You are on page 1of 142

JUG OSLOVE N S K E Ž EL EZNICE

ZJŽ br. 284-60/74.
PRIRUČNIK
ZA RUKOVANJE DIZEL-ELEKTRIČNIM
LOKOMOTIVAMA SERIJA 661 i 664
v
DOPUNJENO I PROŠIRENO
TREĆE IZDANJE
BEOGRAD
1982.
I
Za ovaj priručnik nadležna je Služba za vozna sredstva Zajednica JŽ.
Priručnik je izradio:
Dipl. inž. Tomislav KOŽULJ
St r učnu recenziju obavil i:
Dipl. inž. Dragoslav Pajić
Dipl. inž. Miljan RaSovič
Urednik:
Milan Krković
Tiraž 2.000 primeraka
Izdaje: Zavod za novinsko-izdavačku i propagandnu delatnost JŽ
11001 BEOGRAD, Nemanjina 6, poštanski pregradak498.
Štampa: Birografika — Štamparsko preduzeće J2
24000 SUBOTICA, Put Moše Pijade 72
Na osnovu člana 116. Samoupravnog sporazuma o udruživanju ŽTP-a u
ZJŽ („Službeni glasnikZJŽ" br. 6-7/73), člana 52, Statuta ZJŽ („Službeni glasnik
ZJŽ" br. 1/67, 1/68, 4/68, 4/69, 9/69, 1/70, 5/70 i 8/71) i člana 30 Pravilnika o
objavljivanjupropisa i drugih opštih akata koji se odnose na Jugoslovenske zeleznice
(„Službeni glasnik ZJŽ" br. 4/72), generalni direktor Zajednice jugoslovenskih
železnica donosi
R E Š E NJ E
o izdavanju stručnog priručnika za rukovanje
dizel-električnom lokomotivom serije 661
1. Izdaje se Priručnik za rukovanje dizel-električnom lokomotivom serije
661 i odobrava se njegova primena na Jugoslovenskim železnicama.
2. Priručnik je pripremila stručna služba Zajednice JŽ.
3. Ovo rešenje objaviti u „Službenom glasniku ZJŽ".
ZJŽ br. 284-60/74. Zastupa
Beograd, 10. 07. 1974. v. d. generalnog direktora
Zajednice JŽ
dr Milorad Bibić> s. r.
SADRŽAJ
Strana
Predgovor 13
Opšti opis 15
Opterećenje lokomotive 15
Odel jak 1.
OpSti tehnički opis 17
Princip rada dizel-električne lokomotive 19
Odel jak 2.
Namena i opis uređaja za rukovanje lokomotivom 27
2.1. Komandni stomašinovođe 27
2.2. Selektor-ručica 27
2.3. Ručica za promenu smera vožnje 29
2.4. Ručica za režim rada motora 30
2.5. Mehaničko blokiranje na komandnom stolu 31
2.6. Prekidači na komandnom stolu 32
2.7. Signalne svetiljke. 33
2.8. Manometri vazdušne kočnice 33
2.9. Kočnikautomatske vazdušne kočnice 33
2.10. Kočnikdirektne (lokomotivxke) kočnice 33
2.11. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) 35
2.12. Uređaj za kontrolubudnosti mašinovođe—budnik 36
2.13. Kontrolna tabla dizel-motora 40
2.14. Izolacioni prekidač 41
2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START) i zaustavljanje (STOP)
dizel-motora 41
2.16. Automatski prekidači— osigurači 42
2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije 42
2.18. Prekidač pumpe za grivoi start morora 42
Strana
2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora 44
2.20. Prebacivač na pomoćni generator—bateriju 44
2.21. Topivi osigurači i polužni prekidač 44
Tekući pregledi 45
2.22. Pregled lokomotive u depou pre posedanja 46
2.23. Primopredaja lokomotive u vozu 51
Rukovanje lokomotivom 51
2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora 51
2.25. Pokretanje dizel-motora 53
2.26. Na šta tereba obratiti pažnju pre stavljanja lokomotive u pokret .. 54
2.27. Uključenje strujnih kola upravljanja 54
2.28. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja 54
2.29. Zakvačivanje lokomotive savozom i punjenje glavnog vazdušhog voda .. 55
2.30. Pokretanje voza 55
2.31. Ubrzanje voza 56
2.32. Vožnja preko skretnica (ukrštaja) 56
2.33. Kontrola klizanja točkova 57
2.34. Automatsko peskarenje pod opterećenjem 57
2.35. Rukovanje kočnicom 57
2.36. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive 57
2.37. Zaustavljanje rada dizel-motora 58
2.38. Postupak za vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 59
2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju 59
2.40. Vuča uzaprezi 60
2.41. Vožnja kroz vodu 60
2.42. Rukovanje elektrodinamičkom kočnicom 60
2.43. Signalno svetio dinamičke kočnice 62
2.44. Kontrola obrtanja točkova u toku dejstva dinamičke kočnice 62
2.45. Autostop uređaj 64
2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive na vožnju 66
2.47. Rukovanje autostopom u toku vožnje ... 67
2.48. Postupaksaautostopom kodvožnje sazapregom ili potiskivalicom 68
2.49. Radio-dispečer . . . . . 68
2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispečera 70
2.51. Postupak mašinovođesa lokomotivskim radio-dispečerom pre polaska
na voz 75
2.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečerom u toku vožnje . . . . . . 76
Odel jak 3.
Mehanička oprema i sistemi . 79
3.1. Dizel-motor . .. 79
3.2. Princip rada dizel-motora .. 80
Strana
3.3. Ugradnja dizel-motora 82
3.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG) 83
3.5. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora 85
3.6. Poluga za ručno regulisanje količine ubrizganog gorive 85
3.7. Sistem za hlađenje 86
3.8. Kontrola nivoa vode za hlađenje 88
3.9. Zaštita dizel-motora odnestanka vode za hlađenje i visokog pritiska
u karteru 89
3.10. Punjenje sistema za hlađenje 90
3.11. Pražnjenje sistema za hlađenje 91
3.12. Sistem za podmazivanje 91
3.13. Pritisakulja za podmazivanje 93
3.14. Kontrola nivoa ulja 93
3.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljem 95
3.16. Sistem za gorivo 95
3.17. Punjenje rezervoara gorivom 96
3.18. Pokazivač nivoa goriva 97
3.19. Pumpa za gorivo 97
3.20. Staklo za proveruprotoka goriva 98
3.21. Prekidači za prekiddovoda goriva i zaustavljanje dizel-motora uslučaju
opasnosti 99
3.22. Istakanje nečistoće iz rezervoara za gorivo 99
3.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru utoku zime 100
3.24. Sistem sabijenog vazduha 102
3.25. Kompresor 102
3.26. Regulacija rada kompresora 105
3.27. Ventil za ručno deaktiviranje kompresora 106
3.28. Izduvavanje vazduha iz sistema sabijenog vazduha 106
Odel jak 4.
Električni deo 109
Sis t em nis kog nap ona 110
4.1. Baterija 110
4.2. Pomoćni generator 110
4.3. Regulator napona 111
4.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske (BF) pobude glavnog generatora.. 111
4.5. Glavni baterijski polužni prekidač 112
4.6. Relej motora 112
4.7. Osigurači 112
4.8. Releji 113
Sis t em vis okog nap ona 113
4.9. Glavni generator . 114
7
Strana
4.10. Vučni elektromortori 114
4.11. Kontaktori snage . . . . . . . . . 115
4.12. Kontaktori za promenusmera kretanja . 116
4.13. Releji Kfoanja točkova u serijskoj sprezi (WSS) . . . . 117
4.14. Releji klizanja točkova u paralelnoj sprezi v,WS) .. 117
4.15. Relej uzemljenja (GR) 118
4.16. Kontaktori slabljenjapoljavučnih motora(FS 1, FS 2) — šentovi 119
4.17. Releji sprege 119
4.18. Kontaktoii dinamičke kočnice BKP 1, BKP 2, BKB 3, BKB 4, BK
(podserija 661-300) 119
4.19. Releji dinamičke kočnice (LKP, BR, SFT, BWR) . 119
4.20. Regulator dinamičke kočnice DBR ...-.• . 119
4.21. Električna struja kola 120
422. Strujno kolo pumpe za gorivo . . . . .. * 120
4.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora >. 121
4.24. Strujno kolo za punjenje baterije .. 122
4.25. Ručice za upravljanje 122
4.26. Strujna kola za promenu smera vožnje 122
4.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage . . . . . . . . . . . . . . 123
4.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora — 124
4.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora 125
4.30. Regulacija opterećenja dizel-motora. 125
4.31. Regulator opterećenja . 126
4.32. Princip rada kontrole klizanja točkova '. 127
4.33. Automatsko menjanje sprege . 128
Odel jak 5.
Generator pare , 131
5.1. Rukovanje generatorom pare OK 4616 i OK 4625 131
5.2. Opis rada generatora 131
5.3. Postupak pre puštanja u rad 134
5.4. Punjenje 138
5.5. Puštanje u rad ~... 138
5.6. Pomoćni rad(STANDBY) 139
5.7. Prelaz sa „pomoćnog rada" na „rad" u putničkom vozu 140
5.8. Napomena za rad u toku vožnje 141
5.9. Isključivanje generatora pare 141
5.10. Zaštita od zamrzavanja generatora pare 141
Odeljak 6.
Pronalaženje i otklanjanje najosnovnijih kvarova na putu .. 143
6.1. Opšte o kvarovima na lokomotivi 143
6.2. Kontrolna sijalica svetli 144
Strana
6.3. Alarmno zvono zvoni 145
6.4. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motora isključio 146
6.5. Smetnje u sistemu za gorivo 146
6.6. Prekidači za prekid goriva u slučaju opasnosti 147
6.7. Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom 147
6.8. Dizel-motor prešao na prazan hod 148
6.9. Dizel-motor stao 148
6.10. Dizel-motor se ne pokreće pri startovanju — 149
6.11. Pri startovanju, dizel-motor se okreće, ali neće da proradi 149
6.12. Motor ne povećava broj obrtaja pri pomeranju ručice za režim rada 149
6.13. Motor povećava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kreće 150
6.14. Baterijski ampermetar pokazuje pražnjenje 150
6.15. Opšti problem i postupak 151
Generator pare 152
6.16. Opšte o kvarovima generatora pare 152
6.17. Isključenje motora i gorionika za vreme rada 153
6.18. Motor se okreće, ali gorionik ne radi 154
6.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu 155
Autos top 155
6.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu u toku vožnje i postupak 155
6.21. Smetnje na pružnim autostop uređajima i postupak 156
Radio-di spečer . . . 157
6.22. Smetnje na radio-dispečeru i postupak 157
O del j ak 7.
Lokomotiva serije 664 159
Opšti tehnički opis 159
O del j ak 8.
Namena i opis uređaja za rukovanje lokomotivom . . . . . . . . . . . . 165
8.1. Komandni stomašinovođe 165
8.2. Ručica za promenu smera vožnje 168
8.3. Ručica za režim rada dizel-motora 169
8.4. Mehaničko blokiranje ručica na komandnom stolu 169
8.5. Prekidači na komandnom stolu 169
8.6. Signalne svetiljke 170
8.7. Manometri vazdušne kočnice , 170
8.8. Kočnik automatske vazdušne kočnice 171
8.9. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice 171
8.10. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) 171
Strana
8.11. Prekidač za izbor vrste kočenja 171
8.12. Taster za ručno peskarenje 171
8.13. Pneumatski taster pištaljke i ručica sirene 171
8.14. Uređaj za kontrolubudnosti mašinovode — budnik 172
845. Ampermetar za kontrolujačine struje kroz vučne motore. 172
8.16. Kontrolna tabla dizel-motora 172
8.17. Izolacioni prekidač 173
8.18. Prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora 174
8.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP" 174
8.20. Tipivi i automatski osigurači i polužni baterijski prekidač 174
Tekući pregledi 175
Rukovanje l okomot ivom 175
8.21. Postupakpre stavljanja dizel-motora u rad 175
8.22. Pokretanje dizel-motora 176
8.23. Na šts treba obratiti pažnjupre stavljanja lokomotive upokret 176
8.24. Uključenje strujnih kola upravljanja 177
8.25. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja 177
8.26. Zakvačivanje lokomotive sa vozom i punjenje glavnog vazdušnog voda 177
8.27. Pokretanje voza 177
8.28. Automatsko peskarenje pod opterećenjem 178
8.29. Rukovanje kočnicom 178
8.30. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive 178
8.31. Zaustavljanje rada dizel-motora 179
8.32. Postupakza vreme niskih temperatura (ispod 0 C) 180
8.33. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju 182
8.34. Vuča u zaprezi i vožnja kroz vodu 183
Odel jak 9.
Mehanička oprema i sistemi 185
9.1. Dizel-motor 185
9.2. Sistem za hlađenje 185
9.3. Sistem za podmazivanje 187
9.4. Sistem za gorivo 187
9.5. Sistem sabijenog vazduha 188
OdeljaklO.
Električni deo 197
Sis t em nis kog nap ona 198
10.1. Akumulatorska baterija 198
10.2. Pomoćni generator 198
10.3. Regulator napona pomoćnog generatora 198
10.4. Kontaktori sopstvene(SF) i baterijske(BF) pobude glavnog generatora 200
10
Strana
10.5. Glavni baterijski polužni prekidač 200
10.6. Relej motora (ER) 200'
10.7. Osigurači 200
10.8. Releji 203
Sis t em vis okog nap ona 204
10.9. Glavni generator 205
10.10. Vučni elektromotori 205
10.11. Kontaktori snage 206
10.12. Kontaktori za promenu smera kretanja 206
10.13. Releji klizanja točkova (WS) 206
10.14. Relej uzemljenja (GR) 206
10.15. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora 207
10.16. Releji sprege 207
10.17. Električna strujna kola 207
10.18. Strujno kolo pumpe za gorivo 211
10.19. Strujnokolo za pokretanje dizel-motora 212
10.20. Strujno kolo za punjenje baterije 213
10.21. Ručice za upravljanje 213
10.22. Strujno kolo za promenu smera vožnje 213
10.23. Strujno kolo upravljanja kontaVtorima snage 213
10.24. Strujno kolo pobude glavnog generatora 214
10.25. Regulisanje broja obrtaja dizel-motora 215
10.26. Regulisanje opterećenja dizel-motora 215
10.27. Regulator opterećenja ; 216
10.28. Kontrola klizanja točkova 216
10.29. Automatskoaktiviranje kontaktora slabljenja polja vučnih motora ora
(FS 1 i FS 2) — šentiranje 217
Odel jak 11.
