SERBIA maj,1999

''Serbia''
Serbia








MATURSKI RAD




Uenik: Serbia
Predmet: Informatika i Raunarstvo
Profesor: Serbia
3
WINDOWS 98

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Istorija Operativnih Sistema i
Windows-a


Instaliranje Windows-a 98 . . . .
.6
Hardverski zahtevi, stanje raunara i
priprema raunara pred instalaciju
Instaliranje
Biranje komponenti Windows-a 98


Startovanje i gaenje Windows-
a 98 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11
Startovanje Windows-a 98
Gaenje Windows-a 98


Izgled i kretanje kroz Windows
98 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Izgled i komponente Desktop-a
Ikone
Desktop
Active Desktop
Taskbar
Channel Guide
Korienje mia
Korienje tastature
Korienje menija i dialog-boxova
Prozori


Control Panel . . . . . . . . . . . . . .
31
Add New Hardware
Add/Remove Programs
Keyboard
Modems
Mouse
Passwords
Regional Settings
System
Users
Programi unutar Windows-a 98 .
.46
Osobine WIN-98 Softvera
DOS Softver
Programi u Windows-u
Communications


Multimedija . . . . . . . . . . . . . . . . .
52
Hardver
CD Player
Media Player
Sound Recorder


Rad sa fajlovima - Windows
Explorer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
57
Organizacija diska
Izgled Windows Explorer-a
Operacije sa fajlovima
Naprednije operacije sa fajlovima
Korienje Web izgleda


Internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.62
Internet Connection Wizard
Manuelno pravljenje veze
Povezivanje na Internet
Programi za surfovanje Internet-om


Odravanje Windows-a 98 i
program za pomo . . . . . . . . . . . .
66
Backup
Character Map
4
Diak Defragmenter
ScanDisk
Scheduled Tasks
HELP


Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
71
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. 72
5
UVOD

PC (eng. Personal Computer) ili Lini Raunar je alatka koja omoguava
korienje velikog broja programa za poslovnu namenu, zabavu, uenje i komuniciranje.
Raunar se sastoji od hardvera (eng. Hardware) i softvera (eng. Software).
Hardver raunara je bukvalno fiziki deo, opipljivi deo raunara, ono to se moe
rukama uhvatiti. Najoptiji hardver svakog raunara je matina ploa sa procesorom (eng.
Mother Board, Processor), hard disk (eng. Hard Disk), flopi drajv (eng. Floppy Drive) i
grafika kartica smeteni u centralnoj jedinici i ulazno/izlazni ure|aji od kojih su najoptiji
tastatura i mi od ulaznih i monitor i tampa od izlaznih. U novije vreme (ako se tako
moe rei jer raunari i postoje ovakvi kakve ih znamo svega dvadesetak godina) kao
dodatna oprema raunara trai se CD-ROM drajv (eng. Compact Disk Read Only Memory
Drive), zvuna kartica, modem i skener.

Istorija Operativnih Sistema i Windows-a
Ono to e biti tema ovog rada je softver odnosno programska podrka hardveru i
to Operativni Sistem koji predstavlja vezu izme|u hardvera i aplikativnih programa (eng.
Application) koji Operativni Sistem (OS) koriste kao posrednika svojih naredbi hardveru.
Primer ovoga su najosnovnije naredbe iz veine aplikacija kao to su naredba tampau da
tampa-Print ili naredba hard disku da snimi dokument-Save.
Hardver i softver su se paralelno razvijali pri emu je softver bio taj koji je "vukao"
napred. Aplikacije su rasle i iziskivale sve veu i veu snagu raunara, i hardvera i
softvera. Jedan od prvih operativni sistema na PC-ima je bio BASIC koji mnogi poznaju
kao OS kod PEKOM-a ili COMMODORE-a. Znaajan napredak je bio pojava MS-DOS-a
(eng. Microsoft Disk Operating System) me|utim i na njemu se nije razvoj dugo zadrao.
Prva verzija Windows-a se pojavila tek 1983. god. i to ne kao OS ve kao programsko
okruenje. Paralelno sa razvojem DOS-a razvijao se i Windows (i to mnogo popularnije
verzije 3.x) koji je, iako bio samo programsko okruenje, nagovestio bolju i laku primenu
raunara.
Posle Windows-a 3.11 i verzije DOS-a 6.22, DOS je prestao da bude Operativni
Sistem jer je na njegovo mesto doao Windows 95 (u njemu je bila ukljuena verzija DOS-
a 7.0 me|utim bez veeg znaaja). Pojava Windows-a 95 tokom jeseni 1995. godine znaila
je veliki proboj u korienju raunara jer je on doneo korisniko okruenje dovoljno
intuitivno i lako za savladavanje i totalnim poetnicima, koji uvek ine priblino polovinu
svih korisniks raunara.
Dve godine kasnije na trite je izaao Windows 97 koji je i dalje nosio ime
Windows 95 i u sutini je bio neizmenjen ali je sadrao veliki broj pomonih programa i
programskih olakica integrisanih u samom sistemu.
1998. godine pojavio se Windows 98
1
kao trenutno najsavreniji Operativni Sistem.
U osnovi je isti ali je nain rada jo vie uproen i u samom Windows-u su integrisani
mnogi usluni programi, na prvom mestu programi za Internet (Internet Explorer 4.0,
Outlook Express) ili program za ulepavanje radne povrine MS Plus.
O samim osobinama i novinama WIN-98 bie rei kasnije. Prvo e biti rei o
hardverskim zahtevima WIN-98 i o nainu instaliranja koji je toliko pojednostavljen da e
veina korisnika to moi i sama da uradi uz pomo programa za instaliranje. Onda e se uz

1
nadalje }e se Windows 98 oznaavati kao WIN-98
6
obradu Windows-ovih delova objasniti i njihovo osnovno konfigurisanje radi maksimalnog
iskorienja Windows-ovih resurasa.
7
INSTALIRANJE WINDOWS-a 98

Instaliranje Windows-a 98 nije vie komplikovan posao, kao kod ranijih sistema, za
koji je bilo potrebno struno lice da ga obavi. Microsoft se pobrinuo da se taj proces
pojednostavi tako da moe da ga obavi skoro svaki korisnik Windows-a. To je uinjeno
jednom od novina ove (a u odre|enoj meri i ranijih verzija) verzije Windows-a,
arobnjakom za Instaliranje (eng. Installation Wizard). arobnjak daje sva potrebna
uputstva (koja su za sada jo uvek samo na engleskom) za osnovno i napredno instaliranje
(svakog novog programa i aplikacije nadalje).

Hardverski zahtevi, stanje raunara i priprema raunara za instalaciju
U predhodnom poglavlju reeno je da je softver zahtevao sve jai hardver, tako i
Windows 98 ima svoje minimalne i optimalne hardverske zahteve. Jedna od najvanijih
komponenti za performanse Windows-a je procesor. Teoretski hardverski minimum je
procesor 386 me|utim praktino nemogue jer bi taj raunar bio neverovatno spor.
Preporuljiv je pentium-ov procesor i to to jai to bolji. Druga vana stavka je hard disk
koji mora da ima slobodnih bar 120 MB za osnovnu instalaciju, preporuljivo je tako|e
imati to vei disk zbog sve veih paketa korisnikih programa. I pored jakog procesora
brzina Windows-a e direktno zavisiti od kolicina RAM memorije, minimum je 4 a
preporuljivo 16 i vie MB. Mi, CD-ROM, modem i zvuna kartica nisu neophodni ali
teko da se moe zamisliti rad u Windows-u bez tih ure|aja.
Windows 98 se moe instalirati na raunaru kao osnova ili nadogradnja postojeeg
sistema. Naime instalacioni program Windows-a moe instalirati sistemske fajlove
2

(fajlovi potrebni za rad Operativnog Sistema) na potpuno praznom, formatiranom disku pri
emu je korisnik duan da instalacionom programu dostavi odre|ene informacije o
konfigurisanju sistema. To se moe izbei ukoliko se Windows instalira kao nadogradnja
na Windows 3.x ili Windows 95. Pri takvoj instalaciji sve potrebne informacije o setup-
ovanju Windows-a se preuzimaju od predhodnog sistema i instaliranje je najbre i
najlake. Nove komponente iz Windows-a 98 se pri takvoj instalaciji ubacuju naknadno.
Pre instaliranja Windows-a na raunarima na kojima se ve nalaze neki podaci
preporuljivo je skloniti te podatke na sigurno mesto (eng. Backup) i napraviti Sigurnosni
StartUp Disk Sistema (eng. Emergenci StartUp Disk) jer se u nekim sluajevima desi da
instaliranje stane pri emu je neophodno resetovati raunar a onda se ne desi uvek das se
sistem podigne. Preporuljivo je jo proveriti sistem od virusa i defragmentirati disk radi
breg upisa podataka na njega tokom instaliranja. Veoma je vano iskljuiti sve rezidentne
programe kao to su Virus-skeneri (koji treba iskljuiti i u BIOS-u) inae e Windows pri
instalaciji prijaviti greku i obustaviti instalaciju.
Instaliranje WIN-98 je "najtee" na raunarima sa svee formatiranim diskovima
jer arobnjak za Instaliranje trai mnotvo dodatnih informacija (kao identifikovanje nekih
ne Plug-and-Play ure|aja) pa e se u ovom radu obraditi takva vrsta instaliranja. Svako
drugo instaliranje imae kao posledicu izbacivanje nekog od sledeih koraka.

2
tako }e se oznaavati datoteke
8
Sl. 1
Sl. 2
Instaliranje
U raunaru mora da postoji operativni sistem sa uitanim drajverima
3
za ure|aje sa
kojih e se startovati instalacija WIN-98. To se moe postii na vie naina ali je sigurno
najbolji da se OS i drajveri podignu sa Startup diskete. Ona se moe napraviti i "runo" ali
je mnogo bolje, lake i sigurnije da se uzme ve neka od postojeih. Naime, WIN-97 je
prvi Windows Operativni Sistem koji se moe instalirati na istom hard disku (za razliku
od WIN-95 koji je iskljuivo nadogradnja ili apgrejd-upgrade na Windows 3.11) pa se
njegov proizvo|a pobrinuo za Startup Disk koji podigne operativni sistem, uita drajvere
za CD-ROM i mi i omogui startovanje instalacionog programa. Slian je i Startup Disk
za WIN-98 pa je preporuljivo napraviti ga na nekom raunara koji ve ima u sebi WIN-
98.
Po zavretku uitavanja sistema i drajvera disketu treba ostaviti u drajvu do prvog
restartovanja
4
raunara. Instalacioni ili Setup program WIN-98 se nalazi na kompakt disku
zbog svoje veliine, oko 150MB, i startni fajl
ima naziv Setup.exe. Po startovanju Setup prvo
proverava da li je su svi hard diskovi (od koji
e se na jedan instalirati WIN-98) isti pri
emu ako nisu pokuava da ih sredi (slika 1).
Posle pripremljenih fajlova od strane Setup-a,
program vas pita da prihvatite uslove pod
kojim pristajete da koristite WIN-98 (uslovi
plaanja i sl.) to morate da prihvatite inae se
instalacija nee nastaviti. Sledei korak je
upisivanje serijskog broja proizvoda to je kod
piratskih verzija ve uinjeno pa je potrebno
samo pritisnuti taster Next za dalje. Ukolika se eli videti predhodni korak instalacije
pritisne se taster Back a ukoliko se instalacija treba prekinuti pritisne se taster Cancel (slika
2). Ovakave e se opcije davati u svakom koraku instalacije. WIN-98 vas dalje pita u koji
direktorijum
5
da instalira svoje sistemske fajlove pri emu je uobiajeno C:\Windows
me|utim u sluaju kada se WIN-98 instalira preko Windows-a 3.11 moe se izabrati i neki
drugi direktorijum da bi se sauvao Windows 3.11. Posle proveravanja neophodnog
prostora na hard disku Setup vas pita za jednu
od opcija instaliranja pri emu se moe birati
izme|u Typical (tipine komponente se
instaliraju), Portable (instaliraju se
komponente znaajne za LapTop raunare),
Compact (ne instalira se nijedna dodatna
komponenta) i Custom koja omoguava
korisniku da sam izabere koje e mu
komponente trebati a koje ne. Preporuuje se
biranje opcije Custom posle ega treba izabrati
eljene komponente, jer postojanje vie
komponenti optereuje i usporava raunar pa
ukoliko nisu potrebne nema ih potrebe instalirati.

3
o drajverima }e biti vi{e rei kasnije
4
ponovno ukljuivanje raunara i podizanje sistema i drajvera
5
kasnije }e se objasniti nain sme{tanja podataka na disk
9
Sl. 3
Biranje komponenti Windows-a 98

Dialog-box za biranje komponenti koje e se instalirati predstavljen je na slici 3.
Nain selektovanja odnosno deselektovanja komponenti je stavljanjem odnosno
uklanjanjem znaka za tikliranje u kvadrati koji se nalazi levo od imena komponente.
Neke komponente WIN-98 imaju svoje podkomponente do kojih se dolazi pritiskom na
taster Details ime se aktivira podmeni za biranje. Osenen kvadrati u glavnom meniju
znai da nisu sve opcije iz podmenija selektovane dok bela pozadina kvadratia znai da
jesu. Vraanje u glavni meni se vri pritiskom na taster OK.
Komponente su podeljene u 12 glavnih kategorija:
Accessibility (4.9MB)
Accessories (17MB)
Broadcast Data Services (0.8MB)
Communications (11.8MB)
Desktop Themes (30.5MB)
Internet Tools (15.5MB)
Microsoft Outlook Express (5.4MB)
Multilanguage Support (12.1MB)
Multimedia (14.4MB)
Online Services (1.2MB)
System Tools (8.2MB)
WebTV for Windows
Accessibility u sebi sadri opcije Accessibility, koja vam omoguava da podesite
zvuk, kretanje ili izgled koji generie WIN-98 radi lakeg korienja, i Magnifier tool koji
omoguava osobama sa slabijim vidom lake korienje raunara.
Accessories sadri vie korisnikih komponenti. Calculator (0.2MB) je kalkulator
sa naprednim funkcijama koji vam je u svakom trenutku dostupan; Desktop Wallpaper
(0.7MB) su grafike pozadine za desktop
6
; Document Templates (0.4MB) omoguuje lake
pravljenje dokumenata u uobiajenim programima; Games (0.6MB) su par logikih igara
za razonodu (Minesweeper, Hearts, FreeCell); Imaging prua podrku za skeniranje i
itanje nekih grafikih fajlova; Mouse Pointers (0.4MB) su neki specifini indikatori mia
na ekranu laki za detektovanje; Paint (2.5MB) je jednostavniji program za grafiku
obradu ije je korienje specifino i zahteva detaljniju obradu to nije tema ovog rada;
Quick View (4.7MB) daje uvid u dokument bez njegovog otvaranja; Screen Savers (1.1MB)
su grafiki programi koji u sluaju due neaktivnosti monitora po izboru korisnika menjaju
sliku na ekranu dok korisnik ponovo ne pone sa radom i tako uvaru monitor (konkretno
katodne cevi) od oteivanja usled iste osvetljenosti taaka; Windows Scripting Host
(1.2MB) omoguava naprednijim korisnicima da piu male skupove komandi za Windows
kako bi ubrzali neke operacije; Word Pad (1.7MB) je jednostavniji tekst editor ije je
korienje slino korienju Word-a pa se o njemu nee mnogo govoriti.
Data Services su izvesna poboljanja za primanje televizijskih signala i Internet.
Communications ukljuuje softver za povezivanje sa drugim raunarima putem
Internet-a ili direktno telefonski i preko kabla. Dial-Up Networking (1.2MB) omoguava
povezivanje sa drugim raunarima i Internet-om koristei modem; Dial-Up Server (0.1MB)
pretvara va raunar u udaljeni server za skidanje i unoenje podataka; Direct Cable
Connection (0.5MB) omoguuje povezivanje sa drugim raunarima preko paralelnog ili
serijskog porta koristei kabl; Hyper Terminal (0.8MB) predstavlja malo napredniji

6
radna pozadina u Windows-u o kojoj }e biti vi{e rei kasnije
10
program za modemsko povezivanje raunara sa paketom funkcija za komuniciranje;
Microsoft Chat 2.0 (4.5MB) omoguava razgovor ukucavanjem poruka sa drugim
korisnicima preko Internet-a ili neke druge mree; Microsoft NetMeeting (4.7MB) je malo
napredniji program za komuniciranje preko Internet-a koji omoguuje slanje i primanje
fajlova, mada mu je primarna namena da omogui korisniku uestvovanje u nekoj javnoj
konferenciji na Internet-u; Phone Dialer (0.2MB) omoguava da koristite raunar za
pozivanje telefonskih brojeva ukoliko posedujete modem posle ega moete podii
slualicu i razgovarati; Virtual Private NetWorking (0.1MB) omoguava stvaranje privatne,
virtuelne mree za sigurnije komuniciranje preko Internet-a ili nekih drugih mrenih
sistema.
Desktop Themes su paketi fajlova koji se koriste za promenu izgleda Windows-a.
Sadri pozadine za desktop, ikone, zvuke i identifikatore mia koji su grupisani u sledee
teme:
Dangerous Creatures
Inside Your Computer
Jungle
Leonardo da Vinci
More Windows
Mystery
Nature
Science
Space
Sports
The 60's USA
The Golden Era
Travel
Underwater
Windows 98
Internet Tools sadri nekoliko programa za Internet koji su ukljueni u paket
WIN-98 i koji su najznaajnija komponenta ove verzije Windows-a. Microsoft FrontPad
(2.8MB) je uproeni program za editovanje HTML fajlova; Microsoft FrontPage Express
(4.4MB) je napredniji program za editovanje HTML fajlova; Microsoft VRML 2.0 Viewer
(3.7MB) je view-er
7
za fajlove ekstenzije VRML koji se koriste za stvaranje virtuelne
realnosti na Internet-u; Microsoft Wallet (1.0MB) je program koji uva podatke kreditne
kartice korisnika koji se koriste prilikom kupovine preko Internet-a; Personal Web Server
(0.2MB) omoguava da PC na kome je instaliran postane jedan od Web
8
Servera; Real
Audio Player 4.0 (2.5MB) omoguava putanje video, audio i animiranih fajlova direktno
kako se skidaju sa Internet-a; Web Publishing Wizard (1.1MB) prebacuje sadraj sajta na
raunaru na neki drugi server.
Microsoft Outlook Express je E-mail program za slanje, primanje poruka ili
uestvovanje u raspravama na Internet-u.
Multilanguage Support prua podrku za veinu stranih jezika i to: Baltic
Language Support (Estonski, Litvanski), Central European Language Support (Albanski,
eki, Hrvatski, Ma|arski, Poljski, Rumunski, Slovaki i slovenski jezici), Cyrillic
Language Support (Bugarski, Beloruski, Ruski, Srpski i Ukrajinski), Greek Language
Support (Grki), Turkish Language Support (Turski).
Multimedia sadri programe za putanje zvunih, animiranih i video fajlova kao i
DVD. Audio Compression (0.2MB) kompresuje zvuk za putanje i snimanje; CD Player
(0.2MB) je uproeni ali efikasni player muzikih CD-a; DVD Player (0.3MB) predstavlja
softversku podrku za putanje DVD filmova pored ega je potrebno i posedovati DVD-
ROM; Macromedia Shockwave Director (1.7MB) i Macromedia Shockwave Flash
(0.2MB) pruaju podrku za neke grafike fajlove koji se mogu sresti na Internet-u; Media
Player (0.3MB) je player za audio i video fajlove ekstanzija AVI, MOV, WAV, MID,

7
program za brzi pregled nekog dokumenta
8
World Wide Web
11
RMI; Microsoft NetShow Player 2.0 (4.0MB) omoguava pregled NetShow fajlova preko
Internet-a; Multimedia Sound Schemes (6.5MB) sadri vie paketa zvunih fajlova koji se
mogu povezati sa odre|enim operacijama i porukama Windows-a; Sample Sounds (0.6MB)
su slini kratki zvuni fajlovi za iste namene kao oni iz predhodno navedene komponente;
Sound Recorder (0.2) je uproeni rekorder zvunih fajlova u WAV formatu; Video
Compression (0.5MB) kompresuje video fajlove za putanje ili snimanje; Volume Control
(0.2MB) omoguava kontrolu jaine zvuka u Windows-u.
Online Services omoguuju povezivanje sa mreama sa kojih se dalje moete
povezivati na Internet. Sadri podrku za America Online (0.2MB), AT&T WorldNet
Service (0.2MB), CompuServe (0.1MB), Prodigy Internet (0.8MB), The Microsoft Network
(0.1MB).
System Tools sadri programe za odravanje raunara i optimizovanje njegovih
performansi. Backup (5.1MB) omoguava vam da bekapujete
9
podatke na traku, disketu ili
hard disk tako da im kasnije po potrebi moete opet pristupiti; Character Map (0.1MB)
sadri simbole koji se mogu upotrebiti za kreiranje dokumenata specifinih sadraja;
Clipboard Viewer (0.1MB) omoguava pregled Clipboard-a
10
; Disk Compression Tools
(2.2MB) kompresuju hard disk radi veeg kapaciteta koristei DriveSpace; Drive
Converter (0.4MB) konvertuje FAT16 u FAT32 na hard disku da bi poboljao iskorienje
diska
11
; Net Watcher (0.2MB) omoguava uvid u povezanost na mreu i stanje veze;
System Monitor (0.2MB) omoguava uvid u performanse rada raunara. System Resource
Meter (0.1MB) omoguava uvid u resurse (uglavnom memorijske) u raunaru.
WebTV for Windows predstavlja softversku podrku za gledanje televizijskih
programa na raunaru preko satelita ili lokalne TV mree. Zahteva prisustvo video kartice
koja podrava TV prijem.

Posle odabira komponenti, koje e se instalirati, Setup trai informacije o regionu u
kome se raunar nalazi. Sledei, vrlo vaan korak, je pravljenje Startup Disk-a koji slui za
podizanje sistema u sluaju da se sistem ne moe podii sa hard diska(o ovom disku je bilo
rei kod poetka instaliranja). Kad Setup zatrai treba u disketni drajv ubaciti istu disketu
na koju e se prekopirati sistemski fajlovi. Narednih 20-40 minuta Setup program kopira
fajlove na hard disk i daje vam uvid u progres tog procesa. Po zavretku kopiranja WIN-98
mora da se restaruje to e on i uiniti automatski u roku od 15 sekundi ukoliko se ne
prekine i ne restartuje manuelno pritiskom na taster Restart. Po restartovanju Setup prelazi
na podeavanje hardvera i softvera tokom ega se moe restartovati jo nekoliko puta to je
i zavretak instalacije. Tokom celog procesa instaliranja Setup program vam daje uvid u to
koji se korak instaliranja trenutno obavlja: Preparing to run Windows 98 Setup, Collecting
Information about your Computer, Copying Windows 98 files to your Computer,
Restarting your Computer i Setting-up Hardware and finalizing Setings.

