mi je pos-
tavljao neku klopku. Vidi, stvarno hou da te pote-
dim.
Zakaio sam se na to, i navaljivao sam da mi ka-
e ta ima.
122
Da li si siguran da eli da uje istinu?, upitao
je, znajui da ja nikad ne mogu da kaem ne, ak i on-
da kada bi mi ivot zavisio od toga.
Sigurno da elim da ujem, ta god bilo to ime
mi mae ispred nosa, rekao sam odseno.
Poeo je da se smeje kao da je uo dobar vic; to
se on vie smejao to sam se ja vie sekirao.
Ne vidim ta je tako smeno, rekao sam.
Ponekad ne treba akati po osnovnim istinama,
rekao je. Ovde je osnovna istina kao kamen na dnu
velike gomile stvari, kamen temeljac. Ako se estoko za-
gledamo u taj kamen na dnu, moe da se dogodi da
nam se rezultati ne dopadnu. Vie bih voleo da to iz-
begnem.
Ponovo se smejao. Njegove oi avolasto su sjajile,
kao da me pozivaju da uznastojim na toj temi. I ja
sam i dalje navaljivao kako moram da znam o emu on
to govori. Pokuao sam da zvuim mirno ali istrajno.
Pa ako ba hoe, rekao je kao neko koga su
zahtevi nadjaali. Pre svega, elim da kaem da je sve
to radim za tebe besplatno. Ne mora da plaa za to.
Kao to zna, sa tobom sam bio nemilosrdan. I kao
to takoe zna, to to sam bio nemilosrdan nije nikak-
va investicija. Ne gajim te ja da bi se brinuo o meni
kada budem suvie slab. Ali iz naeg druenja ja dobi-
jam neto neprocenjivo vredno, neku vrstu nagrade to
se nemilosrdno odnosim sa onim kamenom temeljcom
koji sam ranije pomenuo. I to to ja dobijam je ba
ono to ti moda nee razumeti niti voleti.
Stao je i posmatrao me sa avolastim sjajem u
oima.
Ispriaj mi o tome, don Huane!, viknuo sam,
iznerviran njegovom taktikom odlaganja.
Hou da ima na umu da ti to govorim na tvoje
insistiranje, rekao je, jo uvek se smejui.
Ponovo je napravio pauzu. Ja sam se ve puio.
Ako o meni sudi po onome kako postupam sa
tobom, rekao je, mora priznati da sam uzor strplje-
nja i doslednosti. Ali ti ne zna da sam, da bih to po-
stigao, morao da se nemilosrdno borim kao nikad u
123
ivotu. Da bih s tobom provodio vreme, morao sam
svakodnevno da se preobraavam, da se uzdravam s
najbolnijim naporima.
Don Huan je bio u pravu. Nije mi se svidelo to to
je rekao. Pokuao sam da mi se to ne primeti na licu
i sarkastino sam odvratio.
Nisam ja toliko lo, don Huane, rekao sam.
O jesi, toliko si lo, rekao je sa ozbiljnim izra-
zom. Ti si uskogrud, rasipan, tvrdoglav, nasilan, nestr-
pljiv, uobraen. Ti si mrzovoljan, nespretan i nezahva-
lan. Neiscrpno si popustljiv prema sebi. I, to je naj-
gore od svega, ima uzvienu predstavu o sebi, a nema
nita na osnovu ega bi to imao.
Mogu iskreno da kaem da mi se od samog tvog
prisustva plae.
Hteo sam da se naljutim. Hteo sam da se bunim,
da se alim da nema pravo da tako sa mnom razgova-
ra, ali nisam mogao da izgovorim ni jednu jedinu re.
Bio sam slomljen. Oseao sam da sam zanemeo.
Moj izraz lica, kada sam uo krajnju istinu, mora
da je bio naroit, jer je don Huan prasnuo u takav
smeh da sam mislio da e da se ugui.
Rekao sam ti da ti se nee ni svideti niti da e
razumeti, rekao je. Razlozi ratnika su veoma prosti,
ali njihove finese su krajnje. Retka je prilika da ratnik
dobije istinsku ansu da bude besprekoran uprkos svo-
jim osnovnim oseanjima. Ti si mi pruio takvu jedin-
stvenu priliku. Sam in slobodnog i besprekornog da-
vanja podmlauje me i obnavlja moje udo. To to
imam od naeg druenja za mene je stvarno neprocenji-
va vrednost. Ja sam tvoj dunik.
Oi su mu sjajile dok je zurio u mene, ali ne avo-
lasto.
Don Huan je poeo da objanjava ta je uradio.
Ja sam nagual. Tvoju skupnu taku ja pomeram
sjajem svojih oiju, rekao je prozaino. Oi naguala
rade to. To nije teko. Konano, oi svih ivih bia mo-
gu da pokrenu tue skupne take, naroito ako su im
oi usredsreene na nameru, U normalnim prilikama,
124
ipak, oi ljudi su usredsreene na svet, traei hranu . . .
traei sklonite ...
Munuo me je ramenom.
Traei ljubav, dodao je i prasnuo u glasan smeh.
Don Huan me je stalno zafrkavao zbog mog tra-
enja ljubavi. Nikad nije zaboravio naivan odgovor
koji sam mu dao jednom kada me je pitao ta ja stvar-
no traim od ivota. Stalno me je navodio da priznam
da u ivotu nemam jasnog cilja, i urlikao je od smeha
kada sam rekao da traim ljubav.
Dobar lovac hipnotie oima svoj plen, nastavio
je. Svojim oima on pokree skupnu taku svog ple-
na, a ipak su njegove oi uperene u svet, u potrazi za
hranom.
Upitao sam ga da li vraevi mogu da hipnotiu lju-
de svojim pogledom. Zakikotao se i rekao da mene u
stvari zanima da li mogu da svojim pogledom hipnoti-
em ene, to proistie iz injenice da su moje oi upe-
rene na svet, u potrazi za ljubavlju. Dodao je, ozbiljno,
da je sigurnosni ventil vraeva bio taj to se vremenom
njihove oi usredsreuju na nameru, i vie ih ne intere-
suje da hipnotiu bilo koga.
Ali da bi vraevi koristili sjaj svojih oiju da po-
krenu svoju ili tuu skupnu taku, nastavio je, mo-
raju biti nemilosrdni. to znai, moraju dobro da po-
znaju to naroito mesto skupne take koje se zove
mesto gde prestaje aljenje. To naroito vai za nagu-
ale.
Rekao je da svaki nagual stvara jedan ig nemilo-
srdnosti koji je osoben samo za njega. Uzeo je za pri-
mer moj sluaj i rekao da ja, zbog svoje nestabilne pri-
rodne konfiguracije, vidovnjacima izgledam kao sfera
sjaja koja se ne sastoji od etiri lopte sabijene skupa
to je uobiajen izgled svakog naguala ve kao sfe-
ra koja se sastoji od svega tri zbijene lopte. Zbog tak-
vog izgleda, ja automatski skrivam svoju nemilosrdnost
iza maske poputanja i oputenosti.
Naguali su vrlo obmanljivi, nastavio je don Huan.
Oni uvek izgledaju onakvi kakvi nisu, i oni to rade
tako potpuno da svi, ukljuujui i one koji ih najbolje
poznaju, veruju njihovom pretvaranju.
125
Stvarno ne razumem kako moe da kae da se
ja pretvaram, don Huane, bunio sam se.
Ti sebe predstavlja kao popustiljivog, oputenog
oveka, rekao je. Ti odaje utisak da si velikoduan,
i da si pun saaljenja. I svi su ubeeni u tvoju veliko-
dunost. ak bi se zakleli da si takav.
Ali ja jesam takav!
Don Huan je udvostruio svoj smeh.
Pravac kojim je razgovor krenuo nije mi bio po
volji. Hteo sam da stvari isteram na istac. estoko
sam se bunio kako iskreno radim sve to radim, i iza-
zivao sam ga da mi da jedan primer koji bi dokazao
drukije. Rekao je da se nasilno ponaam prema ljudi-
ma sa nepredvienom velikodunou, i da im tako
dajem lano oseanje da sam oputen i otvoren. A ja
sam se bunio da mi je takva narav da sam otvoren. On
se smejao i uzvratio, da ako je stvarno tako, zato
uvek traim od ljudi, a da to i ne kaem, da budu svesni
da ih varam? Dokaz je taj, da kada oni omanu da bu-
du svesni moje smicalice i moju lanu oputenost pri-
hvate kao pravu, onda se ja oborim na njih sa zaista
pravom nemilosrdnou koju sam pokuavao da sakri-
jem.
Njegova objanjenja su me naterala da se oseam
oajan, jer sa njima nisam mogao da se raspravljam.
utao sam. Nisam hteo da pokaem da sam povreen.
Pitao sam se ta u kada je on ustao i krenuo. Zausta-
vio sam ga vukui ga za rukav. To je bio nehotian po-
kret koji me je prestravio a njega nasmejao. Ponovo je
seo, s izrazom iznenaenja na licu.
Nisam hteo da budem grub, rekao sam, ali
moram da znam vie o tome. To me uznemirava.
Navedi svoju skupnu taku da se pokrene, po-
urivao me je. Ve smo raspravljali o nemilosrdnosti
ranije. Priseti se!
Gledao me je istinski iekujui, iako mora da je
video da niega ne mogu da se prisetim, pa je nastavio
da pria o nagualovim osnovama nemilosrdnosti. Rekao
je da se njegov sopstveni metod sastoji od potinjava-
nja ljudi u naletima prinude i poricanja, skrivenih iza
laljivog razumevanja i umerenosti.
126
ta je sa svim onim objanjenjima koja si meni
davao? upitao sam. Zar ona nisu rezultat iste razu-
mnosti i elje da mi pomogne da razumem?
Ne, odvratio je. Ona su rezultat moje nemilo-
srdnosti.
Strasno sam se bunio kako je moja elja da razu-
mem ista. Potapao me je po leima i objasnio da je
moja elja da razumem iskrena, ali da moja velikodu-
nost nije. Rekao je da naguali svoju nemilosrdnost
automatski prikrivaju, ak i protiv svoje volje.
Dok sam sluao njegovo objanjenje, imao sam u
dubini uma izvesno oseanje da smo u odreenom tre-
nutku potpuno raspravili koncept nemilosrdnosti.
Ja nisam razuman ovek, rekao je gledajui u
moje oi. Samo izgleda da jesam, jer je moja maska
tako delotvorna. To to ti vidi kao razumnost je moj
nedostatak aljenja, jer to i jeste moja nemilosrdnost:
potpuni nedostatak aljenja.
U tvom sluaju, poto ti svoj nedostatak aljenja
krije iza velikodunosti, izgleda oputen i otvoren. Ali
u stvari, ti si isto toliko velikoduan koliko sam ja
razuman. Mi smo obojica lani. Obojica smo usavrili
umee da sakrijemo injenicu da ne oseamo aljenje.
Rekao je da je potpuni nedostatak aljenja njegov
dobrotvor sakrivao pod platom bezbrinog, prakti-
nog aljivdije koji je imao neodoljivu potrebu da se
naali sa svakim s kim bi doao u dodir.
Maska mog dobrotvora bila je maska srenog,
oputenog oveka, bez i jedne brige u ivotu, nastavio
je don Huan. Ali iza svega toga on je bio, kao i svi
naguali, hladan kao arktiki vetar.
Ali ti nisi hladan, don Huane, rekao sam iskreno.
Naravno da jesam, uznastojao je on. Efekat
moje maske je to to ti prua oseaj topline.
Poeo je da objanjava kako se maska naguala Eli-
jasa sastojala od izluujue preterane brinosti oko
svih sitnica i tanosti, to je stvaralo pogrean utisak
paljivosti i temeljitosti.
Poeo je da opisuje ponaanje naguala Elijasa. Dok
je govorio i dalje me je gledao. I moda zato to me
je gledao tako paljivo, nisam mogao da se usredsre-
127
dim na sve ono to je priao. inio sam najvie napore
da sredim svoje misli.
Gledao me je jo jedan trenutak, a onda ponovo
poeo da objanjava nemilosrdnost, ali meni vie nije
trebalo njegovo objanjenje. Rekao sam mu da sam se
prisetio onoga to je eleo: prvog puta kada su mi oi
sijale. Vrlo rano u svom naukovanju postigao sam
sasvim sam promenu nivoa sopstvene svesti. Moja
skupna taka je dola u poloaj koji se zove mesto gde
prestaje aljenje.
Me s t o g de p re s t aje al je n je
Don Huan mi je rekao da nema potrebe da razgovaramo
o pojedinostima mog priseanja, bar ne tog trenutka,
zato to se razgovorom slui samo da bi se ovek pri-
setio. Kada se jednom skupna taka pokrene, itavo
iskustvo se ponovo doivljava. Takoe mi je rekao, da
je najbolji nain da se osigura potpuno priseanje, da
se eta uokolo.
I tako smo obojica ustali; hodali smo sasvim laga-
no i u tiini, po putu koji je vodio prema tim planina-
ma, sve dok se nisam svega prisetio.
Bili smo u predgrau Gvajmasa, u severnom Mek-
siku, dolazili smo kolima iz Nogalesa, u Arizoni, kada
mi je postalo jasno da sa don Huanom neto nije u
redu. Za poslednjih oko sat vremena bio je neuobiaje-
no tih i natmuren. Nisam mnogo o tome razmiljao, ali
je tada, iznenada, itavo njegovo telo nekontrolisano
zadrhtalo. Brada mu je pala na grudi, kao da miii
vrata vie nisu mogli da izdre teinu glave.
Da li ti je muka od vonje, don Huane?, upitao
sam odjednom uzrujan.
Nije odgovorio. Disao je na usta.
Tokom prve polovine nae vonje, koja je trajala
nekoliko asova, oseao se dobro. Razgovarali smo du-
128
go o svemu i svaemu. Kada smo stali u gradiu Santa
Ana da uzmemo benzin, ak je radio sklekove oslonjen
na krov automobila, da bi opustio miie ramena.
ta nije u redu, don Huane? upitao sam.
Osetio sam greve od napetosti u stomaku. Klonu-
le glave, promrmljao je da eli da ide u jedan restoran
i tihim, slabanim glasom davao mi je jasna uputstva
kako da tamo stignem.
Parkirao sam automobil u poprenoj ulici, jedan
blok zgrada od restorana. Kada sam na svojoj strani
otvorio vrata automobila uhvatio se za moju ruku e-
linim stiskom. Jedva, i uz moju pomo, izvukao se iz
automobila, preko sedita za vozaa. Kada je stupio
na plonik, uhvatio se za moja ramena obema rukama
da bi ispravio lea. U zloslutnoj tiini, teturali smo se
ulicom prema irokoj zgradi u kojoj se taj restoran
nalazio.
Don Huan se navalio na moju ruku svom teinom.
Disanje mu je bilo toliko ubrzano i telo mu se treslo
toliko da sam se uspaniio. Spotakao sam se i morao
da se naslonim na zid da bih spreio da obojica ne pad-
nemo na plonik. Bio sam toliko napet da nisam mo-
gao da razmiljam. Pogledao sam mu u oi. Bile su mu-
tne. U njima nije bilo uobiajenog sjaja.
Nespretno smo uli u taj restoran i zabrinuti kelner
je dotrao, kao da je pozvan, da bi pomogao don Huanu.
Kako se danas osea? viknuo je u don Huanovo
uvo.
Praktino je odneo don Huana od vrata do stola,
poseo ga u stolicu, i zatim nestao.
Da li te on poznaje, don Huane? upitao sam ga
kada smo seli.
Ne gledajui me promrmljao je neto nerazumljivo.
Ustao sam i poao do kuhinje da potraim kelnera koji
je bio u poslu.
Da li vi poznajete onog starca sa kojim sam? upi-
tao sam kada sam uspeo da ga uhvatim.
Naravno da ga znam, rekao je, ponaajui se kao
neko ko ima tek toliko strpljenja da odgovori na samo
jedno pitanje. To je starac koji pati od udara.
129
Ta izjava mi je pojasnila situaciju. Znao sam da je
don Huan pretrpeo udar srednje jaine dok smo se vo-
zili. Nisam mogao nita da uinim da se to izbegne, ali
sam se oseao bespomoan i uplaen. Oseanje da se
najgore jo nije dogodilo uinilo je da osetim muninu
u elucu.
Otiao sam natrag do stola i seo u tiini. Odjednom
se isti kelner pojavio, nosei dva tanjira sveih raia
i dve zdele orbe od morske kornjae. Pomislio sam, da
ili restoran slui samo raie i orbu od morske kornja-
e, ili don Huan jede uvek to isto kada god je ovde.
Kelner je toliko glasno govorio don Huanu da su ga
svi mogli uti i pored agora ostalih posetilaca.
Nadam se da ti se svia hrana! viknuo je. Ako
ti trebam samo digni ruku. Odmah dolazim.
Don Huan je potvrdno klimnuo glavom i kelner je
otiao, poto ga je prethodno srdano potapao po ra-
menu.
Don Huan je prodrljivo jeo, smejui se povremeno
sebi u bradu. Bio sam toliko preplaen da mi je i od
same pomisli na hranu pripadala muka. Ali onda sam
dostigao poznati prag napetosti i to sam se vie brinuo
postajao sam sve gladniji. Probao sam hranu i video da
je neverovatno dobra.
Kad sam jeo, oseao sam se neto bolje, ali situacija
se nije promenila, niti se smanjila moja napetost.
Kada je don Huan zavrio sa jelom, digao je ruku
iznad glave. Istog trena kelner se pojavio i pruio mi
raun.
Platio sam mu i on je don Huanu pomogao da
ustane. Drei ga podruku odveo ga je do izlaza iz re-
storana. Kelner mu je ak pomogao i napolju, na ulici,
i poeleo mu je iskreno do vienja.
Jednako muno smo se odvukli do automobila, don
Huan mi se teko oslanjao na ruku, dahtao je i zastaj-
kivao svakih nekoliko metara da doe do daha. Onaj
kelner je stajao na vratima, kao da je hteo da bude si-
guran da neu pustiti don Huana da padne.
Don Huanu je trebalo punih dva ili tri minuta da
bi uao u automobil.
130
Reci mi, ta mogu da uradim za tebe, don Huane?
pitao sam.
Okreni kola, naredio je slabanim, jedva ujnim
glasom. Hou da idem na drugu stranu grada, u jednu
prodavnicu. Oni tamo me takoe znaju. Oni su mi pri-
jatelji.
Rekao sam mu da nemam pojma o kojoj prodavni-
ci govori. Nesuvislo je mrmljao i razgoropadio se. Lu-
pao je nogama po podu automobila. Durio se i izbala-
vio svoju koulju. Onda je izgledalo da je za trenutak
pri zdravoj pameti. Bio sam izuzetno nervozan, dok
sam gledao kako se bori da sredi sopstvene misli. Ko-
nano je uspeo da mi kae kako da stignemo do te pro-
davnice.
Moja nelagodnost je dostigla vrhunac. Plaio sam
se da je udar koji je don Huan doiveo bio mnogo oz-
biljniji nego to sam mislio. Hteo sam da ga se otara-
sim, da ga odvedem njegovoj porodici ili prijateljima,
ali nisam znao gde se nalaze. Nisam vie znao ta u.
Okrenuo sam automobil i krenuo u suprotnom pravcu
d uputio se prema prodavnici za koju je on rekao da
je na drugom kraju grada.
Pitao sam se da li da se vratim u restoran da pi-
tam kelnera da li poznaje don Huanovu porodicu. Na-
dao sam se da ga neko iz te prodavnice zna. to sam
vie razmiljao o svojoj neprilici, sve mi je vie sebe
bilo ao. S don Huanom je bilo svreno. Imao sam stra-
no oseanje gubitka i propasti. Znao sam da e mi ne-
dostajati, ali oseanje gubitka bilo je neutralizovano ose-
anjem sekiracije to sam njime optereen sad kada mu
je najgore.
Vozio sam uokolo gotovo itav sat traei tu pro-
davnicu. Nisam je mogao nai. Don Huan je priznao
da je moda pogreio, da je ta prodavnica moda u ne-
kom drugom gradu. Do tada sam ve bio potpuno iscrp-
ljen i nisam imao pojma ta u sledee da uinim.
U svom normalnom stanju svesti uvek sam imao
udno oseanje da o njemu znam mnogo vie nego to
mi je to govorio moj razum. Dakle, pod pritiskom nje-
govog mentalnog pogoranja, bio sam siguran, ne zna-
131
jui kako, da ga njegovi prijatelji ekaju negde u Meksi-
ku, iako nisam znao gde.
Moja iscrpljenost nije bila samo fizika. To je bila
meavina zabrinutosti i krivice. Brinulo me je to sam
priteran u orsokak sa slabim starcem koji je, koliko
sam znao, mogao biti na smrt bolestan. I oseao sam se
krivim jer mu nisam odan.
Parkirao sam automobil u blizini dokova. Don Hua-
nu je trebalo skoro deset minuta da bi izaao iz kola.
Hodali smo prema okeanu, ali kada smo prili blizu,
don Huan se uzjogunio kao mula i odbio da ide dalje.
Promrmljao je da ga voda Gvajmaskog zaliva plai.
Okrenuo se i odveo me do glavnog trga: do pranja-
vog trga bez i jedne klupe. Don Huan je seo na ivinjak.
Proao je kamion koji je istio ulicu, eline etke su
se okretale ali nije prskao vodu. Zakaljao sam se od
oblaka praine.
Bio sam toliko uznemiren situacijom u kojoj sam
se naao da mi je umom proletela misao da ga ostavim
tu gde sedi. Zbunio sam se to uopte imam takve misli
i potapao sam don Huana po leima.
Mora da se napregne i da mi kae gde da te
odvedem, rekao sam neno. Gde hoe da idem?
Hou da ide do avola!, odvratio je napuklim,
hrapavim glasom.
Kada sam gao uo da tako sa mnom razgovara po-
mislio sam da on moda ne pati od srca, ve od nekog
oteenja mozga, od kojeg je pomerio pameu i postao
nasilan.
Odjednom je ustao i otiao od mene. Primetio sam
kako krhko deluje. Ostario je u roku od nekoliko sati.
Njegova prirodna snaga je nestala, i ono to sam gle-
dao pred sobom bio je bolestan, veoma bolestan starac.
Potrao sam da mu pruim ruku. Talas ogromnog
saaljenja me je preplavio. Video sam sebe starog i bo-
lesnog, jedva sposobnog da idem. Jedva sam to podno-
sio. Bio sam na ivici plaa, ne zbog don Huana ve zbog
sebe. Drao sam ga za ruku i u sebi mu obeao da u
se brinuti o njemu ma ta se desilo.
Bio sam izgubljen u sanjarenju samosaaljenja ka-
da sam osetio silovit udarac, pravo u lice, od kojeg sam
132
zanemeo. Pre no to sam se povratio od iznenaenja,
don Huan me je ponovo pljesnuo po zadnjem delu vra-
ta. Stajao je naspram mene drhtei od besa. Usta su
mu bila poluotvorena i drhtala su nekontrolisano.
Ko si ti? viknuo je iznurenim glasom.
Okrenuo se grupi posmatraa koji su se iskupili za
tren oka.
Ne znam ko je ovaj ovek, rekao im je. Pomozite
mi. Ja sam usamljeni stari Indijanac. On je stranac i
hoe da me ubije. Oni to rade bespomonim ljudima,
ubijaju ih iz zadovoljstva.
Zauo se agor protesta. Nekoliko mladih suvonja-
vih ljudi gledalo me je pretei.
ta to radi, don Huane? glasno sam ga upitao.
Hteo sam da ubedim gomilu kako sam sa njim.
Ja te ne poznajem, viknuo je don Huan. Ostavi
me na miru.
Okrenuo se gomili traei da mu pomognu. Hteo je
da me zadre dok ne doe policija.
Drite ga, navaljivao je. I neka neko, molim vas,
pozove policiju. Znae ta da rade s njim.
Zamislio sam meksiki zatvor. Niko nee znati gde
se nalazim. Sama ideja da e proi meseci pre nego to
neko primeti moj nestanak naterala me je da reagujem
opasno brzo. Udario sam prvog mladia koji mi je pri-
ao blizu, a zatim se nadao u panian beg. Znao sam
da trim za svoj ivot. Nekoliko mladia je tralo za
mnom.
Poto sam trao prema glavnoj ulici, shvatio sam da
u gradiu kao to je Gvajmas policajaca u patroli ima
posvuda. Nije bilo ni jednog na vidiku, i pre no to sam
natrao na jednog, uao sam u prvu prodavnicu na koju
sam naiao. Pravio sam se da ljubopitljivo razgledam.
Mladi mukarci koji su trali za mnom buno su
projurili. Brzo sam smislio plan: kupiu to vie mogu
stvari. Raunao sam da me ljudi u radnji smatraju tu-
ristom. Zatim sam hteo da zamolim nekog da mi po-
mogne da stvari ponesem do automobila.
Trebalo mi je prilino vremena da odaberem ta e-
lim. Platio sam jednom mladom oveku iz radnje da mi
pomogne da ponesem svoje pakete, ali kada sam priao
133
blie svojim kolima, video sam da don Huan stoji oslo-
njen o njih i da je jo uvek okruen ljudima. Govorio je
sa policajcem, koji je zapisivao.
Od toga nije bilo koristi. Plan mi je propao. Nije
bilo naina da uem u automobil. Uputio sam onog mla-
dog oveka da moje pakete ostavi na trotoaru. Rekao
sam mu da e uskoro doi moj prijatelj da me odveze
u hotel. On je otiao, a ja sam ostao skriven iza paketa
koje sam drao ispred lica, izvan pogleda don Huana i
ljudi kojima je bio okruen.
Video sam da policajac razgleda registarske tablice
Kalifornije na mojim kolima. I to me je naisto ubedilo
da sam propao. Optuba ludog starog Indijanca bila je
suvie teka. I injenica da sam pobegao samo je potvr-
ivala moju krivicu u oima policajaca. Pored toga, sma-
trao sam da e policajci zanemariti istinu, samo da bi
uhapsili stranca.
Stajao sam u ulazu negde oko jedan sat. Policajac
je otiao, ali je gomila ostala oko don Huana, koji je
vikao i uzbueno mahao rukama. Bio sam suvie dale-
ko da bih mogao da ujem ta govori, ali sam mogao
da zamislim sutinu njegove urne, nervozne vike.
Oajniki mi je bio potreban nov plan. Zakljuio
sam da treba da odem u hotel i tu saekam nekoliko
dana pre nego to priem svojim kolima. Razmiljao
sam da se vratim u onu prodavnicu i da ih zamolim da
mi pozovu taksi. Nikad se nisam vozio taksijem u Gvaj-
masu i nisam imao pojma da li ih uopte ima. Ali plan
mi je ubrzo propao im sam shvatio da e policija, uko-
liko stvarno zna svoj posao, i ako su don Huana ozbiljno
shvatili, proveriti sve hotele. Moda su policajci ostavili
don Huana ba da bi to uradili.
Druga mogunost koja mi je pala na pamet bila ie
da odem na autobusku stanicu i sednem u autobus do
bilo kojeg grada na granici. Ili da sednem u bilo koji
autobus i da napustim Gvajmas u ma kojem pravcu.
Napustio sam i tu ideju odmah. Bio sam siguran da ie
don Huan dao moje ime policajcu i da je policija vero-
vatno ve digla uzbunu u autobuskim kompanijama.
Zahvatila me je slepa panika. Disao sam kratkim
udisajima da bih opustio nerve.
134
Tada sam primetio da gomila oko don Huana poi-
nje da se rastura. Policajac se vratio sa kolegom, i njih
dvojica su odetali dalje lagano niz ulicu. U tom trenut-
ku sam osetio iznenadan nekontrolisan nagon. To je bilo
kao da mi je veza tela sa umom bila prekinuta. Poao
sam do svojih kola, nosei sve svoje pakete. Bez i naj-
manjeg traga straha ili zabrinutosti, otvorio sam prtlja-
nik, stavio pakete unutra, zatim otvorio vrata sa vozaa.
Don Huan je bio na ploniku pored mojih kola, i
gledao me odsutno. Pogledao sam ga sa potpuno neuo-
biajenom hladnoom. Nikad u svom ivotu nisam imao
takvo oseanje. Nisam oseao mrnju, niti je to bila
ljutnja. Nisam se ak ni sekirao zbog njega. To to sam
oseao takoe nije bilo ni pomirenost sa neizbenim niti
strpljenje. A sigurno to nije bilo ni ljubaznost. Pre je
to bila hladna nezainteresovanost, zastraujui nedosta-
tak aljenja. U tom trenutku, nisam se ni najmanje bri-
nuo ta e se dogoditi don Huanu ili meni.
Don Huan je stresao gornji deo tela kao to radi
pas kada izae iz vode. I zatim, kao da je sve to bilo
ruan san, ponovo je bio onaj ovek kojeg znam. Brzo
je preokrenuo svoj sako. To je bio sako sa dva lica, s
jedne strane be a sa druge crn. Sada je na sebi imao
crni sako. Bacio je svoj slamni eir u automobil, i pa-
ljivo zaeljao kosu. Kragnu koulje izvukao je i preba-
cio preko kragne sakoa, u trenu tako nainivi sebe mla-
im. Ne rekavi ni re, pomogao mi je da ostatak pake-
ta potrpam u automobil.
Kad su ona dva policajca ponovo dotrali do nas
duvajui u svoje pitaljke, privueni bukom otvaranja i
zatvaranja vrata na kolima, don Huan im je okretno po-
trao u susret. Paljivo ih je sluao i uveravao ih da
nema zato da se brinu. Objasnio im je da mora da su
se sreli sa njegovim ocem, slabim starim Indijancem
koji pati od pomraenog uma. Dok im je govorio, otva-
rao je i zatvarao vrata od automobila kao da proverava
brave. Prebacivao je pakete iz prtljanika na zadnje se-
dite. Njegova ivahnost i mladalaka snaga bili su sup-
rotni od starakog kretanja od pre nekoliko minuta.
Znao sam da se tako ponaa zbog policajaca koji su ga
drugaijeg videli pre nekoliko minuta. Da sam bio na
135
njihovom mestu ni malo ne bih sumnjao da sada gle-
dam sina onog starog Indijanca pomraenog uma.
Don Huan im je rekao ime restorana u kojem po-
znaju njegovog oca a zatim ih besramno podmitio.
Nisam se trudio da bila ta kaem policajcima. Zbog
neeg sam se oseao grub, hladan, efikasan i tih.
Uli smo u automobil bez rei. Policajci nisu hteli
nita da me pitaju. Izgledalo je da su suvie umorni
ak i da pokuaju. Odvezli smo se.
Kakvu si to predstavu izveo tamo napolju, don
Huane?, upitao sam, i hladnoa tona sopstvenog glasa
me je iznenadila.
To je bila prva lekcija iz nemilosrdnosti, rekao je.
Primetio je da me je na putu za Gvajmas upozorio
na predstojeu lekciju iz nemilosrdnosti.
Priznao sam da na to nisam obratio panju, jer sam
mislio da razgovaramo samo da bismo razbili monoto-
niju vonje.
Ja nikad tek tako ne razgovaram, rekao je odse-
no. Trebalo bi da to ve zna. To to sam ovog popodne-
va uradio bilo je stvaranje odgovarajue situacije da bi
ti pokrenuo skupnu taku do odreenog mesta gde a-
ljenje iezava. To mesto je poznato kao mesto gde pre-
staje aljenje.
Problem koji vraevi moraju da ree, nastavio je,
jeste da se na mesto gde prestaje aljenje mora stii
samo uz minimalnu pomo. Nagual se pobrine za scenu,
ali uenik je taj koji skupnu taku natera da se pokrene.
Danas si uinio ba to. Ja sam ti pomogao, moda
malo previe dramatino, pokreui sopstvenu skupnu
taku u odreeni poloaj zbog kojeg sam postao slaba-
an i nepredvidljiv starac. Nisam samo glumio starost i
slabost. Bio sam star.
avolasti sjaj njegovih oiju govorio mi je da je
uivao u tom trenutku.
Nije bilo sasvim neophodno da to uradim, nasta-
vio je. Mogao sam te usmeriti da pokrene svoju skup-
nu taku bez teke taktike. Ali nisam sebi mogao da odo-
lim. Poto se taj dogaaj nikad vie nee ponoviti, hteo
sam da vidim da li mogu ili ne da u istoj meri glumim
136
kao i moj sopstveni dobrotvor. Veruj mi, iznenadio sam
sam sebe isto toliko koliko mora da sam tebe iznenadio.
Osetio sam neverovatno olakanje. Nisam imao pro-
blema da shvatim sve to mi je govorio, i nisam imao
pitanja, poto sam sve razumevao i bez njegovog obja-
njavanja.
Onda je on rekao neto to sam ve znao, ali nisam
mogao da iskaem reima, jer nisam bio sposoban da
pronaem odgovarajue rei kojima bih to opisao. Re-
kao je da je sve to vraevi rade uinjeno kao posledica
pokretanja njihove skupne take, i da takvo kretanje
zavisi od koliine energije kojom zapovedaju vraevi.
Pomenuo sam don Huanu da sve to znam i jo malo
vie. A on je dodao da u svakom ljudskom biu postoji
divovsko, tamno jezero nemog znanja koje svako od nas
moe da nasluti. Rekao mi je da ja to mogu moda ne-
to jasnije da naslutim nego obian ovek zato to se
nalazim na stazi ratnika. Zatim je rekao da su vraevi
jedina bia na zemlji koja namerno odlaze iza tog intui-
tivnog nivoa zato to se vebaju u dve transcendentalne
stvari: prvo, da zamiljaju svoju skupnu taku, i drugo,
da navedu tu skupnu taku da se pokrene.
