02 KMDC

KMD, November 6, 2003 8:29 am
02 KMD slog 13 str

Poglavlje 2
Istorija muzike na ezdesetak
strana

U ovom poglavu
Nepopravivi romantiari, poklonici baroka i klasiari

Galerija najveih kompozitora koji e uvek iveti
vaki veliki kompozitor jednom je bio ivo udsko bie koje die,
jedinstvene linosti, porodine istorije i naina ivota. Poznavae
ivota velikih kompozitora ini sluae ihove muzike sadrajnijim i
zanimivijim.
Uz samo malo napora upoznaete se sa najveim imenima istorije
muzike i ihovim najpoznatijim delima.
Kako je zaeta klasina muzika
Muzika postoji od najranijih perioda udske istorije. Primitivni udi su se
izraavali vokalno i tako su nastajali zvuci koji su esto bili i muziki.
Tokom milenijuma, muzika je postajala sve kompleksnija. ovek je izu-
meo muzike instrumente da bi proizvodio one zvuke koje ne moe da
otpeva. Frule i zvidake reprodukovale su glasove ptica i vetra; doboi
i bubevi su pojaavali zvuk udaraa srca. Muzike skale (lestvice) jo
uvek nisu postojale.
Prve pesme su bile paganske. Ljudi, puni strahopotovaa prema
prirodi i straha od svog okruea pevaju molitve i prinose rtve. Ako je
vetar zavijao, oni bi uzvraali zavijaem, ako je sa neba putalo, oni bi
pevali o kii. Pesma je slavila pobedu, ili bila znak zahvalnosti bogovima.
Ritam se u istoriji muzike pojavio vrlo rano kao oponaae ravnomernih
zvukova hodaa, traa, tj. zvukova proizvedenih pokretima, ili prirod-
nih zvukova. Izmiene su igre da bi se umirili bogovi, a uz igru se izvo-
dila muzika.
S
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Deo I
Dobro doli u klasiku
02_KMD.slog, 14 str.
14 Deo I: Dobro doli u klasiku __________________________________________________
U tim ranim godinama, muzika se prenosila predaem. ak i danas u
nekim istonim kulturama muzika opstaje na ovaj nain. Tek kasnije udi
su poeli da zapisuju muziku.
Sredi vek
Period poznat pod nazivom sredi vek karakterie dominacija religije
i crkve. Celokupno udsko znae postaje sastavni deo crkvene dogme
ili je interpretirano crkvenom dogmom.
Gregorijanski koral
Proli su mnogi milenijumi bavea muzikom pre nego to je nekome
palo na pamet da muziku zapie. Oko 600. godine nove ere, papa Grgur I,
poznat pod nadimkom Veliki, uvodi prvi muziki kanon kojim sistema-
tizuje muzike lestvice do tada primeivane u crkvenoj muzici. Papa
Grgur je notama dao imena po slovima abecede A, B, C i D ista ona koja
su i danas u upotrebi.
Po papi Grguru ostao je naziv gregorijanski koral: to su jednostavne melo-
dije, koje je unisono, na latinskom jeziku, pevao hor. Malo je verovatno
da je papa Grgur znao da e devedesetih godina 20. veka Gregorijanski
koral postati jedan od glavnih svetskih hitova, kada snimak muzike do
tada nepoznatih monaha iz panije bude dospeo na top liste.
Ovaj veliki povratak ima svoj razlog: gregorijanski koral poseduje istin-
sku duhovnu dubinu.
Monah Gvido
Monah Gvido iz Areca zasluan je za teorijsko zasnivae solfea. Sistem
pevaa standardnih slogova za odreene tonove lestvica, vekovima je
stara vetina koju koriste operski pevai i muziari irom sveta a poznata
je pod nazivom solfeo. Naziv solfeo odnosi se na ovu vetinu pevaa
i na teoriju o notnim i ostalim znaeima.
Gvido iz Areca je izmislio novi sistem muzike notacije, uvodei rudi-
mentarnu verziju notnog linijskog sistema kakav je i danas u upotrebi
(poglave 11).
Teko je i zamisliti ta bi se desilo sa svetom muzike bez Gvidovih ino-
vacija. Sreom, ne moramo to da zamiamo. Gvido je postojao, egov
notni sistem se jo uvek koristi, i pripada mu priznae za znaajan
doprinos istoriji muzike.
D
A
H
P
R
O
LOST
I
D
A
H
P
R
O
LOST
I
________________________________ Poglavlje 2: Istorija muzike na ezdesetak strana 15
Ite, missa est!
Nisu samo monasi uticali na dai razvoj muzike. Crkveni obredi, bogo-
sluea, mise, liturgije, postaju izvorite novog muzikog stvaralatva.
Katolika liturgija (ili na latinskom missa) dobila je ime po zavrnim
reima svih latinskih liturgija starog doba: Ite, missa est (u grubom pre-
vodu: Napoe, slobodni ste!). Svaka misa ili muziko delo nameeno
crkvenim obredima pisano je po odreenim kanonima: Kyrie eleison
(Boe, imaj milosti jo jedan starinski napev); Gloria in excelsis Deo
(Slava Bogu uzvienom); Credo (Verujem); Sanctus, Sanctus, Sanctus
(Sveti, Sveti, Sveti) i Agnus Dei (Jage Boje). Sva ova muzika dela
bez obzira da li su bila nameena obavau svakodnevne Boje slube
ili liturgijama o velikim crkvenim praznicima, imaju skoro nepromeene
tekstove od renesanse naovamo.
Renesansa
Otprilike 400 godina posle smrti Gvida i egovih monaha, nastaje epoha
sada poznata pod imenom renesansa (na francuskom ponovno roee).
Tokom ovog perioda cvetale su umetnosti zahvaujui finansijskoj
pomoi bogatih udi, ubitea umetnosti. Jedan od najslavnijih italijan-
skih kompozitora renesanse bio je ovani da Palestrina (15251594, na
slici 2-1). Papin veliki mienik, Palestrina je bio poznat po svojim pes-
mama napisanim samo za vokale, bez instrumentalne prate. Za razliku
od gregorijanskog korala, Palestrinina muzika nije se sastojala samo od
unisono pevanih melodija (gde svi pevai zajedno pevaju iste tonove). On
je tragao za posebnim harmonijskim reeima koja su nastajala kao rezul-
tat istovremenog pevaa nekoliko nezavisnih melodija. Zato je ovani da
Palestrina prethodnik modernog muzikog stvaralatva.
Slika 2-1:
ovani da
Palestrina,
jedan od
najveih
kompozitora
renesanse.
Palestrina je bio znaajan kompozitor misa i drugih oblika duhovne
muzike. Dugi odeci poezije velikih rimskih pesnika, svetovni spisi ak
i Danteov Pakao u to vreme su dobijali melodije.
Madrigal
Najpopularniji muziki oblik ovih pesama bio je madrigal. Madrigal je
kompozicija za najmae tri glasa, obino bez instrumentalne prate.
Tokom renesanse, porodice ili grupe prijatea okupale bi se da zajedno
pevaju ove madrigale, tako to bi svako pevao razliitu vokalnu deonicu.
Madrigali su bili zabavni za pevae poto su esto komponovani domi-
atom tehnikom pod nazivom tonsko slikae. Kad god je tekst sadrao
posebno deskriptivnu re, kompozitor je pisao muziku koja je tonovima
oslikavala tu re. Na re uzdah, na primer, kompozitor bi odveo vokalnu
deonicu u visoko podruje raspona glasa, a zatim bi se melodija umorno
spustila na nii ton. Na rei trae, letee, srean, kompozitor je pisao
bujicu brzih nota.
Opera postaje vodee muziko delo
Kompozitor Klaudio Monteverdi (15671643), iveo je u vreme vrhunca
italijanske renesanse. Monteverdi je tada ve popularnom madrigalu
dodao vei broj melodija za pevae kao i instrumentalnu pratu.
Monteverdi je bio i jedan od osnivaa muzike drame, poznate i pod
nazivom opera. Kao i toliki drugi aspekti renesanse, i opera je predstav-
ala pokuaj da se obnovi slava stare Grke. U ovom sluaju, model je bio
grka drama, koja se izvodila na otvorenom, u amfiteatrima, uz pratu
drvenih duvaa i ianih instrumenata. Monteverdi i egovi prijatei
nastojali su da ovaj muziki oblik obnove u svom vremenu i posle toga
muzika nikada vie nije bila ista.
Mogli bismo da vam kaemo mnogo toga o operi ali to nije iskuivi
predmet ove kige. O tome proitajte u kizi Opera za neupuene.
Doba baroka
Monteverdi i egovi sledbenici otvorili su put novom periodu u istoriji
muzike, poznatom pod imenom barok.
Doba baroka (sredina 17. i prva polovina 18. veka) bilo je doba raspevane,
oseajne muzike. Kreativni kompozitori baroka stvarali su matovitu
muziku i beleili je matovitim znacima, kao to moete da vidite na
slici 2-2.
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
Muzika izvan kanona uzima maha
Kada danas sluate baroknu muziku, moda ete se iznenaditi ako
doznate da je smatrana za oseajnu. Meutim, sve ove muziki raspevane
melodije stvarane su izvan kanona. Kompozitori su eksperimentisali sa
razliitim vrstama muzikih struktura barokne muzike. Tonsko slikae,
toliko popularno u renesansnim madrigalima, pronalo je svoj put. Ranije
je peva moda mogao da peva trome silazne melodije da bi ilustrovao
re uzdah. Sada je kompozitor mogao da upotrebi te iste trome tonove
u instrumentalnoj kompoziciji u kojoj uopte nema pevaa. Jednostavno,
muziki obrazac sa silaznim tonovima znaio je uzdah. Tonsko slikae,
bez teksta, postalo je jedan od osnovnih emotivnih elemenata muzike
baroka.
Kraevi, kler i ostali koji ciaju visoko
Da ste bili mladi muziar u Evropi pre 300 godina, savetnik za izbor kari-
jere tog vremena savetovao bi vam da potraite posao u jednom od tri
podruja: plemikom dvoru, domovima bogataa ili hrianskoj crkvi.
Svi veliki kompozitori tog vremena bili su angaovani na jedan od ovih
naina.
Evo jednog primera: uzepe Samartini (oko 17001775) bio je veliki itali-
janski oboista, kompozitor nekoliko prvih simfonija na svetu koji je imao
veliki uticaj na Volfganga Amadeusa Mocarta. elite li da znate koje je
bilo egovo zvae? Bio je nadzornik posluge kod princa od Velsa o
tom periodu egovog ivota priaju se anegdote.
Slika 2-2:
Ornamentalni
barokni stil.
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Princ od Velsa: Lazae su bile izvrsne, uzepe.
uzepe Samartini: Oseam veliku zahvalnost koju mi ukazuje Vae
Visoanstvo, odajui mi tako nezasluenu hvalu za moj skromni rad.
A ta Vae Visoanstvo eli da spremim za iduu nedeu?
Princ: Mislim da bi mi prijao jedan od tvojih izvanrednih koncerata
za obou. U tvojoj muzici volim ornamentiku i raspevane melodije.
Samartini: Pocrveneo sam od ponosa zbog vae pohvale.
Antonio Vivaldi
Antonio Vivaldi (16781741), proslaveni Italijan iz perioda baroka radio
je za katoliku crkvu. Ovaj muziki genije napisao je tokom svog ivotnog
veka vie muzikih dela od bilo kog kompozitora. Osim 50 opera, vie od
40 kompozicija za hor i orkestar i 100 dela samo za orkestar, napisao je
skoro 500 koncerata za razliite solo instrumente uz pratu orkestra.
Antonio Vivaldi je odrastao u Veneciji; kada je postao punoletan, odluio
je da postane svetenik. Ova odluka, uz egovu jarkocrvenu kosu,
donela mu je nadimak Crveni pop.
Meutim, Vivaldi nije dugo ostao svetenik; postoji mnogo pria o ego-
vim prestupima. Na primer, jednog dana tokom mise, pala mu je na
pamet nova melodija. Bez imalo oklevaa napustio je oltar, otiao u
susednu prostoriju i zapisao melodiju.
Zbog ovog prestupa izveden je pred sud. Vivaldiju je zabraeno da ikada
vie slui misu. Danas moemo da smatramo, s obzirom na celokupno
Vivaldijevo stvaralatvo, da je ova odluka crkve bila povona za dai raz-
voj muzike.
Filharmonija zabludelih devojaka
Sledei Vivaldijev posao potrajao je 35 godina. Postao je uite violine
u Ospedale della Pieta (Dom milosra). To je bila jedinstvena insti-
tucija. Bila je istovremeno muziki konzervatorijum i kola za vanbrano
roene devojke.
Tokom godina, Vivaldi je preuzimao sve vie i vie poslova u Ospedaleu,
da bi, na kraju, postao upravnik. Svake nedee je organizovao koncerte
koji su postali uveni u celoj Evropi. Kad god bi eleo da pokae muziki
talenat neke od devojaka, napisao bi za u concerto (konerto kon-
cert). Da biste saznali vie mnogo vie o tome, pogledajte poglave 3.)
S
N
O
B
O
V
S
K
E TEM
E
Z
A
Z
A
B
AVE
Vivaldijevi koncerti imaju tri stava i svi slede isti obrazac koji je postao
model za mnoge druge barokne kompozitore. Evo formule:
Brzo Lagano Brzo
Sluae Vivaldijeve muzike
Sigurni smo da ste sluali Vivaldijevu muziku, naroito egovo naju-
venije delo, etiri godia doba. To je skup etiri koncerta za violinu
i orkestar, a svaki opisuje osobenosti jednog od godiih doba.
Prolee je ispueno ptijim pevaem, kratkom olujom sa grmavinom,
zaspalim kozarom, uz lajae psa, igru pastira i nimfi. U Letu oseate
vrelinu sunca koje pee, ujete kukavicu i doivavate letu oluju. Jesen
zapoie pijanstvom, etvenom bahanalijom, a zavrava se divim
lovom uz jeku lovakog roga. U Zimi, pregrtima snenih, ledenih tonova
muzika doarava vedrinu zimskog dana. Topliji tonovi nagovetavaju
prisnost doma.
etiri godia doba je najee izvoeno Vivaldijevo delo.
Pored ovog, preporuujemo i sledea Vivaldijeva dela:
Uz naziv svakog dela dodat je kataloki broj RV koji vam pomae da
u prodavnici sa ploama lake pronaete odgovarajuu kompoziciju.
Georg Fridrih Hendl
Dok je Vivaldi u Veneciji komponovao i komponovao, jedan kompozitor
se osvrtao po Nemakoj i Engleskoj: Georg Fridrih Hendl (16851759,
slika 2-3). Hendl je takoe snano uticao na dai razvoj muzike.
Najitalijanskiji od nemakih Engleza
Hendl se rodio u Nemakoj, a kolovao u Italiji. Time se, naravno,
objaava oigledna ienica da se on smatra jednim od najveih
engleskih kompozitora. Pokuajte da ne razmiate previe o tome.
Koncert za gitaru u D-duru, RV 93
Koncert za dve trube u C-duru, RV 537
Sonata za dve violine, RV 60
Gloria (oratorijum za troje solista, hor i orkestar), RV 589
Koncert za dva violonela u g-molu, RV 531
Koncert za dupli orkestar, RV 585
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
U stvari, u svemu ovome ima logike. Hendl je bio sin nemakog berbe-
rina-hirurga (nije ba neko kome biste poverili da vam secka stomak).
Dok je egov otac provodio dane na secirau, mladi Georg Fridrih je svi-
rao orgue. Sa osamnaest godina napustio je dom da bi otiao u veliki
grad Hamburg, gde se zaposlio kao kompozitor i izvoa.
Hendl je znao da e italijanska opera imati veliku budunost u Evropi.
I tako je, sa 22 godine, otiao u Italiju da bi nauio da komponuje u itali-
janskom stilu. Tamo upoznaje velike kompozitore ukuujui i Antonija
Vivaldija, ije je koncerte imitirao. Posle povratka u Nemaku, Hendl
ponovo naputa domovinu i seli se u London.
U Engleskoj je Hendl komponovao 35 opera, od kojih su neke bile remek-
-dela. Meutim, ukus publike se meao. Hendl se priklonio. Poeo je da
komponuje oratorijume dela za solo pevae, hor i orkestar, napisane na
biblijske motive.
Njegov najuveniji oratorijum je Mesija, prvi put izveden 1742. Kau da
je Mesija postao toliko popularan da je gospodi preporuivano da pred-
stavama prisustvuju bez maeva, a damama da dolaze bez krinolina, da
bi bilo vie mesta za publiku.
I pored velikog muzikog talenta, Hendl je esto bio meta raznih neslanih
ala. Na primer, bilo je poznato da Hendl nije mogao da podnese zvuk ti-
movaa instrumenata. Kad god je dirigovao, nareivao je da svi instru-
menti budu natimovani pre nego to on doe. Jedne veeri u dvoranu se
uuao aivdija koji je pre poetka koncerta ratimovao sve instru-
mente. Kada je Hendl poeo da diriguje, publika je ula uasnu kako-
foniju kakvu samo moe da proizvede 50 nenatimovanih instrumenata.
Hendl je podivao. Zgrabio je ogromni kontrabas i bacio ga, a zatim je
podigao timpan i svom snagom ga zavitlao na prvog violinistu. Pri tome
mu je odletela perika, a publiku je uhvatio nekontrolisani smeh dok je
Hendl jurio sa scene.
Slika 2-3:
Georg Fridrih
Hendl,
kompozitor
Mesije, kao i
mnogih drugih
velikih
oratorijuma.
Sluae Hendlove muzike
Neke od Hendlovih kompozicija predstavaju najboe primere baroknog
stila. Odiu sveinom, duhovitou, esto su igrakog karaktera i nabi-
jene emocijama.
Zapaujua je brzina kojom je Hendl komponovao. Svoj uveni oratori-
jum Mesija ije izvoee traje due od dva sata i izvodi se svakog
Boia i Uskrsa u svim veim gradovima sveta komponovao je za samo
tri nedee.
Od ostalih dela preporuujemo:
Johan Sebastijan Bah
Bah (16851750) spada u najvee i najuticajnije kompozitore svih vre-
mena.
Bah je dobio svoj prvi pravi posao kada mu je bilo 23 godine. Zaposlio
se kao dvorski muziar u Vajmaru, u Nemakoj. Tamo je napisao neko-
liko uvenih kompozicija za orgue, od kojih se veina izvodi i danas.
Mesija, oratorijum za sola, hor i orkestar
Konerto groso, opus 3, br. 16
Konerto groso, opus 6, br. 112
Muzika na vodi, Svite br. 1, 2 i 3 (Napisana je i posveena plovid-
bama kraa Dorda po Temzi.)
Kraevski vatromet