Tabele i Seme lokomotiva serija 661 i 664 218
Tablice opterećenja 7A i 7B lokomotive 661 218
Tablice opterećenja 7A i 7B lokomotive 664 219
Šema br. 1 — Sistem za hlađenje vodom dizel-motora i kompresora
(za sve podserije)
Šema br. 2 — šema sistema za podmazivanje
Šema br. 3 — Šema sistema za gorivo
Šema br. 4a — Šema sistema z? hlađenje vodom dizel-motora i kompresora sa
ugrađenim sistemom za grejanje goriva u rezervoaru za gorivo
kod lokomotiva serije 661-000 i 100
11
Šema br. 4b — Sistem za zagrevanje goriva u rezervoaru pomoću rashladne vode
iz motora ili pare kod lokomotive 661-200
šema br. 5 — Vazdušni sistem lokomotiva serije 661-000;, 100 (sa ugrađenim
statičkim budnikom)
šema br. 6 — Vazdušni sistem lokomotiva serije 661-200, 300 i 400 (sa ugra-
đenim „Alertorom")
Šema br. 7 — Kompletna šema delcvanja lokomotive podserije 661-100 (000)
(GM broj 8305927)
Šema br. 8 — Kompletna šema delovanja lokomotive podserije 661-200
(GM 8381873)
Šema br. 9 — Kompletna šema delovanja lokomotive podserije 661-300 (GM
br. 6944128) — (Lokomotivska fizička šema ima broj 6944128)
Šema br. 10 — Mehanički deo generatora pare OK-4616 i 4625
Šema br. 11 — Električna šema generatora pare (izvedbena i kompletna šema veza)
Šema br. 12 — Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regulatoru
dizel-motora 567 C i E lokomotive serije 661
Šema br. 12a— Tabela brojeva obrtaja i aktiviranje solenoida u PG regula-
toru dizel-motora 16-645 E na lokomotivi serije 664
Šema br. 13/1— deo I. Električna šema delovanja lokomotive serije 664
Šema br. 13/II — deo II. Električna šema delovanja lokomotive serije 664
Šema br. 14 — Vazdušni sistem lokomotive serije 664
šema br. 15 — Sistem za hlađenje vodom dizel-motora i kompresora lokomoti-
ve serije 664
12
PREDGOVOR
trećem izdanju priručnika za rukovanje lokomotivama
serija 661 i 664
Lokomotive serije 661 saobraćaju u našoj zemlji već dve decenije.
Kako su nabavljene u više navrata, to je zbog raznih usavršavanja do-
lazilo do manjih razlika, što je otežavalo obuku i održavanje. Veliki
broj lokomotiva, pomenute razlike medu njima i nedostatak pogodne
dokumentacije, nametnuli su potrebu za izdavanjem Priručnika za ruko-
vanje lokomotivom serije 661 namenjenog lokomotivskom osoblju, licima
koja se bave održavanjem tih lokomotiva i obuci u školskim centrima.
Priručnik koji je izašao 1974. godine sadrži opis svih uređaja ugrađenih
na lokomotivi i princip njihovog rada, opis rukovanja lokomotivom, sa
svim varijantama, zatim rukovanja generatorom pare, kao i pregled
najčešćih kvarova na lokomotiqj, sa načinom njihovog otklanjanja. Pri-
ručnik i ranije objavljeni udžbenik „Lokomotiva serije 661 — električni
deo" čine jednu celinu, dovoljnu za sticanje znanja i obuku osoblja koje
se njome bavi.
Kako je prvo izdanje Priručnika brzo rasprodalo, a potražnja je
i dalje postojala izdato je drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. Dopune
su se odnosile na objašnjenja i podatke koji u prvom izdanju nisu dovoljno
dobro ili su nepotpuno definisani. Drugo izdanje je bilo nešto pobolj-
šano i upotpunjeno prvo izdanje, s tim što je prošireno poglavljima koja
su se odnosila na lokomotivu serije 664.
Kako na JŽ ima veći broj lokomotiva serije 664, koje su skoro isto-
vetne sa lokomotivom serije 661, to se ovaj priručnik može primeniti
i na tu lokomotivu.
Lokomotiva serije 664 ima dizel-motor model 16-645 E. Po spoljnim
dimenzijama, rasporedu sastavnih elemenata i izgledu ovaj motor je
istovetan sa motorom 16-567 C ili E na lokomotivama serije 661.
13
Razlike postoje samo u sklopovima snage (veći prečnik cilindra
i klipa)) drugačijem broju obrtaja po pozicijama, većoj snazi, uz još neke
manje razlike.
Ostala mehanička oprema (vazdušni sistem, kočnice, postolja itd.)
identična je sa lokomotivom serije 661.
Na električnom delu su još manje razlike.
Na ovoj lokomotivi postoji samo „paralelna" sprega vučnih motora
i dva šenta, uz skoro potpunu istovetnost električnih mašina.
Razlike su uglavnom u izgledu i razmeštaju pojedinih elemenata
za rukovanje i nekih sklopova, što ne predstavlja neku posebnost.
Na kraju Priručnika dati su tehnički podaci lokomotive serije 664
i objašnjenja samo onih elemenata za rukovanje koji se razlikuju od ure-
đaja lokomotive serije 661. Takođe su date električna šema delovanja
i šema vazdušnog sistema lokomotive serije 664 kako bi poslužile oso-
blju kod iznalaženja kvarova i obuke.
Prema iznetom, Priručnik se može primeniti na obe lokomotive po
svim poglavljima, te je u stvari Priručnik za rukovanje lokomotivom
serije 661 i 664.
Treće izdanje ovog Priručnika sadrži poboljšane tekstove prva dva
izdanja. Prošireno je poglavljima za novougrađene uređaje autostopa
i radiodispečera.
Obzirom da se u nekim vanrednim situacijama može tražiti od
mašinovode da odlučuju o opterećenju lokomotiva, data su u ovom izdanju
neophodna objašnjenja i tabele koje će im olakšati odluku.
Pored starih jedinica za merenje odurnih veličina koje su ispisane
na lokomotivama i na koje je osoblje navmb, date su (u zagradi) i jedi-
nice koje su po međunarodnim i našim propisima sada obavezne.
14
2464
LOKOMOTIVA SERIJE 661
OPŠTI OPIS
Priručnik se odnosi na lokomotive svih podserija i to: 661-000,
661-100, 661-200, 661-300 i 661-400.
Proizvođač lokomotive je firma „GENERAL MOTORS" USA,
kod koje nosi oznaku model G-16.
Lokomotiva je namenjena za vuču svih vrsta teretnih i putničkih
vozova. Na nekim lokomotivama ugrađeni su generatori pare proizvod-
nje firme „VAPOR" USA, tip OK 4616 ili OK 4625, pomoću kojih
je omogućeno grejanje putničkih vozova u zimskom periodu.
Lokomotive navedenih podserija u suštini su iste i međusobno
se malo razlikuju. Razlike se uglavnom odnose na način startovanja i
zaustavljanja dizel-motora, na konstrukciju dizel-motora (model 567 C
ili 567 E), zatim postoje razlike u vučnim motorima (D 47 B i D 77 B),
između glavnih generatora (D 22 L i D 32 L), kod rezervoara za gorivo
i vodu, kao i druge manje izmene. Takođe, jedna podserija (661-300)
poseduje elektrodinamičku kočnicu, dok je ostale nemaju. Sve ovo ne
utiče na poseban tretman podserije u pogledu vučnih osobina i, prema
tome, za eksploataciju to je u stvari jedna lokomotiva.
OPTEREĆENJE LOKOMOTIVE
Težina voza koji lokomotiva (zavisno od namene) može da vuče
data je propisom za svaku relaciju pruge gde se predviđa rad ove
lokomotive.
Kako se u nekim vanrednim situacijama može zahtevati od maši-
novođe da odlučuje o opterećenju lokomotive, date su u prilogu tabele
7A i 7B iz Uputstva JŽ 52, na bazi kojih se određuje težina voza (7A
za pravu horizontalu a 7B za uspon) zavisno od moguće brzine i otpora
pruge (uspona) izraženog u daN/t.
15
O del j ak 1
OPŠTI TEHNIČKI OPIS
Za prenos snage proizvedene pomoćudizel-motora na pogonske
točkove dizel-lokomotiva serije 661 (slika 1.1, 1.2, 1.3. i 1.4.) koristi
električni uređaj. Svrha dizel-motora je da pokreće glavni električni
generator i vazdušni kompresor, kaoi pomoćne uređaje, da bi se pro-
izvela električna energija i komprimirani vazduh. Električna energija
proizvedena pomoću glavnog električnog generatora prenosi se preko
kablova i odgovarajućih razvodnih sklopki do vučnih elektromotora.
^ ' LJ"***^***^
Slika 1.1 — Izgled lokomotive 661-000, 100 i 200
17
Slika 1.2 — Izgled lokomotive 661-300
0 = otpornici dinamičke kočnice
18
Slika 1.3 — Izgled lokomotive 661-400
Tri vučna motora postavljena su u svako obrtno postolje. Vučni
motori su povezani preko zupčanika za osovine po sistemu jedan motor
za jednu osovinu, čime se postiže okretanje osovina i točkova lokomo-
tive. Električna energija se proizvodi i koristi samo po potrebi. Kada
snaga nije potrebna za pogon točkova, dizel-motor radi na praznom
hodu, a broj obrtaja i snaga dizel-motora su uvek pod komandom ma-
šinovođe.
PRINCIP RADA DIZEL-ELEKTRIČNE LOKOMOTIVE
1. Pumpu za gorivo pogoni jedan elektromotor koji koristi elek-
tričnu struju iz akumulatorske baterije. Ova pumpa prenosi gorivo
iz rezervoara smeštenog ispod lokomotive, kroz filter do brizgaljki
na glavama cilindera dizel-motora.
2. Dizel-motor se pokreće (startuje) pomoću direktno spojenog
glavnog generatora, koji se privremeno koristi kao motor pokretač.
Akumulatorška baterija daje električnu struju za pokretanje glavnog
generatora, te će on pokrenuti i dzel-motor koji će proraditi.
3. Kada dizel-motor radKon daje mahaničku snagu, preko vra-
tila i spojki, za direktan pogon cfra električna generatora (glavni i po-
moćni), kompresora za vazduh, gh^vnog ventilatora i dva ventilatora
za hlađenje vučnih motora.
4. Glavni generator snabdeva vučne elektromotore lokomotive
strujom visokog napona, čime se postiže vučna sila lokomotive. Po-
moćni generator puni akumulatorske baterije i daje struju niskog na-
pona za komandne uređaje i električno osvetljenje.
5. Pomoću komandi u upravljačnici uspostavljaju se strujna kola
niskog napona za aktiviranje raznih kontaktora, prekidača i releja u
odeljku električne komande, kao i regulatora dizel-motora.
6. Šest vučnih elektromotora nalaze se ispod lokomotive i svaki
je direktno povezan zupčaničkim prenosom sa pogonskim osovinama.
Ovi električni motori su smešteni u. dva obrtna postolja, koja prenose
i raspodeljuju težinu lokomotive na pogonske točkove.
7. Ručica za režim rada dizel-motora omogućuje električno ak-
tiviranje regulatora montiranog na motoru, koji kontroliše broj obrtaja
i snagu motora. Preko glavnog generatora mehanička snaga motora
pretvara se u električnu koja se tada predaje vučnim elektrb-motorima
preko strujnih kola uspostavljenih pomoću raznih uključnih mehaniza-
ma (releja i kontaktora) u odeljku električne komande.
19
8. Regulator opterećenja upotrebljen je da zaštiti dizel-motor
odpreopterećenja ili nedovoljnog opterećenja i time omogući ujedna-
čenusnaguusvakom položajuručice za režim rada motora.
9. Kompresor sabija vazduh podpritiskom urezervoare, koji se
tada koristi prvenstvenoza vazdušne kočnice, kojima rukuje mašinovođa
preko pogonskog mehanizma u upravljačnici.
10. Izuzev ručnog okretanja komandi u upravljačnici, rukovanje
lokomotivom potpuno je automatsko. Razne naprave za uzbunu i si-
gurnost upozoriće mašinovođu ako dođe do ma kakve poteškoće.
Tehnički podaci lokomotive serije 661
Pr oizvođač General Motors Co
Oznaka modela proizvođača G-16
Maksimalna snaga za vuču 1342 kW (1800 KS)
Maksimalna snaga dizel-motora 1454 kW (1950 KS)
Maksimalna snaga dizel-motora na
probnom stolu 1640 kW (2200 KS)
Minimalna trajna brzina 17,4 km/h
Maksimalna brzina 124 km/h
Model dizel -motora:
kod podserije 661-000, 661-100 16-567 C
kod podserije 661-200, 661-300 i
400. . . . 16-567 E
Broj cilindara 16
Tip motora „V", 45° izmeđuosa cilindra
Prečnik cilindra 216mm(8,5")
Hodklipa 254mm(10")
Stepen kompresije 16:1
Ukupna zapremina cilindra 148,841 (9072 cola
3
)
Maksimalni broj obrtaja 835 o/min
Broj obrtaja pri praznom hodu 275 o/min
Broj obrtaja dizel-motora neophodan
za pokretanje 75—100 o/min
Kompr es or
tip WBO
broj cilindra 3
hlađenje vodeno
20
Kapaci t et
pri 275 o/min 2,18 m
3
/min
pri 835 o/min 6,65 m
3
/min
Glavni generator za jednosmernu
struju, model D 22 i D 32 L
(D 22 L kod 661-000 i 100, D 32 kod
661-200,300,400)...