9
sklonite i tako osigurate podatke na neki drugi medij
10
o Clipboard-u vi{e kasnije u poglavlju o radu sa fajlovima
11
vi{e o tome u poglavlju o Control Panel-u
12
Sl. 5
Sl. 4
STARTOVANJE I GAENJE WINDOWS-a 98

Startovanje raunara nije puko pritiskanje dugmeta POWER kako misli veina
korisnika. Postupak je neto sloeniji i sastoji se iz vie koraka. Raunaru se dovodi
napajanje ukljuivanjem glavnog prekidaa na centralnoj jedinici. Tada procesor poinje sa
testiranjem hardvera, na prvom mestu operativne memorije (RAM-a), izlaznog (monitora),
ulaznog (tastature) i drugih komponenti hardvera u raunaru. Nedostatak jedne od gore
navedenih osnovnih, esencijalnih komponenti rezultiralo bi zakoenjem sistema i
davanjem zvunog signala koji oznaava neispravnost neke od neophodnih komponenti.
Kada procesor zavri sa testiranjem prelazi se na uitavanje sistema odnosno sistemskih
fajlova koje procesor trai na hard disku (uobiajeno) ili disketnom drajvu zavisno od toga
kako mu je nare|eno u BIOS-u (odnosno CMOS-u).

Startovanje Windows-a 98
Startovanje operativnog sistema se vri pomou 3 fajla koje procesor uzima za
operativni sistem. To su fajlovi IO.SYS, MSDOS.SYS i COMMAND.COM koji su istih
imena kao kod DOS-a jer su procesori raunara napravljeni tako da pozivaju njih. Dalja
uputstva za uitavanje mnogih drugih sistemskih fajlova WIN-98 su pod kontrolom ovih
fajlova. Poetak uitavanja sistemskih fajlova najavljen je komentarom Starting Windows
98 posle ega se pojavljuje logo (slika sa naslovne strane ovog rada) a ubrzo zatim Desktop
WIN-98. Ukoliko je raunar prikljuen na neku mreu moe se pojaviti Dialog-box u koji
treba ubaciti ifru za logovanje na datu mreu
ili se slian Dialog-box moe pojaviti ukoliko
je raunar konfigurisan za korienje od strane
vie korisnika gde trenutni korisnik treba uneti
svoje ime i ifru da bi se Windows logovao sa
opcijama setapovanim po njegovim eljama
(slika 4).
Opisan nain startovanja WIN-98 je tzv
normalni nain, pri emu postoji jo nekoliko modova u kojima se Windows moe
startovati. Meni ovih modova (tzv Bootmenu)
dobija se kada se tokom poruke Starting
Windows 98 na poetku pritisne taster F8 na
tastaturi. Izgled menija dat je na slici 5 i sadri
opcije Normal, Logged (/BOOTLOG.TXT),
Safe mode, Safe mode with network support,
Step-by-step conformation, Command prompt
only, Safe mode command prompt only.
@eljena opcija se bira pritiskom na broj na
tastaturi ili pritiskom na jedan od F-key tastera
pri emu je F5=Safe mode,
Shift+F5=Command prompt, Shift+F8=Step-
by-step conformation[N]. Od znaajnijih opcija
sigurno je Safe mode gde se Windows podigne sa najosnovnijim drajverima (tzv osnovnim,
default drajverima koji sigurno ne prave konflikt). Ova se opcija najee koristi kada u
normalnom modu postoji neki konflikt koji rezultira neuitavanjem sistema pa se u Safe
mode kad se Windows podigne taj konflikt odkloni i Windows se restartuje. Pri slinom
13
Sl. 6
problemu se koristi i opcija Step-by-step conformation gde korisnik odgovara na pitanja
sistema koje komandne redove treba izvriti. Jo jedna znaajna opcija je Command
prompt only gde se Windows startuje u MS-DOS modu o emu e biti vie rei kasnije.
Na poetku uitavanja WIN-98 moe se pojaviti jo jedan meni za biranje moda u
kome e se Windows startovati. To je meni koji oznaava profil hardvera koji e se podii
i ima opcije Original configuration, Skeniranje (kao primer) i None of the above.
Tokom rada Windows-a zagarantovano je da e biti problema u vidu koenja
sistema koje e zahtevati resetovanje to opet znai nezatvaranje fajlova koje je Windows
koristio u datom trenutku pa treba proveriti da li ti fajlovi nisu oteeni i ako jesu popraviti
ih. Tada e se u sluaju vee nepravilnosti automatski pojaviti Bootmenu sa preporukom
Safe mode iza ega e se prvo startovati sistemski program za proveravanje moguih
oteenja, Scandisk (slika 1) ili NDD (ukoliko je instaliran paket programa Norton
Utilities). Iza toga e se WIN-98 startovati u Safe mode, srediti greke pa ga treba
restartovati u normalnom modu. Tokom rada u WIN-98 mogue je da iz odre|enih razloga
do|e do tolikog oteenja da Windows uopte ne moe da se startuje. Tada je potrebno
podii sistem sa Startup diska (ali prvo narediti raunaru u CMOS-u da OS podie sa
disketnog drajva) i onda pokuati srediti problem ili u najgorem sluaju reinstalirati WIN-
98.

Gaenje Windows-a 98
Gaenje WIN-98, kao i paljenje, nije jednostavno gaenje na glavnom POWER
prekigau. Tokom rada, odnosno da bi uopte radio, Windows otvara i koristi odre|ene
resurse koje kada se gasi mora da "zatvori i vrati". Iz tih razloga
WIN-98 mora da se gasi procedurom koja prvo gasi te resurse
pa tek onda daje korisniku poruku da moe da hardverski ugasi
raunar. Proces gaenja poinje biranjem opcije iz Start menija
Shut Down Pojavljuje se dialog-box sa opcijama Stand by,
Shut down, Restart, Restart in MS-DOS mode, slika 6. Izabere
se opcija Shut down i pritisne se taster OK. Onda Windows
zatvara resurse pri emu daje poruku na slici 7 i kad zavri zatvaranje resurasa izdaje
poruku korisniku da ugasi raunar, slika 8.
Poseban nain gaenja raunara, koji i nije ba gaenje, je Log Off 'ime trenutnog
korisnika', iz Start menija, pri emu se samo raunar, odnosno Windows, gasi za trenutnog
korisnika i osloba|a za novog.
Sl. 7 Sl. 8
14
Ponekad se raunar treba restartovati (to je jednako gaenju i ponovnom paljenju)
da bi neke novine koje ste ubacili postale funkcionalne i sl. pri emu se koristi opcija iz
Shut Down menija Restart.
Za sluaj da se WIN-98 ne ugasi na odgovarajui nain, usled nestanka struje i sl,
pri prvom sledeem podizanju WIN-98 e prvo startovati Scandisk ili NDD da proveri i
ispravi mogue "kvarove" pa tek onda podii Windows u Normal modu.
15

IZGLED I KRETANJE KROZ WINDOWS 98

Ve je ranije reeno da je Windows dovoljno intuitivno okruenje da ga shvati i
poetnik jer je zasnovano na radu drugaijem od onog korienog u DOS-u. U DOS-u su
se komande odnosno komuniciranje sa sistemom odvijali ukucavanjem sloenih, dugakih
komandnih linija to je bilo komplikovano, sporo i neefikasno. Rad u Windows-u se
zasniva na vizuelnom komuniciranju raunara i korisnika gde korisnik intuitivno preko
mia (re|e tastature) daje raunaru naredbe a raunar se korisniku obraa preko ekrana ili
zvune kartice. U ovom poglavlju e biti objanjeni glavni delovi Windows-a i bie
objanjeno kako se u Windows-u kree i kako se komunicira sa njim.

Izgled i komponente Desktop-a
Po zavretku uitavanja Windows-a na ekranu e se pojaviti desktop sa Taskbar-om
i ikonama na desktopu. Da bi lake shvatili ta je to i kako izgleda videti sliku 9, na kojoj
su oznaeni glavni elementi. U daljem izlaganju bie objanjeni elementi desktopa kako
rade i zata slue.

Ikone
Ikone su u Windows-u neto drugaije i znae i predstavljaju neto drugo nego to
su ikone u srpskom jeziku. Ikone mogu da predstavljaju, a najee je i tako, izvrne
Sl. 9
16
Sl. 10
Sl. 11
fajlove nekih programa, me|utim esto su to i neizvrni fajlovi koji predstavljaju neki
dokument, lokaciju nekog sajta na Internet-u ili neki direktorijum. Ikone funkcioniu na taj
nain to se na njih klikne 2 puta i onda se izvrava program koji one predstavljaju
(odnosno one predstavljaju samo preicu do tog programa) ili se otvara dati dokument u
programu predvi|enom za to (o tome koji e se program koristiti za otvaranje ovakvih
dokumenata bie rei kasnije). U Windows-u postoje neke posebne ikone koje se ne mogu
ukloniti sa desktopa i koje predstavljaju neke glavne delove u raunaru.
My Computer je ikona-preica koja daje
pristup svim resursima raunara, hard
diskovima, CD-ROM drajvu i disketnim
drajvovima, Control Panel-u i slino.
Aktiviranjem ove ikone pojavljuje se prozor sa
slike 10 koji ima meni kao i veina drugih
prozora u Windows-u ali o ovim opcijama
prozora bie rei kasnije.
Recycle Bin je ikona koja oznaava
skladite za izbrisane fajlove (slika 11). U
njemu se nalaze svi izbrisani fajlovi iz bilo
kojih programa pri emu se ovi fajlovi mogu
povratiti i ponovo koristiti kao da nisu ni
brisani. Ovaj nain uvanja izbrisanih podataka
ima manu to tzv. izbrisani fajlovi ostaju na
disku i zauzimaju mesto. Zato se mogu i
bukvalno izbrisati sa diska tako to e se
Recycle Bin isprazniti automatski ili manuelno
posle nekog vremena kada koliina "smea"
ve postane velika ili kada vam ponestaje
slobodnog prostora na disku o emu e vas
obavestiti sam Windows. Brisanje fajlova iz
Recycle Bin-a se vri na isti nain kao i svako
drugo brisanje samo to pri tome fajlovi ne idu
u neki drugi Recycle Bin ve se stvarno briu.
Slino se moe postii i iz padajueg menija
ikone biranjem opcije Empty Recycle Bin.
Povraaj fajlova se vri tako to se oni oznae i
izabere opcija iz File menija Restore ili se izabere opcije Restore All za povraaj svih
fajlova pri emu se oni vraaju tano tamo odakle su izbrisani. Pored fajlova, znaajno je
napomenuti, u Recycle Bin moe mogu se nai i izbrisane ikone, ili izbrisano setapovanje
nekih stvari u Windows-u ili slino.
Network Neighbourhood daje status mree na koju je raunar moda prikljuen.
Mogu se videti svi raunari u mrei ili se mogu traiti raunari u mrei kojih nema na listi.
Ova ilona omoguuje i korienje resurasa mrenih raunara a u isto vreme moe se i
setapovati kako i koliko e drugi raunari moi da koriste resurse datog raunara.
17
My Documents moe biti od ranije poznata korisnicima MS Office-a. WIN-98 je to
preuzeo i napravio kao default
12
direktorijum za snimanje svih kreiranih dokumenata u
Windows-u.
Pored ovih postoje imnoge druge specifine ikone. Veina njih predstavlja preicu
za pozivanje nekog programa ali mogu biti i preice do nekih dokumenata (odnosno
fajlova) ili sajtova.
Kako ikone slue kao preice mnogo se koriste i gomilaju na desktop odakle se
mogu startovati pa se posle nekog vremena mogu nagomilati i predstavljati pravi problem
za snalaenje. Zato se ikone mogu raspore|ivati na desktopu po elji i to Auto Arrange ili
manuelno. Opcije za raspore|ivanje ikona nalaze se u meniju desktopa i mogunosti su
Arrange Icons sa podmenijom by Name, Type, Size, Date i Auto Arrange. Pri tome raunar
sam raspore|uje ikone poevi od leve strane desktopa ka desnoj. Drugi nain za
raspore|ivanje je mnogo praktiniji i sastoji se u tome da korisnik sam po elji rasporedi
ikone a onda iskoristi opciju Line Up Icons iz desktop menija da ih poravna i izjednai
rastojanja izme|u njih.
Ikone se na desktop mogu postavljati na vie naina. Najlake je iz Windows
Explorer-a ili direktorijuma u kome se nalazi fajl za koji se eli preica drei desni taster
mia prevui fajl na desktop pri emu e se po putanju tastera pojaviti meni iz koga se
izabere opcija Create Shortcut(s) Here. Drugi tei ali isto tako efikasan nain je biranje
opcije Shortcut iz podmenija New menija destopa pri emu se pojavljuju dialog-boxovi za
biranje izvrnog fajla, imena datoteke, sliice koja e se koristiti i koja je u stvari ikona i
slino.
Osobine ikona mogu se podeavati poto se one na|u na desktopu. To se vri
pomou menija ikone koji se aktivira pritiskom na desni taster mia iznad ikone koja se
eli podesiti. Uobiajene su opcije Open, Cut, Copy, Delete, Rename i Properties. Neke od
operacija nad vie ikona istovremeno mogu se izvriti ako se ikone oznae pa se pozove
odre|ena operacija (o tome kako se oznaavaju objekti u Windows-u bie vie rei kasnije).
Finije konfigurisanje ikone vri se u prozoru Properties. U njemu postoje kartice General u
kojoj se moe menjati ime i atributi ikone (Read-Only, Hidden, Archive, System) i Shortcut
u kojoj moe da se predefinie startni fajl ikone, direktorijum u kome e on da se izvri,
preica na tastaturi za pozivanje ikone, nain na koji e da se izvri program odnosno kako
e izgledati prozor datog programa (Normal, Minimized, Maximized) i koja e se sliica
koristiti za ikonu (sama sliica se tako|e zove ikona).

Desktop
Desktop predstavlja tzv. radnu povrinu u Windows-u. Prekriva uvek ceo ekran i
uvek se nalazi ispod ikona, Taskbara i svih otvotenih prozora. Poseban reim rada
desktopa je kada prikazuje aktivan sadraj kao Web sajt pri emu se naziva Active
Desktop. Tako konfigurisan, desktop moe prikazivati programe, dokumente ili sajtove kao
da su na Internet-u. Desktop ne mora biti jednolina, dosadna povrina. Naprotiv, postoji
vie naina za obogaivanje izgleda radne povrine.
Sva podeavanja izgleda radne povrine vre se u prozoru Properties iz desktop
menija ili ikone Desktop iz Control Panel-a. Ovaj prozor se sastoji iz vie tzv. kartica u
kojima se zadaje izgled desktopa (slika 12). Kako autor ovog rada smatra izgled desktopa

12
default predstavlja sistemski predvi|enu vrednost za sve promenljive parametre u Windows-u i ostalim
programima
18
Sl. 12
Sl. 13
jednom od najvanijih stvari za veinu korisnika Windows-a, njegovo podeavanje sa svim
opcijama bie u potpunosti objanjeno.
Prva kartica Properties dialog-boxa je Background (slika 12). U ovoj kartici se bira
slika ili neki HTML
13
dokument koji e biti na desktopu. Ovo ni malo ne menja osobine
radne povrine, samo je ini korisniku prijatnijom. Na radnu povrinu odnosno desktop
mogu kako je ve reeno biti postavljeni
HTML dokumenti ili slike iskljuivo BMP
ekstenzije (ukoliko eljena slika nije ove
ekstenzije moe se prvo konvertovati u BMP
pa onda staviti na desktop). Ovo se bira u box-
u Wallpaper (tapete) jer ta slika doslovce i
predstavlja samo tapet za radnu povrinu.
Izabrana slika se prikazuje na malom monituru
onako kako bi izgledala na desktopu. U box-u
za sliice su prisutne samo sliice BMP
ekstenzije i to samo one koje se nalaze u
WINDOWS direktorijumu. Da se korisnik ne
bi muio da kopira i gomila slike u ovaj
direktorijum prisutna je opcija Browse kojom
se na standardan nain (koji e kasnije biti
opisan) nalazi eljena slika. Osim slika na
desktop se moe postaviti i neka ema koja se bira u dialog-boxu Pattern. Kada se
pozadina izabere na jedan ili drugi nain treba odrediti da li e da li e biti centrirana na
desktopu ili e re|ajui se jedna pored druge prekrivati ceo desktop. Za to slue opcije iz
box-a Display: Center i Tile. I pored privlanog izgleda desktopa, mnogi ozbiljniji
korisnici se odluuju na prazan desktop jer slika koja se izabere zauzima operativnu
memoriju i usporava raunar.
Sledea kartica je Screen Saver (slika 13). O funkciji i znaaju screen saver-a bilo
je rei ranije u poglavlju o instalaciji WIN-98. Screen saver je u osnovi animacija koja ne
dozvoljava istu osvetljenost katodne cevi. Ovih animacija ima bukvalno na hiljade i hiljade
i mogu se nai svakakvih vrsta na Internetu.
WIN-98 ima u svom paketu nekoliko sonovnih
i nekoliko posebnih u okviru Plus-a (o emu e
kasnije biti rei). @eljeni screen saver se bira u
box-u Screen Saver a izgled kako bi izgledao
na ekranu vidi se na malom monitoru na
kartici. Zavisno od izabranog screen saver-a on
se moe podesiti kojom brzinom da se
animacija odvija, sa koliko boja i sl u opciji
Settings. Tzv. Preview daje uvid u to kako bi
izabrani screen saver izgledao na celom
ekranu. Screen saver je dizajniran da se ukljui
posle odre|enog vremena tokom koje nije bilo
nikakve aktivnosti na ekranu. Duina ovog
intervala moe se odrediti po sopstvenom
naho|enju u polju Wait. Jedna od dodatnih i

13
to je Internet dokument
19
Sl. 14
SL. 15
negde vrlo korisnih opcija u ovoj kartici je Password protection. Ovo je u stvari softverska
zatita sadraja raunara kada se screen saver upali odnosno trai odre|enu ifru da bi se
screen saver deaktivirao. esto se na alost deava da i sam korisnik zaboravi ifru koju je
postavio. U tom sluaju treba restartovati raunar (ime se opet gubi sav nesnimljen
sadraj) pa dok se screen saver ponovo ne aktivira promeniti ifru ili je ukloniti. Ova
kartica tako|e sadri opciju za iskljuivanje monitora usled due neaktivnosti. To se
podeava u box-u Settings ali, s' obzirom da je to opcija zavisna od monitora i grafike
kartice, nee se posebno objanjavati.
U sledeoj kartici Apperance (slika 14) podeavaju se boje i sl. koje e se koristiti u
prikazivanju objekata u Windows-u. Ovo obuhvata konkretno boje koje e se koristiti za
prikazivanje svega od pozadine odnosno radne povrine do boje kojim e biti ispisana
slova na prozorima, menijima i sl. Tako|e se
odre|uje veliina objekata u Windows-u kao to
su veliina slova, debljina linija prozora,
veliina tastera i sl. Posebno se podeava svaki
objekat i obzirom da ih ima mnogo nee se
posebno objanjavati svaki. Boja desktopa se
bira u box-u Color desno od Item, Size. Drugi
objekti se posebno biraju u box-u Item posle
ega im se podeava veliina i boja ili ako su to
slova, font kojim e biti ispisana, boja slova i
prikaz slova (Bold, Italic). Jedno ovakvo
podeavanje sigurno je dugo i bila bi teta
izgubiti ga pri nekom sledeem
eksperimentisanju sa izgledom objekata. Zato
postoji opcija Save As kojom se jedno takvo
podeavanje moe snimiti i pozvati svaki put po
elji a moe se i izbrisati. Informacije o ovim podeavanjima smetaju se pod eljenim
imenom u box-u Scheme. Tu ve postoji niz Windows-ovih kombinacija koje naravno ako
vam odgovaraju moete izabrati i zaobii dugo i uglavnom frustrirajue podeavanje
svakog objekta posebno.
Jo jedna od kartica je Effects (slika
15). U njoj se mogu podesiti neke finije stvari
kao npr ime i ikona nekih sistemskih ikona (My
Computer, My Documents, Network
Neighbourhood, Recycle Bin i sl.), ili se moe
ekirati opcija za njihovo skrivanje sa ekrana
kada je on u Web modu. Ostale opcije su
vizuelnog karaktera i nisu obavezne a i troe
operativnu memoriju i usporavaju raunar ali
su privlane. To su opcije Use large icons,
Show icons using all possible colors, Animate
windows, menus and lists, Smooth edges of
screen fonts, Show widows content while
draging.
Sledea kartica Web je jedna od novina
WIN-98. U ovoj kartici se odre|uje odnosno
ukljuuje da li e desktop biti u klasinom ili
20
Sl. 16
Sl. 17
Active modu. U sluaju da se desktop nalazi u Active Desktop modu moe se izabrati web
strana kao izgled desktopa. Ova e se opcija malo detaljnije objasniti kasnije.
Pored ovakvog naina podeavanja izgleda desktopa, tzv."peke", postoji, od ove
verzije Windows-a, i mnogo bri nain. To je kako je sigurno poznato korisnicima
Windows-a 95 program Desktop Themes koji je od verzije WIN-98 uvren u paket kao
standardna oprema. O opcijama podeavanja desktopa pomou Desktop Themes bie rei
kasnije u poglavlju o Control Panel-u jer je i ovaj program smeten u njemu.

Active Desktop
Active Desktop je jedna od novina
WIN-98 o kojoj je ve bilo rei. Desktop koji
je do ove verzije Windows-a bio poznat
korisnicima sada je oznaen kao Classic dok je
novi mod oznaen kao Active Desktop.
Ukljuivanje desktopa u ovaj mod rada
moe se izvriti na vie naina. Jedna od
mogunosti je kao to je ve reeno je iz
kartice Web iz desktop Properties (slika 16).
ekira se opcija View my Active Desktop as a
web page i izabere se jedan od dokumenata iz
liste ili se pozove neki novi uz pomo opcije
New. U sluaju da se ovi dokumenti
nagomilaju mogu se izbrisati uz pomo opcije
Delete.
Drugi nain za ukljuivanje Active Desktop-a je iz
desktop menija kojem se pristupa klikom na desni taster mia
kad se on nalazi negde na praznom desktopu (slika 17). Otvara
se podmeni Active Desktop gde se bira opcija View As Web
Page.
Ovako ili onako izabran mod rada desktopa sve je
jedno. Posle toga se treba prei na podeavanje opcija ovog
moda. U Classic modu, kako e se kasnije detaljnije objasniti,
postoji tzv klasian nain kretanja: 1 klik miem za oznaavanje objekata, 2 klika za
startovanje, izgled ikona bio je "normalan". U Web modu to je malo drukije: za
oznaavanje objekata dovoljno je stati iznad njega a za aktiviranje kliknuti samo jednom i
sl. kao na Internetu. Ove i druge opcije iz Classic i Acrive moda mogu se izabrati u
potpunosti da preovladavaju jedne ili se mogu izabrati posebno neke Classic a neke Active
opcije. Ovo se vri u dialog-boxu Folder options i to u kartici General (slika 18). Postojee
opcije su Web style, i kada se ona izabere desktop se u potpunosti ponaa kao internet sajt,
Classic style, kada se desktop ponaa klasino, i Custom based on settings you choose gde
se mogu birati neke opcije iz Web i Classic stila.
21
Sl. 18 Sl. 19
Kada se izabere opcija Custom i otvori Settings prozor vidi se razlika Web i Classic
moda (slika 19). Jedna od mogunosti iz Web stila je da se svaki novi prozor koji se otvara
iz ve otvorenog ne otvara kao novi ve se njegov sadraj postavlja u stari prozor. Druga
mogunost je da se posebno odredi koji e se prozor ponaati kao Web a koji kao Classic
stil. I trea mogunost iz ovog box-a je da li se koristiti malo pre pomenutom jedan klik ili
dva klik modom za startovanje (otvaranje) objekata.
O drugim opcijama Active Desktop-a bie rei u kasnijem izlaganju gde e se
davati uporedo osobine Web i Classic stila.