Kraevska katastrofa
Godine 1749. Hendl je komponovao Muziku
za kraevski vatromet povodom obelea-
vaa potpisivaa ugovora sa Austrijom.
Prvo izvoee je jedna od najveih kata-
strofa u sveukupnoj istoriji muzike.
Zbog specijalne prilike, kra je angaovao
arhitektu da sagradi ogromne kulise za kon-
cert. Kulminacija je trebalo da bude
spektakularni vatromet. Arhitekta se istakao
sagradivi graevinu duine 150 i visine 30
metara, krunisanu ogromnim suncem na 60
metara visokom stubu. Sve je izgledalo kao
danaa scena za mjuzikl Endrua Lojda
Vebera.
Na sveani dan, Hendl je lino dirigovao
orkestrom. Sve se sjajno odvijalo do polo-
vine predstave. Onda je poeo vatromet.
Hendl je verovatno bio dovono iritiran time
to su se ule eksplozije vatrometa tokom iz-
voea. Meutim, da bi bilo jo gore, va-
tromet je padao na novu graevinu, koja je
reagovala na jedini mogui nain tako to
se zapalila. Ljudi su se uspaniili, beei i
spasavajui ivot, dok je Hendl uporno nas-
tavao da diriguje.
Hendl je bio besan. S obzirom na egov
karakter, moemo samo da pretpostavimo
kakav privatni vatromet je priredio krau sle-
deeg dana.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
N
A
C
D
-u
ienica da ova dela opstaju znaajna je iz dva razloga. Prvo, kompo-
zicije onog vremena nisu stvarane da bi trajale. Kompozitor je pisao
komad za posebnu priliku, ne oekujui ponovena izvoea. Neke od
Bahovih besmrtnih sonata jedva su spaene za potomstvo.
Suprotno tradiciji potceivaa umetnika i egovog dela, Bah je bio
ceen tokom celog ivota, ali, vie kao orgua nego kao kompozitor.
Majstor na orguama
Bah je bio jedan od najveih orguaa svih vremena. Ne samo da je imao
brze i gipke prste, ve je bio i vrhunski pedalista. (Pogledati u poglavu 6
opis pedala orgua kojima se sviraju najdubi tonovi.) Ljudi su dolazili
izdaleka da bi uli i videli Baha, virtuoza ije noge lete po pedalima
orgua.
Bah je bio i veliki majstor improvizacije. Mogao je da uzme bilo koju
melodiju i da svira novu kompoziciju zasnovanu na oj, bez pripreme,
ba kako to danas ine dez muziari. Poto niko nije zapisivao te
improvizacije, nikada neemo saznati kako su zvuale.
Plodan na vie naina
Bah je jedan od najplodnijih kompozitora svih vremena. enio se dvaput
i imao dvadesetoro dece. Neki od ih su i sami postali kompozitori: Vil-
helm Frideman Bah, Karl Filip Emanuel Bah i Johan Kristijan Bah, da
pomenemo samo najslavnije. Tokom Bahovog ivota egova deca su mu
pomagala tako to su prepisivala egove kompozicije.
Sa 38 godina Bah je dobio posledi posao posao kantora u crkvi Sv.
Tome u Lajpcigu u Nemakoj. Na ovom poslu Bah je bio neverovatno
Z
A
Z
A
B
AVE
Slika 2-4:
Johan
Sebastijan Bah,
majstor na
orguama.
plodan. Napisao je po jedno ogromno horsko delo kantatu za svaku
nedeu i svaki praznik u godini po hrianskom kalendaru. Ukupno je
napisao 215 kantata.
Bahova muzika je u osnovi kontrapunktska: dve, tri, etiri ili vie melo-
dijskih linija koje se sviraju ili pevaju istovremeno, stvarajui zanimive
harmonije. Usavrio je umetnost fuge neverovatno kompleksne kompo-
zicije koja se obino komponuje za etiri glasa. Sve melodije su sline,
svaka sledea nastupa tek poto je prethodna ve poela. (Setite se
pesmice Frre Jacques, gde pevai jedan za drugim, u odreenom tre-
nutku poiu da pevaju svoju deonicu.) U svojim fugama Bah je upo-
trebio izuzetno sloene melodije koje se na ovaj nain povezuju i ine
celinu. Bahove fuge su sjajni primeri muzikih struktura. Od bilo koje
muzike teme Bah je mogao na licu mesta da komponuje fugu.
Sluae Bahove muzike
Pored numere 2 na CD-u uz ovu kigu, posluajte i sledee Bahova dela:
Primedba: Slova BWV odnose se na kataloke brojeve koji vam mogu
pomoi u pronalaeu eenog dela.
Klasini stil
Dela Johana Sebastijana Baha predstavaju vrhunac baroknog stila u
muzici, i barok se zavrio otprilike sa om. Barok je muziki stil koji
prethodi novom periodu u razvoju muzike poznatom pod nazivom
klasini stil.
urimo da istaknemo razliku izmeu klasinog stila ili perioda i termina
klasina muzika. Termin klasina muzika koristimo za svu muziku o kojoj
se govori u ovoj kizi. Meutim, klasini period (od sredine 18. veka i
kroz rani 19. vek) samo je jedna od muzikih epoha klasine muzike. Kada
se kae muzika klasinog perioda podrazumeva se odreeni stil.
Klasini stil bio je, na neki nain, reakcija na ekscese baroka. Dok je
muzika baroka bila bujna, ekstravagantna i puna emocija, muzika
klasinog stila bila je oskudnija, vie rezervisana i kontrolisana.
Brandenburki koncerti, br. 16, BWV 10461051
Magnificat, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar, BWV 243
Pasija po sv. Mateji, sakralni oratorijum za soliste, hor i orkestar,
BWV 244
Koncert za violinu, obou i orkestar u c-molu, BWV 1060
Orkestarska svita br. 3 u D-duru, BWV 1068
Koncert za embalo (ili klavir) u d-molu, BWV 1052
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
Tokom klasinog perioda tri posebna muzika oblika zauzimala su
glavne pozicije: sonata, simfonija i gudaki kvartet. Za temenije
upoznavae svakog od ovih oblika pogledajte poglave 3.
Tri najvea kompozitora klasinog perioda bila su tri majstora ovih
formi: Hajdn, Mocart i Betoven. Ova tri genija meusobno su se pozna-
vali sva trojica su provela vei deo ivota u Beu, koji je tada bio
muziki centar.
Jozef Hajdn
Jozef Hajdn (17321809) bio je ne samo jedan od velikih kompozitora ve
i jedan od najveselijih i najprijatnijih udi svog vremena. Njegova muzika
to i pokazuje.
Hajdn je odrastao u delu ruralne Austrije u blizini Bea. Kao deak sluao
je narodnu muziku i doao do vrstog zakuka da u muzici mora da se
uiva. Imao je prelep glas i sa osam godina bio je izabran da poe u Be
i postane lan hora katedrale Svetog Stefana.
U Beu se Hajdn upoznao sa muzikim remek-delima tog doba i odluio
je da postane kompozitor (pogledajte istaknuti odeak Sopran Hajdn).
Kao to je bio sluaj sa tolikim kompozitorima pre ega, Hajdnov glavni
izvor prihoda bio je posao dvorskog muziara. Najdue je bio zaposlen
na dvoru kneza Esterhazija.
ivot na dvoru Esterhazijevih
Zvanini opis posla koji je Hajdn radio bio je sluga meutim, tretirali
su ga kao da je kra. Imao je sopstvenu poslugu i visoku dvorsku platu.
Dane je provodio komponujui muziku i izvodei je za kneza, a ponekad
zajedno s im, jer je i sam knez bio muziki obdaren.
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Slika 2-5:
Jozef Hajdn,
stari veseak.
Ovaj posao Hajdnu je davao savrenu mogunost da eksperimentie sa
raznim muzikim formama (poglave 3). Tokom 30 godina boravka kod
Esterhazija, Hajdn je standardizovao strukture simfonije i gudakog
kvarteta. Zbog toga je poznat kao otac simfonije i prozvan Papa (Tata).
Hajdn je kao kompozitor i muziki izvoa iveo kod kneza Esterhazija
sve do kneeve smrti. Poto je Esterhazi umro, Hajdn se vratio u Be koji
mu je ostao baza do kraja egovog ivota.
Udubivae u Hajdna
Simfonija Iznenaea (br. 94) je delo koje ne treba da propustite. To je
jedno od Hajdnovih najboih dela i predstava savren primer Hajdno-
vog stila. Pria se, u vezi s ovim delom, da je Hajdn primetio kako je
egova publika sklona da, sluajui muziku u veerim satima, obino
posle veere, lagano zapada u dreme. Za osvetu, Hajdn je u ovom delu
zavrni stav komponovao za neobino lagano i tiho izvoee da bi u
momentu kada uvek isti sluaoci po obiaju zadremaju zagluujui
tresak orkestra probudio usnulu publiku.
Kako je Hajdn stario, ukuivao je u svoja dela sve vie seakih narod-
nih melodija koje je sluao u mladosti. Savren primer ovoga je posledi
stav egove poslede simfonije, br. 104 (Londonska simfonija).
Ako vas ova vrste muzike privlai, evo nekoliko savrenih orkestarskih
dela Jozefa Hajdna:
Koncert za trubu i orkestar u Es-duru, Hob. VIIe: 1
Koncert za violinu i orkestar u G-duru, Hob. VIIa: 4
Koncert za violonelo i orkestar u C-duru, Hob. VIIb: 5
Misa za lorda Nelzona (Lord Nelson Mass) za solo glas, hor i orke-
star, Hob. XXII: 11
Simfonija br. 48 u C-duru (Maria Theresia)
Simfonija br. 94 u G-duru (Simfonija iznenaea)
Simfonija br. 104 u D-duru (Londonska)

Sopran Hajdn
Jo kao deak, Jozef Hajdn je bio ceen
deji sopran u katedrali Svetog Stefana u
Beu. Kako je rastao, egov uite mu je
objasnio da postoji mogunost da zadri svoj
prelepi visoki glas zauvek, ukoliko bi se pod-
vrgao maloj inetrvenciji (kastraciji, prim.
prev.). Hajdn je ve pristao kada je za to, na
sreu, saznao egov otac i spreio Hajdno-
vog profesora da ostvari svoju nameru.
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Uzgred, Hob. se odnosi na brojeve iz Hobokenovog kataloga, koji mogu
da vam pomognu da pronaete CD koji traite.
Volfgang Amadeus Mocart
Ve smo ranije pomenuli da Baha smatramo jednim od najveih kompozi-
tora svih vremena. Meutim, mnogi ovu laskavu titulu dodeuju Mocartu
(17561791, slika 2-6). Ve na samom poetku svog ivota Mocart je vla-
dao muzikom s prirodnom lakoom koja je oduevavala ude.
Volfgangov otac, Leopold, bio je ceeni kompozitor i muziki teoretiar.
Meutim, on je rtvovao svoju uspenu karijeru da bi se posvetio talentu
svog sina vunderkinda. Mladog Volfganga je, dok je rastao u Salcburgu u
Austriji, poduavao klaviru, violini i teoriji muzike.
Uz oevu negu, Mocart je u etvrtoj godini komponovao klavirske kon-
certe. Nedugo zatim napisao je i svoju prvu simfoniju. Operu Bastijen
i Bastijena napisao je kada mu je bilo 11 godina.
Mocart se pridruuje cirkusu
Leopold je prepoznavao genija kada bi ga sreo. Mladog Volfganga i
egovu stariju sestru Nanerl proveo je kroz celu Evropu. Gde god bi
poli, Leopold je hvalio svog sina kao udo od deteta. Jedan od egovih
plakata u Engleskoj glasio je: Svim ubiteima nauke: najvee udo od
deteta kojim Evropa ili ak i udska priroda mogu da se podie, jeste, bez
sume, mali nemaki deak Volfgang Mocart.
Slika 2-6:
S leve strane,
Volfgang
Amadeus
Mocart, udo
od deteta.
Desno, Mocart
u kasnijim
godinama.
Z
A
Z
A
B
AVE
Mocart je jo kao dete svirao vrlo teke komade. Pratila ga je sestra
Nanerl koja je oduevavala publiku svojim sviraem na embalu. Pored
toga, pria se da je Mocart kao dete, radi atrakcije, svirao pokrivenih
ruku.
Nevoe sa slubom
Sa 13 godina, Volfgang je dobio posao na dvoru salcburkog nadbiskupa,
gde je radio sledeih 12 godina. Meutim, egova stalna putovaa
dovela su ga u sukob s nadbiskupom. Konano, nadbiskup je otpustio
Mocarta.
Mocart se preselio u Be u potrazi za sreom. Znao je da je Be glavni
centar muzikog dogaaa u kome je ve nastupao kao deak. Meutim,
Mocart nije vie bio udo od deteta, u najmau ruku, vie nije bio dete.
Imao je velike probleme s traeem posla. Uticaj muzikog establi-
menta na dvoru je oslabio, nije vie bilo na raspolagau ni onoliko dvor-
skih porudbina muzike kao nekad. U to vreme Mocart sree Jozefa
Hajdna.
Hajdnu se odmah svideo egov mlai kolega i tako je postaven teme
doivotnom prijatestvu. Poto je Mocart posvetio starom majstoru
grupu gudakih kvarteta, Hajdn je napomenuo Mocartovom ocu Leo-
poldu: Pred Bogom vam govorim, i to kao poten ovek, da je va sin
najvei kompozitor koji je ikada iveo.
Papa Leopold, sigurni smo u to, nije zamerio Hajdnu zbog ove pohvale.
Zaraivae za ivot
Bez stalnog zaposlea, Mocart se u Beu izdravao pisaem opera, koje
su bile kod publike toliko popularne kao danas filmovi. (Vie podataka
o Mocartovoj operskoj karijeri potraite u kizi Opera za neupuene.)
Kao to prikazuje film Amadeus, Mocart je izazivao veliku zavist svojih
rivala. Komponovao je sa velikom lakoom i vedrinom. ini se kao da su
potpuno gotove kompozicije izlazile iz egove glave.
Tokom ovog vremena, Mocart se zaubio u upku mladu Alojziju Veber,
koju je sreo pet godina ranije tokom jednog od svojih putovaa. Poto
ga je odbila, Mocart je usmerio svoju naklonost ka Alojzijinoj sestri
Konstanci, kojom se i oenio. U ast venaa komponovao je svoju
veliku Misu u c-molu.
Alojzija nije bila jedina koja je propustila da visoko oceni Mocarta. Videla
je u emu samo jo jednog u nizu mladih kompozitora koji piu prigodna
muzika dela nameena kunim zabavama.
Stvari su se poboale kada je Mocart posetio Prag. Grad je bio u zanosu
zbog egove opere Figarova enidba. Godinu dana posle ovog velikog
uspeha, 1787, dobio je porudbinu, da napie operu u slavu venaa
careve roake. Za ovu prigodnu muziku izabrao je kao motiv priu o Don
Huanu.
Operu je nazvao Don Giovanni i postigao potpuni uspeh.
Kompozitor neverovatne brzine
Prie o Mocartovoj brzini komponovaa postale su legendarne. Kada
mu je na ulici priao prosjak, na primer, shvativi da nije poneo novanik
izvukao je list papira, nacrtao na emu notne linije i za nekoliko minuta
napisao menuet i trio. Prosjaku je dao novu kompoziciju i poslao ga
muzikom izdavau, koji je kompoziciju odmah kupio.
Ova brzina komponovaa u skladu je sa Mocartovom prirodom. On bi,
na primer, usred razgovora iznenada prsnuo u smeh, skoio nekoliko
puta i seo za klavir.
Oprotaj od Hajdna
U meuvremenu je Mocart nastavio da odrava kontakte sa svojim pri-
jateem i mentorom Jozefom Hajdnom. Godine 1790. kada je pedeset-
osmogodii Hajdn ve bio starac, a Mocartu bilo tek 34, ih dvojica
su provela zajedno ceo dan. Posle veere, kada je dolo vreme da se
rastanu, Mocart je rekao Hajdnu: Opratamo se verovatno posledi put
u ovom ivotu.
Bio je u pravu. Nije prola ni godina dana, Mocart je umro.
Godinama posle egove smrti, u 35. godini, kruile su glasine (inae
podrane u filmu Amadeus) da je Mocarta otrovao Antonio Salijeri.
Meutim, najverovatnije je da je Mocart umro od iscrpenosti.
Mocartova posleda kompozicija bio je Rekvijem (Requiem), koji je
naruio nepoznati ovek. Moda se seate scene iz filma Amadeus, gde
Salijeri, monstruozno maskiran, prikazan kao otelotvoree nepoznatog
stranca, terorie Mocarta dovodei ga do delirijuma i, konano, smrti. Ta
scena je potpuna izmiotina. U stvarnosti, taj stranac bio je verovatno
neki plemi nieg ranga koji je nameravao da prikae narueno delo kao
sopstveno.
Meutim, od poetka je Mocart bio ubeen da ovaj Rekvijem (opelo) pie
povodom sopstvene smrti. Grozniavo je urio da bi dovrio kompoziciju,
to je samo pogoravalo egovu bolest. Uspeo je da zavri samo nekoliko
stavova i koncept za ostale. Delo je zavrio, posle Mocartove smrti, Franc
Zismair, egov uenik. To je ona verzija Rekvijema koju moete da ujete
u najveem broju izvoea.
Z
A
Z
A
B
AVE
Posle Mocartove smrti, muziki svet nije vie nikad video takvog genija,
sa takvom radou stvaraa, lakoom komponovaa i boanskom
nadahnutou.
Sluae Mocartove muzike
Nijedna kompozicija koju je Mocart napisao nije loa. Bilo koja ploa koju
uzmete sa police prepune Mocartovih ploa predstava remek-delo.
Preporuujemo za sluae, izmeu ostalih:
Ako vas Mocart opini, sluajte i sledee kompozicije za klavir:
Takoe, posluajte ove upke serenade za male ansamble:
Napomena: Kod svih ovih naslova slovo K se odnosi na kataloki broj
koji vam moe pomoi da naete CD koji elite.
Ludvig van Betoven, ovek koji je sve
promenio
ak ni Mocart nije uticao na tok klasine muzike u tolikoj meri kao Ludvig
van Betoven (17701827, slika 2-7). Roen u Bonu u Nemakoj, Betoven je
bio sin dvorskog muziara Johana van Betovena. Kao i Mocartov otac,
Johan je pokuao da od svog sina napravi uvenog vunderkinda. Meutim,
Johan je to inio okrutnije, tukao je sina kada god bi mu se inilo da se
vunderkind presporo razvija. Uprkos ovom grubom postupku, Ludvig je
postao izvrstan pijanista.
Koncert za klarinet i orkestar u A-duru K. 622
Koncert za klavir i orkestar br. 22 u Es-duru, K 482 (Finale, posledi
stav ovog koncerta moete da ujete kao 3. numeru na CD-u
priloenom uz ovu kigu.)
Koncert za klavir i orkestar br. 24 u c-molu, K. 491
Koncert za violinu br. 5 u A-duru (Turski), K. 219
Simfonija konertante (koncert za violinu i violu) u Es-duru, K. 364
Simfonija br. 38 u D-duru (Praka), K. 504
Rekvijem (dovrio Franc Zismair), K. 626
Sonata za klavir u G-duru, K. 283
Sonata za klavir u F-duru, K. 332
Serenada u G-duru za gudae (ili Mala nona muzika Eine kleine
Nachtmusik), K. 525
Serenada br. 6 u D-duru (ili Nona serenada Serenata notturna),
K. 239
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
N
A
C
D
-u
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Sa 22 godine Betoven se preselio u Be, centar muzikih zbivaa. Tamo
je komponovao muziku po narudbini, za specijalne i javne prilike, pri
emu je zaraivao vie nego to je Mocartu ikada polo za rukom.
I Betoven i egova muzika bili su vatreni, impulsivni i nagli. Publika je
uivala da ga gleda i slua kako svira svoje strasne klavirske kompozicije.
Hajdn ui Betovena
Betovenov glavni razlog za dolazak u Be bilo je studirae kompozicije
kod Jozefa Hajdna. (Posle smrti kneza Esterhazija, Hajdn se vratio u Be.)
Ovaj odnos uitea i studenta nije bio nita mae buran od drugih
Betovenovih odnosa sa udima. Hajdn je ipak podnosio svog novog
uenika iz potovaa prema egovom udesnom talentu.
Ba kao i Mocart pre ega, Betoven je nauio da komponuje simfoniju
i gudaki kvartet. Hajdnov uticaj na prve dve Betovenove simfonije pot-
puno je oigledan. Po obliku, strukturi i duini one su skoro identine
tadaim Hajdnovim simfonijama.
U 31. godini Betoven poie da gubi sluh. Gluvoa koja se pribliavala
duboko je uznemirila Betovena.
Jednog dana Betoven se etao umom sa svojim uenikom Ferdinandom
Risom, koji ga je upozorio na divnu svirku pastirove frule u blizini. Betoven
nije uo nita i to ga je silno pogodilo. Kasnije je pisao o svojim patama
u patetinom i hrabrom dokumentu, koji je danas poznat muziarima kao
Hajligentadski testament (Heiligenstadt Testament):
O, udi, koji mislite ili tvrdite da sam zao ili mizantrop, koliko me
samo povreujete. Vi ne znate skriveni razlog. Ima ve est godina
kako me je pogodila strana bolest Oh, kako bih mogao da priznam
slabost jednog ula koje bi trebalo kod mene da bude savrenije
Slika 2-7:
Ludvig van
Betoven koji je
sve promenio.
D
A
H
P
R
O
LOST
I
nego kod ostalih, ula koje je nekada bilo savreno? Ja to ne mogu;
oprostite mi kada vidite da se povlaim onda kada bih rado razgo-
varao sa vama Moram da ivim sam, kao prognanik
Betovenove kompozicije iz ovog perioda nagovetavaju egovu sudbinu
ili tanije, egovu bitku s vlastitom sudbinom. Izraavajui bol, u svom
muzikom delu Betoven je preveo muziku iz klasinog stila u period
romantizma, u kome najvaniji muziki element postaje izraavae
oseaa.
Herojska simfonija
Ako je ijedan muziki komad napravio revoluciju u istoriji muzike, onda
je to bila Betovenova Simfonija br. 3, poznata pod imenom Eroica
(herojska). Ovim delom Betoven je prestao da bude puki sledbenik
Hajdna i Mocarta, pronaao je sopstveni muziki izraz.
Ve od samog poetka, Betoven je ovu simfoniju zamislio kao delo u
velikom stilu, s namerom da evocira ivot i smrt heroja. Prvobitno je
heroj trebalo da bude Napoleon Bonaparta. To se, meutim, promenilo
1804. godine, to svedoi pisae Betovenovog prijatea Ferdinanda
Risa:
Betoven se u to vreme divio Bonaparti. Video sam primerak parti-
ture koji je leao na egovom stolu, sa reju Bonaparta napisa-
nom na samom vrhu naslovne strane, dok je na dnu bilo napisano
Luigi van Beethoven i ni re vie
Ja sam bio prvi koji mu je doneo vest da se Bonaparta proglasio za
cara, imperatora. On je pao u vatru i zavapio: Da li je onda i on
samo jedno obino, udsko, bie? Da li e i on, kao i svi diktatori pre
ega, pogaziti sva udska prava samo da bi zadovoio svoju
tatinu? Betoven je zgrabio naslovnu stranu, pocepao je i bacio na
pod. Naslovna strana je kasnije ponovo napisana i tek tada je sim-
fonija dobila naslov Sinfonia eroica (Herojska simfonija).