Snaga generatora D 22 L 1275 KW
Nominalni napon 600 V
Trajna maksimalna struja 2400 A
Pomoćni generator za jednosmernu
struju, model A8 102A1; A8102 A2
Snaga 18 KW
Radni napon 74 V
Kapacitet akumulatorske baterije .. 200 Ah
Napon baterije 64 V
Dva obrtna postolja sa po tri elektro-
motora
Tip elektromotora kod 661-000 i 661-100 D 47 B
— konstruktivna snaga 427 KW
Tip elektromotora kod 661-200, 661-
-300 i 400 D77B
— konstruktivna snaga 534 KW
Ostvarena snaga u vuči (max) 212 KW
Pr i bl i ž ne t e ž i ne
Lokomotiva u službi (potpuno namirena)
661-000 108,71
661-100 112,7t
661-200 113,71 (248.960 Lbs)
661-300 111,71 (244.500 Lbs)
661-400 107,91 (237.700 Lbs)
Os ov i ns ki pr i t i s ak l okomot i v a
661-000 18,7t/os.
661-100 18,6 t/os.
661-200 18,8 t/os.
661-300 18,5 t/os.
661-400 17,9 t/os.
21
Sanduk l okomot i v e
661-000 2 8 0 0 0 k g
661-100,200,300,400 2 9 7 0 0 k g
Obrtna postolja — 2 kom. (sa osovi-
nama ali bez vučnih motora) 27 442 kg
Glavni generator 7025 kg
Vučni motori D 47 bez zupčanika 6
komada 16 050 kg
Gener at or pare
OK4616 1920kg(4200Lbs)
OK 4625 2500 kg (5500 Lbs)
Zal i he
Ulje za podmazivanje 7571 (200 US gal)
Voda za hlađenje 795 1(210 US gal)
Voda za generator pare
kod 661-000 3028 1 (800 US gal)
661-100 i 200 50341 (1350 US gal)
Gor i v o
Kod lok. 661-000 3028 1(800 US gal)
661-100 i 200 34001 (900 US gal)
661-300 i 400 60461 (1600 US gal)
Pesak 545 kg-0,34m
3
(12 kub. st.)
22
Generator pare OK 4616 OK 4625
Kapacitet generatora 765 kg/h 1240 kg/h
Radni pritisak pare 5 at(5,l bar).. 5at(5,l bar)
Sigurnosni ventili za paru
— podešeni da otvore pri 8,4 i 8,7 at 8,4 i 8,7 at
(8,57 i 8,87 bar) (8,57 i 8,87 bar)
Potrošnja goriva
— puno opterećenje 76 l/h 110 l/h
Radni pritisak vode
— pri najmanjem i najvećem opte-
rećenju 16-24,5 at . . . . 16-24,5 at
(16,32-24,99 bar) (16,32-24,99 bar)
Sigurnosni ventil za vodu
— podešen da otvori pri 38,5 at 38,5 at
(39,27 bar) . . . . (39,27 bar)
Regulator pritiska goriva
— podešen na 10,5 at 10,5 at
(10,71 bar) (10,71 bar)
Regulator pritiska vazduha
za raspršivanje podešen na 2,1 -2,5 at 2,8-3 at
(2,14-2,55 bar) (2,86-3,06 bar)
Kontrola pregrejanosti pare
— stupa u dejstvo pri 226 °C 226 °C
— preporučena podešenost za
Evropu 232 °C 232 °C
Kontrola temperature izduvnih gasova
— visoka temperatura
prekidač otvara 482 °C 482 °C
— niska temperatura
prekidač zatvara 149 °C 149 °C
Relej gašenja
— vreme zadržavanja 43-47 s 43-47 s
Broj obrtaja motor-pretvarača
pri maksimalnom opterećenju 1750-1800 1750-1800
o/min o/min
23
1. Odbojnik
l.Kočno polužje
3.3- osov/nsko obrtno postolje
4.Gavni rezervoar za vazduh br. /
5. // br2
6.Sanduk sa akumulatorskim baicrijoma
7. Rezervoar vode za generator pare
S.Otvor za purjenje rezervoara
g.Pokaz/vaČ količine gorivo, u rezervoaru
tO. Rezervoar* za gorivo
H.Peskam
i2.Oprema vazdušne kočnice
flGenerator pare
H.Pomerijivo sedište
15. Kočnik
§
Orman sa električnom opremom
Ventilator vučnih motora i obrtnog postolja
l§!Pomoćni generator
f&dlavni eiektro-generator
2QPreci$tač vazduha sa uljanim kupatilom
JH.Izduvni kolektor
ZSp'izeL- motor
21Hladr\JQK ulja
24JRe2ervaat* vode za hlađenje 32.Reflektor
25.Prečistač ulja 33.fiučna kočnica
26.ReQulator optcrecetyoL 34.Qrqj lokomotive
(Z7yompresor 35.Čeoni svetlosn'i signal
2Q.Vraiilo za pogon ventilatora hladnjaka 56.Truba
29.Hladnjak vode 37Poklopac
SO.Ventilator hladr\jaka Vode
dlZupčasti prenosnik za pogon ventilaiora hladnjaka
oooo oooo
oooo oooo
2
8 9 / 0
SI. 1.4 Raspored sastavnih delova lokomotive serije 661-000
Napomena: Kod podserija 661-100 i 200 rezervoar za vazduh br. 1 smešten je u
prostoriju generatora pare a rezervoari za vodu i gorivo su povećani.
Kod podserije 661-300 umesto generatora pare smešteni su ventila-
tor i otpornici dinamičke kočnice.
Kod podserije 661-400 kućište generatora pare je spušteno a pove-
ćan rezervoar za gorivo.
Broj obrtaja ventilatora pri maksi-
malnom opterećenju 2750-2800 2500-2550
o/min o/min
Broj obrtaja troklipne pumpe za vodu
pri maksimalnom opterećenju 970-995 o/min 940-970°/min
Napon napajanja generatora pare .. 74 V 74 V
Jačina struje napajanja 30-40 A 45-55 A
Di me nz i j e
Razmak od čeonog nosača obrtnog
postolja do ose stožera 2,997 m (9'10")
Razmak između osa stožera obrtnih
postolja 11,272 m (3710")
Razmak između čeonih nosača obrt-
nih postolja 17,272m(56'8")
Razmak između krajnjih osovina
obrtnog postolja 3,70 m (12'2")
Maksimalna širina lokomotive 2,819 m(9'3")
Ukupna visina 3,960m(13'0")
Prečnik novih točkova 1,016 m (40")
Rukavac valjkastih osovinskih leža-
jeva 140x245 mm (5Va"x 10")
Minimalni prečnik krivine koju loko-
motiva savlađuje (21 ° krivine) 83,5 m (274).
26
O del jak 2
NAMENA I OPIS UREÐAJA
ZA RUKOVANJE LOKOMOTIVOM
2.1. Komandni sto mašinovođe
Ručice za rukovanje lokomotivom mogu se videti na slici ko-
mandnog stola mašinovođe (slike 2.1. i. 2.2.). Postoji pet ručica, i to:
selektor-ručica (samo je ima podserija 661-300), ručica za režim rada
motora, ručica za promenusmera kretanja, ručica kočnika za automatsku
kočnicui ručica kočnika za direktnu(lokomotivsku) kočnicu.
2.2. Selektor-ručica (slika 2.2.)
Selektor-ručica postoji samo kod lokomotive podserije 661-300
pošto ova lokomotiva ima ugrađenu elektrodinamičkukočnicu.
Položaj selektor-ručice određuje da li će lokomotiva odavati vučnu
siluili raditi kaodinamička kočnica, a tose vidi na osvetljenom otvoru
na komandnom stolu.
Selektor-ručica ima tri položaja:
,,B" — za dinamičko kočenje,
„OFF" — isključeno,
„1" — za vožnju.
Položaj „B" koristi se za uspostavljanje električnih kola za dina-
mičkokočenje. Mehanički uređaj ustolupodiže breg na dobošuregu-
latora da bi isključioradne i uključiokočione prekidače. Ručica za režim
rada motora može se tada slobodnopomeriti radi kontrole sile kočenja.
27
Položaj ,,OFF" koristi se za isključivanje svih komandnih strujnih
kola kada je lokomotiva bez nadzora.
Položaj „1" ili položaj za vožnju koristi se za rad lokomotive pri
vuči.
Slika 2.1 — Koman-
dni sto mašinovođe
661-000, 100, 200 i
400
OD = manometri kočnice;
(2) = signalne svetiljke;
(3) = operativni prekidač;
d) = reostat za pode-
šavanje jačine rasvete u
stolu i brzinomeru;
© = ručica za režim
rada dizel-motora;
(0) = pokazivač pozicije
ručice za režim rada;
(2) = ručica za smer kre-
tanja;
(B) = ručica sirene;
(g) = prigušnica pišta-
ljke kočnice;
© = ručica za ručno
peskarenje;
(0) = papuča statičkog
budnika;
© = prekidač za ref-
lektore;
@ = prekidač za izbor
vrste kočenja;
@ = registrujući brzi-
nomer „Hasl er";
© = grejalica na toplu
vodu
Selektor-ručica je snabdevena jednom oprugom koja dozvoljava
da se ručica pomera u skokovima i istovremeno opruga osigurava
ručicu u pojedinim položajima.
28
Slika 2.2 — Koman-
dni sto mašinovođe
661-300
(I) = selektor-ručica;
© = ručica kočnika au-
tomatske kočnice;
(3) = ručica kočnika di-
rektne (lokomotivske) ko-
čnice;
(3) — registrujući hidra-
ulični brzinomer „Chica-
go Pneumatic"
2.3. Ručica za promenu smera vožnje
Ručica za promenusmera vožnje (slika 2.1, 2.2. i 2.3) ima tri polo-
žaja: „napred", „neutralni" i „nazad". Postavljanjem ove ručice upo-
ložaje „napred" ili „nazad" određuje se pravac kretanja lokomotive.
Kada je ručica u neutralnom položaju ,vučna sila se ne proizvodi čak
i ako se poveća broj obrtaja dizel-motora.
29
Ručicupomerati samokada lokomotiva nije upokretu.
Ručica za promenusmera se može izvaditi iz svog ležišta na ko-
mandnom stolusamokada se nalazi uneutralnom položaju(srednjem),
dokse ručica za režim rada nalazi upoložaju,,IDLE
C
% a selektor ru-
čica uisključnom položaju,,OFF". Vađenjem ručice za promenusmera
blokiraju se ručice ostalih komandi. Stoga je mašinovođa dužan da
obavezno izvadi ovu ručicu pri napuštanjulokomotive.
Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop uređaj, pomeranjem
ručice u položaj „napred" aktivira se i ovaj uređaj za dati smer kretanja.
UA T D A G
MAPREO
Slika 2.3 — Položaj ručice za
promenu smera vožnje
Ručice za promenu smera treba poskidati sa komandnih stolova
lokomotiva koje vuku druge lokomotive.
2.4. Ručica za režim rada motora
Ručica za režim rada motora (slika 2.1,2.2 i 2.4) reguliše broj obrta-
ja motora pri normalnom radu. Položaj ove ručice vidi se uosvetljenom
otvoruiznadnje. Ova ručica ima deset položaja i to:
— „STOP" — stoj,
— „IDLE" — prazanhod,
— osam položaja za vožnju (1—8).
Položaj „STOP" postiže se izvlačenjem ručice u njenom pravcu
a zatim daljim pomeranjem pored „IDLE"-položaja udesno sve do
kraja mogućeg hoda. Time će se zaustaviti dizel-motor.
30
Položaj „IDLE" je krajnji položaj pomeranja ručice za režim
rada bez izvlačenja iz ležišta. U tom položajudizel-motor radi na paz-
nom hodu sa 275 o/min.
Slika 2.4 — Položaj ručice za režim
rada dizel-motora
Broj obrtaja dizel-motora u položaju „1" je isti kao i u položaju
„IDLE" i služi za uspostavljanje pojedinih električnih kola.
Ostalih sedam položaja za vožnju, od 2 do 8, povećavaju broj
obrtaja dizel-motora za po80 o/minsve dokse ne postigne maksimalan
broj obrtaja od 835 o/min.
Ručica za režim rada može se prebaciti u položaj „IDLE" jed-
nim pokretom uslučajupreke potrebe, ali normalnoje treba pomerati
postepeno iz jednog u drugi položaj.
Kod podserije 661-300, koja je opremljena elektrodinamičkom
kočnicom, ručica za režim rada postaje komandna ručica kočnice u
periodu kočenja.
2.5. Mehaničko blokiranje na komandnom stolu
Ručice na komandnom stolu su međusobno blokirane, tako da:
1. Ručica za promenu smera vožnje može se pomeriti samo ako
je ručica za režim rada u položaju „IDLE". Kod podserije
31
661-300 pomeranje ručice za smer uslovljeno je i položajem
selektor-ručice, koja treba da bude u položaju „1" ili „OFF".
2. Ručica za promenusmera može se skinuti sa komandnog stola
samoakoje ručica za režim rada motora upoložaju „IDLE"^
a kod podserije 661-300 zavisi i od položaja selektor-ručice,
koja mora biti u „OFF".
3. Kodpodserije 661-300 selektor-ručica može se pomerati između
„OFF" i položaja „1" samoakoje ručica za režim rada u„IDLE"
ili ,,STOP"-položaju.