Taskbar
Za ovaj, veoma vaan objekat u Windows-u, u naem jeziku nema ba adekvatnog
naziva. Pokuaj je bio sa Paletom poslova ali je prihvaen ipak eng. naziv Taskbar (slika
20).
Taskbar je napravljena tako da uini skoro sve radnje koje elite uraditi u
Windows-u lakim i jednostavnim. Taskbar je kako se vidi jedno postolje sa imaginarnim
tasterima. Glavni taster na Taskbar-u je Start. Pre nego to se dublje upustimo u
objanjavanje ovog tzv. Start menija upoznaemo i ostale elemente taskbara. Drugi
elementi taskbar-a su toolbars, task buttons i tray area. Toolbars su novina WIN-98,
nalaze se desno od Start menija i slue za brz pristup direktorijumima, Internet sajtovima i
ostalim objektima u Windows-u. Task buttons predstavljaju sve otvorene aplikacije u
Windows-u odnosno aplikacije koje se trenutno koriste. Tray area je krajnja desna oblast
Taskbar-a u kojoj se nalaze male ikone aplikacija koje se odvijaju u pozadini.
Pozicija i veliina Taskbar-a nisu fiksno odre|eni. Po default-u veliina taskbara je
irina jednog reda task button-a ali se po elji moe poveati. To se radi pomou mia koji
kada se dovede na gornju ivicu taskbar-a dobija oblik dvostruke vertikalne strelice i drei
levi taster mia taskbar se iri do eljene veliine. Pozicija taskbar-a je po default-u krajnji
donji deo desktopa. Veina korisnika je tu i ostavi ali je mogue naravno pomeriti je na
Sl. 20
22
Sl. 21
Sl. 22
drugi deo desktopa. Taskbar se uglavnom onda pomera u krajnji desni deo desktopa po
analigiji na MS Office-ovu shortut-bar. Pomeranje se jednostavno radi prevlaenjem
taskbara miem (dri se levi taster) pri emu e se taskbar sama priljubiti uz ivicu kada joj
se dovoljno priblii.
Tray area kako je ve reeno sadri ikone onoh aplikacija koje se trenutno
izvravaju u pozadini. To je najee modem ili tampa ili kontroler jaine zvuka. Na
desnoj strani tray area se nalazi sat sa vremenom koji je tu uvek prisutan. Tako korisnik
raunara uvek moe videti koje je vreme ili moe pristupiti dialog-boxu za podeavanje
vremena i vremenske zone o emu e biti rei kasnije. Pozivanje programa sa tray area se
vri jednostavno duplim klikom na ikonu. Uklanjanje ikona iz tray area vri se
zatvaranjem programa ali s' obzirom da se veina njih nalazi u Start-Up direktorijumu,
treba ih odatle izbrisati za njihovo trajno gaenje. Neke posebne programe kao to je
kontroler jaine zvuka treba iskljuiti u posebnim box-ovima o kojima e kasnije biti vie
rei.
Task buttons kako je ve reeno predstavljaju sve aplikacije koje se trenutno
izvravaju u Windows-u. Ovi tasteri imaju razliit izgled u sluaju da je prozor koji
predstavljaju aktivan od izgleda kada taj prozor nije aktivan. U sluaju da predstavljaju
aktivan prozor task button ima izgled pritisnutog tastera a u sluaju da je prozor neaktivan
task button ima izgled nepritisnutog tastera. Slue za prelaz iz prozora u prozor kada je
jedan prozor preko drugog pa se eljeni prozor ne vidi.
Toolbars su male ikone na taskbar-u koje slue za bri pristup nekim objektima.
Nalaze se izme|u Start menija i task button-a. One se mogu postaviti i ukloniti sa taskbar-a.
Po default-u u Windows-u je aktivirana toolbar Quick Launch
koja slui za brzo startovanje programa kada je desktop zatrpan
i programi se ne mogu startovati sa desktopa a suvie je muno
traiti programe u Start meniju. Pored ove postoje jo 3
toolbar-a. To su Address, koja sadri Internet adrese i koristi se
za brz odlazak na odre|eni sajt, Links, predstavlja preice
linkova oznaenih u Internet Explorer-u, i Desktop, koja sadri sve ikone sa desktopa. Ove
toolbars se mogu ukljuiti ili/i iskljuiti u meniju desktopa (slika 21). Pored ovih, korisnik
moe sam napraviti svoju toolbar po svom ukusu. To se radi uz
pomo opcije New iz menija posle ega se pojavljuje dialog-
box za odre|ivanje direktorijuma koji e predstavljati toolbar.
Ovde dolazimo do malih tajni u Windows-u jer ustvari svaka
toolbar kao i Start button imaju na disku svoj direktorijum. Sve
operacija sa toolbars-ima se mogu vriti i "peke" uz pomo
ovih direktorijuma. Kada se formira nova toolbar treba na disku
napraviti poseban direktorijum u koji e se smestiti preice svih
objekata koji treba da se pojave u toolbar-u. Ime tog
direktorijuma postae i ime nove toolbar. Imena preica tako|e
e se pojaviti u novoj toolbar to onda prouzrokuje dugaku
listu ikona u toolbaru koju treba skrolovati da bi se dolo do kraja pa je od nove toolbar
vee nerviranje nego korist. Zato se nova toolbar treba podesiti po elji. To se vri u
meniju te nove toolbar (slika 22). Ove opcije nije posebno objanjavati. Kreirana toolbar
se moe po elji ukloniti opcijom Close. Nove ikone se u bilo koju toolbar mogu staviti
jednostavnim vuenjem ikone a mogu se izbaciti tako to se prvo izvuku sa toolbar-a na
desktop pa onda izbriu ili pomou ve toliko puta spominjanog desni-klik-menija.
23
Sl. 23
Pre prelaska na objanjavanje Start
button-a treba prvo napomenuti jo neke opcije
Taskbar-a. U padajuem meniju (slike 21 i 22)
vide se 3 komande za raspored otvorenih
prozora: Cascade Windows, Tile Windows
Horizontally, Tile Windows Vertically ili
komanda za minimiziranje svih prozora. Jedna
od opcija iz menija je i Properties kojom se
otvara box za finija podeavanja Taskbar-a
(slika 23) Taskbar Options. Opcije su: Always
on top, koja stavlja Taskbar iznad svih drugih
otvorenih prozora, Auto hide, koja skriva
Taskbar tako to je sputa ispod ivice
vidljivosti kada se ne koristi, Show small icons
in Start menu, koja za prikazivanje objekata u
Start meniju koristi male ikone, i Show clock,
za prikaz sata u tray area.
Najvaniji deo taskbara je sigurno Start
button (ili Start meni). Start meniju se pristupa jednostavnim klikom na taster Start u
krajnjem desnom uglu taskbar-a. Tada se otvara osnovni meni, iz koga se biraju podmeniji
(slika 24). Kao to se vidi, u osnovnom meniju nalazi se opcija Shut Down koja slui za
gaenje raunara, i o kojoj je ve bilo rei, Log Off opcija za osloba|anje raunara od
trenutnog korisnika za novog korisnika, Run, koja predstavlja mali box za otvaranje
izvrnih fajlova, i Help, koja prua pomo korisniku o nekim stvarima iz Windows-a koje
mu nisu poznate. Ostaje opcije iz Start menija su podmeniji i to:
Sl. 24
24
Sl. 25
Find, u kojoj se nalaze programi za traenje fajlova, direktorijuma, mrenih
raunara i sl;
Settings, odakle se moe pristupiti podeavanju bilo kod ure|aja ili objekta u
Windows-u i to Control Panel, Printers, Taskbar &Start Menu, Folders & Icons i Active
Desktop;
Documents gde su sadrane preice do svih dokumenata koji su se koristili u
poslednje vreme. Windows uva informacije o tome koji program slui za otvaranje kog
dokumenta tako da korisnik treba samo da izabere dokument a Windows e ga otvoriti u
odgovarajuem programu;
Favorites sadri omiljene Internet sajtove i linkove kao i direktorijum My
Documents gde su sadrani svi kreirani dokumenti po default-u. Sadraj ovog menija je
Channels, From ICQ, Links, Software Updates, My Documents, Welcome to RealMedia.
Programs je sigurno najvei podmeni Start menija i kada se kae Start meni
uglavnom se misli na ovaj podmeni. U njemu su sadrane preice za aktiviranje svih
instaliranih programa u Windows-u. Uz pomo objekata u ovom podmeniju, korisnik moe
u svakom trenutku otvoriti bilo koj novi program. Kretanje po Programs podmeniju je isto
kao i po ostalim podmenijima; mi se dovede na eljeni podmeni posle ega on promeni
boju, i to u plavu po default-u, ime oznaava da je aktivan i otvara podmeni na desnu
stranu ako ima masta a ako nema onda na levu stranu. Program se iz ovih podmenija
aktivira tako to se do|e miom do njega, posle ega on naravno promeni boju oznaavajui
da je aktivan, i klikne se miom.
Pored ovih standardnih podmenija, u Start meniju se mogu nai preice do nekih
moda najkorienijih programa. Na slici se vidi da su to Link za Windows Update,
Winzip, New Office Document i Open Office
Document.
Sadraj Start menija nije fiksno odre|en
od strane Windows-a. Korisnik ga moe
menjati po elji i to na vie naina.
Najuobiajeni nain, koji je preuzet iz
Windows-a 95, je otvaranjem box-a Settings/
Taskbar & Start Menu (slika 23) i to kartice
Start Menu Programs (slika 25). U donjem
delu ovog box-a je taster Clear koji slui za
pranjenje podmenija Documents, o kome je
ve bilo rei. U gornjem delu box-a se nalaze
tasteri Add, Remove i Advanced koji direktno
slue za ubacivanje odnosno uklanjanje
objekata iz Start menija.
Klikom na taster Add otvara se
arobnjak za ubacivanje novog objekta na Start
meni sa dialog-boxovima u kojima trai
informacije o: lokaciji izvrnog fajla koga e
preica predstavljati i koji se trai u box-u Browse, direktorijumu odnosno podmeniju Start
menija gde e preica biti smetena, ime preice koja e se kreirati i ikona koja e se
koristiti za prikazivanje preice.
Kliom na taster Remove otvara se box sa "drvetom" koje predstavlja Start meni.
Klikom na znak (+) otvara se podmeni iz kog treba izabrati objekt odnosno preicu koju
treba izbrisati iz Start menija. Kada se preica oznai pritisne se taster Remove i Close.
25
Sl. 27
Sl. 26
Mnogo bri nain za ubacivanje i brisanje preica Start menija je u box-u
Advanced. Klikom na Advanced otvara se Windows Explorer i to direktorijum
C:/WINDOWS/Start Menu. Nekima se to moda uini kao nelogino i pogreno ali ve
sam ranije napomenuo da za svaki podmeni kao i toolbars Windows ima na disku poseban
direkorijum u kome se uvaju informacije i koji se moe prepravljati i uz pomo Windows
Explorer-a. Tehnike rada sa ovim direktorijumima su iste kao i sa svakim drugim iako oni
predstavljaju Start meni. O tome e biti vie rei u poglavlju o radu sa fajlovima i Windows
Explorer-om.
Veina operacija koju e veina korisnika ikada raditi
na Start meniju je izbacivanje preica iz Start menija na
desktop ili neku od toolbar-a. To se naravno moe sve raditi
preko Windows Explorer-a ali svi korisnici pribegavaju
jednostavnijom metodom prevlanja. Kada se mi nalazi na
nekoj ikoni u Start meniju, drei levi taster vue se objekt do
eljenog mesta na desktopu ili nekoj od toolbars. Tako se na desktop pravi preica ali je
mogue na desktop osim preica stavljati i dokumente (oni se smetaju u direktorijum
Desktop) i to kopirati ih ili premestiti ih. To se radi dranjem desnog tastera i prevlaenjem
objekta do eljenog mesta posle ega se pojavljuje padajui meni (slika 26) sa opcijama
Move Here, koja premeta objekat i samim tim ga brie iz Start menija, Copy Here, koja
samo kopira objekat i Create Shortcut(s) Here koja pravi preicu objekta. Jedna od opcija
je kako se vidi ispisana podebljanim slovima. To je opcija koju bi sistem izabrao da je pri
prevlaenju dran levi taster.

Channel guide
Channel guide je jo jedna novina
WIN-98. Prevod bi moda bio vodi kroz
Internet ali se kao za mnoge stvari odomaio
originalni naziv. Channel guide se moe videti
i u Classic i u Active modu i to i na desktopu i
u Internet Explorer-u mada se moe podesiti i
Windows Explorer da prikazuje Channel guide
(slika 27).
Channel guide slui kao vodi kroz
internetove najpopularnije sajtove a u isto
vreme kada se ti sajtovi poseuju, on Update-
uje svoje informacije o tim sajtovima. Kao sto
se vidi na slici me|u izabranim najpopularnijim
sajtovima prisutni su sajtovi iz oblasti: vesti,
tehnologija, sport, biznis, zabava, putovanja
Microsoft-ov sajt naravno i sl.
I pored oigledne pomoi koju prua u pretraivanju Interneta, mali broj korisnika
koristi Channel guide jer ne znaju gde bi mogao da ih odvede. Veina sama pretrauje
Internet i u tome nalazi neko istraivako zadovoljstvo.




Korienje mia
26
Sl. 28

Mi je u Windows-u osnovno sredstvo za
rad. To je malo pare hardvera sa 2 ili 3 tastera na
svom prednjem delu i kuglicom na dnu koja se
kree po ravnoj povrini. Mi se dri akom pri
emu se kaiprstom pritiskaju tasteri a akom mi
pomera pri emu se pomera i identifikator mia na
ekranu. Iako bi se svi zadaci mogli obaviti i preko
tastature, o emu e biti vie rei kasnije, nemogue
je i besmisleno je zamisliti rad bez mia. Sve
komplikovane radnje, za koje je u DOS-u bilo
potrebno kucati podui red, u Windows-u se uz
pomo mia obavljaju uz klik i prevlaenje.
Naravno nemogue je ba sve operacije obaviti
miem ali se uz samo malu pomo tastature,
kombinujui sa miom mogu obaviti sve uobiajene
i este operacije. Pre nego to se upustimo u
sloenije operacije miem moraju se definisati neki
termini:
-pod klikom se potrazumeva kratki pritisak na taster mia. U Classic Modu to
oznaava objekat dok ga u Web modu aktivira;
-pod dvostrukim klikom podrazumeva se brzi, dvostruki klik tasterom koji u
Classic modu aktivira objekat;
-pod vuenjem objekata podrazumeva se pomeranje mia kada je iznad nekog
objekta pritisnut taster (i to stalno pritisnut, bez putanja) pri emu se i sam objekat
pomera.
Identifikator mia na ekranu uglavnom je u vidu strelice i to kose strelice me|utim
zavisno od operacije koju treba da obavi i koju obavlja mi (odnosno njegov identifikator)
ima i drugi oblik. Oblik mia se menja zato to Windows neprekidno proverava poziciju
mia i shodno tome odre|uje mu oblik ili ako se mi nalazi iznad nekog objekta izdaje
kratak tekst opisa datog objekta.
Podeavanja mia vre se, kao i ostala podeavanja, u Control Panel-u i o tome e
biti rei kasnije. Ovde emo se jo zadrati na operacije koje se miem obavljaju. Reeno
je da mi moe da ima 2 ili 3 tastera. WIN-98 koristi samo krajnja 2 ali ne jednako
odnosno nije sve jedno koji se taster pritisne. Levi taster slui za oznaavanje objelata,
njihovo aktiviranje, prevlaenje objekata i sl. Desni taster se tako|e moe koristiti za
prevlaenje ali ono to je kod njega bitno je to se posle putanja pojavljuje tzv. padajui
meni.
Skoro svi objekti u Windows-u imaju
mogunost padajuih menija. Neki od ovih
menija ve su spomenuti. I kod ostalih objekata
padajui meni se dobija na isti nain tj. desnim
klikom kada se mi nalazi iznad tog objekta.na
slici 28 mogu se videti jo neki padajui
meniji. Opcije u njima se biraju levim klikom i
predstavljaju najkorienije opcije pa su zato i
stavljene tu da bi im se u svakom trenutku lako
pristupilo.
Korienje tastature
27

Iako je mi glavno sredstvo za rad, ne moe se ponititi znaaj tastatre. Tastatura
ostaje nezamenjiva za svako unoenje teksta a u kombinaciji sa miom u mnogome
olakava i ubrzava obavljanje mnogih operacija. Iako je mi intuitivna alatka, neke preice
sa tastature kao to su F1 za Help ili Alt+Tab za prelaz izme|u aplikacija ili F2 za
editovanje selektovanog teksta, trebalo bi biti poznate svim korisnicima raunara. U
sledeoj tabeli vidi se lista svih preica. Pored ovih, postoje mnoge druge preice za
kretanje po Windows-u ali se zbog neznatne upotrebe nee spominjati sve u daljem
izlaganju.

Zadatak Opis
Kombinacija
tastera
Zatvoriti program Zatvoriti aktivan prozor programa Alt+F4
Zatvoriti dokument Zatvoriti prozor aktivnog dokumenta nekog programa Ctrl+F4
Pomo Otvara prozor sa tekstop opisa objekata i operacija Windows+F1
Pomo Otvara pomo za izabrani objekt iz dialog-boxa F1
Meni za dokument
Otvars sistemski meni dokumenta u kontrolnom prozoru
programa
Alt+podvueno
slovo
Programski meni Aktiviranje menu bar-a F10
Meni za program
Otvara sistemski meni programa u kontrolnom prozoru
programa
Alt+Spacebar
Meni preica Otvar ameni preica za selektovani objekat
Shift+F10 ili
Aplikacioni taster
Start meni Otvara Start meni
Ctrl+Esc ili
Windows
Komanda Cut Seenje selektovanog objekta ili teksta Ctrl+X
Komanda Copy Kopiranje selektovanog objekta ili teksta Ctrl+C
Komanda Paste Lepljenje objekta ili teksta iz Clipboard-a Ctrl+V
Komanda Delete Brisanje selektovanog objekta Delete taster
Komanda Delete Brisanje bez premetanja u Recycle Bin Shift+Delete
Komanda Find All Files Otvara dialog-box za traenje fajlova
F3 ili
Windows+F
Komanda Find
Computer
Otvara dialig-box za traenje mrenih kompjutera Ctrl+Windows+F
Komanda Minimize Minimizira sve prozore Windows+M
Komanda Minimize ili
Restore
Minimizira ili vraa sve prozore u prvobitni oblik Windows+D
Komanda Properties Otvara Properties box za selektovani objekt Alt+Enter
Komanda Refresk Osveava sadraj prozora F5
Komanda Rename Za menjanje imena objekta F2
Komanda Run Otvara Run box Windows+R
Komanda Sellect All Selektuje sve objekte Ctrl+A
Komanda System
Properties
Otvara dialig-box System Properties Windows+Break
Komanda Undo Ponitava poslednju izvrenu operaciju Ctrl+Z
Komanda Undo
Minimize
Ponitava minimiziranje svih prozora
Shift+Windows+
M
Prelaz izme|u
dokumenta
ini aktivnim sledei prozor dokumenta unutar programa Ctrl+F6
Prelaz izme|u programa ini aktivnim sledei program Alt+Tab
Korienje menija i dialog-boxova
28
Sl. 29

Grafiki meniji su pozicionirani na istim mestima u svim Windows aplikacijama i
predstavljaju grupe komandi kategorisane po funkciji. Dialog-box predstavlja prozor u
kojima se trai od korisnika da unese neku informaciju. Sadri ih svaki program a oznaeni
su u menijima sa 3 takice iza imena box-a (New , Open). Svaka aplikacija u
Windows-u sadri menije i dialog-boxove a
nain kretanja i njihovog korienja je isti u
svim.
Linija menija nalazi se odmah izpod
linije programa i sastoji se od imena grupa
komandi (File, Edit, View i sl.). Da bi se meni
otvorio meni, klikne se miem na ime, posle
ega se pojavljuje padajui meni sa objektima
odnosno komandama i podmenijima. Komande
se aktiviraju klikom a podmeniji se isto
otvaraju klikom kao i meniji.
U Windows-u postoji mnogo dialog-boxova i nema smisla objanjavati svaki od
njih samo zbog razliitog izgleda. Svi oni imaju istu strukturu pa e se ovde kretanje i
korienje dialog-boxova objasniti na primeru dialog-boxa Browse (slika 29).
Ovaj dialog-box slui za pretraivanje i nalaenje fajlova. Sastoji se iz polja (Look
in) u kome se nalazi drvo direktorijuma i gde je naznaena lokacija trenutnog
direktorijuma, fajlova, povrine na kojoj su oznaeni fajlovi i direktorijumi u trenutnom
direktorijumu, polja koja oznaavaju selektovan fajl i polja u kome se naznaava ekstenzija
fajla (samo fajlovi te ekstenzije bie prikazani u polju sa fajlovima). Na desnoj, donjoj
strani nalaze se dva tastera: Open, za otvaranje selektovanog fajla, i Cancel za otkazivanje
pretraivanja. Ovi tasteri se aktiviraju klikom mia ili pritiskom na taster Enter na tastaturi.
Pored ovih elemenata u dialog-boxovima mogu se sresti i box-ovi sa opcijama me|u kojima
se bira jedna, a ona se bira iz liste kojom se skroluje klikom na taster sa strelicom na kraju
skrol trake i slini elementi o kojima e biti rei naknadno kako se na njih nailazi. U
sledeim tabelama bie prikazano kako se odre|ene operacije u dialog-boxovima obavljaju
miem a kako preko tastature.
Kontrolni tip Efekt Akcija miom
Oznaiti kutju Oznaiti kutiju sa opcijama Klik
Opcioni tasteri i
polja
Oznaavanje jednog polja u
automatsko deselektovanje ostalih
Klik na eljeno polje
Editovati tekst Editovati teks ili broj radi menjanja Kliknuti i oznaiti tekst a onda napisati novi
Skrolovanje listom Kretanje u listi sa opcijama
Vue se skrol bar ili se klikne na strelicu na kraju
bar-a
Padajue liste Otvoriti padajue liste Kliknuti na strelicu nadole i oznaiti jednu od opcija
Komandni taster Aktivirati komandni taster Klik

Operacija Taster
Prei na sledee kontrolno polje Tab
Vratiti se na predhodno polje Shift+Tab
Selektovati objekat Spacebar
Aktivirati trenutno kontrolno polje Enter
Otkazati radnju dialog-boxa Esc