Klatno klasine muzike
Verovatno ste zapazili jednu karakteristinu
pojavu u vezi sa tzv. muzikim ukusom. Pos-
matrano kroz vreme, odnosno kroz razliite
stilske periode, promene muzikog ukusa
bile su uvek reakcija na prethodni muziki
stil. Barok sa svojim kitastim improvizaci-
jama diktirao je muziki ukus koji je bio
reakcija na hladnu duhovnost sredeve-
kovne renesansne muzike. Isto tako, klasini
period koji je usledio posle baroka, diktirao
je muziki stil koji odbacuje svako razuzdano
izraavae emocija. A period romantizma
izlio je svoju divu snagu oslobaajui se
svih stega. Za ovo poslede, zasluan je
Betoven.
Delo je skoro dvaput due od bilo koje ranije napisane simfonije. Naro-
ito je neobian drugi, lagani stav setni posmrtni mar koji donosi tre-
nutke velike alosti i strasne eksplozije bola.
Betoven je napisao ukupno devet simfonija. One su predstavale izazov,
proirujui sve prethodne simfonijske oblike. Sa svakim novim delom
pokuao je da postigne da egova muzika ini vie, iskae vie, da se
drsko uputi tamo kuda se nijedna muzika pre toge nije uputila.
Prelazimo na Petu
Naravno, najuvenija Betovenova simfonija je Peta. To je ona koja
poie u strogom tonalitetu c-mola, fragmentom, motivom od etiri tona
koji svi poznajemo Ta-ta-ta-TAAAAAAAAAAAAAAA!
Posle etiri stava Herkulovskih napora, simfonija se pribliava zakuku
ali umesto da se zavri u c-molu (tonalitetu u kojem je delo poelo),
Betoven zavrava razdraganim, trijumfalnim, neobuzdanim tonalitetom
C-dura.
Muzikom terminologijom reeno, razlika izmeu molskog i durskog
akorda lei samo u jednom tonu (poglave 11). Meutim, ako Betove-
novu Petu simfoniju posmatramo kroz eno emocionalno znaee,
razlika je ogromna. Ako preete iz mola u dur, oseate kao da je oluja
prola, da su se oblaci rasprili, da je sunce granulo i da ponovo sija.
Posluajte prvi stav 4. numere na CD-u uz ovu kigu i istovremeno
itajte poglave 5. Da biste u potpunosti shvatili uznemirujue muziko
putovae Betovenove Pete simfonije, treba da sluate celo delo.
Od skice ka konanoj simfoniji
Za razliku od Mocarta, Betoven nije komponovao s lakoom; u stvari, on
bi se nedeama i mesecima rvao sa delom koje je nastajalo u egovoj
belenici, a i dae ne bi bio zadovoan.
Oda radosti je duga, predivna poema Fridriha ilera. Jo od svoje 23.
godine Betoven je eleo da napie muziku na ovaj tekst. Konano je za
u naao pogodno mesto tek posle 20 godina tano na kraju Devete
simfonije.
Sve do tog trenutka, simfonija je bila iskuivo instrumentalna kompozi-
cija koju izvodi orkestar. U svojoj Devetoj simfoniji, po prvi put, Betoven
je uveo etiri solo pevaa i ogroman hor da bi pevali ilerove stihove.
Za tadae muzike kritiare, dodavae pevaa u simfoniju bio je in
izdaje. Burne rasprave u muzikim krugovima trajale su decenijama.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
N
A
C
D
-u
Na sreu, publika nije previe marila za muzike krugove; prvo izvoee
bilo je veliki uspeh. Kada je doao kraj, publika se podigla na noge, slavei
Betovena gromkim ovacijama. Meutim, u to vreme Betoven je ve bio
potpuno gluv. Sedeo je na pozornici gledajui prema orkestru, nesvestan
reakcije publike. U uvenom inu iskazivaa pae, jedan od pevaa
neno je okrenuo Betovena da bi mu pokazao oduevenu publiku.
U trenutku kada je umirao, Betoven je bio heroj. Njegovoj sahrani je
prisustvovalo 30 000 oaloenih udi. Jedan od nosaa kovega bio je
Franc ubert, sledei muziar o kome e biti govora u ovoj kizi.
Sluae Betovena
Ukoliko biste eleli da ujete jo Betovenove muzike (a stvarno bi tre-
balo), neka to budu orkestarska remek-dela:
Dok se jo bavimo ovom temom, pomenuemo i Betovenove sonate za
klavir. Tri najuvenije nalaze se na priloenom CD-u:
Zatim, tu su egova kamerna dela (odnosno kompozicije za male ansam-
ble muziara). Neke od naih najomienijih jesu:
ubert i egov lik
Betoven je imao 20 godina kada se rodio Franc ubert (slika 2-8).
Dovitivo primetivi da su se svi veliki kompozitori klasinog perioda
vremenom selili u Be, ubert je odluio da utedi novac za putovae do
Bea i da se tamo rodi.
Kao i Mocart, ubert je bio vrlo plodan kompozitor. Poto bi zavrio
jednu kompoziciju, odmah bi zapoeo novu. Sve egove kompozicije su
melodine ak i simfonije.
Simfonije sve, ukupno devet, predivne su
Koncert za klavir i orkestar br. 4 u G-duru, opus 58
Koncert za klavir i orkestar br. 5 u Es-duru, opus 73
Koncert za violinu i orkestar u D-duru, opus 61
Sonata za klavir br. 14 u cis-molu, opus 27, br. 2 (Meseeva)
Sonata za klavir br. 8 u c-molu, opus 13 (Pathtique)
Sonata za klavir br. 23 u f-molu, opus 57 (Appassionata)
Sonata za violinu i klavir br. 9 u A-duru opus 47 (Krojcerova)
Trio u B duru za klarinet (ili violinu), violonelo i klavir, opus 11
Gudaki kvarteti opus 59, br. 13 (kvarteti Razumovsky)
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
ubertove veeri
ubert je bio dobar pijanista, ali nije bio virtuoz kao Mocart ili Betoven.
Sviraem nije uspevao da zaradi dovono novca. Meutim, egov klavir
je zgodno posluio za mnoge vesele veeri s egovim muzikim prija-
teima, koje su postale poznate pod imenom ubertijade. Sakupili bi se,
igrali arade i plesali uz muziku koju je ubert komponovao te iste veeri.
Njegova priroda, kao i aive zabave koje je prireivao, uinili su da
postane izvanredno popularan meu svojim prijateima i pored ie-
nice da nije bio zgodan. Njegovi prijatei su ga zvali Peurka.
Kada je ostao bez posla, egov krug prijatea se suzio. Be se jo odu-
evavao Hajdnom, Betoven mu je davao svoj peat, dok je ubertu
preostalo da se bori s tekoama u simfonijskim orkestrima. Mladi
kompozitor oakino Rosini postizao je velike uspehe svojim operama
(kao to su Seviski berberin pogledajte Operu za neupuene), tako da
ubert nije imao izgleda ni na ovom podruju.
Nedovreno!
Pa ipak, ubertove simfonije postiu uspeh. Najpoznatija od svih je
egova simfonija br. 8, poznata kao Nedovrena simfonija. Nije poznato
zato je ostala nedovrena. Ne zna se tano zato su napisana samo dva
stava umesto uobiajena etiri. Postoji nekoliko tumaea. Po jednom
od ih, trei stav je izguben.
Postojali su ak i pokuaji rekonstrukcije III i IV stava simfonije. Meutim,
ovi pokuaji nisu bili uspeni.
Slika 2-8:
Franc ubert
(17971828),
jedan od
najplodnijih
kompozitora
solo pesama u
istoriji muzike.
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Posle Nedovrene simfonije, ubert je napisao Simfoniju br. 9. Njen nadi-
mak je Velika (Die Grosse) iz izvesnih razloga: ona je najdua od svih
egovih simfonija.
Majstor solo pesme
Meutim, koliko god bile dobre egove simfonije, ubert je bio najboi u
pisau malih muzikih komada na primer malih klavirskih kompozi-
cija pod nazivom Emprompti (Impromptu) (to znai: improvizovano,
izvedeno bez pripreme) ili Moment Musical (muziki trenutak).
Meutim, najvei je bio u komponovau solo pesama. Napisao ih je vie
od 600 i nazvao Lieder.
ubert je pisao svoje solo pesme za jedan glas praen klavirom. U stvari,
moda je re praen neprikladna, poto u ovim pesmama klavir ima jed-
nako vanu ulogu kao glas. Kada peva peva o devojci pored ene
preslice, klavir svira, uz stalno ponavae, motiv preslice, sugeriui
istovremeno obrtae kola preslice, kao i uzbuee mlade devojke iza-
zvano romantinim saareem. Kada glas peva o oveku i egovom
detetu dok galopiraju na kou, prata muziki oslikava koa u galopu.
Kada glas peva o pastrmki koja pliva rekom, klavir je istovremeno i reka
i pastrmka.
Klavir za dvoje
ubert je napisao i brojne klavirske duete komade za dva izvoaa.
(Tehniki precizno reeno, ubert je ove komade napisao za etiri ruke.)
ubertova sklonost ka duetu verovatno je poticala i od egove drueu-
bivosti. Dueti su obino izvoeni na zabavama, veerim sedekama.
Godinu dana posle Betovenove smrti, ubert je umro od tifusa. Umro je
vrlo siromaan i vrlo mlad bila mu je tek 31 godina.
ubert u prodavnici ploa
Preporuujemo sledea orkestarska dela:
(Slovo D, kod ovih kompozicija, odnosi se na kataloke brojeve koji vam
mogu pomoi da u prodavnici pronaete muziko delo.)
Od maih sastava:
Simfonije br. 4, 5, 8 i 9
Misu (za solo pevae, hor i orkestar) br. 5 u As-duru, D. 678
Gudaki kvartet u d-molu (Smrt i devojka), D. 810
Pastir na steni, ciklus solo pesama za sopran, klarinet i klavir
Die Schne Mllerin (Lepa mlinarica), ciklus pesama za glas i klavir
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Feliks Mendelson
U meuvremenu, u Nemakoj se rodio jo jedan genije, koji je kompono-
vao divnu muziku i umro mlad Feliks Mendelson (18091847, slika 2-9).
Feliks je bio privilegovano dete. Otac mu je bio bankar, a deda (Mozes
Mendelson) filozof. Poto su roditei otkrili Feliksove ogromne prirodne
sposobnosti, pomogli su mu da pone da razvija talenat za muziku.
Slino kao Mocart, rano je zapoeo sa komponovaem, meutim, Men-
delsonova muzika iz ranog perioda zvuala je jo prirodnije naroito
Oktet za gudae (komponovao ga je u 16. godini) i Uvertira za ekspirov
komad San lete noi (komponovao u 17. godini).
Otprilike 17 godina kasnije, Mendelson komponuje scensku muziku za
isti ekspirov komad. Meu ovim novim fragmentima nalazi se i naju-
veniji komad koji je Mendelson napisao svadbeni mar Sada moete da
poubite nevestu. Ovaj mali komad postao je toliko popularan da su ga
mnogi smatrali narodnim muzikim delom.
Kao i Mocart, Mendelson je muziku zapisivao iz glave, bez i najmae
potrebe za poetnom skicom. Ponekad je to bilo usred razgovora, to je
izazivalo uee i divee egovih savremenika.
Klavir koji nije hteo da utihne
Mendelson je bio jedan od retkih kompozitora koji su za ivota postigli
slavu i obogatili se. Njegov Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, na
primer, bio je takav hit, da je, u jednom trenutku, bio najvie izvoeni
koncert za klavir koji je ikada napisan. Kompozitor Hektor Berlioz pre-
priavao je anegdotu o klaviru na Pariskom konzervatorijumu. Taj speci-
jalni klavir bio je toliko naviknut na svirae Mendelsonovog koncerta, da
je nastavao da svira tu muziku ak i kada niko nije dodirivao egove
Slika 2-9:
Feliks
Mendelson,
ovek koji je
ponovo otkrio
Baha.
Z
A
Z
A
B
AVE
dirke! Lokalni timer je pokuavao sve to je u egovoj moi da zaustavi
svirae klavira prskao ga je svetom vodicom, izbacivao klavir kroz pro-
zor, seckao dirke sekirom. Meutim, klavir i dae nije prestajao. Najzad
je stvar shvatio ozbino. Preostale komade klavira bacio je u vatru i
koncert je najzad utihnuo.
Mendelson ponovo otkriva Baha
Mada Jevrejin poreklom, Mendelson je bio krten kao protestant
i napisao je mnoga dela na religiozne teme.
Mendelson je dirigovao orkestrom u Lajpcigu u Nemakoj, gde je Bah,
jedan vek pre toga, napisao svoja remek-dela. Mendelson je, u stvari, odi-
grao glavnu ulogu u popularizovau Bahove muzike. Pomenuli smo da je
Bah bio uven kao orgua, vie nego kao kompozitor. Mnoge od egovih
kompozicija trunule su posle egove smrti u ostavama (ili su bile baene).
Feliks Mendelson je pronaao i izveo Bahovu monumentalnu Pasiju po
sv. Mateji, prvi put posle Bahove smrti. Od tog trenutka, Bah je postao
potovan, ceen i voen u celom svetu.
Mendelson je pokuavao da nastavi tradiciju Baha i Hendla komponujui
oratorijume, kakvi su Ilija (Elijah) i Himna pohvalnica. Meutim, Men-
delsonove simfonije jo su uvenije od egovih oratorijuma. etvrta
simfonija, Italijanska, zaista je sjajna. U oj je Mendelson uhvatio pro-
zranu, prazninu atmosferu koju je doiveo na odmoru u Italiji.
Zvuci Mendelsona
Sluajte sledea predivna dela Feliksa Mendelsona:
Koncert za klavir i orkestar br. 1 u g-molu, opus 25
Koncert za violinu i orkestar u e-molu, opus 64
Uvertira i scenska muzika za San lete noi