Selektor-ručica može se postaviti u položaj ,,B"— kočenje
samoakoje ručica za režim rada upoložaju„IDLE", a ručica
za promenusmera upoložajima „napred" ili „nazad".
4. Ručica za režim rada dizel-motora može se postaviti upoložaj,
„STOP" kada se ručica za smer nalazi uma kom položaju. Isto
je i kodpodserije 661-300, gde takođe ovopomeranje ručice za
režim rada nije uslovljeno položajem selektor-ručice.
5. Ručica za režim rada motora upoložaju, „STOP" blokira pome-
ranje ručice za smer.
Kod podserije 661—300 selektor-ručica može se pomerati u
ma koji položaj ako je ručica za smer u položaju „napred"
ili „nazad".
2.6. Prekidači na komandnom stolu
Komandna tabla mašinovođe prikazana je na slikama 2.1. i 2.2.
Ova tabla sadrži sve prekidače potrebne za rukovanje lokomoti-
vom. Natpisna pločica ispod svakog prekidača označava njegovu funk-
ciju. Da bi se dizel-motor stavio u rad i regulisao njegov broj obrtaja
pomoćuručice za režim rada, prekidač za „kontrolui pumpuza gorivo"
mora biti u uključnom položaju (ON). Da se lokomotiva pokrene,
prekidač za pobudu glavnog generatora i prekidač „rad motora" mo-
raju biti u uključnom položaju. Kod podserije 661-000 i 100, gde po-
stoji „izolacioni prekidač", on takođe mora biti postavljen u položaj
„pogon".
Automatski uređaj za peskarenje (ako se želi koristiti) uključuje
se pomoćuprekidača „automatskopeskarenje".
3 2
2.7. Signalne svetiljke
Signalne svetiljke nalaze se na komandnoj tabli komandnog stola
mašinovođe (slika 2.1. i 2.2).
To su: signalne svetiljke releja uzemljenja, upozorenja na preg-
rejan motor, klizanje točkova, pneumatski kontrolni prekidač (koji
kontroliše dopunjavanje glavnog vazdušnog voda) i kvar generatora
pare.
Kod podserija 661-300 svetiljka „kvar generatora pare
cc
koristi
se za kontrolu jačine struje kroz vučne motore pri dinamičkom ko-
čenju.
Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop uređaj, postavlje-
na je posebna kutija sa kontrolnim sijalicama koje signaliziraju po-
jedine faze rada ovog uređaja.
2.8. Manometri vazdušne kočnice
Manometri prikazani na slici 2.1. i 2.2. sustandardni, izuzev što
imaju duplu skalu za označavanje pritiska u PSI (Lib/inč
2
)
i at (kp/cm
2
). Namena svakog manometra jasno je naznačena na
pločici iznad njega.
2.9. Kočnik automatske vazdušne kočnice
tip kočnika 26 C (slika 2.5)
Kočnik automatske kočnice je samopodesiv. Ručica kočnika ima
šest položaja (slika 2.6):
— I položaj — punjenje, vožnja i potpuno otkočivanje
— II položaj — minimalno kočenje
— III položaj — postepeno kočenje i otkočivanje
— IV položaj — prigušni
— V položaj — vađenje ručice i zaprežni
— VI položaj — brzokočenje.
U slučaju više spregnutih lokomotiva, ručice automatskih kočnika
vučnih lokomotiva osim čeone treba da se postave upoložaj V za vađenje
ručice.
2.10. Kočnik direktne (lokomotivske) kočnice (slika 2.5)
Kočnik direktne kočnice je takođe samopodesivog tipa. Ima
dva položaja: otkočeno i postepeno kočenje i otkočivanje. Između
dve krajnje tačke, otkočenoi punokočenje, kretanje ručice prekoovog
3 3 3
sektora daje proporcionalno povećanje ili smanjenje pritiska u kočio-
nom cilindru. Pritiskanje ručice ovog kočnika nadole prouzrokuje
brzo otkočivanjc kočnice lokomotive ukoliko je bila aktivirana pro-
dužnom (automatskom) kočnicom.
Slika 2.5 — Kočnici vazdušne kočnice
0 = kočnik automatske (produžne) kočnice;
(2) = kočnik direktne (lokomotivske) kočnice;
= isključna slavina kočnika (selektor ventil);
= prekidač za izbor vrste kočenja;
= regulator za podešavanje pritiska u glavnom
vodu voza.
34
Pri sprezanju više lokomotiva, vozne lokomotive i potiskivalice,
tj. one koje nisučeone, treba da imajuručice produžne kočnice postav-
ljene u peti položaj, lokomotivske uprvi, a isključnu slavinu (selektor),
u položaj „isključeno".
Slika 2.6 — Položaj ru-
čice kočnika produžne
kočnice
2.11. Isključna slavina kočnika (selektor-ventil)
(slika 2.7)
Isključna slavina kočnika (selektor-ventil) smeštena je na postolju
kočnika automatske kočnice (slika 2.5).
Ručica isključne slavine kočnika ima tri položaja: ISKLJU-
ČENO (CUT-OUT), UKLJUČENO (PUTNIČKI-PASS) I TE-
RETNI (FRT). Da bi se ručica postavila uželjeni položaj, potrebnoje
najpre utisnuti ručicuunutra i potom je okrenuti prema željenom po-
ložaju.
3 *
35
Kod nas se koriste samo dva položaja: ISKLJUČENO (CUT-
-OUT) i UKLJUČENO (PUTNIČKI-PASS). Srednji položaj ručice
TERETNI (ERT) služi za kočnice koje imaju jednostepeno otkoči-
vanje. Kako kod nas ima veoma malo vagona sa ovakvom kočnicom,
to je ova) položaj zabranjen za upotrebu.
Slika 2.7 — Isključna slavina
kočnika (selektor ventil) — po-
stavljena u položaj „uključeno" —
putnički
Pri vuči vozova sa dve lokomotive i potiskivalicom ručice isklju-
čnih slavina kočnika treba da su postavljene:
— kod zaprežne (čeone) lokomotive u položaj UKLJUČENO
(PUTNIČKI-PASS);
— kodvozne lokomotive i potiskivalice upoložaj ISKLJUČENO
(CUT-OUT).
2.12. Uređaj za kontrolu budnosti mašinovođe — budnik
S t at i čki b udni k
Ovaj tip budnika zahteva odmašinovođe da stalnodrži pritisnutu
pedalu koja se nalazi na podu ispred komandnog stola (slika 2.1).
Pritiskivanje pedale nije potrebno jedino kada je lokomotiva zaustav-
ljena, a kočnice aktivirane (pritisak 2.1 at i više u kočionom cilindru).
Ukoliko voz nije ukočen, a nožna pedala se otpusti, nastupiće brzo
kočenje uz piskav zvuk opomene.
36
R i t mi čki b udni k
Postoje dva tipa ugrađenih ritmičkih elektronskih budnika,
„Alertor" (slika 2.8) i „Elektroproizvod" (slika 2.9), koji omogućava-
jumašinovođi izbor dva načina deaktiviranja: kod lokomotiva sa „Aler-
torom" mašinovođa je dužanda utoku20 sekundi dodirne neki metalni
predmet ukabini (kočnik, oplatu, itd.), ili akoga je držao, da ga kratko-
trajnopusti, na štoće se budnikdeaktivirati i otpočeti novi ciklus akti-
viranja za isti periodvremena. Ukolikomašinovođa iz bilokog razloga to
ne učini (posle navršenih 20 sekundi) aktiviraće se alarmni piskav i
promenljiv zvučni signal upozorenja i žmigajuće crveno svetio. Ako
mašinovođa utokunarednih 10 sekundi odpočetka ovih opomena ne
izvrši deaktiviranje uređaja, nastupiće brzo kočenje.
Slika 2.8 — Elektronski budnik „Alertor"
(D = kutija alertora; © = alarmna kutija; (S) = signalna lampa; (D = dugme za deaktiviranje;
© = prekidač za izbor komandnog stola
Uređaj se može deaktivirati i pomoćudugmeta na alarmnoj kutiji
ovog uređaja, montiranoj na kočniku.
Komandni sto sa kojeg će se rukovati budnikom bira se pomoću
prekidača montiranog pri tavanici kabine.
Budnik Alertor se automatski isključuje pri kočenjulokomotive
kada pritisak u kočnim cilindrima dostigne 1,76 at (1,78 bar).
Pri stajanju, aktiviranjem lokomotivske kočnice, isključuje se
budnik.
37
Kod drugog tipa budnika — „Elektroproizvod" domaće proizvod-
nje, deaktiviranje se vrši samo pomoću tastera za ruku (slika 2.10) i
pedale za nogu (slika 2.11), montiranih kod svakog komandnog stola.
Slika 2.9 — Elektronski budnik „Elektroproizvod
0 = kutija budnika; (2) = signalna lampa
cc
Slika 2.10 — Taster za ruku
budnika „Elektroproizvod"
38
Vremena aktiviranja su sledeća:
— uotpuštenom položajutastera posle 2,5 sekunde javlja se zvučni
signal opomene;
— u pritisnutom položaju nakon 30 sekundi javlja se opominjući
signal, prvo svetlosni u trajanju 2,5 sekundi, pa zvučni istog
trajanja, posle čega nastupa brzo kočenje.
Slika 2.11 —Ta-
ster za nogubud-
nika „Elektropro-
izvod"
(D = taster za nogu
budnika
Mašinovođa drži stalno pritisnuti taster te nakon približno 30
sekundi (ili u momentu opomene) kratkotrajno ga otpusti i potom
ponovopiritisne. Ukoliko je taster bio otpuštenu momentuopomene,
treba ga odmah pritisnuti.
Pri brzini kretanja manjoj od 20 km/h ili stajanju, budnik Ele-
ktroproizvod se automatski isključuje.
Postupak pri stupanju budnika u dejstvo
Akonepažnjom mašinovođe budnikstupi udejstvoi voz se zakoči,
da bi se budnik deaktivirao, treba uraditi sledeće:
Kod statičkog budnika najpre pritisnuti papuču (pedalu) bud-
nika, a potom ručicu kočnika produžne kočnice postaviti u IV polo-
žaj — prigušni, pomoću koga se vazduh iz glavnog rezervoara dovodi
uuređaj životne kontrole (pneumatski deo.) Pri tome će se spustiti klip
u njemu, zatvoriti izlaz u atmosferu i uređaj će se ponovo napuniti
vazduhom, te će doći do otkočivanja.
39
Po deaktiviranju ručicu kočnika vratiti u I položaj i nastaviti vož-
nju.
Kod „Alertora" izvršiti deaktiviranje budnika na već opisani
način (dodirom metalne oplate ili pritiskom na dugme alarmne ku-
tije), a zatim ručicu kočnika produžne kočnice postaviti takođe u
IV položaj. Po izvršenom deaktiviranju vratiti ručicu u I položaj.
Kod „Elektroproizvoda" razlikujemo dva slučaja:
Kod nekih budnika postoji ugrađen poseban taster ("može da
bude i plombiran), kojeg treba kratkotrajno pritisnuti, pa tek onda
prebaciti ručicu kočnika u IV položaj.
Kod budnika koji nemaju ovaj taster deaktiviranje se vrši na već
opisani način, pritiskanjem odnosno otpuštanjem ručnog tastera bud-
nika ili pedale, a potom postavljanjem ručice kočnika u IV položaj.
Po deaktiviranju kočnice ručicu kočnika vratiti u I položaj.
2.13. Kontrolna tabla dizel-motora
Kod podserija 661-000 i 100 ova tabla ima izgled kao na slici
2.12. Smeštena je pozadi mašinovođe, na zidu ormara sa relejima.
Na njoj se nalazi: dugme za pokretanje dizel-motora „START",
dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP", izolacioni prekidač,
ampermetar za kontrolu punjenja akumulatorske baterije i razni auto-
matski osigurači za zaštitukomandnih strujnih kola.
Slika 2.12 —
Kontrolna tabla
dizel-motora
661-000 i 100
= izolacioni pre-
kidač;
= dugme za
„START";
= dugme za za-
ustavljanje
(STOP)
dizel-motora;
= automatski pre-
kidači-osigurači;
= ampermetar za
kontrolupu-
njenja baterije
40
Kod podserije 661-200, 300 i 400 izgled ove table je drugačiji
i dat je na slici 2.13. Smeštena je na ziduormara sa relejima, pri tava-
nici. Na ovoj kontrolnoj tabli su:
— ampermetar za kontrolu punjenja baterija,
— prekidač „pumpa za gorivo i start dizel-motora"
— dugme za zaustavljanje dizel-motora „STOP",
— prebacivač „pomoćni generator—baterija".
2.14. Izolacioni prekidač
Izolacioni prekidač postoji samo kod podserija 661-000 i 661-100.
Ovaj prekidač ima dva položaja, i to:
— stavljanje u pogon dizel-motora „START" (ručica u verti-
kalnom položaju),
— vožnja — „RUN" (ručica u horizontalnom položaju).
U položajuprekidača za stavljanje upogon„START" uključena su
samo komandna strujna kola koja učestvuju u pokretanju dizel-motora
a dizel-motor može da radi samo na praznom hodu. Dizel-motor ne
reaguje na komandu ručice za režim rada. Kontaktori snage neće se
zatvoriti kada se komandne ručice pokrenu.
Dugmad za „START" i „STOP" dizel-motora dejstvuju samo
kada je izolacioni prekidač u položaju „START".
Izolacioni prekidač mora biti u položaju „pogon-vožnja" da bi
lokomotiva mogla da razvije snagu.