Stalno je iznova naglaavao da je najistananije
znanje koje vraevi imaju, naa mogunost, kao bia
koja opaaju, i znanje koje sadri percepcija koja za-
visi od poloaja skupne take.
U tom trenutku poeo sam da oseam velike tekoe
u razumevanju onoga to je govorio, ne zato to sam
bio rastrojen ili premoren ve zato to je moj um, sam
od sebe, poeo da se igra predvianja njegovih narednih
rei. To je bilo kao da je neki neznani deo mene koji
se nalazio u meni, pokuavao da bezuspeno pronae
rei da izrazi jednu misao. Dok je don Huan govorio,
oseao sam da mogu da predvddim kako e on izraziti
moje sopstvene misli. Bio sam uzbuen kada sam shva-
tio da on uvek izabira bolje rei nego to bih ja uradio.
Ali predvianje njegovih rei takoe je rasturalo moju
usredsreenost.
Naglo sam skrenuo i stao pored puta. I ba tu
sam, ba tad, po prvi put u ivotu postao svestan jas-
nog znanja dualizma u sebi. Dva oigledno razdvojena
137
dela bila su nesumnjivo u meni. Jedan je bio izuzetno
star, oputen, nezainteresovan. Bio je teak, mraan i
u vezi sa svim ostalim. To je bio onaj deo mene koji
se nije brinuo, poto je bio izjednaen sa svime. Uivao
je u stvarima ne oekujui nita. Drugi deo je bio sve-
tao, nov, paperjast i uzburkan. Bio je nervozan i brz.
Bio je zabrinut za sebe jer je bio nesiguran i ni u e-
mu nije uivao, jednostavno zato to mu je nedostajala
mo da se vee za bilo ta. Bio je usamljen, izloen,
ranjiv. To je bio onaj deo kojim sam gledao u svet.
Tim delom sam slobodno gledao uokolo. Gde god
da sam pogledao video sam prostrane obraene njive.
I taj nesigurni, paperjasti i zabrinuti deo mene nalazio
se izmeu ponosa zbog ovekove marljivosti i tuge zbog
toga to vidi da je velianstvena prastara pustinja So-
nore pretvorena u uredan pejza brazda i povrtarskog
bilja.
Stari, mrani deo mene nije se brinuo. I ta dva
dela su poela da se raspravljaju. Paperjasti deo eleo
je da se teki deo zabrine, a teki deo je eleo da onaj
drugi prestane da se brine i da uiva.
Zato si stao?, upitao me je don Huan.
Njegov je glas izazvao reakciju, ali bilo bi netano
ako bi se reklo da sam to bio ja koji je reagovao. Kao
da je zvuk njegovog glasa ovrsnuo paperjasti deo, i
odjednom sam to opet bio onaj stari ja.
Opisao sam don Huanu spoznaju koju sam upravo
doiveo o svom dualizmu. Kada je on poeo da je opi-
suje terminima poloaja skupne take izgubio sam svo-
ju vrstinu. Paperjasti deo je postao isto onako paper-
jast kao to je bio kada sam primetio svoj dualizam, i
ponovo sam znao ta je to to don Huan objanjava.
Rekao je da, kada se skupna taka pomeri i doe
na mesto gde prestaje aljenje, slabi poloaj racionalno-
sti i zdrave pameti. Oseanje koje sam imao o starijoj,
mranoj, nemoj strani bilo je pogled na prethodnicu
razuma.
Tano znam to to govori, rekao sam mu. Znam
veliki broj stvari, ali ne mogu da govorim o tome to
znam. Ne znam kako da ponem.
138
To sam ti ve pominjao, rekao je. To to ti pro-
ivljava i to naziva dualizmom jeste pogled iz dru-
gog poloaja tvoje skupne take. Iz tog poloaja ti mo-
e da oseti stariju stranu oveka. A ono to ta starija
strana zna zove se nemo znanje. To je znanje koje ne
moe da se ispria.
Zato ne moe? upitao sam.
Zato to je, da bi ga ispriao, potrebno da koris-
ti neuobiajenu koliinu energije, odgovorio je. Sa-
da ti nema te vrste energije za troenje.
Nemo znanje je neto to svi imamo, nastavio je.
To je neto to svime vlada, to ima potpuno znanje
o svemu. Ali to ne moe da razmilja, pa tako ne mo-
e ni da govori o tome to zna.
Vraevi veruju da kada ovek postane svestan da
zna, i kada eli da svesno zna to to zna, on gubi iz
vida to to zna. To nemo znanje, koje ti ne moe da
opie, jeste naravno namera duh, apstraktno. Cove-
kova zabluda je u tome to je eleo da to zna nepo-
sredno, onako kako zna svakodnevni ivot. to vie
to eli, to utoliko vie prolazi.
Ali ta to znai reeno obinim reima, don Hu-
ane?, upitao sam.
To znai da se ovek odrekao nemog znanja u ko-
rist sveta razuma, odgovorio je. to se on vie dri
sveta razuma, to vie namera postaje efemerna.
Pokrenuo sam automobil i vozili smo se u tiini.
Don Huan nije pokuavao da mi govori kuda da vozim
niti mi je govorio kako da vozim to je esto inio
kako bi ugrozio moju samovanost. Nije mi bilo jasno
kuda idem, pa ipak, neto u meni je znalo. Dozvolio
sam da taj deo prevlada.
Vrlo kasno uvee stigli smo u veliku kuu koju je
grupa don Huanovih vraeva imala na selu u dravi
Sinaloa u severozapadnom Meksiku. inilo se da puto-
vanje uopte nije bilo dugo. Nisam se mogao setiti po-
jedinosti nae vonje. Sve to sam o tome znao bilo je
da nismo razgovarali.
Izgledalo je da je kua prazna. Nije bilo znakova da
tu ive ljudi. Ipak, znao sam da su don Huanovi pri-
139
jatelji u kui. Oseao sam njihovo prisustvo a da ih
stvarno nisam ni video.
Don Huan je zapalio petrolejku i mi smo seli za
masivan sto. Izgledalo je da se don Huan sprema da
jede. Pitao sam se ta da kaem ili da uradim, kada je
jedna ena neujno ula i spustila veliki posluavnik
pun hrane na sto. Nisam oekivao da se ona pojavi,
i kada je ona iz tame iskoraila u svetlost kao da se
materijalizovala ni iz ega, nehotice sam uzdrhtao.
Ne boj se, to sam ja, Karmela, rekla je i nestala,
ponovo je progutala tama.
Ostao sam poluotvorenih usta spreman da krik-
nem. Don Huan se toliko smejao da sam znao kako
mora da ga svi u kui uju. Napola sam oekivao da se
pojave, ali nikog nije bilo.
Pokuao sam da jedem, ali nisam bio gladan. Po-
eo sam da razmiljam o toj eni. Nisam je poznavao.
To jest, skoro da sam je znao, ali nisam mogao da na-
teram svoje seanje na nju, da se probije kroz maglu
koja mi je zaklanjala misli. Borio sam se da izbistrim
svoj um. Oseao sam da je za to potrebno previe
energije i odustao sam.
Gotovo istog trena kada sam prestao da razmi-
ljam o njoj, poeo sam da oseam udnovatu napetost
od koje sam sav utrnuo. Prvo sam mislio da su tamna,
velika kua i tiina u njoj i oko nje delovali obeshra-
brujue. Ali je onda moje muenje naraslo do nevero-
vatne veliine, ve im sam uo lave pasa u daljini. Za
trenutak sam pomiljao da e mi telo eksplodirati. Don
Huan se brzo umeao. Priskoio je do mesta gde sam
sedeo i gurao mi je lea dok nije puklo. Pritisak na
mojim leima doneo mi je trenutno olakanje.
Kada sam se smirio, shvatio sam da sam, zajed-
no s oseanjem napetosti koje me je skoro progutalo,
izgubio i jasan oseaj da sve znam. Vie nisam mogao
da predvidim kako e don Huan objasniti ono to sam
i sam znao.
Onda je don Huan zapoeo naroito objanjenje.
Prvo je rekao da je vrsta napetosti koja je mnome
ovladala brzinom poara bilo iznenadno pokretanje
moje skupne take, izazvano iznenadnom pojavom Kar-
140
mele, i mojim neizbenim naporima da svoju skupnu
taku pokrenem do mesta gde u biti sposoban da je u
potpunosti prepoznam.
Posavetovao me je da se naviknem na ideju povrat-
nih napada iste te vrste napetosti, poto e moja skup-
na taka nastaviti da se kree.
Svako kretanje skupne take jednako je umiranju,
rekao je. Sve se veze u nama prekidaju, i zatim pono-
vo uspostavljaju s izvorom daleko vee snage. To poja-
anje energije osea se kao napetost koja ubija.
ta treba da radim kada se to dogodi? upitao sam.
Nita, rekao je. Prosto ekaj. Takvi prilivi ener-
gije e proi. Opasno je kad ne zna ta ti se deava. Ka-
da to zna, vie nema prave opasnosti.
Zatim je govorio o oveku iz davnina. Rekao je da
je ovek iz davnina znao, i to najneposrednije, ta da
radi i kako to najbolje da radi. Ali, poto mu je ilo ta-
ko dobro, poeo je da razvija oseanje sebinosti, koje
mu je prualo oseaj da moe da predvidi i planira
postupke koje je hteo da izvede. I tako se pojavila ideja
individualnog ja; jednog individualnog ja koje je po-
elo da vlada ovekovom prirodom i obimom njegovih
dela.
Kako je oseanje individualnog ja jaalo, ovek je
gubio svoju prirodnu vezu sa nemim znanjem. Savreme-
ni ovek, poto je batinik tog razvoja, postaje bespo-
moan jer je uklonjen od izvora svega, tako da je sve
to moe da izrazi, njegovo oajanje, i to nasilnim i ci-
ninim delima samorazaranja. Don Huan je naglasio da
je razlog za ovekov cinizam i oajanje ono malo nemog
znanja to je u njemu ostalo, koje radi dve stvari: prvo,
prua oveku mogunost da nazre svoju vezu sa izvorom
svega; i drugo, ini da ovek oseti da bez te veze nema
nade da se smiri, da se zadovolji, da postigne.
Pomislio sam da sam don Huana uhvatio u protiv-
renosti. Ukazao sam mu na to da je jednom rekao da
je rat prirodno stanje ratnika, a da mir to nije.
Tako je, priznao je. Ali rat, za ratnika, ne znai
dela individualne ili grupne gluposti niti neovenog na-
silja. Rat je, za ratnika, totalna borba protiv individual-
nog ja koje je oveka liilo njegove moi.
141
Zatim je don Huan rekao da je dolo vreme da da-
lje razgovaramo o nemilosrdnosti tom najosnovnijem
preduslovu arobnjatva. Objasnio je da su vraevi ot-
krili da svako pokretanje skupne take znai kretanje
od prekomerne zabrinutosti za individualno ja koje je
ig savremenog oveka. Nastavio je i rekao da vraevi
veruju da je poloaj skupne take to to od savremenog
oveka pravi ubilakog egoistu, koji je potpuno posve-
en svojoj slici o sebi. Poto je izgubio nadu da e se
ikada vratiti izvoru svega, ovek trai utehu u svojoj
sebinosti. I radei tako, uspeo je da svoju skupnu taku
uvrsti ba na onom mestu gde ovekoveuje svoju sliku
O sebi. Otud se moe rei da svako kretanje skupne take
od njenog uobiajenog poloaja zavrava pokretanjem
oveka od slike o sebi i njene pratee okolnosti: samo-
vanosti.
Don Huan je samovanost opisao kao sliku koja pro-
izvodi ovekovu sliku o sebi. Ponovio je da je to sila
koja skupnu taku dri uvrenu tamo gde se nalazi.
Zbog toga, ratnici ulau napore koji su usmereni na
svrgavanje samovanosti. I sve to vraevi rade usme-
reno je na taj cilj.
Objasnio je da su vraevi razotkrili tu samovanost
i videli da je ona samosaaljenje prerueno u neto
drugo.
Zvui nemogue, ali to je tako, rekao je. Samo-
saaljenje je pravi neprijatelj i izvor ovekove bede. Bez
izvesnog stepena saaljenja prema sebi samom, ovek
sebi ne bi mogao da dopusti da bude toliko samovaan
kao to jeste. Dakle, kada se jednom angauje sila sa-
movanosti, ona razvija sopstveni impuls. I ba je ta
naoko nezavisna priroda samovanosti to to prua po-
greno oseanje vrednosti.
Njegovo objanjenje, za koje bih u normalnim uslo-
vima smatrao da je nerazumljivo, izgledalo mi je u pot-
punosti ubedljivo. Ali zbog te dualnosti u sebi koja se
jo uvek odraavala, izgledalo mi je neto jednostavnije.
Izgledalo je kao da don Huan svoje misli i rei usmera-
va ka odreenom cilju. A ta meta sam bio ja, u svom
normalnom stanju svesti.
142
Nastavio je svoje objanjavanje, govorei da su vra-
evi u potpunosti uvereni da mi pomeranjem svojih
skupnih taaka sa njihovog uobiajenog poloaja posti-
emo takvo stanje koje se jedino moe nazvati nemilo-
srdnost. Vraevi znaju, uz pomo svojih praktinih dela,
da im se skupne take pokrenu, njihova samovanost
se zguva. Bez uobiajenog poloaja njihove skupne
take, njihova slika o sebi vie nema podrku. A bez
estoke usredsreenosti na tu sliku o sebi, oni gube svo-
je samosaaljenje, i sa njim i samovanost. Vraevi su
stoga u pravu kada kau da je samovanost samo pre-
rueno samosaaljenje.
Zatim je moje iskustvo tog popodneva poeo da ob-
janjava postupno. Rekao je da nagual u svojoj ulozi
voe i uitelja mora da se ponaa najdelotvornije, ali
istovremeno i najbesprekornije. Poto mu nije bilo mo-
gue da svoja dela racionalno planira, nagual uvek pu-
ta da duh odlui kojim e pravcem krenuti. Na pri-
mer, rekao je da nije planirao da uradi ono to je ura-
dio dok mu duh nije dao znak, vrlo rano izjutra dok
smo dorukovali u Nogalesu. Pourivao me je da se
prisetim tog dogaaja i da mu kaem ega se seam.
Prisetio sam se da sam za vreme doruka bio jako
zbunjen jer mi se don Huan podsmevao.
Misli malo na kelnericu, saletao me je don Huan.
Jedino mogu, da se setim da je bila gruba.
Ali, ta je radila? navaljivao je. ta je radila dok
je ekala da naruimo?
Nakon kratke pauze, setio sam se da je ona bila
mlada ena grubog izgleda koja mi je dobacila jelovnik
i stajala tamo, skoro me dodirujui, nemo zahtevajui
da pourim i naruim.
Dok je ekala, nestrpljivo je svojom velikom nogom
lupkala po podu, podigla je i prikaila svoju dugu crnu
kosu. Primetno se promenila. Izgledala je privlanije,
zrelije. Iskreno sam se iznenadio njenoj promeni. U stva-
ri, zbog toga sam i prevideo njeno runo ponaanje.
To je bilo znamenje, rekao je don Huan. vrsti-
na i preobraaj bili su ukazanja duha.
Rekao je da je prvo to je tog jutra kao nagual
uradio, bilo da mi kae kakve su mu namere. O toj
143
stvari rekao mi je jednostavnim reima, ali na skriven
nain, da e mi dati lekciju iz nemilosrdnosti.
Da li se sad sea? upitao je. Razgovarao sam sa
kelnericom i sa jednom starom gospoom za susednim
stolom.
Poto me tako vodio, setio sam se da je don Huan
praktino oijukao sa jednom starom gospoom i kel-
nericom runog ponaanja. Dugo je sa njima razgova-
rao dok sam ja jeo. Priao im je idiotski smene viceve
o ucenjivanju i podmiivanju u vladi i ale o farmeri-
ma u gradu. Zatim je upitao kelnericu da li je Amerikan-
ka. Odgovorila je odreno i smejala se na to pitanje.
Don Huan je rekao da je to dobro, poto sam ja Mek-
siko-Amerikanac u potrazi za ljubavlju. I mogao bih da
ponem odmah tu, im poiedem ovaj dobar doruak.
ene su se smeiale. Mislio sam da se smeju to sam
ja toliko zbunjen. Don Huan im je rekao ozbiljnim to-
nom da sam ja doao u Meksiko da se oenim. Pitao ih
ie da li znaju neku asnu, skromnu, ednu enu koja e-
li da se uda i koja nema velike zahteve u pitanju muke
lepote. Za sebe je izjavio da zvanino govori u moje ime.
ene su se smejale vrlo glasno. Bio sam istinski
ojaen. Don Huan se okrenuo kelnerici i upitao je da
li bi se udala za mene. Ona je rekla da je ve verena.
Gledala me je kao da je don Huana uzimala za ozbiljno.
to ga ne pusti da sam govori? upitala je stara
dama don Huana.
Zato to ima govornu manu, rekao je on. Stra-
vino muca.
Kelnerica je rekla da sam bio savreno normalan
kada sam naruivao hranu.
Oh! Ti dobro primeuje stvari, rekao je don
Huan. Samo kada naruuje hranu on moe da govori
kao sav ostali svet. Stalno mu iznova govorim da, ako
hoe da naui normalno da govori, mora da bude ne-
milosrdan. Ovde sam ga doveo da mu dam neke lekcije
iz nemilosrdnosti.
Jadan ovek, rekla je stara ena.
Pa, bolje da krenemo, ako hoemo da danas pro-
naemo ljubav za njega, rekao je don Huan i ustao
da krene.
144
Da li to ozbiljno mislite u vezi sa brakom, rekla
je mlada kelnerica don Huanu.
Sto posto, odvratio je. Pomoi u ma da dobije
ono to mu je potrebno da bi mogao da pree grani-
cu i stigne na mesto gde prestaje aljenje.
Mislio sam da don Huan ili brak ili SAD naziva
mestom gde prestaje aljenje. Smejao sam se toj meta-
fori i na trenutak uasno zamucao, to je ene prestra-
vilo i don Huana nateralo da se histerino smeje.
Obavezno je bilo da ti tada otkrijem ta hou,
rekao je don Huan nastavljajui svoje objanjenje. To
sam i uinio, ali ti je potpuno promaklo, kao to je i
trebalo da bude.
Rekao je da je, od trenutka kada se duh ispoljio,
svaki korak koji je vodio ka zadovoljavajuem izvrenju
iao veoma lako. I moja skupna taka je stigla do mesta
gde prestaje aljenje, kada je, zbog oka od njegovog
preobraaja, bila naterana da napusti svoje uobiajeno
mesto samorefleksije.
Poloaj samorefleksije, nastavio je don Huan,
primorava skupnu taku da skupi svet lanog saalje-
nja, ali u stvari prave okrutnosti i samocentriranosti.
U tom svetu, jedini pravi oseaji su oni koji pogoduju
onome ko ih osea.
Za vraa, nemilosrdnost nije okrutnost. Nemilosrd-
nost je suprotna od samosaaljenja ili samovanosti.
Nemilosrdnost je trezvenost.
145
5 Z A H TEV I NA MER E
R az b ijan je o g l e dal a s am o re f l e k s i je
Proveli smo jednu no na mestu gde sam se prisetio
svog iskustva iz Gvajmasa. Tokom te noi, poto je mo-
ja skupna taka bila neuvrena, don Huan mi je po-
mogao da je stavim u nove poloaje, to se smesta iz-
brisalo iz seanja.
Narednog dana nisam bio sposoban da se setim ta
se dogodilo niti ta sam opaao; pored svega toga, imao
sam estoko oseanje da sam doiveo udnovata iskus-
tva. Don Huan se sloio da se moja skupna taka pokre-
nula iznad njegovih oekivanja, pa ipak je odbio da mi
bar i nagovesti ta sam uinio. Jedino je napomenuo
da u se jednog dana svega prisetiti.
Oko podne smo nastavili da se uspinjemo u plani-
ne. Do kasno popodne nastavili smo da hodamo u tiini
ne zaustavljajui se. Dok smo se lagano uspinjali jednom
blagom strminom planinskog grebena, don Huan je iz-
nenada progovorio. Nisam razumeo nita od onog to
je govorio. Ponavljao je to sve dok nisam shvatio da
eli da se zaustavi na prostranom grebenu koji se video
sa mesta na kojem smo se nalazili. Govorio mi je da e
nas tamo tititi od vetra veliko kamenje i veliko gusto
bunje.
Kai mi koje e mesto na tom grebenu biti najbo-
lje za nas da na njemu ostanemo itavu no?, upitao
me je.
146
Ranije, dok smo se uspinjali, bio sam ugledao goto-
vo neprimetnu izboinu. Na povrini planine izgledala
je kao tamna zakrpa. Spazio sam je naas, letimino.
Sad, kada je don Huan traio moje miljenje, otkrio
sam mrlju jo vee tame, gotovo crnu, na junoj strani
te litice. Tamna litica i gotovo crno mesto na njoj, nisu
izazivali ni oseanje straha niti napetosti. Oseao sam
da mi se ta litica dopada. A crna taka na njoj dopada-
la mi se jo vie.
Ono mesto tamo je vrlo mrano, ali meni se dopa-
da, rekao sam kada smo stigli na taj greben.
On se sloio da je to mesto najbolje da se ostane
celu no. Rekao je da ono ima poseban nivo energije, i
da se njemu takoe dopada njegova ugodna tama.
Ili smo prema nekim isturenim stenama. Don
Huan je raistio jedan deo tla kraj velikih oblutaka
i seli smo oslonivi lea o njih.
Rekao sam mu da, na jednoj strani, mislim da sam
imao sree da odaberem ba to mesto, ali da, s druge
strane, ne mogu da preem preko injenice da sam ga
uoio svojim oima.
Ne bih rekao da si ga opazio iskljuivo svojim oi-
ma, rekao je. To je malo sloenije.
ta time hoe da kae, don Huane? upitao sam.
Mislim da ti ima mogunosti kojih jo uvek nisi
svestan, odvratio je. Poto si ti sasvim nepromiljen,
moe da misli da je sve to opaa prosto obina ul-
na percepcija.
Rekao je da me, ukoliko mu ne verujem, ika da po-
novo siem u podnoje planine i da potvrdim to to
govori. Predviao je da e mi biti nemogue da tamnu
izboinu uoim samo gledanjem.
Vatreno sam rekao da nemam razloga da sumnjam
u njega. Nisam eleo da silazim niz tu planinu.
Navaljivao je da siemo. Mislio sam da to radi sa-
mo da bi me gnjavio. Unervozio sam se, meutim i po-
mislio da je moda ozbiljan. Smejao se toliko glasno da
se guio.
Primetio je da sve ivotinje u svojoj okolini mogu
da otkriju podruja koja imaju poseban nivo energi-
je. Veina ivotinja se takvih mesta plai i izbegava ih.
147
Izuzetak su planinski lav i kojoti, koji na takvim mesti-
ma lee i ak spavaju kada god naiu na njih. Ali,
jedino vraevi namerno tragaju za takvim mestima zbog
njihovih efekata.
Upitao sam ga kakvi su to efekti. Rekao je da takva
mesta zadaju neprimetne udare osnaivanjem energije,
i dodao da obini ljudi koji ive u prirodi mogu da ih
otkriju, iako ne znaju da su ih nali i ak nisu svesni
njihovih efekata.
Kako oni znaju da su ih pronali? upitao sam.
Oni to nikad ne znaju, odgovorio je. Vraevi su,
posmatrajui puteve putnika peaka, odmah primetili da
se ljudi uvek umore i da se uvek odmaraju na tim me-
stima sa pozitivnim nivoom energije. Ako, s druge stra-
ne, prolaze kroz podruje sa tetnim energetskim na-
bojem, unervoze se i ure. Ako ih upita o tome, rei
e ti da kroz taj predeo ure jer se oseaju puni ener-
gije. Ali u stvari je suprotno jedino mesto koje im
daje energiju je ono mesto na kojem se oseaju umorni.
Rekao je da su vraevi sposobni da takva mesta
nau opaajui itavim telom najmanje talase energije
u svojoj okolini. Vraevi uveavaju energiju, izvlaei
je iz skraenja svoje samorefleksije, i ona tako njiho-
vim ulima prua vei obim percepcije.
Pokuavao sam da ti pojasnim da je jedini vredan
pravac delovanja, bilo vraa bilo obinog oveka, da odo-
li da se bavi svojom slikom o sebi, nastavio je. Cilj
naguala je da kod svog uenika razbije njegovo ogleda-
lo samorefleksije.
Dodao je da je svaki uenik sluaj za sebe, i da
nagual mora da pusti duh da odlui o pojedinostima.
Svako od nas je u razliitom stepenu vezan za svo-
ju samorefleksiju, nastavio je. I ta privlanost osea
se kao potreba. Na primer, pre nego to sam zakoraio
na stazu znanja, moj ivot je bio beskrajna potreba.
I godinama poto me je nagual Hulijan uzeo pod svoje
krilo, bio sam jednako eljan svega, ako ne i vie.
Ali ima primera ljudi, vraeva i obinih ljudi, koji-
ma niko nije potreban. Oni dobijaju mir, sklad, radost i
znanje neposredno od duha. Njima nisu potrebni po-
srednici. Tebi i meni je drukije. Ja sam tvoj posrednik
148
i nagual Hulijan je bio moj. Posrednici, osim to stva-
raju minimalnu priliku svest o nameri, pomau da
se razbije ovekovo ogledalo samorefleksije.
Jedina stvarna pomo koju si ikada dobio od me-
ne je to da sam napadao tvoju samorefleksiju. Da toga
nije bilo, ti bi samo gubio vreme. To je jedina stvarna
pomo koju si dobio od mene.
Ti si me, don Huane, nauio vie od bilo koga
drugog u itavom mom ivotu, bunio sam se.
Nauio sam te razne stvari da bih ti skrenuo pa-
nju, rekao je. Ti bi se, ipak, zakleo da je to uenje
bilo vaniji deo. Nije. Uputstva su od vrlo malog zna-
aja. Vraevi smatraju da je pokretanje skupne take
jedino to je vano. A to pokretanje, kao to dobro zna,
zavisi od uveane energije a ne od uputstava.
Zatim je izneo jedno nedosledno miljenje. Rekao
je da svako ljudsko bie koje postupa po odreenom
sledu postupaka moe da naui da pokrene svoju skup-
nu taku.
Ukazao sam da protivrei sebi. Meni je sled postu-
paka znaio uputstva; oznaavao mi je procedure.
U svetu vraeva postoje samo protivrenosti termi-
na, odgovorio je. U praksi nema protivrenosti. Sled
postupaka o kojem ja govorim potie iz injenice da je
ovek svestan. Da bi bio svestan te injenice potreban
ti je nagual. Zato mi kaemo da nagual stvara minimal-
nu priliku, ali da ta minimalna prilika nije uputstvo, kao
ono uputstvo koje ti je potrebno da bi radio sa mai-
nom. Minimalna prilika sastoji se u tome da postane
svestan duha.
Objasnio je da je taj naroiti sled na koji je on
mislio odgovoran to je ovek svestan da je samova-
nost sila koja skupnu taku dri uvrenu. Kada se sa-
movanost smanji, energija koja je za nju potrebna vi-
e se ne troi. Ta uveana energija onda slui kao od-
skona daska koja ispaljuje skupnu taku smesta i bez
prethodnog razmiljanja, na jedno nepojamno puto-
vanje.
Kada se skupna taka jednom pokrenula, samo to
kretanje znai i kretanje od samorefleksije, a to, zauz-
vrat, omoguava ist spojni beoug s duhom. Primetio
149
je da je, pored svega, na prvom mestu samorefleksija
to to je oveka iskljuilo od duha.
Kao to sam ti ve rekao, nastavio je don Huan,
arobnjatvo je putovanje povratka. Pobedniki, mi se
vraamo duhu, poto smo sili u pakao. I iz pakla do-
nosimo trofeje. Razumevanje je jedan od naih trofeja.
Rekao sam mu da mi njegov sled izgleda vrlo jedno-
stavno kada on o tome govori, ali kada ja pokuam da
ga ostvarim u praksi nalazim da je sasvim suprotan od
lakoe i jednostavnosti.
Naa tekoa u tom jednostavnom napredovanju,
rekao je, jeste to to veina nas ne eli da prihvati ka-
ko nam je tako malo potrebno da bismo nastavili. Mi
smo prilagoeni da oekujemo uputstva, poduavanje,
vodie, voe. A kada nam kau da nam niko ne treba,
ne verujemo. Postajemo uznemireni, potom nepoverljivi,
i konano ljuti i razoarani. Ako nam je potrebna po-
mo, ne radi se o metodu ve o isticanju. Ako neko ui-
ni da postanemo svesni da je potrebno da smanjimo svo-
ju samovanost, to je stvarna pomo.
Vraevi kau da nam niko nije potreban da bi nas
uverio da je svet beskrajno sloeniji od naih najluih
matarija. Pa, zato smo onda tako zavisni? Zato u-
dimo da nas neko vodi kada to moemo da ostvarimo
sami? Veliko pitanje, a?
Don Huan nije vie nita rekao. Oito, eleo je da
se udubim u to pitanje. Ali meni su na umu bile druge
brige. Moje priseanje uzdrmalo je neke osnove za koje
sam smatrao da su nepromenljive, i bilo mi je oajniki
potrebno da ih on ponovo definie. Prekinuo sam dugu
tiinu i iskazao svoju zabrinutost. Rekao sam da sam
prihvatio da je mogue da zaboravim itave dogaaje,
od poetka do kraja, ukoliko su se odigrali u povienoj
svesti. Sve do tog dana u potpunosti sam se seao svega
to sam radio pod njegovim vodstvom u svom normal-
nom stanju svesti. Pa ipak, to da smo dorukovali u
Nogalesu nije postojalo u mom umu pre no to sam ga
se prisetio. A taj dogaaj je naprosto morao da se odi-
gra u svetu svakodnevnih zbivanja.
Zaboravlja neto sutinsko, rekao je. Dovoljno
je samo prisustvo naguala da se skupna taka pokrene.
150
Sve vreme sam se alio sa tobom u vezi sa udarom na-
guala. Udarac izmeu pleaka koji sam ti zadavao samo
je sluio da te umiri. Sluio je samo da otkloni tvoje
sumnje. Vraevi fiziki dodir koriste samo kao udar
za telo. On ne radi nita drugo osim to ueniku kojim
se manipulie prua sigurnost.
Pa ko onda pokree skupnu taku, don Huane?
upitao sam.
Duh to radi, odgovorio je tonom nekoga ko je na
ivici da izgubi strpljenje.
Izgledalo je da se preraunava, potom se nasmejao
i zavrteo glavom u znak neodobravanja.
Teko mi je da to prihvatim, rekao sam. Mojim
umom zapoveda zakon uzroka i posledice.
Dobio je jedan od svojih uobiajenih napada neo-
bjanjivog smeha neobjanjivog sa moje take gle-
dita, naravno. Mora da sam izgledao nasekiran. Spustio
mi je ruku na rame.
Smejem se ovako povremeno zato to si ti zao-
stao, rekao je. Odgovor na sva tvoja pitanja gleda te
pravo u oi a ti ga ne vidi. Mislim da je zaostalost tvoje
prokletstvo.
Oi su mu bile toliko sjajne, potpuno luake i
avolaste da sam se na kraju i sam smejao.
Do iznemoglosti sam te uveravao da kod vraeva
ne postoje procedure, nastavio je. Nema metoda niti
postupnosti. Jedina vana stvar je kretanje skupne take.
A ni jedan postupak ga ne moe izazvati. To je efekat
koji se odigrava sam od sebe.
Gurnuo me je kao da mi ispravlja ramena, i zatim
je buljio u mene, zurei pravo u moje oi. Panja mi je
bila prikovana za njegove rei.
Da vidimo kako si to razumeo, rekao je. Upra-
vo sam rekao da se pokretanje skupne take deava sa-
mo od sebe. Ali sam takoe rekao da samo prisustvo
naguala pokree skupnu taku njegovog uenika i da na-
in na koji nagual preruava svoju nemilosrdnost ili po-
mae ili ometa to pokretanje. Kako bi ti razreio tu pro-
tivrenost?
151
Priznao sam da sam ba hteo da ga upitam o toj
protivrenosti jer sam je bio svestan, ali da nisam mo-
gao ak ni da razmiljam o njenom reenju.
ta si ti onda?, upitao je.
Ja sam student antropologije, pokuavam da shva-
tim ta rade vraevi, rekao sam.
Moja tvrdnja u sutini nije bila sasvim istinita, ali
nije bila ni la.
Don Huan se nekontrolisano smejao.
Suvie je kasno za to, rekao je. Tvoja skupna ta-
ka se ve pokrenula. A ba taj pokret je ono to od o-
veka pravi vraa.
Izjavio je da ono to izgleda kao protivrenost u
stvari su dve strane istog novia. Nagual skupnu taku
mami u pokret tako to pomae da se uniti ogledalo
samorefleksije. Ali to je sve to moe nagual. Pravi
pokreta je duh, apstraktno; neto to se ne moe ni
videti ni osetiti; neto za ta se ini da ne moe posto-
jati a to ipak postoji. Zbog toga, vraevi kau kako se
skupna taka pomera sama od sebe. Ili kau da je na-
gual pomera. Nagual, poto je provodnik duha, moe da
to izrazi svojim delima.