Dirigent bez premca
Kada je dolo vreme da diriguje prvo iz-
voee Pasije po sv. Mateji, Feliks Mendel-
son je doao do dirigentskog podijuma i
otvorio na stalku za note ogromnu kigu
partiture. Pojavio se samo jo jedan mali
problem. Dok se publika smetala na svoja
mesta, Feliks je otkrio da ima pogrenu par-
tituru (note)! Kiga je izgledala isto kao
prava Bahova kompozicija jednako debe-
la, iste kone korice meutim, bila je to
potpuno druga kompozicija, drugog kompo-
zitora. Bez obzira na to, Mendelson je podi-
gao dirigentsku palicu i poeo da diriguje
Bahovo delo, okreui note pogrene parti-
ture s vremena na vreme, kako ne bi uzbunio
muziare. Uspeo je da diriguje celu Bahovu
Pasiju (koja traje vie od dva sata) po
seau, bez primetnih greaka.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Dodajte tome i onaj fini oktet koji je napisao kada mu je bilo samo 16
godina: oktet za gudae u Es-duru, opus 24.
Beznadeni romantiari
U vreme kada je Mendelson umro, u muzici je ve bilo na putu novo doba.
Epoha klasike, sa intelektualnom muzikom koja je zvuala racionalno,
polako se povlaila pred dobom romantizma. Romantizam je trebalo da
donese nov umetniki stil izraene oseajnosti sa elementima igre.
Karl Marija fon Veber
Kao i svi drugi kompozitori romantiari koji sebe potuju, Karl Marija fon
Veber (slika 2-10) komponovao je muziku koja je zvuala vrlo roman-
tino. Veber je svojim stvaralatvom i linim oseajem ivota doprineo
da klasina muzika postane ivotni stil.
Veber (17861826) je bio prvi dirigent koji je postavio standardan raspo-
red muziara u orkestru koji se i danas koristi. Prvi je drao odvojene
probe (probe po grupama) za svaku grupu instrumenata orkestra. Prvi
je svaki koncert dirigovao koristei dirigentsku palicu (baton), stojei na
podijumu (umesto da diriguje stojei pored klavira i udarajui palicom
o pod). Pored toga, bio je jedan od najboih pijanista na svetu.
Uvertira Fingalova peina
Ilija (Elijah), oratorijum za solo pevae, hor i orkestar
Simfonija br. 4 u A-duru (Italijanska), opus 90
Slika 2-10:
Karl Marija
fon Veber,
jedan od prvih
kompozitora
romantiara i
veliki inovator.
Veber je poznat i kao tvorac nemake romantine opere. ivot je okonao
u stilu junaka u kievnim delima romantiara umro je od tuberkuloze.
Iako znaajan kao kompozitor opera, Veber je pisao i instrumentalnu
muziku, ukuujui koncerte za klavir, klarinet, hornu i fagot. Napisao je
i dve simfonije.
Veber je bio i majstor raspoloea. Stvorio je mnoge efekte atmosfere,
ukuujui oseaj drhtaa, treea, neobini i natprirodni oseaj
tokom vrhunske zavrne scene u operi arobni strelac (Der Freischtz).
Sve to deluje zastraujue to zapravo i jeste jedno od obeleja gotike.
Uostalom, to je isto doba u kome je Meri eli napisala Frankentajna.
Veber je dao nov stil i identitet muzici romantizma. Uinivi to, uticao je
na sve kompozitore koji su stvarali posle ega.
Preporuujemo vam da sluate:
Hektor Berlioz
Veina velikih imena iz istorije muzike jesu stvaraoci koji su meali
muzika pravila. Hektor Berlioz (18031869, slika 2-11), jedan je od ih.
Berlioz je, na neki nain, vei inovator od Betovena. Ako sluate, na
primer, prvo Betovenovu simfoniju, a zatim Berliozovu Fantastinu sim-
foniju (Symphonie fantastique) koja je komponovana samo tri godine
Uvertiru za operu arobni strelac
Uvertiru za operu Euryanthe
Koncert za klarinet i orkestar br. 2 u Es-duru, opus 74
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Slika 2-11:
Hektor Berlioz:
romantiar,
vizionar,
kompozitorski
genije,
zaneseak.
posle Betovenove smrti primetiete veliku razliku izmeu ova dva
stvaraoca. Ve od prvog tona, pomisliete da Berliozova muzika dolazi
s druge planete.
Berlioz je roen u Francuskoj, u okolini Grenobla. Njegov otac, lekar,
ohrabrivao ga je da nastavi egovim stopama. Kada je stigao u Pariz na
studije medicine, Berlioz je postao najuveniji u dugom nizu nesuenih
doktora koji su napustili medicinsku nauku za ubav muzike. ta je uti-
calo na promenu egove namere? Moda neizreciva privlanost muzike.
Ili, odbojnost koju je oseao prema medicini. On je ovako pisao o tome:
Kada sam kroio u tu zastraujuu zgradu s udskim ostacima,
video ona strana lica i glave preseenog vrata, onaj krvavi bazen,
i osetio uasan zadah, zahvatio me je takav oseaj uasa, da sam
skoio kroz prozor i odjurio kui kao da me sama Smrt i sva ena
zla prate u stopu.
Stvarae nove vrste muzike
Berlioz je pohaao Pariski konzervatorijum da bi studirao kod Luiija
Kerubinija, uvenog i strogog italijanskog uitea. Naalost, Berlioz je
mrzeo sve na emu je Kerubini insistirao ukuujui egovo ropsko
pokoravae muzikim pravilima na raun zanimivih ideja. Buntovnik
Berlioz je eleo da stvori novu vrstu muzike.
Tokom svoje karijere istraio je sve aspekte muzike i enog izvoea
pravila harmonije, strukture simfonija, nain pisaa melodija, broj
muziara u orkestru.
Berlioz oblai hainu
Sa 27 godina Berlioz je osvojio ceenu Rimsku nagradu (Prix de Rome),
stipendiju za kompozitore koja dobitniku omoguava da provede etiri
godine u Rimu sa svim plaenim trokovima. U stvari, on tamo nije pre-
vie komponovao bio je zaokupen istraivaem samog grada ali je
dobio inspiraciju za svoja kasnija dela, ukuujui uvertiru Rimski
karneval, jedno od danas najpopularnijih egovih dela.
Mogui drugi razlog zbog kojeg Hektor nije napredovao jeste zaube-
nost u Kamilu, mladu Parianku, koju je ostavio. Kada je, posle etiri
meseca provedena u Rimu, uo da ona ima novog mladia, dobio je
napad ubomore. U nameri da ubije novog momka, kupio je pito, preo-
bukao se u enu i seo u voz za Pariz. Meutim, u vreme kada je voz stigao
u enovu u Italiji, Hektor je reio da bi ubistvo momka bilo previe melo-
dramatino i umesto toga odluio je da izvri samoubistvo.
Njegov pokuaj samoubistva na sreu nije uspeo. Posle ovog dogaaja
napisao je Fantastinu simfoniju, jedno od egovih danas najpopu-
larnijih dela.
Fantastina pria
Jedne noi Berlioz je gledao predstavu Romeo i Julija na engleskom
jeziku. Od trenutka kada je glumica koja je igrala Juliju izala na scenu,
Berlioz se u u ludo zaubio.
Irska glumica, Harijet Smitson nije govorila ni re francuski. Slao joj je
pisma, poklone i ubavne poruke. Putovao je za om u nadi da e je
sresti. Konano je uspeo samo da je preplai.
Njegova opsesija Harijetom navela ga je da napie udnu simfoniju sa pet
stavova nazvanu Fantastina simfonija. Zasnovana je na prii koju je sam
izmislio, o mladom umetniku, ludo zaubenom u enu koja mu ne
uzvraa ubav. Berlioz je odabrao muziku temu, nazvao je fiks ideja
(ide fixe) i napisao melodiju. Ova specijalna melodija uporno se vraa
u svakom stavu simfonije.
Fantastina simfonija je bila toliko razliita od bilo ega to je postojalo
pre e, da je Berlioz morao da dirigentu pie beleke: Ovo nije greka
u pisau. Ovo stvarno treba da zvui tako. Molim da ne popravate
note.
Za Berlioza je, meutim, Fantastina simfonija bila uspeh iz sasvim dru-
gih razloga. Ona je delovala. Harijet Smitson se pojavila na premijernom
izvoeu i bila je oduevena. Posle koncerta saekala je Berlioza.
Venali su se ubrzo posle toga.
Harijet nije nauila francuski. Berlioz nikad nije nauio engleski. Razveli
su se posle nekoliko godina.
Berlioz na disku
Sluajte sledee Berliozove kompozicije:
Frederik open
U vreme dok je Hektor Berlioz iveo i radio u Parizu, jo jedan veliki
kompozitor postajao je slavan Frederik open (18101849). open je
izveo revoluciju u svetu muzike. Promenio je ustaene ideje o tome ta je
na klaviru mogue, izvodivo (intimno, briantno, raspevano, spektar
tonskih boja). Roen u Poskoj, nenog izgleda i zdrava (slika 2-12),
open je ve svojom pojavom predstavao oliee romantizma kao
stvaralatva i kao pogleda na svet.
Fantastina simfonija
Uvertira Rimski karneval
Uvertira Korzikanac (Corsair)
Rekvijem (Requiem) (ogromno, zadivujue delo za hor i orkestar
sa etvorostrukim sastavom limenih duvaa!)
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Deatvo u Poskoj
Kao i mnogi drugi kompozitori iz ovog poglava, Frederik open je bio
udo od deteta. Ve sa sedam godina objavio je u Poskoj svoju prvu
kompoziciju. Samo godinu dana kasnije debitovao je kao koncertni pija-
nista. Njegovo detistvo je bilo puno zvukova poskih narodnih igara.
Poloneza i mazurka postale su zauvek sastavni deo egovog muzikog
stvaralatva.
open je komponovao za klavirom, a voleo je da improvizuje dok je izvo-
dio svoja dela. U stvari, to je za ega znailo neku vrstu zamrzavaa
muzike.
Poto je doao u Pariz u 21. godini, egova virtuoznost je izazivala sen-
zaciju. Niko pre toga nije ranije uo takvu muziku. Naalost, poto je bio
vrlo krhkog zdrava nije mogao esto da nastupa na koncertima. Kompo-
novao je i davao privatne asove muzike.
Neno telo, snana dela
Po bronzanom odlivku openove ake moemo da pretpostavimo koliko
su bili tanani, neni ali i neprikosnoveni prsti ovog velikog kompozitora.
Ako mislite da nikada niste uli opena, varate se. uveni posmrtni mar
originalno je deo klavirske sonate. Ako se setite hita Barija Maniloua
Could It Be Magic, i ako izdvojite Barijev glas, ono to preostaje je
klavirska deonica koja je openov preludijum opus 28, br. 20 u c-molu.
openova muzika je itava bujica tonova, brzih kao vihor, koji lete s dna
na vrh klavijature i natrag. I uvek je topla, romantina i nena.
Slika 2-12:
Frederik open
je napravio
revoluciju na
klaviru.
U oping po opena
Preporuujemo:
Robert uman
Hendl, Betoven i Berlioz spadaju u ekscentrine kompozitore. Sada im se
pridruuje jo jedan.
Robert uman (18101856, slika 2-13) jedan je od najistaknutijih nemakih
kompozitora romantizma iako to nije svima bilo jasno u to vreme. Njegov
ivot obeleen je periodima velikih i dramatinih dogaaja.
24 Preludijuma, opus 28
Balada br. 4 u f-molu, opus 52
Koncert za klavir i orkestar br. 1 u e-molu, opus 11
Koncert za klavir i orkestar br. 2 u f-molu, opus 21