2.15. Dugmad za stavljanje u pogon (START)
i zaustavljanje (STOP) dizel-motora
Kod podserije 661—000 i 100 dugmad za stavljanje u pogon i za
zaustavljanje dizel-motora postavljena na kontrolnoj tabli dizel-motora,
mogu se aktivirati samo ako se izolacioni prekidač nalazi u položaju
stavljanja u pogon (START). Prilikom puštanja u rad dizel-motora
dugme određenoza totreba utisnuti i tako držati sve dok dizel-motor
ne počne da radi, ali ne duže od15 sekundi. Da bi se dizel-motor zausta-
vio, dugme za zaustavljanje treba utisnuti i tako držati sve dok dizel-
41
-motor ne prestane da radi. Ova radnja ne ograničava vreme trajanja,
a izolacioni prekidač mora biti u položaju stavljanja u pogon (START)
I kodovih podserija dugme za zaustavljanje dizel-motora STOP
osposobiće se tako da dejstvuje kao kod podserija 661-200, 300 i 400,
tj. kratkotrajno.
2.16. Automatski prekidači—osigurači
Na kontrolnoj tabli prekidači su postavljeni do izolacionog pre-
kidača i dugmadi za stavljanje u pogoni zaustavljanje dizel-motora
(slika 2.12). Kod podserije 661-200, 300 i 400 smešteni su na tabli
sa relejima u razvodnom ormaru. Kod ovih podserija dodati su još
automati za budnik i kod podserije 661-400 automat za brzinomer.
Takođe su naknadno ugrađeni automati „autostop" i „radio-
-dispečer" ukoliko su ugrađeni ovi uređaji.
Automatski prekidači-osigurači namenjeni su zaštiti sledećih struj-
nih kola:
1. za spoljne svetiljke
2. za unutrašnje svetiljke
3. za osvetljenje manometra
4. za čeone svetiljke
5. za lokalnukomandu
6. za strujna kola komande
7. za pumpuza gorivo.
8. za budnik, brzinomer, autostop i radio dispečer.
2.17. Ampermetar za kontrolu punjenja baterije
Ampermetar za kontrolu punjenja baterije, prikazan na slikama
2.12. i 2.13. pokazuje punjenje i pražnjenje akumulatorske baterije
lokomotive. Kada dizel-motor radi, treba da pokazuje nulu ili malo
punjenje (zeleno polje).
2.18. Prekidač pumpe za gorivo i start motora
Postoji samokod podserija 661-200, 300 i 400.
Ima tri položaja. Postavljanjem ručice prekidača u levi položaj
pušta se upogonpumpa za gorivo. Prekidač treba držati u ovom po-
42
ložaju nekoliko sekundi (dok se ne napuni instalacija za gorivo — ča-
šica za kontrolu goriva je puna, slika 2.14).
Slika 2.13 — Kontrolna tabla dizel-motora 661-200, 300 i 400
0 = ampermetar za kontrolu punjenja baterija; © = prekidač „pumpaza gorivoi start motora";
(B) = taster za zaustavljanje motora; (D = prekidač—prebacivač za napajanje pumpe za gorivo
u slučaju kvara pomoćnog generatora
Slika 2.14 — Puštanje u rad pumpe za gorivo
Prebacivanjem ručice u desni krajnji položaj startuje se dizel-mo-
tor (slika 2.15).
43
Po izvršenom startovanju prekidač se otpusti i sam se vraća u
srednji položaj, gde trajno ostaje.
2.19. Dugme za zaustavljanje dizel-motora
Kod podserije 661-200, 300 i 400 ovo dugme na kontrolnoj tabli
dizel-motora koristi se pri zaustavljanju dizel-motora. Ovde treba
samokratkotrajnopritisnuti i otpustiti dugme, a uređaj povezansa njim
zaustaviće dizel-motor. Znači, tu nije potrebno trajno pritiskanje
dugmeta dokmotor ne stane kaokodprve dve podserije.
Slika 2.15 — Start dizel-motora
2.20 Prebacivač na pomoćni generator—bateriju
Postoji kod podserija 661-200, 300 i 400. Služi da omogući na-
pajanje motora pumpe za gorivo iz akumulatorske baterije u slučaju
kvara pomoćnog generatora.
U normalnim uslovima stalnotreba da stoji upoložaju, „normalni
pogon". U slučaju kvara prekidač pomoćnog generatora treba pre-
baciti u položaj „pomoćni pogon".
2.21. Topivi osigurači i polužni prekidač
Slike 2.16, 2.17. i 2.18. prikazuju topive osigurače i polužni pre-
kidač baterije kod podserija 661-000-100 i 661-200-300-400.
44
Pre startovanja dizel-motora, baterijski prekidač mora biti podignut-
-zatvoreni svi topivi osigurači provereni i utisnuti u odgovarajuće le-
žište. Ovakvostanje ostaje za sve vreme rada dizel motora i lokomotive.
Napomena: Kod lokomotiva koje imajuugrađenautostop i radio
dispečer u električnom ormaru su smešteni i automatski prekidači-
-osigurači „autostop" i „radiodispečer" koji služe za uključenje i na-
pajanje ovih uređaja.
£ i-
Slika 2.16 — Električni
ormar 661-000 i 100
(leva polovina)
CD = topivi osigurači;
(2) = polužni baterij ski pre-
kidač ;
(3) = sijalica za kontrolu
osigurača i ras vetu;
($) = relej tranzicij e T R ;
© = relej pobude SF ;
(g) = pomoćni relej i;
(2) = automatski osigurač bu-
dnika
TEKUĆI PREGLEDI
Uspešan rad lokomotive ne zavisi samo od redovnih tekućih
pregleda osoblja koje vrši održavanje^, već i od stručnosti osoblja koje
rukuje lokomotivom.
Prilikom pripreme lokomotive za službu, treba obaviti sledeće
tekuće preglede:
45
2.22. Pregled lokomotive u depou pre p ose danja
Mehanički deo
1. Pregledati izveštaj mašinovođe o eventualnim neispravnostima
i otkloniti ih.
2. Proveriti nivoulja i popotrebi doliti, i tokod:
— dizel-motora (uz kontrolu pritiska ulja),
— kompresora,
— regulatora broja obrtaja,
Slika 2.17 — Električni
ormar 661-000 i 100
(desna polovina)
(D = releji klizanja;
(£) — relej uzemljenja GR;
(0) = pomoćni relej;
(D = vremenski relej peska-
renja TDS;
© = topivi osigurač-grejali-
ca kabine;
© = otpornici za podeša-
vanje relej a tranzicije
46
— brzinomera,
— prečistača duvaljki,
— reduktora ventilatora.
3. Proveriti rad u pogledu abnormalne lupe, šumova i curenja
kod:
— dizel-motora (izduvni gasovi),
— kompresora,
— reduktora i glavnog ventilatora,
— ventilatora vučnih motora.
Slika 2.18 — Električni ormar 661-200, 300 i 400
automatski osigurači; © — topivi osigurači i polužni baterijski prekidač; © = otpornici
za podešavanje releja tranzicije; (§) — razne usmerače i otpornici
4. Proveriti uključenje glavnog ventilatora, žaluzina i zvona.
5. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje.
6. Vizuelno pregledati donji stroj vozila, i to:
— ram obrtnih postolja sa oprugama,
— točkove,
47
kočiono polužje i kočne papuče — podešenost (slika 2.19),
osovinske sklopove,
zupčaničke kutije,
harmonike za hlađenje vučnih motora,
poklopce vučnih motora,
vučnu i odbojnu spremu.
Slika 2.19 —• Pregled donjeg stroja lokomotive i podešenost papuča
7. Proveriti snabdevenost vozila:
— peskom,
— gorivom,
— vodom za grejanje (sezona grejanja),
— vatrogasnim aparatima (sa plombama),
— inventarom.
8. Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice, uz
kontrolu rada manometara.
9. Proveriti ispravnost sirene, brisača stakla, kalorifera, peskara.
10. Izduvati glavne rezervoare za vazduh.
48
Električni deo
11. Proveriti rad električnih mašina u pogledu abnormalne lupe,
šumova i mirisa.
12. Proveriti osvetljenje lokomotive.
13. Proveriti punjenje baterije.
14. Proveriti ispravnost budnika i električnog brzinomera.
15. Proveriti stanje kontaktora i releja.
16. Proveriti rezervne osigurače i sijalice.
Slika 2.20 —- Kontrola
protoka goriva
® = staklo za kontrolu pro-
toka goriva u dizel-motoru
(mora biti napunjeno i bez
mehurića);
(2) = staklo za kontrolu za-
pušenosti finih prečistača za
gorivo (mora biti prazno);
(3) = kućište za smeštaj finih
prečistača za gorivo;
(3) = slavina za ispuštanje
49
Dinamička kočnica
17. Proveriti prekopčavanje za dinamičko kočenje.
Generator pare (sezona grejanja)
18. Proveriti ispravnost rada generatora
— izduvni generator.
Autostop uređaj
19. Proveriti ispravnost autostop uređaja (ako je ugrađen).
Slika 2.21 — Raspored elemenata kočnice (prostor generatora pare)
(D = elektromagnetni ventili za peskarenje; ® = elektromagnetni ventili kočnice; (g> = pneu-
matski prekidači; <3) = ŽIV-KO; © = prenosač; (g) = rasporednik; © = električno zvono;
(g) = slavina sa prečistačem za vazduh na glavnom vodu iz rezervoara; (§) = slavina za ispuš-
tanje taloga; (|<) = slavina za prevoz hladne lokomotive
Radio-dispečer
20. Proveriti ispravnost radio-dispečera (ako je ugrađen).
Opsti deo lokomotive
21. Očistiti oplatu lokomotive spolja i kabinu mašinovođe.
50
2.23. Primopredaja lokomotive u vozu
1. Usmeno saopštenje stanja rada lokomotive.
2. Provera nivoa ulja uz kontrolu rada:
— dizel-motora (uz kontrolu pritiska),
— kompresora,
—• regulatora broja obrtaja,
— brzinomera,
— prečistača duvaljki.
3. Provera uključenja, uz kontrolu rada:
— glavnog ventilatora,
— žaluzina,
— alarmnog zvona.
4. Proveriti temperaturu i nivo vode za hlađenje.
5. Vizuelno pregledati postolje lokomotive.
6. Proveriti snabdevenost vozila:
— gorivom,
— vodom za grejanje,
— vatrogasnim aparatima.
7. Proveriti ispravnost rada produžne i lokomotivske kočnice;
provera rada peskara.
8. Izduvati glavne rezervoare.
9. Proveriti rad električnih mašina u pogledu buke i šumova.
10. Proveriti osvetljenje lokomotive.
11. Proveriti punjenje baterija.
12. Proveriti prekopčavanje za dinamičko kočenje (661-300).
13. Proveriti ispravnost generatora pare (izduvati ga).
14. Očistiti kabinu mašinovođe.
RUKOVANJE LOKOMOTIVOM
2.24. Postupak pre stavljanja u rad dizel-motora
Treba obaviti sledeće postupke prilikom stavljanja u rad dizel-
-motora ukoliko nije radio duže vreme:
1. Kada se lokomotiva ne kreće, postaviti kočnik direktne (lo-
komotivske) kočnice u položaj punog kočenja.
A* 51
2. Proveriti položaj svih ventila i ispušnih slavina na sistemu
za hlađenje, podmazivanje i rezervoarima za vazduh.
3. Proveriti nivo vode za hlađenje dizel-motora.
4. Proveriti stanje ulja:
a) dizel-motora, -LOCOHOt
b) regulatora dizel-motora,
c) kompresora, -/t -~?
d) reduktora za pogon ventilatora,
e) prečistača ROOT-duvaljki (slika 2.22).
Slika 2.22 — Kontrola nivoa ulja u prečištačima Root (Rut) duvaljki
5. Kod podserija 661-000 i 100 postaviti izolacioni prekidač u
položaj START.
6. U odeljku ormara svi topivi osigurači moraju biti u svojim
sedištima, polužni baterijski prekidač mora biti zatvoren, a automatski
prekidač-osigurači komandnih strujnih kola podignut (ON). Kodpod-
serije 661-200, 300 i 400 oni se nalaze uovom ormaru, dok su kod pod-
serije 661-000 i 100 smešteni na kontrolnoj tabli motora.
7. Ručica za promenu smjera vožnje mora biti u srednjem polo-
žaju, a ručica za režim rada motora u IDLE-položaju.
52
8. Na komandnom stolumašinovode prekidač „kontrola i pumpa
za gorivo" i prekidač „radmotora" postaviti uuključeni položaj (ON).
9. Proveriti da li su čepovi na otvorima za ispitivanje cilindara
(dekompresioni vijci) zatvoreni (slika 3.1a i 3.1b).
2.25. Pokretanje dizel-motora
Po završenom postupku iz prethodne tačke dizel-motor se može
pustiti u rad na sledeći naćin:
1. Proveriti proticanje goriva kroz kontrolno staklo na prečistaču
goriva postavljeno na boku prednjeg dela dizel-motora (slika 2.20).
2. Proveriti položaj isključne ručice za kontrolumaksimalnodoz-
voljenog broja obrtaja dizel-motora (slika 3.5).
3. Proveriti položaj dugmeta isključnog mehanizma za slučaj
pada pritiska ulja ispod minimalnog, na PG-regulatoru, uređaja za
kontrolu nestanka vode za hlađenje i natpritiska u karteru (slike 3.4.
i 3.6).
4. Kod podserija 661-000 i 100: sa izolacionim prekidačem u
položajupokretanja „START", utisnuti dugme „START" za stavljanje
dizel-motora u pogon i držati ga sve dok dizel-motor ne počne nor-
malno da radi (ali ne duže od 15 sekundi).
Kod podserije 661-200, 300 i 400: prekidač „pumpa za gorivo i
start motora" postaviti najpre u levi položaj da bi se aktivirala pumpa
za gorivo i napunila sistem za gorivo (puna čaša za kontrolu protoka
goriva), a zatim prebaciti na desno i držati dok motor ne proradi (ali
ne duže od 15 sekundi).
Ukoliko motor ne počne da radi, sačekati desetak sekundi i po-
novo pokušati pokretanje.