Gledao sam upitno u don Huana.
Nagual pomera skupnu taku, pa ipak nije on taj
koji je pomera, rekao je don Huan. Ili bi moda bilo
bolje da se kae da se duh izraava u skladu sa bes-
prekornou naguala. Duh moe da pokrene skupnu ta-
ku a za to je potrebno samo prisustvo besprekornog
naguala.
Rekao je da hoe da pojasni tu stvar, jer ukoliko
se ona pogreno shvati, vodi naguala natrag u samova-
nost i na taj nain ga unitava.
Promenio je temu i rekao da, poto duh nema vid-
ljivu sutinu, vraevi se radije pozabave naroitim slu-
ajevima i nainima uz pomo kojih mogu da razbiju
ogledalo samorefleksije.
Don Huan je primetio da je u tom podruju vano
da se shvati praktina vrednost tih razliitih naina ko-
jima naguali skrivaju svoju nemilosrdnost. Rekao je da,
na primer, moja maska velikodunosti odgovara odno-
sima s ljudima na jednom pliem nivou, ali je besko-
152
risna kod razbijanja njihove samorefleksije, jer me pri-
morava da od njih traim da donose gotovo nemogue
odluke. Ja od njih oekujem da u svet vraeva uskoe
bez ikakve pripreme.
Odluka kao to je takav skok mora da se pripre-
ma, nastavio je. A da bi se za nju pripremio, svaka
vrsta maske za nagualovu nemilosrdnost je dobra, osim
maske velikodunosti.
Moda zato to sam oajniki verovao da sam stvar-
no velikoduan, njegove primedbe na moje ponaanje
obnovile su ono strano oseanje krivice. Uveravao me
je da nemam ega da se stidim, i da je jedina nepoelj-
na posledica ta da moja lana velikodunost nije ostva-
rivala uspenu prevaru.
Po njegovom miljenju, rekao je, iako ja po mnogo
emu podseam na njegovog dobrotvora, moja maska
velikodunosti je suvie prosta, suvie oigledna da bi
mi kao uitelju koristila. Maska razumnosti, kao to je
njegova, sasvim je delotvorna u stvaranju povoljne atmo-
sfere da se pokrene skupna taka. Njegovi uenici pot-
puno veruju njegovoj lanoj razumnosti. U stvari, ona
ih toliko nadahnjuje da on lako moe da ih prevari
napreui ih do bilo kog stepena.
To to ti se desilo onog dana u Gvajmasu je pri-
mer kako nagualova maskirana nemilosrdnost razbija sa-
morefleksiju, nastavio je. Moja maska je bila tvoj
slom. Ti si, kao i svi oko mene, verovao mojoj razum-
nosti. I, naravno, iznad svega si oekivao da se razum-
nost nastavi.
Kada sam te suoio ne samo sa senilnim ponaa-
njem slabog starca, ve sa tim starcem glavom, tvoj um
otiao je u krajnost u naporu da popravi moj konti-
nuitet i tvoju samorefleksiju. I onda si sebi rekao kako
mora da sam doiveo napad.
Konano, kada je postalo nemogue da veruje u
kontinuitet moje razumnosti, tvoje ogledalo je poelo
da se lomi. Od te take pa nadalje, zaokretanje tvoje
skupne take bilo je samo pitanje vremena. Jedina stvar
koja nije bila sigurna bila je da li e ona otii do
mesta na kojem prestaje aljenje.
153
Mora da sam don Huanu delovao sumnjiavo, jer je
objasnio da je svet nae samorefleksije dosta klimav
i da ga na okupu dri nekoliko kljunih ideja koje slu-
e kao osnovni poredak. Kada te ideje omanu, osnovni
poredak prestaje da funkcionie.
Koje su te kljune ideje, don Huane? upitao sam.
U tvom sluaju, ba u onom naroitom trenutku,
kao i u sluaju publike isceliteljke o kojoj smo razgo-
varali, kontinuitet je kljuna ideja, odgovorio je.
ta je kontinuitet? upitao sam.
Ideja da smo mi vrst komad, rekao je. U naim
umovima, na svet podrava sigurnost da smo nepro-
menljivi. Mi moemo da prihvatimo da se nae ponaa-
nje moe promeniti, ali ideja da smo savitljivi do te
mere da moemo promeniti svoju pojavu, do te mere da
moemo postati neko drugi, nije deo osnovnog poretka
nae samorefleksije. Kada god vra prekine taj poredak,
zaustavlja se svet razuma.
Hteo sam da ga pitam da li je prekidanje individu-
alnog kontinuiteta dovoljan uzrok da se skupna taka
pokrene. Izgleda da je predvideo moje pitanje. Rekao je
da je taj prekid samo omekiva. Nagualova nemilo-
srdnost je pokreta skupne take.
Zatim je svoje postupke tog popodneva u Guajmasu
uporedio sa postupcima isceliteljke o kojoj smo pret-
hodno razgovarali. Rekao je da je ta isceliteljka razbila
samorefleksiju ljudi u publici nizom dela za koje oni
nisu imali odgovarajue u svojim svakodnevnim ivoti-
ma dramatinom opsednutou duha, izmenom glaso-
va, otvaranjem pacijentovog tela rasecanjem. im je pre-
kinut kontinuitet ideje koju su imali o sebi, njihove
skupne take bile su spremne da se pokrenu.
Podsetio me je da mi je u prolosti opisao koncep-
ciju zaustavljanja sveta. Rekao je tada da je zaustavlja-
nje sveta bilo neophodno vrau kao to je meni itanje
i pisanje. Ono se sastojalo od uvoenja neskladnog ele-
menta u tkivo svakodnevnog ponaanja u svrhu koleba-
nja glatkog toka svakodnevnih dogaaja dogaaja ko-
je je u naem umu popisao na razum.
154
Taj element nesklada naziva se ne-radi, ili suprot-
no od delanja. Delanje je bilo ta to je deo celine
za koju imamo saznajno objanjenje. Ne-radi je jedan
element koji nije ubeleen u celinu.
Vraevi, poto su tragai, do savrenstva shvataju
ljudsko ponaanje, rekao je. Oni, na primer, znaju da
su ljudska bia stvorenja koja popisuju. Poznavanje
ulaza i izlaza u odreenom popisu jeste ono to od o-
veka pravi uenika ili strunjaka na odreenom polju.
Vraevi znaju da, kada popis obine osobe omane,
ta osoba ili uvea svoj popis ili svet njene samorefleksi-
je zanemoa. Obina osoba hoe da nove stavke pri-
kljui svom inventaru ukoliko nisu u suprotnosti sa os-
novnim poretkom tog popisa. Ali ako su te stavke op-
rene tom poretku, um te osobe kolabira. Taj popis je
um. Vraevi s tim raunaju kada pokuavaju da razbiju
ogledalo samorefleksije.
Objasnio je da je onog dana paljivo odabrao sred-
stva za svoje delanje kako bi prekinuo moj kontinuitet.
Polako se preobraavao dok zaista nije postao nemoni
starac, i onda me je, da bi ojaao prekid mog konti-
nuiteta, odveo u restoran gde su ga poznavali kao starca.
Prekinuo sam ga. Postao sam svestan protivrenosti
koju ranije nisam primeivao. Jednom je bio rekao da
je razlog njegovog preobraaja bilo to to je eleo da
sazna kako je to biti star. Ta prilika bila je povoljna i
neponovljiva. Shvatio sam da taj stav znai da on ranije
nije bio star. Ipak, u tom restoranu su ga poznavali kao
nemonog starca koji pati od udara.
Nagualova nemilosrdnost ima mnogo aspekata,
rekao je. Ona je kao alatka koja se prilagoava za razli-
ite upotrebe. Nemilosrdnost je stanje postojanja. To je
nivo namere koji postie nagual.
Nagual je koristi da svoju skupnu taku ili taku
svojih uenika namami u pokret. Ili se njome koristi da
bi tragao. Tog dana sam poeo kao traga, pravei se da
sam star, i zavrio sam kao istinski slab, nemoan sta-
rac. Moja nemilosrdnost, voena mojim oima, natera-
la je moju skupnu taku da se pokrene.
Iako sam u tom restoranu bio mnogo puta pre toga
kao star, bolestan ovek, samo sam tragao, samo glu-
155
mei da sam star. Nikad pre tog dana moja skupna taka
nije se pokrenula do mesta starosti i senilnosti.
Rekao je da su, im je nameravao da bude star, nje-
gove oi izgubile sjaj i da sam ja to smesta primetio.
Uzbuna mi se videla na celom licu. Gubitak sjaja nje-
govih oiju bio je posledica to je svoje oi koristio da
namerava poloaj starog oveka. I im je njegova skup-
na taka stigla u taj poloaj, on je mogao da ostari i
po izgledu, ponaanju i oseanju.
Traio sam da mi pojasni ideju nameravanja oima.
Imao sam mutno oseanje da to znam, pa ipak nisam
ak ni za sebe mogao da izrazim to to znam.
Jedini nain da se o tome neto kae jeste da se
kae da se namera namerava oima, rekao je. Ja znam
da je to tako. Pa ipak, ba kao i ti, ne umem da uka-
em na to to znam. Vraevi ba ovu odreenu tekou
razreavaju tako to prihvataju neto to je izuzetno
oigledno: ljudska bia su beskrajno sloenija i tajan-
stvenija od naih najluih matarija.
Ustrajao sam da ni najmanje nije pojasnio tu stvar.
Sve to mogu da kaem, jeste da oi to mogu,
rekao je odseno. Ne znam kako, ali one to rade. One
pozivaju nameru neim neobjanjivim to sadre, ne-
im u svom sjaju. Vraevi kau da se namera doivlja-
va oima a ne razumom.
Odbio je da doda bilo ta i hteo je da se vratimo
objanjavanju onoga ega sam se prisetio. Rekao je da
su, kada je jednom njegova skupna taka stigla na
mesto koje ga je nainilo stvarno starim, sumnje u
potpunosti uklonjene iz mog uma. Ali zahvaljujui i-
njenici da se toliko ponosim to sam superracionalan,
smesta sam uinio sve da objasnim njegov preobraaj.
Stalno sam ti ponavljao da je prevelika razum-
nost hendikep, rekao je. Ljudska bia imaju veoma
snano oseanje za magiju. Mi smo deo tajanstva. Ra-
zumnost nas samo pokriva. Ako zagrebemo povrinu,
ispod nje emo nai vraa. Ipak, neki od nas imaju
velike tekoe da zau u taj nivo ispod povrine; drugi
to rade s potpunom lakoom. U tom pogledu ti i ja
smo vrlo slini obojica smo morali da se zlopatimo
pre nego to se oslobodimo nae samorefleksije.
156
Objasnio sam mu da je, za mene, ostanak uz moju
razumnost uvek bilo pitanje od ivotnog znaaja. A
jo i vie onda kada sam doiveo iskustva iz njegovog
sveta.
Primetio je da je onog dana u Gvajmasu moja ra-
zumnost za njega bila velika prepreka. Od samog po-
etka morao je da se slui svim sredstvima da bi je
potkopao. Zbog toga je poeo da snano pritiska ruke
na moja ramena i da me skoro obara svojom teinom.
Taj otvoreni fiziki manevar bio je prvi udarac mom
telu. I to je, zajedno sa mojim strahom koji je izazvao
nedostatak njegovog kontinuiteta, probilo moju racio-
nalnost.
Ali probijanje tvoje racionalnosti nije bilo do-
voljno, nastavio je don Huan. Znao sam da ako tvoja
skupna taka treba da stigne na mesto gde prestaje
aljenje, treba da slomim svaki trag svog kontinuiteta.
To je bilo onda kada sam stvarno posenilio, kad sam
te naterao da tri po celom gradu i konano se nalju-
tio na tebe i udario te.
Bio si potresen, ali si bio na putu da se ponovo
povrati kada sam tvome ogledalu slike o sebi samome
zadao ono to je trebalo da bude konani udar. Oglasio
sam krvavo ubistvo. Nisam oekivao da e pobei. Za-
boravio sam na tvoje izlive nasilnosti.
Rekao je da je, uprkos mojoj taktici oporavljanja
na licu mesta, moja skupna taka dola na mesto gde
prestaje aljenje kada sam se razjario zbog njegovog
senilnog ponaanja. Ili je moda bilo ba suprotno:
razbesneo sam se zato to je moja skupna taka stigla
na mesto gde prestaje aljenje. To i nije stvarno vano.
Vano je da je ona stigla tamo.
Kada je stigla na to mesto, moje se ponaanje vid-
no izmenilo. Postao sam hladan i proraunat i nezabri-
nut za linu sigurnost.
Upitao sam don Huana da li je on to sve video.
Nisam se seao da sam mu sve to priao. Odgovorio
je da je, da bi znao ta oseam, morao samo da se seti
sebe i da se seti ta je on sam doiveo.
Istakao je da se moja skupna taka uvrstila na
svom novom poloaju kada se on vratio u svoje nor-
157
malno stanje. Do tada je moje uverenje o njegovom
normalnom kontinuitetu doivelo takvu oiglednu pra-
menu da taj kontinuitet vie nije funkcionisao kao
njegova kohezivna sila. I ba u tom trenutku, sa svog
novog poloaja, moja skupna taka omoguila mi je
da sazdam novu vrstu kontinuiteta, takvog koji se iz-
raavao u udnoj, nepristrasnoj vrstini vrstini koja
je postala moj normalan nain ponaanja otad pa
nadalje.
Kontinuitet je tako vana stvar u naim ivotima
da se, ukoliko se prekine, odmah obnavlja, nastavio
je. U sluaju vraeva, dakle, kad njihova skupna taka
stigne na mesto gde prestaje aljenje, kontinuitet vie
nikad nije isti.
Poto si ti po prirodi spor, jo nisi primetio da si
od onog dana u Gvajmasu, izmeu ostalog, postao spo-
soban da prihvati svaku vrstu diskontinuiteta takvog
kakav je, naravno, nakon borbe sa svojim razumom.
Oi su mu se sjajile i osmehivale.
Takoe si tog dana postigao zamaskiranu nemi-
losrdnost, nastavio je. Maska ti nije bila tako dobra
kao to je sad, naravno, ali tada si dobio osnove onoga
to je kasnije postalo tvoja maska velikodunosti.
Pokuao sam da se pobunim. Nije mi se dopadala
ideja prikrivene nemilosrdnosti kako god da je on
iznosio.
Ne koristi svoju masku sa mnom, rekao je sme-
jui se. Sauvaj je za nekog boljeg: za nekog ko te
ne zna.
Pourivao me je da se prisetim trenutka kada se
tano pojavila ta maska.
Odmah, im si osetio da te obuzima taj ledeni
gnev, nastavio je, morao si da ga zamaskira. Ti se
nisi alio u vezi sa tim kao to bi moj dobrotvor uinio.
Nisi ni pokuao da u vezi s tim zvui razumno, kao
to bih ja. Nisi se pretvarao kako te to zanima, to
bi uradio nagual Elijas. To su tri maske naguala koje
znam. A ta si ti uradio? Hladno si odetao do svojih
kola i dao polovinu svojih paketa onom momku koji
ti je pomogao da ih donese.
158
Do tog trenutka zaista se nisam seao da mi je
neko pomogao da nosim pakete. Rekao sam don Huanu
da sam video svetla kako mi igraju pred oima i da
sam mislio da ih vidim zato to sam noen ledenim
besom bio na samoj ivici da se onesvestim.
Nisi bio na ivici da se onesvesti, odgovorio je
don Huan. Bio si na ivici da ue u stanje sanjarija i
da vidi duh sasvim sam, kao Talija i moj dobrotvor.
Rekao sam don Huanu da me nije velikodunost
naterala da poklonim one pakete ve ledeni bes. Morao
sam da uradim neto da bih se smirio i to je bilo
prvo to mi je palo na um.
Ali to je ba to to ti kaem. Tvoja velikodunost
nije istinska, uzvratio je i poeo da se smeje mom
zaprepaenju.
K art a z a b e s p re k o rn o s t
Dok je don Huan govorio o razbijanju ogledala samoref-
leksije pao je mrak. Rekao sam mu da sam potpuno
iscrpen, i da treba da odustanemo od daljeg putovanja
i da se vratimo kui, ali je on naglasio da moramo
koristiti svaki minut vremena koje nam je na raspolaga-
nju da ponovo pregledamo prie vraeva ili da se prise-
tim tako to emo navesti moju skupnu taku da se
pokrene to je mogue vie puta.
Bio sam raspoloen da se alim. Rekao sam da
stanje dubokog zamora kao to je moje moe samo
da stvori nesigurnost i nedostatak uverenja.
Tvoja se nesigurnost moe oekivati, rekao je don
Huan uvereno. Konano, ti ima posla s novom vrstom
kontinuiteta. Potrebno je vreme da se ovek navikne
na to. Ratnici provode godine u predvorju pakla gde
nisu ni obini ljudi niti su vraevi.
ta sa njima na kraju biva? upitao sam. Da li
oni biraju na koju e stranu?
159
Ne. Oni nemaju izbora, odgovorio je. Svi oni na
kraju postaju svesni onoga to ve jesu: vraevi. Te-
koa je u tome to je ogledalo samorefleksije izuzetno
mono i to svoje rtve ostavlja na miru samo posle
surove borbe.
Prestao je da pria i izgledao je udubljen u misli.
Telo mu se ukrutilo kao to sam viao i ranije kada
god je zapadao u ono to sam ja nazivao sanjare-
njem, a to je on opisivao kao trenutke u kojima se
njegova skupna taka kretala i on je bio sposoban da se
prisea.
Ispriau ti priu o vraevoj karti za besprekor-
nost, rekao je iznenada, nakon nekih tridesetak minu-
ta potpune tiine. Ispriau ti priu o svojoj smrti.
Poeo je da pria ta se s njim desilo kad je stigao
u Durango jo uvek preruen u ensko odelo, posle
jednomesenog puta kroz centralni Meksiko. Rekao je
da ga je stari Belisario odveo pravo u jednu hacijendu
da ga sakrije od udovinog oveka koji ga je pratio.
im je stigao, don Huan se vrlo odvano, upr-
kos svojoj uzdranoj prirodi upoznao sa svima u
kui. Tu je bilo sedam divnih ena i jedan udan ne-
drutven ovek koji nije prozborio ni rei. Don Huan
je ushitio te ljupke ene priajui im kako je sve
udovini ovek pokuavao da ga uhvati. One su iznad
svega bile oarane odelom u koje se preruio i koje
je jo uvek nosio na sebi, i priom koja je uz to
ila. Nikad im nije bilo dosta prie o tom putovanju,
i sve one su ga savetovale kako da usavri znanje
koje je tada stekao. Don Huana je iznenaivala njihova
staloenost i uverenost, koje su mu izgledale nevero-
vatne.
Tih sedam ena bile su izvanredne i inile su ga
srenim. Voleo ih je i verovao im. Prema njemu su se
odnosile sa potovanjem i razumevanjem. Ali neto u
njihovim oima mu je govorilo da ispod spoljanje
ljupkosti postoji zastraujua hladnoa, povuenost u
koju nikad nee moi da prodre.
Pomislio je da su te snane i prelepe ene, poto su
bile tako oputene i nisu obraale panju na formal-
160
nosti, morale biti raskalane ene. Pa ipak, bilo mu
je jasno da to nisu.
Ostavili su don Huana samog da tumara po imanju.
Bio je zapanjen velikom gospodskom kuom i njenim
posedom. Nikad nije video neto tako. To je bila
stara kolonijalna kua, opasana visokim zidom sa
svih strana. Imala je balkone sa saksijama s cveem
i ogromno drvee s voem koje je stvaralo senku, privat-
nost, tiinu.
Imala je velike sobe i na donjem spratu prozrane
hodnike oko dvorita. Na gornjem spratu postojale su
tajanstvene spavae sobe, gde don Huanu nije bilo do-
puteno da ulazi.
Tokom sledeih dana don Huana je zaprepastilo ve-
liko interesovanje koje su ene pokazivale za njegovo
blagostanje. Sve su radile za njega. Izgledalo je da
samo ekaju da im neto kae pa da to urade. Nikada
ranije ljudi prema njemu nisu bili tako ljubazni. Ali,
takoe se nikada ranije nije oseao ni toliko usamljen.
Stalno je bio u drutvu lepih, udnih ena, pa ipak,
nikada nije bio toliko sam.
Don Huan je verovao da njegovo oseanje usamlje-
nosti potie otud to nije sposoban da predvidi pona-
anje tih ena niti da sazna njihova istinska oseanja.
Znao je samo ono to su mu govorile o sebi.
Nekoliko dana po njegovom dolasku, ena koja je
izgleda bila njihov predvodnik dala mu je novo novci-
jato muko odelo i rekla mu da vie nije neophodno da
bude preruen u enu, jer, gde god da se taj udovini
ovek nalazio, sada ga nije bilo nigde na vidiku. Rekla
mu je da moe slobodno da ide kuda god hoe.
Don Huan je molio da vidi Belisarija, koga nije
video od dana kad su stigli. ena je rekla da je Beli-
sario otiao. Ipak, kazao je tom prilikom da don Huan
moe da ostane u kui koliko god eli ali samo ako
je u opasnosti.
Don Huan je izjavio da je u smrtnoj opasnosti.
Tokom tih nekoliko dana u kui, neprestano je viao
udovite, koje se stalno unjalo po obraenim poljima
oko kue. ena mu nije verovala i nabusito mu je rekla
da je lo glumac, da se pretvara da vidi udovite da
161
bi ga oni primili. Rekla mu je da njihova kua nije
mesto za dangube. Izjavila je da su oni ozbiljni ljudi
koji vrlo teko rade i da ne mogu da dopuste sebi da
nekoga besplatno hrane.
Don Huan se uvredio. Istrao je iz kue, ali kada
je ugledao udovinog oveka kako se krije iza ukras-
nog bunja koje je raslo s obe strane staze, strah mu
je smesta zamenio ljutnju.
Pobegao je nazad u kuu i molio enu da ga pusti
da ostane. Obeao je da e raditi kao zemljoradnik
bez nadnice samo da ostane na hacijendi.
Sloila se, ali da don Huan prihvati dva uslova:
da nita ne pita, i da radi tano ono to mu se kae
ne traei nikakva objanjenja. Upozorila ga je da e
njegov ostanak u kui, ako prekri ova pravila, biti u
opasnosti.
Ostao sam u toj kui a da nisam bio zadovoljan,
nastavio je don Huan. Nije mi se dopadalo da pri-
hvatim njene uslove, ali sam znao da je udovini
ovek napolju. U kui sam bio bezbedan. Znao sam da
se udovini ovek uvek zaustavlja kod jedne nevidljive
granice koja je okruivala kuu na udaljenosti od nekih
stotinak jardi. U tom krugu bio sam siguran. Koliko
sam mogao da shvatim, postojalo je neto u vezi s tom
kuom to je spreavalo udovinog oveka da se prib-
lii, i to je bilo jedino do ega mi je bilo stalo.
Takoe sam shvatio da se kada su ljudi iz kue bili
u blizini, udovite nikad nije pojavilo.
Posle nekoliko nedelja i poto se prilike nisu pro-
menile, ponovo se pojavio mladi ovek za koga je don
Huan verovao da je iveo u kui udovita preruen u
starog Belisarija. Rekao je don Huanu da je upravo
stigao, da se zove Hulijan i da je hacijenda njegova.
Don Huan ga je prirodno upitao u vezi s njegovim
preruavanjem. Ali taj mladi ovek, gledajui ga u
oi bez i najmanje ustruavanja, porekao je da zna
bilo ta o preruavanju.
Kako moe da stoji tu u mojoj roenoj kui
i da pria takve budalatine, vikao je na don Huana.
Za ta ti mene smatra?
162
Ali ti si Belisario, zar nisi? navaljivao je don
Huan.
Ne, rekao je mladi ovek. Belisario je star o-
vek. Ja sam Hulijan i ja sam mlad. Zar ne vidi?
Don Huan je pokorno priznao da nije bio sasvim
uveren da je to bilo preruavanje i smesta je shvatio
apsurdnost svog stava. Ako starost nije bila preruava-
nje, onda je bila preobraaj, a to je bilo jo apsurdnije.
Don Huanova zbunjenost je svakog trenutka sve
vie rasla. Upitao je za udovite i mladi ovek je od-
govorio da nema pojma o emu on pria. Priznao je da
je don Huana sigurno neto uplailo, inae mu stari
Belisario ne bi pruio utoite. Ali iz kakvog se god
razloga don Huan skrivao, to je bilo njegova lina
stvar.
Don Huan je bio ponien ledenim tonom svog do-
maina i njegovim ponaanjem. Rizikujui da ga razbes-
ni, don Huan ga je podsetio da su se ve sreli. Njegov
domain je odgovorio da ga do tog dana nikad nije
video, ali da potuje Belisarijeve elje jer se oseao du-
nim da tako ini.
Mladi ovek je dodao da ne samo da je on vlasnik
kue ve i da je odgovoran za svaku osobu u kui,
ukljuujui i don Huana, koji je, s obzirom na injenicu
da se meu njima skriva, postao kuni zatvorenik.
Ako se don Huanu to ne svia slobodan je da ide i da
vidi ta e s tim udovitem koje niko drugi ne moe da
vidi.
Pre bio kakve odluke, don Huasn je razumno odlu-
io da upita ta znai to da je zatvorenik u kui.
Mladi ovek je odveo don Huana u deo kue koji
se gradio i rekao mu da on simbolino predstavlja nje-
gov ivot i njegova dela. Bio je nedovren. Konstruk-
cija je u toku, ali postoje anse da nikad ne bude
zavrena.
Ti si jedan od elemenata te nedovrene konstruk-
cije, rekao je don Huanu. Recimo da si ti greda koja
e drati krov. Dok je ne stavimo na njeno mesto i
dok ne stavimo krov povrh nje, ne znamo da li e izdr-
ati teinu. Majstor tesar kae da hoe. Ja sam taj maj-
stor tesar.
163
To metaforino objanjenje nita nije znailo don
Huanu, koji je eleo da zna ta se od njega oekuje da
radi.
Mladi ovek je pokuao drugaiji prilaz. Ja sam
nagual, objasnio je. Ja donosim slobodu. Ja sam
voa ljudi u ovoj kui. I ti si u toj kui, i zato si
njen deo, svialo ti se to ili ne.
Don Huan ga je gledao zbunjeno ne znajui ta
da kae.
Ja sam nagual Hulijan, rekao je njegov domain
osmehujui se. Bez mog uea, nema puta u slobodu.
Don Huan i dalje nije razumeo. Ali je poeo da se
brine za svoju sigurnost, s obzirom na oigledno pome-
renu ovekovu pamet. Bio je toliko zabrinut zbog neoe-
kivanog razvoja dogaaja da ak nije bio zainteresovan
ni zbog upotrebe rei nagual. Znao je da nagual znai
vra, pa ipak nije u potpunosti shvatao to to su
govorile rei naguala Hulijana. Ili je moda, nekako,
savreno razumeo, iako njegov svestan um nije.
Mladi ovek je zurio u njega za trenutak i zatim
rekao da je pravi posao don Huana da bude njegov lini
sluga i pomonik. Nee biti plaen za to, osim to e
dobiti izvanrednu sobu i hranu. Povremeno e za don
Huana biti drugih manjih poslova, poslova koji zahte-
vaju naroitu panju. Morae ili da sam obavi te poslo-
ve ili da pazi da budu uraeni. Za tu naroitu slubu
dobijae male iznose novaca koji e se stavljati na
stranu i koje e uvati ostali lanovi domainstva.
Tako e, ako ikad bude hteo da ode, imati sumicu
gotovog novca da mu se nae.
Mladi ovek je naglasio da don Huan ne treba sebe
da smatra zatvorenikom, ali da e, ako ostane, morati
da radi. I ak vaniji od rada su tri zahteva koje e
morati da ispuni. Mora se ozbiljno napregnuti da naui
sve to ga ue ene. Njegovo ponaanje prema svim
lanovima domainstva mora biti primerno, to znai
da svakodnevno mora preispitivati svoje dranje i po-
naanje prema njima. I, u neposrednom razgovoru treba
da se mladom oveku obraa sa nagual, a kada govori o
njemu, da govori kao o nagualu Hulijanu.
164
Don Huan je gunajui prihvatio te uslove. Ali
iako se stalno, kao i obino, durio i ponaao kao za-
ostao, brzo je nauio da radi. Jedino nije razumeo ta
se od njega oekuje u vezi sa dranjem i ponaanjem.
I ak, iako to pitanje uopte nije pominjao, bio je uve-
ren da ga lau i da ga iskoriavaju.
Kako je njegova zaostalost rasla, zapao je u stalno
durenje i jedva da je sa bilo kim razgovarao.
Ba tada je nagual Hulijan skupio sve lanove svog
domainstva i objasnio im da, iako mu je strano
potreban pomonik, pristaje da se povinuje njihovoj od-
luci. Ako se njima ne svia glupo i neprivlano po-
naanje njegovog novog pomonika, imaju pravo da
to i kau. Ako se veini ne dopada ponaanje don Hua-
na, taj mladi e morati da ode i da vidi ta e s onim
to ga eka napolju ma ta to bilo, bilo to udovite
ili njegova sopstvena izmiljotina.
Zatim ga je nagual Hulijan odveo pred kuu i ikao
da im pokae udovinog oveka. Don Huan ga je
pokazao, ali ga niko drugi nije video. Don Huan je
uzbueno trao od jedne osobe do druge, tvrdei da je
udovite tu, molei ih da mu pomognu. Nisu primei-
vali njegove molbe i rekli su mu da je lud.
Tada je nagual Hulijan stavio sudbinu don Huana
na glasanje. Slegao je ramenima i otiao. Onaj nedru-
tveni ovek nije se pridruio glasanju. Sve ene su go-
vorile protiv don Huanovog ostanka. Govorile su da je
naprosto previe glup i loe udi. U aru rasprave,
ipak, nagual Hulijan je potpuno promenio svoj stav
i postao je don Huanov branilac. Rekao je da ene
moda pogreno sude o jednom mladiu, da on moda
nije lud i da moda stvarno vidi to udovite. Rekao je
da je moda njegova glupost rezultat njegovih briga.
I nastala je velika prepirka. udi su se razbuktale, i
uskoro su ene vikale na naguala.
Don Huan je uo raspravu ali se nije brinuo. Znao
je da e ga izbaciti i da e ga taj udovini ovek
sigurno uhvatiti i odvesti u ropstvo. U potpunoj bespo-
monosti, poeo je da jeca.
Njegov oaj i njegove suze uticali su na neke od
ena. Voa ena je predloila neto drugo: vreme od
165
tri probne nedelje u kojem e ene svakodnevno ocenji-
vati don Huanov stav i ponaanje. Upozorila je don
Huana da e, ukoliko za to vreme bude ijedna ma i
najmanja primedba na njegovo ponaanje, biti sigurno
izbaen napolje.
Don Huan je priao kako ga je nagual Hulijan oin-
ski poveo na stranu i nastavio da mu uveava stravu.
apnuo je don Huanu da on zasigurno zna da ne samo
da udovite postoji ve i da tumara po posedu. Pa ipak,
zbog odreenih prethodnih dogovora sa tim enama nije
to mogao da im otkrije, nije mu dozvoljeno da enama
kae to to zna. Navaljivao je na don Huana da pre-
stane da pokazuje svoju tvrdoglavu, glupu linost i da
se pretvara kako je suprotno od toga.
Pravi se da si srean i zadovoljan, rekao je don
Huanu. Ako to ne bude radio, ene e te isterati
napolje. I sama ta mogunost trebalo bi da bude do-
voljna da te uplai. Iskoristi strah kao pravu pokretaku
snagu. To je jo jedino to ima.
Svako oklevanje ili premiljanje koje je don Huan
moda imao smesta su se razvejali pri pogledu na udo-
vinog oveka. Dok je udovite nestrpljivo ekalo kod
nevidljive linije, izgledalo je kao da zna koliko je ne-
siguran don Huanov poloaj. Kao da je udovite bilo
strahovito gladno i napeto zbog oekivanog pira.
Nagual mu je jo vie uveao strah.
Da sam ja ti, rekao je don Huanu, ponaao bih
se kao aneo. Radio bih sve onako kako te ene od
mene oekuju, sve dok me uvaju od te paklene zveri.
Znai ti vidi udovite? upitao je don Huan.
Naravno da ga vidim, odgovorio je. I takoe
vidim da e te, ako ode, ili ako te te ene izbace, udo-
vite uhvatiti i baciti u lance. To e ti svakako pro-
meniti ponaanje. Robovi nemaju drugog izbora nego
da se lepo ponaaju prema svojim gospodarima. Kau
da je bol koji moe da nanese takvo udovite gori
od svega.
Don Huan je znao da mu je jedina nada da bude to
moe ljubazniji. Oseanje da e pasti u ake tom
udovinom oveku bilo je zaista mona psiholoka
sila.
166
Don Huan mi je rekao da je zbog nekakvog kaprica
sopstvene prirode bio grub samo prema enama; nikad
se nije loe ponaao u prisustvu naguala Hulijana. Iz
nekog razloga koji don Huan nije mogao da odredi,
nagual Hulijan nije bio neko koga je mogao da pokua
da privue ni svesno niti nesvesno.