Fred i or
open je u Parizu upoznao or Sand
kievnicu ije je pravo ime Amandina-Au-
rora-Lusila Dipen.
Ljubav izmeu or Sandove i opena spa-
da, na svoj nain, u obeleja romantiarske
epohe. or Sand se oblaila kao mukarac,
nosila frak i puila cigare. Jednom prilikom
rekla je openu: Da sam talentovana kao ti,
komponovala bih muziki komad inspirisan
psom.
open je otiao pravo za klavir i posluno
komponovao svoj valcer u Des-duru, poznat,
naravno, kao Valcer malog psa.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Slika 2-13:
Robert uman,
jedan od
najistaknutijih
nemakih
kompozitora
romantizma.
Jo jedno udo od deteta!
uman je ve kao dete pokazivao neverovatan talenat za klavir. Meutim,
egova majka je elela da on postane pravnik. Bez mnogo voe, Robert
je otiao na pravni fakultet Lajpcikog univerziteta. Ubrzo sree Feliksa
Mendelsona, koji je takoe boravio u Lajpcigu i oni postaju prijatei.
Posle kraeg vremena zajedno naputaju studije prava.
Robert je poeo sa aktivnim studiraem klavira kod uvenog uitea
Fridrika Vika i odmah se zaubio u uiteevu erku Klaru.
Beznadeno traei Klaru
Klara je i sama bila muziko udo od deteta. Ve sa 9 godina prokrstarila
je Nemakom kao klavirski virtuoz, a sada, sa 16, imala je uspenu kari-
jeru. Njen otac nije bio odueven umanovom prosidbom.
I pored toga, Klara i Robert uman su se venali.
Za umana su godine koje su sledile bile najsretnije u egovom ivotu.
Meutim, profesionalno, kao pijanista, nije mogao da nastavi karijeru
zbog oboea prsta na levoj ruci.
Poto je egova karijera pijaniste propala, uman usmerava pau na
komponovae. Pie kompozicije za solo klavir, koncertna dela za klavir
i orkestar, i simfonije.
Istinski romantiar
U pravoj romantiarskoj tradiciji, umanova muzika izraava emocije. Ne
pokoravajui se principu razuma, uman u svom stvaralatvu doivava
neku vrstu dvojstva. uman sam govori o tome da u emu postoje dve
osobe i ak im daje imena: Florestan je ivahan, otvoren, a Euzebius je
introvertan.
umanovo dvojstvo linosti prerasta kasnije u bolest. U 44. godini poku-
ava da se ubije. Sreom, samoubistvo nije uspelo, ali poslede dve
godine ivota provodi u azilu.
Sluae umana
umanova najboa dela su egovi ciklusi (grupe) kompozicija za solo
klavir:
Karneval
Fantastini komadi (Fantasiestcke)
Krajzlerijana (Kreisleriana)
Deje scene (Kinderszenen)
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Od koncertnih i simfonijskih dela najpoznatija su:
Johanes Brams
Slino kao Mocart i Betoven, Johanes Brams (18331897, slika 2-14), bio je
muziko udo od deteta. Roen je u Nemakoj, u muzikoj porodici. Nje-
gov otac je bio kontrabasista i vaspitavao je Bramsa u muzikom duhu.
Za razliku od svojih muzikih prethodnika koji su dobijali slube u kate-
dralama i na dvorovima, Brams je svirao klavir u hamburkim krmama
i bordelima. Svirajui na ovim mestima, Brams je stekao svojevrsno
muziko iskustvo.
Srena sluajnost
Sa 20 godina upoznao je Roberta umana. Posle susreta sa Bramsovom
muzikom, uman je u muzikom asopisu napisao: Kape dole, gospodo,
evo genija!
uman nije bio jedini koji se zainteresovao za mladog Bramsa. U to
vreme razvija se prijatestvo izmeu Bramsa i umanove ene Klare koje
traje i posle umanove smrti.
Veliki savezi
Nemaki slavni pijanista i dirigent Hans fon Bilov skovao je izraz tri B:
Bah, Betoven i Brams. Ova ast sigurno je neverovatno laskala Bramsu,
ali ga je i optereivala oseaem odgovornosti. Brams se seli u Be gde u
to vreme ive veliki muziki majstori.
Simfonija br. 2 u C-duru, opus 61
Simfonija br. 3 u Es-duru (Rajnska), opus 97
Koncert za klavir i orkestar u a-molu, opus 54
Slika 2-14:
Johanes
Brams, jedan
od najveih
kompozitora
klasine
muzike.
Bramsovo stvaralatvo donosi toplu i bogatu romantiarsku izraajnost
oblicima i strukturama barokne i klasine muzike. Meutim, bio je jedan
od najsamokritinijih kompozitora u istoriji. Desetine, ak stotine svojih
kompozicija, odbacivao je pre nego to bi ih izveo prvi put. Verovatno
zbog toga prvu simfoniju nije objavio pre svoje 43. godine. Nasuprot
emu, Mocart je sa toliko godina ve bio mrtav, a ostavio je za sobom 41
simfoniju.
Ono to nam se danas ini iznenaujuim, jeste ienica da je Bramsovu
muziku, tako bujne harmonije i upku po stilu, tadaa publika smatrala
akademskom, monotonom, grubom, a ponekad ak i disonantnom.
(Sluajte petu numeru na CD-u uz kigu i prosudite sami.)
Smatramo da razlog za ovakav stav lei u ienici da Brams nije bio
kompozitor u ijoj je muzici melodija izrazita. Slino kao Betoven, esto
je radio sa malim muzikim idejama zvanim motivi na primer, potezi od
samo dva ili tri tona i razraivao ih na domiat nain, istraujui sve
mogunosti varijacija. Ove Bramsove kompozicije bile su muziki neo-
bino efektne ali nisu imale razvijenu melodiju. Odrekao bih se svega
to sam ikada komponovao da sam ja mogao da napiem valcer Na
lepom plavom Dunavu!
Sluajte neka od ovih Bramsovih dela:
Paganini i List
Ako bi bilo mogue govoriti o preteama danaih rok zvezda onda su
to svakako Nikolo Paganini i Franc List (slika 2-15).
Nikolo Paganini je u svoje vreme (17821840) smatran za najneverovat-
nijeg virtuoza na violini svih vremena. Imao je savrenu tehniku, letee
prste, gudalo ispod koga su vrcale varnice kao i strastan, emotivan stil
sviraa, koji je dovodio publiku do ekstaze.
Paganini je potpuno promenio nain sviraa violine. Njegovi koncertni
nastupi bili su ne samo virtuozna muzika izvoea ve i velika izvo-
aka atrakcija. Pria se da je Paganini imao obiaj da pre koncerta
Sve etiri egove simfonije ali prvo sluajte br. 2!
Varijacije na temu Jozefa Hajdna
Koncert za klavir i orkestar br. 2 u B-duru, opus 83
Nemaki rekvijem (Ein Deutsches Requiem) za solo pevae, hor
i orkestar
Sonata za violinu i klavir br. 1 u G-duru, opus 78
Intermeco za klavir, opus 118
N
A
C
D
-u
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Z
A
Z
A
B
AVE
duboko zaree tri ice na violini. Tokom izvoea ove ice bi pukle, a to
ga je prisiavalo da okona svirae na samo jednoj, preostaloj ici.
Ponekad bi traio da se svetla prigue dok bi improvizovao komad koji je
izazivao strah ili zanos kod publike. Paganinijeva violinska izvoea
predstavaju i za danai muziki ukus neverovatne egzibicije.
Da bi prikazao svoju zapaujuu virtuoznost, Paganini je napisao est
violinskih koncerata. Preporuujemo br. 1 i br. 2 koji se u danae
vreme najee izvode.
List sledi Paganinijev uzor
Ako je Paganini bio majstor na violini, beki ak Franc List bio je jednako
uspean majstor na klaviru. Putujui po celoj Evropi, List je nastupao
u prepunim koncertnim dvoranama. Kao i Paganini, List (18111886) je
svoje nastupe pretvarao u velike predstave. Dramatinim gestom skidao
bi, neposredno pre izvoea, luksuzne bele rukavice, insistirao na rezer-
vnom klaviru koji je morao da stoji na samoj pozornici i demonstrirao
svoje muziko pamee tako to bi dramatino bacio note preko ramena
pre poetka izvoea.
Paganini je svojim sviraem inio da dame padaju u ekstazu, ali List je
iao korak dae on bi sam padao u ekstazu, na kraju posebno emo-
tivnog, sugestivnog komada. Naravno, oboavaoce je to dovodilo do
transa. Kau da su ga toliko esto molili za uvojak kose da je na kraju,
da ne bi razoarao svoje oboavaoce, poklaao uvojke krzna svoga psa.
List je komponovao veliki broj komada za solo klavir neto od toga
ubraja se u najteu muziku koja je ikada komponovana. Meu egove
virtuoznije kompozicije spadaju Maarske rapsodije za klavir i Sonata
u b-molu.
Slika 2-15:
Nikolo Paganini
(levo) i Franc
List, prve
superzvezde
klasine
muzike.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Sa 37 godina List je okirao svet okonavaem svoje karijere koncertnog
pijaniste. Prihvatio je slubu na dvoru u Vajmaru u Nemakoj, i tamo
radio kao muziki direktor. Dirigovao je opere i simfonijske koncerte i
komponovao niz simfonijskih poema, dve simfonije i dva klavirska kon-
certa. Preporuujemo egov Koncert za klavir i orkestar br. 1 egovo
uveno orkestarsko remek-delo.
Sedamnaest godina kasnije, List je jo jednom okirao svet kada je otiao
u Rim i postao svetenik. List je pretea velikih muzikih zvezda naeg
vremena, od Keta Stivensa do Litl Riarda, u naputau svojih oboava-
laca radi posveivaa religiji.
Rihard Vagner
List je voleo da svoj muziki stil, pun neobinih harmonija i struktura,
naziva muzikom budunosti. Meutim, glavni nosilac muzike budu-
nosti bio je Rihard Vagner (18131883). Vagner je postao Listov prijate.
Oenio se Listovom erkom Kozimom.
Operski ovek
Vagner je bio operski ovek. Nastojao je da stvori novu umetniku formu,
muziku dramu koja treba da udrui uvene nemake narodne bajke sa
velikim pozorinim spektaklom. Vie podataka o Vagnerovom operskom
radu i ivotu moete da naete u kizi Opera za neupuene. Uskoro ete
shvatiti zato je o ovom oveku bilo napisano vie biografija nego o bilo
kome. Pratio ga je glas da je arogantan, nepoten, licemeran i ubomoran.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Slika 2-16:
Rihard Vagner,
ija su dela
vrhunac
nemake
romantike u
muzici.
Za Vagnera bi moglo da se kae da je bio pretea pokreta Muzika Budu-
nosti. U to vreme, kompozitori su se svrstavali u jedan od dva filozofska
tabora: one koji su inspiraciju traili u budunosti (kakvi su bili Vagner,
List i Berlioz) i one koji su je traili u prolosti (kao Brams, koji je bio, kao
to se moda seate, konzervativan u komponovau). U stvari, Brams i
Vagner su bili rtve suparnitva podravanog od strane ihovih oboa-
valaca. U privatnom ivotu Brams je stvarno bio privren Vagneru. Meu-
tim, u javnosti je iao na ruku medijskim preterivaima. Kada je jednom
prilikom uo vest da je umro jedan lan Vagnerovog orkestra, sarkastino
je prokomentarisao: Prva rtva.
Vagner je u svojim operama razvio postupak da svakom od glavnih
likova dodeli muziku temu. Svaka mala melodija, nazvana lajtmotiv
(nem. Leitmotif) pojavuje se i nestaje uz svoj lik. Ovakav koncept, na koji
je uticala i Berliozova ide fix, kasnije je veoma esto korien, na primer
kod Riharda trausa (predstaviemo ga u sledeem odeku).
Vagnerove opere imaju velike uvertire ponekad poznate pod nazivom
prelidi koje mogu da budu izvoene i kao samostalni orkestarski komadi.
Sluae Vagnera
Evo, po naem skromnom mieu, najboih Vagnerovih uvertira:
Pored navedenih dela, trebalo bi da sluate i Jahae Valkira iz opere
Valkire (Die Walkre). (Muzika koja je poznata iz filma Apokalipsa danas).
traus i Maler
Ako zamislite Vagnera kao stenu koja je isputena u jezero, onda su
egovi talasi dotakli skoro svakoga ko se kasnije pojavio na muzikoj
sceni naroito egova dva najdoslednija uenika, Riharda trausa
(18641949) i Gustava Malera (18601911).
Rihard traus: tonsko slikae
Roen u Nemakoj, Rihard traus prilino rano dobija muziko obrazo-
vae od svog oca, horniste. Tu je tajna egovih kompozicija u kojima
dominira horna. Njegova dva koncerta za hornu nezaobilazna su u sva-
kom repertoaru za ovaj instrument, a neki neverovatno teki i herojski
solo delovi za hornu iz egovih orkestarskih kompozicija, zasluna su to
je Rihard traus postao najomieniji kompozitor hornista celog sveta.
Uvertira za operu Tanhojzer (Tanhaser)
Uvertira za operu Rienci (Rienzi)
Uvertira za operu Majstori pevai (Die Meistersinger)
Prelid i Ljubavna smrt (poznata i kao Liebestod) iz opere Tristan
i Izolda
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
traus je vrsto verovao da, posle Vagnera, nije vie mogue praviti
muziku na stari, uobiajeni nain. Od sada, pisao je nee vie biti bes-
cinog pravea fraza i vie nee biti simfonija.
traus je budunost video u programskoj muzici muzici koja donosi
priu, koja govori o neemu. Ove kompozicije nazivao je simfonijskim
poemama. (O simfonijskim poemama moete itati u poglavu 3.) traus
je bio najvei zastupnik simfonijske poeme. Meu egovim najboim
poemama jesu Don Huan (Don Juan), Don Kihot (Don Quixote), ivot
heroja (Ein Heldenleben), Tako je govorio Zaratustra (Also sprach
Zarathustra) i Smrt i preobraee (Tod und Verklrung).
Sigurno ste ve uli muziku Riharda trausa. Sree se u mnogim filmo-
vima. Na samom poetku filma 2001: Odiseja u svemiru ujete tri duga
tona trube na koje se nadovezuje snani tresak (TA-Taaaaaa) celog
orkestra i pulsirae timpana. To je odlomak iz trausove simfonijske
poeme Tako je govorio Zaratustra.
Verne egovoj filozofiji, sve trausove simfonijske poeme sadre priu.
U Don Huanu moete uti kako najvei ubavnik na svetu osvaja. U Smrti
i preobraeu moete da ujete kako slabo, aritmino srce starca popu-
ta na samrti. U Don Kihotu ujete kako zbueni junak napada armiju
ovaca koje bleje, navauje na vetreae ili pada s koa. Rihard traus se
jednom hvalio prijateu uz veeru: Ja bilo ta mogu da prevedem u
tonove. Svojom muzikom mogu da opiem kako zvui podizae kaike
i viuke s jedne strane taira i sputae na drugu stranu.
Rihard traus dosta duguje Vagneru. Na primer, vezuje lajtmotiv za lik.
Takoe, veoma esto koristi varive kadence, koje deluju kao neto to
se kree ka srenom zavretku, ali se to ne dogodi.
Slika 2-17:
Rihard traus
(levo) i Gustav
Maler, dva
najodanija
sledbenika
Riharda
Vagnera.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
traus je takoe bio i istaknuti dirigent, to moda objaava ienicu
da je bio jedan od retkih kompozitora koji su jo tokom ivota postali
uveni i bogati. Iako je bio muziki genije, to ne dolazi do izraaja u ego-
vom dirigovau. Dirigovao je sedei, trezveno, bezizraajno, egov se
tapi bez entuzijazma kretao kroz vazduh.
Hronoloki traus je bio kompozitor 20. veka; muziki, on pripada eri
romantizma. Iako je nastavio da eksperimentie s novim idejama, u svo-
joj muzici se nikada u potpunosti nije odrekao tonalnosti (zasnivajui je
veinom na tradicionalnoj harmoniji). Tokom godina egovo kompono-
vae dobija sve vie tradicionalno obeleje. Kao mladi napisao je sim-
fonijsku poemu pod nazivom Smrt i preobraee, a 60 godina kasnije, na
samrti taj majstor muzikih slika rekao je: Smrt je ba onakva kako sam
je opisao.
traus na snimcima
Od osam simfonijskih poema Riharda trausa, najpre sluajte sledee:
Da biste upoznali jednostavnijeg, konzervativnijeg trausa, ne propustite
da sasluate sledee kompozicije:
I na kraju, elimo da vam preporuimo jedan od naih najomienijih
izbora svih vremena: etiri poslede pesme (za solo sopran i orkestar).
Gustav Maler, neurotik
Jedan od Vagnerovih odanih pristalica bio je Gustav Maler (18601911).
Roen u Bohemiji (sada je deo eke Republike), sin jevrejskog proizvo-
aa alkoholnih pia, Maler je rano stekao iskustvo pate. I ta bi ti,
malia eleo da postane kad poraste? upitao ga je ubazni prolaznik.
Muenik, odgovorio je.
ea mu se ostvarila. Njegovim ivotom je dominirala tragedija. Malerova
ki umrla je od arlaha. (Maler je zbog ene smrti imao oseae krivice;
neposredno pre toga komponovao je ciklus pesama pod nazivom Pesme
mrtvoj deci. Sam Maler imao je slabo srce, zbog ega je bio opsednut
Veseli nestaluci Tila Ojlenpigela (Till Eulenspiegels lustige Streiche)
Don Huan (Don Juan)
Smrt i preobraee (Tod und Verklrung)
Svita za duvake instrumente u B-duru, opus 4
Svita za komediju Graanin plemi (Le Bourgeois Gentilhomme)
(muzika komponovana za Molijerovu komediju)
Koncert za hornu i orkestar br. 2 u Es-duru
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Z
A
Z
A
B
AVE
smru. Maler se oduvek oseao otueno. Trostruki sam beskunik bez
domovine: kao eh, roen u Austriji, kao Austrijanac meu Nemcima i
kao Jevrejin u celom svetu.
Njegovo vaspitae bilo je puno uznemirujuih trenutaka. Malerov otac,
grub ovek, redovno je zlostavao svoju porodicu, naroito egovu
majku. Posle jedne posebno grube epizode zlostavaa, mladi Maler je
pobegao od kue, nesposoban da to dae podnosi. U trenutku kada je
izaao na ulicu, vergl je svirao popularnu beku zdravicu. (Kasnije, na
seansama psihoterapije kod Zigmunda Frojda, Maler se setio ove epi-
zode.)
U Malerovoj muzici, ba kao i u ovom dogaaju iz egove rane mladosti,
dominiraju suprotna raspoloea i suprotne muzike intencije.
Malerova muzika zaista je puna kontrasta: brzo smeivae glasnog
i tihog ili visokih i dubokih tonova. Instrumenti koji pite na granici
svojih mogunosti i trenuci neopisive lepote, bes i pata, naputenost,
beznae i trijumf. Neke od egovih simfonija zavravaju se sveanim
erupcijama trijumfa, meu ima je i Simfonija br. 2 (Simfonija uskrsnua)
i Simfonija br. 8 (Simfonija hiada), na ijoj je premijeri uestvovalo 1379
muziara orkestarskih muziara, solista i pevaa u jednom ogromnom
horu.
U meuvremenu, Maler postaje veoma traen operski dirigent, tako da
u jednom trenutku diriguje istovremeno u Bekoj dravnoj operi i u Met-
ropoliten operi u Njujorku.
Njegova bezrezervna posveenost muzici dovela ga je do velike iscrpe-
nosti, ali je emu kao dirigentu donela svetsku slavu i uspeh. S druge
strane, egove kompozicije nisu nailazile na dobar prijem. Bili su
potrebni drugi dirigenti, kao to je Leonard Bernstajn, jedan od Male-
rovih najveih potovalaca, da egovo delo uznesu do svetske slave.
Malerova muzika sledi Vagnerovo shvatae tonaliteta. Skoro svako
muziko delo pre pojave Vagnera komponovao je u jasno odreenom
tonalitetu. Malerova muzika sadri duge odseke koji izgledaju kao da
nisu stvarani ni u jednom tonalitetu.
Iskustvo sa Malerom
Maler je napisao devet simfonija i niz mranih ciklusa solo pesama na
nemake tekstove. Da biste stekli uvid u Malerovo stvaralatvo, sluajte
sledea dela:
Simfonija br. 4 u G-duru
Simfonija br. 1 u D-duru (Titan)
Simfonija br 2. u c-molu (Uskrsnue)
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Nacionalne kole u klasinoj muzici
Pedesetih godina 19. veka veliki kompozitori Nemake i Austrije glavni su
nosioci pravca kojim se kretala klasina muzika. Kao to smo ve rekli,
kompozitori iz cele Evrope odlazili su u gradove kao to su Be, Lajpcig
i Vajmar da bi uili od velikih majstora.
Druga polovina 19. veka je jedan od najzanimivijih perioda muzike
istorije. Kompozitori, osloboeni mnogih muzikih konvencija i predra-
suda, poiu da stvaraju muziku sa izraenim nacionalnim obelejem.
Sve do ovog perioda, narodna muzika nema pristup u svet klasine
muzike. Sada, prvi put, muzika postaje simbol nacionalnog ponosa.
Bedih Smetana
Bedih Smetana jedan je od prvih nacionalnih kompozitora. Dok su
kompozitori kao Brams jo uvek istraivali mogunosti starih german-
skih formi, kompozitor, dirigent i pijanista Bedih Smetana (18241884,
slika 2-18) stvara potpuno razliitu vrstu muzike muziku koja nosi
obeleja egove zeme.
Simfonija br. 5 u cis-molu
Rikertove pesme (Rckert Lieder) (solo pesme bazirane na tek-
stovima pesnika Rikerta)
Simfonija br. 8 u Es-duru (Simfonija hiada)
Slika 2-18:
Bedih
Smetana, jedan
od prvih
nacionalnih
kompozitora.
U Smetanino vreme, eka je bila u sastavu Austrougarske carevine.
Smetana, uznemiren saznaem da mora da ivi pod stranom dominaci-
jom, pridruio se grupi buntovnika koji su pokuali da osnuju nezavisnu
eku dravu. Poto je ihov pokuaj propao, on privremeno naputa
Prag i odlazi u vedsku.
Reka koja tee...
Jedna od Smetaninih najprivlanijih kompozicija jeste ciklus od est sim-
fonijskih poema (orkestarska dela slobodne forme) pod nazivom Moja
domovina (M Vlast). Najuvenija je druga poema u ciklusu, Vltava.
Smetana je ovu reku udesno prikazao muzikom, zapoiui sa dve solo
flaute dva planinska potoka koji ine izvor reke. Kako Vltava raste, isto
se deava sa zvukom orkestra, tako to instrumenti ulaze jedan po jedan,
sve dok ne pone da tee mona reka zvuka. Ova reka tee kroz ume,
gde su uju lovaki rogovi, kroz poa, gde se odrava proslava venaa,
kroz nonu scenu sa vodenim nimfama i umskim vilama, preko brzaka,
kroz veliki Prag i konano odlazi u dainu.
Smetana uiva ogromnu popularnost u svojoj zemi. Na nedavnom puto-
vau u eku Republiku zbog istraivaa materijala za pisae ove
kige, leteli smo ekom avio kompanijom. Od trenutka kada smo uli
u avion u Njujorku, iz zvunika su potekli tonovi Vltave. U siunom gra-
diu Litomilu posetili smo Smetaninu rodnu kuu, gde je starija ena,
vodi (i sama ne tako daleki Smetanin srodnik) ukuila muziki stub
ploa koja se nalazila na gramofonu bila je Vltava, koju je stalno putala
sve dok nismo otili. Zatim smo, na letu prema kui, opet uli Vltavu.
Naravno da Vltavu morate da ujete, kao i ostalih pet simfonijskih poema
koje saiavaju ciklus M Vlast. Zatim treba da ujete uvertiru iz
egove najuvenije opere, Prodana nevesta, koja se deava ta moe da
bude prirodnije u ekom selu.
Antoin Dvorak
Antoin Dvorak bio je takoe eh. Njegovo detistvo bilo je ispueno
seoskom narodnom muzikom, rustinim igrama i veselim seakim melo-
dijama. Njegov otac bio je mesar, ali je i pored toga svirao citru. Mladi
Antoin (18411904, slika 2-19) rano je stekao muziko iskustvo svirajui
violinu uz svog oca.
Dvorak se preselio u Prag kada mu je bilo 16 godina i tamo je prvi put
uo Smetanine kompozicije. Antoin se potpuno predao pisau muzike
zasnovane na ekom folkloru. Radio je i kao profesor na prakom
konzervatorijumu.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Popularan kompozitor
Po standardima klasine muzike, Dvorak je bio udak. Bio je staloen, za
razliku od nekih velikih kompozitora (Betoven, Berlioz i uman). Bio je
istinski vedra linost. Ova osobina dobila je puni izraz u egovom
stvaralatvu.
Kao ovek, Dvorak je bio jednostavan, blage naravi i jednostavnog
ukusa. Imao je estoro dece. Voleo je da gaji golubove i da gleda lokomo-
tive. Bio ga je glas da voli da pije. Meutim, jedno je sigurno Dvorak je
bio uspean. Njegova muzika je bila trenutno popularna imao je dar za
melodiku, egove kompozicije koje su liile na eku narodnu muziku,
bile su odmah prepoznative publici.
Brams se zainteresovao za Dvoraka. Predstavio je Dvoraka svom izda-
vau koji je odmah prihvatio da objavi Dvorakovu muziku. U nekim
Dvorakovim simfonijama moete da prepoznate Bramsov muziki uti-
caj, naroito u Simfoniji br. 7. U stvari, moete ak da ujete kako se
muziki uticaji smeuju: germanski, eki, germanski, eki.
Poziv u Ameriku
U 51. godini, 1892, Dvorak je bio pozvan u Ameriku da preuzme novo-
osnovani Nacionalni muziki konzervatorijum u Njujorku. Kolebao se,
zbog svog nacionalnog ponosa, svog bogatog ekog naslea, svoje
porodice i svojih oboavaoca. A onda je otkrio da je plata mnogo vea
od one koju je zaraivao na Prakom konzervatorijumu. Putovao je sle-
deim brodom.
Dvorak je u Sjedienim Dravama ostao tri godine. Muila ga je nostal-
gija, i provodio je veliki deo vremena u ekoj koloniji, sa naseenicima u
Ajovi. Tokom svog boravka u SAD, upoznao je muziku amerikih Indija-
naca i Afro-Amerikanaca. Dvorak je komponovao svoje najpoznatije
delo, Simfoniju br. 9 (Iz novog sveta). Lagani, melanholini solo engleskog
roga u drugom stavu ove simfonije podsea na crnaku duhovnu pesmu,
a trei stav, skerco, opisuje (prema navodima kompozitora) veliko indi-
jansko slave u umi, sa igraem.
Slika 2-19:
Antoin
Dvorak.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Simfonija Iz novog sveta predstava muziki sklad jednog tradicionalnog
muzikog dela sa izraenim elementima novog muzikog iskustva.
Sluae Dvoraka
Evo dela koja bi trebalo prvo da ujete.
Dela za orkestar:
Zatim slede serenade:
Najzad, sluajte i jedno kamerno delo Gudaki kvartet br. 6 u F-duru
(Ameriki).
Edvard Grig
Ono to su Dvorak i Smetana bili za eku, Edvard Grig je za Norveku.
Kao svaki pretendent za velikog kompozitora koji dri do sebe, Grig
(18431907, slika 2-20) se posluno uputio u Lajpcig, u Nemaku, da bi
studirao muzike tehnike velikih majstora. Naalost, bio je toliko opte-
reen radom da mu se razvila pluna bolest koja ga je muila do kraja
ivota.
Podizae norvekog morala
Kada se vratio u Norveku, Grig se ukuio u borbu domovine za nezavi-
snost. Norvekom su vladali veani od 1814. godine i Norveani su bili
gladni slobode. Politiki angaovani umetnici, kao to je bio dramski
pisac Henrik Ibzen, ohrabrili su Griga da im se pridrui i Grig je to uinio
punog srca. Odrekao se nemakog uticaja i poeo da pie muziku koja se
bazirala na ritmovima i melodijama norveke narodne muzike.
Norveka publika zaista je volela egovu muziku. Kao znak zahvalnosti,
norveka vlada dodelila mu je, kada je imao samo 29 godina, doivotnu
dravnu penziju.
Dve godine pre egove smrti Grigov vatreni nacionalizam se isplatio
Norveka se oslobodila vedske vlasti.
Koncert za violonelo i orkestar u h-molu, opus 104
Simfonije br. 7, 8 i 9
Romansa za violinu i orkestar u f-molu, opus 11
Serenada za gudae u e-molu, opus 22
Serenada za duvae u d-molu, opus 44
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
N
A
C
D
-u
Mnoge Grigove kompozicije imaju vedar karakter. Njegove delikatne
melodije nose jednostavnu istotu. Kada ih ujete, pomislite: Kako se
niko nije toga ranije setio?
Grig na disku
Evo najpopularnijih dela Edvarda Griga, koja treba upoznati:
Jan Sibelijus
Jan Sibelijus (slika 2-20) rano postaje poznat kompozitor. Jednako kao
to je vedska mnogo godina vladala Norvekom, tako je Finska na kraju
19. veka bila pod vlau Rusije.
Sibelijusova saga
Kao i toliki kompozitori pre ega, Jan je po ei svojih roditea trebalo
da postane pravnik. Meutim, velikog kompozitora nije mogue zausta-
viti. Napustio je pravni fakultet posle godinu dana i zapoeo studirae
Koncert za klavir i orkestar u a molu, opus 16
Per Gint svite br. 1 i br. 2 (scenska muzika za dramu Henrika Ibzena;
svite ukuuju mnoge poznate melodije)
Svita Holberg za gudae, opus 40
Slika 2-20:
Norveanin
Edvard Grig
(levo) bio je
jedan od
najpoznatijih
nacionalnih
kompozitora.
Jan Sibelius
(desno) postao
je finski
nacionalni
heroj.
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
muzike na Helsinkom konzervatorijumu. U jednom trenutku dobio je
stipendiju za studirae muzike u Berlinu i Beu.
Meutim, kada se vratio iz Austrije, naao je svoju voenu Finsku pod
ruskom dominacijom. Pridruio se grupi ustanika zvanoj Mladi Finci i,
kao i Edvard Grig pre ega, oistio svoje kompozicije od germanskog
uticaja. U Sibelijusovim kompozicijama moete da osetite hladnu klimu,
duge noi i kratke dane, gole, snene pejsae kojima brie vetar, vatrenu
duu finskog naroda i moda neto vrhunske votke.
Ovo oseae najupeativije doarava egova simfonijska poema Fin-
landija. Od strogog poetka, kroz strasne, lirske teme, do dirivog trijum-
falnog zakuka, ovaj komad otelotvoruje finsku duu i postaje himna
finske nezavisnosti. Kao to moete da zamislite, Rusi nisu bili ludi za
ovim delom, u stvari, zabranili su ga. ak su se i susedne zeme uznemi-
rile zbog toga kako je poema podizala Fince na noge. Kada se izvodila u
Nemakoj ili Francuskoj, na primer, zvali su je samo Domovina.
Poto se Finska konano oslobodila od ruskog jarma 1918. godine, Sibe-
lijus je postao nacionalni heroj. Danas irom zeme stoje statue posta-
vene u ast Jana Sibelijusa, a postoje i brojni muzeji i kole s egovim
imenom.
Pored toga to je bio veliki kompozitor, Sibelijus je ponekad bio i tele-
pata. Kau da je uvek znao kada se neko od egovih dela emituje preko