Prozori
29
Sl. 30
Jo od ranijih verzija Windows-a svaki objekt je imao svoj prozor, po kome je
Windows i dobio ime (window=prozor). O mogunostima koje je ovakav nain
predstavljanja otvorio bie rei kasnije. Sad emo se upoznati sa elementima prozora
onakvog kakav je u WIN-98 (slika 31).
Svaki je prozor oivien linijom. Pomou ove linije moe se menjati veliina tako
to se miom do|e do linije, pri emu mi promeni oblik u onaj za promenu veliine, i onda
se linija vue do eljene veliine prozora. Promena veliine prozora
moe se izvriti i dovo|enjem mia do jednog od uglova prozora pri
emu mi menja oblik i dozvoljava promenu i vertikalne i
horizontalne linije prozora odjednom.
Poziciju prozora odre|uje korisnik odnosno nije fiksna.
Prozor se pomera najlake uz pomo mia tako to se mi dovede na
naslovnu liniju prozora a onda se vue ceo prozor do eljenog
mesta. Mogue je naravno i ovu operaciju izvesti preko tastature ali
nema korisnika koji to smatraju lakim i brim nainom.
Ispod gornje linije nalazi se linija prozora. Na liniji prozora nalazi se u levom uglu
kutija prozora, pored koje se nalazi ime programa i ime dokumenta ili objekta aktivnog u
programu (pod aktivnim se misli da je oznaen) a na levoj strani nalaze se kontrolni tasteri.
Na slici 30 je prikazan meni prozora koji se dobija klikom na kutiju prozora. U njemu se
nalaze opcije za kontrolu prozora preko tastature i to:
- Restore, za vraanje prozora na predhodnu veliinu od one koja je trenutno;
- Move, za pomeranje prozora;
- Size, za menjanje veliine prozora;
Sl. 31
30
Sl. 32
- Minimize, za minimiziranje prozora to ga svodi na task button;
- Maximize, za maksimiziranje to ga poveava na veliinu ekrana kada prekriva
ceo desktop;
- Close, za zatvaranje prozora.
Kontrolni tasteri na levoj strani menija slue tako|e za kontrolu prozora, ali pomou
mia, i svi korisnici njih koriste: levi taster slui za minimiziranje, srednji za
maksimiziranje ili vraanje prozora na prvobitnu veliinu ako je ve maksimiziran dok
desni taster slui za zatvaranje prozora.
Ispod linije prozora nalazi se linija menija. Ova linija razliitog je sastava u
zavisnosti kakav je program koji prozor predstavlja ali neke od grupa komandi su
standardne. Pre svega svaki prozor sadri menije:
-File, Edit, View itd (slika 32). Za nas je ovde vaan meni View na ije emo se opcije
vratiti kasnije kada se upoznamo sa ostalim elementima prozora.
Dok su linije prozora i menija obavezan
element prozora, sledei elementi su opcionalni
odnosno korisnik ih po elji moe postaviti i
ukloniti. U daljem prikazivanju prozora radi
manje veliine slika ovi e se elementi
izbacivati.
Ispod linije menija nalaze se standardni
tasteri sa najkorienijim funkcijama iz menija.
Ispod ovih tastera nalazi se adresa
direktorijuma koji prozor oznaava (ukolika
prozor oznaava uopte direktorijum) a pored
adrese nalaze se linkovi.
Ispod ovih elemenata nalazi se radna povrina prozora. Na slici 31 prikazan je
prozor koji oznaava direktorijum pa se na radnoj povrini nalaze fajlovi i
poddirektorijumi tog direktorijuma. Ukoliko sadraj prozora prevazilazi veliinu radne
povrine javljaju se tzv Scrol linije. To su linije na desnoj i donjoj ivici prozora koje imaju
taster koji kada se pomera po liniji pomera i sadraj prozora.
U meniju View nalaze se opcije za izgled prozora. Sve komponente koje korisnik
eli da ima na prozoru treba ekirati u listi Toolbars (Standard Buttons, Address Bar,
Links, Text Labels) i Explorer Bar (Search, Favorites, History, Channels). Jedna od
mogunosti WIN-98 je izgled prozora kao Web strane (as Web Page). Sledee opcije se
odnose na veliinu objekata na radnoj povrini pri emu je mogue izabrati mali ili velike
ikone, listu objekata ili listu sa svim detaljima (Large Icons, Small Icons, List, Details). Ti
objekti se dalje mogu urediti uz pomo opcija Arrange Icons o kojoj je bilo rei kod
ure|enja objekata na desktopu. Sadraj prozora moe se nekad promeniti a da to prozor ne
registruje. Tada se prozor Refresh-uje da bi upotpunio (osveio) svoj sadraj.
Pored ovih podeavanja prozora, mogua su i neka "dublja" podeavanja. To se radi
u opciji Folder Options menija View. O ovom meniju ve je bilo rei (slike 18 i 19). Sve
to se pritom reklo za ikone iz kartice General vai i za prozore i objekte u njima. Ovde
emo se zadrati na kartici View (slika 33) gde su sadrane opcije vezane iskljuivo za
prozore. Od pomenutih opcija prisutne su sledee:
31
Sl. 33
- Remember each folder's view settings,
koja slui da za svaki prozor uva
informacije o tome kako e biti
prikazan odnosno sa kojim elementima;
- Display the full path in the bar, za
prikazivanje pune lokacije nekog
objekta iz prozora;
- Hide file extensions for known file
types, za skrivanje ekstenzije onih
fajlova koji su poznati Windows-u
odnosno za koje Windows ima
odgovarajuu podrku;
- Show file attributes in Detail View, za
prikazivanje atributa fajla kada se
objekti prikazuju u Details modu;
- Show pop-up description for folder
and desktop items, za prikazivanje
kratkog opisa objekata u prozoru i na
desktopu kada se mi zadri iznad njih;
- Hidden files, slui da sakrije odre|ene fajlove a podopcije su sistemski fajlovi i
fajlovi sa atributom "skriveni";
- Hide icons when desktop is viewed as Web page, za skrivanje ikona kada je
desktop u Web modu (naravno tu se onda vidi samo ime te ikone);
- Show window contents while draging, za prikazivanje sadraja prozora i kada se
pomera a ne samo ivica nove lokacije.
Pored ovih postoje jo neke opcije (koje moete videti sa slike) ali su manje
koriene pa se nee objanjavati. Ono to je znaajnije je mogunost da se svi
direktorijumi ponaaju kao trenutni. To se postie pritiskom na taster Like Current Folder.
Ukoliko se manuelno podeene opcije ele izbaciti moe se pritisnuti taster Reset All
Folders a mogu se i vratiti sva podeavanja po default-u uz pomo tastera Restore
Defaults.
To bi ukratko bio sadraj svakog prozora. Zavisno od toga kakav program prozor
predstavlja mogue je da prozor sadri i druge elemente kao to su palete sa alatkama i sl.
32
CONTROL PANEL

Ve smo videli ranije deo podeavanja Windows-a. Rekli smo kako se podeavaju
ikone, desktop, tasbar, prozori i jo neke stvari do kojih se moe doi u meniju Settings, u
Start meniju ili preko padajuih menija. U meniju Settings mogu se otvoriti prozori za
podeavanje ostalih stvari, tampaa u prozoru Printers i preostale stvari u prozoru Control
Panel.
Podeavanje Windows-a neophodno je radi maksimalnog iskoriavanja
mogunosti Windows-a. WIN-98 je u potpunosti oslobo|en od podeavanja nekih fajlova iz
ostatka DOS-a ali radi boljeg funkcionisanja MS-DOS prompta ili moda naveemo krai
sastav nekih za DOS neophodnih fajlova.
Fajlovi za podeavanje DOS-a su config.sys i autoexec.bat. Ovi fajlovi kako je
navedeno nisu neophodni za funkcionisanje Windows-a ali u mnogome moe da olaka rad
u DOS-u. U config.sys se navode imena ure|aja u raunaru i lokacije fajlova sa
parametrima koji slue za podizanje ovih ure|aja, kako hardvera tako i softvara i ovaj se
fajl izvrava automatski pri;ikom podizanja sistema:
device=c:\windows\himem.sys
device=c:\windows\emm386.exe noems
BUFFERS=40,0
FILES=50
DEVICEHIGH=C:\ldd\ESSUTIL\ES1868.COM /A:0 /I:0
DEVICEHIGH=C:\ldd\cdrom\ATAPI_CD.SYS /D:MSCD000 /I:0

Sa device se oznaava ure|aj i to kako je u primeru navedeno himem i emm386 za
memorijske i ES1868 i ATAPI_CD za hardverske ure|aje. Kao to se vidi nije bitno da li se
koriste mala ili velika slova. Za rad je bitno navesti u FILES oko 50, jer to oznaava broj
fajlova koji se mogu otvoriti istovremeno, i u BUFFERS oko 40 jer to ubrzava rad sa
podacima.
Drugi fajl, znaajan za DOS, je autoexec.bat. Kao to i samo ime ovog fajla kae,
on slui da pri uitavanju sistema izvri neke komandne redove u kojima se navode fajlovi
koje treba izvriti i koji ostaju rezidentni u memoriji a slue za podizanje i rad ure|aja kao
to je CD-ROM ili nekih prirunih funkcija kao to je doskey koji pamti sve unete
komande:
@ECHO OFF
rem set mouse=c:\ldd\mouse
rem lh c:\ldd\mouse\imouse.com
@SET DN=C:\LDD\DN\
rem @SET TEMP=C:\LDD\temp
prompt $p$g
PATH c:;c:\windows;c:\ldd\tools;C:\PROGRA1\BITWARE\;C:\LDD\DN;
lh c:\windows\command\doskey.com

Vanija komanda iz ovog fajla je PATH koja omoguava pristup fajlovima iz svih
direktorijuma koji su navedeni iza ove komande bez obzira iz kog se direktorijuma
pozivaju. Ovo je znaajno za neke operacije kao to su arhiviranje ili pri pozivanju shell
programa kao to je Dos Navigator.
Komandni redovi iz ova dva fajla mogu se zaobii i bez brisanja komandom rem a
svi komandni redovi mogu se videti ili nevideti prilikom izvravanja ako se na poetku
autoexec.bat stavi @ECHO ON ili OFF.
Mnogo vanije od ovog je podeavanje Windows-a. Zakljuno sa verzijom 3.11 sva
podeavanja su bila sadrana u fajlovima ekstenzije ini. Ovi fajlovi su bili razbacani i
33
pravljeni su za svaki ure|aj ili instalirani program i sl. Od Windows-a 95 se svi podaci o
podeavanju nalaze u fajlovima system.dat, user.dat, system.da0 i user.da0. Parametri iz
ovih fajlova se mogu promeniti i manuelno i to pomou programa regedit koji nema svoju
preicu u Start meniju ali je to ura|eno ba iz razloga to ovakvo menjanje paramerara
teko i zahteva struno poznavanje Windows-a.

Skoro je sigurno da e svi iskusniji korisnici raunara odmah po instaliranju
Windows-a ii u Control Panel. Kao to je ve vie puta reeno sva podeavanja sistema se
vre iz Control Panel-a (slika 34). Do Control Panel (CP) se moe pristupiti na vie
naina. Preko menija Settings iz Start menija ili preko ikone My Computer.
Neke od opcija CP-a su komplikovane i nee im se posvetiti mnogo panje. U
daljem toku e se obra|ivati komponente onako kako slede abecednim redom.

Accessibility Options slui da delimino odredi kontrolu nekih manifestacija u
Windows-u. Primera radi moe se odrediti da se kursor mia pokree ne preko mia ve
preko tastature i to preko numerikog dela (u kartici Mouse).

Add New Hardware
Add New Hardware je ikona koja slui za ubacivanje novog hardvera u raunar.
Naravno ne misli se na fiziko ubacivanje hardvera ve na softversko prepoznavanje tog
hardvera od strane OS. U skorije vreme se u raunarskoj industriji prave sve vie ure|aji
tipa Plug'N'Play (u prevodu ukljui i igraj). Ove ure|aje bi po pravilu OS trebalo sam da
prepozna i odmah koristi jer za njih po konstrukciji i karakteristikama nisu potrebni
drajveri. Istina je esto sasvim drukija. Plug'N'Play karakter ovih kartica esto uopte nije
Sl. 34
34
Sl. 36
Sl. 37
Sl. 35
Plug'N'Play ve Plug'N'Pray (ukljui i pomoli se). Njih raunar esto nee da prepozna a
kako za njih nisu predvi|eni drajveri mogue je da na nekim raunarima ovi ure|aji nee
nikad raditi.
Ikona Add New Hardware slui za
instaliranje novih ure|aja koji nisu Plug'N'Play
karakteristika. Po startovanju ove ikone javlja
se dialog-box koji preporuuje korisniku da
zatvori sve aktivne programe pre nego to
nastavi instaliranje. Posle ovog pojavljuje se
dialog-box gde korisnik treba da se odlui da li
eli da raunar sam potrai novi ure|aj ili e ga
on sam izabrati iz liste (slika 35). Veina
poetnika izabere automatsko traenje novih
ure|aja to esto urodi plodom pa se moe pre|i
na konkretno instaliranje drajvera ali ponekad
Windows nije u stanju da detektuje novi ure|aj
pa se treba izabrati opcija No, I want to select a hardware from a list posle ega se
pojavljuje lista sa ure|ajima iz koje se bira ure|aj o kome se radi. Kretanje po dialog-
boxovima je na standardan nain preko tastera Back, Next i Cancel.
U sledeem dialog-boxu (slika 36)
korisnik treba da izabere ure|aj o kome se radi
(naravno ovaj se dialog box pojavljuje samo u
sluaju da je izabrana opcija manuelnog biranja
ure|aja). Lista se sastoji od najraznovrsnijih
ure|aja me|utim ako ure|aja koji se eli
instalirati ipak nema u listi treba izabrati opciju
Other device posle ega se prelazi na sledei
dialog-box za instaliranje drajvera.
Dialog-box za instaliranje drajvera
(slika 37) daje listu proizvo|aa odre|enog
ure|aja i modele tih ure|aja ali samo modele
onih za koje sam Windows ima drajvere.
O ovim drajverima ve je vie puta bilo rei. To su zapravo mali upravljaki
programi koje OS koristi da bi mogao da komunicira sa perifernim ure|ajima i da bi mogao
da ih kontrolie. Bez njih OS uopte ne vidi postojanje perifernih ure|aja i ne moe da ih
koristi. Pri podizanju OS-a ovi drajveri se uitavaju u memoriju gde ostaju rezidentni i
odakle ih OS koristi po potrebi. Korisnik ovoga nije svestan i uopte ne treba da o tome
brine jer je to u potpunosti pod kontrolon OS-a.
Drajveri koje sadri WIN-98 su dosta
kvalitetni i kada se izabere jedan od modela iz
liste Windows iz svoje baze podataka instalira
drajvere za taj model. Sa takvim drajverima
ure|aj moe raditi me|utim svi su ti drajveri
kompatibilni. To znai da nisu originalni ali
ure|aj moe sa njima da radi me|utim ne kako
oni tvrde bez konflikata ve sa nekim
konfliktima u pozadini koji nisu suvie veliki
ali ipak onemoguavaju iskorienje svih
35
Sl. 38
kapaciteta ure|aja. Zato se strogo preporuuje da se umesto Windows-ovih instaliraju
originalni drajveri za ure|aj koji stiu u paketu sa ure|ajem na disketi ili disku. Instaliranje
ovih drajvera vri se pritiskom na taster Have Disk posle ega se pojavljuje dialog-box
slian onom Browse za nalaenje drajvera. Kada se drajveri sa diskete na|u (a Windows
samo njih i na|e jer imaju posebnu ekstenziju) pojavljuje se dialog-box slian onom sa slike
37 ali se sada u njemu nalaze samo oni modeli ure|aja za koje je OS naao drajvere sa diska
odnosno diskete. Izabere se traeni ure|aj iz liste posle ega sledi instaliranje drajvera a kad
se i to zavri OS obino trai da se raunar resetuje da bi se novi drajveri uitali.

Add/Remove Programs
Add/Remove Programs je ikona koja slui za instaliranji i deinstaliranje softvera.
Ovo poetnicima moe izgledati suvino, programi se jednostavno mogu prekopirati i
koristiti. Ovo je dodue stvarno bilo mogue i tako se i radilo ranije kada su programi bili
jednostavniji. Dananji programi su duboko integrisani u OS i OS ih koristi i kad nisu
aktivni. Zbog toga je neophodno instalirati prvilno programa a kada vie nisu potrebni
deinstalirati ih pravilno odnosno ukloniti sve stvari vezane za njih a koje se nalaze svud po
direktorijumima OS. Pravilno deinstaliranje od velike je vanosti da se raunar ne bi
usporavao pokuajima da uita stvari kojih stvarno nema i da ne bi prijavljivao
nemogunost nalaenja nekih stvari koje su mu
potrebne za rad a kojih stvarno nema.
Veina dananjih progama za Windows
ima programe za instaliranje i deinstaliranje u
vidu posebnih fajlova (najee Setup ili Install
i Uninstall). Svaki program koji je na ovaj
nain instaliran nalazi se u listi na kartici
Install/Uninstall (slika 38). Odavde se moe
deinstalirati pritiskom na taster Add/Remove
koji e ponuditi delimino ili potpuno
deinstaliranje. Iz ove kartice se programi mogu
i instalirati pritiskom na taster Install ali kako
je ve reeno svaki program sadri fajl koji
pokree instaliranje pa se ova opcija ne koristi.
Druga kartica Windows Setup sadri
komponente Windows-a koje nisu neophodne i
koje se mogu deinstalirati odnosno instalirati.
Ovaj meni nee se posebno obra|ivati jer je u
potpunosi isti kao dialog-box za biranje
Windows komponenti pri instaliranju
Windows-a (slika 3).
Trea kartica Startup Disk slui za pravljenje sistemske diskete WIN-98. O ovoj
disketi ve je vie puta bilo rei. Ne treba ponovo objanjavati znaaj ove diskete pa je
veoma vano posedovati je u svakom ternutku. Ukoliko je proputena ansa da se ona
napravi pri instaliranju Windows-a moe se napraviti posle uz pomo opcije iz ove kartice
Create Disk. Traie se od korisnika da ubaci praznu disketu koja e se onda formatirati i
na koju e se preopirati fajlovi za podizanje OS-a sa diskete.

Date/Time slui za podeavanje vremena. To je vrlo bitno za one delatnosti, u
kojima se raunari koriste, a u kojima je vreme od presudne vanosti (kao to je pota). Tu
36
Sl. 41
Sl. 40
raunar prati vreme za odre|enu operaciju i vano je da to vreme bude tano. U amaterskim
svrhama tanost vremena nije tako vana stavka ali s'obzirom da se raunar moe koristiti i
kao budilnik i na 100 drugih naina uvi|a se znaaj tanosti vremena u raunaru. Pored
ovoga raunar sam vodi rauna o tome kad je koja datoteka odnosno fajl kreiran, u Word-u
se tano vodi rauna koliko se vremena provede na izra|ivanju odre|enog dokumenta i sl.
U kartici Date & Time podeava se datum i vreme dok se u kartici Time Zone
podeava vremenska zona u kojoj se raunar nalazi (slika 39). Ovo je vano zato to
raunar sam prati promene vremena pri vraanju sata unazad i pomeranju unapred. Ovo se
moe videti posle prvog pomeranja jer e vas raunar izvestiti o tome kada prvi put upalite
raunar.

Desktop Themes je ve pominjana
ikona. Ona oznaava program za izgled
Windows-a koji je do ove verzije Windows-a
bio poznat kao Plus (slika 40). Kao to se vidi
sa slike Desktop Themes moe da kontrolie
izgled screen saver-a, sistemskih zvunih
signala, izgleda mia, wallpaper-a, ikona, boja
i fontova, sve to se moglo i posebno ali veoma
teko i dugo podeavati posebno u karticama
Display Properties. Desktop Themes sadri niz
ve gotovih kombinacija koje su me|usobno
uklopljene tako da predstavljaju celinu. Ove
kombinacije mogu se nai i izabrati u meniju Theme u gornjem, desnom uglu. Naravno,
korisniku je data mogunost biranja vie tema
istovremeno, tako to e iz jedne teme uzeti
jedne opcije a iz druge neke druge. To se
postie selektovanjem eljenih opcija i to
ekiranjem one koja treba da ostane. Sve
promene koje bi se desile ako se trenutna
kombinacija izabere mogu se videti na Preview
delu prozora Desktop Themes.

Display je ikona koje je deo ve
obra|ivan prilikom objanjavanja podeavanja
sl. 39
37
Sl. 42
desktopa. Ovde e se obraditi samo poslednja kartica ove ikone Settings (slika 41). Tu se
podeavaju opcije grafike kartice. U donjem, levom uglu nalazi se meni Colors. On
predstavlja broj boja koje e se koristiti za prikazivanje objekata na ekranu. Vie boja
naravno znai kvalitetniju sliku ali tako|e znai usporenje pa ako kartica nije dovoljno jaka
slika moe da secka. U donjem, desnom uglu nalazi se meni Screen area. Tu se odre|uje
rezolucija ekrana odnosno broj elija ekrana. Kako je svaki objekat u Windows-u veliine
nekoliko elija on e imati razliitu veliinu u zavisnosti od rezolucije ekrana. Kako bi
promene rezolucije uticale na izgled ekrana moe se videti na malom ekranu na sreditu
ove kartice.
Strunije podeavanje grafike kartice moe se izvriti u dialog-boxu koji se
pojavljuje pritiskom na taster Advanced. Onda se pojavljuje nova grupa kartica u kojima se
moe podesiti veliina svih slova uopteno, mogu se instalirati novi ili reinstalirati stari
drajveri za grafiku karticu, moe se promeniti model monitora a onda se podesiti neke od
opcija za monitore i sl. Ovo zahteva strunije znanje i nee se posebno objanjavati.

Fonts je ikona u kojoj se nalase svi instalirani fontovi. Fontovi su ustvari slova
razliitog izgleda grupisana u jedan fajl koji se zove font i koji koriste tekst procesori
prilikom generisanja slova tog odre|enog izgleda. Da bi tekst procesor mogao da koristi
fontove mora biti svestan njihovog prisustva.
Zato se fontovi moraju instalirati a svi
instalirani fontovi se nalaze u direktorijumu
FONTS koji je predstavljen ikonom Fonts
(slika 42). Novi fontovi se instaliraju uz pomo
opcije Install New Font iz File menija.
Pojavljuje se dialog-box gde treba prvo nai
direktorijum sa fontovima a onda ih oznaiti i
pritisnuti taster OK. Ukoliko se fontovi ne
nalaze negde na hard disku neophodno je
ekirati opciju Copy fonts to fonts directory.
Ovako instalirani fontovi dostupni su svakom
programu koji ima podrku za razliite fontove.
Sledea je stavka CP-a Internet koja se tie veze sa Internet-om i o kojoj e biti
vie rei u poglavlju o podrci WIN-98 Internet-u.





Keyboard
Keyboard je ikona preko koje se kontrolie ponaanje tastature ali ne kako se u
veini sluajeva, kod korisnika, misli kontrolisanje koji e znak se pojaviti posle pritiska
kog tastera. Za ovakvu kontrolu tastature potrebni su tzv. programi za predefinisanje
tastature. U WIN-98 Keyboard Properties kontrolie neke ne mnogo vane ali ipak stvari
koje za korisnike sa specifinom profesijom mogu mnogo da znae. Kartica Speed (slika
43) kontrolie brzinu treptaja kursora i brzinu ponavljanja znaka pri dranju tastera na
tastaturi kao i vreme koje protekne dok ponavljanje ne pone. Kako bi se tastatura po
datom podeavanju ponaala moe se isprobati u polju ispod.
38
Sl. 46
Sl. 43
Sl. 44
Sl. 45
Kartica Language (slika 44) slui za definisanje kom govornom podruju tastatura
odnosno raunar pripada. Ovo je jedna od novina WIN-98 koja predstavlja mogunost da
se lako tastatura prebaci na odre|eno govorno podruje odnosno da se uvedu neki novi
potrebni i izbace neki nepotrebni znaci. Iako vam WIN-98 pri samoj instalaciji omoguava
da izabereta eljenu tastaturu za korisnike koji prevode i sl. potrebno je prisustvo vie
tatstatura. Nova tastatura se ubacuje klikom na taster Add posle ega se pojavljuje meni u
kome se izabere eljena tastatura. Neke tastature koje nisu vie potrebne mogu se naravno
izbaciti klikom na taster Remove dok se klikom na taster Properties otvara meni za
podeavanje izabrane tastature. Kada postoji vie tastaturnih profila jedan je uvek Default
odnosno onaj koji ima prednost i koji e vaiti dok se ne izabere neki drugi to se inae
radi uz pomo tastature kombinacijom tastera kako se vidi na slici ili se otvori ovaj dialog-
box pa se za Default izabere neka druga tastatura. Microsoft se pobrinuo da se otvaranje
ovog dialog-boxa olaka time to je postavio ikonu za njegovo otvaranje u tray area
(ekira se opcija Enable indicatoron taskbar).

