ore Lebovi

Lutka sa kreveta broj 21

LICA:
VILMA RAJNERJELINEK
EMIL GRABNER
JELINEK

Veliki detalj enskih oiju, krupnih razrogaenih, nepominih. Zapoinju snani
akordi vojnikog mara - to je zvidanje, bez muzike pratnje. Kamera se polako
povlai i njen pogled postepeno hvata veliku ensku lutku, potpuno razgolienu.
Poinje pica. Dok prolaze titlovi pice, pogled kamere, u faru, klizi po nizu
razgolienih lutaka, koje su poredane jedna do druge. Vojniki mar se
postepeno stiava. pica je zavrena. Pogled kamere se zaustavlja na jednoj lutki
i polako joj se pribliava do krupnog plana glave.
GRABNER (off) Poznajete li Vilmu Rajner? ivi u vaem gradu. Sigurno, sasvim
sigurno. Da, zove se Vilma Rajner - ali nije iskljueno da se zove drukije.
Krupno: Grabnerovo lice.
GRABNER: Moda se udala, pa je promenila prezime... A moda je promenila i
ime... Ali pre dvadeset godina zvala se Vilma, a prezivala se Rajner...
Krupno: Vilmino lice.
VILMA: Ja sam Vilma Rajner. Sada - doktor Vilma Jelinek. Jeste, lekar... Deji lekar.
Krupno: Grabnerovo lice.
GRABNER: Ne prepoznajete me? udno. Razlika izmeu esnaest i tridesetest
godina nije vea nego izmeu trideset i pedeset. Ne verujem da sam se vie
izmenio od vas.
Krupno: Vilma.
GRABNER (off) Zar je mogue da ste me zaboravili, Vilma? A bili smo dugo vreme
zajedno. Ne, zajedno" nije prava re. Bili smo neto vie od toga.
VILMA: Vi ste SS hauptturmfirer Emil Grabner.
Krupno: Grabner.
GRABNER: Ja sam Emil Grabner, advokat. Skroman advokat iz jednog malog
grada... Iz dalekog grada, naravno.
VILMA (off) Vi ste esesovac Emil Grabner, komandant Kue lutaka".
Grabner prie Vilmi. Oboje u kadru.
GRABNER: A vi ste logoraica Vilma Rajner, lutka sa kreveta broj dvadeset jedan.
VILMA: ula sam da ste poginuli.
GRABNER: Te glasine su i do mene doprle, Meutim, za razliku od vas, ja nikada
nisam u njih verovao.
Grabner poe. Kamera ga prati. Njen pogled otkriva ukusno nameten salon.
Grabner zastaje kraj police, na kojoj se, pored mnogobrojnih ukrasa, nalazi i
jedna velika, raskono odevena lutka.
GRABNER (okrenut Vilmi ledima) Imate kerku?
Grabner oekuje odgovor. Vilma uti. Grabner podile sa police okvir u kome je
fotografija devojice i deaka.
GRABNER: I sina i kerku, dakle. Ja imam etiri kerke. (Okrenuvsi se prema
Vilmi) ena mi je bila preterano uporna. Revnosna, reklo bi se. (Osmehnuvi se)
Sreom, pod bremenom godina splasnule su i njene ambicije...
Grabner posmatra Vilmu. Njeno lice je bezizrazno, ledeno. On poe prema njoj.
GRABNER: Da... Sin i kerka, to je ipak najlepe. ak idealno. Koliko sad imaju
godina?
VILMA: Doli ste samo zbog toga da se raspitujete o mojoj porodici?
GRABNER: I zbog toga, Vilma... I zbog toga. Vi se verovatno seate da sam po
prirodi veoma radoznao.
VILMA: Seam se, Grabneru. Budite ubeeni da sam sve zapamtila.
GRABNER: Pogaam na ta ciljate. Ali siguran sam da sve ipak niste zapamtili. Ne
verujem da ste bili toliko okrutni prema sebi. Ili se, moda, varam?
VILMA: Varate se, Grabneru. Seam se svega.
GRABNER: ao mi je to to ujem. Znai, vi ste dvadeset godina nepotrebno
muili samu sebe?
VILMA: Nije se moglo drukije.
GRABNER: Da se nije moglo drukije, vi sada ne biste bili gospoa doktor Jelinek
i ne biste imali takav
idealan deji par.
VILMA: A ta bih, po vaem miljenju, imala?
GRABNER: Nita, Vilma. Nita, osim grie savesti.
VILMA: Zbog ega?
GRABNER: Zbog ega? Nezgodno pitanje, Vilma. ao mi je, ali duan sam da vam
odgovorim. Zbog toga toga to ste bili bludnica... Da dopunim: esesovska
bludnica.
VILMA (ledeno) To nije istina.
GRABNER: Vi kaete da nije istina? Molim. Onda sigurno nije istina. To me,
uistinu, veoma raduje.
VILMA: Nemate nimalo razloga da se radujete, Grabneru.
Vilma prilazi telefonu. Podie slualicu. Grabner je posmatra potpuno staloeno.
GRABNER: Aha, razumem. Vi ete me, dakle, prijaviti?
VILMA: A ta ste drugo oekivali?
GRABNER: U tom pogledu ja nemam vie ta da oekujem. Razumete? Zakasnili
ste, Vilma. Ve sam prijavljen.
VILMA: Ne verujem. Onda ne biste bili na slobodi.
GRABNER: Da se razumemo: ja sam samo okrivljen, ali jo nisam proglaen
krivim. Skreem vam panju na tu malu, ali znaajnu razliku.
Vilma se trenutak koleba, a zatim odloi slualicu. Pauza.
GRABNER: Izvinite, mogu li da sednem?
Vilma slegne ramenima. Grabner se zavali u fotelju.
GRABNER: Na nogama sam skoro ceo dan. Nije vas biio lako pronai...
VILMA: Kako ste se uopte setili da me traite?
GRABNER: Nisam se setio, ve sam osetio da vas moram potraiti. U kripcu smo,
Vilma. U kripcu smo, oboje.
Vilma i Grabner se utke gledaju. Na Grabnerovim. usnama lebdi podrugljiv
osmeh. On skrene pogled prema polici, na kojoj su flae s piem.
GRABNER: uo sam da su kod vas ljudi veoma gostoljubivi.
VILMA: Ne prema svima.
GRABNER: Greka. Sreom, nije presudna... (Grabner pruza Vilmi tabakeru)
Izvinite, ja vas mogu ponuditi samo cigaretom.
VILMA (ne pomerivi se) Da ujem, Grabneru, zbog ega sam ja u kripcu?
Grabner, ne urei se sa odgovorom, pripali cigaretu.
GRABNER: Bili ste nepromiljeni, Vilma. Niste ispekli, a ipak ste rekli. I to ste
rekli mnogo. Bilo je to, istina, davno, ali bilo je. A to je najvanije - ostalo je.