Drugi lan tog domainstva, nedrutveni ovek, don
Huanu nije bio vaan. Don Huan je o njemu stvorio
miljenje onog trenutka kada ga je upoznao i otpisao ga.
Mislio je da je taj ovek slab, lenj i da su ga te lepe
ene nadvladale. Kasnije, kada je postao svestan na-
gualove linosti, znao je da je taj ovek sasvim baen
u senku, zasenjen sjajem svih ostalih.
Kako je vreme proticalo, priroda vodstva i autori-
teta meu njima postajala je sve jasnija don Huanu.
Bio je iznenaen i na izvestan nain ushien kada je
shvatio da niko nije bolji od drugih. Neki od njih su
mogli da rade stvari za koje su drugi bili nesposobni,
ali zbog toga nisu bili nadmoniji. Bili su jednostavno
drugaiji. Ipak, najvanije odluke o svemu donosio je
nagual Hulijan automatski, i oigledno je veoma uivao
da svoje odluke izraava u obliku gadnih ala koje je
na svima primenjivao.
Meu njima je takoe bila jedna tajanstvena ena.
Obraali su joj se sa Talija, ena nagual. Niko nije rekao
don Huanu ko je ona, niti ta znai nagual ena.
Ipak, bilo mu je jasno da je jedna od sedam ena Talija.
O njoj su razgovarali toliko da se don Huan izuzetno
zainteresovao. Postavljao je tako mnogo pitanja da mu
je ena koja je bila voa ostalih ena rekla da e ga
nauiti da ita i pie da bi bolje mogao da iskoristi
svoje deduktivne sposobnosti. Rekla je da mora nauiti
da zapisuje stvari, a ne da ih preputa pamenju. Na
taj nain e sakupiti veliku zbirku injenica o Taliji,
injenica koje treba da ita i prouava sve dok mu
istina ne bude oita.
Verovatno, raspoznajui cinian odgovor koji mu je
bio na pameti, rekla je da, iako se moda ini da je
to apsurdan napor da se otkrije ko je Talija, to je
i jedan od najteih i najvrednijih zadataka kojeg ovek
uopte moe da se poduhvati.
167
To je, rekla je, zabavni deo. Dodala je ozbiljnije
da je obavezno da don Huan naui osnove voenja
knjiga kako bi pomogao nagualu da upravlja posedom.
Odmah je poela da mu svakoga dana dri asove
i za godinu dana don Huan je toliko opseno i brzo na-
predovao da je mogao da ita, pie i da vodi raunske
knjige.
Sve je izgledalo tako glatko da nije ni primetio da
se promenio, a najznaajnija promena je bila promena
njegove izdvojenosti. to se njega ticalo, imao je utisak
da se u kui nita ne dogaa, prosto zato to nije
bio u stanju da se poistoveti sa lanovima domainstva.
Ti ljudi su bili ogledala koja nisu sadrala slike.
Skrivao sam se u toj kui skoro tri godine, na-
stavio je don Huan. Za to vreme desilo mi se bez-
broj stvari, ali ja nisam smatrao da su stvarno vane.
Ili sam bar odluio da smatram kako su nevane. Sma-
trao sam da sam se tokom te tri godine samo krio,
drhtao od straha i radio kao mazga.
Don Huan se nasmejao i rekao mi da se u jednom
trenutku, na navaljivanje naguala Hulijana, sloio da
ui za vraa da bi mogao da se oslobodi straha koji
ga je obuzimao svaki put kada bi video udovite kako
budno motri. Ali, iako mu je nagual Hulijan puno go-
vorio, izgledalo je da ga vie zanima da se sa njim
sprda. Tako je verovao da je poteno i na mestu ako
bi se reklo da nije nauio nita to bi imalo i najmanje
veze sa vraevima, prosto zato to je bilo oito da niko
u toj kui ne zna niti praktikuje arobnjatvo.
Ipak, jednog dana, naao se kako besciljno koraa
prema nevidljivoj liniji koja je zadravala udovite
na odstojanju. udovini ovek je, kao i obino naravno,
nadgledao kuu. Ali tog dana, umesto da okrene lea
i pobegne da u kui nae utoite, don Huan je nasta-
vio da koraa. Neverovatan priliv energije naterao ga
je da ide napred i da ne brine za sopstvenu sigurnost.
Oseanje potpune izdvojenosti dopustilo mu je da
se suoi sa udovitem koje ga je terorisalo toliko go-
dina. Don Huan je oekivao da se udovite zatetura
prema njemu i da ga zgrabi za vrat, ali ta misao u
njemu vie nije izazivala stravu. Sa udaljenosti od ne-
168
koliko ina zurio je jedan trenutak u udovinog o-
veka a zatim prekoraio liniju. I udovite ga nije na-
palo, kao to se don Huan uvek plaio da e uiniti, ve
je postalo mutno. Izgubilo je jasnou i pretvorilo se u
maglovitu belinu, u jedva primetan oblaak magle.
Don Huan je iao napred prema toj magli, a ona
se gubila kao u strahu. Gonio je taj pramen magle preko
polja sve dok nije znao da od udovita nita nije osta-
lo. Onda je znao da ga nikad nije ni bilo. Ipak, nije
mogao da objasni ega se to plaio. Imao je mutno ose-
anje da, iako tano zna ta je udovite, neto spre-
ava da o tome razmilja. Odmah je pomislio da taj
pokvarenjak, nagual Hulijan, tano zna ta se deava.
Don Huan nije hteo da dopusti da nagual Hulijan sa
njim tek tako zbija takve ale.
Pre no to se suoio s njim, don Huan je sebi
priutio zadovoljstvo da se sam, bez pratnje proeta
po itavom imanju. Nikad ranije to nije mogao da
uradi. Kada god je morao da ide preko te nevidljive
linije, pratio ga je jedan lan domainstva. To je oz-
biljno ograniilo njegovu pokretljivost. Dva ili tri puta
pokuao je da ide bez pratnje, i shvatio da rizikuje
da ga ruke tog udovinog stvorenja unite.
Ispunjen udnom snagom, don Huan je otiao u
kuu, ali umesto da slavi svoju novu slobodu i mo,
skupio je itavo domainstvo i ljutito zahtevao da mu
objasne svoje lai. Optuivao ih je to je za njih radio
kao rob, jer su ga prevarili strahom od nepostojeeg
udovita.
ene su se smejale kao da im govori najsmeniju
alu. Samo je izgledalo da se nagual Hulijan kaje, na-
roito kada je don Huan, glasom prozuklim od ozlojee-
nosti, opisao tri godine neprekidnog straha. Nagual
Hulijan je bio slomljen i poeo je otvoreno da jeca, a
don Huan je zahtevao izvinjenje to je tako besramno
eksploatisan.
Ali rekli smo ti da udovite ne postoji, kazala je
jedna od ena.
Don Huan je gledao naguala Hulijana koji se krotko
uurio.
169
On zna da je udovite postojalo, viknuo je don
Huan, upirui optuujue prstom u naguala.
Ali istog trenutka je bio svestan da pria besmislice,
jer mu je nagual Hulijan ve rekao da udovite ne
postoji.
To udovite ne postoji, ispravio se don Huan,
drhtei od besa. To je bila jedna od njegovih podvala.
Nagual Hulijan se, nekontrolisano plaui, izvinio
don Huanu, dok su ene urlale od smeha. Don Huan
ih nikad nije video da se tako glasno smeju.
Sve vreme ste znali da nema nikakvog udovita.
Lagali ste me, optuio je naguala Hulijana, koji je,
sa rukama na oima ispunjenim suzama, priznao svoju
krivicu.
Sigurno je, lagao sam te, promrmljao je. Nikad
nije bilo nikakvog udovita. To to si video kao u-
dovite bilo je prosto jedan energetski talas. Tvoj ga je
strah pretvorio u udovite.
Ti si mi rekao da e me to udovite prodrati.
Kako si tako mogao da me lae? vikao je don Huan
na njega.
To da e te prodrati to udovite bilo je sim-
bolino, blago je uzvratio nagual Hulijan. Tvoj pravi
neprijatelj je tvoja glupost. Ti si u smrtnoj opasnosti
da te sad prodere to udovite.
Don Huan je povikao kako vie nema nita sa tak-
vim smenim izjavama. I navaljivao je da ga razuvere
kako vie nema nikakvih ogranienja to se tie nje-
gove slobode da ode.
Moe da ide kada god poeli, srdano je rekao
nagual Hulijan.
Hoe da kae da mogu da idem sad odmah?
upitao je don Huan.
Da li to eli? upitao je nagual.
Naravno, elim da odem sa ovog jadnog mesta i
od ove grupe jadnih laovina koji tu ive, povikao
je don Huan.
Nagual Hulijan je naredio da se don Huanu isplati
njegova uteevina, i sjajnih oiju poeleo mu je sreu,
napredak i mudrost.
170
ene nisu elele da se oproste s njim. Zurile su
u njega dok nije pognuo glavu da bi izbegao pogled
njihovih goruih oiju.
Don Huan je strpao novac u dep i ne osvrui
se izaao napolje, srean to se njegovo teko isku-
enje okonalo. Spolja je svet za njega bio pun pi-
tanja. udeo je za njim. U toj kui je bio uklonjen iz
njega. Bio je mlad, snaan. Imao je novac u depu i
bio je udan ivota.
Napustio ih je ne rekavi im ni hvala. Njegov bes,
kojeg je obuzdavao, njegov dugotrajni strah, konano je
mogao da se pokae. ak je bio nauio i da ih voli
i sad se oseao izdanim. Hteo je da pobegne to je
dalje mogao od tog mesta.
U gradu je imao prvi neprijatan susret. Putovanje
je bilo vrlo teko i vrlo skupo. Nauio je da, uko-
liko eli da najednom napusti taj grad, nee biti u
mogunosti da bira odredite, ali da moe da saeka
sluajne gonie mazgi u prolazu koji su spremni da
ga prime. Nekoliko dana kasnije krenuo je sa po-
znatim goniem prema luci Macatlan.
Iako mi je u to vreme bilo svega dvadeset tri go-
dine, kazao je don Huan, oseao sam kao da sam
proiveo itav ivot. Seks je bio jedino to nisam isku-
sio. Nagual Hulijan mi je ve rekao da mi je injenica
to nisam bio sa enom pruala snagu da izdrim, i da
on ima jo malo vremena da sve sredi pre nego to
me svet uzme pod svoje.
ta je time hteo da kae, don Huane?, upitao
sam.
Hteo je da kae da pojma nisam imao o paklu
koji me je ekao, odgovorio je don Huan, i da ima
vrlo malo vremena da sredi moje barikade, moje tihe
zatitnike.
ta je to tihi zatitnik, don Huane? upitao sam.
To je spasilac, rekao je. Tihi zatitnik je talas
neobjanjive energije koji ratniku dolazi kada nita
drugo ne pomae.
Moj dobrotvor je znao kojim e pravcem krenuti
moj ivot kada vie ne budem bio pod njegovim uti-
cajem. Tako se on borio da mi da to je mogue vie
171
vraevskih opcija. Te opcije vraeva bile su moji tihi
zatitnici.
ta su opcije vraeva? upitao sam.
Poloaji skupne take, odgovorio je, beskonaan
broj poloaja u koje skupna taka moe da stigne. U
svakom pojedinom od tih povrinskih ili dubinskih
zaokreta, vra moe da ojaa svoj novi kontinuitet.
Ponovio je kako je sve to je iskusio ili sa dobro-
tvorom ili pod njegovim vodstvom bilo rezultat ili tre-
nutnog ili znaajnog zaokreta njegove skupne take.
Njegov dobrotvor ga je naveo da iskusi bezbroj opcija
vraeva, mnogo vie nego to bi bilo potrebno, jer je
znao da e sudbina don Huana biti da bude pozvan da
objasni ta su vraevi i ta oni ine.
Efekat tih zaokreta skupne take je kumulativan,
nastavio je. Razmiljam da li ti to razume ili ne. To
nagomilavanje je na kraju radilo u moju korist.
Ubrzo poto sam doao u dodir s nagualom, moja
skupna taka se pokrenula tako duboko da sam bio
sposoban da vidim. Video sam energetsko polje kao
udovite. I taka je nastavila da se kree sve dok to
udovite nisam video kao ono to je stvarno bilo: jed-
no energetsko polje. Uspeo sam da vidim a da to nisam
znao. Mislio sam da nita nisam uradio, da nita nisam
nauio. Bio sam neverovatno glup.
Bio si suvie mlad, don Huane, rekao sam. Nisi
mogao drugaije.
Smejao se. Bio je na samoj ivici da mi odgovori,
ali je izgledalo da je promenio miljenje. Slegao je ra-
menima i nastavio da pria.
Don Huan je rekao da je, kada je stigao u Macatlan,
bio praktino sezonski goni mazgi, i da je dobio
ponudu za stalni posao da goni karavan mazgi. Bio
je vrlo zadovoljan tim dogovorom. Ideja da e putovati
izmeu Duranga i Macatlana prijala mu je beskrajno.
Dve stvari su ga ipak brinule: prvo, da jo nije bio
sa enom, i drugo, strano neobjanjivo oseanje da ide
prema severu. Nije znao zato. Znao je samo da ga
negde na severu neto eka. To oseanje ga je tako
snano pritiskalo da ga je na kraju nateralo da odbije
172
sigurnost stalnog posla kako bi mogao da putuje na
sever.
Njegova velika snaga i nova i neizmerna vetina
omoguavali su mu da nalazi posao i tamo gde ga nije
bilo, dok je nastavljao da putuje prema severu prema
dravi Sinaloa. I tu se njegovo putovanje zavrilo. Upo-
znao je mladu udovicu, koja je kao i on bila Jaki In-
dijanac, a bila je udata za oveka kome je don Huan
bio dunik.
Odluio je da taj dug otplati tako to e udovici
i njenoj deci pomoi, pa se, a da toga nije ni bio
svestan, naao u ulozi mua i oca.
Vlastita odgovornost navalila mu je na plea veliki
teret. Izgubio je svoju slobodu kretanja i ak i potrebu
da ide dalje na sever. Ipak, oseao je da mu je taj
gubitak nadoknaen velikom i istom ljubavlju prema
toj eni i njenoj deci.
Doiveo sam trenutke uzviene sree kao mu
i otac, rekao je don Huan. Ali ba u tim trenucima
primetio sam da je neto strano pogreno. Shvatio
sam da sam izgubio oseanje nepristupanosti i povue-
nosti koje sam stekao tokom boravka u kui naguala
Hulijana. Sada sam se poistoveivao sa ljudima koji su
me okruivali.
Don Huan je rekao da mu je trebala godina dana
neumoljivog nagrizanja da izgubi svaki trag nove li-
nosti koju je stekao u nagualovoj kui. Poeo je sa
istom pa ipak povuenom ljubavlju prema toj eni
i njenoj deci. Ta bestrasna naklnonost doputala mu
je da igra ulogu mua i oca svim silama i sa zadovolj-
stvom. Kako je vreme proticalo, njegova povuena na-
klonost pretvorila se u oajniku strast koja je uinila
da izgubi svoju efektivnost.
Bio je nestao njegov oseaj nepristupanosti, koji
je bio ono to mu je davalo mo da voli. Bez te ne-
pristupanosti imao je samo svetovne potrebe, oajanje
i beznae: te odreene odlike sveta svakodnevnog ivota.
Takoe je nestalo i njegove preduzimljivosti. Tokom
onih godina u nagualovoj kui, poprimio je dinaminost
koja mu je dobrodola kada je ostao sam.
173
Ali najiscrpljujui bol bio je nestanak njegove fi-
zike energije. Jednog dana postao je potpuno nepo-
kretan a da u stvari i nije bio bolestan. Nije oseao bol.
Nije se plaio. Kao da je njegovo telo shvatilo da e on
postii mir i tiinu koji su mu tako oajniki bili po-
trebni samo ukoliko prestane da se kree.
Dok je bespomono leao u krevetu, nita nije
radio osim to je razmiljao. I shvatio je da je pro-
maio zato to nije imao apstraktnu svrhu. Znao je da
su oni ljudi u nagualovoj kui bili izuzetni zbog toga
to su teili za slobodom kao za svojom apstraktnom
svrhom. Nije razumeo ta je sloboda, ali je znao da
je suprotno od njegovih neposrednih potreba.
Nedostatak apstraktne svrhe toliko ga je onespo-
sobio i oslabio da nije bio u stanju da spase svoju
usvojenu porodicu iz bede bez dna. Zauzvrat, oni su
njega povukli nazad u strani jad, tugu i oajanje koje
je i sam poznavao pre nego to je sreo naguala.
Dok je prebirao svoj ivot, postao je svestan da
jedino u vreme koje je proveo u kui naguala nije bio
siromaan i nije imao neposrednih potreba. Siromatvo
je bilo stanje postojanja koje se nije popravljalo kada
su ga njegove neposredne potrebe nadjaale.
Po prvi put otkad je ustreljen i ranjen pre toliko
godina, don Huan je u potpunosti shvatio da je nagual
Hulijan stvarno bio nagual, voa i njegov dobrotvor.
Shvatio je ta je njegov dobrotvor mislio kada mu je
rekao da nema slobode bez intervencije naguala. Sada
u umu don Huana vie nije bilo ni trunice sumnje da
su njegov dobrotvor i svi lanovi domainstva njegovog
dobrotvora bili vraevi. Ali tada je don Huan shvatio
sa najbolnijom jasnoom da je odbacio priliku da bude
sa njima.
Kada je pritisak njegove fizike nesposobnosti po-
stao nepodnoljiv, njegova se oduzetost okonala isto
onako tajanstveno kao to je i poela. Jednog dana je
jednostavno ustao iz kreveta i poao na rad. Ali srea
mu se nije poboljala. Jedva je sastavljao kraj sa
krajem.
Prola je jo jedna godina. Nije napredovao, ali
jednu je stvar obavio uspenije nego to je oekivao:
174
saeto je ponovio itav svoj ivot. Zatim je shvatio
zato je voleo i zato nije mogao da napusti tu decu,
i zato nije mogao da ostane sa njima, ali takoe je
shvatio i zato nije mogao da dela ni na ovaj ni na
onaj nain.
Don Huan je znao da je stigao u orsokak, i da je
umreti kao ratnik bilo jo jedino delo u saglasnosti sa
onim to je nauio u kui svoga dobrotvora. Tako je
svake veeri, nakon znuravajueg dana tekog rada
i besmislenog dirinenja, strpljivo iekivao svoju smrt.
Don Huan ih je savetovao istim reima kojim je
i njega savetovao nagual.
Nemoj to eleti, govorio je njegov dobrotvor.
Samo ekaj dok ne doe. Ne pokuavaj da zamisli
na ta smrt lii. Samo budi tu da te zahvati njen tok.
To vreme koje su provodili u miru ojaalo ih je
mentalno, ali njihova fiziki ispijena tela svedoila su
o tome da gube bitku.
Ipak, jednog dana, don Huan je pomislio da je
njegova srea poela da se menja. Naao je privremeni
posao sa grupom radnika na farmi za vreme etve. Ali
je duh za njega imao drugi plan. Nekoliko dana poto
je poeo da radi, neko mu je ukrao eir. Nije bio u
mogunosti da kupi novi ali je morao da radi pod sun-
cem koje je prilo.
Napravio je improvizovanu zatitu pokrivi glavu
krpama ili pregrtima slame. Njegovi drugovi radnici
poeli su da mu se smeju i da ga zadevaju. Nije ih
zarezivao. U poreenju sa ivotima ono troje ljudi koji
su zavisili od njegovog rada, to kako je on izgledao za
njega je imalo malo znaaja. Ali ti ljudi nisu prestajali.
Vikali su i smejali se sve dok predradnik, plaei se
da se ne pobune, nije otpustio don Huana.
Divljaki bes preplavio je don Huanovo oseanje
trezvenosti i opreznosti. Znao je da je to pogreno. On
je imao moralno pravo. Ispustio je leden krik, zgrabio
jednog od tih ljudi, podigao ga iznad glave, elei da
mu slomi kimu. Ali pomislio je na onu gladnu decu.
Pomislio je na njihova smirena mala tela dok su sa
njim sedela iz noi u no ekajui smrt. Spustio je
tog oveka na zemlju i otiao.
175
Don Huan je rekao da je seo na sinor tog polja
gde su ljudi radili, i sve oajanje koje se u njemu
skupljalo konano je eksplodiralo. To je bio tihi gnev,
ali ne na te ljude oko njega. Gnevio se na sebe. Ljutio
se sve dok nije istroio sav bes.
Sedeo sam tamo pred oima svih tih ljudi i poeo
da jecam, nastavio je don Huan. Gledali su me kao
da sam lud, to stvarno i jesam bio, ali me ba bilo
briga. Nisam se brinuo.
Tom predradniku me je bilo ao i doao je da me
posavetuje. Mislio je da plaem zbog sebe. Nije ni
sluajno mogao da zna da plaem zbog duha.
Don Huan je rekao da mu je tihi zatitnik doao
poto je ispucao bes. Bio je u obliku jednog ogromnog
dotoka energije koji ga je ispunio istim oseanjem
bliske smrti. Znao je da nee imati vremena da ponovo
vidi svoju usvojenu porodicu. Glasno im se izvinio to
nije imao potrebne snage i mudrosti da ih izbavi iz tog
pakla u kojem su iveli na zemlji.
Radnici sa farme nastavili su da mu se smeju i
da ga zadevaju. Jedva da ih je uo. Suze su mu se
kotrljale na grudi dok je govorio i zahvaljivao se duhu
to ga je doveo na stazu naguala, pruajui mu neza-
sluenu priliku da bude slobodan. uo je povike ljudi
koje nije razumeo. uo je kako viu i vreaju ga, ali
to je dopiralo iz njega samog. Imali su pravo da mu
se podsmevaju. Bio je na portalu venosti a da toga
nije ni bio svestan.
Shvatio sam kako je u pravu bio moj dobrotvor,
rekao je don Huan. Moja glupost je bila udovite i
ona me je ve prodrala. Istog trena kada sam to
pomislio, znao sam da je sve to sam mogao da kaem
ili uinim bilo beskorisno. Propustio sam priliku. Sada
sam samo sluio za sprdnju tim ljudima. Duh ni slu-
ajno nije mogao da se brine za moje oajanje. Bilo
nas je previe ljudi sa naim privatnim jadnim pak-
lovima, koji smo glupi roeni da bi duh na nas
obratio panju.
Kleknuo sam i okrenuo se prema jugoistoku. Po-
novo sam zahvalio svom dobrotvoru i rekao sam duhu
da se stidim. Toliko stidim. I sa poslednjim dahom
176
rekao sam zbogom svetu koji je mogao da bude pre-
divno mesto da sam bio mudar. Tada me je prekrio
ogroman talas. Prvo sam ga osetio. Zatim sam ga uo
i konano sam ga video kako dolazi po mene sa jugo-
istoka, preko polja. Poneo me je i njegova tama me
je prekrila. I svetlost mog ivota je otila. To je
bio kraj mog pakla. Konano sam bio mrtav! Konano
sam bio slobodan!
Pria don Huana me je potpuno opustoila. Ignorisao
je sve moje napore da o njoj razgovaramo. Rekao je
da emo u drugoj prilici razgovarati o tome. Zahtevao
je da umesto toga nastavimo sa onim zbog ega smo
ovde i doli: da objasnimo umee svesti.
Nekoliko dana kasnije, kada smo silazili sa pla-
nina, iznenada je poeo da govori o svojoj prii. Seli
smo da se odmorimo. Zapravo, ja sam morao da se
zaustavim da doem do daha. Don Huan se ak nije
ni zaduvao.
Objasnio je da svaki vra, da bi u potpunosti bio
siguran u vezi sa svojim postupcima, ili u vezi sa svojim
poloajem u svetu vraeva, ili da bi bio sposoban da u
potpunosti razumno prihvati svoj novi kontinuitet, mora
da poniti svoj stari ivot. Samo tada e njegovi po-
stupci imati potrebnu sigurnost da ojaaju ravnoteu,
slabost i nestabilnost svog novog kontinuiteta.
Vraevi vidovnjaci savremenog doba zovu taj pro-
ces ponitavanja karta za besprekornost, ili vraeva
simbolina ali konana smrt, rekao je don Huan. I na
tom polju u Sinaloji, ja sam dobio svoju kartu za
besprekornost. Tamo sam umro. Slabost mog novog
kontinuiteta stajala me je ivota.
Ali, da li si umro, don Huane, ili si se samo
onesvestio?, upitao sam, trudei se da ne zvuim ci-
nino.
Umro sam na tom polju, rekao je. Osetio sam
kako moja svest izlazi iz mene i plovi prema Orlu.
Ali, poto sam besprekorno skraeno ponovio svoj i-
vot, Orao nije progutao moju svest. Orao me je isplju-
nuo. Poto mi je telo bilo mrtvo u tom polju Orao
177
nije hteo da me pusti u slobodu. To je bilo kao da
mi je rekao da se vratim i ponovo pokuam.
Spustio sam se iz tamnih visina i doao u svet-
losti zemlje. I tu sam se naao u plitkom grobu na
ivici tog polja pokriven kamenjem i prainom.
Don Huan je rekao da je odmah znao ta da radi.
Poto se otkopao i uredio grob da izgleda kao da je
jo u njemu, zbrisao je. Oseao je da je snaan i od-
luan. Znao je da treba da se vrati u kuu svoga do-
brotvora. Ali, pre no to je krenuo na taj put povratka,
eleo je da vidi svoju porodicu i da im objasni da
je vra i da zbog toga ne moe da ostane sa njima.
Hteo je da svoj pad objasni kao neznanje o tome da
vraevi nikad ne mogu da sagrade most kojim e
se povezati sa ljudima iz sveta. Ali, ukoliko ljudi ele
to, oni moraju da izgrade mostove da bi se pridruili
vraevima.
Otiao sam kui, nastavio je don Huan, ali kua
je bila prazna. Prepadnuti susedi su mi rekli da su
radnici sa farme dolazili ranije sa vestima kako sam
umro na radu, i moja ena i njena deca su otili.
Koliko dugo si bio mrtav, don Huane? upitao
sam.
Oito, ceo dan, rekao je.
Smeak je igrao na don Huanovim usnama. Oi
su mu bile kao od svetlucavog obsidijana. Posmatrao
je moje reagovanje, ekajui moje komentare.
ta se dogodilo sa tvojom porodicom? upitao
sam.
Ah, pitanje oseajnog oveka, primetio je. Za
trenutak sam pomislio da e da pita u vezi sa mojom
smru!
Priznao sam da sam ba to hteo, ali sam znao da
ga vidi dok se formulisalo u mom umu, i ba sam
nasuprot tome upitao neto drugo. Nisam to rekao kao
alu, ali njega je nateralo na smeh.
Moja porodica je nestala tog dana, rekao je.
Moja je ena umela da preivi. Morala je to da zna
u uslovima u kakvima smo iveli. Poto sam ja ekao
svoju smrt, ona je poverovala da sam dobio to sam
traio. Tu nije vie imala ta da radi, i tako je otila.
178
Deca su mi nedostajala i teio sam se milju da
mi sudbina nije bila da budem sa njima. Ipak, vraevi
imaju jednu naroitu sklonost. Oni ive iskljuivo u
sumraku oseanja koje najbolje opisuju rei pa
ipak.... Kada se oko njih sve rui, vraevi prihvataju
da je situacija uasna, i zatim odmah uzmiu u sumrak
tog pa ipak ....
To sam uinio sa svojim oseanjima prema toj
eni i deci. Sa velikom disciplinovanou naroito
to se tie najstarijeg deaka oni su ukratko pono-
vili svoje ivote sa mnom. Samo duh moe da odlui
O ishodu takve ljubavi.
Podsetio me je da me je nauio kako se ratnici
ponaaju u takvim situacijama. ine najvie to mogu,
i zatim bez kajanja i aljenja oputaju se i preputaju
duhu da odlui o ishodu.
Kakva je bila odluka duha, don Huane? upitao
sam.
Posmatrao me je ne odgovarajui. Znao sam da je
u potpunosti svestan moje motivisanosti da mu posta-
vim takvo pitanje. Ja sam doiveo slinu ljubav i sli-
an gubitak.
Odluka duha je jo jedno osnovno jezgro, rekao
je. Prie vraeva su izgraene oko njega. Razgovara-
emo o toj naroitoj odluci kada budemo raspravljali
to osnovno jezgro.
Pa, zar nisi hteo da me pita neto o mojoj smrti?
Ako su mislili da si mrtav, zato plitak grob?
upitao sam. Zbog ega nisu iskopali pravi grob i sa-
hranili te?
To ve vie lii na tebe, rekao je smejui se.
I sam sam se to pitao i shvatio sam da su ti radnici
bili poboni ljudi. Ja sam bio hrianin. Hriani se
ne sahranjuju tek tako, niti se ostavljaju da istrunu
kao psi. Mislim da su ekali da doe moja porodica,
identifikuje telo i da ga sahrani na odgovarajui nain.
Ali moja porodica nikad nije dola.
Da li si iao i traio ih, don Huane? upitao sam.
Ne. Vraevi nikad nikog ne trae, odgovorio je.
A ja sam bio vra. Platio sam ivotom greku to ni-
179
sam znao da sam vra, i da se vraevi nikada nikome
ne pribliavaju.
Od tog dana pa nadalje, samo sam prihvatao
drutvo ili brigu ljudi ili ratnika koji su mrtvi, kao ja.
Don Huan je rekao da se vratio u kuu svog do-
brotvora, gde su svi odmah znali ta je otkrio. I po-
naali su se prema njemu kao da nikad nije ni odlazio.
Nagual Hulijan je primetio da je, zbog njegove
osobite prirode, don Huanu bilo potrebno dugo vre-
mena da umre.
Moj dobrotvor mi je tada rekao da je vraeva
karta za besprekornost njegova smrt, nastavio je don
Huan. Rekao je da je on sam platio svojim ivotom
kartu za slobodu, kao i svi drugi iz njegovog domain-
stva. I da smo sada jednaki po tome to smo mrtvi.
Da li sam i ja takoe mrtav, don Huane? upitao
sam.
Ti si mrtav, rekao je. Velika prevara vraeva,
pak, u tome je to su svesni da su mrtvi. Njihova
karta za besprekornost mora biti zavijena u svest. U
tom zamotuljku, kau vraevi, njihova karta je u uslo-
vima kovanja.
Tokom ezdeset godina, ja svoju kujem.
180
6 R U K OV A NJ E NA MER OM
Tre a t o k a
Don Huan me je esto sa svojim ostalim uenicima
vodio na kratka putovanja do oblinjeg zapadnog pla-
ninskog venca. U tim prilikama odlazili smo u zoru,
a kasno popodne kretali nazad. Izabrao sam da
idem s don Huanom. Njegova blizina me je uvek umi-
rivala i oputala; ali njegovi kolebljivi uenici uvek
su u meni izazivali suprotan efekat: s njima sam se
oseao veoma umoran.
U povratku s planina, don Huan i ja smo jednom
zastali pre nego to smo stigli u ravnicu. Napad du-
boke melanholije spopao me je za tako kratko vreme
i tako snano da je sve to sam mogao da uinim bilo
da sednem. Tada sam, postupajui po savetu don Huana,
legao na stomak, na vrh velikog oblog kamena.
Ostali uenici su mi se podsmehnuli i nastavili hod.
uo sam kako se njihov smeh i dreka utiavaju dok
su se udaljavali. Don Huan me je pourivao da se
opustim i da dopustim svojoj skupnoj taki, za koju
je rekao da se pokrenula, da se smesti u novi poloaj.
Ne brini se, posavetovao me je. Uskoro e ose-
titi neku vrstu trzaja, ili tapanje po leima, kao da
te neko dodiruje. Tada e ti biti dobro.
in nepokretnog leanja na kamenu, i iekivanje
da me neko ljapne po ramenu, podstakli su spontano
priseanje toliko snano i jasno da nisam primetio
udarac koji sam oekivao. Bio sam ipak siguran da
181
sam ga primio, jer je moja melanholija nestala zaista
smesta.
Brzo sam don Huanu opisao ono ega sam se
prisetio. Predloio je da ostanem na tom kamenu i
da pokrenem svoju skupnu taku nazad, na isto ono
mesto na kojem je bila kada sam iskusio dogaaj koga
sam se prisetio.
Pronai svaku pojedinost, upozorio me je.
To se dogodilo pre mnogo godina. U to vreme smo don
Huan i ja boravili u dravi iuvauva u severnom Mek-
siku, na pustim visovima. esto sam sa njim odlazio
tamo, jer je ta oblast bila bogata lekovitim biljem koje
je on sakupljao. S antropoloke take gledita ta oblast
je bila veoma zanimljiva. Arheolozi su nedavno pronali
ostatke neega za ta su smatrali da je veliko, praisto-
rijsko naselje. Pretpostavljali su da je to trgovako na-
selje, strategijski smeteno u prirodnom prolazu, bilo
sredite trgovine na trgovakom putu koji je pove-
zivao jugozapad Amerike sa severnim Meksikom i cen-
tralnom Amerikom.
Nekoliko puta sam bio na tom pustom visu i sve
vie sam bivao uveren da su arheolozi bili u pravu
da je to prirodan prolaz. Naravno, drao sam don
Huanu predavanja o uticaju tog prolaza u preistorij-
skom prenosu kulturnih obeleja na kontinent Severne
Amerike. U to vreme snano sam se interesovao da
vraanje amerikog jugozapada, Meksika i Centralne
Amerike objasnim kao sistem verovanja koji se pre-
nosio du trgovinskih puteva i koji je sluio da se, na
izvesnom apstraktnom nivou, stvori izvestan prekolum-
bijski-pan-indijanizam.