Modems
Modems je ikona za podeavanje modema. Kako autor ovog rada modem smatra
vrlo vanom komponentom raunara, zbog sve popularnijeg Internet-a, obradie se sve
opcije u vezi sa modemom.
Na poetku kada se otvori ikona modem moe se pojaviti dialog-box za instaliranje
modema ako on ve nije instaliran. Ovaj dialog-box je u potpunosti isti kao i dialog-box za
instaliranje bilo kog hardvera i nee se posebno objanjavati. Ukoliko je modem (jedan ili
re|e vie njih) ve instaliran javlja se dialog-box sa slike 45. Tu se mogu videti svi
instalirani modemi a po potrebi mogu se instalirati novi ili izbaciti postojei. Vanija
stavka ovog dialog-boxa je Properties za podeavanje modema. Pre nego to se pre|e na
podeavanje modema korisnik mora biti siguran da je modem pravilno instaliran i da ima
nesmetanu komunikaciju sa raunarom. To se vrlo lako moe proveriti u kartici
Diagnostics gde se oznai port na kome je modem i pritisne taster More info koji onda
testira vezu sa modemom i ako je sve u redu izdaje raport o jaini veze i sl.
Podeavanje parametara modema od sutinske je vanosti da bi on uopte mogao da
radi. To je iz razloga to telefonska centrala u Jugoslaviji nije ista kao ona u Americi ili
negde drugde. Modem se mora striktno podesiti da radi na centrali na koju je prikljuen.
39
Sl. 47
Sl. 48
Prva kartica za podeavanje modema je General (slika 46) i u nju se ubacuju neki osnovni
podaci o modemu. Vrlo je vano da se u meniju Port izabere taan port na kome se modem
nalazi inae raunar nee biti u stanju da detektuje modem. Speaker volume oznaava
jainu tona kojom e modem obavetavati korisnika o tome ta radi. Jaina se moe
podesiti po elji kao i iskljuiti to je u potpunosti na korisniku da odlui ali se preporuuje
da se ipak ova opcija ukljui da bi se ulo kada modem ostvaruje vezu da li je linija
zauzeta i sl. Maximum speed slui da naznai raunaru koja bi neka maksimalna jaina
modema
14
bila jer modem pri uspostavljanju veze testira jainu veze sa drugim modemom,
i mnogo je praktinije naznaiti mu koja bi neka maksimalna jaina bila da ne testira neke
jaine koje ne moe da ostvari. Ispod ovog nalazi se opcija Only connect at this speed koja
mora biti obavezno iskljuena jer znai da modem moe da uspostavi vezu samo te jaine a
sa sadanjim kvalitetom veza u Jugoslaviji to je malo verovatno pa ukoliko ne uspe,
modem uopte nee uspostavljati vezu.
Druga je kartica Connection i tu ne treba ulaziti u pojedinosti osim to treba
naznaiti da opcija Wait for dial tone before dialing mora biti iskljuena jer naa telefonska
centrala ne radi po principu jednozvunog odzivnog signala. U objanjavanje drugih
kartica Distinctive Ring i Forwarding ne treba ulaziti. Sve opcije po default-u treba tako i
da ostanu.
Pored podeavanja modema od velike
je vanosti podesiti i lokaciju na kojoj se
raunar nalazi odnosno naznaiti modemu kako
e da zove sa mesta na kome se nalazi, sa ili
bez pozivnog broja i sl. To se vri u dialog-
boxu Dialing Properties (slika 47) koji se
otvara pritiskom na istoimeni taster sa slike 44.
U tom dialog-boxu naznaava se lokacija na
kojoj je raunar sa pozivnim brojem za oblast.
Ukoliko se raunar nalazi npr u nekoj firmi gde
se treba okrenuri prvo neki broj da bi se dobio
izlaz (najee 9), taj se broj treba upisati u
polje pored opcije For local calls, dial ili For
long distance calls, dial. Najvanija stavka u
ovom dialog-boxu je naznaiti modemu o
kakvoj se centrali radi, tonskoj ili pulsnoj
(Tone dial, Pulse dial).

Mouse
Mouse slui za kontrolu mia. Ve je reeno koliko je mi vaan za kretanje u
Windows okruenju. Tako|e je reeno kako se
koja akcija u Windows-u izvrava miem.
Ovde e biti konkretnije objanjeno kako se
ove operacije miem podeavaju jer je za
optimiziranje rada neophodno da mi bude
prilago|en korisniku u najveoj moguoj meri.
Prva kartica u Mouse Properties je
Buttons (slika 48). Ovde se pre svega odre|uje

14
jaina modema se meri u baudima {to je ustvari broj bitova u sekundi
40
kojom se rukom korisnik koristi miem. Ovo nije od presudne vanosti za korinjenje mia
ali ga u mnogome moe olakati jer nije isto koji e taster za otvaranje objekata koristiti
levoruki i desnoruki korisnik. Koje je orijentacije korisnik, odre|uje se oznaavanjem jedne
od opcija Right-handed (desnoruk) i Left-handed (levoruk). Jo jedna znaajna stavka iz
ove kartice je brzina kojom se mora pritisnuti taster mia dvaput uzastopce da bi se izvrile
operacije tzv. duplim klikom. Ovo se podeava na skrol traci ispod Double-click speed. Da
bi se odmah testiralo koliko brzo treba pritismuti mi, i eventualno korigovati, data je Test
area ili povrina za testiranje na koju treba dvaput kliknuti miem i ako je to dovoljno brzo
iz roze kutije e izai ili u nju ui klovn.
Sledea kartica je Pointers (slika 49) u kojoj se podeava izgled mia odnosno
identifikatora mia na ekranu. U delu o korienju mia u Windows-u pokazano je koje sve
oblike mi moe imati zavisno od toga koju je operaciju predvi|en da obavi i to se ni ovde
ne moe podeavati. Ono to se ovde moe podesiti je da se iz niza ponu|enih izgleda mia
izabere onaj koji najvie odgovara korisniku. Pri tome se mogu menjati cele garniture
izgleda biranjem odre|ene eme (kao to je na slici izabrana ema 3D Pointers) ili se moe
napraviti sopstvena ema koja se na ve opisani nain moe sauvati pritiskom na taster
Save As. Ovakvim biranjem izgleda tastera po elji postie se pre svega laka uoljivost
tastera na ekranu.
Poslednja kartica je Motion (slika 50) i u njoj se podeavaju dve stvari o kretanju
identifikatoru mia na ekranu. Prva stavka je odnos pomeraja mia u stvarnosti i njegovog
pomeraja na ekranu koja je oznaena kao Pointer speed. Zavisno od toga gde se na skrol
Sl. 49
Sl. 50
41
Sl. 51
Sl. 52
traci nalazi pokaziva (Slow, Fast) zavisie i da li e se mi pomerati vie ili manje na
ekranu. Lenji korisnici mogu ovo iskoristiti da se sa malo pokreta ruku kreu po celom
ekranu ali e pri tom imati problema sa preciznou mia. Druga stavka ove kartice je
Pointer trail ili rep mia. Kao to se na slici vidi mogue je miu dodati rep i odrediti
duinu tog repa koji se javlja samo kada se mi kree a ima jedino ulogu da se mi lake
uoi.

Multimedia je ikona za kontrolu aspekata multimedijalnosti u Windows-u jer
Windows kao intuitivno okruenje prua dosta dobre mogunosti za multimedijalnost.
Otvaranjem ove ikone pojavljuju se vie
kartica za kontrolisanje raznih oblika
multimedije ali veina opcija odavde moe se
pojedinano kontrolisati i na drugim mestima
pa se ovde neemo ponovo zadravati.

Network je ikona preko koje se
kontrolie mrea ako postoji.
U kartici Configuration (slika 51) mogu
se ubaciti, izbaciti i konfigurisati postojei
protokoli koji predstavljaju skup pravila koje
raunari koriste i po kojima se ponaaju kada
me|usobno komuniciraju. Ubacivanje protokola
vri se pritiskom na taster Add posle ega se
pojavljuje standardni dialog-box iz koga treba
izabrati eljene protokole (instaliranje novih
protokola moe zatraiti instalacioni disk WIN-
98). U ovoj kartici moe se podesiti i dozvola
odnosno zabrana drugim umreenim
raunarima da koriste resurse ovog.
Druga kartica je Identification i u njoj se nalaze samo podaci o raunaru kao to su
ime raunara, po kome e biti poznat u mrei, radna grupa i opis raunara.

Passwords
Passwords je ikona za postavljanje i menjanje ifri za pristup resursima Windows-
a.
Prva kartica je Change Passwords i slui za menjanje ifri ako one ve postoje
odnosno za njihovo postavljanje ako ih nema. Oko ove kartice i opcija iz nje se neemo
zadravati jer sve ifre koje se ovde mogu
promeniti, mogu se promeniti i iz dialog-
boxova koji slue za predstavljanje stvari koje
te ifre tite.
Druga kartica je User Profiles (slika
52). Ovo je opcija koja je zbog svoje izuzetne
vanosti preuzeta iz Windows-a 95.
Omoguava da isti raunar koristi vie
korisnika sa potpuno razliitom podeenou
parametara. Tako se postie da svaki korisnik
optimizuje opcije Windows-a po sopstvenom
42
Sl. 53
Sl. 54
Sl.55
naho|enju a u isto vreme i spreava upad drugog korisnika u tu| profil. Stvaranje vie
korisnikih profila moe se ukljuiti na 2 naina od kojih je ovo jedan. Oznai se opcija da
korisnoci mogu podeavati parametre odvojeno i ekira se koji e parametri biti odvojeni a
koji e biti zajedniki a onda se rebutuje raunar koji onda trai od trenutnog korisnika da
ubaci svoju ifru koju e na dalje morati da koristi da bi dobio pristup svom profilu. O
drugim opcijama korisnikih profila bie vie rei u odeljku Users koji se iskljuivo bavi
ure|enjem raunara za vie korisnika.

Power Menagment je ikona za
softversku kontrolu napajanja delova raunara.
Ova opcija nema vei znaaj za raunare kod
kue i u veini sluajeva nije ni ukljuena ali
ima presudan znaaj kod mobilnih raunala
tzv. Laptop raunara koji se napajaju preko
baterije. Kod ovih raunara neophodno je
odrediti da se posle dueg vremena
neaktivnosti iskljue neki vei potroai
energije.
Kao to se vidi na prvoj kartici Power
Schemes (slika 53) moe se kontrolisati
iskljuivanje hard diskova i monitora to se
naravno moe sauvati kao jedna od ema ili se
moe izabrati jedna od postojeih.
U drugoj kartici Advanced moe se
samo ekirati opcija za postavljanje ikonice Power Menagment-a u tray area i postaviti se
ifra kada se raunar vraa iz moda tednje energije u radni mod.

Printers
Ikona Printers se moe, pored u CP-u, nai jo na dva mesta: Start/ Settings/
Printers i My Computer prozoru. Kako joj i samo ime kae, slui za kontrolu tampaa i to:
instaliranje (koje je isto kao i instaliranje bilo
kog drugog hardvera) i podeavanje. Iako je
podeavanje opcija kod svakog tampaa
razliito ipak postoje opcije koje su prisutne
kod svih tampaa jer su od sutinskog znaaja
za funkcionisanje tampaa.
Na slici 54 moe se videti kartica u
kojoj se treba naznaiti koje e drajvere
koristiti OS kada bude pozivao printer i preko
kog porta e komunicirati sa printerom. Iako je
mogue promeniti, standardan port za tampa
je LPT1.
Na slici 55 moe se videti kartica u
kojoj se podeavaju karakteristike papira koji
se koristi i broj kopija koliko se treba
odtampati.Veliina papira koji se koristi kod
nas je 210x297 to je ustvari A4 veliina. To je
neophodno naznaiti tampau da bi kada se
43
Sl.56
Sl. 57
neto odtampa bilo isto onako kako je predstavljeno na ekranu. Orjentacija papira tako|e
je vana stvar a mogue su Portrait (kakvo se inae koristi kod nas) i Landscape . Broj
kopija je proizvoljan i naznaava se u polju Copies.
Na sledeoj kartici (slika 56) mogu se
videti opcije za podeavanje kvaliteta
tampanja. Za primerno odabran tampa
kvalitet grafike je: visok, srednji ili nizak. Svi
modovi tampaa su postavljeni na Auto to je
najbolje jer se tako prepusti tampau da se
brine o svim sitnijim, komplikovanijim
stvarima. Ono to korisnik treba da podesi su
ekonominost i rezolucija. Ekonominost se
ogleda u tome koliko e boje (odnosno tonera)
koristiti tampa prilikom tampanja. Iako ovo
ne deluje ozbiljno cena tonera primorava
korisnike da koriste ekonomian mod iako delimino oslabljuje kvalitet tampe.

Regional Settings
Regional Settings slui da podesi nain predstavljanja brojeva, monete, vremena i
datuma u Windows-u i programima za Windows. Ovo je bilo uvreno i u raniju verziju
Windows-a ali je po prvi put u ovoj verziji data mogunost podeavanja za Srbiju odnosno
Jugoslaviju. Iako veina drugih opcija ne treba da se menja, jer u potpunosti odgovara
naem prostoru, bie rei o opcijama koje se mogu po elji promeniti.
U prvoj od 5 kartica, kartici Regional Settings, treba izabrati zemlju u kojoj se
raunar nalazi jer neki noviji programi za Windows imaju podrku za razliite zemlje sa
razliitim pismom i sl.
U drugoj kartici, Number, mogu se podesiti parametri za prikazivanje brojeva i to:
decimalni znak, broj decimala, znak za negativne brojeve, sistem mera i sl.
Trea kartica, Currency, sadri oznake za predstavljanje dravne monete i pri tom
decimalni znak , broj decimala iza znaka i sl.
etvrta kartica, Time, omoguava
podeavanje naina na koji e biti prikazano
vreme pri emu je default hh:mm:ss to
odgovara i naem nainu predstavljanja
vremena. Ovde se jo moe odrediti i znak
kojim e biti predvojeni godina, mesec i dan i
simboli kojima e se prikazati pre i posle
podne.
U petoj kartici, Date (slika 57), odre|uje
se stil prikazivanja kratkog i dugakog oblika
datuma, to je prikazano u tray area na
taskbar-u i separator datuma. U toku poslednje
decenije ovog veka strunjaci irom sveta
poeli su da trae reenje za problem prelaska
u novi vek koji e navodno napraviti haos i
katastrofu u svetu raunara. To e se navodno
desiti jer raunari po konstrukciji ne mogu da uvide razliku izme|u 1900 i 2000 (tome zato
raunar ne moe da uvidi ovu razliku moe se pisati nairoko ali to nije tema ovog rada).
44
Sl. 58
Sl. 59
Sl. 60
Konstruktori Windows-a 98 pobrinuli su se da Windows rauna vreme od 1930 do 2029
godine po default-u a kako se vidi u ovoj kartici i moe se odrediti i due.

Sounds (slika 58) slui da regulie koja
e akcija u Windows-u biti propraena kojim
zvukom. Ovo je vrlo popularna opcija
Windows-a jer omoguava korisniku da lake
ima uvid u to koja je akcija u toku. Spisak svih
akcija nalazi se u polju Events a kako se koji
doga|aj odnosno akcija izabere moe joj se
pomou dialog-boxa Browse pridruiti neki
zvuni fajl koji e biti aktiviran kada je data
akcija u toku a koji se moe odmah provertiti
kako zvui klikom na taster za putanje pored
sliice Preview. Ovako podeena, ema zvuka
se moe sauvati ili se moe izabrati ve neka
od postojeih.



System
System je preica za otvaranje kartica preko kojih se u potpunosti moe kontrolisati
hardver raunara.
Prva kartica, General, daje samo informaciju o tome koji se operativni sistem
koristi, ko je vlasnik raunara i koji je procesor u raunaru sa koliko megabajta RAM-a.
Mnogo je interesantnija druga kartica,
Device Menager (slika 59) u kojoj se moe
videti celokupni instalirani hardver raunara.
Kao to se vidi kada se neki od ure|aja u
raunaru oznai mogue je klikom na taster
Properties otvoriti dialog-box za njegovo
podeavane koji je isti kao onaj koji se otvara
kada se ure|aj podeava u ikoni predvi|enoj za
njega (ako je ima). Iako je podeavanje svakog
ure|aja pria za sebe ovde se to nee posebno
objanjavati jer to nije tema ovog rada. Odavde
se ure|aji mogu i deinstalirati klikom na taster
Remove.
Sledea kartica je Hardvare Profiles
(slika 60). Kao i kod korisnikih profila
mogue je napraviti hardverske profile koji se
manifestuju tako to se pri butovanju raunara
ne podiu svi ure|aji ve samo oni neophodni i
oni koje korisnik izabere. Ovo nije esto
koriena opcija ali moe da rei neke
probleme optereenih raunara. Naime, kada je
raunar natrpan karticama esto se desi da se
stvori konflikt izme|u nekih kartica. To nastaje
45
Sl. 61
kada dva ili vie ure|aja koriste istu IRQ liniju ili DMA kanal. tada samo jedan koji ima
suprematiju nad ostalima radi dok ostali ne rade. Ovo se moe reiti ako se ure|aji raporede
na slobodne IRQ linije i DMA kanale ali je i to mogue samo ako je ure|aju hardverski
omogueno da koristi i neku drugu liniju i kanal od onih default. Ukoliko nije mogue
rasporediti ure|aje na slobodne linije i kanale ili ako ih nema samo je jedno reenje da se
podigne odre|eni ure|aj. Iako ovo nije idealno reenje moe da rei problem tako to se dati
ure|aji podiu posebno odnosno podigne se jedan hardverski profil pa kada je potreban neki
drugi ure|aj podigne se hardverski profil u kome je on aktivan i sl. Novi hardverski profili
se kreiraju klikom na taster Copy posle ega se pojavljuje dialog-box u koji treba upisati
ime novog profila. Posle toga se rebutuje raunar i na samom poetku se pojavljuje DOS-
ov dialog-box u koji treba upisati koji se hardverski profil eli uitati. Kada se podigne
novi hardverski profil u kartici Device Menager sa slike 56 se stane na ure|aje koje treba
iskljuiti i otvori se dialog-box Properties u kome se ekira opcija Disable in this
hardware profile. Ovime e se pri kasnijem podizanju ovog hardverskog profila osloboditi
linije i kanali koje su ovi ure|aji zauzimali za neke druge odnosno ti ure|aji se nee podii.
Poslednja kartica, Performance, daje nam uvid u stanje memorije u raunaru,
iskorienje resurasa raunara i sl a omoguava nam i podeavanje ovih stvari u ta se
neemo uputati jer Windows je po default-u podeen tako da najbolje mogue upravlja
ovim stvarima.

Telephony slui za odre|ivanje lokacije sa koje e raunar uspostavljati telefonske
komunikacije kao i parametara centrale sa koje zove o emu je bilo detaljnije u delu o
modemima.

Users
Users slui da uredi raunar za vie korisnika. O jednom nainu pravljenja
korisnikih profila ve je bilo rei, ovo je samo jo jedan, kompletniji i napredniji ali i laki
nain za kreiranje novih korisnikih profila.
Startovanjem ikone Users pojavljuju se uzastopce niz dialog-boxova u koje treba
uneti informacije o novom korisnikom profilu. Na samom poetku pojavljuje se dialog-
box koji samo daje korisniku informacije o tome da je pokrenut proces za kreiranje novog
korisnikog profila. Sledei korak je upisivanje imena ili popularnije reeno User name
novog profila. U narednom dialog-boxu treba
upisati ifru koja e biti potrebna kada se
korisnig loguje na svoj profil. Poslednji korak
stvaranja novog korisnikog profila je
odre|ivanje koji e se delovi sa osnovnim
profilom zadrati kao zajedniki a koji e se
odvojiti i podesiti posebno nazavisno jedan od
drugog (slika 61). Ovo se odre|uje ekiranjem
ovih opcija u odeljku Items a postoje sledee
opcije: Desktop i direktorijum Documents,
Start meni, direktorijum Favorites, Web strane
i direktorijum My Documents.
Klikom na Next zavrava se kreiranje novog korisnikog profila. Posle toga treba se
odlogovati sa trenutnog, opteg profila i logovati se na sopstven a onda izvriti lina
podeavanja jer je lini profil preuzeo u poetku parametre iz opteg profila.

46
PROGRAMI UNUTAR WINDOWS-a 98

Kao Operativni Sistem, WIN-98 ostvaruje vezu izme|u aplikacija i hardvera, npr.
kad neka aplikacija naredi tampanje OS tu naredbu prosle|uje tampau sa kojim je u vezi.
Sam po sebi OS ne moe da obavi ni jedan praktian zadatak. Sve praktine zadatke
obavljaju pomoni programi (aplikacije) koji se instaliraju i integriu sa OS-om i
funkcioniu kao celina. Kao sloeniji i napredniji OS, WIN-98 ima u sebi integrisane ve
neke programe koji su preuzeti kao osnovne verzije nekih sloenijih programa i koji mogu
obavljati neke osnovne operacije ali za bilo koju profesionalniju namenu moraju se
instalirati novi sloeniji programi sa vie opcija za rad.
Pre nego to se detaljnije pozabavimo programima koji se nalaze kao sastavni deo
Windows-a treba objasniti kako Windows prua podrku programima odnosno kako ih
izvrava. Ovde se prvo mora napraviti podela izme|u programa odnosno postojeeg
softvera. Poto je dugo vremena pre Windows-a OS bio DOS mnogi su programi napisani
da rade iskljuivo pod DOS-om. To su tzv. programi pisani za DOS. Pored njih postoje
programi predvi|eni da rade u Windows-u 3.x koji je isto dugo bio pratnja DOS-a i to su
tzv 16-bitni programi. Najnovija grupa programa su programi pisani za Windows 95 a
pogotovu oni pisani za Windows 98. To je najkvalitetnija i najsigurnija grupa programa i
esto se nazivaju 32-bitni programi.

Zavisno od toga kakav program treba da izvri, WIN-98 mu priprema pogodnu
podlogu. Za sve DOS programe WIN-98 kreira tzv. Virtuelnu Mainu koja se ponaa kao
samostalan raunar odnosno dati je program vidi kao samostalan raunar. To je neophodno
zato to je u DOS okruenju celokupno procesorsko vreme dato samo jednom programu
odnosno samo se jedan program moe izvravati istovremeno. Za 16 i 32-bitne programe
WIN-98 kreira tzv. Sistemsku Mainu koja radi slino Virtuelnoj. Svaki 16 i 32-bitni
program se izvrava u posebnom memorijskom delu ime je onemogueno eventualno
meanje izme|u programa i koenje sistema. Za svaki otvoreni program WIN-98 e kreirati
Virtuelnu ili Sistemsku Mainu i tako sigurnije izvravati programe istovremeno.
Ova mogunost WIN-98 nije novina a naziva se multitasking. Sposobnost
izvravanja vie programa istovremeno omoguena je time to svaki tekui program dobija
po deo procesorskog vremena pri emu WIN-98 moe deliti procesorko vreme samo kada
je prisutan jedan CPU. Prisustvo vie CPU-a WIN-98 ne moe da podri.