Razumete? Ostala je izjava Vilme Rajner, logoraice iz Kue lutaka", data pred
saveznikim vojnim vlastima.
VILMA (sedne) Tano! To je bilo neposredno posle osloboenja.
GRABNER: To vas donekle pravda. Donekle. Pretpostavljam da vam je u tim
okantnim trenucima povratka u ivot nedostajao deo svesti. Svakako niste
mogli zrelo da rasuujete. A vai oslobodioci su to veto iskoristiii. Veoma
pedantno su beleili svaku vau re.
VILMA: A te rei su tek sada proitali? Posle dvadeset godina?
GRABNER: Ne bi ih nikada proitali da se Emil Grabner, esesovac, nije
povampirio.
VILMA: Ko vas je prijavio?
GRABNER: Neki bivi logora. Budala. ta je mogao da kae? Da sam bio
komandant Kue lutaka"! I ta jo? ta on moe da zna o Kui lutaka"? Nita!
Sve same pretpostavke... Nijedna injenica! Ni jedna jedina! Njegovo svedoenje
mogu da okae o klin! Ali... Ali, postoje i javni tuioci. A javni tuilac Roonek je
vraki uporan momak. Voli da kopa... A bunar se kopa dotle dok se ne naie na
vodu. U ovom sluaju na izjavu Vilme Rajner. Sreom, postoji jo jedno ,,ali"... Ta
pismena izjava je, po naem zakonu, zastarela. Ona postaje punovana tek onda
ako je Vilma Rajner potpie - sada.
VILMA: To bar nije problem, Grabneru. Umeu, valjda, da se potpiem!
GRABNER: To je jedna od mogunosti.
VILMA: Za mene jedina mogunost.
Grabner ustane i prie Vilmi.
GRABNER: ujte, Vilma: sve sam uinio da doem do kopije te izjave, i sve sam
stavio na kocku da bih vas pronaao pre Rooneka. Priznajem, to sam uinio
najvie radi sebe... (Podie ton) Ali, istovremeno, ja sam radio i za vas, i umesto
vas. Nemojte dozvoliti da i mislim umesto vas!
VILMA: Nekada ste zahtevali da mislite umesto nas.
GRABNER (plane) Ostavimo na miru ta vremena! Mi zavisimo od ovog u kome
sad ivimo! Jeste li razumeli?
VILMA (ledeno) Taj va ton nije u skladu sa ovim vremenom.
Grabner, sa oiglednim naporom, savlada svoju usplahirenost. Ponovo sedne.
GRABNER: Izvinite, Vilma. I meni ivci mogu da popuste.
VILMA: Shvatam vas, Grabneru. Znam da niste u zavidnom poloaju. I treba da
budete uznemireni. To, konano, i oekujem. Mislite da bih inae s vama uopte
razgovarala?
GRABNER: U redu, uivajte u mojoj uznemirenosti. Ali se zadovoljite time.
Nemojte traiti nita preko toga!
VILMA: Uveravam vas da u ii do krajnjih granica! Neu se smiriti dok vas ne
osude.
GRABNER: Da, Vihna? Samo postoji jedna nezgodna okolnost: da bi me osudili,
prethodno treba da mi sude. A na tom suenju moraete i vi da se pojavite!
VILMA: Sa velikim zadovoljstvom, Grabneru.
GRABNER: Ja vas upozoravam: suenje nee biti tajno. Taj proces bi bio obojen
politiki i nekima e stati do toga da mu obezbede publicitet. A imate li pojma ta
znai danas publicitet? (Ustane i pone da koraa po sobi) Istina, tampa nije
oduevljena kad im nude procese u vezi sa koncentracionim logorima. Ponavlja
se uvek isto, zar ne? Gasne komore, vivoeksperimenti, masakri - to ve postaje
dosadno. Ali, sluaj Grabner", pazite, Vilma, taj sluaj je neto drugo. U tom
procesu, priznaete, bilo bi dosta senzacionalnog i golicavog - ak lascivnog. Da,
da, toga ba najvie. Pa, molim vas, ima li perverznije kombinacije od seksa i
brutalnosti? Javna kua u logoru smrti! Divan nesklad, nema ta? Tu se mati
mogu dati krila... (Prilazi Vilmi i nagne se nad nju) Novinare e sve zanimati, sve:
najsitnije, najintimnije pojedinosti. Koliko ste klijenata imali na dan... koliko na
sat... kako su reagovali oni... kako vi... Pitae vas kad ste oseali gaenje, a kad
vam je bilo prijatno... pitae sve!
VILMA: Neka pitaju to god hoe - ja u im neprestano govoriti o Emilu
Grabneru!
GRABNER: Emil Grabner e ih najmanje zanimati!
VILMA: Onda u ih naterati da se zainteresuju za njega.
GRABNER (nasmejavi se) Vi ete ih naterati? Vi? Prisiliete, znai, te ale da se
odreknu sonog peenja i da se poslue bajatim mrvicama? Emil Grabner,
zaslepljeni esesovac, fanatik, bedni rafi u perfektnoj maineriji zloina... Pa
ta? Vrlo vano! Hiljadama puta prevakano! Ali, dozvoliete, devojka koja je
posluila za seksualnu katarzu stotinama ozloglaenih vojniina - e, to je ve
neto o emu vredi i pisati i govoriti!
VILMA: Ta devojka to nije radila svojevoljno! Vi najbolje znate da je bila
prinuena!
GRABNER: Pa ta onda? Da li je Emil Grabner svojevoljno postao ef logorskog
burdelja? Ne mislite, valjda, da mu je to bio ivotni cilj? I on je inio, ono to je
inio, pod prinudom... Jer i nareenja pretpostavljenih su neka vrsta prinude. Pa
ipak, ko e prihvatiti odbranu Emila Grabnera? Koliko e njih tu odbranu ozbiljno
shvatiti?
VILMA: Ne zanima me, Grabneru. Ja, naime, neu primeniti va nain odbrane.
Ako ve budem primorana da se branim, iniu to sa ubeenjem da branim
istinu. A vi to ubeenje nemate, niti ga moete imati.
GRABNER: Ubeenje... Istina.... ostavimo velike rei, Vilma! Vi bar znate da one
postaju veoma male i beznaajne kad se ovek nae u nevolji. A vama je nevolja
blia nego ikada. Ona je pred va.im vratima, tako rei. Moe zakucati svakog
trenutka - u liku javnog tuioca, Martina Rooneka.
VILMA: Da li on zna moju adresu?
GRABNER: Jo jue nije znao. Kao ni ja, uostalom... Ali, kao to vidite, ipak sam
vas pronaao. Roonek je, izgleda, od mene neto sporiji, ali je dostian, budite
ubeeni. Ako ne danas, sutra ete ponovo imati nezvanog gosta...