5. Pošto dizel-motor počne da radi, proveriti pritisak ulja za
podmazivanje, nivo ulja u karteru i nivo ulja u PG-regulatoru.
6. Lokomotivu ne treba pokretati sve dok dizel-motor ne do-
stigne normalnutemperaturu(zelena boja na termometru za kontrolu
rashladne vode).
Napomena: Ukoliko u momentu startovanja dođe do iskakanja dugmeta za kontrolu
nestanka vode, pritisnuti dugme i držati ga tako do 5 s ako je potrebno.
Pokretanje hladnog motora pri spoljnoj temperaturi 0°C ili nižoj,
znatno je otežano i treba izvršiti predgrevanje.
53
2.26. Na Sta treba obratiti pažnju
pre stavljanja lokomotive u pokret
1. Nikad ne stavljati lokomotivu u pokret sopstvenom snagom
bez prethodnog proveravanja da li se kočione papuče pravilno akti-
viraju i otpuštaju.
2. Proveriti pritisak vazduha u glavnom rezervoaru.
3. Ručnu kočnicu popustiti i ukloniti sva eventualna blokiranja.
4. Temperatura vode za hlađenje dizel-motora treba da je u
oblasti zelenog polja na kontrolnom termometru.
2.27. Uključenje strujnih kola upravljanja
Da bi se omogućilo povećanje broja obrtaja dizel-motora i uklju-
čivanje ostalih strujnih kola upravljanja, treba uraditi sledeće:
1. Prebaciti „izolacioni prekidač" u položaj RUN
— kod podserija 661-000 i 100 gde je ugrađen.
2. Zatvoriti prekidač na komandnom stolu „rad motora"
— kod svih podserija.
2.28. Rukovanje lokomotivom bez opterećenja
Posle uključenja strujnih kola upravljanja treba postupiti na
sledeći način:
1. Postaviti prekidač „pobuda generatora" na komandnom stolu
u uključni položaj.
2. Utisnuti ručicu za promenu smjera vožnje u njeno ležište i
postaviti je uželjeni položaj. Ova ručica se srne pomerati samo kada
lokomotiva stoji.
3. Kodpodserije 661-300 selektor-ručicuprebaciti upoložaj „I".
4. Otkočiti lokomotivu.
5. Da bi se lokomotiva pokrenula, postepeno pomerati ručicu
za režim rada dizel-motora u prvi, drugi i više položaje, prema po-
trebi brzine kretanja.
54
2.29. Zakvači vanje lokomotive sa vozom i punjenje
glavnog vazdušnog voda
Posle zakvačivanja lokomotive sa vozom proveriti da li sukvačila
pravilno spojena i zategnuta; takođe izvršiti proveru ispravnosti spa-
janja vazdušnog voda.
Da bi se izvršilo punjenje vazdušnog voda voza, treba postupiti
na sledeći način:
1. Prekidač „pobuda generatora" postaviti u isključni položaj.
2. Ručicuza promenusmera vožnje postaviti uneutralni položaj.
3. Isključnu slavinu kočnika postaviti u položaj „uključeno".
4. Ručicuprodužne kočnice postaviti uI-položaj (punjenje, vožnja
i potpuno otkočivanje). Za vreme punjenja glavnog voda svetleće
sijalica na komandnom stolu uz piskav ton.
5. Kad pritisak u glavnom rezervoaru padne na vrednost koja je
približna pritiskuuglavnom vodu, a da bi se ubrzalopunjenje glavnog
rezervoara sabijenim vazduhom, isključnu slavinu kočnika postaviti u
položaj „isključeno" a ručicu za režim rada motora u četvrti ili peti
položaj.
Ovaj postupak ponavljati sve dok se glavni vod napuni.
6. Prekidač za izbor vrste kočenja (slika 2.5) postaviti u željeni
položaj: „putnički jako", „putnički slabo" ili teretni slabo". Pomoću
ovog prekidača omogućava se lokomotivi da može kočiti po uslovima
za kočenje brzog, putničkog ili teretnog voza.
2.30. Pokretanje voza
Pokretanje voza zavisi od vrste, dužine i težine voza, uspona,
vremenskih uslova i pritegnutosti kvačila voza. Kako lokomotiva ima
veliku polaznu vučnu silu, važno je da kočnice voza budu potpuno
otkočene umomentu polaska.
Lokomotiva serija 661 konstruisana je takoda ima relativnobrzo,
ali ipak postupno povećanje vučne sile.
Kada je sve spremno za pokretanje voza, treba postupiti na
sledeći način:
1. Selektor-ručicu(kodpodserije 661-300) staviti upoložaj vožnje,
pa zatim ručicu za promenu smjera kretanja postaviti u željeni smer
vožnje.
2. Otkočiti vazdušne kočnice.
55
3. Postaviti ručicu za režim rada motora u položaj br. 1 ili 2,
sa pauzom od jedne dodve sekunde između svakog pomeranja ručice.
Na lako polaznom terenulokomotiva će povući voz, ali kaoto ne po-
stigne sa ručicom režima rada u poziciji 1 ili 2, treba je postaviti u
poziciju 3, ili još višu, sve dok se ne dođe do pokretanja. Iskustvo i
zahtevi vožnje odrediće najbolji način pokretanja voza iz mesta.
4. Pošto se voz pokrene, ručicu za režim rada pomerati u više
pozicije sve dok se ne postigne željeno ubrzanje.
Napomena: Pri pokretanju često dolazi do klizanja točkova, na što će se paliti
signalna svetiljka na komandnom stolu. Tada ručicu za režim rada
treba vratiti za jedan podeok i klizanje će prestati. Po potrebi
koristiti pesak da spreči klizanje točkova (ručno peskarenje) ili uk-
ljučiti prekidač za automatsko peskarenje. Tek kada se klizanje smiri
pomerati ručicu za režim rada u više pozicije.
Iako pri pokretanju iz mesta obično nije potrebno zatezati voz,
pojaviće se slučajevi gde je to poželjno učiniti, pošto se prethodno
proveri da li su sve kočnice u vozu otpuštene. Težak voz treba po-
kretati iz mesta sa ručicom za režim rada u najnižoj mogućoj poziciji,
pri čemu se mora voditi računa da se brzina lokomotive održava na
minimumu sve dok se voz ne zategne. Ponekad je preporučljivo da
se ručica za režim rada motora vrati za jednu ili dve pozicije u mo-
mentu pokretanja lokomotive, da bi se izbegle neželjene oscilacije
voza. Mašinovođa mora oceniti veličinu ubrzanja i uslove pod kojima
voz kreće iz mesta.
Kada se lokomotiva dovoljnopomerila da se voz zategne, ručica za
režim rada može se pomerati u više pozicija. Ravnomerno ubrzanje
postiže se pomeranjem unapred ručice za režim rada, poziciju po
poziciju, ali ne suviše brzo jer bi došlo do klizanja točkova.
2.31. Ubrzanje voza
Kada ručica za režim rada dođe u osmu poziciju, voz će dobijati
određeno ubrzanje automatski bez učešća mašinovođe, s tim što će
ovaj paziti da ne prekorači određenubrzinu, i udatom momentuvratiti
ručicu za režim rada u nižu poziciju.
2.32. Vožnja preko skretnica (ukrštaja)
Prilikom prelaska lokomotive preko skretnica, ručicu za režim
rada motora treba vratiti najmanje u petu poziciju i ostaviti je u tom
položaju sve dok točkovi lokomotive ne pređu preko njih. Ovim će
se smanjiti varničenje između četkica i komutatora vučnih motora.
56
2.33. Kontrola klizanja točkova
Kada točkovi jedne osovine počnu da klize, odmah će zasvetliti
kontrolna lampa. Čim dođe doklizanja, automatski se smanjuje snaga
lokomotive, štose odražava na smanjenje sile koja se ostvaruje na obodu
točka, čime se sprečava dalje klizanje. Po prestanku klizanja auto-
matski se ponovo uspostavlja normalna vučna sila.
Obično nije potrebno vraćati unatrag ručicu za režim rada u
momentu kada počne klizanje točkova. Ručno peskarenje se može
upotrebiti da se spreči ponovno klizanje točkova, do kojeg može doći
kod vrlo lošeg stanja šina u pogledu adhezije.
2.34. Automatsko peskarenje pod opterećenjem
Lokomotive serije 661 opremljene su uređajem za automatsko
peskarenje, čime se sprečava klizanje točkova. Posipanje šina peskom
vrši se automatski u momentu aktiviranja releja za klizanje točkova;
u isto vreme se smanjuje i odavanje snage glavnog generatora.
Trajanje peskarenja posle početka klizanja točkova kontroliše
vremenski relej peskarenja (TDS). Prekidačem na komandnom stolu
mašinovođa uključuje ili isključuje automatsko peskarenje.
Uključenjem prekidača za automatsko peskarenje retko je po-
trebno vraćanje ručice za režim rada na niže pozicije da bi se izbeglo
ponavljanje klizanja točkova. Ručnim peskarenjem na pojednim deo-
nicama mašinovođa deluje preventivnoda doklizanje točkova ne dođe.
2.35. Rukovanje kočnicom
Kada se pojavi potreba za kočenjem voza, ručica za režim rada
motora mora se najpre vratiti u položaj „IDLE", pa tek onda ručica
vazdušne kočnice može da se pomera u položaj kočenja.
2.36. Sigurnosne mere pre napuštanja lokomotive
1. Ručicuz;a režim rada motora vratiti upočetni položaj „IDLE".
2. Ručicu za promenu smera vožnje postaviti u neutralni položaj
i izvaditi je.
3. Kod podserije 661-300 selektor-ručicu postaviti u isključni
položaj (OFF), a zatim ručicu za promenu smera vožnje izvatiti iz
komandnog stola.
57
4. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač postaviti u
položaj „START", a zatim dugme za zaustavljanje dizel-motora
„STOP" utisnuti i držati ga takosve dok se dizel-motor ne zaustavi.
Kod podserija 661-200, 300 i 400 treba samo kratkotrajno priti-
snuti taster „STOP", posle čega će se motor zaustaviti.
5. Sve prekidače na komandnom stolumašinovođe i automatske
osigurače u električnom ormaru postaviti u isključni položaj OFF
(nadole).
6. Otvoriti polužni prekidač baterije, koji se nalazi u ormaru sa
sklopkama.
7. Zategnuti ručnumehaničkukočniculokomotive.
8. Ako lokomotiva stoji na otvorenom prostoru, a postoji opas-
nost od jake kiše ili nevremena, treba pokriti otvor izduvnih cevi.
9. Pri niskim temperaturama, usistemuvode za hlađenje predu-
zeti potrebne mere protiv smrzavanja.
2.37. Zaustavljanje rada dizel-motora
Postoje tri načina zaustavljanja rada dizel-motora:
— normal no,
— za vreme vožnje,
— u s l učaju opas nos t i.
Normalno zaustavljanje rada dizel-motora primenjuje se kada
lokomotiva stoji u mestu ili je garirana. U ovakvom slučaju deluje
se prekodugmeta „STOP" na kontrolnoj tabli dizel-motora, na način
koji je već opisan.
Za vreme vožnje, kada se ukaže potreba, dizel-motor se može
zaustaviti pomoću ručice za režim rada motora ako se ona prebaci
na polazni položaj „IDLE", zatim povuče sebi i malogurne udesno,
upoložaj „STOP".
U slučaju opasnosti, a kada lokomotiva stoji u mestu, dizel-
-motor se može zaustaviti pomoću prekidača na boku lokomotive.
Podigne se pločica (slika 3.17) i pritisne dugme (prekidač). Kodpod-
serija 661-000 i 100 dizel-motor će se zaustaviti tekkadse utroši gorivo
u instalaciji. Aktiviranjem bočnih prekidača kod pomenutih podserija,
samose prekida radpumpe za gorivo. U okviruobima rada GR ovi
prekidači će se osposobiti i za zaustavljanje dizel-motora.
Kodpodserija 611-200, 300 i 400 ugrađeni suodgovarajući tasteri,
čijim kratkotrajnim pritiskanjem brzo dolazi do zaustavljanja motora.
58
2.38. Postupak za vreme niskih temperatura
(ispod 0°C)
Za vreme niskih temperatura moraju se preduzeti naročite mere
da se voda ulokomotivi ne smrzne kada ona iz bilokojeg razloga ne
radi.
Za vreme niskih temperatura, kada ne postoji mogućnost zagre-
vanja, treba uraditi sledeće:
1. Kod sistema za hlađenje dizel-motora:
— ispustiti vodu iz sistema (otvara se slavina smeštena u ni-
vou frema lokomotive do prednjeg kraja motora si. 3.18);
— izvaditi cevasti čep na dnudesnog kućišta pumpe za vodu;
— na vodu grejača kabine odviti (ključem od 16 mm) čep i
ventil;
— izduvati vazduhom vodove grejača kabine i vodove gre-
jača goriva u rezervoaru za gorivo.
2. Kod sistema za vazduh lokomotive:
— otvoriti leptirastu navrtku na nosaču kočnika te ispustiti
talog;
— ispustiti vodeni talog iz filtera (odvajača vode) na vodu
vazduha za spojnicu ventilatora i pokretačima žaluzina;
— izduvati glavne rezervoare (ispod frema lokomotive i u
prostoriji generatora pare);
— ispustiti vodu iz međuhladnjaka kompresora.
2.39. Rukovanje lokomotivom pri prevoženju u hladnom stanju
1. Ručicu kočnika direktne (lokomotivske) kočnice postaviti u
položaj otkočeno, a ručicu automatske (produžne) kočnice u položaj
V za vađenje ručice i zaprežni.
2. Selektor-ventil postaviti u položaj ISKLJUČENO (CUT-
-OUT).
3. Postaviti slavinu u prostoriji parnog generatora u položaj za
vožnju hladnom lokomotivom (slika 2.21).
4. Izvaditi ručicu za promenu smera vožnje.
5. Staviti izolacioni prekidač u položaj stavljanja u pogon
(„START") kod podserija 661-000 i 100.