Osobine WIN-98 Softvera
Posle pojave Windows-a 95 mnogi ve postojei programi su se prepravljali
prilago|avajui se novom OS-u odnosno ilo se na potpuno iskoriavanje potencijala
novog sistema.
Jedna od novina je podrka dugakim imenima fajlova. Stari DOS imao je
nomenklaturu fajlova 8+3 odnosno 8 karaktera za ime plus 3 za ekstenziju. Od Windows-a
95 prelo se na slobodniju nomenklaturu od maksimalnih dozvoljenih 255 karaktera pri
emu svega nekoliko sledeih nisu dozvoljeni: ? / \ " : < > | *. Ovde se korisnici starih
programa trebaju paziti jer DOS programi ne podravaju dugaka imena. Neki primerni
fajl Proba dugakih imena.doc DOS programi e videti kao PROBAD1.doc. Kao to se
vidi uzima se prvih 6 karaktera, dodaje se karakter a onda se stavljaju brojevi 1,2 itd. a za
ekstenziju se uzimaju poslednja 3 karaktera tako da taj fajl i dalje ima nimenklaturu 8+3.
47
Sl. 62
Druga vana osobina novih programa su pomoni programi za instaliranje i
deinstaliranje. DOS-ovi programi se jednostavno prekopiraju u neki direktorijum i koriste.
WIN-98 programi se integriu u OS da bi bili povezani sa drugim programima i koristili
sve resurse raunara. Zato se moraju kada vie nisu potrebni pravilno deinstalirati da ne bi
ostalo "smee" iza njih.
Jo jedna znaajna osobina je obavezna OLE podrka. Ovo omoguava
komunikaciju aplikacija me|usobno odnosno omoguava kreiranje jednog fajla u nekom
programu a onda sadraj tog fajla prebaciti u neki drugi program.
Najlaki nain za razumavanje poboljanja 32-bitnih programa u odnosu na 16-
bitne je ako se zamisli magistrala sa 16 i 32 trake. Kada je saobraaj mali razlika se ne
primeuje ali kad do|e do guve mnogo bre se prolazi magistralom sa 32 trake, manje je
nezgoda, manje naprezanja za put.
Iako je WIN-98 preuzeo sve mere da
sprei bilo kakva koenja sistema i blokade
neizbeno je njihovo povremeno javljanje. To
se deava zbog neispravnih DLL fajlopva ili
jednostavno nekih drugih bug-ova u
programima koje proizvo|a datog programa
nije reio. Ova koenja i blokade esto
primoravaju korisnika da restartuje raunar pri
emu gubi sadraj iz RAM-a a koji je esto
vrlo vaan. WIN-98 se pobrinuo da se ovakvi
programi ugase bez restartovanja i tako
omogui dalji nesmetan rad u Windows-u. To
se radi pomou programa za gaenje (slika 62)
koji se aktivira pritiskom na Ctrl+Alt+Del a u
kojem se vidi odmah koji program ne komunicira korektno sa raunarom. Takav program
se jednostavno oznai i ugasi pritiskom na taster End Task. Ako se ovim ne rei problem
moe se raunar ugasiti (preko tastera Shut Down) i tako spreiti oteivanje raunara zbog
nepravilnog gaenja.
Jo jedna novina WIN-98 je FAT32 (File Alocation Table). Pomou njih, mogue
je imati particije preko 2 GB a poboljano je i iskorienje diska. Stara FAT tabela je
pravila na disku klastere od po 32 KB. To je znailo da svi manji fajlovi zauzimaju ceo
klaster odnosno neki fajl veliine 1 KB zauzimao bi 32 KB prostora na disku. FAT32 pravi
klastere od po 4 KB i tako poboljava iskorienje diska. Prelazak sa obine na FAT32
objasnie se kasnije u delu o programima za odravanje sistema.

DOS Softver
Ranije je pomenuta mogunost aktiviranja DOS programa u WIN-98. Pri tom treba
precizirati dve sredine za DOS programe: MS-DOS prompt (kad je omoguen
multitasking) i MS-DOS mod. MS-DOS mod se ponaa kao nekadanja DOS sredina: samo
se jedan program moe aktivirati i svi resursi sistema dati su njemu.
U MS-DOS mod moe se ui komandom Restart in MS-DOS mode iz Shut Down
menija ili pri butovanju raunara o emu je bilo rei ranije. Prednost MS-DOS mod-a je
kako je ve reeno to su svi resursi posveeni samo jednom programu. Ali to ima i drugu
stranu. WIN-98 ima osobinu da kontrolie sve procese u raunaru. Kada se u|e u MS-DOS
mod te kontrole vie nema i korisnici koji due rade u DOS sredini vie vole MS-DOS mod
48
Sl. 64
Sl. 63
ba zbog slobode u radu koju dobijaju. Eksperimentisanje u MS-DOS modu se iz ovih
razloga ne preporuuje amaterima.
U MS-DOS prompt moe se ui aktiviranjem istoimene ikone u meniju Start/
Programs. Ovih prozora kako je ve reeno moe se otvoriti onoliko koliko je potrebno.
Tako|e se moe kontrolisati veliina prozora u kome e biti otvoreni. Dok je u MS-DOS
mod-u ceo ekran rezervisan za DOS, ovde se moe odrediti veliina prozora.
Sloenije DOS komande (chkdsk, mem, fdisk) nalaze se u direktorijumu C:/
WINDOWS/ COMMAND a ako je WIN-98 instaliran preko starog DOS-a nalaze se i u tom
direktorijumu. Pored ovih komandi postoje i nove komande vezane za Windows ali se one
u praksi uopte ne primenjuju pa o njima nee biti rei a nee se posebna panja posvetiti
ni obinim komandama jer se doslovce primitivno aktiviraju.
U DOS-u se mogu aktivirati samo
izvrni fajlovi odnosno oni sa ekstenzijom
COM,BAT i EXE. Aktiviranje se vri
ukucavanjem imena fajla i pritiskom na taster
Enter na tastaturi posle ega sledi izvrenje tog
fajla. Kako ovo okruenje izgleda moe se
videti na slici 63. Kada se zavri rad u DOS
okruenju izlazak u Windows vri se
ukucavanjem komande exit. Veina iskusnijih
korisnika WIN-98 za ovu komandu pravi
skraeni batch fajl x.bat ili e.bat u kome se
nalazi komanda exit.

Programi u Windows-u
Programi se u raunaru nalaze u obliku fajlova smetenim u raznim
direktorijumima. Korisnik ovoga nije ni svestan niti ga interesuje niti bi na to neto mogao
da utie. Kada se jednom pri instalaciji odlui za neki direktorijum program e tu ostati do
deinstalacije. Sve je ovo samo koljka koju veina korisnika Windows-a uopte ne poznaje.
Ono to se tie svih korisnika je to gde se nalaze preice za startovanje programa.
Kako je ranije reeno programi se mogu startovati na vie naina. Najuobiajeniji
je nain preko menija Start/ Programs. Prilikom instaliranja skoro svaki program pita
korisnika u koju grupu, koja se kasnije pojavljuje kao podmeni menija Start/ Programs,
eli da instalira program. To ustvari u taj podmeni stavlja samo preice za startovanje
izvrnih fajlova tog programa. Aktiviranjem ovih preica aktivira se i dati program.
Drugi nain aktiviranja programa je preko ikona na desktop-u koje tako|e
predstavljaju preice. Ove se ikone mogu na desktop postaviti na vie naina o emu je ve
bilo rei a najlaki je nain prevui ikone iz podmenija (u meniju Start/ Programs) na
desktop drei desni taster pri emu se pojavljuje padajui meni iz koga se bira opcija
Create Shortcut(s) Here.
Trei nain aktiviranja programa je
preko toolbar-a gde se programi postavljaju
isto na vie naina a najlake prevlaenjem.
Odavde se programi startuju samo jednim
klikom jer se ovde ikone tretiraju kao Quick
Launch.
etvrti nain aktiviranja programa je
direktnim aktiviranjem izvrnog fajla iz
49
Sl. 65
Windows Explorer-a (o emu e biti rei kasnije) ili pomonog dialog-boxa ba za tu
namenu (slika 64). Dialog-box Run iz menija Start slui iskljuivo za startovanje fajlova a
najee se koristi za startovanje setup fajlova prilikom instalacije nekog programa. Ovo je
najdui i najkomplikovaniji nain startovanja programa i retko se koristi.
Svaka aplikacija iz Windows-a je sigurno pria za sebe i ovde se tome nee
posveivati panja. ak su i mnogi programi, ukljueni kao sastavni deo WIN-98, veoma
komplikovani za poetnike i trae detaljnu obradu pa se ovde ni njima nee posveivati
posebna panja. Detaljnije e se objasniti korienje samo nekih programa za koje va
autor smatra da su najkorieniji.
Kao to je ve reeno, svi Windows programi imaju postavljene svoje preice u
meniju Start/ Programs. Kako ovo izgleda ve ste imali priliku da vidite na slici 24.
Me|utim posle instalacije WIN-98, kada ni jedan drugi program nije instaliran, ovaj meni je
malo siromaniji. Sastoji se pre svega iz podmenija Accessories, u kome su smeteni svi
programi uvreni u tzv. standardnu opremu Windows-a, Internet Explorer, u kome se
nalaze programi za surfovanje Internet-om (o emu e biti rei kasnije), Start Up, u kome
se nalaze programi koji se automatski trebaju izvriti prilikom startovanja raunara (ovaj se
podmeni ponaa slino kao AUTOEXEC.BAT u DOS-u) i preice za MS-DOS prompt i
Windows Explorer.
Podmeni Accessories se sastoji od vie podmenija i preica pa e mo poeti redom.

Accessibility je podmeni o kome je ve bilo rei. Sastoji se od preica za
aktiviranje Accessibility Wizard-a i Magnifier-a. Ovi programi slue pre svega da olakaju
rad sa raunarima delimino hendikepiranim osobama. Otvaranjem Accessibility Wizard-a
ukljuuju se opcije za laki uvid u aktivnosti Windows-a. Tu se neemo zadravati jer se
vrlo retko koristi.
Magnifier kako mu samo ime kae se koristi da uveava. Manifestuje se tako da,
kada se ukljui, gornji deo ekrana prikazuje isto to i neki deo donjeg samo uveano
onoliko puta koliko to korisnik eli. Ovo je korisno za osobe sa slabijim vidom zato to se
Magnifier moe podesiti da prati kretanje mia i ukucavanje teksta i poveava ba taj deo.

Communications
Communications se sastoji od programa za povezivanje sa drugim raunarima. Tu
spadaju Dial-Up Networking (o kome e biti vie rei u delu o Internetu), Hyper Terminal i
Phone Dialer. Korienje ovih opcija
podrazumeva postojanje instaliranog modema
u raunaru.
Hyper Terminal slui za direktno
povezivanje dva raunara preko telefonske
linije (slika 65). Po startovanju ove preice
pojavljuje se prozor sa ve oformljenim
vezama i preicom programa za pravljenje
novih veza, Hypertrm.exe. Kada se startuje
ovaj fajl pojavljuju se za redom vie dialog-
boxova u koje treba ubaciti informacije o novoj
vezi i to: ime onog ko e se pozivati, ikona
koja e se koristiti za oznaavanje te veze,
pozivni broj za zemlju, oblast i sam telefon
50
Sl. 66
onog ko e se pozivati. U sledeem dialog-boxu ve se daje mogunost Dial za
ostvarivanje veze ali pre toga trema ui u dialog-box Modify da bi se iskljuila opcija Use
country and area code. Kada se veza izme|u raunara ostvari moe se vriti vie operacija
ali prvo da se detaljnije objasni kako se ostvaruje veza. Mora se napomenuti da se sa
jednog raunara zove drugi i taj drugi mora da oekuje taj poziv. Za stavljanje raunara u
mod za ekanje poziva slui opcija iz Call menija Wait for Call (za prekid ekanja aktivira
se Stop Waitinng) a za pozivanje nekog raunara opcija Call. Veliki broj ovih komandi
nalazi se u obliku tastera ispod linije menija. Korisnici povezanih raunara mogu etovati i
tako se dogovoriti ta e dalje raditi a od ponu|enih mogunosti je sigurno najkorisnija
slanje i primanje fajlova. Za to slue opcije iz menija Transfer i to: Send File, gde se
oznae fajlovi koji treba da se prebace i onda alju o emu se daje dialog-box sa
informacijama o vremenu potrebnom za zavretak prenosa i sl. a koji se vidi na oba
raunara, Receive File, gde se naznaava u koji direktorijum da se primaju fajlovi, i
Capture Text, Sent Text File i Capture to
Printer. Kada se prenos fajlova zavri veza se
prekida komandom Disconect iz Call menija.
Kako je modem prikljuen na
telefonsku liniju logino je bilo konstruktoru
da uz pomo jo malo dodatnog hardvera,
tanije slualica i mikrofona, uini modem
telefonskim aparatom. WIN-98 prua podrku
za telefoniranje preko raunara uz pomo
programa Phone Dialer (slika 66). U polju
Number to dial ukuca se broj i pritisne se taster
Dial. Ovo se moe i ubrzati ako se svi najei
brojevi upiu u polja Speed dial odakle se samo
klikom pozivaju. Posle zavrenog razgovora
linija se prekida pritiskom na taster Hang up.

Entertainment sadri programe za putanje filmova i to i onih u vidu fajlova i onih
sa DVD diskova, muzikih CD-a, MOD i WAV muzikih fajlova i sl. Detaljnijom
obradom ovih programa pozabaviemo se u sledeem poglavlju o multimediji.

Games podmeni sadri 4 logike igre za razonodu. To su Free Cell, Hearts, Mine
Sweeper i Solitaire. Posebnu panju neemo posvetiti ovim igrama jer su vrlo lake za
razumevanje a i ovih 4 predstavljaju samo ui izbor stotina ovakvih, malih, logikih igara
za Windows.

System Tools je podmeni koji sadri programe za odravanje sistema. Ovo su
sloeniji i vaniji programi i bie detaljnije objanjeni u poglavlju o odravanju sistema.

Calculator predstavlja kako mu samo ime kae jednostavan, mali program koji ima
izgled i funkcije kalkulatora. S'obzirom na to da su mu izgled i rukovanje potpuno isti kao
kod pravog kalkulatora, nee se posebno obraati panja na njega. Treba samo napomenuti
da je u okviru Calculator-a prisutan i standardan i nauni (scientific) kalkulator koji se
aktiviraju u meniju View (Standatd i Scientific).

51
Sl. 67
File Transfer je jednostavno preica za direktorijume u kojima se uvaju svi
poslani i primljeni fajlovi. Uzimajui u obzir da korisnik zna koje je fajlove poslao a i da
zna direktorijum u koji se smetaju prispeli fajlovi, File Transfer nema vei znaaj.

Notepad je veoma jednostavan i
koristan program za editovanje teksta
najjednostavnijeg formata (slika 67). Nema
opcije za obogaivanje teksta i zato se koristi
uglavnom za pisanje beleki koje se naravno
mogu podesiti da se aktiviraju u odre|eno
vreme i sl. Fajlovi se po default-u snimaju u
ekstenziju TXT me|utim korisnik sam moe da
odredi ekstenziju pa se ovaj program npr. moe
koristiti za editovanje fajlova AUTOEXEC.BAT
i CONFOG.SYS.

Poslednja tri programa su sloena i nee se ovde obra|ivati. To su Imaging, Paint i
Wordpad. Imaging i Paint su programi koji iskusnije korisnike programa za editovanje
grafike mogu podsetiti na najstarije verzije ovakvih programa, npr. Corel DRAW ili Photo
Shop dok je Wordpad malo napredniji tekst editor od Notepad-a sa opcijama za
obogaivanje teksta po kojima najvie podsea na WORD 6. Ovo su sve programi ije
korienje zahteva veliko predznanje koje iskusnim korisnicima sigurno lii kao azbuka ali
je za poetnike to azbuka koju tek treba nauiti.
52
MULTIMEDIJA

Jo od nastanka raunara, radi se na njihovom osposobljavanju za podravanje
multimedije odnosno zvuka i grafike istovremeno u vie oblika. Savremeni PC raunari
vie su nego odlino osposobljeni za podravanje multimedije odlinog kvaliteta. To
naravno zahteva prisustvo specifinog, ne ba standardnog, hardvera od koga e direktno
zavisiti kvalitet i opseg multimedije pa e mo se prvo malo zadrati na karakteristikama
ure|aja za podravanje multimedije.

Hardver
CD-ROM je najvaniji ure|aj za podravanje multimedije, tanije Compact Disk
Read Only Memory. Srpski reeno to je ita memorije sa CD-a koji je slian CD player-
ima.
Memorijski medij sa koga CD-ROM ita memoriju je kompakt disk ili u prevodu
tvrd disk. Kod flopi diskova ili popularnije reeno disketa memorijski zapis se upisivao na
fero-magnetni sloj putem magnetne indukcije sa koga se mogao po potrebi izbrisati i
ponovo upisati ali ba ova osobina fero-magnetnog sloja predstavlja mogunost za
gubljenje podataka sa disketa jer je ovaj sloj podloan oteivanju. Za razliku od
feromagnetnog sloja, na kompakt disk se podaci upisuju fiziki i jednom upisani ostaju tu
uvek odnosno nemogue je izbrisati ih. Jedini nain na koji bi podaci uopte mogli biti
izgubljeni je oteivanjem tj. grebanjem CD-a to je retkost pa CD predstavlja veoma
siguran medij za uvanje podataka.
Kapacitet 1 CD-a je 650 MB odnosno oko 450 puta vei od kapaciteta male flopi
diskete. Jo jedan plus za CD je to se podaci na njega upisuju mnogo veom brzinom.
Zavisno od brzine pisaa ceo CD moe da se naree za 10 minuta. Iako jednom narezan
vie ne moe da se brie, CD je mnogo prihvatljiviji memorijski reza jer mu je cena
pristupana a brzina itanja neuporedivo vea od brzine itanja disketa.
Za itanje CD-a slui kao to je ve reeno CD-ROM. U sadanje vreme koriste se
tzv 32-brzinski i vie brzinski CD-ROM-vi to znai da im je brzina itanja 32 puta vea
od brzine itanja obinog CD-player-a. itanje podataka sa CD-a se vri se laserski. Laser
ita na CD-u upljine i izdignute delove koje je napravio reza. Tako se postiu ogromne
brzine itanja podataka jer je vreme potrebno da CD-ROM proita jedan bit samo onoliko
dugo koliko treba laserskom zraku da brzinom 300 000 Km/h pre|e put od nekoliko
milimetara.
Na CD se podaci urezuju kao fajlovi. S tim u vezi, svaki fajl ima svoju duinu,ime i
sl. Na CD-u se ovi podaci urezuju tako to se u tzv FAT tabeli diska zapie mesto odakle
svaki fajl poinje i koliko dugo traje. CD-ROM kad ita podatke trai sve ove informacije
o fajlovima pri emu gleda jo gustinu zapisa i sl pa ako ne moe da na|e neku od ovih
informacija ne moe da ita podatke. Postoje naravno CD-ROM-ovi koji mogu da itaju
diskove sa veim i manjim oteenjima ali je to sporije sa mnogo ponavljanja i ne postoje
garancije da e uopte moi da se proita taj deo diska.
Tehnika itanja diskova je ista bio to raunarski ili muziki CD. S' tim u vezi
postoji vrlo jednostavan softver koji CD-ROM pretvara u CD player. Iako muziki diskovi
nemaju zapis kao raunarski specijalni softver prepoznaje muzike diskove i puta ih bez
problema.
Ne treba posebno opet napominjati da je i za generisanje zvuka potreban poseban
ure|aj. To je takozvana zvuna kartica ili popularnije reeno Sound Blaster, SB. To je PC
53
Sl. 68
kartica koja je iskljuivo interna (tj nalazi se u raunaru) i sa ostatkom raunara se
povezuje preko 16 ili u skorije vreme 32-bitnim slotom. Kartice mogu biti razliitih
kvaliteta sa raliitom podrkom zvuka. Najstandardnije su kartice koje podravaju i WAV i
MIDI. Ranije su se proizvodile kao odvojene ali sada su integrisane jedna u drugu. Kvalitet
ovih kartica se odnosi na kvalitet zvuka koji mogu da prue pri emu postoje 8-bitne i 16-
bitne za amatersku upotrebu i 32,64 i 128 bitne za profesionalnu upotrebu. Najpoznatije
zvune kartice su Sound Blaster 16, Sound Blaster Pro, AWE 32, Creative Labs Live, ESS
Technologies i druge.
Pored CD-ROM-a i zvune kartice za kvalitetnu prezentaciju multimedijskih
programa od presudnog je znaaja kvalitet video kartice. Ne moe se zanemariti vizuelni
efekat prezentacije i pored mogue dobrog zvuka. Veina sadanjih multimedija programa
zadovoljava se standardnom SVGA tj. Super VGA karticom sa 1 MB grafike memorije.
To je dovoljan kvalitet da uini i sasvim pristojnu rezoluciju od 800X600 sa 65 000 boja
realnom odnosno da nema seckanja. Naravno za snanije enciklopedije a da ne pominjem
igrice i filmove potrebne su mnogo jae kartice. Pre svega sa vie grafike memorije i
2D/3D akceleratorima da bi se izbeglo seckanje pri reprodukovanju filmova i sl.
Pored ovih postoje i noviji, napredniji ure|aji za podraanje multimedije. To su pre
svega VR kacige, koje omoguavaju korisniku potpun oseaj prisutnosti u virtuelnom
svetu koji kacige stvaraju, video kartice, koje su dodatak grafikim a slue za prijem video
signala i omoguavaju korienje raunara kao TV prijemnika, i DVD ROM-ovi, koji su
slini CD-ROM-ovima samo slue za itanje filma posebnog formata. Kako su ovakvi
ure|aji jo uvek retkost nee se posebno objanjavati ali treba napomenuti da WIN-98 ima
mogunosti podrke i ovih ure|aja.
Softver odnosno programi Windows-a za podravanje multimedije nalaze se u
meniju Start/ Programs/ Accessories/ Entertainment (podrazumeva se da su instalirani jer
je podrka multimediji opciona).

Active Movie Control slui, kako mu i
ime kae, za putanje filmova ali i drugih
multimedijskih fajlova. Uglavnom se
pojavljuje kao default program za putanje
fajlova kada se oni aktiviraju (o tome e vie
rei biti u sledeem poglavlju). Slian je Media
Player-u o kome e rei biti kasnije. Kada se
AMC aktivira, pojavljuje se dialog-box Browse
koji od korisnika trai da izabere fajl koji e se
pustiti (aktivirati, izvriti). Kada se fajl izabere
pojavljuje se prozor (slika 68) u kome se
izvrava izabrani fajl. Ovaj prozor ne daje
veliku kontrolu nad izvravanjem fajla. Kako
se vidi prisutni su samo tasteri za putanje,
pauziranje i stopiranje. Ekstenzije koje
podrava su: avi, mov, mpeg, mpe, mpg, enc,
wav, mid, rmi itd.