VILMA: Bie mnogo ljubaznije primljen nego vi.
GRABNER: Nemam nita protiv. Slobodno demonstrirajte pred Roonekom vau
poslovinu gostoljubivost, a zatim ga pristojno ispratite... Samo nemojte dozvoliti
da vae intimne tajne ponese sa sobom.
VILMA: Zar mislite da Roonek nee potraiti i druge svedoke?
GRABNER: Druge? Koje, recimo...?
VILMA: Sreom, nisam jedino ja izila iva iz Kue lutaka"!
GRABNER: Znam, Vilma. Ali, osim nas dvoje, ko to jo zna?
VILMA: Vae bive lutke!
GRABNER: Grabnerove lutke ne postoje. Ja nikada nisam uo za njih. Za dvadeset
proteklih godina ni jedna se nije oglasila.
VILMA: Zaboravili ste Vilmu Rajner.
GRABNER: Ni ona se nee oglasiti! Koliko je poznajem, nije toliko nepromiljena
da svesno srlja u propast.
VILMA: Nisam znala da Vilmi Rajner preti opasnost.
GRABNER: Samo ukoliko bude svedoila protiv Emila Grabnera.
VILMA: Dakle tako, Grabneru? Vi mi pretite?
GRABNER: Ja? (Nasmeje se)... Bojim se da bi moje pretnje zvuale oajno
komino.
VILMA: I oajno glupo.
GRABNER: Pa onda? Zato da budem komian, a uz to jo i glup? Zato da vam
pretim? I, konano, ime da vam pretim? Najmiu huligane da vas prebiju? Ili u
vam kidnapovati decu? Moda u vas zadaviti? Zaboga, Vilma, ne budite
detinjasti!
VILMA: Zato? Vi nikada nikoga niste ubili?
GRABNER: Ja? Ne. Nisam.
VILMA: A Cipora Hir? A Marta Adler? A Olga Fridman?...
GRABNER: emu slui ovo reanje imena? Ne elite, valjda, da nabrojite svih
pedeset miliona rtava jedne davno minule kataklizme?
VILMA: Samo vae rtve!
GRABNER: Ne moje, ve rtve Emila Grabnera esesovca! A to se tie Emila
Grabnera advokata, uveravam vas da je on poten i astan graanin, odan zakonu
- kome uostalom i slui.
VILMA: Ja poznajem samo jednog Emila Grabnera - esesovca iz koncentracionog
logora!
GRABNER: Pa dobro, ako je taj va Grabner bio u logoru, pretpostavljam da je
tamo neto nauio o logoraima.
VILMA: Nisam znala da ste i vi bili u logoru!
GRABNER: U logoru nisu bili samo logorai, Vilma! I esesovci su bili u njemu.
Delili su sa vama i dobro i zlo.
VILMA: Da... samo ne na ravne delove!
GRABNER: U traginim situacijama neko uvek mora da bude u povoljnijem
poloaju. Inae, traginih situacija ne bi ni bilo. Ali, vratimo se Grabneru... on je,
dakle, dobro upoznao logorae...
VILMA: I logorai njega!
GRABNER: Slaem se. U tome i jeste stvar. Oni se meusobno suvie dobro
poznaju da bi mogli jedan drugog nadmudriti. Sada raspolau istom koliinom
iskustva i istim mogunostima za napad i odbranu. Prema tome, to ee jedna
strana napada, tim e se ogorenije druga strana braniti. Znai, ako vama, bivoj
logoraici, Emil Grabner, bivi esesovac, bude pretio, onda e on postupui kao
onaj aavko koji je hteo ugasiti vatru duvajui iz sve snage u plamen. Pa emu
onda sukob?
VILMA: A ta onda ostaje, Grabneru? Da ne mislite, moda, na pomirenje?
GRABNER: Taj izraz nije najsreniji. Ja imam mnogo bolji, prihvatljiviji... Primirje,
Vilma. To nije ni pomirenje, a nije ni sukob. A ipak je bezbednost - za oboje.
VILMA: Hvala na ponudi, ali ja sam u bezbednosti, ve odavno.
GRABNER: Da niste u bezbednosti, Vilma, ne bih vam je ni ponudio. To zvui
paradoksalno, zar ne?
VILMA: Zvui fantastino... Vi, Grabneru, vi da mi garantujete bezbednost?
GRABNER: Tano. I to na isti nain na koji ete vi obezbediti moje spokojstvo.
VILMA: Treba da utim, je li tako?
GRABNER: Nije tako. Treba da utimo!
VILMA: I vi to nazivate primirjem"?
GRABNER: Pa, kako drukije da nazovem? Sutina primirja i jeste u tome da
nijedna strana nije favorizovana. Onoliko koliko vi dajete - dajem i ja; onoliko
koliko vi dobijate - dobijam i ja. Clara pacta - bona amici"...
VILMA: To se kod nas kae: ist raun, duga ljubav!" (Podrugljivo se osmehne)
Ne mislite, valjda, da nas dvoje moemo iveti u dugoj ljubavi"?
GRABNER: Vi se drite samo prvog dela poslovice: ist raun"!
VILMA: Nema nita od toga, Grabneru. Ostaete mi duni sve dotle dok vas ne
vidim iza reetaka.
GRABNER: Kad smo ve kod te nemile teme, ta mislite koliko bi godina Emil
Grabner sedeo iza reetaka - ukoliko bi ga, pukim sluajem, osudili?
VILMA: Vi ste, navodno, pravnik. Treba da znate bolje od mene ta vam sleduje.
GRABNER: Pa, ako odbrana bude veta, a bie sigurno - pet godina robije.
Oduzmite od toga dve godine amnestije zbog primernog vladanja i dobiete
krajnji rezultat.
VILMA (ironino) Ako je sve tako jednostavno, zato se plaite mog svedoenja?
GRABNER: Plaim se? Ne, to nije prava re. Ja samo elim da izbegnem izvesne
neprijatnosti. A to se straha tie, vi imate mnogo vie razloga da strepite za
svoju sudbinu.
VILMA: Ne zanima me moja sudbina. Jedino mi je stalo do toga da preinaim
vau!
GRABNER: Dakle, vi ete rtvovati sve to ste stekli samo radi toga da bi esesovac
Emil Grabner bio dezinfikovan od svojih grehova? I to se vama isplati?
VILMA: Greite, Grabneru! Neu rtvovati sve - samo ponekog i poneto.
GRABNER: Oigledno je da jedno od nas dvoje ne poznaje dovoljno dobro ljude.
Mislite li da sam ja taj?
VILMA: Vi bolje poznajete samo odreenu vrstu ljudi. A takvih nema u niojoj
okolini.