radija. On mirno sedi itajui kigu ili novine, pie egova ena.
Iznenada postaje nemiran, ustaje i odlazi do radija, ukuuje ga i zauje
se snaan zvuk jedne od egovih simfonija!
Sluae Sibelijusa
Dela Sibeliusa su duboka i uznemirujua. Za poetak, treba da sluate
sledea:
Karl Nilsen
Grig i Sibelijus postali su slavni daleko van granica svojih domovina ve
u toku ivota.
Za razliku od ih, danski nacionalni kompozitor Karl Nilsen (18651931,
slika 2-21), nije doekao slavu. Sve do danaeg dana mnogi znalci
Finlandia, opus 26
Simfonija br. 1 u e-molu, opus 39
Simfonija br. 2 u D-duru, opus 43
Labud iz Tuonele (iz Legendi), opus 22, br. 2
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
klasine muzike jo uvek ne poznaju Nilsenovu muziku to je sramota,
poto su egove kompozicije briantne, upeativo originalne, izra-
ajne, a pri tom pisane s malo nota.
Ostrvski ivot
Nilsen (kao i Hans Kristijan Andersen) je roen na ostrvu Fin pored obale
Danske. Ovo ostrvo sa svojim otrim prelazima izmeu godiih doba
i jednostavnim, tradicionalnim nainom ivota, imalo je veliki uticaj na
Karlovu muziku. Ve sa 17 godina on je komponovao. Sa 18 je otiao na
muziki konzervatorijum u Kopenhagenu. Meutim, sit staromodnih
muzikih ideja svojih profesora, Karl je otiao u Nemaku da bi saznao
ta se deava u centrima stvaraa muzike. Kao i ostali nacionalni
kompozitori, Karl je studirao nemaku i austrijsku muziku. Pri povratku
u domovinu izjavio je: Oni koji najvre stisnu pesnice bie najdue
zapameni.
Nilsen je takoe stisnuo pesnicu, naroito sa svojih est simfonija. Svaka
istrauje nove muzike teritorije i sadri zapaujue trenutke kao to
je mesto u Petoj (prvo izvoee 1922) gde Nilsen daje svirau doboa
uputstvo da uniti muziku.
Uprkos novom zvuku egove muzike, koji je esto ispuen tzv. pogre-
nim tonovima disonancama i neobinim harmonijama, Nilsen je vre-
menom postao ceen u celom muzikom svetu. Tek u najnovije doba
Nilsenova muzika poela je da dobija zasluene pohvale.
Slika 2-21:
Karl Nilsen
svojom
muzikom zaista
udara.
Nilsenovi snimci
Najboi pristup Nilsenu jesu egova najpristupanija dela (to znai
ona koja ne zvue previe kao da su na stranputici). Preporuujemo
sledea:
A zatim preite na sledea, obimnija dela:
Glinka i Ruska petorica
Mihail Glinka (18041857, slika 2-22) bio je kompozitor koji je prvi uneo
zvuk narodne muzike u rusku klasinu muziku. Moda ste uli egovo
najuvenije delo, uvertiru za operu Ruslan i Ljudmila. Ona predstava
skup koncerata za orkestar s briantnim melodijama za violinu i vio-
lonelo.
Mala svita, opus 1
Uvertira Maskerada
Simfonija br. 3, opus 27 (Sinfonia Espansiva)
Simfonija br. 4, opus 29 (Neugasiva)
Koncert za flautu i orkestar
Koncert za klarinet i orkestar, opus 33
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Slika 2-22:
Mihail Glinka
otac ruske
nacionalne
muzike.
Glinka je bio majstor dugih, savrenih melodija (za razliku od Nemaca koji
su umesto toga u svoje kompozicije uplitali puno kratkih fragmenata).
Ruski romantiarski kompozitori slavili su ga kao heroja. Podraavajui
Glinku, grupa od pet kompozitora zvana Ruska petorica (ili Mona gomi-
lica), odluila je da iskui zapadnoevropske uticaje iz svoje muzike u ime
ruske nacionalnosti. U ovom pokretu udi od velikog uticaja bili su Milij
Balakirjev (18371910), koji je okupio petoricu, Cezar Kjui (18351918),
Aleksandar Borodin (18331887), Modest Musorgski (18391881) i Nikolaj
Rimski-Korsakov (18441908).
Svi su bili istaknuti kompozitori, ali je samo jedan od ih (Balakirjev) bio
profesionalni muziar od samog poetka. Kjui je bio profesor vojnog
ineerstva, Borodin hemiar, Musorgski je bio dravni slubenik,
a Rimski-Korsakov pomorski oficir.
Najboi od petorice
Kada smo bili deca, mislili smo da je Rimski-Korsakov par koji pie pesme,
kao to su Roders i Hamnerstajn, Lerner i Lou, Lenon-Makartni.
Kao dete, Rimski-Korsakov je bio odlian pijanista, ali je egova strast
bila pomorstvo. Sa 12 godina zapoeo je studirae na Pomorskoj aka-
demiji u Sankt Peterburgu. Posle diplomiraa proveo je 22 godine u mor-
narici 11 kao mornar i jo 11 zaposlen u mornarikom orkestru.
Dok je bio pomorski oficir, Rimski-Korsakov je sreo Milija Balakirjeva,
ruskog kompozitora. Po mieu Balakirjeva, savremeni kompozitori
oslaali su se previe na muzike teme uvenih francuskih i nemakih
kompozitora. Umesto toga (kako je jednog dana priao Rimskom-Korsa-
kovu na palubi broda), trebalo bi da potrae inspiraciju u muzikom
nasleu svog naroda. Balakirjev je eleo da se i Rimski-Korsakov pridrui
toj egovoj ideji. Tako se rodila Ruska petorica.
Poto je zavrio slubu u mornarici, Rimski-Korsakov je dobio posao pro-
fesora kompozicije na Sankt Peterburkom konzervatorijumu. Dosta je
teko zamisliti kako je obezbedio ovaj poloaj, s obzirom na to da iza
sebe nije imao iskustva kao profesionalni kompozitor. Meutim, Rimski-
-Korsakov je bio odlian profesor, ak i sebi samom. Poto se smestio,
nauio je dovono o harmoniji, muzikoj analizi i kontrapunktu da bi
uvek bio korak ispred svojih studenata.
Vremenom su neki od Nikolajevih tienika postali veliki kompozitori po
sopstvenim zaslugama izneu ostalih Sergej Prokofjev i Igor Stravinski.
Rimski-Korsakov im je predavao obavezne muzike predmete, i isticao se
u posebnoj disciplini orkestraciji (pretvarae dela napisanog za klavir
u partituru prireenu za kompletan orkestar). Rimski-Korsakov je ak
napisao klasinu kigu na tu temu, koju kompozitori upotrebavaju
i danas.
Z
A
Z
A
B
AVE
Najuvenije delo Rimskog-Korsakova zove se eherezada. U toj prii
mrani sultan odluuje da ubije svaku svoju enu posle prve brane noi.
Meutim, eherezada, jedna od nevesta, uspeva da se spase pripove-
dajui mu fantastine prie. Svaku prekida na najuzbudivijem mestu,
drei sultana u neizvesnosti i odlae svoju smrt. Posle 1001. prie,
odnosno noi, sultan odustaje od svoje zle namere.
Modest Musorgski je imao probleme s dovravaem svojih dela. Rimski-
-Korsakov je revidirao nekoliko prijateevih kompozicija, ukuujui
uvenu No na Golom brdu, ne traei ni pare od autorskih prava.
Puna aka monih dela
Sledea dela Velike petorice trebalo bi da ujete:
Petar ajkovski
Najvei ruski kompozitor koji je imao najvie ivotnih nedaa jeste aj-
kovski (18401893, slika 2-23). Introvertan, neurotian, povrediv egov
se ivot sastojao od pate.
Dobrostojei roditei ajkovskog primetili su egov talenat, ali su bili
dovono mudri da shvate kako niko ne zarauje novac muzikom zato
su ga poslali na Pravni fakultet u Sankt Peterburgu. Sledei tradiciju
mnogih muziara, nesuenih pravnika, Petar je prekinuo sa pravom da bi
se posvetio muzici na konzervatorijumu u Sankt Peterburgu.
Vremenom je ajkovski postao dovono sposoban da predaje muziku
na novom konzervatorijumu koji je osnovan u Moskvi. Bio je, meutim,
u tekom finansijskom poloaju.
U jednom od egovih srenih trenutaka, bogataica Nadeda fon Mek
zaubila se u egovu muziku. Ona mu je u vie navrata slala novac, ali je
insistirala da se nikada ne sretnu. Nepotrebno je rei da je ajkovski bio
izuzetno zahvalan za eno finansirae, kao i da joj je posvetio svoju
etvrtu simfoniju, Mom najboem prijateu.
Rimski-Korsakov eherezada, opus 35
Rimski-Korsakov Ruska uskra uvertira, opus 36
Modest Musorgski No na Golom brdu (orkestrirao Rimski-Korsa-
kov)
Modest Musorgski Slike sa izlobe (verzija za klavir ili simfonijski
orkestar koju je orkestrirao Moris Ravel)
Aleksandar Borodin Knez Igor: Polovecke igre
Aleksandar Borodin Simfonija br. 2 u b-molu
I od onoga koji je sve to zapoeo Mihail Glinka Uvertira za
operu Ruslan i Ljudmila
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
ajkovski u nevoi
Nadedin novac je olakao finansijske probleme ajkovskog, ali su
egovi drugi problemi tek poiali. Homoseksualnost je u Rusiji bila
krivino delo, koje se kaavalo progonstvom u Sibir. ajkovski je vei
deo svog ivota proveo skrivajui svoje sklonosti. ak se i oenio jednom
oboavatekom ali je brak bio katastrofalan i posle razvoda ajkovski
je dospeo u jo tei poloaj.
Bol i muzika
Uprkos nevoama, egova muzika simfonije, baleti, opere i uvertire
postigla je izuzetnu popularnost i egova se slava proirila po svetu. ak
je dirigovao gala koncertom na otvarau Karnegi hola u Njujorku 1891.
godine.
Najvei dar ajkovskog bila je melodija. U tradiciji koju je zapoeo
Glinka, ajkovski je utkao u svoja dela cele melodije, a ne samo male
odlomke. Njegov balet Romeo i Julija, jeste muziko delo ubavi i
zanosa. Balet Krcko Orai postao je najpopularniji balet na svetu.
Uzimajui u obzir to da se veim delom svog ivota zlopatio, zapaujua
je sposobnost ajkovskog da komponuje tako vedru muziku kao to je
Krcko Orai.
Meutim, egova najboa muzika daleko je od toga da bude vesela.
Njegova Simfonija br. 6, poznata kao Patetina, predstava najintimnije
delo, s najdubim oseaima, koje je izalo iz pera ovog napaenog
umetnika.
Slika 2-23:
Petar Ii
ajkovski,
najboi od
ruskih
romantiarskih
kompozitora.
Svoju sudbinu ajkovski je izrazio u Patetinoj simfoniji. Mnogi muziari
veruju da ene uspiue, eive melodije odraavaju agoniju tajnog
ivota. Najpotresniji je posledi stav u kome se ajkovski odrie ee za
ivotom. Ovaj stav moete da naete u celini kao numeru br. 7 na CD-u
priloenom uz kigu, s detanim objaeem u poglavu 5.
Ova najautobiografskija od sve muzike ajkovskog verovatno je egovo
najvee ostvaree. Patetina simfonija postala je sudbinska: samo
nedeu dana posle prvog izvoea, ajkovski se ubio.
Sluae ajkovskog
Ne postoji mogunost da se u sluau muzike ajkovskog pretera.
Sergej Rahmainov
Iako je iveo skoro do polovine 20. veka, Sergej Rahmainov (18731943,
slika 2-24), bio je istinski ruski romantiar. Odrastao je u Sankt Peter-
burgu i studirao na tamoem konzervatorijumu. ajkovski i lanovi
Ruske petorice izvrili su veliki uticaj na Rahmainova. (Za diplomski
rad, ajkovski mu je dao najviu moguu ocenu.)
Kada se Rahmainov preselio u Sjediene Drave, otprilike u vreme
Ruske revolucije, doneo je i deo svoje zeme. Ispod hladne i odbojne
pojave, skrivala se egova prava priroda. (Ne dozvolite da vas zavede
ienica to su skoro sva egova dela u molskom tonalitetu ili to imaju
naslove kao to je Ostrvo mrtvih.)
Uvertira-fantazija Romeo i Julija
Svita iz baleta Labudovo jezero, opus 20
Koncert za klavir i orkestar br. 1 u b-molu, opus 23
Simfonije br. 4, br. 5 i (naroito) br. 6
N
A
C
D
-u
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
N
A
C
D
-u
Slika 2-24:
Sergej
Rahmainov,
ruski majstor
klavira.
Sergej se hipnotie
Rano u svojoj karijeri, Rahmainov je proao kroz dui period kompo-
zitorske blokade. Posle katastrofalne premijere Simfonije br. 1, Rahma-
inov je doiveo nervni slom, izgubio inspiraciju i vie nije mogao da
napie nijednu notu. Tek posle terapije hipnozom uspeo je da prevazie
ovu krizu.
Posle oporavka, sledee Rahmainovevo delo bio je Drugi koncert za
klavir i orkestar egova najpopularnija kompozicija. Ovo muziko delo
posvetio je svome terapeutu.
Sergej je bio izvanredan pijanista i mnoga dela (izmeu ostalih i ovaj kon-
cert) komponovao je za sebe, za izvoee u odreenim prilikama. Danas
je najpoznatiji po klavirskim kompozicijama. Njegov demonski teak
Koncert za klavir i orkestar br. 3, zbog kog je pijanista Dejvid Helfgot
dobio nervni slom, izvoen je u filmu Sjaj iz 1996.
Rahmainov na disku
Preporuujemo da najpre sluate sledea Rahmainoveva orkestarska
dela:
Posluajte sledea dela za solo klavir:
Klasina muzika 20. veka
Moderni kompozitori stvaraju muziku izvan klasinog kanona, esto ne
uvaavajui osnovna pravila Muzika treba da zvui dobro, Muzika bi
trebalo da ima melodiju i ritam i Muzika bi trebalo da privlai publiku.
Kao prvo, neto od moderne muzike moglo bi stvarno da vam se svidi
ak i kompozicije koje najneobinije zvue. Drugo, pojedini kompozitori
ovog veka imali su briantne muzike ideje koje su dale sveu, intere-
santnu muziku, sposobnu da vas ponese. Konano, samo zato to je
muzika stvarana u modernoj epohi, ne mora da znai da je moderna.
Mnogi savremeni kompozitori imaju isto toliko dara za melodiju i lepotu
kao to su ih imali i ihovi prethodnici.
Koncert za klavir i orkestar br. 2 u c-molu, opus 18
Koncert za klavir i orkestar br. 3 u d-molu, opus 30
Rapsodija na Paganinijevu temu, opus 43
Simfonija br. 2 u e-molu, opus 27
Preludijum u cis molu, opus 3, br. 2
Preludijum u D-duru, opus 23, br. 4
Klavirska sonata br. 2 u b-molu, opus 36
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Debisi i Ravel
Ako postoji kompozitor koji je pretea muzike 20. veka, onda je to vero-
vatno Klod Debisi (18621918, slika 2-25).
Debisi je tipian predstavnik muzikog impresionizma. Njegova dela su
muziki izraz doivenih utisaka mirisa, boja i zvukova, umnogome
nalik slikau Monea i Renoara i ostalih slikara ovog umetnikog pravca.
Da bi svoje impresije muziki izrazio, Debisiju je bio potreban nov
muziki jezik. Oprobane harmonije i akordske strukture nisu vie bile
dovone. Bili su potrebni drugaiji harmonijski nizovi.
Debisi je propao na studijama kompozicije na Pariskom konzervatori-
jumu, gde egov osobeni harmonski jezik nije naiao na odobravae.
ak je, nekoliko godina kasnije, jedan student konzervatorijuma bio
izbaen sa studija samo zato to je uza se imao Debisijevu partituru.
Kao to moete da zamislite, sluaocima u Parizu trebalo je puno vre-
mena da se naviknu na ove nove zvuke u muzici. Danaa publika nalazi
da je Debisijeva muzika bujna i senzualna, dok je publika u egovo
vreme tu muziku doivavala kao haotinu.
Jedna od najzanimivijih Debisijevih inovacija bila je upotreba celoste-
pene lestvice. U poglavu 11 moete da otkrijete kako se na klaviru svira
normalna skala. Kreete se uz klavijaturu svirajui susedne dirke tako
to od svake druge dirke pravite poseban niz. Meutim, u celotonskoj
lestvici, svirate svaku drugu dirku od poetka do kraja. Rezultat je
magini, saivi, harfistiki zvuk koji ne pripada nijednom tonalitetu.
Prvo Debisijevo znaajano delo bio je Preludijum za popodne jednog
fauna, inspirisano poezijom Stefana Malarmea. Ovo muziko delo
Slika 2-25:
Klod Debisi i
Moris Ravel
najsjajnija
svetla na sceni
impresionizma.
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
napisano na poetizovanu mitsku temu, ima izrazito saarski i senzualan
karakter.
Na CD-u se nalazi trei stav najvee Debisijeve orkestarske kompozicije
More (La Mer). U ovom komadu more se die i sputa, talasi igraju
uzbudivu morsku igru u visokoj muzikoj gradaciji do efektnog
zavretka.
Debisi na disku
Ako nameravate da sluate Debisija, morate da ujete Preludijum za
popodne jednog fauna (Prlude a laprs-midi dun faune) i La Mer.
Zatim sluajte impresionistike, izrazito senzualne kompozicije Nokturna
i Images (Slike), i popularni mali komad za klavir Clair de lune (Meseina).
Razotkrivae Ravela
Klod Debisi je bio heroj za Morisa Ravela (18751937, slika 2-25). Ravel je
drugi impresionistiki kompozitor kolovan na Pariskom konzervatori-
jumu, ali egov stil ne zvui tako imaginativno kao Debisijev. Ravelova
muzika struktura je jednostavnija.
Ravel je postao slavan zahvaujui Boleru. Ovo delo je zasnovano na
istoimenom panskom ritmu, sastoji se od jednostavne melodije koja se
stalno ponava, sve intenzivnije, sa sukcesivno sve vie i vie instrume-
nata, a traje 15 minuta sve dok ne dostigne dramatini vrhunac.
Ravelov Bolero je korien kao muzika podloga u vanim ubavnim
scenama u filmovima Bolero i 10.
Jo jedna od Ravelovih najboih kompozicija predstava za valcer ono to
je Bolero bio za ovu pansku igru. Zove se La Valse (Valcer) i napisana je
po zavretku Prvog svetskog rata. Na samom poetku orkestar svira jed-
nostavnu, upku melodiju valcera koja simbolizuje elegantno, graciozno
drutvo iz prolosti (pre rata). Ravel opet vodi muziku u gradaciju do
rasturajueg finala u ekstremno divem tutu punog orkestra.
Nae najomienije Ravelovo delo, jeste balet Dafnis i Kloe (Daphnis et
Chlo). Napisao ga je za grupu Ruski balet (Ballet Russes), za koju je
Stravinski napisao svoja tri uvena baleta.
Neizostavno treba da ujete Dafnis i Kloe, baletsku svitu br. 2. Zatim
sluajte ova fantastina Ravelova dela:
Bolero
La Valse
Rhapsodie espagnole (panska rapsodija) (upka i uzbudiva evoka-
cija panije)
N
A
C
D
-u
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Igor Stravinski
Za mnoge je Igor Stravinski (18821971) najznaajniji kompozitor 20. veka.
Posle Stravinskog, kompozitori nisu vie mogli da komponuju a da pri tom
nemaju na umu Stravinskog, bez obzira na to da li su ga prihvatali ili odba-
civali kao muziki uzor (slika 2-26).
Roen u uspenoj porodici, poslat na pravni fakultet koji kasnije naputa
zbog muzike, Stravinski zapoie kolovae kao mnogi kompozitori pre
ega.
ar-ptica uskae na scenu
Stravinski se prvo oprobao u baletskoj muzici. uveni ruski producent
Sergej agiev, koji je osnovao Ballets Russes u Parizu, bio je u potrazi
za kompozitorom koji bi napisao muziku za balet o ar-ptici iz ruskih
bajki. Ve je bio angaovan Anatol Ljadov. Kako se pribliavalo vreme za
poetak proba, upitao je Ljadova kako napreduje kompozicija. Na odgo-
vor: Odlino, ve sam nabavio notni papir! agiev se uspaniio i dao
porudbinu rezervnom izabraniku Stravinskom.
Stravinski obava uspeno ovaj muziki zadatak. Na premijeri ar-ptice,
publika je iznenaena novom baletskom muzikom. Muzika je disonantna,
sloenog ritma, impresivna. Balet postie veliki uspeh. Stravinski je
postao najomieniji kompozitor agieva i egova karijera u Parizu bila
je osigurana.
Slika 2-26:
Igor Stravinski,
najznaajniji
kompozitor 20.
veka.
Poznati akord iz Petruke
Petruka je poznati balet Stravinskog, napisan po motivima stare ruske
bajke. Za muziku ovog baleta karakteristina su dva harmonijska niza,
u suprotnim tonalitetima, koja teku paralelno sa odreenim tonskim
pravilima.
Najuvenija premijera u muzikoj istoriji
Godine 1913. tridesetjednogodii Stravinski komponuje Posveee
prolea. Podnaslov ovog baleta Scene iz paganske Rusije dosta nam
kae. Stravinski je pisao: Video sam u svojoj mati svean paganski
obred; stari mudraci koji sede u krug, posmatraju mladu devojku kako
igra igru smrti, da bi umilostivila boga Prolea.
Njegova muzika na ovu priu donosi zvuk razaraa, izuzetno grubo,
s kratkim, ponavajuim melodijskim fragmentima, izraenih disonanci
i ide do izvoakih granica instrumenta. Na premijernom izvoeu
najuvenijoj premijeri u muzikoj istoriji publika se odazvala na jedini
mogui nain. Pozorina dvorana bila je demolirana.
U publici je bilo nekoliko vodeih pariskih umetnika (ukuujui Kloda
Debisija, uvenog francuskog kompozitora) koji su energino uzvikivali
svoju podrku muzici. Naalost, ovaj entuzijazam je samo razdraio
gomilu, podstiui protivnike muzike na jo vee oglaavae. Izbile su
tue, udi su se otimali, gurali jedni preko drugih da bi izali iz dvorane.
Sam Stravinski se izvukao kroz prozor garderobe da bi se umeao u pub-
liku i izaao neprimeen.
Samo godinu dana kasnije, muzika iz baleta izvedena je na koncertu i bila
propraena ovacijama.
Posle rituala posveea
Dugi odlomak iz Posveea prolea nalazi se na CD-u uz kigu. U pogla-
vu 5 detano objaavamo ta se deava dok sluate muziku. Ono to je
najboe u muzici mladog Stravinskog jeste estina.
Stravinski je kao mlad ovek komponovao tri baleta koja su potresla
svet. Uskoro zatim dolaze Prvi svetski rat i Oktobarska revolucija.
Stravinski bei iz Rusije, prvo u vajcarsku, zatim u Sjediene Drave.
U poznijim godinama Stravinski je postao vrlo racionalan i puno je ekspe-
rimentisao, komponujui u brojnim stilovima, ukuujui neoklasini stil.
(Ako malo previe pojednostavimo, neoklasina muzika je predstavala
P
O
K
U
A
JTE
D
A
H
P
R
O
LOST
I
N
A
C
D
-u
povratak ravnotei i uzdranosti klasine muzike, ali sa novim harmonij-
skim nizovima koje je karakterisala disonantnost.) Iako je Stravinski nas-
tavio da komponuje muziku, nita od onoga to je kasnije napisao nije
dostiglo muziki znaaj Posveea prolea. Umro je u Njujorku 1971.
godine.
Stravinski na ploama
Predlaemo da ponete sa egova tri velika baleta, redosledom kojim su
komponovani:
Zatim nastavite sa neoklasinom svitom Pulinela (Pulcinella). Onda
preite na Simfoniju psalma, udesnu kompoziciju za orkestar i hor. Ako
ni tada ne iskuite svoj CD, itavo muziko bogatstvo je pred vama.
Samo nastavite.
Sergej Prokofjev
Od ruskih kompozitora koji komponuju u neoklasinom stilu, upoznajte
Sergeja Prokofjeva (18911953, slika 2-27). Njegova muzika nije poznata
iroj koncertnoj publici. Izuzetak je egova muzika obrada poznate
ruske deije prie Pea i vuk. Njegova verzija baleta Romeo i Julija pred-
stava remek-delo, a od simfonija najznaajnija je Peta.
ar ptica
Petruka
Posveee prolea
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Slika 2-27:
Sergej
Prokofjev,
oliee
neoklasinog
kompozitora.
U svojim kompozicijama Prokofjev je uspeo da dovede u sklad muziku
klasinog perioda sa bolom i eom ruske muzike. U okviru svoje inae
tradicionalne harmonije, unoeem disonantnih harmonijskih nizova
Prokofjev postie da egova muzika dela imaju element sarkazma i
estine.
Sluajte ova dela da biste osetili muziku Prokofjeva:
Od maih muzikih dela preporuujemo egove Klavirske sonate br. 3
i br. 7.
Dmitrij ostakovi
U novoj Rusiji, u vremenu koje sledi posle revolucije, odvija se muziko
stvaralatvo Dmitrija ostakovia.
Za razliku od Stravinskog koji je napustio Rusiju, Dmitrij ostakovi
(19061975) ceo svoj ivot provodi u Sovjetskom Savezu i stie ugled
velikog kompozitora. ostakovi je prvu simfoniju napisao u 18. godini.
(Jo uvek se smatra jednom od egovih najboih.) Simfonija zvui
poletno, buntovno i u novoj Rusiji postaje omiena kao otelotvoree
revolucionarnog ara.
Dmitrij upada u nevou
Meutim, kako je nova vlast sazrevala, oseaa su se postepeno meala.
Sredinom tridesetih godina drsko i buntovno nisu vie bila poena
stvaralaka svojstva.
Godine 1935. ostakovi je bio jedan od najvie slavenih kompozitora u
Sovjetskom Savezu. Njegova modernistika opera Ledi Magbet Mcenskog
okruga doivela je veoma uspena izvoea, kako u zemi, tako i u inos-
transtvu. ostakovi je s razlogom verovao da je egova budunost kao
kompozitora osigurana i sjajna.
Meutim, u sovjetskim novinama Pravda pojavuje se vrlo otar uvod-
nik o ostakoviu. Uvodnik je bio nasloven Haos umesto muzike.
Izmeu ostalog, pisalo je: Svrha dobre muzike je da inspirie mase
Ovo je vrlo opasna muzika.
Pea i vuk, opus 67
Svite iz Romea i Julije
Simfonija br. 1, opus 25 (poznata i kao Klasina simfonija)
Simfonija br. 5, opus 100
Kantata Aleksandar Nevski (Prokofjev je ovu muziku napisao za
uveni film Sergeja Ejzentajna Aleksandar Nevski. U danae
vreme ovu muziku esto izvode orkestar i hor u mraku, dok se
na platnu projektuje nemi film.)
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Ledi Magbet Mcenskog okruga je odmah skinuta sa scene. ostakovi je
izbaen iz profesionalnih krugova tako to je bio zvanino oznaen kao
neprijate naroda. U stvari, listovi koji su najavivali egove koncerte
pisali su: Veeras u 8 sati: koncert muzike neprijatea naroda ostako-
via. U Sjedienim Dravama ovakvi oglasi mogli su da udvostrue
prodaju karata. U Sovjetskom Savezu to je predstavalo profesionalnu
smrt.
Dmitrij ostakovi postaje umetnik drugog ranga. Njegov pokuaj reha-
bilitacije donekle uspeva, meutim, kroz uobiajeno poniavae i posi-
pae pepelom po glavi. Njegova nova simfonija zove se: Odgovor
sovjetskog umetnika na pravednu kritiku.
Kritiari su bili iznenaeni. Delo je bilo ba te vrste. U oima staini-
stikog reima u potpunosti je rehabilitovan. Ponovo je postao zvezda,
a egova muzika je ponovo izvoena irom zeme.
Dmitrijeva osveta
ostakovi je kasnije pokuao da u svoje objaee ove simfonije unese
reviziju koja zadovoava vladajuu ideologiju.
Meutim, ienica je da je ostakovi ovim svojim delom definitivno
postao reimski kompozitor i da je komponovao i ostala dela mae po
slobodnom i muzikom opredeeu a vie po prinudnom ideolokom.
Moemo samo da se nadamo da ga je pomalo uteilo to to je egova
muzika bila prva koja je izvedena van Zeme, u svemiru. Prvi kosmonaut,
Jurij Gagarin za kontrolnu misiju leta otpevao je jednu od ostakovievih
pesama.
Ova dela su najboi uvod u muziku Dmitrija ostakovia:
Od koncerata za gudake instrumente preporuujemo gudake kvartete,
naroito br. 3 i br. 8.
Koncert za klavir i orkestar br. 1, opus 35 (klavir, solo truba i gudai
briantno, poletno delo)
Simfonija br. 5 u d-molu, opus 47
Simfonija br. 1 u f-molu, opus 10
Koncert za violonelo i orkestar br. 1, opus 107
Z
A
Z
A
B
AVE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Druga beka kola
Kao to je ve poznato, mnogi uveni kompozitori iveli su i radili u Beu.
Hajdn, Mocart, Betoven, ubert, Brams i sve ihove sestre i ihovi roaci
i ihove tetke. Oni su odreivali kasnije tokove i pravce muzikog stvara-
latva. U novom dobu java se nova grupa kompozitora iji je zajedniki
ci da, polazei od tradicionalne muzike, unesu u muziko stvaralatvo
nove elemente. Ovaj krug je poznat kao Druga beka kola. Njihov voa
je Arnold enberg (slika 2-28). Roen je 1874. godine, a umro 1951.
enberg je zapoeo svoju muziku karijeru u Beu. Njegova prva dela
imaju izvesnu slinost sa delima Vagnera, trausa i Malera. Meutim,
posle vie godina rada na problemu tonaliteta enberg stvara tzv.
atonalnu muziku. Za enbergovo delo moglo bi da se kae da je neka
vrsta ishodita celokupnog muzikog efekta disonance.
Serijalna muzika
Posle nekoliko godina eksperimentisaa, enberg je otiao dae. U svom
delu element inspiracije kao osnovu muzikog stvaralatva zameuje
radom na matematikim i intelektualnim sistemima kojima se konstituie
muzika struktura dela. Danas ovu vrstu muzike zovemo dvanaestotonska
muzika, a itav pravac serijalizam (vie o tome pogledajte u odeku en-
berg objaen delimino). Kompozitori kao Alban Berg (18851935)
i Anton Vebern (18831945) slede ga u ovom radu.
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
Slika 2-28:
Arnold
enberg, otac
Druge beke
kole.
D
A
H
P
R
O
LOST
I
Ako elite da ujete nekoliko primera eksperimenata Druge beke kole,
uputiemo vas u pravom smeru. Sluajte sledea dela:
Amerikanci
Dok je Druga beka kola u Evropi stvarala kompleksnu, angaovanu,
mranu muziku, razvijala se nova vrsta tipino amerike muzike: muzika
koja je izraavala optimistian i snaan ameriki duh.
enberg Pierrot Lunaire, opus 21 za pevaa i mali instrumentalni
ansambl. U ovom delu enberg koristi tehniku zvanu Sprechstimme
(govorei glas), pri kojoj se peva ne zadrava na tonovima kao u
tradicionalnoj muzici, ve ih se samo dotie, klizei nagore i nadole
izmeu tonova.
Berg Koncert za violinu i orkestar dvanaestotonsko delo koje,
izmeu ostalog, uspeva da pokrije sve, od Baha do austrijske
narodne muzike. Iako potpuno atonalno, ono nosi snaan lini
peat i uzbudivo romantino oseae.
Vebern est komada za orkestar, opus 6 niz vrlo kratkih komada
ukupnog trajaa od samo 12 minuta, u istraivau prolaznih trenu-
taka promenivih raspoloea i tonskih boja. Totalno atonalno.