Don Huan se, prirodno, gromoglasno smejao svaki
put kada sam iznosio svoje teorije.
Dogaaj kojeg sam se prisetio zapoeo je sredi-
nom popodneva. Poto smo don Huan i ja prikupili
dva mala daka nekog izuzetno retkog lekovitog bilja,
on je napravio predah i seo na vrh nekog velikog ka-
menja. Ali, pre nego to smo krenuli nazad na mesto
gde sam bio ostavio svoj automobil, don Huan je na-
valjivao da razgovaramo o umeu traganja. Rekao je
182
da vreme zalaska sunca najbolje odgovara za objanja-
vanje njegovih zamrenosti, ali da prvo da bih razumeo,
treba da stupim u povienu svest.
Traio sam da mi, pre nego to uini bilo ta, po-
novo objasni ta je zapravo poviena svest.
Don Huan je, pokazujui veliko strpljenje, objasnio
povienu svest terminima pokretanja skupne take.
Dok je on govorio, shvatio sam koliko su moji zahtevi
lakrdijaki. Znao sam sve o emu je govorio. Primetio
sam da mi zaista nisu potrebna nikakva objanjenja,
a on je rekao da objanjenja nikad nisu uzaludna, jer
se utiskuju u nas da bismo ih mogli koristiti odmah
ili kasnije, ili da nam pomognu da se pripremimo za
dosezanje nemog znanja.
Kada sam ga zamolio da o nemom znanju govori sa
vie pojedinosti, brzo je odgovorio da je nemo znanje
opti poloaj skupne take, koji je nekada davno bio
prirodan poloaj oveka, ali da se, iz razloga koje je
nemogue ustanoviti, ovekova skupna taka pomerila
sa tog naroitog mesta i zauzela drugo koje se zove
razum.
Don Huan je napomenuo da nije svako ljudsko
bie predstavnik tog novog poloaja. Skupne take
veine nas nisu postavljene tano na samom poloaju
razuma, ve u neposrednoj blizini. Slino je bilo i sa
nemim znanjem: nije ni taka svakog ljudskog bia bila
tano na tom poloaju.
Takoe je rekao da je mesto gde prestaje milo-
sre, poto je bilo jo jedno od mesta skupne take,
bilo prethodnica nemog znanja, a da je jo jedan
poloaj skupne take zvan mesto brige, bio prethod-
nica razuma.
Nisam naao nita nejasno u ovim tajanstvenim
primedbama. Meni su se one same objanjavale. Shva-
tao sam sve to je govorio dok sam ekao udarac po
pleima koji mi je omoguavao da stupim u povienu
svest. Ali udarca nije bilo i ja sam i dalje razumevao
ono to je govorio a da zaista nisam bio svestan
da ita shvatam. Oseanje lakoe, primanje svega zdra-
vo za gotovo, to je priliilo mojoj normalnoj svesti,
183
ostalo je sa mnom i ja nisam ispitivao svoju sposobnost
razumevanja.
Don Huan me je netremice posmatrao i predloio
mi da licem prema dole legnem na vrh oblog kamena
s rukama i nogama rairenim kao u abe.
Leao sam tu oko desetak minuta, potpuno oputen,
gotovo zaspao, dok me iz mog dremea nije prodrmalo
blago, prigueno utavo reanje. Podigao sam glavu,
pogledao gore, i kosa mi se nakostreila. Ogroman, crni
jaguar uao je na jednom kamenu, na svega desetak
stopa od mene, ba iznad mesta gde je sedeo don
Huan. Taj jaguar je, pokazujui onjake, piljio pravo
u mene. Izgledalo je da se sprema da skoi na mene.
Ne mrdaj! naredio mi je tiho don Huan. I ne
gledaj ga u oi. Zuri u njegov nos i ne trepi. ivot ti
zavisi od tog pogleda.
inio sam ta mi je rekao. Jaguar i ja piljili smo
jedan u drugog za trenutak dok se don Huan nije
umeao bacajui svoj eir poput frizbija na jaguarovu
glavu. Jaguar je odskoio kako bi izbegao pogodak i
don Huan je pustio glasan dug prodoran zviduk. Za-
tim je vikao iz sveg glasa i dva ili tri puta je pljesnuo
akama. To je zvualo kao prigueni pucnji puke.
Don Huan mi je znacima objasnio da siem sa
kamena i da mu se pridruim. Obojica smo vikali
i pljeskali akama dok on nije zakljuio da smo do-
voljno poplaili jaguara i oterali ga dovoljno daleko.
Telo mi je drhtalo, pa ipak se nisam plaio. Rekao
sam don Huanu da me nije najvie uplailo iznenadno
reanje make niti njen pogled ve sigurnost da jaguar
zuri u mene davno pre nego to sam ga uo i podigao
glavu.
Don Huan nije rekao ni rei o tom iskustvu. Du-
boko se zamislio. Kada sam poeo da ga zapitkujem da
li je video jaguara pre mene, uinio je zapovedniki
pokret da me uutka. Izgledalo mi je da mu je nela-
godno i da je ak zbunjen.
Posle trenutka tiine, don Huan mi je pokazao da
krenem da hodam. On je iao napred. Udaljavali smo
se od tog kamenja, krivudajui brzim treim korakom
kroz iprag.
184
Posle otprilike pola sata, stigli smo na istinu u
ipraju, gde smo stali da se na trenutak odmorimo.
Nismo progovorili ni rei i ja sam udeo da saznam
ta don Huan misli.
Zato ovako hodamo? upitao sam. Zar ne bi
bilo bolje da brzo odemo najkraim putem?
Ne!, rekao je odluno. To nikako ne bi valjalo.
Ono je jaguar mujak. Gladan je i poi e za nama.
To je razlog vie da odavde brzo odemo, nava-
ljivao sam.
Nije to tako jednostavno, rekao je. Tog jaguara
ne optereuje razum. On tano zna ta treba da radi
da bi nas se dokopao. I, sigurno je, kao to ti ja sad
ovo govorim, da on moe da nam ita misli.
Kako to misli, da jaguar moe da nam ita
misli? upitao sam.
Ta tvrdnja nije metafora, rekao je. Mislim to
to sam rekao. Velike ivotinje kao to je ta imaju
sposobnost da itaju misli. I to ne da ih pogaaju.
Hou da kaem da one sve znaju neposredno.
ta bismo onda mogli da uinimo? upitao sam
ga istinski uzbuen.
Razum nas tera da se opredelimo za ono to se
naem umu ini valjano, rekao je. Na primer, tvoj
razum ti je ve rekao da tri to bre moe u pravoj
liniji. Ali tvoj razum je propustio da zakljui da bismo
morali da trimo oko est milja pre nego to stignemo
u bezbednost tvojih kola. I jaguar e nas prestii.
Presei e nam put i saekae nas na mestu koje mu
najbolje odgovara da nas zaskoi.
Bolje ali manje racionalno reenje jeste da trimo
u cik-cak.
Otkud zna da je tako bolje don Huane? upitao
sam.
Znam to jer je moj spojni beoug veoma ist,
odgovorio je. To jest, moja skupna taka je u poloaju
nemog znanja. Otud, ja mogu da razaznam da je to
jedan gladan jaguar, ali da jo nikad nije jeo ljude.
I on je zbunjen naim postupcima. Ako sada idemo
cik-cak, jaguar e morati da se napregne da bi nas
predvideo.
185
Ima li kakvog drugog izbora osim tranja u kri-
vudavoj liniji?, upitao sam.
Ima mnogo racionalnih izbora, rekao je. Ali mi
nemamo svu opremu koja nam je potrebna da bismo
pribegli razumnom izboru. Na primer, moemo se drati
visova, ali bi nam bila potrebna puka da to ostvarimo.
Moramo se suoiti sa mogunostima jaguara. Te
mogunosti nalae nemo znanje. Moramo da radimo
ta nam nemo znanje nalae, bez obzira kako nam ne-
razumno to izgledalo.
Poeo je da tri krivudavo. Sledio sam ga, tik uz
njega, ali nisam bio uveren da e nas takvo tranje
spasti. Zahvatio me zakasneli panian strah. Pomisao
na mraan, nerazgovetan obris ogromne make zao-
kupljala me je.
Pustinjski estar sastojao se od visokog, vornova-
tog bunja, koje je raslo na razdaljini od etiri do pet
stopa. Nedostatak kia na pustinjskoj visoravni nije
doputalo rast bilja sa debelim liem niti bunovit
gusti. Pa ipak vizuelni efekat estara ostavljao je uti-
sak gustia i neprohodnosti.
Don Huan se kretao izuzetno hitro i ja sam ga
pratio to sam bolje umeo. Upozorio me je da pripazim
gde gazim i da pravim manje buke. Rekao je da nas
zvuk granica koje se lome pod mojim korakom savr-
eno odaje.
Namerno sam pokuao da gazim u stope don Hua-
novih tragova kako bih izbegao lomljenje suvih gran-
ica. Krivudali smo tako stotinak jardi pre no to
sam ugledao ogromnu tamnu masu jaguara ne dalje
od tridesetak stopa od mene.
Povikao sam iz sveg glasa. Ne zaustavljajui se, don
Huan se okrenuo dovoljno brzo da vidi veliku maku
kako nestaje iz vidokruga. Don Huan je ponovo pro-
dorno zviznuo i nastavio da tape dlanovima, oponaa-
jui zvuk priguenih pucnjeva.
Veoma tiho, rekao mi je da make ne vole da idu
uzbrdo i da emo mi zato prei, najveom brzinom,
preko iroke jaruge, nekoliko jardi sa moje desne
strane.
186
Dao je znak da krenemo i mi smo se obruili kroz
bunje to smo bre mogli. Sleteli smo niz jednu stra-
nu jaruge, stigli u podnoje, ustrali uz drugu stranu.
Odatle smo imali ist pregled kosine, dna jaruge, i uz-
viice na kojoj smo se ranije nalazili. Don Huan je pro-
aputao da jaguar prati na miris, i da emo, ako bu-
demo imali sree, moi da ga vidimo kako se kree
dnom jaruge, po naem tragu.
Uporno zurei u jarugu ispod nas, nestrpljivo sam
oekivao da ugledam ivotinju. Ali je nisam video. Ve
sam pomiljao da je moda jaguar pobegao, kada sam
zauo zastraujue reanje u ipragu odmah iza nas.
Sledio sam se od spoznaje da je don Huan bio u pravu.
Da bi stigao tamo gde je, jaguar nam je morao pro-
itati misli i prei jarugu pre nas.
Ne prozborivi ni jednu jedinu re, don Huan je
potrao zadivljujuom brzinom. Ja sam ga pratio i
dosta dugo smo krivudali. Kada smo zastali da se
odmorimo, bio sam sasvim bez daha.
Ipak, strah to nas jaguar prati, nije me spreio
da se divim don Huanovom izvanrednom fizikom ju-
natvu. Trao je kao da je mladi. Poeo sam da mu
priam kako me podsea na nekog iz mog detinjstva
ko me je duboko zadivio svojom sposobnou tranja,
ali mi je on dao znak da uutim. Paljivo je oslukivao,
a i j a sam.
uo sam tiho ukanje u gustiu, odmah ispred
nas. A onda se na trenutak pojavila crna silueta jaguara
na jednom mestu u ipragu, nekih pedeset jardi od nas.
Don Huan je slegao ramenima i pokazao u pravcu
ivotinje.
ini se kao da neemo uspeti da ga se otresemo,
rekao je sa izrazom nezadovoljstva. Hajde da hodamo
mirno kao da smo u lepoj etnji u parku, i ti mi ispriaj
tu priu iz tvog detinjstva. Ovo je pravo vreme i ovo
su prave okolnosti za to. Jaguar nas prati prodrljivog
apetita, a ti se prisea svoje prolosti: to je savren
ne-rad kada te prati jaguar.
Glasno se nasrnejao. Ali, kada sam mu rekao da
sam sasvim izgubio interesovanje da priam priu, smeh
mu se udvostruio.
187
Sada me kanjava zato to nisam hteo da te
sluam, zar ne? upitao je.
A ja sam, naravno, poeo da se branim. Rekao
sam mu da mu je optuba potpuno apsurdna. Zaista
sam izgubio nit te prie.
Ako vra nema samovanosti, on ne daje ni pi-
ljiva boba za to to je izgubio nit prie, rekao je s
avolastim sjajem u oima. Poto u tebi nije ostalo
nimalo samovanosti, treba sad da ispria svoju priu.
Ispriaj je duhu, jaguaru, i meni kao da uopte nisi
izgubio nit.
Hteo sam da mu kaem da mi se ne povinuje
njegovim eljama, jer je pria suvie glupa a okolnosti
su zapanjujue. Hteo sam da odaberem odgovarajue
okolnosti za to, neki drugi put, kao to je i on oda-
birao za svoje prie.
Pre nego to sam izgovorio svoje miljenje on mi
je odgovorio.
Obojica, i jaguar i ja moemo da itamo misli,
rekao je smeei se. Ako ja odabiram odgovarajue
okolnosti i vreme za moje prie vraeva, to je zato
to su one za obuavanje i ja iz njih elim da izvuem
maksimalno dejstvo.
Dao mi je znak da poem. Ili smo lagano, rame
uz rame. Rekao sam da se divim njegovom tranju
i snazi, i da je malice samovanosti ostalo u sri mog
divljenja, jer sebe smatram dobrim trkaem. Tada sam
mu ispriao priu iz detinjstva koje sam se setio kada
sam video kako dobro tri.
Rekao sam mu da sam kao deak igrao fudbal i
da sam trao izuzetno dobro. U stvari, bio sam toliko
iv i brz da sam oseao kako mogu da poinim bilo
kakvo obeenjatvo i da ostanem nekanjen, jer sam
mogao da trim bre od bilo koga ko bi me jurio,
naroito od starog policajca koji je peice patrolirao
ulicama mog rodnog grada. Ako bih razbio ulinu sve-
tiljku ili neto slino tome, sve to je trebalo da uradim
bilo je da se nadam u beg i bio sam siguran.
Ali jednog dana, a da ja to nisam znao, stare poli-
cajce su zamenile nove policijske snage koje su prole
vojniku obuku. Kobni trenutak je nastupio kada sam
188
razlupao izlog na radnji i pobegao, uveren da je moja
brzina moj uvar sigurnosti. Mladi policajac nadao se
za mnom. Trao sam kao nikad pre, ali od toga nije
bilo nikakve koristi. Taj policajac, inae istaknuti cen-
tarfor policijskog fudbalskog tima, imao je vie snage
i bio je daleko bri nego to je moje telo desetogodi-
njaka moglo da uzmogne. Uhvatio me je i ritao celim
putem do radnje s razbijenim izlogom. Svaki svoj ut
je imenovao veoma prepredeno, kao da trenira na fud-
balskom igralitu. Nije me povredio, samo me je pre-
plaio mutrajui me, pa ipak je moje veliko ponienje
bilo pomeano s divljenjem destogodinjaka prema nje-
govom uspehu i njegovom talentu fudbalera.
Rekao sam don Huanu da sam isto to osetio i sa
njim tog dana. Trao je bre od mene uprkos razlici
u naim godinama i injenici da imam svoju staru
sklonost za brzinska bekstva.
Takoe sam mu rekao da sam godinama sanjao
isti san, u kojem sam trao tako brzo da mladi policajac
vie nije mogao da me prestigne.
Tvoja pria je mnogo vanija nego to sam mislio,
primetio je don Huan. Mislio sam da e to biti pria
O tome kako te ljepka tvoja mamica.
Nain na koji je naglaavao rei uinio je njegovu
izjavu veoma smenom i vrlo podsmeljivom. Dodao
je da je u odreenim trenucima duh a ne na razum
to to odluuje o naim priama. Ovo je bio jedan od
takvih trenutaka. Duh je u mom umu ispalio ovu
odreenu priu, nesumnjivo zato to se ta pria ticala
moje nerazorive samovanosti. Rekao je da je buktinja
gneva i ponienja gorela u meni godinama i da su
moja oseanja poraza i obeshrabrenosti jo uvek ne-
taknuta.
Psiholog bi imao uspean dan sa tvojom priom
i njenim sadanjim kontekstom, nastavio je. U tvom
umu ja mora da sam identifikovan s mladim policaj-
cem koji je slomio tvoju predstavu o nepobedivosti.
Sada kada je on to pomenuo, morao sam da pri-
znam da sam se ba tako oseao, iako svesno to nikad
ne bih pomislio a jo manje izgovorio tako neto.
189
Ili smo u tiini. Toliko me je dirnulo njegovo
poreenje da sam sasvim zaboravio jaguara koji nas
prati, sve dok me divlji urlik nije podsetio u kakvoj se
situaciji nalazimo.
Don Huan mi je naloio da skaem po dugim, ni-
skim granama bunja i da odlomim nekoliko i da od
njih napravim neku vrstu duge metle. On je uinio isto.
Dok smo trali, njima smo podizali oblake praine,
drljajui i udarajui po suvom peskovitom tlu.
To bi trebalo da zabrine jaguara, rekao je kada
smo ponovo zastali da doemo do daha. Preostalo nam
je jo nekoliko sati dnevne svetlosti. Nou je jaguar
nepobediv, zato je bolje da odmah potrimo pravo
prema onim stenovitim brdima.
Pokazao je prema nekim udaljenim brdima, otpri-
like pola milje na jug.
Treba da idemo prema istoku, rekao sam. Ta
brda su suvie daleko prema jugu. Ako idemo na tu
stranu nikad neemo doi do mojih kola.
Do tvojih kola danas neemo stii u svakom slu-
aju, rekao je mirno. A najverovatnije ni sutra. Ko
moe da tvrdi da emo do njih ikad stii?
Osetio sam udar straha, a onda je mnome ovladao
udan mir. Rekao sam don Huanu da se nadam, ako
ve smrt treba da me snae u pustinjskom estaru, da
e bar biti bezbolno.
Ne brini se, rekao je. Smrt je bolna samo ako
se dogaa u krevetu, u bolesti. U borbi za ivot ne
osea bol. Ako ita osea, to je uzbuenje.
Kazao je da je jedna od najveih razlika izmeu
civilizovanog oveka i vraeva nain na koji im smrt
dolazi. Samo sa vraevima ratnicima smrt je fina i mila.
Mogu da budu smrtno ranjeni a da i dalje ne oseaju
bol. A to je jo udnovatije, smrt eka onoliko dugo
koliko je vraevima potrebno.
Najvea razlika izmeu obinog oveka i vraeva
je u tome to vra zapoveda svojom smru sopstvenom
brzinom, nastavio je don Huan. Ako do toga doe,
jaguar nee pojesti mene. Pojee tebe jer ti nema
tu brzinu da zadri tvoju smrt.
190
Tada se raspriao o zamrenostima ideja vraeva,
ideja brzine i smrti. Rekao je da u svetu svakodnevnog
ivota naa re ili nae odluke mogu vrlo lako da se
promene. Jedina nepromenljiva stvar u naem ivotu
jeste smrt. S druge strane, u svetu vraeva, prirodna
smrt se moe otkazati, ali ne i re vraeva. U svetu vra-
eva odluke se mogu menjati ili ponovo donositi. Kada
su jednom donesene, ostaju zauvek.
Rekao sam mu da njegovi toliko upeatljivi stavovi
ne mogu da me ubede da se smrt moe opozvati. I
on je jo jednom objasnio ono to je ve jednom ui-
nio. Rekao je da vidovnjaku ljudska bia izgledaju ili
kao duguljasta ili sferina svetlosna masa sainjena od
bezbroj nepokretnih pa ipak vibrantnih energetskih
polja, i da su jedino vraevi sposobni da tim sferama
statinog sjaja uliju pokret. U hiljaditom deliu se-
kunde, oni mogu da pokrenu svoju skupnu taku u bilo
koje mesto njihove svetlosne mase. Taj pokret i brzina
kojom je izveden povlai za sobom trenutnu promenu
percepcije jednog potpuno drugaijeg univerzuma. Ili,
oni mogu da pokreu svoje skupne take preko itavog
polja svetlosne energije, bez zaustavljanja. Sila stvo-
rena takvim pokretom toliko je snana da u trenu guta
svu svetlosnu masu.
Rekao je da ako ba u ovom trenutku na nas
padne odron kamenja, on bi mogao da izbegne prirodne
posledice smrti nesrenim sluajem. Koristei se brzi-
nom kojom bi se pokretala njegova skupna taka mogao
bi da pree u drugi univerzum ili da uini da ga
spali unutranji oganj, u trenu jedne sekunde. Ja bih,
s druge strane, umro prirodno, zgromljen stenjem,
poto mojoj skupnoj taki nedostaje brzina da bi me
izvukla.
Rekao sam kako mi izgleda da su vraevi pronali
alternativni nain umiranja, to nije isto to i odlaganje
smrti. On je odgovorio da je samo rekao da vraevi za-
povedaju svojom smru. Oni umiru samo onda kad
moraju.
Iako nisam sumnjao u ono to je govorio, nastavio
sam da postavljam pitanja, skoro kao da se igram. Ali
dok je on govorio, misli i neuvrena seanja o drugim
191
opaenim univerzumima plovili su mi po umu kao
na platnu.
Rekao sam don Huanu da su mi na umu udne
misli. Nasmejao se i preporuio mi da se drim jaguara,
jer je toliko stvaran da jedino moe biti istinsko ispo-
ljenje duha.
Ideja o tome koliko je ivotinja stvarna naterala me
je da se stresem. Zar ne bi bilo bolje da promenimo
pravac, umesto da idemo pravo prema tim brdima?
pitao sam.
Mislio sam da bismo kod jaguara stvorili odre-
enu zabunu takvom neoekivanom promenom.
Prekasno je za promenu pravca, rekao je don
Huan. Taj jaguar ve zna da mi nemamo gde drugde
da idemo osim u brda.
To ne moe biti istina, don Huane! uzviknuo sam.
Zato da ne? upitao je.
Rekao sam mu da, iako sam proverio sposobnost
te ivotinje da uvek bude jedan korak ispred nas, ne
mogu sasvim prihvatiti da jaguar moe predvideti i
promisliti kuda mi elimo da idemo.
U zabludi si zato to o moi jaguara razmilja
u terminima njegove sposobnosti da stvari promilja,
rekao je. On ne moe da misli. On samo zna.
Don Huan je rekao da je na manevar dizanja
praine sluio da zbuni jaguara pruajui njegovim
ulima doivljaj neega to nama nita ne znai. Mi
ne moemo da razvijemo stvarno oseanje dizanja pra-
ine, iako nai ivoti zavise od toga.
Stvarno ne razumem ta govori, poalio sam se.
Napetost je kod mene uzimala danak. Bilo mi je
jako teko da se usredsredim.
Don Huan je objasnio da su ljudska oseanja kao
tople i hladne struje vazduha i da ih zver lako moe
otkriti. Mi ih odailjano, jaguar ih prima. Kakva god
oseanja da imamo, ona e stii do jaguara. Ili, jo
bolje, jaguar moe da oita svako oseanje koje u nama
ima istoriju upotrebe. U sluaju manevra dizanja pra-
ine, oseanje u vezi s njim bilo je tako neobino
da je u onome koji prima moglo da stvori jedino
vakuum.
192
Sledei manevar koji bi nemo znanje moglo da
naredi moglo bi biti da utiramo prainu, rekao je
don Huan.
Gledao me je jedan trenutak kao da eka moju re-
akciju.
Sada emo ii veoma oputeno, rekao je. I ti
e da vue noge po praini kao da si div visok
deset stopa.
Mora da sam imao glup izraz lica. Telo don Huana
treslo se od smeha.
Digni oblak praine svojim nogama, naredio mi je.
Oseti da si ogroman i teak.
Pokuao sam to i istog trena sam imao oseaj
masivnosti. aljivim tonom komentarisao sam kako
je njegova mo sugestije neverovatna. Stvarno sam se
oseao divovski i razjaren. Uveravao me je da moje
oseanje veliine nije nikako proizvod njegove suge-
stije, ve je posledica pokretanja moje skupne take.
Rekao je da su ljudi iz davnina postali legendarni,
jer su pomou nemog znanja znali da se pomeranjem
skupne take zadobija mo. U smanjenom obliku vra-
evi su opet doli do te stare moi. Pokretom svojih
skupnih taaka oni mogu da manipuliu svojim ose-
anjima i da menjaju stvari. Ja sam menjao stvari
tako to sam se oseao veliki i razjaren. Oseanja koja
se tako zbivaju nazivaju se namera.
Tvoja skupna taka ve se poprilino pomerila,
nastavio je. Sada si u poloaju ili da izgubi to postig-
nue ili da navede svoju skupnu taku da se pomeri
iza tog mesta na kojem se sada nalazi.
Rekao je da je verovatno svako ljudsko bie u
uslovima normalnog ivljenja imalo bar jednom priliku
da se probije van obaveza uobiajenosti. Naglasio je
da ne misli na drutvene konvencije, ve na konvencije
koje sputavaju nau percepciju. Jedan trenutak ushi-
enja dovoljan je da pokrene nau skupnu taku i da
raskine nae konvencije. Tako, takoe, jedan trenutak
straha, slabog zdravlja, besa ili povreda. Ali, obino,
kada god imamo priliku da pokrenemo nae skupne ta-
ke, mi se uplaimo. U igru ulazi nae religiozno, akadem-
sko, drutveno naslee. Oni obezbeuju na siguran po-
193
vratak stadu; povratak naih skupnih taaka na poloaje
propisane za normalan ivot.
Rekao mi je da su svi mistici i duhovni uitelji
uradili ba to: njihove skupne take su se pokrenule,
bilo sistematskom obukom bilo sluajno, do izvesne
take; i onda su se vratili u normalno stanje, zajedno
s uspomenom koje se seaju itavog ivota.
Ti moe biti veoma bogobojaljiv, dobar deko,
nastavio je, i zaboraviti na prvobitno pokretanje tvoje
skupne take. Ili moe da gura preko ogranienja
razuma. Ti si jo uvek unutar tih ogranienja.
Znao sam o emu pria, pa ipak je u meni bilo
udno oklevanje zbog kojeg sam bio kolebljiv.
Don Huan je i dalje dokazivao. Rekao je da je prose-
an ovek, nemoan da nae energiju da bi percipirao
van svojih svakodnevnih ogranienja, nazvao oblast
izuzetne percepcije arobnjatvom, maijama, avoljim
poslom, pa se povukao od nje i prestao da je dalje
prouava.
Ali ti to vie ne moe da uradi, nastavio je
don Huan. Ti nisi religiozan, i suvie si ljubopitljiv
da bi bilo ta odbacio olako. Jedino to te sad moe
zaustaviti jeste kukaviluk.
Okreni sve onako kako zaista jeste: apstraktno,
duh, nagual. Nema vradbina, zla, niti avola. Postoji
samo opaanje.
Shvatio sam ga. Ali nisam tano mogao da odredim
ta je hteo da uradim.
Gledao sam don Huana, traei rei koje bi naj-
bolje odgovarale. inilo se da sam uao u izuzetno delo-
tvoran sastav uma i da nisam eleo da protraim ni
jednu jedinu re.
Budi ogroman, zapovedio mi je smeei se. Ota-
rasi se razuma.
Tada sam tano znao na ta je mislio. U stvari znao
sam da mogu uveati jainu oseanja veliine i razja-
renosti sve dok zaista ne postanem div, koji oblee
oko bunja, koje sam video svud oko nas.
Pokuao sam da izrazim te svoje misli ali sam
ubrzo odustao. Postao sam svestan da don Huan zna
sve to mislim, i oigledno jo mnogo, mnogo vie.
194
A onda mi se dogodilo neto neobino. Moi mog
razuma prestale su da funkcioniu. Doslovno, oseao
sam kao da me je prekrilo tamno ebe i zamrailo mi
misli. I ja sam napustio svoj razum, preputajui se
kao neko ko nema ni jednu jedinu brigu na svetu. Bio
sam uveren da, ukoliko elim da odagnam taj prekri-
va koji zamrauje, treba samo da osetim kako ga
probijam.
U tom stanju oseao sam se pokrenutim, stavlje-
nim u pokret. Neto me je navodilo da se fiziki kreem
od jednog mesta do drugog. Nisam oseao nikakav
umor. Brzina i lakoa kojom sam se kretao ushiivali
su me.
Nisam oseao da koraam; nisam ni leteo. Kao
da sam sa velikom lakoom prenoen. Moji pokreti su
postajali isprekidani i trapavi samo onda kada sam po-
kuavao da o njima razmiljam. Kada sam u njima
uivao ne razmiljajui, zapadao sam u jedinstveno
stanje fizikog ushienja za koje ne postoji poreenje.
Ako sam u ivotu imao trenutaka takvog fizikog za-
dovoljstva, mora da su bili tako kratkotrajni da nisu
ostali upameni. Ipak, kada sam doiveo tu ekstazu
osetio sam nejasno prepoznavanje, kao da sam je jed-
nom upoznao pa zaboravio.
Razveseljenje kretanjem kroz iprag bilo je tako
snano da je sve ostalo prestalo. Jedino to je za mene
postojalo bili su ti trenuci ushienja i zatim trenuci
kada sam se zaustavljao i nalazio sebe suoenog sa
ipragom.
Ali jo neobjanjivi je je bilo potpuno telesno ose-
anje da se probijam preko bunja, oseanje koje sam
imao od trenutka kada sam krenuo.
U jednom trenutku, jasno sam video figuru jaguara
pred sobom. Trao je to je bre mogao. Osetio sam
da pokuava da izbegne bodlje kaktusa. Izuzetno je
paljivo gledao gde staje.
Osetio sam ogromnu potrebu da potrim za jagu-
arom i da ga uplaim da izgubi opreznost. Znao sam
da bi se ubo na te bodlje. Misao je buknula u mom
zanemelom umu pomislio sam da bi jaguar bio
mnogo opasniji ukoliko bi bio ranjen bodljama. Ta
195
je misao imala iste posledice kao da me je neko pro-
budio iz sna.
Kada sam postao svestan da moje razmiljanje po-
novo funkcionie, video sam da se nalazim u podnoju
visokih stenovitih brda. Pogledao sam uokolo. Don
Huan je bio na nekoliko metara. Izgledao je iscrpljen.
Bio je bled i disao je vrlo teko.
ta se desilo, don Huane? upitao sam poto
sam proistio grlo.
Ti meni kai ta se desilo, jedva je izgovorio
dok je pokuavao da doe do daha.
Rekao sam mu ta sam osetio. Onda sam shvatio
da skoro mogu da vidim vrh planine u ravni oiju.
Bilo je ostalo jo vrlo malo dnevne svetlosti, to je
znailo da sam trao, ili hodao, vie od dva sata.
Upitao sam don Huana da mi objasni tu vremensku
protivrenost. Rekao je da se moja skupna taka po-
merila preko mesta gde prestaje aljenje do mesta
nemog znanja, ali da mi jo uvek nedostaje energija
da je sam manipuliem. To da je sam manipuliem
znai da imam dovoljno energije da se po volji kreem
izmeu razuma i nemog znanja. Dodao je da ukoliko
vra ima dovoljno energije ili ak i kad nema do-
voljno energije a potreban mu je zaokret jer je u pi-
tanju ivot i smrt on moe da se koleba izmeu
razuma i nemog znanja.
Zakljuio je u vezi sa mnom da sam zbog ozbilj-
nosti situacije dopustio da mi duh pokrene skupnu
taku. Rezultat toga je moje zapadanje u nemo znanje.
Prirodno, obim mog opaanja poveao se, to mi je
pruilo oseanje veliine, i da se probijam iznad bunja.
U to vreme, zbog mog akademskog vebanja, bio
sam strasno zainteresovan za prihvatanje na osnovu
saglasnosti. Upitao sam ga jedno standardno pitanje
iz tih dana.
Da je neko iz UCLA Antropolokog Odela posmat-
rao, da li bi me video kao dina koji se lomata po
bunju?
Stvarno ne znam, rekao je don Huan. To se
moe otkriti ako pokrene svoju skupnu taku kada
si na Katedri za antropologiju.
196
Pokuao sam, rekao sam. Ali nita se nije de-
silo. Izgleda da mi je potrebno da ti bude negde u
blizini da bi se bilo ta dogodilo.
Znai da ti to nije bilo pitanje ivota i smrti,
rekao je. Da jeste, ti bi sasvim sam pokrenuo svoju
skupnu taku.
Ali da li bi ljudi videli ono to ja vidim kada
pokrenem svoju skupnu taku? navaljivao sam.
Ne, poto njihove skupne take ne bi bile na istom
poloaju kao tvoja, odgovorio je.
Onda, don Huane, da li sam ja sanjao jaguara?
upitao sam. Da li se sve to dogodilo samo u mojoj
glavi?
Ne sasvim, rekao je. Ta velika maka je stvarna.
Preao si milje a nisi ak ni umoran. Ako sumnja
pogledaj svoje cipele. Pune su bodlji od kaktusa. Znai
da si se kretao, prolazio iznad ipraga. A u isto vreme
i nisi. Zavisi da li je ovekova skupna taka u poloaju
razuma ili u poloaju nemog znanja.
Shvatao sam sve to je govorio dok je govorio, ali
sam nisam mogao da ponovim ni jedan deo toga. Niti
sam mogao da odredim ta je to bilo to sam ve
znao, niti zato mi to toliko znai.