GRABNER: A, tako? Sad mi je jasno gde lei kamen spoticanja o koji se stalno
sapliemo! Vi jo uvek razvrstavate ljude po istim merilima po kojima ste ih delili
u logoru. Ali ta merila vie ne vae! Razumete?
VILMA: Ipak se varate ako mislite da e ljudi biti na vaoj strani!
GRABNER: Ne varam se, niti se zavaravam. Znam vrlo dobro da e retko ko
navijati za mene. Za vreme suenja, podrazumeva se. Ali, ta e biti posle
suenja, Vilma? ta mislite hoe li iko biti na vaoj strani?
VILMA: Hoe, sigurno!
GRABNER: Nee, sasvim sigurno. Skoro e se svi okrenuti protiv vas. Ne, ne...
okrenue se od vas! Shvatate li ta to znai?
VILMA: Izgubiu neke prijatelje... napustie me neki klijenti... I to je sve.
GRABNER: A neki prijatelji e ostati verni esesovskoj bludnici? I neki klijenti e
dozvoliti da im decu lei esesovska bludnica? Izvinite, Vilma, to neprestano
upotrebljavam tu re, ali ona je mnogo blaa od rei kurva ili drolja...
VILMA: Te rei ste ranije veoma esto upotrebljavali. Zato se sada toliko
ustruavate?
GRABNER: Te rei je upotrebljavao Emil Grabner esesovac. Ne verujem da su vas
one imalo vreale. Ali te rei sasvim drukije zvue kada ih upotrebi najbolja
prijateljica, ili mu, recimo...
VILMA: On ih nikada nee upotrebiti.
GRABNER: Ja se ne bih na to zakleo.
VILMA: Dozvolite da ja svog mua bolje poznajem nego vi!
GRABNER: Ne poriem! Samo i ja znam neto o njemu: on je mukarac!
VILMA: Nisu svi mukarci skrojeni po vaem ablonu.
GRABNER: Nije to moj ablon. Nije ak ni ablon. To je aksioma. Hoete li, moda,
da proverite?
VILMA: elite li da to uinim u vaem prisustvu?
GRABNER: Dobro, Vilma, kome vi u stvari prkosite? emu se uopte nadate? Pa
vama e ljudi izrei presudu a da se neete moi braniti, ni formalno, kao ja. A to
je jo vanije, vaa kazna nee biti definisana kao moja - znai nikada nee moi
da istekne.
VTLMA: Kazna? Za kakvu krivicu?
GRABNER: Zato mene pitate? Ne mislite, valjda, da e bilo ko traiti moje
miljenje o krivici Vilme Rajner?
VILMA: A kakvo e biti njihovo miljenje?
GRABNER: Kriva.
VILMA: Zbog ega?
GRABNER: Htela je da ivi.
VILMA: Podjednako kao i ostali.
GRABNER: Da ivi - po svaku cenu.
VILMA: Tu cenu sam platila j a, Grabneru! Samo ja i niko drugi.
GRABNER: Zbog toga ete samo vi biti krivi, a ne drugi.
VILMA: Drugi nisu bili u mom poloaju.
GRABNER: Da su bili, sigurno bi drukije postupili.
VILMA: Vi znate da to nije tano!
GRABNER: Tano ili ne - oni e tako da govore! Ne verujete?
VILMA: Nemamo razloga da nagaamo. Uskoro emo imati prilike da ili ujemo.
GRABNER: Ne pravite eksperimente, Vilma! Prezir je runa re. Mnogo runija i
stranija od rei robija. ta e vam to? Zato da upropastite svoj ivot? I radi ega
ja da amim tri godine izmeu etiri zida?
VILMA: Radi pravde!
GRABNER: Gospode, kakva uplja re! Porazno uplja u ovom trenutku. Pa ta
vaa pravda nee zakaiti samo mene, nego i vas. I te kako?
VILMA: Nee me ni okrznuti!
GRABNER (ironino) Jeste li sasvim sigurni?
VILMA (odluno) Jesam!
GRABNER: Bravo! Samo ipak - neto nije u redu. Naime, ako ste tako sigurni,
zato ste dvadeset godina utali? Zato nikome niste priali ta ste radili u
logoru? Pa makar i u trpnom obliku: ta su s vama radili?
Tajac. Vilma okrene lea Grabneru. On joj prie.
GRABNER: Pa vi, Vilma, verujete u divnu osobinu Ijudskog pratanja i
razumevanja, zar ne? Imate bezgranino poverenje u pravdu. Zato onda niste
govorili, svima i u svakoj prilici: Postoji jedna nakaza iz koncentracionog logora,
po imenu Emil Grabner, jedan od komandanata jedne od kua lutaka", u kojoj
sam ja bila jedna od lutkica, koja je na krevetu broj dvadeset jedan spavala sa
nemakim vojnicima - i to ne sa jednim dnevno, ve sa desetoricom, sa
dvadesetoricom...
Grabner iznenada uuti. Pogleda prema vratima. U njima stoji Jelinek. I Grabner i
Vilma su zbunjeni njegovom iznenadnom pojavom.
JELINEK: Zdravo, Vilma!... (Upadljivo odmeri Grabnera) Nisi mi rekla da oekuje
posetu.
Grabner se ve pribrao. Sa irokim osmehom na usnama prie Jelineku.
GRABNER: Poseta je neoekivana, gospodine Jelinek... (Prui Jelineku ruku) Ja
sam Emil Grabner... (s naroitim naglaskom) Emil Grabner, advokat. Vilma vam
je sigurno priala o meni?
JELINEK: Oprostite... Ne seam se...
GRABNER (Vilmi) Znai, ipak ste me zaboravili? (Obrativi se Jelineku) No, ja joj
ne zameram. Prolo je mnogo godina od naeg poslednjeg vienja.
JELINEK: Poznanstvo iz mladosti?
GRABNER: Pa, kako se uzme... Iz Vilmine mladosti, da - ali iz moje, ne! Bilo bi
pretenciozno tvrditi da sam pre dvadeset godina bio mladi.
JELINEK: Pre dvadeset godina? To znai vi ste bili...
GRABNER (prekine ga) Tano, gospodine. Bio sam u logoru. (Okrene se prema
Vilmi)... Zajedno sa Vilmom. Tamo smo se upoznali.
JELINEK: U tom sluaju, drago mi je, gospodine, to ste nas posetili. Naravno,
ostaete na veeri?
GRABNER: O, ne, zahvaljujem, ali ne mogu... Rekao sam i Vilmi: svratio sam samo
na kratak razgovor.
JELINEK: Mogu li bar da vas neim ponudim?
GRABNER (suvo) Hvala. Ve sam ponuen.
Grabner i Jelinek sedaju. Pauza. Jelinek nudi Grabnera cigaretom. Obojica
pripaljuju. Jelinek sa oiglednim naporom trai poetnu repliku za razgovor.