54
Sl. 69
Sl. 70
Sl. 71
CD Player
Najei nain ostvarivanja muzike na
raunaru je putanje muzikih CD-a preko CD-
ROM-a. Ovo se moe izvesti tako to se muzika
direktno slua preko ulaza za malu bananicu
slualica na samom CD-ROM-u ili mnogo ee
preko zvune kartice koja je povezana sa CD-
ROM-om. Za putanje muzikih diskova na
raunaru koristi se poseban softver jer vrsta
zapisa na muzikom nije ista kao vrsta zapisa na
raunarskim diskovima. CD-ROM na disku
gleda gustinu zapisa, veliinu fajlova, njihovu
poziciju na disku itd to klasini plejeri ne rade pa moe da do|e do nemogunosti putanja
nekog diska ukoliko je izgreban i raunar ne moe da do|e do svih podataka gore
navedenih. Najuobiajeniji CD-player u Windows-u je sam Windows-ov CD Player (slika
69). Poziva se u Start/ Programs/ Accessories/ Entertainment/ CD Player. On registruje
muziki disk i zavisno od toga kako je setapovan sam ga i puta. CD Player ima neke
funkcije svima dobro poznate a i imaju standardizovane oznake na tasterima pa nema
potrebe posebno ih objanjavati. to su opcije Play, Pause, Stop, Previous Track, Next
Track, Skip Backwards, Skip Forwards i Eject. Ovaj CD Player prua i neke dodatne
mogunosti kojih nema kod standardnih plyera. Na poziciji Artist moe da se upie ime
grupe ili pevaa to e ovaj plejer da zapamti tako da kada sledei put ubacite disk on ga
prepoznaje i prua odgovarajue informacije o njemu. Slino je
i sa Title i Track. Pored ovih postoje jo niz opcija kao to su
Edit Play List (Disk meni) gde sami moete da odredite
redosled i uopte pesme koje e se putati i koliko puta. U
meniju View odluujete kako e va player izgledati. Mogue
opcije su Toolbar, Disk/Track info, Status Bar, Track Time
Elapsed (to se vidi na displeju playera), Track Time
Remaining, Disk Time remaining i Volume Control o emu e biti malo vie rei kasnije. U
meniju Options su sledee mogunosti: Random Order, Continious Play, Intro Play i
Preferences (slika 70) gde podeavate neke
finije stvari svog playera. Kontrola jaine
zvuka se radi uz pomo prozora Volume
Control (slika 71) koji se moze otvoriti u Start/
Programs/ Accessories/ Multimedia/ Volume
Control ili klikom na ikonu na Taskbar-u (u
tray area) ili iz CD Playera. Omoguava
kontrolu jaine zvuka kako svih odjednom tako
i svih zvukovnih ulaza i izlaza posebno pre
svega mislei na Line-In (koji predstavlja ulaz
u karticu za snimanje WAV-a), Wave, Microphone, CD Audio itd. Omoguena je tako|e i
kontrola na koji e zvunik zvuk ii (to je ova mala strelica na skrol liniju ispod Balance).




Media Player
55
Sl. 72
Sl. 73
Sl. 74

Media Player slui, kako je ve reeno,
za putanje svih multimedijskih fajlova. Izgled
Media Player-a dat je na slici 72. Zavisno od
toga ta treba da se pusti ovim player-om bira
se iz menija Device (slika 73) jedan od ure|aja:
Active Movie, Video for Windows, Sound, Midi
Sequencer i CD Audio.
Putanje fajlova se i u ovom player-u vri na standardan
nain. Izabere se eljeni fajl u dialog-boxu File/ Open a onda se
uz pomo tastera vri kontrola njegovog putanja. Prisutni su
standardni tasteri: Play, Pause, Stop, Previous Track, Next
Track, Skip Backwards, Skip Forwards i Eject. Premotavanje za
eljenu duinu moe se vriti i pomou skrol trake ispod koje se
nalazi vreme trajanja fajla a izgled toga se moe kontrolisati i
izabrati iz menija Scale.
U sluaju da je fajl koji se puta video zapis, pojavljuje
se pored prozora Media Player-a i prozor u kome e se videti taj video zapis. Veliina tog
prozora moe se razvlaenjem odrediti poto se on pojavi a moe se odrediti i u dialog-
boxu Properties i to polovina ekrana, etvrtina ili 100% zuma predvi|enog za odre|ani
video zapis i sl. Uz pomo ovog player-a moe se izvriti i delimina obrada
multimedijskih fajlova u vidu selektovanja i ekstrakovanja odre|enog dela uz pomo
dialog-boxa Edit/ Selection.

Sound Recorder
Za obradu zvuka koriste se razni programi zavisno od strunosti i kompleksnosti
obrade. Korienje ovih programa je sloeno i nee se objanjavati posebno. Obradie se
Sound Recorder koji je sastavni deo Windows-a i koji slui za snimanje i obradu zvunih
fajlova WAV ekstenzije.
Sound Recorder se startuje iz Start/
Programs/ Accessories/ Entertainment. Sound
Recorder (slika 74) ima skrol liniju koja
oznaava mesto na fajlu, iznad te linije se
nalazi displej koji prikazuje zakrivljenosti
zvunog fajla a levo i desno od tog displeja su
Position, koja oznaava vremenski trenutno
mesto u fajlu dok Length oznaava ukupno
trajanje fajla. Otvaranje fajla u okviru Sound
Recordera se vri na standardizovan nain
komandom Open iz File menija. Kada se zvuni fajl WAV ekstenzije uita, jer se
celokupna njegova sadrina ma koliko bio veliki prebacuje u operativnu memoriju (RAM i
Virtuelna memorija), "pojavljuju" se tasteri sa standardnim opcijama za putanje tog fajla:
Seek to Start (premotava fajl na poetak), Seek to End (premotava fajl na kraj), Play, Stop i
jedna nova opcija Record.
Pritiskom na taster Record zvuna kartica snima sve to u tom trenutku ide od
zvuka sa Line-IN-a ili mikrofona ili CD-a. Tako snimljen fajl moe se sauvati komandom
Save ili Save As iz File menija. Mogu se ak i promeniti komponente WAV fajla ranije
56
opisane u prozoru Properties iz File menija tako to se izabere opcija Convert pa se
izaberu opcije za Bit depth, Sampling rate ili Stereo/Mono.
Pored ove obrade kvaliteta WAV fajla moe se tako|e obraditi samo zvuanje fajla.
Za to slue opcije iz Edit i Effect menija. U Edit meniju mogu se nai opcije Copy, Paste
Insert, Paste Mix, Insert File, Mix with File, Delete Before Current Position, Delete After
Current Position i Audio Properties (to slui za setapovanje samog Sound Recordera),
dok se u Effect meniju moe nai Increase Volume (by 25%), Decrease Volume, Increase
Speed (by 100%), Decrease Speed, Add Echo i Reverse. Sve opcije nije potrebno
objanjavati jer slue za tano ono kako se zovu. Kada na ovaj nain obradite fajl ali iz
nekih razloga elite da se vratite na poetni oblik i probate neku drugu kombinaciju uvek
moete to da uradite komandom Revert iz File menija koja vraa fajlu oblik u kome je
uitan. Pored ovog, za obradu zvuka slue se koriste mnogo sloeniji programi sa mnogo
vie efekata ali je za amaterske potrebe dovoljan i Sound Recorder.

Poslednje dve preice iz ovog podmenija su Interactive CD Sempler i Trial
Programs. Ovi programi nisu od veeg znaaja i mnogi korisnici uopte ne obrate panju
na njih.
Interactice CD Sempler slui za putanje interaktivnih CD-a kao to je sam WIN-
98 instalacioni disk na kome se nalazi interaktivni program za obavetavanje korisnika o
novim programima i uslugama u svetu raunara.
Trial Programs su probni programi koji se pored WIN-98 nalaze na njegovom
instalacionom disku (jer kao to je reeno instalacioni fajlovi za WIN-98 daleko su manji
od kapaciteta diska pa je ostatak prostora iskorien za reklamu Microsoft-a). U probne
programe uvren je tutor program za WIN-98, par igara i jedan edukativni program. Oni
se instaliraju kao i svi ostali programi uz pomo instalacionog wizard-a i koriste kao ostale
Windows aplikacije.
57
RAD SA FAJLOVIMA WINDOWS EXPLORER

Kako je ranije reeno, sve operacije koje raunar izvrava se izvravaju nad
fajlovima koji se nalaze na hard disku (ili u RAM-u dok se koriste). I sam korisnik e
poeleti da sam smeta fajlove na disk po sopstvenom naho|enju pa je od velike vanosti da
se upoznamo sa organizacijom diska i tehnikama odnosno nainima rada sa fajlovima na
disku.

Organizacija diska
U raunaru postoji vie diskova odnosno disketnih drajvova. Disketni drajvovi su
oznaeni slovima A i B posle kojih slede dve take (A: B:) dok se hard diskovi i CD-
ROM-ovi oznaavaju sa C:, D:, E: itd pri emu je diskovima mogue dati i logika imena
koja me|utim nee imati nikakvu ulogu u navigaciji kroz direktorijume.
Svi fajlovi su na disku smeteni u direktorijumima koji se oznaavaju kao Folder.
Osnovni direktorijum sa oznakom diska je tzv. Root. Svi ostali direktorijumi su
poddirektorijumi ovog osnovnog a granjanje direktorijuma se moe nastaviti i dalje slino
granjanju stabla. Zato se ema svih direktorijuma i naziva stablo (Tree).
Kreiranje novog direktorijuma se vri komandom New/Folder koja se nalazi u File
meniju ili padajuem meniju direktorijuma u kome se treba napraviti poddirektorijum. U
kreirani direktorijum se moe smestiti mnogo fajlova pri emu je taj broj ogranien na 512
ako disk koristi FAT16 ali i pored pomeranja te granice sa FAT32 nema smisla smetati
mnogo fajlova u jedan direktorijum jer to oteava njihovo klasifikovanje i pronalaenje.

Izgled Windows Explorer-a
Program za rad sa fajlovima u WIN-98 je Windows Explorer. Iako postoje i drugi programi
za rad sa fajlovima ovaj je osnovni i veina operacija koje e korisnici obavljati sa
fajlovima obavljae se u Windows Explorer-u.
Kao i svaki drugi prozor i Windows Explorer ima elemente kao to su ivica, linija
prozora, menija i sl (slika 75).
Novi elemenati prozora mogu se dodavati odnosno skidati sa prozora u meniju
View. U osnovnom, default obliku, Windows Explorer ima 2 panela pri emu levi pokazuje
stablo sa direktorijumima dok desni panel prikazuje sadraj aktivnog direktorijuma (koji u
levom panelu ima izgled otvorene fascikle).
U levom panelu se kako je reeno nalazi stablo direktorijuma ali je prikazan samo
osnovni direktorijum tog stabla (svi root direktorijumi diskova). Ukoliko on sadri
poddirektorijume tada se levo od njegovog imena nalazi znak plus (+). Otvaranje takvog
direktorijuma se vri klikom na (+) ili dvostrukim klikom na ime direktorijuma. Kada se
tako na|e eljeni direktorijum on se oznai i njegov sadraj se pojavi u desnom panelu.
Sadraj desnog panela se moe urediti na vie naina. Fajlovi koji se nalaze u
aktivnom direktorijumu mogu se prikazati na etiri naina i to: Large Icons, Small Icons,
List i Details. Large Icons prikazuje sve fajlove kao velike ikone pri emu svaka vrsta
fajlova ima odgovarajuu ikonu. Small Icons prikazuje fajlove slino kao Large Icons
samo koristei male ikone. List View se uglavnom koristi kada direktorijum sadri vie
fajlova pa je potrebno da to vie fajlova bude prisutno na panelu. Tada se oni grupiu u
kolone a vide im se samo imena dok su u Details modu za svaki fajl prisutne dodatne
informacije kao to su tip, veliina, okacija, datum kreiranja i sl. Jo jedan nain
prikazivanja fajlova je Thumbernail koji fajlove prikazuje kao sliice ako su oni grafikog
58
Sl.76
ili HTML sadraja. Ovaj poslednji nain prikazivanja fajlova umnogome usporava raunar
pa se uglavnom ne koristi.
Kada se odredi nain na koji e fajlovi biti prikazani moe se odrediti i redosled
njihovog prikazivanja. O ovome je ve bilo
rei prilikom objanjavanja sortiranja ikona.
Sortiranje se vri u podmeniju Arrange Icons
menija View a mogue su opcije: by Name, by
Type, by Size i by Date.
Jedna od odlika fajlova su atributi koji
oznaavaju kakav je fajl i omoguavaju
odnosno zabranjuju izvesne operacije nad
njima. Mogui atributi su Read-only, kada se
fajl ne moe menjati, Archive, koji oznaava
arhivski fajl, Hidden, koji oznaava fajl koji se
u programima ne moe videti, i System, koji
oznaava sistemsi fajl. Pri brisanju Read-only i
System fajlova pojavljuje se dodatni dialog-box
za autorizovanje brisanja ovakvih fajlova to
predstavlja jednu od zatita ovakvih vanih
fajlova. Postavljanje ovih atributa vri se u
kartici General dialog-boxa Properties za dati
fajl. Iako su neki fajlovi na ovaj nain oznaeni kao Hidden (skriveno) ili System, i nema ih
u desnom panelu, moe se podesiti da ih Windows Explorer ipak prikazuje. To se radi
ekiranjem opcije Show all files umesto Do not show hidden or system files u kartici View
(slika 76) dialog-boxa Folder Options.
Sl. 75
59
Sl. 77

Operacije sa fajlovima
Da bi korisnik obavio odre|ene
operacije sa fajlovima mora ih prvo oznaiti.
Iako se fajlovi mogu oznaavati iskljuivo
pomou tastature uobiajena je tehnika
kombinacijom tastature i mia. Nain
oznaavanja fajlova moe se videti na slici
77.
Sa ovako selektovanim fajlovima
mogu se izvriti sledee operacije:
premetanje i kopiranje dok se u odre|enim
situacijama mogu praviti i preice ovih
fajlova.
Najjednostavnija tehnika premetanja
i kopiranja fajlova je prevlaenje. Miem se
oznaeni fajlovi prevuku do direktorijuma u
koji treba da se premeste ili iskopiraju a Explorer ostalo sam obavi. Da li e da se
prevlaenje obavi sa desnog na levi panel ili u istom panelu ili ak u razliitim prozorima
dva Explorer-a nije bitno. Windows Explorer sam vri operaciju prevlaenja pri emu ni
samim korisnicima poetnicima nije jasno ba koju. Po default-u Windows Explorer e
prevlaenjem fajlova na drugi disk izvriti kopiranje dok e prevlaenjem fajlova u drugi
direktorijum istog diska izvriti pomeranje ili pravljenje preica. Koja e se od pomenutih
operacija izvriti moe se videti po izgledu kursora mia koji on dobije pred "isputanje"
fajlova ali da se to ne bi radilo "na sreu" najlake je izvriti prevlaenje desnim tasterom
(umesto levim po default-u) posle ega se pojavljuje meni u kome se izabere koju
operaciju Windows Explorer treba da obavi.
Jo jedna esto koriena tehnika je pomou Cut, Copy i Paste. Kada se fajlovi
oznae, iz menija View se bira opcija Cut (za premetanje) ili Copy (za kopiranje). Onda se
promeni aktivni direktorijum u onaj gde se fajlovi ele iskopirati odnosno premestiti i
izabere se opcija Paste posle ega e se u taj direktorijum pojaviti Cut-ovani ili Copy-rani
fajlovi. Na ovaj nain se u Windows-u i windows aplikacijama mogu kopirati i premetati i
drugi objekti.
Pored kopiranja i premetanja fajlova, jedna od najeih operacija je brisanje.
Brisanje se moe obaviti pritiskom na taster Delete ili Del na tastaturi ili biranjem opcije
Delete iz Edit menija. Ukoliko je neki od selektovanih fajlova oznaen kao Read-only ili
System pojavie se dialog-box za potvr|ivanje brisanja. Ovako izbrisani fajlovi se ne briu
fiziki sa diska ve samo prividno. Oni se smetaju u Recycle Bin odakle se mogu povratiti
a ako je korisnik siguran da mu oni nee trebati moe ih i nepovratno izbrisati kada se
taster Delete koristi u kombinaciji sa tasterom Shift.
Jo jedna esta operacija nad fajlovima je promena imena. U Windows Explorer-u
se moe istovremeno menjati ime samo jednom fajlu i to klikom na njega kad je aktivan ili
pritiskom na taster F2 na tastaturi posle ega se ime fajla moe uneti a onda se pritiskom
na Enter ono postavlja kao novo ime fajla.



Naprednije operacije sa fajlovima
60
Sl. 78
Sl. 79

Jedna od znaajnijih osobina Windows Explorer-a je da su pojedinani tipovi
fajlova asocirani sa pojedinim programima. To znai da e se aktiviranjem odre|enog fajla
on otvoriti u nekom od predvi|enih programa koji podrava taj tip fajlova. Ovako se ne
moraju, kako se do sada govorilo, aktivirati samo izvrni fajlovi (COM, EXE i BAT) ve
se mogu aktivirati fajlovi svih ekstenzija koje su asocirane sa nekim programom. Ovako bi
se na primer aktiviranjem BMP fajla slika koju on oznaava pojavila u nekom od editora
grafike koji je predvi|en za taj tip fajlova.
Pri instaliranju novijih programa oni su
dizajnirani da sami asociraju Explorer na nove
ekstenzije koje podravaju a ako za neku
ekstenziju ne postoji instaliran program kada se
ona pozove (aktivira) onda se pojavljuje dialog-
box sa slike 78 gde treba izabrati jedan od
postojeih programa za otvaranje datog fajla.
Ponekad se desi da korisniku ne odgovara
program koji je asociran za odre|eni tip. Tako
na primer za JPG fajl moe biti asociran Corel
Photo Paint kome treba dugo vremena da se
uita to smeta korisniku jer on moda samo
eli da vidi koju sliku dati fajl predstavlja. U
tom sluaju korisnik sam moe odrediti neki
drugi program koji e bre uitati sliku a koji e
se nadalje koristiti za otvaranje datog tipa
fajlova. Ova promena asociranog programa se
vri u kartici File Types dialog-boxa Folder Options i to u dialog-boxu Edit.
Ponekad korisnik ima potrebu za nekim
fajlom il vie nih kome ne zna dge se nalazi ali
zna neke druge informacije o njemu kao to su
ime ili datum kreiranja i sl. Pronalaenje
ovakvih vajlova radi se pomou programa Find
Files or Folders (slika 79). On se moe otvoriti
iz Start/ Find/ Find Files or Folders ili iz
menija Find u Windows Explorer-u.
U prvoj kartici Name & Location
upisuje se ime fajla i deo teksta (ako je fajl tekstualni) i odre|uje se gde treba pretraiva da
trai ovaj fajl. Moe se odabrati od niza ponu|enih mesta iz menija Look in ili se moe
manuelno odrediti direktorijum u kome treba vriti pretragu. Ovde obavezno treba ekirati
opciju Include subfolders da bi se pretraga vrila u svim poddirektorijumima.
U drugoj kartici Date mogu se odrediti neki vremenski periodi u kome je traeni
fajl bio kreiran odnosno poslednji put menjan. Tako se ekiranjem opcije Find all files
Modified, Created ili Last accessed moe odrediti vremenski razmak od-do ili period
poslednjih nekoliko meseci ili dana.
U poslednjoj kartici Advanced moe odrediti tip fajlova koji se treba traiti i
veliina fajlova od-do KB.
Nevano koje su od ovih moguih informacija prisutne, pritiskom na taster Find
Now, pretraiva e nai sve fajlove koji odgovaraju informacijama koje su prisutne u
karticama Name & Location, Date i/ili Advanced.
61
Ako pretraiva na|e neke fajlove on u polju ispod izdaje ime, lokaciju, veliinu i
sl. Sa tim fajlovima se onda mogu obavljati sve operacije kao da su u Windows Explorer-u.
Jo jedna od popularnih operacija sa fajlovima je podeavanje izgleda Send To
menija u Windows Explorer-u. Kada se fajlovi oznae oni se pomou opcija ovog
podmenija menija File mogu poslati na disketni drajv ili tampa. Ali ako korisnik esto
alje faksove preko raunara on moe podesiti da se u meniju Sent To na|e i opcija slanja
faksa i slino. To se postie stavljanjem ikone koja predstavlja dato mesto u direktorijum
SENDTO u WINDOWS direktorijumu. Ovako se pored slanja na faks, fajlovi mogu slati na
desktop, neki frekventni direktorijum, E-mail adresu i sl.

Korienje Web izgleda
Web izgled je kako je vie puta reeno jedna od novina WIN-98. Moe se ukljuiti
za svaki prozor kao i za Windows Explorer a manifestuje se pojavom informacija o fajlu
izme|u linije koja predvaja levi i desni panel i fajlova u desnom panelu.
Od pomenutih prisutnih informacija skoro sve su kao da se fajlovi prikazuju u
Details modu: ime, tip fajla, datum poslednjeg modifikovanja, veliina. Mogunost kod
Web izgleda je to je prisutan i preview image koji predstavlja malu sliku onoga kako dati
fajl izgleda ako je grafikog ili HTML formata.
Jo jedna od mogunosti Web izgleda je postavljanje pozadine za prozore odnosno
direktorijume koje oni oznaavaju. Pozadina ne mora vie da bude jednobojna, bela; moe
se za pozadinu odrediti bilo koja slika i to uz pomo opcije Customize this Folder iz menija
View. Tada se pojavljuju niz dialog-boxova u kome se odre|uje da li se eli postaviti slika
za folder ili se eli ukloniti postojea a onda se izabere eljena slika.
62
INTERNET

Kako je Internet postao sve popularniji, konstruktor WIN-98 se pobrinuo da jo u
Windows 97 ukljui programe za surfovanje Internet-om. U WIN-98 ovi programi su
prisutni u novijim verzijama zajedno sa jo nekim programima o kojima e biti rei
kasnije.
WIN-98 prua podrku i za LAN-sko i za modemsko povezivanje na Internet. Kako
je kod nas uglavnom modemsko povezivanje pozabaviemo se malo tim zajedno sa
objanjenjem kako se setapuje veza za nae podneblje.

Pre nego to korisnik moe da pone povezivanje na Internet mora da ima instaliran
modem. Ukoliko modem nije instaliran po poetku povezivanja na Internet pojavljuje se
dialog-box za instaliranje modema o emu je ve bilo rei. WIN-98 daje dva naina za
povezivanje na Internet. To je naravno preko jednog od wizard-a i manuelno-"peke".
Pre poetka povezivanja na Internet svaki bi korisnik mogao prvo instalirati
potrebne protokole koji se nalaze u Control Panel/ Network. Za modemsko surfovanje
Internet-om kod nas potrebno je instalirati TCP/IP protokol i Dial-Up Adapter. Dial-Up
Adapter slui da uspostavi vezu sa raunarom-provajderom dok TCP/IP protokol slui da
"lae" raunar da je modemski povezan na Internet ve raunar misli da je veza LAN-ska
(instaliranje ovih protokola e traiti prisustvo instalacionog diska WIN-98).
Posle instaliranja potrebnih protokola moe se prei na setapovanje Internet veze.