6. Svi prekidači na komandnom stolu i kontrolnoj tabli moraju
biti isključeni.
59
Napomena: Ako je potrebno da za vreme prevlačenja lokomotive dizel-motor radi
na praznom hodu, automatski prekidači strujnog kola za „kontrolu",
„lokalnu kontrolu" i „pumpu za gorivo" moraju biti uključeni; isto
tako i prekidači „kontrola" i „pumpa za gorivo" na komandnom stolu
i glavni baterijski prekidač moraju biti zatvoreni. Pri prevoženju u
hladnom stanju lokomotiva može kočiti sa 2,8 at max (2,86 bara).
2.40. Vuča u zaprezi
Pre početka vuče uzaprezi, na drugoj voznoj lokomotivi ili potiskiva-
li ci isključiti automatskukočnicuprekokočnika automatske (produžne)
kočnice, postavljanjem selektor-ventila u položaj ISKLJUČENO
(CUT-OUT), a ručicu kočnika automatske kočnice postaviti u
peti položaj. Ručicukočnika direktne kočnice postaviti u otkočenpo-
ložaj. Ručicom za režim rada rukuje se posebnoza svaku lokomotivu,
dokse kočnicom rukuje samosa čeone lokomotive. Mašinovođa druge
(vozne) lokomotive, u slučaju opasnosti, može aktivirati kočnicu po-
moću kočnika automatske kočnice prebacujući ga u položaj brzog
kočenja. Takođe može otkočiti kočnicu lokomotive pritiskajući nadole
ručicu lokomotivske kočnice.
Ako su lokomotive različitih maksimalnih brzina, smeju voziti
u sprezi manjom maksimalnom brzinom.
2.41. Vožnja kroz vodu
Lokomotiva ni podkojim uslovima ne srne preći kroz vodutoliko
duboku da ona prodre uvučne motore kroz otvore za hlađenje. Pri-
likom prolaska kroz vodu uvek treba voziti malom brzinom — ko-
rakom (3—5 km/h).
Voda dublja od 8 cm iznad gornje ivice šine može prouzrokovati
kvar na vučnim motorima.
2.42. Rukovanje elektrodinamičfcom kočnicom
Lokomotive podserije 661-300 raspolažu i elektrodinamikom
kočnicom.
Elektrodinamička kočnica je uređaj namenjen za pretvaranje
jednog dela proizvedene snage glavnog generatora i žive sile voza u
efektivnu usporavajuću silu. Ovo se postiže električnim putem, pret-
varenjem vučnih elektromotora u generatore. Iako se dinamička koč-
60
nica ne može koristiti kao zamena direktne (lokomotivske) kočnice,
usporavanje voza slično je kao kod primene lokomotivske kočnice,
posto deluje samo na lokomotivu.
Postupak rukovanja dinamičkom kočnicom je sledeći:
1. Ručica smera vožnje mora biti postavljena u položaj koji od-
govara kretanju lokomotive.
2. Ručice za režim rada mora biti postavljena u položaj „IDLE"
(prazanhod).
3. Selektor-ručicu prebaciti iz položaja „I " u položaj ,,OFF",
a zatim pauzirati nekoliko sekundi pre prebacivanja u položaj ,,B".
4. Selektor-ručicuprebaciti upoložaj „B". U položaju„B" strujna
kola dinamičkog kočenja su delimično uspostavljena i, zavisno od
brzine voza, može se postići dovoljna kočna sila da se voz sabije. U
ovom položaju selektor-ručice kočni kontaktori se prekopčaju za ko-
čenje (Brake).
Aktiviranjem kontaktora u položaj kočenja odvajaju se namotaji
rotora vučnih motora od namotaja magnetnog polja elektromotora
i vezujuza rešetkaste otpornike dinamičke kočnice. Namotaji elektro-
magnetskih polja vučnih elektromotora se spajaju u seriju sa glavnim
generatorom lokomotive.
5. Pošto se voz sabije, ručica za režim rada motora može se po-
meriti unapred da bi se pojačalo kočiono dejstvo. Broj obrtaja dizel-
-motora se povećava sa 275 o/minna 435 o/minčim se ručica za režim
rada pomeri iz položaja „IDLE".
6. Struja kočenja je automatski ograničena regulatorom dina-
mičke kočnice bez obzira na brzinu lokomotive ili položaj ručice za
režim rada.
7. Ako je potrebno maksimalno kočenje, ručicu za režim rada
treba pomeriti u njen maksimalni položaj. Ručicu treba uvek poste-
penopomerati da bi se sprečionagli porast jačine struje, prekomaksimal-
no dozvoljene struje kočenja. Opšte uzev, ako se ručica postepeno
pomera unapred sve do svog maksimalnog položaja, regulator kočnice
ograničiće struju na maksimalno dozvoljenu veličinu bez stavljanja u
dejstvo signalnog uređaja za kontrolu kočenja. Međutim, ako se sig-
nalno svetio kočnice upali, dalje pomeranje ručice unapredtreba pre-
kinuti sve dok se signalno svetio ne ugasi.
Ako se signalno svetio ne ugasi posle nekolikosekundni, ručicu
treba vraćati prema položaju minimalnog kočenja da bi se smanjila
struja kočenja, sve dok se signalno svetio ne ugasi. Pošto se signalno
61
svetio ugasi, ručica za režim rada može se opet postepeno pomerati
unapred prema položaju maksimalnog kočenja. Ako se signalno svetio
opet pojavi, ni pod kojim okolnostima ne srne se dozvoliti da tako
ostane. U takvom slučaju ručica se ne srne pomerati preko položaja
pri kojem se signalno svetio pali.
8. Kada je potrebno, produžna vazdušna kočnica voza može se
upotrebiti uzajednici sa dinamičkom kočnicom. Električnoblokiranje u
strujnom koludinamičke kočnice sprečava istovremenuprimenuvazduš-
ne kočnice lokomotive. Ukoliko se brzina voza smanji ispod10 km/h,
dinamička kočnica postaje manje efikasna. Kada se brzina dalje smanji,
treba sasvim otpustiti dinamičkukočnicu pomeranjem ručice za režim
rada u položaj „IDLE", a selektor-ručicu u položaj „OFF", ili „I",
dok istovremeno treba aktivirati lokomotivsku kočnicu da se spreči
naglo istrčavanje lokomotive.
Napomena: Najefikasnija upotreba dinamičke kočnice je pri brzinama između 20
i 40 km/h. Na padovima se ne srne dozvoliti da se brzina poveća nepa-
žljivim rukovanjem kočnicom. Dinamička kočnica je najkorisnija na
dugim padovima.
2.43. Signalno svetio dinamičke kočnice
Signalno svetio na komandnoj tabli mašinovođe upozorava na
suviše jaku struju kičenja, koja se javlja povremeno, pošto regulator
struje dinamičke kočnice automatski reducira strujukočenja na maksi-
malno dozvoljenu vrednost.
2.44. Kontrola obrtanja točkova u toku dejstva
dinamičke kočnice
Releji koji kontrolišu klizanje točkova za vreme vuče takođe se
koriste za vreme dinamičkog kočenja, pri tendenciji jedne osovine
da se okreće manjim brojem obrtaja usled lošeg stanja šine.
Kada jedna osovina počne da se okreće sporije oddruge, smanjuje
se sila kočenja vučnih motora koji su u sprezi. Pobuđivanje baterijskog
polja glavnog generatora, automatski se smanjuje. Kada se sila kočenja
vučnih motora smanji, i tendencija osovine da se sporije okreće je otklo-
njena. Pošto ova osovina ponovo dostigne normalan broj obrtaja,
sila kočenja vučnih motora se vraća (poveća se) na potrebnu vrednost.
Pesak se takođe upotrebljava kada dođe do smanjivanja sile kočenja
vučnih motora.
62
gis&ss^spsp^
2.23 —Kutija autostopa sa podignutim poklopcem ® = prekiopnik za izbor
režima vožnje
A i ^ ^ ^ V t U j i H ^ u u T ^ • ^ui
i
\ U u> \ ti^V « ^ ^^^V vV ui jy . ur* ^ i \ \ ^ ' " ^V ^' * i \V v* ^^ V i*^ iiHiU iuU ilU iiU luiildU iU iV '
SI. 2.24—Lokomotivska prijemna glava autostopa
63
2.45. Autostop ureda) (tip 1-60)
Autostop uređaj služi za povećanje bezbednosti željezničkog i
saobraćaja u slučajevima kada mašinovoda ne primeti ili ne preduzme
odgovarajuće mere za smanjenje brzine ispred signalnog znaka „Ogra-
ničena brzina", odnosno za zaustavljanje voza ispred signalnog znaka
„Stoj".
Ispravan autostop mora biti uključen.
Autostop reaguje na pružne signalne balize sledećih frekfencija:
500 Hz, 1000 Hz i 2000 Hz. Prijem signala vrši se preko lokomotivske
prijemne glave smeštene na obe bočne strane lokomotive.
Rukovanje autostopom vrši se preko preklopnika za izbor režima
vožnje, tri tastera (prekidača), tri signalne sijalice ugrađene na koman-
dnom stolumašinovođe, kaoi posrednim komponentama: automatskim
osiguračem-prekidačem „autostop" i slavinom autostopa.
1. P r ekl op nik za izbor r ež ima vož nje (si. br. 2.23)
Ugrađenje na kutiji autostopa koja je smeštena u prostoriji glav-
nog ventilatora dizel motora. Režim vožnje se određuje prema maksi-
malnoj brzini voza (lokomotive), prebacivanjem preklopnika u jedanod
tri željena položaja prema sledećoj tabeli:
Režim
vožnje
1
2
3
Brzina voza
(km/h)
100—124
80—100
0—80
Vreme Granična brzina posle
smanjenja prolaska balize
brzine (sec) 1000/2000 Hz 500 Hz
20
26
34
90 km/h 65 km/h
65 km/h 50 km/h
50 km/h 40 km/h
— Režim 1 (gornji položaj) koristi se kod brzine kretanja voza
preko 100 km/h. Ovaj režim obavezuje mašinovođu da posle prolaska
signala „Ograničena brzina" sa aktiviranom pružnom baliziom od 1000
Hz, smanji brzinuvoza (lokomotive) utokunarednih 20 sec. ispod„gra-
nične brzine" od 90 km/h i dalje nastavi smanjenje brzine do ispod
65 km/h pri prolaskuporedaktivne balize 500 Hz. Ova baliza ima za-
datak dopunske provere brzine kretanja voza na udaljenosti 150 — 250
metara ispred ulaznog signala koji pokazuje signalni znak „Stoj" ili
signalni znak „Ograničena brzina".
Ako su brzine vožnje veće, bilo u periodu vremenske kontrole
brzine, bilo kod prolaska balize 500 Hz, nastupiće prisilno kočenje.
64
— Režim 2 (srednji položaj) po istom principu koristi se za brzine
kretanja voza između 80 i 100 km/h i obavezuju mašinovođu da posle
prolaska aktivne balize od 1000 Hz u toku narednih 26 sekundi smanji
brzinu kretanja ispod granične brzine od 65 km/h i dalje nastavi smanje-
nje do ispod 50 km/h pri prolasku balize od 500 Hz.
— Resim 3 (donji položaj) koristi se za brzine kretanja voza do
80 km/h. Analogno prethodno datim objašnjenjima, posle 34 sekunde
od prolaska aktivirane balize 1000 Hz, mora se brzina smanjiti ispod
50 km/h i dalje smanjivati do ispod 40 km/h.
2. Si gnal ne s i j al i ce aut os t opa
Na komandnim stolovima mašinovođe ugrađene su posebne ku-
tije sa tri signalne sijalice (dve plave i jedna žuta), koje služe za indika-
ciju rada autostopa.
Prebacivanjem preklopnika za izbor režima rada autostopa u
položaj 1, automatski se pale plave signalne sijalice br. 1 i broj 2 (po-
smatrajući redosledom sa leva na desno).
Kod režima rada 2, pali se samo plava sijalica broj 1, a pri postav-
ljanju preklopnika u režim 3, pali se samo plava sijalica br. 2.
Žuta signalna sijalica broj 3 služi za vizuelno upozorenje mašino-
vođe na budnost. Pali se samo na pritisak tastera „Budnost".
3. Tast eri za rukovanj e aut ost opom u toku vožnj e
Ispod prednjeg prozora u kabini mašinovođe ugrađene su u poseb-
noj kutiji tri tastera-prekidača koji služe za rukovanje autostopom u toku
vožnje i to:
— Taster „Vožnja po nalogu" sa mogućnošću zabravljenja
— Taster „Razrešenje"
— Taster „Budnost"
4. Aut omat s ki os i gur ač i s l av i na
Napajanje autostopa strujom niskog napona vrši se preko auto-
matskog osigurača-prekidača „autostop", smeštenog u električnom orma-
ru lokomotive.
Povezivanje autostopom sa glavnim vazdušnim vodom voza (loko-
motive) ostvareno je preko posebne slavine za ručno prebacivanje sa
dva položaja: „uključeno" (dole) i „isključeno" (gore).
Slavina je zajedno sa kutijom autostopa smeštena u prostorji glav-
nog ventilatora.
5 65
5 . R eg i s t r ac i j a r ada aut os t op a
na l okomot i v i u t oku v ož nj e
Rukovanje autostopom u toku vožnje u svim fazama rada, uklju-
čenje i isključenje, registruje se posebnim znacima na traci registrujućeg
brzinomera „Hasler". Na taj način je omogućena naknadna kontrola
rada autostopa u svim fazama rada i pravilnost postupka mašinovode.
2.46. Postupak sa autostopom pre polaska lokomotive
na vožnju
Pred polazak lokomotive na vožnju, postupiti na sledeći način:
1. Preklopnikza režim vožnje prebaciti uželjeni položaj.
2. Proveriti da li je slavina za povezivanje sa glavnim vazdušnim
vodom postavljena u položaj „uključeno".