JELINEK: A koliko dugo ste bili u logoru?
GRABNER: Pa... da budem sasvim precizan: od 12. maja l941. godine.
JELINEK (klimnuvi glavom) Pristojno.
GRABNER: Neki su bili i due od mene. Zar ne, Vilma?
VILMA (hladno) Verovatno.
Pauza.
JEUNEK: A kad ste sreli Vilmu?
GRABNER: E, tu ve ne bih mogao da budem sasvim precizan... Vi se, Vilma,
sigurno bolje seate od mene?
VILMA: Bilo je leto.
JELINEK (Vilmi) A, kako ste se upoznali? Ti si mi priala da je mukarcima bio
zabranjen pristup u va logor.
GRABNER: Ne sasvim. Bolje reeno, ne svima. Mukarci su u taj deo logora
navraali... povremeno.
VILMA: Vi, veoma esto.
JELINEK (Grabneru) Sigurno ste radili kao zanatlija?
GRABNER: Pa sad, u neku ruku, jesam. Svi smo mi donekle bili zanatlije. I Vilma,
takoe.
JELINEK: Ona je radila u perionici.
GRABNER: U perionici? Ozbiljno? To nisam znao, Vilma!
VILMA: Sad ste uli, Grabneru!
GRABNER: Drago mi je to sam to uo. Veoma mi je drago... (Obrati se Jelineku)
Kao to, verovatno, znate, u logoru je bilo i mnogo teih i mnogo prljavijih
poslova. Trebalo je imati i sree i umenosti da se izbegne najgore. Naravno, to
nije svima uspevalo. A neki su, vidite, odlino prolazili.
JELINEK: Odlino? To ba ne verujem,
GRABNER: Zato ne biste verovali? Uzmimo, recimo, logorae koji su radili u
kuhinji, ili u magacinu. Oni nisu oskudevali u hrani... A to je u logoru mnogo
znailo. Moglo bi se rei da je to ak bilo od presudnog znaaja.
JELINEK: U redu, to verujem. Samo, ipak, i oni su bili logorai!
GRABNER: No, da. Samo njihove anse da preive bile su daleko vee od onih koji
su radili u ugljenokopima. Recimo, kad biste vi bili u situaciji da birate, ta biste
izabrali: rad u kamenolomu ili u pekari?
JELINEK: Ne verujem da se moglo birati!
GRABNER: Ponekad se moglo. Na primer, Specijalni odred... Jeste li uli za njih?
JELINEK: Mislite na logorae koji su radili u krematorijumu?
GRABNER: Da, da... ba na njih mislim. Oni su, vidite, mogli da biraju. Ako su
eleli, mogli su da imaju sasvim pristojne uslove za ivot i rad...
JELINEK: Ali kakav rad, gospodine? Pa oni su ubijali ljude u gasnim komorama!
Grabner baci znaajan pogled na Vilmu.
GRABNER: Vi mislite da su oni ubijali?
JELINEK: Ne mislim to samo ja. Pa valjda i vi znate da je tako bilo.
GRABNER: Otprilike, da. Samo ne zaboravite - njima je nareeno da to rade. Nisu
to radili svojevoljno.
JELINEK: Zar malopre niste rekli da su imali mogunost izbora?
GRABNER: Da... Izbora izmeu takvog ivota i nikakvog ivota.
JELINEK: Svejedno. Mogli su da biraju.
GRABNER: A ta biste vi izabrali da ste bili u njihovom poloaju?
JELINEK: Ja bih i u toj situaciji umeo da kaem: ,,Ne!"
VILMA: U takvim situacijama ,,ne" se ne izgovara tako odluno i patetino, ve
apatom, jedva ujno.
JELINEK: Nije vano kako se ta re izgovara - bitno je da se kae.
VILMA: A oni koji tu re nisu rekli, krivi su, zar ne? I to samo zbog toga to su
odbili da umru?
JELINEK: To nisam rekao. Ja ih osuujem zbog toga to su eleli da ive - ne
birajui sredstva.
GRABNER: Po svaku cenu, hoete da kaete?
JELINEK (slegnuvi ramenima) Moe i tako da se kae.
GRABNER: Zanimljivo. Istu tu frazu je neko od nas dvoje ba malopre upotrebio.
Seate se, Vilma? (Vilma uti) Da, da, va mu je, izgleda, veoma strog sudija. Ne
priznaje olakavajue okolnosti.
JELINEK: A koje su te olakavajue okolnosti?
GRABNER: Strah od smrti, gospodine. Slaete li se, Vilma, sa tom formulacijom?
JELINEK: To moe da bude motiv, gospodine, ali ne i opravdanje!
GRABNER: Gospodine Jelinek, motiv je veoma esto istovremeno i opravdanje.
JELINEK: U ovom sluaju to je kukaviluk... i izdaja...
VILMA: A koga su oni izdali?
JELINEK: Svoje rtve... A i vas. Vas, koji ste preiveli...
GRABNER (dopunjuje ga sa blagom ironijom) ...borei se da sauvate svoje
dostojanstvo.
JELINEK: Sasvim tano, gospodine!
GRABNER: Eto, uli ste, Vilma: golo dostojanstvo vie vredi od golog ivota. Tako
se to kae. Samo, tako se obino ne ini. Otuda i izviru svi nesporazumi,
verovatno.
JELINEK: Vi mi, izgleda, ne dajete za pravo?
GRABNER: Ja?... (Slegne ramenima) Ni sam ne znam. Uostalom, moje miljenje
nije merodavno. Ne verujem da bi ono izmenilo va stav. Konano, na taj stav ne
bi uticalo ni Vilmino miljenje, siguran sam.
JELINEK: Vilma se u potpunosti slae sa mnom.
GRABNER: I mora. Ona je vaa ena.
JELINEK: Zbog toga ne mora.
GRABNER (znaajno) Preporuljivo je. (Ustane) Uostalom, emu uopte slue
ovakve rasprave? Specijalni odred je postojao, a sada ga vie nema. Nema vie ni
njegovih lanova. Ne javljaju se, bar. Znai, svi su izginuli... (Gleda u Vilmu) Isto
kao i logoraice iz Kue lutaka"...
JELINEK: Kua lutaka"? ta je to?
GRABNER: Vi nikada niste uli za Kuu lutaka"? udno! Zar vam Vilma nije
priala o tome?
JELINEK: Kakva je to bila kua, Vilma?
VILMA: Nikakva... Obina baraka...
GRABNER: Ne ba obina. Za logorske prilike bila je sasvim pristojno ureena:
bata, terasa, salon, kupatilo sa toplom vodom...
JELINEK: I u takvoj baraci bile su smetene logoraice?