Reanje jaguara vratilo me u stvarnost neposredne
opasnosti. Ugledao sam nakratko tamno telo jaguara
kako brzo napreduje uzbrdo nekih tridesetak jardi
nama zdesna.
ta emo da radimo, don Huane? upitao sam,
znajui da i on takoe vidi ivotinju kako se kree
pred nama.
Nastaviemo da se penjemo do samog vrha i tu
emo potraiti utoite, rekao je hladno.
Zatim je dodao, kao da ga na ovom svetu ba
nita ne zabrinjava, da sam izgubio dragoceno vreme
preputajui se zadovoljstvu to sam iznad ipraga.
Umesto da idem prema sigurnosti tih brda koja je
pokazao, ja sam skrenuo prema viim planinama na
istoku.
Moramo stii do te padine pre jaguara, inae
nemamo anse, rekao je, pokazujui na oblinju us-
pravnu povrinu pri samom vrhu planine.
197
Okrenuo sam se nadesno i ugledao jaguara kako
skae s kamena na kamen. Pokuavao je oigledno
da nas odsee.
Hajdemo, don Huane! viknuo sam nervozno.
Don Huan se smeio. Izgledalo je da uiva u mom
strahu i nestrpljenju. Ili smo to smo bre mogli
i stalno se uspinjali. Pokuao sam da ne obraam
panju na tamno oblije jaguara koje se povremeno
pojavljivalo malo ispred nas i uvek nama zdesna.
Sva trojica smo stigli u podnoje litice istovremeno.
Jaguar nam je bio nekih dvadesetak jardi zdesna.
Skakao je i pokuavao da se popenje uz liticu, ali je
padao. Zid od stene bio je suvie strm.
Don Huan je vikao da ne gubim vreme gledajui
jaguara jer e jurnuti im odustane od pokuaja da se
popne. Ve im je don Huan to izrekao ivotinja je
jurnula.
Nije bilo vremena za dalje nagovaranje. Zagrebao
sam uz stenoviti zid praen don Huanom. Kretav
urlik frustrirane zveri zauo se odmah pored moje
desne pete. Pokrenut silinom straha uzleteo sam uz
glatku strminu kao da sam muva.
Stigao sam na vrh pre don Huana, koji je zastao
da bi se smejao.
Siguran na vrhu grebena, imao sam vie vremena
da razmiljam o onome to mi se desilo. Don Huan
nije eleo ni o emu da raspravlja. Kazao je kako na
ovom stupnju mog razvoja svako kretanje moje skupne
take i dalje moe biti misterija. Moj izazov na poetku
kolovanja bio je, rekao je, da zadobijem postignua,
a ne da ih razumno promiljam i da e u jednom
trenutku sve to za mene imati smisla.
Rekao sam mu da u tom trenutku za mene sve ima
smisla. Ali on je tvrdio da prvo moram da umem da
objasnim znanje pre nego to izjavim da mi ono ima
smisla. Tvrdio je da je, da bi pokretanje skupne take
za mene imalo smisla, potrebno da imam energiju kako
bih se kolebao izmeu poloaja razuma i poloaja ne-
mog znanja.
198
utao je neko vreme, prelazei mi itavim telom
pogledom. Onda je izgledalo da se predomislio, nasme-
jao se i ponovo poeo da pria.
Danas si stigao do mesta nemog znanja, rekao
je na kraju.
Objasnio je da se tog popodneva moja skupna
taka pomerila sasvim sama, bez njegove pomoi. Na-
meravao sam to pokretanje manipuliui svoje oseanje
ogromnosti, i poto sam to radio moja skupna taka je
dola u poloaj nemog znanja.
Veoma me je interesovalo da ujem kako e don
Huan objasniti moje iskustvo. Rekao je da je jedini
nain da se o opaanju koje se postie u poloaju
nemog znanja govori, da se to nazove ovde i ovde.
Objasnio je da je, kada sam mu rekao da sam osetio
kako se kreem iznad pustinjskog estara, trebalo da
dodam da sam video pustinjsko tlo i vrhove bunja
u isto vreme. Ili, da sam bio na mestu gde sam stajao
i istovremeno na mestu gde je bio jaguar. Tako sam
bio sposoban da primetim kako paljivo gazi da bi
izbegao bodlje kaktusa. Drugim reima, umesto da opa-
am normalno ovde i tamo, opaao sam ovde i ovde.
Njegova objanjenja su me zastraila. Bio je u
pravu. To mu nisam pomenuo, niti sam sebi priznavao
da sam odjednom bio na dva mesta. Ne bih se usu-
ivao da razmiljam na taj nain, da nije bilo njegovih
komentara.
Ponovio je da mi je potrebno vie vremena i vie
energije da shvatim smisao svega toga. Bio sam suvie
nov; jo uvek mi je bio potreban nadzor. Na primer,
dok sam se lomatao preko bunja morao je da natera
svoju skupnu taku da brzo oscilira izmeu poloaja
razuma i poloaja nemog znanja da bi mogao da se bri-
ne o meni. I to ga je iscrpelo.
Reci mi jednu stvar, rekao sam, ispitujui nje-
govu razumnost. Taj jaguar je bio udniji nego to
ti hoe da prizna, zar nije? Jaguari nisu deo ivo-
tinjskog sveta ovog podruja. Pume jesu, ali ne i ja-
guari. Kako to objanjava?
Pre nego to je odgovorio, namrtio se. Odjednom
je postao vrlo ozbiljan.
199
Mislim da je ba ovaj jaguar potvrda tvoje antro-
poloke teorije, rekao je ozbiljnim tonom. Oigledno,
taj jaguar je sledio onaj poznati trgovaki put koji
iuau povezuje sa Centralnom Amerikom.
Don Huan se smejao toliko snano da je njegov
smeh odjekivao u planinama. Taj odjek me je uznemi-
rio vie nego sam jaguar. Pa ipak nije odjek bio taj
koji me je uznemirio, ve injenica da nikad nisam uo
odjek nou. Odjeci su, u mom umu, bili povezani samo
s danom.
Trebalo mi je nekoliko sati da se prisetim svih de-
talja svog iskustva s jaguarom. Za to vreme, don Huan
nije razgovarao sa mnom. Jednostavno se naslonio na
stenu i sedeki zaspao. Posle nekog vremena vie nisam
ni primeivao da je tu, i konano sam zaspao.
Probudio me je bol u vilici. Spavao sam s licem
pritisnutim uz stenu. U trenutku kada sam otvorio oi,
pokuao sam da skliznem niz veliki kamen na kojem
sam sedeo, ali sam izgubio ravnoteu i buno pao
na svoje mesto. Don Huan se pojavio iza nekog bunja
ba na vreme da mi se nasmeje.
Ve je bilo kasno i pitao sam se da li emo imati
vremena da siemo u dolinu pre nego to padne mrak.
Don Huan je slegao ramenima i nije izgledao zabrinut.
Seo je pored mene.
Pitao sam ga da li eli da uje pojedinosti mog
priseanja. Rekao je da, to se njega tie, nema nita
protiv, a ipak mi nije postavio ni jedno pitanje. Mislio
sam da me puta da sam ponem, pa sam mu rekao
da postoje tri take koje za mene imaju velik znaaj.
Prvo je bilo to to je govorio o nemom znanju; drugo
da sam pokrenuo svoju skupnu taku koristei nameru;
i poslednja stvar, da sam u povienu svest uao ne tra-
ei udarac izmeu pleaka.
Nameravanje pokretanja tvoje skupne take bilo
je tvoje najvee postignue, rekao je don Huan. Ali
postignue je neto lino. To je neophodno, ali nije
vano. To nije ono za im tragaju vraevi.
Mislio sam da znam ta je hteo. Rekao sam mu
da nisam u potpunosti zaboravio taj dogaaj. Ono to
200
je sa mnom ostalo u mojoj normalnoj svesti, bilo je
da je taj planinski lav, puma poto nisam mogao
da prihvatim pomisao da je to jaguar jurio za
nama uz planinu, i da me je don Huan pitao da li se
oseam uvreen zbog napada velike make. Uveravao
sam ga da je apsurdno da se oseam uvreenim, a on
mi je rekao da isto tako treba da se oseam u vezi
sa napadima mojih drugova. Trebalo bi da se zatitim
ili da im se sklonim s puta, ali da se pri tom ne
oseam da sam moralno zgreio.
To nije ostatak o kojem sam ja govorio, rekao
je smejui se. Ideja apstraktnog, duha, jedini je osta-
tak koji je vaan. Ideja linog ja ionako nema nikakve
vrednosti. Ti jo uvek sebe i svoja lina oseanja stav-
lja na prvo mesto. Svaki put kada sam imao priliku,
davao sam ti mogunost da shvati potrebu za apstrakt-
nim. Ti si uvek verovao da ja mislim na apstraktno
miljenje. Ne. Apstraktno znai da uini sebe prijem-
ivim za duh tako to e ga biti svestan.
Rekao je da je jedna od najdramatinijih stvari u
vezi sa ljudskim stanjem ta grozna veza izmeu gluposti
i samorefleksije.
Glupost je to to nas tera da odbacimo sve to nije
u skladu sa oekivanjima nae samorefleksije. Na pri-
mer, kao obini ljudi, mi smo slepi za vrhunski deo
znanja koji je dostupan ljudskim biima: za postojanje
skupne take i injenicu da se ona moe pokrenuti.
Za razumnog oveka je nezamislivo da postoji
jedna nevidljiva taka u kojoj se skuplja opaanje,
nastavio je. A jo nezamislivije je da ta taka nije
u mozgu, to bi nejasno mogao oekivati ukoliko bi
se zabavljao milju o njenom postojanju.
Dodao je da je za razumnog oveka postojano dr-
anje vlastite slike o sebi osigurano njegovim beskraj-
nim neznanjem. On, na primer, ne zna injenicu da a-
robnjatvo nije bajanje i podvala, ve da je sloboda
da se opaa svet ne samo zdravo za gotovo ve i sve
ostalo to je oveku dostino.
Tu je glupost obinog oveka najopasnija, nasta-
vio je. On se plai vraeva. Drhti na samu pomisao o
slobodi. A sloboda mu je nadohvat ruke. Zove se trea
201
taka. I moe se dostii lako kao to se skupna taka
moe navesti da se pokrene.
Ali ti sam si mi rekao da je pokretanje skupne
take tako teko da je pravi podvig, pobunio sam se.
I jeste, uveravao me je. To je jo jedna protiv-
renost vraeva: veoma je teko, pa ipak je to najlaka
stvar na svetu. Ve sam ti rekao da jaka groznica moe
da pokrene skupnu taku. Glad ili strah ili ljubav ili
mrnja mogu to; takoe misticizam, a jednako i nepo-
kolebljiva namera, koja je najomiljeniji metod vraeva.
Upitao sam ga da ponovo objasni ta je nepoko-
lebljiva namera. Rekao je da je to jedna vrsta usmere-
nosti koju izvode ljudska bia; jedna izuzetno dobro
odreena svrha koju ne ometa ni jedan suprotan in-
teres niti elja; nepokolebljiva namera je takoe sila,
koja se raa kada se skupna taka zadrava na mestu
koje joj nije uobiajeno.
Don Huan je zatim naveo znaajnu razliku koja
me je svih ovih godina zavodila izmeu kretanja i
zaokretanja skupne take. Kretanje, rekao je, jeste ve-
lika promena poloaja, toliko velika da skupna taka
ak stie do drugih energetskih traka u naoj celokup-
noj svetlosnoj masi energetskih polja. Svaki energetski
pojas predstavlja opaanje sasvim razliitog univerzuma.
Zaokretanje, pak, jeste malo pomeranje u samom po-
jasu energetskih polja koji opaamo kao svet svako-
dnevnog ivota.
Nastavio je da pria kako vraevi nepokolebljivu
nameru vide kao katalizator koji pokree njihove ne-
promenljive odluke, ili kao suprotno od toga: njihove
nepromenljive odluke su katalizator koji njihove skupne
take pokree do novih poloaja, do poloaja koji za-
uzvrat stvaraju nepokolebljivu nameru.
Mora da sam izgledao zbunjen. Don Huan se sme-
jao i rekao da je pokuaj da se razumno objasni
metaforiki opis vraeva beskoristan kao i pokuaj da
se promisli nemo znanje. Dodao je da je problem sa
reima u tome to ga svaki pokuaj pojednostavljivanja
opisa vraeva, ini samo jo zamrenijim.
Nagovarao sam ga da mi to pojasni kako god zna.
Bunio sam se da ta god da kae, na primer o treoj
202
taki, moe samo da pojednostavi stvar, jer iako ja
znam sve o tome, to me jo uvek zbunjuje.
Svet svakodnevnog ivota sastoji se od dve refe-
rentne take, rekao je. Imamo na primer ovde i tamo,
unutra i spolja, gore i dole, dobro i zlo, i tako dalje
i tako dalje. Tako, istinu govorei, nae je opaanje
naih ivota dvodimenzionalno. Nita od onoga to
opaamo da radimo nema dubinu.
Protivio sam se to on mea nivoe. Rekao sam mu
da mogu da prihvatim njegovu definiciju percepcije kao
sposobnost ivih bia da svojim ulima predosete polja
energije koja odabiraju njihove skupne take jednu
vrlo nategnutu definiciju po mojim akademskim stan-
dardima, ali takvu da, u tom trenutku, izgleda ubed-
ljivo. Ipak, ne mogu da zamislim ta je to dubina, niti
ta bi ona mogla biti. Pobunio sam se protiv toga da
je mogue da on govori o tumaenjima o razrai-
vanju naeg osnovnog opaanja.
Jedan vra opaa svoja dela sa dubinom, rekao
je. Njegovi postupci su za njega trodimenzionalni.
Imaju treu referentnu taku.
Kako moe da postoji trea referentna taka?,
upitao sam sa primesom sekiracije.
Nae referentne take pre svega se postiu naim
oseajem opaanja, rekao je. Naa ula opaaju i
razlikuju ono to je neposredno od onog to nije.
Koristei se tom osnovnom razlikom mi izvodimo ostalo.
Da bi dostigao treu referentnu taku ovek mora
da istovremeno opaa dva mesta.
Priseajui se, zapao sam u udno raspoloenje
kao da sam to iskustvo doiveo pre nekoliko minuta.
Odjednom sam bio svestan neega to mi je ranije pot-
puno promaklo. Pod nadzorom don Huana, ranije sam
dva puta doiveo razdvojeno opaanje, ali sada sam
ga po prvi put sasvim sam ostvario.
Razmiljajui o svom priseanju, takoe sam shva-
tio da su moja ulna iskustva bila mnogo sloenija
nego to sam to u poetku mislio. U vreme kada sam
se lomatao iznad bunja, bio sam svestan bez rei
i ak bez misli da je to to sam na dva mesta, ili
ovde i ovde kako je to nazivao don Huan, izrazilo
203
moje opaanje odmah i u potpunosti na oba mesta.
Ali sam takoe bio svestan da je mojoj dvostrukoj
percepciji nedostajala jasnoa normalne percepcije.
Don Huan je objasnio da normalno opaanje ima
jednu osu. Ovde i tamo su parametri te ose, i mi smo
naklonjeni jasnoi toga ovde. Rekao je da se u nor-
malnom opaanju samo ovde opaa u potpunosti,
odmah i neposredno. Drugoj referenci tamo nedostaje
trenutanost. Ona se zakljuuje, dedukuje, oekuje, ak
i podrazumeva, ali se ne doivljava neposredno svim
ulima. Kada odjednom opaamo dva mesta, potpuna
jasnost se gubi, ali se zadobija istovremeno opaanje
tamo.
Ali, don Huane, onda sam ja bio u pravu kada
sam svoje opaanje opisao kao vaan deo svog isku-
stva, rekao sam.
Ne, nisi, rekao je. Ono to si ti doiveo imalo
je za tebe ivotnu vanost, jer je otvorilo put prema
nemom znanju, ali vaniji deo je bio jaguar. Taj ja-
guar je stvarno bio ispoljenje duha.
Ta velika maka stigla je neprimetno niotkuda. I
mogla je da svri s nama isto tako lako kao to ja
to kaem. Taj jaguar je bio izraz magije. Da njega
nije bilo ti ne bi bio ushien, ne bi nita nauio, niti
shvatio.
Ali da li je to bio pravi jaguar? upitao sam.
Moe da se kladi da je bio stvaran!
Don Huan je primetio da bi za obinog oveka
ta maka bila zastraujua udovinost. Obinom oveku
bi bilo teko da razumno objasni ta taj jaguar trai
u iuaui, tako daleko od tropske praume. Ali jedan vra,
poto ima spojni beoug s numerom, vidi da je jaguar
sredstvo za opaanje ne udovinost, ve izvor stra-
hopotovanja.
Bilo je mnogo pitanja koja sam hteo da postavim,
a ipak sam znao odgovore pre no to sam izrekao pi-
tanja. Neko vreme sam sledio tok sopstvenih pitanja
i odgovora, dok konano nisam shvatio da nije vano
to nemo znam te odgovore; pitanja moraju biti izree-
na da bi imala kakvu bilo vrednost.
204
Izrekao sam prvo pitanje koje mi je palo na pa-
met. Pitao sam don Huana da objasni neto to mi
je izgledalo kao protivrenost. Izjavio je da jedino
duh moe da pokrene skupnu taku. Ali zatim je re-
kao da su moja oseanja, pretvorena u nameru pokre-
nula moju skupnu taku.
Jedino vraevi mogu da svoja oseanja pretvore
u nameru, rekao je. Namera je duh, pa je tako duh
taj koji im pokree skupne take.
Onaj deo svega toga koji nas zavodi, rekao je,
jeste to to kaem da jedino vraevi znaju za duh,
da je namera izuzetno u domenu vraeva. To uopte
nije istina, ali praktino je tako. Pravo stanje jeste
da su vraevi vie svesni svoje veze s duhom nego
obini ljudi i streme da je manipuliu. To je sve. Ve
sam ti rekao, spojni beoug s namerom je sveopta
odlika koju ima sve postojee.
Dva ili tri puta inilo se da don Huan zapoinje
da doda jo neto. Kolebao se, oigledno birajui rei.
Konano je rekao da je biti na dva mesta u isto vreme
kamen koji vraevi koriste da bi obeleili trenutak kada
skupna taka stigne na mesto nemog znanja. Razdvoje-
na percepcija, postie se linim sredstvima, i zove se
slobodno kretanje skupne take.
Uveravao me je da svaki nagual stalno radi sve
to je u njegovoj moi da ohrabri to slobodno kretanje
skupnih taaka svojih uenika. Taj svesrdni napor taj-
no se zove posezanje za treom takom.
Najtei vid tog nagualovog znanja, nastavio je
don Huan, i svakako kljuni deo njegovog zadatka
jeste to posezanje za treom takom nagual name-
rava to slobodno kretanje, a duh nagualu prua sredstva
da bi ga ostvario. Nikad nisam nameravao nita slino
dok se ti nisi pojavio. Zato, nikada nisam bio do-
voljno zahvalan za velike napore mog dobrotvora da
to namerava za mene.
Koliko god je teko naugalu da namerava slobodno
kretanje za svog uenika, nastavio je don Huan, to
nije nita u poreenju sa tekoama uenika da ra-
zumeju ta to nagual radi. Gledaj samo kako se ti bo-
ri! Isto se i meni dogodilo. Najee sam ostajao u
205
uverenju da je lukavstvo duha, jednostavno lukavstvo
naguala Hulijana.
Kasnije sam shvatio da mu dugujem svoj ivot i
blagostanje, nastavio je don Huan. Sada znam da
mu dugujem beskrajno vie od toga. Poto ne mogu
da ponem da opisujem ta mu stvarno dugujem, vie
volim da kaem da me je nagovorio na treu referentnu
taku.
Trea referentna taka je sloboda percepcije; ona
je namera; to je duh; preokret misli u udesno; to je
in posezanja izvan naih granica i dodirivanje neza-
mislivog.
D v a je dn o s m e rn a m o s t a
Don Huan i ja smo sedeli za stolom u kuhinji. Bilo
je rano izjutra. Upravo smo se bili vratili iz planina,
gde smo proveli no poto sam se prisetio svog iskus-
tva sa jaguarom. Priseanje na svoju razdvojenu per-
cepciju gurnulo me je u stanje euforije, koje je don
Huan kao i obino iskoristio da me gurne u jo ulnih
iskustava kojih nisam bio sposoban da se prisetim.
Ipak, moja euforija nije nestala.
Otkriti mogunost da se bude odjednom na dva
mesta vrlo je uzbudljivo za um, rekao je. Poto su
nai umovi naa razumnost, a naa razumnost je naa
samorefleksija, sve to je izvan nae samorefleksije,
ili nas uasava ili nas privlai, zavisno od toga kakve
smo osobe.
Gledao me je nepomino, a zatim se nasmeio kao
da se upravo setio neeg novog.
Ili nas uasava i privlai u istoj meri, rekao
je, a ini se da je ba takav sluaj s nama obojicom.
Rekao sam mu da kod mene nije u pitanju to da
li me uasava ili privlai moje iskustvo, ve je re o
206
tome da sam zastraen ogromnou mogunosti raz-
dvojene percepcije.
Ne mogu da kaem da ne verujem da sam bio
na dva mesta odjednom, rekao sam. Ne mogu da po-
reknem svoje iskustvo, a ipak maslini da me toliko
plai da moj um odbija da ga prihvati kao injenicu.
Ti i ja smo ljudi koji postaju zaokupljeni takvim
stvarima, i zatim o njima sve zaboravljamo, primetio je
i nasmejao se. Ti i ja smo vrlo slini.
Sad je na mene bio red da se smejem. Znao sam
da mi se podsmeva. Pa ipak je zraio tolikom iskre-
nou da sam hteo da verujem da govori istinu.
Rekao sam mu da sam, od njegovih uenika, je-
dino ja nauio da njegove izjave da je jednak sa nama
ne uzimam previe ozbiljno. Rekao sam da sam ga video
kako svakom od uenika govori najiskrenijim tonom:
Ti i ja smo takve budale. Mi smo tako slini! I
bio sam uvek iznova prestravljen kada bih shvatio da
mu veruju.
Ti nisi kao ijedan od nas, don Huane, rekao sam.
Ti si ogledalo koje ne odbljeskuje nae odraze. Ti
si ve izvan naeg dohvata.
Ovo ega si ti svedok jeste rezultat borbe itavog
ivota, rekao je. Ti gleda vraa koji je konano
nauio da sledi planove duha, ali to je sve.
Ve sam ti na razne naine opisao razliita stanja
kroz koja prolazi ratnik na stazi znanja, nastavio je.
U terminima njegove veze s namerom, ratnik prolazi
kroz etiri stanja. Prvo je kada ima zaralu, nepo-
uzdanu vezu s namerom. Drugo je kada uspe da je
oisti. Tree je kada naui da njome manipulie. I
etvrto je kada naui da prihvati planove apstraktnog.
Don Huan je naglasio da ga njegova postignua
ne ine sutinski razliitim. Samo ga ine mnogo do-
vitljivijim; tako znai da se on nije alio kada je meni
i svojim ostalim uenicima govorio da je poput nas.
Ja u potpunosti shvatam krozata ti prolazi, na-
stavio je. Kada ti se smejem, ja se u stvari smejem
sebi kada sam bio na tvom mestu. Ja sam se, takoe,
207
drao sveta svakodnevnog ivota. Hvatao sam se za
njega i rukama i nogama. Sve mi je govorilo da se
pustim, ali ja nisam mogao. Ba kao i ti, ja sam
verovao u ono to je moj um podrazumevao, a nisam
imao razloga da tako radim. Ja vie nisam bio obian
ovek. .
Moj tadanji problem je tvoj sadanji problem.
Impuls obinog sveta drao me je, i ja sam nastavljao
da se ponaam kao obian ovek. Oajniki sam se
drao svoje klimave razumske graevine. Nemoj i ti
da radi to isto.
Ne drim se ja ni za kakve strukture; one se dre
mene, rekao sam, i to ga je nasmejalo.
Rekao sam mu da ga savreno razumem, ali da
bez obzira na to koliko snano pokuavao, nisam spo-
soban da nastavim kao to bi trebalo da to uini vra.
Rekao sam da je moj nedostatak u svetu vraeva to
to s njim nisam blizak. U tom svetu prema svemu
moram da se odnosim na jedan nov nain, to je bes-
krajno tee jer ima vrlo malo veze sa mojim svakodnev-
nim kontinuitetom.
Opisao je naroite probleme vraeva kao dvostru-
ke. Jedno je nemogunost da obnove uzdrmani konti-
nuitet; drugo je nemogunost da koriste kontinuitet koji
im nalae novi poloaj njihovih skupnih taki. Taj novi
kontinuitet je uvek vrlo slab, suvie nestabilan, i ne
prua im potrebnu sigurnost da bi delali kao da su
u svetu svakodnevnog ivota.
Kako vraevi reavaju taj problem? upitao sam.
Niko od nas nita ne reava, odgovorio je. Duh
to radi za nas ili ne radi. Ako radi, vra zatie sebe
kako dela u svetu vraeva, ali i ne znajui kako. To
je razlog zbog kojeg sam iz dana u dan, od kada sam
te naao, navaljivao da je besprekornost jedino vana.
Vra ivi besprekornim ivotom, i izgleda da to dovodi
do reenja. Zato? To niko ne zna.
Don Huan je za trenutak ostao miran. A zatim je,
kao da sam je izgovorio, prokomentarisao misao koju
sam imao. Razmiljao sam o tome da me besprekor-
nost uvek navodi da razmiljam o religioznom moralu.
208
Besprekornost, kao to sam ti toliko puta rekao,
nije moralisanje, rekao je. Samo podsea na morali-
sanje. Besprekornost je jednostavno najbolja upotreba
naeg nivoa energije. Prirodno, ona zahteva tedljivost,
razmiljanje, jednostavnost, nevinost; i iznad svega, ona
trai nedostatak samorefleksije. Sve to zvui kao uput-
stvo za monaki ivot, ali nije to.
Vraevi kau da, da bi se zapovedalo duhu, a time
misle na pokretanje njihovih skupnih taaka, ovek
zahteva energiju. Jedino to uva energiju za nas jeste
naa besprekornost.
Don Huan je napomenuo da mi ne moramo biti
uenici vraeva da bismo pokrenuli svoje skupne take.
Ponekad, zahvaljujui prirodnim iako dramatinim okol-
nostima, kao to je rat, siromatvo, stres, zamor, bol,
bespomonost, ovekova skupna taka pravi odreeno
kretanje. Kada bi ljudi koji su se nali u takvim okol-
nostima bili sposobni da usvoje ideologiju vraeva, re-
kao je don Huan, oni bi bili spremni da do najvie
take doteraju to prirodno pokretanje bez ikakvih
problema. I oni bi traili i nali izuzetne stvari, umesto
da rade ono to ljudi rade u takvim okolnostima: ude
za povratkom u normalnost.
Kada se pokretanje skupne take dovede do naj-
vie take, nastavio je, i obian ovek i uenik vra-
eva postaju vraevi, poto se uveavanjem tog kreta-
nja kontinuitet nepovratno prekida.
Kako ti to kretanje uveava do najvie take?
upitao sam.
Smanjivanjem samorefleksije, odvratio je. Po-
kretanje ovekove skupne take ili razbijanje kontinui-
teta u stvari i nije tako teko. Teko je imati energiju.
Ako ovek ima energije, kada se jednom skupna taka
pokrene, mogu se traiti nepojamne stvari.
Don Huan je objasnio da je ovekova neprilika
u tome to on intuitivno zna za svoje skrivene zalihe,
ali se ne usuuje da ih koristi. Zbog toga vraevi kau
da je nezgoda ljudi to to je prag izmeu njihove
gluposti i neznanja. Rekao je da je oveku sada vie
nego ikad potrebno da naui nove ideje koje iskljuivo
imaju veze sa njegovim unutranjim svetom ideje
209
vraeva a ne drutvene ideje, ideje koje su u vezi sa
ovekovim suoenjem sa nepoznatim, suoavanjem sa
njegovom sopstvenom smru. Sada, vie od bilo ega
drugog, njemu je potrebno da naui tajne skupne take.
Bez uvoda, i ne prestajui da razmilja, don Huan
je poeo da mi pria jednu priu vraeva. Rekao je da je
tokom cele jedne godine bio jedina mlada osoba u
kui naguala Hulijana. Bio je toliko samoiv da nije
ak ni primetio kada je poetkom naredne godine nje-
gov dobrotvor doveo tri mlada mukarca i etiri mlade
ene da ive u kui. to se ticalo don Huana, tih sedam
osoba, koje su stigle u kuu svako ponaosob tokom dva
ili tri meseca, bili su prosto sluge i zato nisu bili vani.
Jedan od tih mladih mukaraca ak je postao njegov
pomonik.
Don Huan je bio ubeen da je nagual Hulijan na-
mamio i nagovorio te ljude da dou i rade za njega
bez ikakve nadoknade. I on bi ih alio da nije slepog
poverenja i bolesne odanosti prema svakome i svemu u
tom domainstvu.
Oseao je kako su oni roene sluge i da nema nita
da im kae. Ipak je bio obavezan da se s njima spri-
jatelji i da ih savetuje, ne zato to je to eleo, ve zato
to je to zahtevao nagual kao deo njegovog posla.
Poto su oni traili njegov savet, bio je proet dirlji-
vou i dramom njihovih ivotnih pria.
Tajno je estitao sebi to je bolji od njih. Tajno
je oseao da je pametniji od svih njih zajedno. Hvalio
im se da moe da predvidi nagualove manevre, iako nije
mogao da se zakune da ih razume. I smejao se njihovim
glupavim pokuajima da budu od pomoi. Smatrao je
da su sluge i rekao im je u lice da ih profesionalni ti-
ranin nemilosrdno iskoriava.
Ali razbenjavala ga je okolnost da su te etiri ene
navaljivale na naguala Hulijana i uinile bi sve da mu
ugode. Don Huan je potraio usamljenost u radu, u
koji je utonuo da bi zaboravio svoj bes, ili bi satima
itao knjige koje je nagual Hulijan imao u kui. itanje
mu je postalo strast. Kada je itao, svi su pazili da ga
ne uznemiravaju, osim naguala Hulijana, koji je ui-
vao u tome da ga nikad ne puta na miru. Stalno je
210
terao don Huana da se sprijatelji sa mladini mukar-
cima i enama. Stalno mu je ponavljao da su svi oni,
ukljuujui i don Huana, njegovi uenici arobnjatva.
Don Huan je bio uveren da nagual Hulijan ne zna
nita o arobnjatvu, pa ga je zavitlavao, sluajui ga
ali mu nikad ne verujui.
Nagual Hulijan je bio zbunjen nedostatkom vere
kod don Huana. Jednostavno je nastavio kao da mu
don Huan veruje, i sakupio je sve uenike da bi im
dao upustva. Povremeno ih je vodio na izlete u oblinje
planine koji su trajali itavu no. Na veini tih izleta
nagual bi ih ostavio same, nasukane u tim neravnim
planinama, a don Huan je bio odgovoran za sve.
Objanjenje za ta putovanja bilo je da u samoi,
u divljini, mogu da otkriju duh. Ali oni to nikad nisu
inili. Ipak, nagual Hulijan je toliko ustrajavao na
neophodnosti poznavanja duha da je don Huan postao
opsednut da sazna ta je to duh.
Za vreme jednog od tih nonih izleta, nagual Hu-
lijan je terao don Huana da ide i trai duh, ak i ako
ga ne shvata.
Naravno, on je mislio jedino to nagual moe da
misli: pokretanje skupne take, rekao je don Huan.
Ali on je to rekao onako kako je mislio da e i za
mene imati smisla: poi za duhom.
Mislio sam da pria besmilice. U to vreme sam
ve stvorio svoje miljenje i uverenje i kada sam bio
uveren da je duh ono to je nama poznato kao skup
crta linosti, volja, sutina, snaga. I verovao sam da ne
moram da ih traim. Ve ih sve imam.
Nagual Hulijan je tvrdio da se duh ne moe izra-
ziti, da ovek ak ne moe ni da ga oseti, a kamoli da
o njemu govori. ovek jedino moe da se u njega uveri,
rekao je, saznajui za njegovo prisustvo. Ja sam od-
vratio slino kao i ti: ovek ne moe da se uveri u
neto to ne postoji.
Don Huan mi je rekao da se toliko svaao sa
nagualom da mu je ovaj konano obeao, pred itavim
domainstvom, da e mu odjednom pokazati ne samo
ta je duh, ve i kako da ga definie. Takoe je obeao
211
da e da sakupi jedno ogromno drutvo, ak e pozvati
i komije, da proslave don Huanovu lekciju.
Don Huan je dodao da su se u to vreme, pre
meksike revolucije, nagual Hulijan i sedam ena iz
njegove grupe predstavljali kao dobrostojei vlasnici
velike hacijende. Niko nije ni sumnjao u njih, naroito
ne u naguala Hulijana, bogatog i naoitog zemljopo-
sednika koji je ostavio iskrene elje za karijerom sve-
tenika da bi se brinuo za svojih sedam neudatih
sestara.