enberg objaen delimino
Ako potraite na klaviru srede C i odsvirate
sve bele dirke po redu sve do sledeeg C,
onda ste odsvirali sedam tonova u C duru.
Priblino 99 procenata svetske muzike
napisano je u nekom tonalitetu (duru ili
molu). To je razlog to toliko uvenih dela
klasine muzike ima nazive kao to su Sim-
fonija u D-duru ili Sonata u F-duru ili molu.
Meutim, primetiete neto u vezi sa C
durom: peui se klavijaturom od C do
svetlijeg, vieg C, preskaete sve crne dirke.
Sutina velikog koncepta Arnolda enberga
bila je u tome da te dirke ne treba da budu u
drugom planu. Njegova nova vrsta muzike,
12-tonska muzika, koristila je svih 12 tonova
izmeu C i C, crne i bele dirke ravnopravno.
Svakako, neki od staromodnih koncepata,
kao to su harmonija, melodija i lepo izezli
su, ali to je predstavalo napredak.
Ne samo da je enberg odluio da svi ovi
ranije ignorisani meutonovi budu ukueni,
nego je jo i konstituisao sistem kojim e biti
obezbeeno ihovo pravilno unoee u
muziko delo. Odluio je da, ako napie notu
C na notni papir, ne sme da upotrebi C pono-
vo sve dok prvo ne upotrebi svih 11 preosta-
lih tonova!
enberg je otiao i dae. Izabrao bi poseban
niz od 12 tonova na primer: C, Es, G, As, H,
Cis, B, D, Fis, F, A, E i prisiavao sebe da
koristi ove tonove istim redosledom, tokom
cele kompozicije. On je sebi dozvoavao da
slobodno koristi razliite ritmove i da tonove
kombinuje u akorde ali uvek zadrava-
jui isti redosled.
Pored toga, uveo je serije od po 12 tonova.
Nova vrsta muzike nazvana je serijalizam.
Z
A
V
I
R
T
U
OZE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Aron Kopland
Aron Kopland (19001990) je najomieniji kompozitor klasine muzike u
Sjedienim Dravama (slika 2-29). Roen u Bruklinu, Njujork, sin ruskih
emigranata, Kopland svojom muzikom uspeva da uhvati duh amerike
unutraosti.
U najranijoj Koplandovoj muzici odzvaaju muziki tokovi Evrope s
poetka veka. Meutim, kako je napredovao, pokuao je da stvori stil koji
bi naao odziv kod amerike publike. U neke svoje ozbine kompozicije
dodao je ritmove i harmonije deza i pisao je muziku o legendarnim
amerikim temama i likovima, kao to je Bili Kid.
Daleko najpopularnija Koplandova kompozicija jeste Prolee u Apala-
ima (Appalachian Spring), balet koji pria o mladom branom paru
farmera koji se useavaju u novu kuu na farmi na planinama Apalai.
U ovom delu moete da osetite rosu koja se sputa na zemu, radost
ene i mua koji zapoiu svoj novi zajedniki ivot i ulnost predela
u kome se odvija pria.
Prolee u Apalaima od svog prvog izvoea 1944. godine postaje
slavno. Sledee godine nagraeno je Pulicerovom nagradom i do dana
danaeg ostaje najpoznatije delo amerike klasine muzike.
Slika 2-29:
Aron Kopland
(levo) i Dord
Gervin,
najpoznatiji
ameriki
kompozitori.
Dord Gervin
Sledee najpoznatije delo pripada Dordu Gervinu (18981937).
Gervin je iveo samo 39 godina, ali je u svom kratkom ivotu uspeo da
prevazie muziki jaz izmeu dez klubova i Karnegi Hola (slika 2-29).
Kompozicija s kojom mu je to uspelo bila je Rapsodija u plavom (Rhap-
sody in Blue), kratak koncert, originalno napisan za klavir i dez orkestar.
Delo je predstaveno na sada ve legendarnom koncertu orkestra Pola
Vitmena nazvanom Jedan eksperiment u modernoj muzici.
Gervin je Rapsodiju u plavom napisao u posledem trenutku, samo
nekoliko sedmica pre koncerta, inspirisan putovaem vozom iz Njujorka
u Boston. Kompozicija je spektakularno kombinovala klasini klavirski
koncert sa amerikim dezom i bluzom, ali je Gervin bio u mnogo prisni-
jim odnosima sa dezom nego sa klasikom. Zaraivao je za ivot kompo-
nujui muziku za Brodvejske predstave na tekstove svog brata Ajre.
Pored svega toga, Gervin se oseao nesigurnim jer nije imao formalno
muziko obrazovae. (Klasina muzika za neupuene je jo uvek bila
udaena vie od 50 godina.) Zbog toga je stalno molio za pomo i savet
uspene kompozitore klasine muzike. ak se sprijateio sa Arnoldom
enbergom i molio ga za pomo u komponovau. enberg je to odbio uz
komentar: Ja bih od vas napravio samo loeg enberga, i dodao, a vi
ste ve tako dobar Gervin!
Samjuel Barber
Samjuel Barber (19101981) je komponovao tree po uveu delo
amerike klasine muzike: Adao za gudae.
Barber je Adagio zavrio kada mu je bilo samo 25 godina, odmah po
okonau formalnog obrazovaa na Institutu Kertis u Filadelfiji. Delo je
postepeno prihvatano irom Amerike, a po izbijau Drugog svetskog
rata postalo je uveno irom sveta, kao nezvanina himna u spomen
vojnicima koji su poginuli u borbi.
U vreme kada je dobar deo sveta klasine muzike eksperimentisao sa
svim i svaim, od atonalnosti do deza, Barber je opstajao kao nepokole-
bivi romantiar, a egova muzika je bila bujna i melodina. Ona je lina
u meri veoj od one koju poseduje muzika bilo kog drugog Amerikanca.
I drugi...
Mnogo je darovitih amerikih kompozitora u ovom veku svojom muzikom
obogatilo koncertne dvorane. Za razliku od evropskih kompozitora o
kojima ste itali, Amerikanci najee ne jure kao osamnaestogodiaci
u Be na studije i ne bacaju se samoubilaki u reke ili naputaju pravni
fakultet. (U stvari, nekoliko ih je to uinilo). Neki su, bez obzira na sve,
uspeli. Obratite pau na sledee:
Z
A
Z
A
B
AVE
Amerika muzika na snimcima
Ako istraujete ameriku muziku 20. veka, nemojte propustiti sledee:
arls Ajvz (18741954), po zanimau agent za prodaju osiguraa
koji je izmislio koncept dravnog planiraa, imao je tajni ivot kao
kompozitor. Veina egovih dela zavrila je na tavanu, ali kada su
otkrivena, hvaena su kao izuzetno originalna. Naroito su uspene
egove kratke kompozicije Pitae bez odgovora (The Unanswered
Question), kao i Simfonija br. 2.
Leonard Bernstajn (19181990), legendarni dirigent Njujorke fil-
harmonije, napisao je mnoga dela u kojima se dodiruju dez i kla-
sina muzika. Komponovao je takoe i jedan od najboih mjuzikala
koji je ikada izveden na Brodveju, mjuzikl Pria sa zapadne strane
(West Side Story).
Don Kejd (19121992), uzbunio je i promenio stvari u muzici
uvodei koncept sluajnosti, na primer, etiri radio prijemnika koja
istovremeno sviraju, svaki podeen na drugu stanicu. Komponovao
je i klavirsku kompoziciju nazvanu 4 33, pri ijem izvoeu pijani-
sta otvori klavijaturu, sedi uz klavir etiri minuta i 33 sekunde, a da
ne odsvira nijedan ton i zatim ponovo zatvori poklopac. Kejd je u
umetnost koja je postala ultraozbina uneo element zabave.
Don Adams (roen 1947), zajedno sa kompozitorima kao to su
Stiv Rajh (roen 1936) i Filip Glas (roen 1937), razvio je muziki stil
zvani minimalizam. Kod ove vrste kompozicija oekuje se da vas
ponavajui muziki fragmenti, uz suptilno ihae harmonija i rit-
mova, uvedu u stae izmeene svesti. Uglavnom je tonalno i
umirujue i divno za sluae.
Don Koriano (roen 1938), stekao je meunarodnu reputaciju
svojom Simfonijom br. 1, posveenom rtvama side (AIDS). Takoe
je komponovao iskriavu i originalnu operu Duhovi Versaja (The
Ghosts of Versailles) za ujorku Metropoliten operu. Koriano se
smatra jednim od najznaajnijih kompozitora svoje generacije.
Aron Kopland Prolee u Apalaima (Appalachan Spring)
Aron Kopland Fanfare za obinog oveka (Fanfare for the Common
Man) (uje se na mnogim sportskim prenosima, ovo delo je kompak-
tna verzija Koplandovog muzikog stila, sviraju limeni duvai i
udarake)
Dord Gervin Rapsodija u plavom
Dord Gervin Koncert in F za klavir solo i orkestar
Samjuel Barber Adao za gudae
Samjuel Barber Simfonija br. 1 u jednom stavu, opus 9
Samjuel Barber Medejina meditacija i igra osvete
arls Ajvz Pitae bez odgovora (The Unanswered Question)
P
O
K
U
A
JTE
P
R
E
S
L
U
AJTE
!
Leonard Bernstajn Simfonijske igre iz mjuzikla Pria sa zapadne
strane (West Side Story)
Don Kejd Sonate i interludiji za klavir
Don Adams Kratka voa brzom mainom (Short Ride in a Fast
Machine) (zabavna, poletna, superritmina kompozicija, s ludim
fanfarama, u trajau neto duem od etiri minuta, savreno repre-
zentativna za ovog kompozitora)
Don Adams Harmonielehre (Nauka o harmoniji) (kompozicija u
tri stava; po naem mieu najboa kompozicija minimalistike
muzike do danas)
Don Koriano Simfonija br. 1 (od premijere 1990, ovo besno, bru-
talno, emotivno delo doivelo je na stotine izvoea irom sveta).