GRABNER: Lutke. ive lutke, razume se.
jELINEK: Znam... Vivo-eksperimenti!
GRABNER: Ne, ne... U toj oblasti nauke, ako smem tako da se izrazim, nije bilo ta
da se eksperimentie.
JELINEK: Onda zaista ne razumem...
GRABNER (prekine ga) ...Vilma e vam objasniti pojedinosti.
VILMA: Pretpostavljam da bi vaa pria bila upeatljivija.
GRABNER: Bila bi suvoparnija. U mojoj interpretaciji ivopisni detalji bi se utopili
u obilju statistikih podataka. Ja znam samo cifre: dve barake sa po tri
prostorije... u svakoj dvadeset kreveta... na svakom krevetu po jedna lutka...
JELINEK: A ta su one radile?
GRABNER: Primale su posete... ratnike, izmeu dva ljuta boja. Znate kako je...
pred juri vojnici obino dobijaju sledovanje ruma. E pa, nemaki vojnici su, osim
dvopeka i ruma, dobijali jo neto.
JELINEK: Odvratno!
GRABNER: Ne verujem da je ijedan od vojnika tako neto pomislio.
JELINEK: A ta su mislile te prostitutke?
VILMA: To nisu bile prostitutke! Bile su logoraice!
JELINEK: Logoraice? Pa kako su onda mogle...
VILMA (upada) Bile su prisiljene...
JELINEK: Nemogue! Na tako neto se niko ne moe prisiliti!
GRABNER: ovek se moe na sve prisiliti.
JELINEK: Ne svaki ovek.
GRABNER: Pred svakog oveka moe da se postavi mogunost izbora: pristanak
ili... No, o tome smo ve razgovarali...
JELINEK:... i zakljuili smo da niko ne mora da pristane ako nee.
GRABNER: Veina pristaje, gospodine. I problem je time reen.
JELINEK: Ne slaem se s vama. Na razvrat mogu da pristanu samo ene koje
poseduju izvesnu predispoziciju za to.
GRABNER: Predispoziciju? Besmislena re, u takvoj situaciji, verujte.
VILMA (Jelineku) Te ene se nisu prijavljivale dobrovoljno. One su odabirane
nasumice.
GRABNER: E, sad idemo iz jedne krajnosti u drugu. U tom odabiranju je bilo ipak
nekog sistema. Vodilo se rauna o izgledu, godinama, zdravlju... Ali neke
profesionalne predispozicije zaista nisu imale znaaja.
JELINEK: I te ene su njih dvadeset zajedno... u isto vreme?...
GRABNER: Tja, ta ete? Tako je to u vojsci. U stroju se ide na juri, u stroju se ide
u javnu kuu!
JELINEK: Neverovatno! Pa to prevazilazi sve granice divljatva!
GRABNER: Zavisi gde ste tu granicu povukli.
JELINEK: Bio sam glup to sam je uopte povlaio. Apsurdno je stepenovati
neovenost. Ili je neto oveno, ili nije. Tu ne postoje nijanse. Ali te ene... njih
ne mogu nikako da shvatim. Kako su mogle da se srozaju tako nisko?
VILMA: Ja ne mislim da su se one srozale.
JELINEK: Ti ih, znai, opravdava?
VILMA: Ja ih shvatam.
JELINEK: Kako moe da bude tako pristrasna? Pa ti, konano, nisi samo
logoraica! U prvom redu si, valjda, ena.
VILMA: Pa ta onda?
JELINEK: Kakvo je to pitanje? Zar bi ti mogla, mirne savesti, da se poda oveku
koga se gnua?
VILMA: Ne bih mogla.
JELINEK: A one su mogle, je li?
VILMA: One su morale.
JELINEK: Morale ili ne, one su to uradile, znai da su mogle! I to ne sa jednim, ve
sa nekoliko njih!
GRABNER: Tanije, sa dvadesetoricom dnevno. Proseno!
JELINEK: uje, Vilma? Sa dvadesetoricom dnevno!
GRABNER: A to je - drei se proseka - za godinu dana okruglo sedam hiljada
perfektno usluenih esesovskih momaka.
VILMA: Jedan ili hiljade njih, zar nije svejedno? Mogu li cifre da umanje nesreu?
JELINEK: O kakvoj nesrei govori? Pa one su bile srene to su sauvale ivot.
VILMA: Misli da nimalo nisu patile?
JELINEK: Moda jesu - ali samo fiziki. Jer, primiti u posetu dvadeset mukaraca
dnevno - pa to mora da iscrpi i najjai organizam.
GRABNER: To je tano. Zbog toga se o kondiciji tih ena vodilo naroito rauna.
Hrana je dolazila iz oficirske kuhinje. A dobijale su i mleko, crnu kafu, pa ak i
okoladu.
JELINEK (ironino) Ba su jadnice" patile.
VILMA: Zato si zajedljiv? Pa nije sva srea u sitosti.
JELINEK: Sada je lako to rei... Ali sumnjam da si u logoru tako govorila.
VILMA: U logoru o tome uopte nisam razmiljala.
JELINEK: Ali te drolje su morale o tome da razmiljaju!
VILMA (otro) Ne zovi ih tako!
JELINEK: A kako da ih zovem?
GRABNER: Moda je bludnica" blai izraz.
VILMA: Vi znate, Grabneru, koji je pravi izraz!
GRABNER: Taj je suvie patetian. Sumnjam da e se vaem suprugu dopasti. Ali
ako zahtevate, mogu da kaem. (Jelineku) Dakle, gospodine, te lutke su bile -
rtve.
JELINEK: ije?
Grabner, slegnuvi ramenima, pokae na Vilmu.
GRABNER: To pitajte nju.
JELINEK (nasmejavi se) Ma, hajde, Vilma, ta ti pada na pamet? Kakve rtve!
rtve svoje pohlepe, to da. VILMA: Pohlepe... za im?
JELINEK: Za ivotom!
GRABNER: On je svima potreban, gospodine!
JELINEK: Ali ne takav kao njihov... ne tako prljav!
VILMA: One su, moda, bile uprljane... Ali do kraja su ostale iste!
JELINEK: Uprljane, a iste. Kako to misli?
VILMA: Bez obzira ta su sa njima radili, one se nisu predavale.
JELINEK: Da se nisu predavale, pruile bi otpor.
GRABNER: Izvinite to upadam, gospodine Jelinek, ali vam skreem panju da je
negde mogue pruiti otpor, a negde to nije mogue.
JELINEK: Svuda je mogue, gospodine. Kad to kod ivotinje moe da uini enka
koja ne eli mujaka, onda to moe da uini i ena.
GRABNER: Kod ivotinja je to mnogo jednostavnije, gospodine. One nemaju ni
sistema, ni pravila. Ali u Kui lutaka" su postojala pravila. I to veoma
sistematina. Svaki posetilac je ocenjivao svoju lutku. Znate, kao u onoj dejoj
igri: toplo... hladno... E pa, lutka koja je dobila tri negativne ocene... no, ta je pala...