Jednog dana, u sezoni kia, nagual Hulijan je na-
javio da e, im kie prestanu, napraviti ogromnu
zabavu kao to je i obeao don Huanu. I jednog nedelj-
nog popodneva okupio je itavo domainstvo na nasipu
reke, koja je bila nadola od velikih kia. Nagual
Hulijan je jahao svoga konja, dok je don Huan s po-
tovanjem tapkao za njim, to su praktikovali za sluaj
da sretnu nekog od svojih suseda; koliko su susedi
znali, don Huan je bio lini sluga zemljoposednika.
Nagual je za njihov izlet odabrao jednu zaravan
uz samu reku. ene su pripremile hranu i pie. Nagual
je ak doveo grupu muziara iz grada. Bila je to velika
zabava, doli su i peoni sa hacijende, susedi, pa ak
i stranci u prolazu koji su se slivali ovamo da se pri-
drue zabavi.
Svi su jeli i pili do mile volje. Nagual je igrao sa
svim enama, pevao i recitovao poeziju. Priao je ale,
i uz pomo ena, izvodio skeeve na sveopte zado-
voljstvo.
U datom trenu, nagual Hulijan je upitao da li neko
od prisutnih, naroito od uenika, eli da podeli don
Huanov nauk. Svi su odbili. Svi su bili svesni nagua-
love otre taktike. Onda je on upitao don Huana da
li je siguran da eli da sazna ta je duh.
Don Huan nije mogao da kae ne. Jednostavno
nije mogao da se povue. Obznanio je da spremniji
ne moe biti. Nagual ga je odveo do ivice razbesnele
reke i rekao mu da klekne. Nagual je zapoeo dugu
pesmu koja je probudila mo vetra i planina i zamolio
je mo reke da posavetuje don Huana.
212
Njegovo znaajno pevanje ispunjeno reima bez
potovanja nateralo je sve prisutne na smeh. Kada je
zavrio, rekao je don Huanu da ustane zatvorenih oiju.
Onda je uenika uzeo u naruje, kao da je dete, i bacio
ga u nabujalu vodu, viui: Ne mrzi reku, za Boga
miloga!
Seanje na taj dogaaj ispunilo je don Huana gro-
hotnim smehom. U drugim okolnostima, moda bih i
ja smatrao da je to smeno. Ipak, ovog puta, pria me
je strahovito uznemirila
Trebalo je da vidi lica tih ljudi, nastavio je
don Huan. Naas sam spazio njihov uas dok sam
kroz vazduh padao prema reci. Niko nije oekivao da
e taj avolski nagual uiniti takvu stvar.
Don Huan je rekao da je mislio kako je to kraj
njegovog ivota. Nije bio dobar pliva, i dok je tonuo
ka dnu reke proklinjao je sebe to je dopustio da mu
se to dogodi. Bio je toliko ljut da nije imao vremena
za paniku. Mogao je da misli samo o tome da nae
izlaz i da ne umre u ledenoj reci, od ruke tog bezdunog
oveka.
Noge su mu dodirnule dno i on se odbacio uvis.
To nije bila duboka reka, ali je visoka voda prilino
produbila. Struja je bila brza, i nosila ga je dok je pli-
vao kao pas, pokuavajui da ne dopusti da ga snana
struja baca na sve strane.
Struja ga je daleko nosila. I dok ga je nosila i
dok se naprezao da ne podlegne, zapao je u udno
stanje uma. Znao je u emu grei. Bio je vrlo ljut
ovek i njegov prigueni bes terao ga je da se bori sa
svima i da mrzi sve oko sebe. Ali nije mogao da mrzi
reku niti da se bori sa njom, niti da sa njom bude
nestrpljiv, niti da se na nju gnevi, to je bilo njegovo
normalno ponaanje za sve i svakog u njegovom ivotu.
Sa rekom je samo mogao da sledi njen tok.
Don Huan je tvrdio da je to jednostavno shvatanje
i pomirenje s tim izazvalo izvrtanje vrednosti, da se
tako izrazi, i on je iskusio slobodno kretanje svoje
skupne take. Odjednom, a da nikako nije bio svestan
ta se dogaa, umesto da ga vue nabujala voda, don
Huan je osetio kako tri du nasipa. Trao je tako
213
brzo da nije imao vremena da misli. Vukla ga je stra-
hovita sila, terajui ga da tri preko stabala palog
drvea, kao da to nije bilo drvee.
Poto je dosta dugo tako oajniki trao, don Huan
je bacio brz pogled na crvenkastu bujicu. I video je
sebe kako ga struja nosi i prevre. Nita ga u njego-
vom iskustvu nije pripremalo za taj trenutak. Tada je
znao, bez uplitanja njegovog misaonog procesa, da je
odjednom na dva mesta. I u jednom od njih, u zahuk-
taloj reci, bio je bespomoan.
Sva se njegova energija usmerila na to da se
spase.
I ne razmiljajui o tome, poeo je da se udaljava
od rene obale. Bila mu je potrebna sva snaga i od-
lunost da se pomakne nekoliko centimetara pri sva-
kom koraku. Oseao se kao da vue drvo, Kretao se
toliko sporo da mu je trebala itava venost da od-
makne nekoliko jardi.
Taj napor je za njega bio previe. Odjednom vie
nije trao; padao je u dubok bunar. Kada je udario u
vodu, njena hladnoa naterala ga je da krikne. A onda
je ponovo bio u reci, nosila ga je struja. Strah to se
ponovo naao u nabujaloj vodi bio je toliko veliki da
je jedino mogao da svim svojim snagama eli da bude
siguran i miran na obali reke. I odmah je bio ponovo
tamo, trei vratolomnom brzinom, paralelno s rekom
ali na udajenosti od nje.
Dok je trao gledao je u zahuktalu vodu i video
sebe kako se bori da ostane na povrini. Hteo je da
vikne nareenje; hteo je da sebi naredi da pliva pod
uglom, ali nije imao glasa. Njegova patnja zbog onog
njegovog dela koji je bio u vodi bila je zapanjujua.
Bila je kao most izmeu dva Huana Matusa. Istog
trena naao se u vodi, kako pliva pod uglom prema
renom nasipu.
To neverovatno oseanje izmenjivanja dva mesta
bilo je dovoljno da odstrani strah. Vie se nije brinuo
za svoju sudbinu. Slobodno je naizmenino plivao re-
kom i trao nasipom. Ali ta god da je radio, stalno je
iao ulevo, trao od reke ili zamahivao prema levoj
obali.
214
Izaao je na levu obalu reke oko pet milja nizvod-
no. Tu je morao da saeka, naavi utoite u estaru,
preko nedelju dana. ekao je da voda opadne da bi
mogao da pregazi, ali je takoe ekao da ga proe
strah i da ponovo bude ceo.
Don Huan je rekao da se tada dogodilo da je snana
emocija koju je oseao borei se za ivot izazvala
pokretanje njegove skupne take tano na mesto nemog
znanja. Poto nikada nije obraao panju na ono to
mu je nagual Hulijan govorio o skupnoj taki, nije
imao pojma ta mu se to deava. Bio je prestravljen
na samu pomisao da nikad vie moda nee biti nor-
malan. Ali on je ispitao svoju razdvojenu percepciju,
otkrio je njene praktine strane i naao da mu se
dopada. Bio je udvostruen danima. Mogao je da u
potpunosti bude jedan ili drugi. Ili je mogao da bude
obojica u isto vreme. Kada je bio oboje, sve je po-
stajalo mutno i ni jedno bie nije bilo delotvorno,
pa je tu mogunost napustio. Ali nesluene mogunosti
mu je stvaralo da bude jedan ili drugi.
Dok se oporavljao u bunju, ustanovio je da je
jedno od njegovih bia bilo mnogo prilagodljivije od
drugog i da je velike udaljenosti moglo da pree u
treptaju oka i da pronae hranu ili najbolje mesto da
se skrije. To je bie jednom otilo do nagualove kue
da vidi da li oni brinu za njega.
uo je kako mladi ljudi plau za njim, i to ga je
vrlo iznenadilo. Ostao bi tamo ko zna koliko dugo,
posmatrajui ih, jer ga je oduevljavala ideja da sazna
ta misle o njemu, ali ga je nagual Hulijan uhvatio
i svrio s tim.
Jedino tada se zaista plaio naguala. Don Huan
je uo naguala kako mu kae da prestane s tim. Po-
javio se iznenada tamnocrn objekat u obliku zvona
ogromne teine i snage. Zgrabio je don Huana. Don
Huan nije znao za ta ga je nagual zgrabio, ali to ga
je bolelo na najnezgodniji nain. Bio je to otar bol
koji je oseao u trbuhu i predelu prepona.
Smesta sam se naao na obali reke, rekao je
don Huan, smejui se. Ustao sam, pregazio opalu vodu
i krenuo peice kui.
215
Onda je napravio pauzu i upitao me ta mislim
O njegovoj prii. I ja sam mu rekao da me je zapre-
pastila.
Mogao si da se udavi u toj vodi, rekao sam
gotovo viui. Kakvu ti je groznu stvar uradio. Taj
nagual Hulijan mora da je bio lud!
Stani malo, pobunio se don Huan. Nagual Hu-
lijan je moda bio avolast, ali nije bio lud. Uradio
je to je morao da uradi, jer je bio u ulozi naguala
i uitelja. Istina je da sam mogao da umrem. Ali to
je rizik koji svi moramo da preuzmemo. I tebe samog
lako je mogao da pojede jaguar, ili si mogao da umre
od svih onih stvari koje sam ti ja radio. Nagual Hulijan
je bio hrabar i svemu je nareivao i svega se prihvatao
direktno. S njim nije bilo vrludanja po bunju, niti
izvetaenih rei.
Insistirao sam da se, iako su te lekcije imale vred-
nosti, jo uvek ini da su metodi naguala Hulijana
bili mrani i preterani. Priznao sam don Huanu da me
je sve to sam uo o nagualu Hulijanu toliko uznemi-
ravalo da sam o njemu stvorio najgoru sliku.
Mislim da se ti plai da u te ja jednog od ovih
dana baciti u reku ili te naterati da nosi ensku odeu,
rekao je i poeo da se smeje. Zato ti se nagual Hu-
lijan ne dopada.
Priznao sam da je u pravu, a on me je uveravao
da nema nameru da podraava metode svog dobrotvora,
poto oni kod njega ne deluju. On je, rekao je za sebe,
podjednako nemilosrdan, ali nije toliko praktian kao
nagual Hulijan.
U ono vreme, nastavio je don Huan, meni se
nije dopadala njegova umetnost, i svakako da nisam
voleo ono to mi je radio, ali sada, kada god na to
pomislim, jo mu se vie divim zbog izvanrednog i
neposrednog naina na koji me je stavio u poloaj
nemog znanja.
Don Huan je rekao da je zbog grozote svog isku-
stva potpuno zaboravio udovinog oveka. Stigao je
bez pratnje skoro do vrata kue naguala Hulijana, onda
se predomislio i umesto tamo poao kod naguala Eli-
216
jasa traei usamljenost. I nagual Elijas mu je objasnio
duboku doslednost postupaka naguala Hulijana.
Nagual Elijas je jedva suzdrao svoje uzbuenje
kada je uo don Huanovu priu. Vatreno je objasnio
don Huanu da je njegov nagual vrhunski traga, da
je uvek praktian. On je neprekidno tragao za prag-
matikim pogledima i reenjima. Njegovo ponaanje tog
dana kod reke bilo je remek-delo traganja. Manipulisao
je i uticao na sve. ini se kao da je ak i reka bila
pod njegovom komandom.
Nagual Elijas je rekao da je don Huanu dok ga
je nosila struja, dok se borio za sopstveni ivot, reka
pomogla da shvati ta je duh. I zahvaljujui tom ra-
zumevanju, don Huan je imao mogunost da direktno
stupi u nemo znanje.
Don Huan je rekao da je, poto je bio nezreo
mladi, sasluao naguala Elijasa ne razumevajui ni
rei, ali je bio dirnut iskrenim divljenjem prema na-
gualovoj estini.
Prvo je nagual Elijas objasnio don Huanu da
zvuk i znaenje rei imaju za tragae vrhunsku vred-
nost. Rei su kod njih koriene da otvore ta god
da je bilo zatvoreno. Tragai su, zato, prvo morali da
izraze svoj cilj, pre nego to pokuaju da ga dosegnu.
Ali oni na poetku nisu mogli da otkriju svoj pravi
cilj, tako da su stvari izraavali paljivo kako bi sakrili
glavni udar.
Nagual Elijas je taj in nazvao buenjem namere.
Objasnio je don Huanu da je nagual Hulijan probudio
nameru nedvosmisleno potvrujui pred celim svojim
domainstvom da e, jednim potezom, pokazati don
Huanu ta je duh i kako da ga definie. To je bilo
potpuno besmisleno, poto je nagual Hulijan znao da
nema naina da se duh definie. Ono to je on poku-
avao da uradi, naravno, bilo je da don Huana postavi
u poloaj nemog znanja.
Poto je izrekao to to je prikrilo njegov pravi cilj,
nagual Hulijan je skupio to je vie ljudi mogao, i tako
od njih napravio svoje i namerne i sluajne sauesnike.
Svi su oni znali za njegov izreeni cilj, ali ba niko od
njih nije znao ta on stvarno ima na umu.
217
Verovanje naguala Elijasa da e njegovo objanje-
nje prodrmati don Huana iz njegovog nemogueg sta-
nja pobunjenosti i nezainteresovanosti bilo je potpuno
pogreno. Ipak, nagual je strpljivo nastavio da mu ob-
janjava da je, dok se borio sa 'strujom u reci, do-
stigao treu taku.
Stari nagual objasnio je poloaj nemog znanja kao
treu taku zato to je, da bi se do njega stiglo, po-
trebno da se proe druga taka, mesto gde prestaje
aljenje.
Rekao je da je don Huanova skupna taka zadobila
potrebnu fluidnost da bude dvostruk, to mu je do-
pustilo da bude i na poloaju razuma i u poloaju ne-
mog znanja, ili naizmenino ili istovremeno u oba.
Nagual je rekao don Huanu da je to to je po-
stigao bilo izvanredno. ak je zagrlio don Huana kao
da je dete. I nije mogao da prestane da pria o tome
kako je don Huan, iako nita nije znao ili moda
ba zato to nita nije znao preusmerio svu svoju
energiju iz jednog mesta u drugo. To je nagualu znailo
da don Huanova skupna taka ima najpovoljniju, pri-
rodnu fluidnost.
Rekao je don Huanu da svako ljudsko bie ima
sposobnost za tu fluidnost. Ipak, kod veine nas ona
je uskladitena i mi je gotovo nikad ne koristimo, osim
u retkim prilikama koje stvaraju vraevi, takvim kakvo
je bilo iskustvo koje je upravo doiveo, ili u dramati-
nim prirodnim okolnostima, kao to je borba na ivot
i smrt.
Don Huan je sluao zapanjen ledenim zvukom na-
gualovog glasa. Kada je obratio panju, mogao je da
prati sve to je ovek govorio, to je bilo neto to
nikada nije uspevao sa nagualom Hulijanom.
Stari nagual se vratio na objanjavanje da je ljud-
skost na prvom mestu razum, ali da nije skupna taka
svih ljudskih bia tano u poloaju razuma. Oni koji se
nalaze tano u tom poloaju su prave voe oveanstva.
Najvei deo vremena oni su nepoznati ljudi, iji genije
uvebava njihov razum.
Nagual je rekao da je postojalo drugo vreme, kada
je oveanstvo bilo u treoj taki, koja je tada, naravno,
218
bila prva taka. Ali nakon toga, oveanstvo se pomerilo
u poloaj razuma.
Kada je nemo znanje bilo prva taka preovladavali
su isti uslovi. Nije ni skupna taka svakog pojedinca
bila tano na tom mestu. To znai da su prave voe
oveanstva uvek bili onih nekoliko ljudskih bia ije
su se skupne take zadesile ili tano u poloaju razuma
ili u poloaju nemog znanja. Ostatak oveanstva, rekao
je stari nagual don Huanu, samo je publika. U nae
vreme, oni su ljubavnici razuma. U prolosti, oni su
bili ljubavnici nemog znanja. Oni su bili ti koji su se
divili i pevali ode herojima tih dvaju poloaja.
Nagual je tvrdio da je oveanstvo vei deo svoje
istorije provelo u poloaju nemog znanja, i da to ob-
janjava njegovu veliku enju za njim.
Don Huan je upitao starog naguala ta mu je
tano nagual Hulijan uradio. Njegovo pitanje zvualo
je mnogo zrelije i inteligentnije nego to je on stvarno
mislio. Nagual Elijas je odgovorio terminima koji su
don Huanu u to vreme bili potpuno nerazumljivi. Re-
kao je da je nagual Hulijan pouavao don Huana,
mamei njegovu skupnu taku do poloaja razuma,
tako da bi mogao da bude mislilac, umesto da bude
neuk ali emocionalno zabrinut deo publike koja voli
mirna dela razuma. I istovremeno, nagual je pouavao
don Huana da bude istinski apstraktan vra, umesto da
bude deo mrane i neznalake publike ljubavnika ne-
poznatog.
Nagual Elijas je uveravao don Huana da samo
ljudska bia koja su uzori razuma mogu da pokrenu
svoje skupne take lako i da postanu uzori nemog
znanja. Rekao je da samo oni koji su tano na jednom
od ta dva poloaja mogu jasno da vide drugi poloaj,
i da je ba na taj nain nastalo doba razuma. Poloaj
razuma se jasno video iz poloaja nemog znanja.
Stari nagual je rekao don Huanu da se taj jedno-
smerni most od nemog znanja do razuma naziva bri-
ga. To jest, to oznaava brigu koju pravi ljudi od
nemog znanja imaju u vezi sa izvorom svega to znaju.
A drugi jednosmerni most, od razuma do nemog znanja,
naziva se isto razumevanje. To je spoznaja koja
219
ljudima od razuma govori da je razum samo jedno
ostrvo u beskrajnom moru ostrva.
Nagual je dodao da ljudska bia kod kojih oba
jednosmerna mosta rade jesu vraevi, u neposrednoj
vezi sa duhom, vitalnom silom koja omoguava oba
ova poloaja. Ukazao je don Huanu na to da je sve
to mu je nagual Hulijan radio tog dana kod reke bilo
predstava, ne za publiku sastavljenu od ljudi, ve za
duh, za silu koja ga posmatra. epurio se razuzdano
i zabavljao se i zabavljao sve, naroito mo kojoj se
obraao.
Don Huan je rekao da ga je nagual Elijas uveravao
da duh samo slua kada govornik govori gestovima. Ali
gestovi ne znae znake niti pokrete tela, ve dela prave
posveenosti, dela dareljivosti, i humora. Kao gest za
duh, vraevi uzimaju najbolje od sebe i to nemo nude
apstraktnom.
Nam e rav an je p o jav n o s t i
Don Huan je eleo da jo jednom, pre nego to ja kre-
nem kui, odemo na izlet u planine, ali nikada tamo
nismo otili. Umesto toga zamolio me je da ga odvezem
do grada. Trebalo je da se tamo sretne sa nekim
ljudima.
Uz put je govorio o svemu samo ne o nameri. Taj
predah mi je dobro doao.
Popodne, poto se pobrinuo oko svog posla, seli
smo na njegovu omiljenu klupu na trgu. To mesto je
bilo pusto. Bio sam veoma umoran i pospan. Ali onda,
sasvim neoekivano, oporavio sam se. Um mi je postao
kristalno jasan.
Don Huan je odmah primetio tu promenu i smejao
se mojem iznenaenju. Pokupio je misao pravo iz mog
uma; ili sam moda ja pokupio tu misao iz njegovog
uma.
220
Ukoliko razmilja o ivotu u vidu asova umesto
godina, nai ivoti su beskrajno dugi, rekao je. ak
i ukoliko razmilja u vidu dana, on je jo uvek ne-
odredljivo dug.
To je ba bilo ono o emu sam razmiljao.
Rekao mi je da vraevi svoje ivote broje na sate,
i da je za vraa mogue da u jednom satu proivi odgo-
varajuu estinu itavog normalnog ivota. Ta estina je
prednost kada u pokretanju skupne take doe do
uskladitavanja informacija.
Traio sam da mi to malo podrobnije objasni. Pre
mnogo vremena, poto je bilo nezgodno hvatati beleke
tokom razgovora, preporuio mi je da sve informacije
koje sam sakupio o svetu vraeva uvam vrsto po-
vezane, ne na papiru niti u svom umu, ve u pokretanju
svoje skupne take.
Skupna taka, ak i u najmanjem zaokretu, stvara
potpuno izolovano ostrvo percepcije, rekao je don
Huan. Informacija se, u obliku sloenog iskustva svesti,
moe uskladititi u njemu.
Ali kako se informacija moe uvati u neemu
tako maglovitom? upitao sam.
Um je podjednako maglovit, pa ipak mu ti veru-
je zato to si s njim blizak, uzvratio je. Ti jo uvek
nema istu bliskost sa pokretanjem skupne take, ali
to ti je isto.
Hteo sam da pitam, kako se informacija uskla-
diti? insistirao sam.
Informacija se uva u samom iskustvu, objasnio
je. Kasnije, kada vra pokrene svoju skupnu taku
tano na ono mesto gde je tada bila, on oslobaa itavo
to iskustvo. To vraevo priseanje jeste mogunost da
se povrate sve informacije koje se uvaju u pokretanju
skupne take.
estina je neposredni proizvod kretanja skupne
take, nastavio je. Na primer, ti ove trenutke proiv-
ljava ee nego to bi ih inae normalno proivljavao,
ti skladiti estinu na taj nain. Jednog dana oslobo-
die ovaj trenutak tako to e svoju skupnu taku
navesti tano na ovo mesto na kojem se sad nalazi.
To je nain na koji vraevi uvaju informacije.
221
Rekao sam don Huanu da mi se to snano prise-
anje koje sam doiveo u prolih nekoliko dana jedno-
stavno dogodilo, bez nekog mog naroitog mentalnog
naprezanja kojeg bih bio svestan.
Kako ovek moe namerno da se priseti? upitao
sam.
estina, poto je jedna osobina namere, prirodno
je povezana sa sjajem vraevih oiju, objasnio je. Da
bi se prisetili tih izolovanih ostrva opaanja, potrebno
je da vraevi samo nameravaju odreeni sjaj svojih
oiju koji je povezan sa onim poloajem skupne take
u koji ele da se vrate. Ali, to sam ti ve objasnio.
Mora da sam izgledao zbunjen. Don Huan me je
posmatrao sa ozbiljnim izrazom lica. Dva ili tri puta
sam zaustio da postavim pitanje, ali nisam mogao da
formuliem svoje misli.
Poto je tempo te estine bri od normalnog,
rekao je don Huan, u nekoliko sati jedan vra moe
da proivi ono to odgovara normalnom ivotnom veku.
Njegova skupna taka, zaokreui se u nepoznate polo-
aje, oduzima vie energije nego obino. Taj dodatni
protok energije naziva se estina.
Savreno jasno sam shvatio to to mi je govorio,
i moja racionalnost se kolebala pod uticajem ogrom-
nosti onoga to je to znailo.
Don Huan me je nepomino gledao, a zatim upo-
zorio da se uvam reakcije koja je tipina muka vra-
eva frustrirajue elje da se iskustvo vraa objasni
ubedljivo i razumno.
Iskustvo vraa je tako udnovato, nastavio je
don Huan, da vraevi smatraju da je to intelektualna
veba, i koriste se njime da bi tragali za sobom.
Njihov adut kao tragaa je, dakle, to oni ostaju otro
svesni da mi opaamo i da to opaanje ima vie mo-
gunosti nego to um moe da pojmi.
Kao jedini komentar izneo sam samo svoju zebnju
zbog udnovatih mogunosti ljudske svesti.
Da bi se zatitili od te ogromnosti, rekao je don
Huan, vraevi su nauili da sauvaju savrenu mea-
vinu nemilosrdnosti, prepredenosti, strpljenja i ljubaz-
nosti. Te etiri osnove su nerazdvojivo skupa spletene.
222
Vraevi ih odgajaju tako to ih nameravaju. Te osnove
su, prirodno, poloaji skupne take.
Nastavio je da pria kako je svako delo koje izvodi
vra po definiciji izvedeno po ta etiri principa. Tako
je, moe se rei, svako delovanje svakog vraa slobod-
no i po osmiljenosti i u izvoenju i poseduje naroitu
meavinu te etiri osnove traganja.
Vraevi koriste ta etiri naina traganja kao vo-
die, nastavio je. To su etiri razliita sklopa uma,
etiri razliite vrste estine koje vraevi mogu da koriste
da bi svoje skupne take podstakli da se pokrenu do
odreenih poloaja.
Iznenada je postao uznemiren. Upitao sam ga da
li ga je moje insistiranje da o tome razgovaramo uz-
nemirilo.
Samo sam razmiljao o tome kako nas naa ra-
zumnost stavlja izmeu ekia i nakovnja, rekao je.
Mi elimo da razmiljamo, da pitamo, da pronaemo.
A nema naina da se to uradi iz poloaja vraeva dis-
cipline. arobnjatvo je in dohvatanja poloaja nemog
znanja, a nemo znanje se ne moe promiljati. Samo
se moe iskusiti.
Nasmejao se, oi su mu se sjajile kao dve take
svetlosti. Rekao je da su vraevi, u nastojanju da se
zatite od zastraujuih efekata nemog znanja, razvili
umetnost traganja. Traganje pokree skupnu taku vrlo
malo ali stalno, i na taj nain daje vraevima vremena,
a time i mogunost da sebe podupru.
U samoj umetnosti traganja, nastavio je don
Huan, postoji jedna tehnika koju vraevi vrlo mnogo
koriste: kontrolisana ludost. Vraevi smatraju da se je-
dino kontrolisanom ludou mogu odnositi prema sebi
u stanju proirene svesti i opaanja i prema svima
i svemu u svetu svakodnevnih dogaaja.
Don Huan je kontrolisanu ludost objasnio kao
umetnost obmanjivanja i pretvaranja u potpunu udub-
ljenost u ono to se trenutno radi tako dobrog
pretvaranja da to niko ne moe razlikovati od prave
udubljenosti. Kontrolisana ludost nije u potpunosti pre-
vara ve jedan istanan, umetniki nain odvojenosti
od svega dok se istovremeno ostaje sastavni deo svega.
223
Kontrolisana ludost je umetnost, nastavio je don
Huan. Jedna vrlo dosadna umetnost, i vrlo teka da
se naui. Mnogi vraevi nemaju uvstva za nju, ne
zato to u samoj toj umetnosti ima neto loe ve
zato to trai mnogo energije da bi se izvebala.
Don Huan je priznao da je savesno izvodi, iako
mu se to naroito ne dopada, moda zbog toga to je
njegov dobrotvor bio tako vet u njoj. Ili moda zato
to njegova linost za koju je rekao da je u osnovi
neiskrena i sitniava jednostavno nije imala okret-
nosti da veba kontrolisanu ludost.
Gledao sam ga iznenaeno. Prestao je da pria i
nepomino me posmatrao avolastim oima.
Za vreme dok ne doemo do arobnjatva, naa
se linost ve oformila, rekao je i slegao ramenima
u znak pomirenosti s tim, i sve to moemo je da
izvodimo kontrolisanu ludost i da se sebi smejemo.
Preplavilo me je saivljavanje s njim i uveravao
sam ga da za mene ni na koji nain nije ni sitniav niti
neiskren.
Ali to je u osnovi moje linosti, tvrdio je on.
A ja sam tvrdio da nije.
Tragai koji izvode kontrolisanu ludost veruju
da se, kad je re o linosti, itava ljudska rasa moe
podeliti u tri grupe, rekao je, i nasmejao se onako
kako se uvek smejao kada mi je postavljao neku zamku.
To je apsurdno, pobunio sam se. Ljudsko po-
naanje je suvie sloeno da bi se tako jednostavno
podelilo.
Tragai kau da mi nismo toliko sloeni koliko
mislimo da jesmo, rekao je, i da svi mi spadamo
u te tri grupe.
Smejao sam se od nervoze. Obino bih takvu tvrd-
nju shvatio kao alu, ali ovog puta, poto mi je um
bio izuzetno bistar i moje misli bile su pronicljive,
oseao sam da je odista ozbiljan.
Da li si ozbiljan?, upitao sam to sam ljubaznije
mogao.
Sasvim ozbiljan, odvratio je i poeo da se smeje.
Kasnije sam se malo opustio. A on je nastavio da
objanjava tragiki sistem klasifikacije. Rekao je da
224
su ljudi iz prve grupe savreni sekretari, pomonici, sa-
druzi. Oni imaju fluidnu linost, ali njihova fluidnost
nije im na korist. Oni su ipak usluni, brini, potpuno
domai, snalaljivi u svojim granicama, aljivi, lepo
vaspitani, ljubazni, delikatni. Drugim recima, oni su
najfiniji ljudi koje ovek moe sresti, ali imaju jednu
veliku manu: nita ne mogu sami. Njima je uvek pot-
reban neko ko e da ih usmeri. S takvim usmerenjem,
bez obzira koliko napeto i u suprotnosti sa njima bilo,
oni su udesni. Ali sami, oni ginu.
Ljudi iz druge grupe uopte nisu ljubazni. Oni su
sitniavi, osvetoljubivi, zavidni, ljubomorni, egocentrini.
Oni govore iskljuivo o sebi i obino trae da se ljudi
povinuju njihovim normama. Uvek imaju inicijativu,
ak i onda kada im to nije prijatno. Svaka ih situacija
u potpunosti zaokuplja i nikada se ne oputaju. Nesi-
gurni su i nikad nisu zadovoljni; to su nesigurniji, to
su neprijatniji. Njihova fatalna greka je u tome to
su spremni da ubiju da bi postali voe.
U treoj grupi su ljudi koji nisu ni ljubazni niti
neprijatni. Nikome ne slue niti se ikome nameu.
Nezainteresovani su. Oni imaju visoko miljenje o sebi,
koje stvaraju samo iz sanjarenja i prieljkivanja. I
ako su po bilo emu izuzetni, to je to ekaju da se
stvari dogode. Oni ekaju da ih neko otkrije i pokori
i imaju udesnu lakou da stvore iluziju kako obea-
vaju mnoge stvari, koje stalno obeavaju da izvedu
ali nikad ne ispune, poto, u stvari, ne mogu nita.
Don Huan je rekao da on lino sasvim sigurno
spada u drugu grupu. Onda mi je predloio da sebe
negde smestim, a ja sam zaegrtao. Don Huan je prak-
tino bio na tlu, presamien od smeha.
Opet me je terao da se odredim i ja sam protiv
svoje volje predloio kako sam moda meavina sve tri.
Nemoj meni prodavati te meane gluposti, rekao
je i dalje se smejui. Mi smo jednostavna bia, svako
od nas je jedan od ta tri tipa. I kako se meni ini, ti
spada u drugu grupu. Tragai ih nazivaju isprdcima.
Poeo sam da se bunim kako je to poniavajui
nain klasifikacije. Ali sam se zaustavio ba kada sam
hteo da nastavim dugom tiradom. Umesto toga, kazao
225
sam da, ukoliko postoje samo tri grupe linosti, svi
smo mi uhvaeni u te tri kategorije bez nade da se
promenimo ili iskupimo.
Sloio se da stvari stoje ba tako. Izuzev to po-
stoji avenija iskupljenja. Vraevi su davno otkrili da
je samo naa lina samorefleksija deo jedne od tih
grupa.
Problem je to sebe uzimamo preozbiljno, rekao
je. U koju god grupu da spada naa samorefleksija
to je vano samo za nau samovanost. Ako nemamo
samovanosti, uopte nije vano kojoj grupi pripadamo.
Ja u uvek biti isprdak, nastavio je tresui se od
smeha. A i ti e. Ali ja sam isprdak koji sebe ne
uzima preozbiljno, dok ti to jo uvek radi.
Bio sam ogoren. Hteo sam da se svaam s njim,
ali nisam mogao da skupim energiju za to.
Na pustom trgu, njegov smeh je odjekivao jezivo.
Promenio je temu razgovora i brzo nabrojao os-
novna jezgra o kojima smo ranije raspravljali: ispolje-
nje duha, kucanje duha, varanje duha, silazak duha,
zahtevi namere, i rukovanje namerom. Ponavljao ih je
kao da mom umu prua priliku da ih potpuno upamti.
A onda je saeto istakao sve to mi je o njima go-
vorio. To je bilo kao da me je promiljeno navodio da
sve te podatke sauvam u estini tog trenutka.
Primetio sam da su mi osnovna jezgra jo uvek
tajanstvena. Plaio sam se za svoju sposobnost da ih
razumem. Izgledalo mi je kao da e napustiti tu temu,
a ja njeno znaenje uopte nisam shvatio.
Insistirao sam da mu postavim jo pitanja u vezi sa
apstraktnim jezgrima.
Izgledalo je da procenjuje to to sam rekao, a zatim
je mirno potvrdio klimanjem glave.
To podruje je takoe i meni bilo teko, rekao je.
I ja sam, takoe, postavljao mnoga pitanja. Ja sam
moda malice bio egocentriniji od tebe. I vrlo nepri-
jatan. Gunanje je bilo jedini nain na koji sam umeo
da pitam. Ti lino si vie agresivni inkvizitor. Na kraju,
i ti i ja smo, naravno, podjednako dosadni, ali iz razli-
itih razloga.
226
Don Huan je naoj raspravi o osnovnim jezgrima
dodao samo jo jednu stvar pre nego to je promenio
temu razgovora: da se ona veoma sporo razotkrivaju,
udnovato se pokazujui i povlaei.