Internet Connection Wizard
Ako vam raunar ne poseduje ni jednu vezu sa Internet-om, posle startovanja ikone
Control Panel/ Internet (ili traenjem neke lokacije unutar Internet Explorer-a), pojavie
se niz dialog-boxova Internet Connection Wizard-a.
Kod prvog dialog-boxa korisnik treba da se opredeli ta eli da uradi pri emu su
ponu|ene opcije: povezivanje na novi raun, povezivanje na stari raun i prekid daljeg rada
u wizard-u. U sledeem dialog-boxu bira se nain na koji se pristupa Internet-u. Ponu|ene
su opcije LAN-skog odnosno modemskog i preko America Online (to je za ameriko
trite). Za nae trite treba odabrati opciju LAN-skog-modemskog povezivanja a onda u
sledeem dialog-boxu odabrati modemsko povezivanje na Internet.
U narednom dialog boxu treba odabrati opciju za kreiranje nove veze i dati toj
novoj vezi ime. Posle toga se pojavljuje dialog-box u koji se upisuje pozivni broj za
provajder. Ovde obavezno treba odekirati opciju Dial using the area code and country
code da se pri pozivanju ne bi ubacivali i pozivni broj za zemlju i grad. U sledeem dialog-
boxu treba upisati username i password za otvoreni raun Internet usluga kod provajdera.
Na ovaj nain je uspostavljena nova veza sa Internet provajderom ali podeavanje
jo nije gotovo. Treba ponovo aktivirati ikonu Control Panel/ Internet da bi se podesili
parametri za surfovanje. Pojavljuju se niz kartica koje se veinom odnose na Internet
Explorer. Za podeavanje veze je znaajna kartica Connection (slika 80). Odavde se moe
aktivirati Internet Connection Wizard za kreiranje nove veze (Connect), moe se upisati
proxy (ako ga provajder trai) i moe se pristupiti finijem podeavanju postojee veze u
dialog-boxu Settings (slika 81).
U dialog-boxu Dial-Up Settings bira se koja se veza eli podesiti (ako ih ima vie).
Ovde se moe i podesiti username i password ako su promenjeni tako da se ne moraju
unositi pri svakom otvaranju veze. Jedna od novina WIN-98 je da e prilikom automatskog
63
Sl. 80
Sl. 81
Sl. 82
povezivanja Connectin dialog-box pokuavati da uspostavi vezu dok je ne uspostavi
onoliko puta koliko mu sami zadate. To se podeava u polju Number of times to attempt
connection i Number of seconds to wait between attempts. Ovde se tako|e mogu podesiti
neke opcije pogodne za korisnike koji ostave raunar da radi sam. To je pre svega
Disconect if idle for -- za prekidanje veze ako je ona "mrtva" neko due vreme.
Posle ovog podeavanja moe se prei
na finalno podeavanje veze u dialog-boxu
Properties (slika 82). On se sastoji iz vie
kartica.Na prvoj kartici, General, mogu se
promeniti neke stvari koje su ranije odre|ene
(ime veze, telefonski broj i konfigurisanje
modema). Na drugoj kartici Server Types (slika
83) se podeavaju protokoli i serveri za
provajder. Dial-Up Server mora biti PPP
Internet, Windows NT Server, Windows 98; u
Advanced options mora biti ekirana samo
opcija Enable software compression a od
protokola mora se uzeti samo TCP/IP protokol.
TCP/IP protokol ima podeene po default-u
opcije koje su potrebne za pravilno
funkcionisanje ali ipak treba proveriti da li su
ekirane sledee: Server assigned IP address,
Server assigned name server address, Use IP
header compression i Use default gateway on remote network.
U treoj kartici Scripting (slika 84) se podeava skripta. Neki provajderi trae
skriptu koja se aktivira kada se uspostavi modemska veza sa provajderom. U skriptu se
onda upisuju username i password i tek onda se korisnik loguje na Internet, naravno ako su
username i password ispravni. Neki provajderi sami naprave svoju skriptu ali su etiri
prisutne skripte u Windows-u Cis, Pppmenu, Slip, Slipmenu sasvim dovoljne za
uspostavljanje veze. Ovde se samo mora odekirati opcija Start terminal screen minimized
da bi se skripta pojavila i da bi bilo omogueno unoenje username i password.
64
Sl. 85
Sl 86
Ovime se zavrava podeavanje veze za Internet na naem tritu. Formira se ikona
u My Computer/ Dial-Up Networking odakle se moe napraviti preica za desktop ili
slino. Startovanjem te ikone otvara se dialog-box za pozivanje Internet provajdera o emu
e biti rei kasnije.

Manuelno pravljenje veze
Iako se WIN-98 pobrinuo da olaka kreiranje veze uz pomo Internet Connection
Wizard-a, iskusniji korisnici se odluuju na manuelno kreiranje veze jer je bre. Za
manuelno kreiranje veze startuje se ikona My Computer/ Dial-Up Networking/ Make New
Connection posle ega se pojavljuje niz dialog-boxova za unoenje imena veze,
telefonskog broja i sl. o emu je ve bilo rei. Posle ovoga se u|e u Properties novonastale
ikone i podese se parametri veze (slike 82, 83 i 84).

Povezivanje na Internet
Kada se napravi ikona za vezu sa
provajderom, njenim otvaranjem se pojavljuje
dialog-box sa slike 85 za zvanje provajdera. Na
ovom dialog-boxu se nalaze username i
password koja se moe unositi svaki put kada
se ovaj dialog-box pojavi ili se moe sauvati
ekiranjem opcije Save password. Tu se jo
nalazi i telefonski broj provajdera pri emu se
bilo koji od ova tri elementa mogu promeniti
na licu mesta i tako izbei na primer pravljenje
vie ikona za isti provajder koji samo ima vie
telefonskih brojeva. Povezivanje na Internet
vri se pritiskom na taster Connect posle ega
modem zove i uspostavlja vezu sa raunarom
na drugoj strani (slika 86).
Sl. 83 Sl. 84
65
Sl. 87
Sl. 88
Ako provajder koji se zove ne trai prisustvo skripte posle proveravanja password
raunar izdaje poruku da ste konektovani (logovani) na Internet ili da vam je password
pogrena i da treba pokuati ponovo.
U sluaju da provajder zahteva
prisustvo skripte posle povezivanja sa njim
otvorie se skripta (slika 87) u koju treba uneti
username i password a onda pritisnuti
Continue za proveru password-a i zavretak
povezivanja.
Na opisani nain se manuelno otvara
veza sa Internet-om me|utim kada korisnik
radei u nekom od programa za surfovanje
Internet-om zatrai neku od informacija sa
Internet-a raunar e sam pokuati da uspostavi
vezu sa Internet-om koristei default vezu ako
ih ima vie.

Kada je raunar povezan na Internet u tray area se nalazi ikonica izgleda raunara
koja slui da korisniku u svakom trenutku da stanje veze sa provajderom. Otvaranjem ove
ikonice pojavljuje se dialog-box sa slike 88 a na njemu su prisutne sledee informacije i
opcije: brzina veze - Connected at (merena u
baudima), trajanje veze - Duration i koliina
primljenih i poslatih podataka - Bytes received
i Bytes sent. Diskonektovanje sa Internet-a
odnosno prekidanje veze sa provajderom vri
se pritiskom na taster Disconect.

Programi za surfovanje Internet-om
WIN-98 je u potpunosti opremljen za surfovanje svim Internet-ovim servisima
mada se mnogi korisnici ne odluuju za korienje ovih programa. Naini korienja ovih
programa nee biti ovde objanjavan jer su ovi programi posebna pria za sebe.
Napomenue se samo neki od njih i koji za ta slui.
Internet Explorer 4.0 je najpopularniji program WIN-98 za Internet a slui za
pretraivanje Web-a. Njegov konstruktor se pobrinuo da ga napravi po svim zahtevima
korisnika tako da ga mnogi a moda i veina korisnika koristi za pretraivanje Web-a.
Outlook Express je program za E-mail ili elektronsku potu. Uz pomo njega
moete primati i slati elektronsku potu obinog tekstualnog i obogaenog sadraja.
Microsoft Front Page Express slui za kreiranje Web prezentacija, Microsoft
Wallet slui za kupovinu preko Internet-a, Real Audio Player 4.0 slui za direktno
putanje zvunih i audio fajlova sa Internet-a itd.
66
Sl. 89
Sl. 90
Sl. 91
ODR@AVANJE WINDOWS-a 98 I PROGRAM ZA
POMO]

Prilikom rada i WIN-98 se prlja i degradira na odre|eni
nain. Radi optimiziranja performansi mora se redovno istiti a
za poboljanje rada se ak mogu i vriti neke nadogradnje.
Programi zadueni za ove procese se nazivaju System Tools i
nalaze se u meniju Start/ Programs/ Accessories/ System Tools
(slika 89). Oni se mogu i ne moraju koristiti (posebno neki) ali je
korienje nekih vie nego preporuljivo i neophodno za
ubrzanje rada raunara. U nastavku emo se upoznati sa nekima
od njih, kako i zato se koriste.

Backup
Prilikom rada u windows aplikacijama doi ete do
trenutka kad e vam se na hard disku nalaziti neki vani podaci
koje ete eleti da sauvate po svaku cenu i ne elite da
preputate na sreu da li e se hard disk pokvariti ili ne (iako se
to retko deava). Ili jednostavno nemate mesta vie na hard disku ili elite da ga
formatirate i particioniete i sl. U svakom sluaju elite da prebacite podatke sa hard diska
na neki periferni memorijski medij to se zove backup-ovanje. Ranije su korisnici to radili
peke. ak i sad postoje arhiveri (Arj, Zip) koji su se tad mnogo vie koristili za pakovanje
podataka i onda prebacivali na diskete. Ovo nije bio lo nain skladitenja podataka ali bi u
nekim sluajevima postajao komplikovan. Ako biste napravili backup sa recimo 5 fajlova i
onda hteli da dodate jo dva nali biste se u dilemi da li da otpakujete onih pet pa
zapakujete svih sedam zajedno ili napraviti novu arhivu ili ve neku drugu kombinaciju ali
u svakom sluaju postupak koji bi vam oduzeo mnogo vremena da ga zavrite na vama
najpogodniji nain.
Konstruktor WIN-98 se pobrinuo da se
ovaj proces umnogome olaka uz pomo
programa Backup (slika 90). Kao i sve ostale
operacije u Windows-u i ova je
standardizovana. Slino kretanju kroz stablo
direktorijuma u Windows Explorer-u i u
Backup-u se do|e do direktorijuma u kome se
nalaze fajlovi koje treba backup-ovati a onda se
oni ekiraju i pritisne taster Start. Naravno
program vas pita gde elite da smestite tako
backup-ovane fajlove i pod kojim imenom.
Povraaj backup-ovanih fajlova se vri
na slian nain u kartici Restore. Tu se otvori
jedna od arhiva, oznae se eljeni fajlovi i onda se odredi u koji direktorijum ih treba
povratiti.



Character Map
67

Character Map (slika 91) je mali program koji sadri mnotvo simbola koji se
mogu iskoristiti na razliitim mestima: imenima ikona, u tekstu i sl. Simboli su zapravo
sadrani u okviru posebnog fonta koji sadri samo simbole. Ovih fontova moe biti i vie
zavisno od toga koliko ih je korisnik instalirao. Simboli se iz ovog programa prebacuju
tako to se odaberu duplim klikom ili pritiskom na taster Select (to se vidi u polju
Characters to copy) a onda se komandom Copy prebacuju u Clipboard odakle se
komandom Copy ubacuju na potrebno mesto.

Clipboard Viewer je program za pregled sadraja Clipboard-a. Ve su ranije
pominjane operacije Cut, Copy i Paste. Ovim operacijama se mogu kopirati pored teksta i
svi drugi predmeti iz windows aplikacija. Kada se neki objekat Cut-uje ili Copy-ra on se
prebacuje u Clipboard a odatle se vraa komandom Paste. Clipboard je prema tome
trenutna memorijska lokacija za neki objekat kada se on kopira ili premeta. Otvaranjem
Clipboard Viewer-a moe se videti njegov sadraj koji moe biti tekst, slika ili fajlovi.

Compression Agent i Drive Space su programi za kompresovanje hard diskova i
itanje podataka sa takvih diskova. Nekada kada su diskovi bili malog kapaciteta radilo se
na sve naine na njegovo poveanje. Iako moda deluje kao perpetum-mobile da se na hard
disk smesti duplo vie podataka od njegovog stvarnog kapaciteta to je pre 15-tak godina po
prvi put uinjeno. To je zahtevalo posebno pakovanje podataka na disk to je u poetku
bilo praeno mnogim grekama i gubitkom podataka. Sadanji programi za kompresovanje
diska su sigurniji ali miljenje autora ovog rada je da su diskovi sposobniji za vei
kapacitet od predvi|enog bili bi u startu tako pravljeni. Kompresija diska je samo
"silovanje" diska koje usporava raunar i dovodi do nepotrebne nesigurnosti podataka.
Ovde se nee dalje objanjavati postupak kompresije diska i naina itanja podataka sa
njega.

Disk Cleanup je pomoni program za osloba|anje prostora na hard disku brisanjem
najnepotrebnijih podataka. Korisnik manuelno moe startovati ovaj program i osloboditi
prostor a Disk Cleanup e se i sam startovati kad koliina slobodnog prostora na disku
postane manja od neke predvi|ene. Ovaj program dozvoljava korisniku uklanjanje svih
elemenata u Windows-u koji nisu apsolutno neophodni a tu spadaju: dodatne windows
komponente, aplikacije, backup fajlovi, Recycle Bin i sl.

Disk Defragmenter
Tokom rada Windows sve postupke radi u okviru fajlova koje preuzima sa diska i
koje posle obavljenog posla na disk vraa. Tokom pisanja i brisanja fajlova na disku se
stvaraju prazna mesta koja se posle popunjavaju fajlovima. Ali ti fajlovi nekad ne mogu
celi da stanu u te praznine pa se samo deo tu smesti a deo se smesti u neku drugu prazninu.
Informacije o tome gde se na disku nalazi koji fajl zajedno sa informacijama gde se nalaze
svi njegovi delovi uvaju se u FAT tabeli diska (File Alocation Table). Tako kad raunar
trai neki fajl on proita prvo na kojoj se adresi nalazi a onda ga sa te adrese preuzima.
Kada fajl nije kontinualan odnosno kad nije ceo na jednom mestu raunar mora da skae sa
mesta na mesto da bi proitao fajl u celosti. To u mnogome usporava raunar i optereuje
hard disk.
68
Sl. 92
Sl. 93
Da bi se ovo ispravilo odavno su
napravljeni programi da ovako fragmentirane
fajlove defragmentiraju. Jedan od tih
defragmenter-a je ukljuen i u WIN-98 (slika
92). Korisnik jednostavno odabere koji disk
eli da defragmentira i pritisne taster Start posle ega poinje defragmentiranje o kome je
dat status koliko je procenata zavreno. Pored izgleda datog na slici 92 korisnik moe da
ima i Details View odakle moe da vidi tano koji se klasteri kako i gde premetaju ali to
nema nikakve venosti za proces.

Drive Converter (FAT32) je program za konvertovanje FAT tabele sa FAT16 na
FAT32. O osobinama FAT32 ve je bilo rei. U okviru DOS programa, WIN-98 ima
ukljuene programe koji prilikom particionisanja i formatiranja diska odmah kreiraju
FAT32 ali ako to nije odmah ura|eno moe se uraditi naknadno samo zbog prisutnih
podataka proces due traje. Startuje se Drive Converter i odaberu se diskovi koji se ele
konvertovati a onda se pritisne taster Start posle ega treba saekati due vreme za
zavretak zavisno od veliine diska i koliine podataka na njemu. Posle zavretka
konvertovanja moete se vratiti normalnom radu.

Resouce Meter je priruan program za uvid u stanje resurasa sistema. Moe biti
koristan pri npr.otkrivanju razloga koenja raunara. Ako su resursi zauzeti treba ih
osloboditi a ako su slobodni treba posumnjati na viruse ili bug-ove u programima.

ScanDisk
Prilikom pisanja i brisanja podataka sa hard diska moe doi do njegovog
oteenja. To se najee deava pri nepravilnom, naglom gaenju raunara kad neki
fajlovi ostanu otvoreni i FAT tabela nema taan podatak o njihovim pozicijama pa ih
smatra oteenim i nepristupanim. Jo jedan
est sluaj oteenja diskova su BAD blokovi.
Neka od ovih oteenja ne mogu ali neka i
mogu da se srede uz pomo posebnog softvera
od kojih je veina njih integrisana u mali
program ScanDisk (slika 93). Korisnik odabere
koji disk eli da proveri i pritisne Start.
ScanDisk pri tom proverava sledee stvari:
FAT, direktorijume, fajlove, slobodan prostor i
svaki klaster posebno od BAD blokova.
Ukoliko se uoe nepravilnosti ponu|ena je
mogunost da se one automatski srede. Posle
zavretka skeniranja ScanDisk izdaje izvetaj o
ura|enom poslu i stanju diska.

Scheduled Tasks
Korisnici raunara koji pri svom radu nisu morali biti stalno prisutni uz raunar
imali su problema sa automatskim izvravanjem nekih programa u odre|eno vreme.
Naravno postojali su na tritu programi koji bi to sredili ali je kod WIN-98 po prvi put
takav program uvren u OS.
69
Sl. 94
Novi program koji se treba izvriti ili kako se ovde naziva task se postavlja klikom
na ikonu Add Scheduled Task. Onda se pojavljuje niz dialog-boxova sa sledein koracima:
izabere se program koji se treba izvriti, odredi se kad e se izvriti (svakog dana, nedelje,
meseca, samo jednom kad se odredi, po svakom startovanju ili logovanju raunara) a onda
se prelazi na finija podeavanja posebna za svaki program.
Po zavretku svih podeavanja ikona za novi task se pojavljuje u Scheduled Tasks
prozoru i kontrola nad njenim izvravanjem je automatska. Kad ovaj task postane
nepotreban moe se jednostavno oznaiti njegova ikona i izbrisati.

System Information je vrlo priruan program odakle se mogu saznati sve
informacije o sistemu u raunaru. Moe se detaljno pregledati i hardver i softver raunara.
Ovo u mnogome moe da pomogne iskusnijim korisnicima u poboljavanju performansi
raunara i otklanjanju izvesnih konflikata (o nekima je ve bilo rei).

System Monitor je neto slino kao Resource Meter. Uz pomo ovog programa
korisnik moe u svakom trenutku da vidi mnotvo resurasa u sistemu kako se zauzimaju i
troe. Po default-u je dat samo monitor za procentualnu zauzetost procesora koja moe biti
prikazana u obliku planinastog grafika, horizontalne linije u procentima i broja. Pored
zauzetosti procesora moe se pratiti i zauzetost mnogih drugih memorijskih resurasa. Kad
se ovako prate resursi moe se videti kad koji nedostaje i raditi na njegovom osloba|anju.


HELP
Iako se posle izvesnog vremena svi korisnici eksperimentiui naue i otkriju nove
stvari Microsoft se ipak pobrinuo da uz WIN-98 da i prateu pomo u vidu HELP-a. To je
program koji sadri sve informacije o korienju svih delova Windows-a. Naravno da se ne
bi korienje Windows-a moglo nauiti jednostavnim itanjem sadraja ovog programa ali
se mnogi problemii na koje korisnici nailaze sa lakoom reavaju uz pomo HELP-a.
HELP je dizajniran tako da na tri naina
omogui korisniku da na|e ono to trai. Kako
se vidi sa slike 94 ovaj program se sastoji iz tri
kartice a svaka se kartica satoji iz dva panela.
U levom panelu se uvek nalazi sadraj HELP-a
a u desnom panelu se nalazi tekst vezan za
neku stavku iz sadraja.
Kartice HELP-a su ure|ene na sledei nain:
-u kartici Contents se nalazi sadraj po
logikom sledu elemenata;
-u kartici Index se nalazi sadraj po
abecednom sledu elemenata;
-u kartici Search se pomo o nekoj stvari trai direktno od programa tako to se
ukuca neka vana re vezana za taj problem pa se izabere jedno od najprihvatljivijih
reenja koja program ponudi.
Osim ovde pomo se moe nai i direktno za svaki program i stavku u Windows-u
preko menija HELP koji je standardan meni svake linije menija. Tu se ovaj program
ponaa na isti nain samo je ponu|en sadraj vezan iskljuivo za dati program (objekat).
70
ZAKLJUAK

Posle svega navedenog sigurno je da e veina pomisliti da je WIN-98 apsolutno
najsavreniji OS. On jeste najsavreniji ali nije savren.
WIN-98 je veoma veliki program sa mnogo delova me|usobno isprepletenih radi
bolje integrisanosti ali u svoj toj sloenosti potkrale su se i neke greke. To su mesta na
koja kad raunar do|e ne moe da ih rei i blokira se a zovu se bug-ovi. Postojanja ovih
bug-ova svesni su i sami konstruktori WIN-98 koji to i ne kriju ve su sada po prvi put dali
korisnicima mogunost da te bug-ove ispravljaju. To se ispravljanje vri putem Internet-a
na automatizovan nain. Korisnik samo aktivira ikonu Start/ Windows Update a onda se
raunar sam povee na Microsoft-ov sajt i ispravi neke bug-ove za koje su konstruktori
nali reenje.
Oko ovakvog postupka Microsofta se postavljaju mnoga provokativna pitanja.
Zato je prvo Microsoft na trite izbacio nesre|eni OS? Zna se od ranijih verzija
Windows-a da je ovakvih nesre|enih modifikacija bilo vie i da se na svakih par meseci
javljao novi paket navodno bez bug-ova. Na taj nain Microsoft je sigurno za jedan isti
paket uzeo vie puta za neznatno razliite modifikacije milijarde dolara i tako obmanuo
korisnike zbog ega je protiv vlasnika Microsoft-a Bill Gates-a podignuta i optunica. Sa
verzijom WIN-98 Microsoft se odrekao mogunosti da prodaje vie paketa ali opet treba
platiti izvesnu sumu preko kreditnih kartica kada je vri Update. Sada se ak najavljuje i
izbacivanje nove verzije Windowsa na trite koji e opet imati gomilu bug-ova to
priznaju i njegovi konstruktori koji jo uvek ne mogu da na|u reenja za neke radikalne
promene koje on treba da donese. Tako e se jedan jo uvek u potpunosti nesre|eni sistem
zameniti drugim jo nesre|enijim.
Jo jedan nedostatak i optuba protiv bill Gates-a i njegovog Windowsa je to pravi
veliki monopol u svetu raunara. WIN-98 se samo teoretski moe instalirati na 386
raunare ali je za samo delimino nesmetaniji rad potreban bar Pentium I a veoma je
poeljan Pentium II to onda primorava one koji ele da koriste WIN-98 da troe velika
novana sredstva na kupovanje jaih raunara (uglavnom Intelovih kod kojih je po
nezvaninim informacijama umeao prste naravno Bill Gates).
I pored navedenih nedostataka WIN-98, ne moe se porei njegova superiornost u
svetu OS-a. On je trenutno najpogodniji OS za korisnike zato to se u njemu radi
intuitivno. Za nae trite to malo deluje nestvarno ali je to samo zato to je WIN-98 na
engleskom pa je mnogima malo stran. Svi dobri poznavaoci engleskog uopte nemaju
potrebu za glomazim uputstvima o korienju WIN-98 jer su sva potrebna objanjenja data
na samom mestu. WIN-98 se po nainu korienja do sada najvie pribliio nekom
zamiljenom virtuelnom OS-u. Nije za neverovati da e u nekoj bliskoj budunosti ba
Windows prerasti u OS za Virtuelnu Realnost.
71
LITERATURA

Windows 98 - Peter Norton
Windows 98 Specijalno Izdanje - Ed Bott
Potpun Brzi Vodi - Paul McFedries
Windows 98 Tajne - Brian Livingston
Windows 98 Biblia - Alan Simpson
Special Edition Using Windows 98 - Alan Scott
Platinum Edition Using Windows 98
Windows 98 From A to Z
Inside Windows 98