Bez prava na popravni ispit, naravno.
JELINEK: A ta je to znailo?
GRABNER: Nita drugo, budite uvereni. I smrt se moe komplikovati, samo ako
se hoe.
JELINEK: Muili su ih?
GRABNER: Recimo, tako. Samo to nita ne kazuje.
JELINEK: Sve kazuje i nita ne menja. Muke traju samo do smrti!
GRABNER: Da... ali traju, gospodine Jelinek!
JELINEK: Traju, pa dotraju. ovek bar sagori prkosei nasilju. U tome ipak ima
nekog smisla.
GRABNER: Ljudi su goreli, gospodine, na hiljade - neki prkosei, neki pokorno.
Ispostavilo se, meutim, da ni u jednom ni u drugom sluaju nije bilo nikakvog
smisla. Rezultat je, naime, uvek bio isti: pepeo. Pepeo za vetako ubrivo. I tako
se sve zajedno svelo na totalni besmisao.
JELINEK: Da se niko nije pokorio, da su svi bez razlike pruili otpor, onda
besmisla uopte ne bi bilo.
VILMA: Ali bezumlje bi bilo bezmerno vee. Pa niko ne bi preiveo logor!
JELINEK: Svejedno. Bar bi se mogla odrediti razlika izmeu rtve i zloinca. A
ovako, na emu smo? Esesovci su ubijali, ali i logorai su to inili... Esesovci su
tukli, ali i meu logoraima je bilo batinaa... Esesovci su se svirepo narugali
ljudskom dostojanstvu, ali to isto su uradile i logoraice iz Kue lutaka".
VILMA: I ti meu njima ne vidi nikakve razlike?
JELINEK: Kakve razlike? I jedni i drugi inili su isto, pod istim okolnostima i pod
istim uslovima.
VILMA: A pobude? Zar one nisu vane?
JELINEK: Na alost, razlike u pobudama ne mogu da izmene svrene injenice.
GRABNER: ini mi se, gospodine Jelinek, da sada sasvim ispravno rezonujete.
VILMA (usplahireno) Eto vidi kuda te je odvela tvoja zaslepljenost! On ti daje za
pravo!
JELINEK: Pa ta onda? Zato to tebi smeta?
VILMA (posle krae pauze, savladavi se) Nita...
JELINEK: ovek je nepristrasan i nema predrasuda kao ti.
Vilma se umorno zavali u fotelju.
VILMA: Ovo nisam oekivala. Nalazi vie opravdanja za esesovce nego za
njihove lutke...
JELINEK: Nalazim im podjednaka opravdanja. A to da ne? I jedni i drugi se brane
da su samo posluno izvravali nareenja, ne uputajui se u njihov ludaki
smisao. Pa ako te lutke tvrde da su bile prisiljene na bludnienje, onda i esesovci
sa pravom tvrde da su bili prisiljeni da vre zloine.
GRABNER: Znai li to da su i jedni i drugi nevini?
JELINEK: Ne, gospodine, to znai da ni jedni ni drugi nisu nevini!
GRABNER: Aha, razumem. Samo, ako su oni podjednako krivi, trebalo bi ih i
podjednako kazniti. Vi ne mislite tako?
JELINEK: Nisam tvrdio suprotno.
GRABNER: A kako biste im sudili?
JELINEK: Najstroe!
GRABNER: To sam pretpostavljao. Hteo sam da pitam po kom osnovu biste im
sudili? Po zakonu?
JELINEK: Jasno!
GRABNER: Ali u praksi je to neizvodljivo, gospodine. Naime, zakon je propisao
kaznu za, recimo, komandanta Kue lutaka", ali nije predvideo nikakvu od
mazdu za lutke. Razumete?
JELINEK: ovek se moe osuditi i bez krivinog zakona. I to veoma efikasno.
GRABNER: Mislite - izopenjem iz drutva?
JELINEK: Najblae reeno.
GRABNER: Pa, Vilma? ta kaete? Kao to vidite, va mu u potpunosti deli moje
miljenje. ak me je i nadgradio, priznajte.
VILMA (odmahnuvi glavom) Govori tako, jer je komotnije nekoga napadati nego
uzeti u zatitu. (Jelineku) Ti jednostavno nee da se zamera, reci?
JELINEK (zaueno) ta to pria?
VlLMA: Kaem da si ti potpuno nezainteresovan za ovu temu. Mi govorimo suvie
uopteno, ni na koga se sve to ne odnosi... Meutim, kad bi se radilo o nekome
koga poznaje, o osobi do koje ti je stalo...
JELINEK: Nita se ne bi izmenilo.
VILMA: Nije istina. Sigurna sam da bi tvoj stav bio sasvim drukiji. Upravo
suprotan od ovoga.
JEHNEK: Sad govori kao da ne ivimo zajedno petnaest godina. Pa ti zna da ja
nikada nisam menjao svoje stavove iz boleivosti, ili iz uviavnosti.
VILMA (uporno) Ali ako bi se radilo o tvom najbliem?
JELINEK: O kome?
VILMA (posle dueg kolebanja) O meni!
JELINEK (zaprepaeno) Kako to misli?
GRABNER: Ona eli da vas stavi na probu, zar ne svatate? ta ete, enska
tatina... Pa, hajde da joj izaemo u susret i da proverimo vau nepristrasnost.
Dakle, pretpostavka, nemogua naravno, ali pustimo mati na volju: Vilma je,
recimo, bila lutka u Kui lutaka". ta biste joj rekli kada bi vam to priznala?
JELINEK: Isto ono to sam do sada govorio.
GRABNER: I na tome bi se svrilo?
JELINEK: U pravom smislu te rei.
GRABNER: Pardon, nije mi sasvim jasno?
JELINEK: Svretak - to znai kraj.
GRABNER: Aha! Raskrstili biste s njom - bez obzira na... (Grabner naini irok
pokret rukom)
JELINEK: Bez obzira i bez dvoumljenja.
VILMA: Prenebregao bi prolost?
JELINEK: Naprotiv. Ne bih mogao da je prenebregnem.
VILMA: Mislila sam na nau zajedniku prolost.
JELINEK: Ona bi odjednom postala lana i izopaena... U stvari, prestala bi da
postoji.
GRABNER: A deca?
VILMA: Da, a deca?
JELINEK: A zar bi ti dopustila da nau decu vaspitava neka uliarka?
VILMA: Zar ih do sada nisam dobro vaspitavala?
JELINEK: ta ti je, Vilma? Pa ja ne govorim o tebi.
VILMA (oajniki) Ali radi se o meni!