Ljudi koji mrze kompozitore (i kompozitori koji ih vole)
Velikog engleskog dirigenta ser Tomasa
Biama jednom prilikom su upitali da li je
ikada uo neto od tokhauzena (kompozito-
ra moderne elektronske muzike). Ne,
odgovorio je, ali mislim da sam gazio po jed-
nom.
Od samog poetka, publika je sporo prihva-
tala nove ideje u muzici. Nekada, u danima
kada je sve to ste mogli da ujete bio gre-
gorijanski koral, prvi zvuci renesansne muzi-
ke ispueni viestrukim, simultanim
melodijama mora da su zvuali potpuno
strano.
U vreme kada su se pojavili, veliki kompozi-
tori, kao Betoven ili Brams, bili su neshva-
eni. Isto je bilo sa Berliozom, Debisijem,
Malerom, Nilsenom, enbergom jasno
vam je na ta mislimo. Pokaite nam
omienog kompozitora koji je otvorio
uzbudiva nova vrata u klasinoj muzici a mi
moemo da vam pokaemo kompozitora koji
je nipodatavan za vreme ivota.
Kompozitori piu muziku u nadi da e jednog
dana biti shvaena i voena. Za nepozna-
vae ili nerazumevae muzike moe da se
kae isto to i za prijatestvo neko, pot-
puno nepoznat, jednog dana postao vam je
prijate.
S
N
O
B
O
V
S
K
E TEM
E

02 KMDC

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

02 KMDC

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KMD, November 6, 2003 8:29 am

02 KMD slog 13 str

You might also like