Ne mogu vie toliko da ponavljam da svaki ovek
ija se skupna taka pomerila moe da je pomeri jo
dalje, zapoeo je. I jedini razlog zbog kojeg nam je
potreban uitelj jeste da nas nemilosrdno podstie. Inae
je naa prirodna reakcija da se zaustavimo da bismo
sebi estitali to pokrivamo tako mnogo tla.
Rekao je da smo obojica dobri primeri gadne oso-
bine da se prema sebi odnosimo popustljivo. Na sreu,
njegov dobrotvor, koji je bio udesan traga, nije ga
tedeo.
Don Huan je rekao da ga je tokom njihovih nonih
izleta u divljinu nagual Hulijan opirno pouavao o
prirodi samovanosti i pokretanju skupne take. Za
naguala Hulijana, samovanost je bila udovite sa tri
hiljade glava. I ovek je mogao da se suoi s njim i da
ga uniti na bilo koji od tri naina. Prvi nain je bio da
odseca jednu po jednu glavu; drugi nain je dostizanje
tog tajanstvenog stanja koje se naziva poloaj gde pre-
staje aljenje, koje unitava udovite tako to ga lagano
izgladnjuje; i trei je nain da se za trenutno unitenje
tog udovita sa tri hiljade glava plati ovekovom sim-
bolinom smru.
Nagual Hulijan je bio za treu mogunost. Ali je
rekao don Huanu da moe da se smatra srenikom ako
dobije priliku da bira. Zato to obino duh odluuje
kojim e putem vra krenuti, i dunost vraa je da tako
i postupi.
Don Huan je rekao da je, kao to je on vodio mene,
njegov dobrotvor vodio njega da odsee tri hiljade glava
samovanosti, jednu po jednu, ali da su rezultati bili
sasvim drugaiji. Dok sam ja odgovarao sasvim dobro,
on uopte nije odgovarao.
Ja sam bio u naroitoj situaciji, nastavio je. Od
onog trenutka kada me je moj dobrotvor video kako
leim na putu sa rupom od metka u pleima, znao je da
sam ja novi nagual. U skladu s tim je i delao i pokrenuo
je moju skupnu taku im je moje zdravlje to dopustilo.
227
I ja sam s velikom lakoom video energetsko polje u
obliju udovinog oveka. Ali taj podvig, umesto da
pomogne kao to je i trebalo, spreio je bilo kakvo dalje
pokretanje moje skupne take. I dok su se skupne take
drugih uenika stalno pokretale, moja je ostala uvr-
ena na nivou mogunosti da vidim to udovite.
Ali zar ti tvoj dobrotvor nije rekao ta se do-
gaa?, upitao sam istinski zbunjen tim nepotrebnim
komplikacijama.
Moj dobrotvor nije verovao u prenoenje znanja,
rekao je don Huan. On je mislio da tako steeno znanje
nije delotvorno. Da ga nigde nema kada je oveku
stvarno potrebno. S druge strane, ukoliko se znanje
samo predoava, osoba koja je zainteresovana uvek
moe nai naina da to znanje potrai.
Don Huan je rekao da je razlika izmeu njegovog
metoda poduavanja i metoda njegovog dobrotvora bila
u tome to je on sam verovao da ovek treba da ima
slobodu izbora. Njegov dobrotvor nije verovao u to.
Da li ti je uitelj tvoga dobrotvora, nagual Elijas
rekao ta se deava? insistirao sam.
Pokuao je, rekao je don Huan i uzdahnuo, ali
ja sam stvarno bio nemogu. Ja sam sve znao. Jedno-
stavno sam pustio da mi ta dva oveka priaju pravo u
uvo, ali nikad nisam sluao nita od onoga to su mi
govorili.
Da bi ga izbavio iz tog orsokaka, nagual Hulijan je
odluio da natera don Huana da izvede slobodno kreta-
nje skupne take, ali ovoga puta na drugaiji nain.
Prekinuo sam ga da bih ga upitao da li se to dogo-
dilo pre njegovog doivljaja u reci. Don Huanove prie
nisu imale hronoloki red, onakav kakav bi se meni
dopao.
To se dogodilo nekoliko meseci posle toga, odgo-
vorio je. I nemoj sluajno da pomisli da sam, zato
to sam doiveo tu razdvojenu percepciju, postao imalo
drukiji; da sam postao mudriji ili trezveniji. Nita se
slino nije desilo.
Razmotri ono to se tebi desilo, nastavio je. Ne
samo da sam ti uvek iznova slamao kontinuitet, pokidao
ga u dronjke, a pogledaj se; jo uvek se ponaa kao da
228
si nedirnut. To je vrhunsko postignue magije, name-
ravanja.
I ja sam bio isti takav. Neko vreme bih se teturao
pod uticajem onoga to sam doiveo, a onda bih to
zaboravio, snano svezao krajeve kao da nita nije bilo.
Zbog toga je moj dobrotvor verovao da mi stvarno mo-
emo da se promenimo samo ukoliko umiremo.
Vraajui se svojoj prii, don Huan je rekao da se
nagual posluio Tulijem, tim nedrutvenim lanom svo-
ga domainstva, da bi njegovom psiholokom kontinui-
tetu zadao novi razorni udar.
Don Huan je rekao da se svi uenici, ukljuujui
tu i sebe samog, nisu slagali ni u emu osim u tome da
je Tulio podli mali arogantni ovek. Mrzeli su Tulija,
jer ih je on ili izbegavao ili ih je odbijao. Prema njima
se ponaao s takvim prezirom da su se oseali kao ubre.
Svi su bili uvereni da Tulio nikad s njima ne razgovara
zato to nema ta da kae i da je njegov najvei ne-
dostatak, njegova arogantna povuenost, bila maska za
njegovu plaljivost.
Ipak, uprkos svojoj neprijatnoj linosti, uprkos ra-
zoaranju svih uenika, Tulio je imao neprikladan uti-
caj u domainstvu naroito na naguala Hulijana,
koji je, kako se inilo, obigravao oko njega.
Jednog jutra nagual Hulijan je poslao sve uenike
na celodnevni radni izlazak u grad. Jedino je ostao u
kui, pored starijih lanova domainstva, don Huan.
Oko podne nagual Hulijan je poao u svoju radnu
sobu da napravi dnevni obraun poslova. Dok je ula-
zio, neoekivano je pozvao don Huana da mu pomogne
oko raunanja. Don Huan je poeo da gleda priznanice
i uskoro je uvideo da je, da bi mogao da nastavi, po-
trebno da mu Tulio, koji je bio nadzornik imanja, da
neke informacije koje je zaboravio da ubelei u knjige.
Nagual Hulijan je bio izuzetno ljut na Tulijevo nad-
zornitvo, to je don Huana radovalo. Nagual je nestrp-
ljivo naloio don Huanu da pronae Tulija, koji je bio
u poljima i nadgledao radnike, i da ga pozove da doe
u radnu sobu.
Don Huan je, zlurad i na samu pomisao da e nase-
kirati Tulija, otrao pola milje do polja, naravno u dru-
229
tvu jednog pomonog radnika koji ga je titio od onog
udovinog oveka. Naao je Tulija kako, kao i uvek,
nadgleda radnike iz daljine. Don Huan je bio primetio da
Tulio ne voli da dolazi u neposredan dodir sa ljudima
i da ih uvek posmatra poizdalje.
Zadihanim glasom i preterano zapovednim tonom,
don Huan je zahtevao da Tulio poe s njim u kuu jer
su nagualu potrebne njegove usluge. Tulio je, jedva uj-
nim glasom, odvratio da je tog trenutka prezauzet, ali
da e za sat vremena biti slobodan i da e doi.
Don Huan je insistirao, znajui da e Tulija mrzeti
da se gnjavi s njim i da e ga otpustiti jednostavno po-
kretom glave. Bio je okiran kada je Tulio poeo da
se izdire na njega govorei bezobrazluke. To toliko nije
liilo na Tulija da su ak i radnici u polju prestali da
rade i zgledali se upitno. Don Huan je bio siguran da
oni nikada nisu uli Tulija da podigne glas, a jo manje
da vie nepristojnosti. Njegovo sopstveno iznenaenje
je bilo toliko da se nervozno smekao, to je Tulija
naljutilo do krajnjih granica. ak je kamenom gaao
prestravljenog don Huana, koji je pobegao.
Don Huan i njegov pratilac smesta su pourili kui.
Na ulaznim vratima zatekli su Tulija. Tiho je razgova-
rao i smejao se s nekima od ena. Po obiaju je okre-
nuo glavu, ignoriui don Huana. Don Huan je ljutito
poeo da ga prekoreva to tu ereta kada ga nagual
eka u svojoj radnoj sobi. Tulio i ene gledali su don
Huana kao da je poludeo.
Ali tog dana Tulio nije liio na sebe. Smesta se raz-
drao na don Huana da zaepi prokletu gubicu i da gle-
da svoja posla. Dreao je i optuio don Huana da poku-
ava da ga ocrni kod naguala Hulijana.
ene su svoje zaprepaenje pokazivale tako to su
glasno huktale i gledale don Huana sa osudom. Pokua-
le su da smire Tulija. Don Huan je naredio Tuliju da
ode u radnu sobu naguala i da mu objasni raune. Tu-
lio ga je poslao doavola.
Don Huan je drhtao od besa. Jednostavna dunost
da pita za raune pretvorila se u komar. Ipak se obuz-
dao. ene su ga nepomino posmatrale, to ga je jo vi-
e razbesnelo. Besan u sebi, odjurio je do nagualove
230
radne sobe. Tulio i ene su se vratili razgovoru i tihom
smehu kao da su uivali u nekoj svojoj privatnoj ali.
Iznenaenje don Huana bilo je potpuno kada je
uao u radnu sobu i naao Tulija kako sedi za nagualo-
vim radnim stolom zanesen svoenjem rauna. Don
Huan je uz najvee napore obuzdao svoj bes. Nasmeio
se Tuliju. Vie nije oseao potrebu da mu se suprot-
stavlja. Odjednom je shvatio da nagual Hulijan koristi
Tulija da njega isproba, da vidi da li e izgubiti strplje-
nje. Nije hteo da mu prui to zadovoljstvo.
Ne diui glavu sa svojih rauna, Tulio je rekao da,
ukoliko don Huan trai naguala Hulijana, verovatno ga
moe nai na drugom kraju kue.
Don Huan je otrao na drugi kraj kue i naao na-
guala Hulijana kako eta oko dvorita sa Tulijom. Iz-
gledalo je da je nagual zaokupljen razgovorom s njim.
Tulio je neno povukao naguala za rukav i tiho rekao
da mu je pomonik stigao.
Nagual je neposredno objasnio don Huanu sve u
vezi s raunima na kojima je radio. To je bilo dugo,
detaljno i celovito objanjenje. Rekao je da sve to don
Huan treba da uradi jeste da donese iz njegove radne
sobe knjigu s obraunima, tako da bi mogli da to uknji-
e i daju Tuliju da potpie.
Don Huan nije mogao da shvati ta se deava. De-
taljno objanjenje i nagualov ton su sve sveli na nivo
svakodnevnih dogaaja. Tulio je nestrpljivo naredio don
Huanu da pouri i donese knjigu, poto ima posla. Mo-
ra da ide, jer je potreban na drugom mestu.
Do tada se don Huan ve pomirio s tim da se sa
njim tera sprdnja. Znao je da nagual neto hoe; u oi-
ma mu je bio taj udni pogled koji je don Huan uvek
dovodio u vezu s njegovim zverskim alama. Osim toga,
Tulio je tog dana govorio vie nego za itave dve godine
koliko je don Huan u kui.
Ne izustivi ni rei, don Huan se vratio u radnu
sobu. I kao to je i oekivao, Tulio je tamo stigao pre
njega. Sedeo je u uglu za stolom, ekajui don Huana,
nestrpljivo lupkajui u pod potpeticom svoje izme.
Uzeo je glavnu knjigu koju je don Huan traio, pruio
mu je, i rekao mu da ide.
231
Uprkos tome to je bio spreman na to, don Huan
se zabezeknuo. Zurio je u tog oveka, koji je postao
ljut i vreao ga. Don Huan je morao da se bori da ne
prasne. Nastavio je da u sebi ponavlja kako to mora biti
ispitivanje njegovog ponaanja. Nametala mu se misao
da e, ukoliko padne na ispitu, biti izbaen iz kue.
Usred tog nemira, jo uvek je imao dovoljno pri-
sebnosti da se udi brzini kojom je Tulio uspevao da
uvek bude jedan korak ispred njega.
Don HUan je bio siguran da e ga Tulio ekati sa
nagualom. Ipak, kada ga je video tamo, iako nije bio
iznenaen, nije mogao da veruje. Trao je kroz celu
kuu, i to najkraim putem. Nije bilo puta kojim je
Tulio mogao trati bre od njega. tavie, ukoliko bi
Tulio trao, morao bi da tri odmah uz don Huana.
Nagual Hulijan je uzeo knjigu rauna od don Huana
na izgled nezainteresovano. Izraunao je; Tulio je potpi-
sao. Zatim su nastavili da razgovaraju o raunima, ne
obraajui panju na don Huana ije su oi bile uprte
u Tulija. Don Huan je eleo da otkrije na kakvu su ga
to probu stavili. To je moralo biti ispit njegovog dra-
nja, mislio je. Konano, u kui, njegovo dranje je uvek
bilo predmet razgovora.
Nagual je otpustio don Huana, govorei da eli da
ostane nasamo s Tulijom da bi razgovarali o poslu. Don
Huan je odmah poao kod ena da vidi ta e one rei
o njegovoj udnovatoj situaciji. Preao je desetak me-
tara kada je sreo dve ene i Tulija, sve troje zaokuplje-
nih vrlo ivim razgovorom. Video ih je pre no to su
oni videli njega, pa je otrao do naguala. Tulio je bio
tu, razgovarao je s nagualom.
Neverovatna sumnja se javila u umu don Huana.
Otrao je do radne sobe; Tulio je bio zadubljen u vo-
enje knjiga i nije ak ni primetio don Huana. Don
Huan ga je upitao ta se to deava. Ovog puta je Tulio
bio onaj stari: nije ni odgovorio niti je pogledao don
Huana.
Don Huan je tog trenutka pomislio neto neshvatlji-
vo. Otrao je do tale, osedlao dva konja i zamolio svog
jutronjeg pratioca da mu se ponovo pridrui. Od-
galopirali su do mesta gde su ranije nali Tulija. Bio je
232
na istom onom mestu gde su ga ostavili. Nije razgova-
rao sa don Huanom. Slegnuo je ramenima i okrenuo
glavu kada ga je don Huan ispitivao.
Don Huan i njegov pratilac su odgalopirali do kue.
Ostavio je oveka da se pobrine za konje i utrao u ku-
u. Tulio je ruao sa enama. I Tulio je takoe razgo-
varao sa nagualom. I Tulio je takoe radio obraune.
Don Huan je seo i osetio kako ga obliva ledeni znoj
straha. Znao je da ga nagual Hulijan isprobava jednom
od svojih grozomornih ala. Razmiljao je da ima tri
mogunosti da dela. Mogao je da se ponaa kao da se
nita neobino ne deava; mogao je da isam prozre o
emu se radi; ili, poto je nagual u njegov um urezao
kako je tu da objasni sve to don Huan eli, mogao je
da se suoi s nagualom i da zatrai objanjenje.
Odluio je da upita. Otiao je kod naguala i upitao
ga ta mu to rade. Nagual je u tom trenu bio sam, i jo
uvek se bavio raunima. Odloio je knjigu rauna na
stranu i nasmeio se don Huanu. Rekao je da su dvade-
set jedno ne-radi, koje je nauio don Huana, sredstva
kojima se mogu odsei tri hiljade glava samovanosti,
ali da ta sredstva kod don Huana uopte nisu delo-
vala. Zato je on pokuao da na drugi nain uniti nje-
govu samovanost, to je znailo da stavi don Huana
u poloaj koji se zove mesto gde prestaje aljenje.
Don Huan je bio uveren da je nagual Hulijan naisto
poludeo. Kada ga je uo kako govori o svim tim ne-radi
ili o udovitu sa tri hiljade glava ili o mestu gde pre-
staje aljenje, don Huan se skoro saalio na njega.
Nagual Hulijan je vrlo mirno uputio don Huana da
ode do barake u kojoj je stajao alat koja se nalazila iza
kue i da kae Tuliju da doe.
Don Huan je uzdahnuo i svim silama se trudio da
ne prasne u smeh. Postupci naguala bili su isuvie jasni.
Don Huan je znao da nagual eli da nastavi test koriste-
i se Tulijom.
Don Huan je prestao da pria i upitao me ta mi-
slim o Tulijovom ponaanju. Rekao sam da, na osnovu
onoga to znam o svetu vraeva, mogu da kaem da je
Tulio bio vra i da je nekako svoju skupnu taku pome-
233
rao vrlo istanano da bi kod don Huana stvorio utisak
da je na etiri mesta istovremeno.
Pa ta misli da sam naao u toj baraci? upitao
je don Huan cerei se.
Rekao bih da si ili naao Tulija ili nisi naao ni-
koga, odgovorio sam.
Ali da se bilo ta od toga dvoga dogodilo ne bi bio
uzdrman moj kontinuitet, rekao je don Huan.
Pokuao sam da zamislim mrane stvari i pretpo-
stavio sam da je moda pronaao Tulijovo sanjajue te-
lo. Podsetio sam don Huana da je i on sam neto
slino priredio meni sa jednim od lanova njegovog
drutva vraeva.
Ne, uzvratio je don Huan. ta sam tamo naao
bilo je ala kakva nema premca u stvarnosti. A ipak,
nije bilo bizarno; nije bilo nita to ne bi pripadalo
ovom svetu. ta misli ta je to bilo?
Rekao sam don Huanu da mrzim zagonetke. Rekao
sam mu da pored svih mranih stvari koje me je naveo
da doivim, mogu samo da smiljam jo vea mranja-
tva, a poto to nije bilo u pitanju predajem se.
Kada sam uao u tu baraku bio sam spreman da
vidim kako se Tulio krije, rekao je don Huan. Bio
sam siguran da je sledei deo tog testa igra skrivanja
koja treba da me razbesni. Tulio treba da me izludi
skrivajui se u toj upi.
Ali se nije dogodilo nita od onoga za ta sam se
bio pripremio. Uao sam u tu upu i naao etiri Tulija.
Kako to misli, etiri Tulija? upitao sam.
U toj upi su bila etiri oveka, odgovorio je don
Huan. I svi su bili Tulio. Moe li da zamisli moje
iznenaenje? Svi su sedeli u istom poloaju, sa pre-
krtenim nogama, vrsto priljubljenim jedna uz drugu.
Gledao sam u njih, a onda sam pobegao vritei.
im sam izaao kroz ta vrata moj dobrotvor me
je vrsto pribio uz zemlju. I onda sam, istinski pre-
stravljen, video etiri Tulija kako izlaze iz upe i idu
prema meni. Vritao sam i vritao dok su me Tuliji
boli prstima kao da me napadaju velike ptiurine. Vri-
tao sam dok nisam osetio da u meni neto poputa i
dok nisam zapao u stanje vrhunske nezainteresovanosti.
234
Nikad u celom svom ivotu nisam osetio neto tako izu-
zetno. Rasterao sam Tulije i ustao. Samo su me golicali.
Poao sam pravo do naguala i zatraio da mi objasni
tu etvoricu ljudi.
Nagual Hulijan je don Huanu objasnio da su ta
etiri oveka uzori traganja. Njihova imena je smislio
njegov uitelj nagual Alijas, koji je kao vebu kontrolisa-
ne ludosti uzeo panske brojeve uno, dos, tres, cuatro,
i dodao im ime Tulio, i na taj nain dobio imena Tu-
liuno, Tulido, Tulitre i Tulikvatro.
Nagual Hulijan je svakog od njih ponaosob pred-
stavio don Huanu. etvorica ljudi su stajali u vrsti. Don
Huan se suoio sa svakim i klimnuo mu glavom i svaki
od njih je njemu klimnuo. Nagual je rekao da su ta
etvorica tragai tako izuzetno talentovani, to i sam
don Huan moe da potvrdi, da je besmisleno hvaliti ih.
Tuliji su trijumf naguala Elijasa; oni su bili suta nena-
metljivost. Bili su tako izvanredni tragai da je, prak-
tino, samo jedan od njih postojao. Iako su ih ljudi
viali i imali posla sa njima svakodnevno, niko osim
lanova domainstva nije znao da ima etiri Tulija.
Don Huan je savreno jasno shvatao sve to je na-
gual Hulijan govorio o tom oveku. Zbog neuobiajene
bistrine znao je da je dostigao poloaj gde prestaje
aljenje. I sasvim sam je shvatio da je mesto gde pre-
staje aljenje poloaj skupne take, poloaj koji ne-
povratno odstranjuje samosaaljenje. Ali don Huan je
takoe znao da su njegov uvid i njegova mudrost izu-
zetno prolazni. Neizbeno, njegova skupna taka e se
vratiti na mesto sa kojeg je krenula.
Kada je nagual upitao don Huana da li ima nekih
pitanja, on je shvatio da je bolje da dobro pripazi na
nagualovo objanjenje nego da razmilja o sopstvenim
predumiljanjima.
Don Huan je eleo da zna kako su Tuliji stvarali
utisak da postoji samo jedna osoba. Izuzetno ga je to
interesovalo, jer je, posmatrajui ih tako zajedno, shva-
tio da u stvari i nisu ba tako slini. Imali su istu ode-
u. Bili su priblino iste visine, godina, i grae. Ali to
je bilo sve to im je bilo zajedniko. Pa ipak, i dok ih
235
je tako gledao, mogao je da se zakune da postoji samo
jedan Tulio.
Nagual Hulijan je objasnio da su ljudske oi obu-
ene da se usredsrede samo na najoiglednije delove
svega, i da su ti istaknuti delovi unapred poznati. Tako
je umetnost tragaa bila u tome da stvore utisak prika-
zujui odlike koje su odabrali, one odlike za koje su
znali da e ih oi posmatraa sigurno uoiti. Tako umet-
niki naglaavajui odreene utiske, tragai su sposobni
da kod posmatraa stvore nenametljiv utisak o onome
to njihove oi opaaju.
Nagual Hulijan je rekao da su, kada je don Huan
stigao odeven u ensko odelo, ene njegovog drutva bi-
le oduevljene i da su se otvoreno smejale. Ali ovek
koji je bio sa njima, desilo se da je to bio Tulitre, sme-
sta je snabdeo don Huana izgledom prvog Tulija. Napo-
la je okrenuo glavu da skrije svoje lice, slegnuo je ra-
menima prezrivo, kao da ga sve to zamara, i otiao
da bi se za sebe smejao dok su ene ojaavale taj
prvi utisak ponaajui se uplaeno i skoro ljutito zbog
nedrutvenosti tog oveka.
Od tog trenutka pa nadalje, koji god se Tulio zate-
kao pored don Huana ojaavao je taj utisak, usavra-
vajui ga sve dok oi don Huana nisu mogle da vide
nita drugo osim onoga to mu je ponueno.
Zatim je govorio Tuliuno i rekao da im je trebalo
oko tri meseca vrlo paljivog i stalnog delanja da don
Huana zaslepe za sve drugo osim za ono to su hteli
da oekuje. Posle tri meseca, njegovo slepilo je bilo
toliko izraeno da Tuliji vie nisu ak ni pazili. U kui
su se normalno ponaali. ak su prestali da nose ista
odela, i don Huan nije primetio razliku.
Kada su drugi uenici dovoeni u kuu, Tuliji su
sve morali da ponu iz poetka. Ovog puta izazov je
bio veliki, poto je bilo mnogo uenika i bili su pre-
predeni.
Don Huan je upitao Tuliuna o samoj pojavi Tulija.
Tuliuno je odgovorio da je nagual Elijasova uzdrana
pojava bila sutina kontrolisane ludosti, i tragai su
stvorili tu pojavu nameravajui je, vie nego to su je
stvarali uz pomo odreenih pomagala. Pomagala stva-
236
raju vetake pojave koje oima deluju lano. U tom
smislu, nameravanje pojavnosti je iskljuivo jedna veba
za tragae.
Sledei je govorio Tulitre. Rekao je da su se pojav-
nosti traile od duha. Pojavnosti su se traile, i snano
se prizivale; nikada se nisu nalazile racionalno. Pojav-
nost Tulija trebalo je da bude prizvana od duha. I da
bi to olakao, nagual Elijas ih je svu etvoricu zatvorio
u zabaenu malu sobu za skladitenje, i tu im je duh
govorio. Prvo im je duh rekao da treba da nameravaju
svoju jedinstvenost. Posle etiri nedelje potpune izola-
cije, postigli su jedinstvenost.
Nagual Elijas je rekao da ih je namera zdruila i da
su sada dostigli sigurnost da njihova individualnost ne-
e biti primeena. Sada je trebalo da prizivaju pojavnost
koju treba da vide posmatrai. I bacili su se na posao,
prizivajui nameru za Tulijovu pojavnost koju je don
Huan video. Morali su vrlo teko da rade da bi to usa-
vrili. Pod uticajem svog uitelja, usredsredili su se na
sve detalje koji e ga uiniti savrenim.
etiri Tulija pokazali su don Huanu najoiglednije
osobine Tulija. To su bili: vrlo izraena arogancija i
prezir; naglo okretanje glave nadesno kao zbog ljutnje;
zaokreti gornjeg dela tela kao da ramenom pokuava
da sakrije levu polovinu lica; ljutito odmahivanje ru-
kom preko ela kao da sklanja kosu i hod ivahne ali
nestrpljive osobe koja je previe nervozna da bi se
mogla odluiti na koju e stranu.
Don Huan je rekao da su te pojedinosti ponaanja
stvorile, uz tuce drugih, nezaboravan lik Tulija. U stva-
ri, on je bio u toj meri nezaboravan da je, da bi pred-
stavio Tulija don Huanu ili drugim uenicima kao na
pozornici, svaki od etvorice ljudi morao samo da na-
govesti pokrete, i don Huan i uenici bi automatski do-
dali ostalo.
Don Huan je rekao da je zbog ogromne doslednosti
izloenog, Tulio za njega i ostale bio sutina odvratnog
oveka. A ipak, ako bi potraili duboko u sebi, shvatili
bi da je Tulio oaravajui. Bio je spretan, tajanstven, i
odavao je, namerno ili nenamerno, utisak senke.
237
Don Huan je upitao Tuliuna kako su dozivali na-
meru. Tuliuno je objasnio da tragai nameru dozivaju
glasno. Obino se namera doziva u maloj, mranoj, izo-
lovanoj sobi. Jedna svea se postavi na crn sto a pla-
men joj je svega nekoliko santimetara od oiju; tada se
izgovara re namera polako; izgovara se jasno i glasno
onoliko puta koliko ovek osea da je potrebno. Visina
glasa penje se i pada bez ijedne misli.
Tuliuno je naglasio da je neophodan deo ina do-
zivanja namere potpuna usredsreenost na ono to se
namerava. U njihovom sluaju usredsreenost je bila
na njihovoj jedinstvenosti i Tulijovoj pojavnosti. Poto
ih je namera zdruila, jo uvek im je trebalo nekoliko
godina da izgrade sigurnost da e njihovo jedinstvo i
Tulijova pojava delovati realno posmatraima.
Upitao sam don Huana ta on misli o njihovom na-
inu dozivanja namere. I on je rekao da je njegov do-
brotvor, kao i nagual Elijas, ritualima poklanjao neto
vie panje nego on sam, i zato su oni vie voleli opremu
kao to su svee, tamni ormari i crni stolovi.
Nemarno sam primetio kako me strano privlae ri-
tuali. Rituali su mi izgledali sutinski za usredsreiva-
nje neije panje. Don Huan je moju primedbu ozbiljno
prihvatio. Rekao je da je video da moje telo, kao ener-
getsko polje, ima oblik za koji je znao da su ga svi
vraevi iz davnine udno traili kod drugih: jedna sjaj-
na povrina u gornjem delu svetlosne ahure. Taj sjaj
je povezan sa dovitljivou i sklonou za mranjatvo.
Crni vraevi tih vremena uivali su da ukrote to ueno
oblije i da ga privuku na ovekovu tamnu stranu.
To dakle znai da u oveku postoji zlo, rekao sam
pobedonosno. Ti to stalno porie. Ti stalno govori
da zlo ne postoji, da jedino postoji mo.
I sam sam se iznenadio ovom tiradom. U jednom
trenu, sve moje katoliko naslee pojavilo se i Princ
Tame se pojavio vei od ivota.
Don Huan se smejao dok se nije zakaljao.
Naravno da u nama postoji tamna strana, rekao
je. Mi okrutno ubijamo, zar ne? Spaljujemo ljude u
ime Boga. Unitavamo sebe, unitavamo ivot na ovoj
planeti; mi unitavamo Zemlju. A zatim oblaimo odore
238
i Gospod nam govori neposredno. A ta nam Gospod ka-
e? On nam kae da budemo dobri momci ili e nas
kazniti. Gospod nam preti ve stoleima i to nam nije
vano. Ne zato to smo zli, ve zato to smo glupi. Da,
ovek ima tamnu stranu, i ona se zove glupost.
Nisam vie nita rekao, ve sam mu u sebi estitao
i sa zadovoljstvom sam mislio da je don Huan moan
polemiar. Ponovo je smisao mojih sopstvenih rei izo-
krenuo protiv mene.
Posle krae pauze, don Huan je objasnio da u istoj
meri u kojoj ritual tera obinog oveka da gradi ogrom-
ne katedrale koje su spomenici samovanosti, ritual ta-
koe primorava vraeve da stvaraju graevine morbid-
nosti i opsesije. Kao rezultat toga, dunost svakog nagu-
ala je da vodi svest tako da preleti do apstraktnog, ne
zadravajui se i ne zalaui sebe.
ta hoe da kae don Huane, pod tim zadrava-
njem i hipotekom? upitao sam.
Ritual moe da nam ulovi panju bolje nego bilo
ta drugo to mi pada na pamet, rekao je, ali on ta-
koe trai i vrlo visoku cenu. Visoka cena je morbid-
nost, a morbidnost ima najvee pravo zadravanja i
najveu hipoteku na nau svest.
Don Huan je rekao da je ljudska svest kao jedna
velika kua naseljena duhovima. Svest svakodnevnog
ivota zapeaena je u jednoj sobi te ogromne kue,
itavog ivota. U tu sobu ulazimo kroz magini otvor:
roenje. I izlazimo kroz drugi slian magian otvor:
smrt.
Vraevi su, dakle, sposobni da ipak pronau jo je-
dan otvor i mogu da napuste zakatanenu sobu za ivota.
To je vrhunsko postignue. Ali njihov zapanjujui pod-
vig jeste taj da, kada napuste tu zatvorenu sobu, oni se
opredeljuju za slobodu. Oni odluuju da tu zaposednu-
tu ogromnu kuu sasvim napuste, umesto da se izgube u
njenim drugim delovima.
Morbidnost je protivtea onom prilivu energije koja
je svesti potrebna da bi se domogla slobode. Zbog nje,
vraevi gube svoj put i bivaju uhvaeni u tamnim i
zamrenim sporednim putevima nepoznatog.
239
Upitao sam don Huana da li je kod Tulija bilo
ikakve morbidnosti.
udnovatost nije morbidnost, odgovorio je. Tu-
liji su bili izvoai koje je vodio lino duh.
Koji je bio razlog naguala Elijasa da uveba Tulije
tako kako ih je uvebao? upitao sam.
Don Huan je buljio u mene i glasno se nasmejao. U
tom trenu, svetlosti na trgu su se upalile. Ustao je sa
svoje omiljene klupe i pomazio je dlanom, kao da je
kuni ljubimac.
Sloboda, rekao je. eleo je da ih oslobodi opa-
ajnih konvencija. I nauio ih je da budu umetnici.
Traganje je umetnost. Za vraa, poto on nije ni pokro-
vitelj niti prodava umetnosti, jedina vana stvar u ve-
zi sa radom na njegovoj umetnosti jeste da se ona moe
ostvariti.
Stajali smo pored klupe, posmatrajui kako veer-
nji etai mile uokolo. Pria o etiri Tulija ostavila je
u meni nekakvo zloslutno oseanje. Don Huan je predlo-
io da se vratim kui; duga vonja do L. A., rekao je,
pruie mojoj skupnoj taki predah od svih tih pokreta-
nja koja je izvela u proteklih nekoliko dana.
Drutvo naguala je vrlo zamorno, nastavio je.
Ono izaziva udan zamor; moe ak i da nakodi.
Uveravao sam ga da uopte nisam umoran, i da mi
je njegovo drutvo sve samo ne zamorno. U stvari, nje-
govo drutvo me je privlailo kao narkotik bez njega
nisam mogao da radim. To je zvualo kao da mu las-
kam, ali sam stvarno mislio to to sam govorio.
Proli smo oko trga tri ili etiri puta u potpunoj
tiini.
Idi kui i razmisli o osnovnim jezgrima pria vra-
eva, rekao je don Huan sa prizvukom konanosti u
glasu. Ili jo bolje, ne razmiljaj o njima, ve navedi
svoju skupnu taku da se pomeri do mesta nemog zna-
nja. Pokretanje skupne take je sve, ali ne znai nita
ukoliko nije trezven, kontrolisan pokret. Zato, zatvori
vrata samorefleksije. Budi besprekoran i imae ener-
gije da dostigne mesto nemog znanja.
240