GRABNER: Dobro, dobro, prekinimo ovu igru. Jo ete ozbiljno shvatiti ova
nesuvisla fantaziranja. Uostalom, prekinimo uopte sa tom temom. Te logorske
teme su neiscrpne, ali su zato iscrpljujue. Ali, priznajem, krivica je moja: ja sam
zapoeo. (Jelineku) Znate, moj poznanik trai jednu preivelu logoraicu iz Kue
lutaka". Ja sam tvrdio da je nee pronai, dok je Vilma tvrdila suprotno. I tako je
poelo to nadmudrivanje. (Odmahnuvi rukom) Traenje vremena. Neka moj
poznanik sam razbija glavu oko tog problema. Je li tako, Vilma?
Vilma nemo, odsutno klimne glavom. Grabner pogleda na sat.
GRABNER: E, vreme je da se krene.
JELINEK: Zar ba morate?
GRABNER: Ne smem da kaem moram", jer vi oigledno ne volite tu re. Ali
trebalo bi...
Grabner i Jelinek se rukuju.
JELINEK: Do vienja! elim vam mnogo sree.
GRABNER: Hvala. Ona bi mi taman dobro dola. Do vienja, gospodine Jelinek.
Raduje me to Vilma ima ima takvog mua. (Vilmi) Ispratiete me?
Vilma, bez rei, poe prema vratima. Izlaze u predsoblje. Kamera ih prati. Kraj
izlaznih vrata zastaju. Vilma ne gleda u Grabnera. Pauza.
GRABNER: Ne brinite, Vilma, Roonek nee mnogo insistirati. On je veoma
diskretan.
Vilma se osmehne sa gorinom.
GRABNER: Ne treba da ga alite. Prebolee veoma brzo taj neuspeh. Konano, ta
on gubi?
VILMA: On - nita.
GRABNER: E, a onda neka ivi u miru. I neka i nas pusti da ivimo.
VILMA: Grabneru, recite iskreno... Zar vi zaista moete mirno da ivite?
GRABNER: A zato bih ba ja bio izuzetak?
VILMA: Da, zaista. (Sa gorinom) Ba sam glupa...
GRABNER: Suvie ste osetljivi. Cemu to? Treba sve predati zaboravu. Pa prolo je
dvadeset godina...
VILMA: Da, itav jedan zvezdani trenutak.
Pauza. Grabner se lako osmehne.
GRABNER: Zbogom, Vilma! elim vam sve najbolje u ivotu. Vi ste to zasluili.
Grabner naglo otvori vrata i izie. Vilma neko vreme stoji zagledana pred sebe, a
zatim poe nazad. Kamera je prati. Vilma ulazi u salon. Poe prema sredini sobe,
zatim rasejano zastane. Kao da ne zna sta e sama sa sobom.
JELINEK: Taj Grabner je veoma simpatian ovek.
Vilma ga pogleda sa nerazumevanjem. Na njenom licu se za trenutak pojavi izraz
uenja, a zatim iznenada prasne u neobuzdan smeh. Ali taj smeh nije ni vedar,
ni bezbrian.
JELINEK (uvreeno) ta je smeno?
Vilma se zavali u fotelju. Prestaje sa smehom.
VILMA: Da, Grabner je veoma umiljat. Svima nama bio je uvek drag i mio.
JELINEK: Meni se dopao!
VILMA (ironino) Pa ti ume dobro da oceni ljude.
JELINEK: emu taj ironini ton?
VILMA: Grabnerov ton!
JELINEK: Veeras si zaista udna.
VILMA: Moda sam umorna. Ili zabrinuta...
JELINEK: Zbog ega?
VILMA: Zbog jedne lutke. ive lutke, razume se.
JELINEK: Zar ti se ta osoba jo uvek mota po glavi?
VILMA: Stalno mi se mota po glavi.
JELINEK: A to brine tuu brigu?
VILMA: Navika iz logora.
JELINEK: Neprestano taj logor! Ve je krajnje vreme da se navikne na ovaj ivot.
VILMA: Znam, suvie sam osetljiva. Treba sve predati zaboravu...
JELINEK: Eto, vidi da zna ta treba!
VILMA: A ona lutka... treba li i ona da zaboravi?
JELINEK: Ona je ve sve davno zaboravila! Mada bi trebalo da pamti.
VILMA: Zato?
JELINEK: Mislim da bi to bilo pravedno.
VILMA (odsutno) uplja re... Porazno uplja, u ovom trenutku ...
JELINEK (ne shvatajui) ta kae?
VILMA: Nita...
Pauza.
VILMA (neoekivano) Zna li zato Grabnerov poznanik trai onu lutku?
JELINEK: Ne. Nisi mi rekla.
VILMA: Treba da svedoi protiv jednog ratnog zloinca.
JELINEK (odmahnuvi rukom) Nita nema od toga!
VILMA: Misli?
JELINEK: Sigurno. Pa ta ena je svesna svoje krivice i nikada nee otkriti istinu.
Nema ona za to moralne
snage.
VILMA: Moda se samo plai... Ako svedoi, moe da izgubi mua i decu...
JELINEK: To bi bilo najmanje zlo... za mua, naravno!
VILMA: A ta ako njen mu ne misli kao ti?
JELINEK: Mora tako da misli ako ima imalo ponosa i dostojanstva.
VILMA: Moda ta lutka ima vie ponosa i dostojanstva nego njen suprug.
JELINEK: Verovatno je svoj ponos stekla na krevetu, u javnoj kui.
VILMA: Zato stekla? Ja sam sigurna da ga je ona ve i ranije imala.
JELINEK: Onda nikada ne bi legla na taj krevet!
VILMA: Po Grabnerevoj raunici ona je sedam hiljada puta legla na taj krevet...
znai da je sedam hiljada puta umirala...
JELINEK: Ali nijednom kako treba!
Zvoni telefon. Jelinek prie aparatu i podize slualicu.
JELINEK: Halo... (slua). Da, momenat... (Vilmi) Tebe trae. Neki Roonek... Martin
Roonek.
Vilma stoji nepomino, bezizrazna lica. Kamera se naglo priblii Vilmi do
krupnog plana njene glave.
GLAS (off, u eho-raumu) Poznajete li Emila Grabnera? Da, zove se Emil Grabner,
ali nije iskljueno da se zove drukije... Moda je promenio prezime... a moda i
ime... Ali pre dvadeset godina...
Kamera se pribliava Vilminoj glavi do velikog detalja njenih oiju - krupnih,
razrogaenih, nepominih.
GLAS (off, u eho-raumu, sve tie i tie) ...pre dvadeset godina... pre dvadeset
godina... pre dvadeset godina...
Glas se postepeno gubi u sve snanijim akordima vojnikog marsa. Dok odjekuje
zvidanje vojnikog mara, prolaze titlovi odjavne pice.