3. Postaviti automatski osigurač „autostop" upoložaj „uključeno."
4. Prebaciti ručicu za smer vožnje lokomotive u položaj FOR-
-napred radi Uključenja pored ostalog i strujnog kola za napa-
janje autostopa.
5. Proveriti na komandnim stolovima da li se pale odgovarajuće
signalne sijalice autostopa.
6. Ukoliko se kod uključenja autostopa ne upale odgovarajuće
plave signalne sijalice, proveriti ispravnost prebacivanja prek-
lopnika režima vožnje u drugi položaj ili proveriti ispravnost
sijalica metodom zamene.
Ukoliko provera pokaže i dalje neispravnost, oglasiti defekt
autostopa.
7. Kod ispravnog autostopa, pokrenuti lokomotivu do mesta
provere aktiviranja autostopa, vožnjom preko ugrađene aktivi-
rane pružne balize 2000 Hz i prekontrolisati stupanje udejstvo
kočnog sistema lokomotive.
Mestougrađene balize nalazi se na izlazu iz depoa i mora biti
vidno i propisnoobeleženo.
8. Ukoliko provera potvrdi ispravnost rada uređaja, lokomotiva
je sposobna za vožnju a u protivnom, oglasiti defekt.
66
2.47. Rukovanje autostopom u toku vožnje
Rukovanje autostopom u toku vožnje svodi se na pritiskanje
ugrađenih tastera autostopa prema sledećem redosledu:
1. Taster „Budnost" mašinovođa mora pritisnuti urokuod4 se-
kunde po prolasku lokomotive pored signala kojim se signališe
ograničenje ili smanjenje brzine.
Pritiskom na taster „Budnost" javlja se zvučni signal i
zasvetli žuta signalna sijalica autostopa. Zvučni signal prestaje
otpuštanjem tastera budnosti. Kontrolna sijalica svetli sve dok
se ne izvrši vremenska provera brzine, nakon čega se gasi.
Pritiskom na taster „Budnost" mašinovođa potvrđuje da je
uočio signalni znak pri kojem je aktivirana pružna baliza od
1000 Hz te time privremenoodlaže delovanje autostopa na koč-
nicu lokomotive.
Ukoliko mašinovođa uvremenskom intervalu predviđenim
za režim rada u koji je autostop postavljen ne smanji brzinu
kretanja lokomotive ispod „granične brzine", autostop će otvo-
riti glavni vazdušni vod i izvršiti kočenje lokomotive (voza).
2. Taster „Vožnja po nalogu" mašinovođa koristi ako je glavni
stanični ili pružni signal u kvaru, ne osvetljen ili pokazuje si-
gnalni znak„Stoj" a treba ga izuzetnoproći poodredbama Pravil-
nika 61 i 62. Pritiskanjem ovog tastera uključuje se zvučni sig-
nal opomene i ujedno sprečava prinudnokočenje.
Otpuštanjem ovog tastera, autostop se dovodi u osnovno
(prvobitno) stanje.
U slučaju da voz ulazi ili izlazi iz stanice na signalni znak
„Oprezan ulazak ili izlazak iz stanice"(znaci broj 12a,i 12b),
mašinovođa je dužan da bez posebnog naređenja pritisne ovaj
taster.
U svim ostalim slučajevima, upotreba ovog tastera je zabranje-
na.
Napomena: Taster „Vožnja po nalogu" može se blokirati u položaju „uključeno"
i dok je u tom položaju, aktivirane pružne balize 2 000 Hz nemaju
nikakvog uticaja na autostop uređaj. Pri tome zvučni signal opomene
autostopa ostaje neprekidno uključen sve dok traje blokada ovog tastera.
3. Prisilnoautomatskokočenje autostop zavodi se u sledećim slu-
čajevima:
a. Akotaster „Budnost" nije posluženuvremenuod4 sekunde
nakonprolaska lokomotive poredsignala sa signalnim znakom
„Ograničena brzina".
5* 67
b. Kod prolaska lokomotive preko aktivirane pružne balize
2000 Hz, odnosno pored glavnog signala sa signalnim zna-
kom „Stoj", signala za „Oprezanulazakili izlazakiz stanice"
(signali broj 12 a i 12 b) akonije pritisnut taster „Vožnja po
nalogu", odnosno pored neosvetljenog glavnog signala.
c. Ako nakon posluživanja tastera „Budnost" brzina voza ne
bude smanjena za određenovreme ispod„Granične brzine"
određene položajem peklopnika za režim vožnje.
d. Kodprolaska lokomotive preko aktivirane pružne balize od
500 Hz, kada brzina nije svedena ispod vrednosti određene
položajem preklopnika za režim vožnje.
Napomena: U momenu kada nastupi prisilno kočenje, mašino vođa je dužan da
postavi koćnik produžne kočnice u položaj brzog kočenja.
4. Taster „Razrešenje" koristi se pri deaktiviranju autostopa
ukoliko dođe do prinudnog kočenja. Zakočenjem lokomotive,
aktivira se i zvučni signal.
Pritiskom (uključenjem) tastera „Razrešenje" uređaj se
deaktivira i dovodi u prvobitno stanje nakon 5—7 sekundi
posle pražnjenja glavnog vazdužnog voda.
2.48. Postupak sa autostopom kod vožnje sa zapregom
ili potiskivalicom
Kodvožnje sa zapregom, autostop uvoznoj lokomotivi treba isklju-
čiti a učeonoj uključiti.
Ako je autostop čeone lokomotive ukvaru, izvršiti izmenumesta
lokomotiva.
Kod potiskivalice autostop uređaj mora biti isključen bez obzira
dali je uslužbi zakvačena sa vozom ili otkvačena.
2.49. Radio-dispečer
Radio-dispečerski (RD) sistem omogućava neprekidnu radio-
vezugovorom ili nalozima u obliku signala između dispečerskog cen-
tra i lokomotive (voza) upokretu, unutar zatvorenih dispečerskih otse-
ka glavnih pruga.
Svakom dispečerskom centru pripada u prošeku oko 100 km
dužine pruge.
68
Radio-saobraćaj se odvija u punom dupleksu, koji omogućuje
istovremeni prijem i predaju govornih i signalnih informacija.
Prenosna frekvencija sistema je 460 MHz.
Radio-kanal za svako područje ubeležen je u red vožnje za pruge
gde je postavljenovaj sistem ili je toposebnoregulisano.
Svaki razgovor sa radio-dispečerskim centrom snima se na magne-
tofonsku traku u tom centru.
U vanrednim situacijama dispečerski centar može da se obrati
svim lokomotivama na svom području, da izvrži saopštenje putnicima
uputničkom vozu, a mašinovođi je omogućenpoziv nekog telefonskog
broja u gradu ili željezničkoj ustanovi.
Lokomotivski radio-dispečer sastoji se iz sledećih elemenata:
1. Antene, postavljene na krovu lokomotive za primopredaju
radio-signala;
2. Primopredajnog uređaja sa niskofrekventnim delom, koji služi
za prijem i predaju svih informacija;
3. Komandne kutije pomoću koje se vrši rukovanje sa radio-dis-
pečerom u lokomotivi;
4. Mikrotelefonske (MT) kombinacije za primopredaju govor-
nih informacija;
5. Zvučnika za prijem svih informacija koje dolaze iz radio-dis-
pečerskog centra;
6. Napojnog uređaja, koji pretvara napon baterije lokomotive u
konstantni naponod24 V potrebanradio-dispečerulokomotive.
Za rukovanje radio-dispečerom na lokomotivi, najvažnija je ko-
mandna kutija.
2.50. Komandna kutija lokomotivskog radio-dispečera
Izgled komandne kutije dat je na slici 2.25.
Ugrađena je na posebnom držačuukabini mašinovođe takoda se
sa njom može rukovati sa oba komandna stola.
1. R ež im r ada r a dio-dis p e čer a
Da bi se uključio radio-dispečer na lokomotivi, pored podizanja
(uključenja) automatskog prekidača „radio-dispečer" uelektričnom orma-
ručime se uključuje komandna kutija, potrebno je pritisnuti jedanod
4 tastera A, B, C, D upisanih belom bojom na plavoj podlozi, čime se
omogućuje sledeći režim rada:
— Taster „A" daje uređajunajveće mogućnoti rada:
70
Omogućava prenos govornih poruka upunom dupleksui signalnih
naloga izmeđumašinovođe i radio-dispečerskog centra, kaoi sa drugim
železničkim organima.
Prilikom govora nije potrebnopritiskati taster na rukohvatumi-
krotelefonske kombinacije, obzirom da se istovremenomože govoriti
i slušati.
Ova vrsta rada se najčešće koristi.
— Taster „B" omogućava uspostavljanje samogovorne veze tako-
de udupleksuizmeđumašinovođe i radio-dispečerskog centra i posre-
dnosa drugim željezničkim organima.
U tokurazgovora nije potrebnopritiskati taster na mikrotelefon-
skoj kombinaciji, obzirom da se istovremeno može govoriti i slušati.
— Taster ,,C" isključuje lokomotivu iz radio-dispečerskog sis-
tema i omogućava samo govornuvezuusimpleksuulokalnoj mreži.
Prilikom govora obaveznose pritišće taster mikrotelefonske kom-
binacije, a kod slušanja mora se otpustiti.
— Taster „D" omogućava prenos podataka na računare i ne mogu
se ostvariti govorne veze.
Ovaj taster se ne upotrebljava.
2. I zbor kanal a
Radio-kanal, na kome lokomotivski dispečer radi na nekoj deoni-
ci, postavlja se na dvobrojnom brojčaniku u levom gornjem uglu.
Broj radio-kanala koji treba postaviti ubeležen je za svaki deo
pruge uknjižici reda vožnje ili je toregulisanona drugi način.
Prilikom napuštanja jedne dispečerske deonice i prelaska udrugu,
ručnose mora postaviti novi broj radio-kanala.
3. I dent if ikac ij a s ig nal nih nal og a
Postoji 8 polja sa odgovarajućim simbolima koji se iz radio-dispe-
čerskog centra mogu aktivirati.
Da je izdat neki nalog upozorava paljenje sijalice na odgovarajućem
tasterui kratkotrajni zvučni signal.
— Nalog 1 (slušalica) znači: „Javi se na telefon".
Toje znak da saobraćajni dispečer želi razgovor sa mašinovođom.
— Nalog 2 (A) znači: „Vozi brže".
71
Daje se mašinovođi nalog da vozi brže. Ovaj nalog se obično izdaje
na prugama opremljenim telekomandom, gde saobraćajni dispečer
ima uvid u kretanje voza.
— Nalog 3 ( V) znači: „Vozi sporije".
— Nalog 4 (g) znači: „Popusti kočnice".
Ovim nalogom se upozorava mašinovođa da u vozu postoje zako-
čena kola. Ovakvu informaciju dostavljaju dispečeru otpravnici ili
mašinovođe prolazećeg voza.
— Nalog 5 (PN) znači: „Očekuj posebno naređenje".
Ovaj nalog se izdaje mašinovođi ako se uskoro očekuje zaustavlja-
nje a da to nije predviđeno ili slično, posle čega sledi govorna informaci-
ja.
— Nalog 6(X) znači: „Očekuj ukrštanje ili izuzetno zaustavlja-
nje".
Daje se radi vanrednog ukrštanja ili zaustavljanja.
— Nalog 7 (Km) znači: „Javi svoj položaj".
Daje se mašinovođi radi određivanja što tačnijeg mesta voza
„kilometra" radi boljeg planiranja ukrštanja ili sličnog.
— Nalog 8 (0 0) znači: „Zaustavi odmah — daljnja vožnja zabra-
njena".
Daje se mašinovođi kada mora odmah i neodložno zaustaviti voz
posle čega sledi objašnjenje.
Ova komanda se može povezati sa budnikom i na taj način automat-
ski omogućiti zakočenje voza bez učešća mašinovođe. Povezivanje će
se naknadno izvršiti.
— Nalog 9 (bez simbola-pojavljuje se broj 9) znači: „Uključi
ozvučenje u vozu".
Daje se mašinovođi kada saobraćajni dispečer želi direktno da sa-
opšti informaciju putnicima.
Mašinovođa je dužan da pritisne taster sa ucrtanim zvučnikom,
odmah po dobijanju ovog naloga.
Ovaj nalog se primenjuje samo kod vozova gde je izvršeno posebno
povezivanje i ozvučenje.
— Nalog 10 (bez simbola) znači: Rezervni nalog za naknadne po-
trebe.
Napomena: Ispod reda se nalozima postoje i dva pokazivača naloga, od kojih će
desni pokazivati broj datog naloga od 1—8 koji je tog trenutka dat.
72
4. B r o j v oz a
To je brojčanik sa šest cifara. Podešava se ručno. Broj se upisuje
prema knjižici reda vožnje za voz koji dotična lokomotiva vuče.
Napomena: Najpre treba pomeriti u desno polugu za blokiranje brojčanika, po-
staviti broj voza i vratiti u levo polugu radi mehaničke blokade broj-
čanika. Broj voza služi za identifikaciju.
5. Ta s t e r i sa p o s e b n o m na me nom
Ispod tastera za režim rada radio-dispečera, postavljen je red tas-
tera (5 komada) sa posebnom namenom:
— Taster „Bela slušalica na crvenoj podlozi".
Upotrebljava se kod režima rada A i B kada je radio-kanal zauzet
nekim drugim razgovorom, a postoji potreba za hitnom porukom.
— Taster „Precrtana narandžasta slušalica na crnom polju".
Pokazuje nepostojanje radio-signala.
Osvetli se narandžastom bojom ako nestane radio-signala
(ako se ne namesti pravilan radio-kanal ili je pružna radio-
stanica u kvaru.)
Ovaj taster takođe služi za proveru ispravnosti svih sijalica
na komandnoj kutiji radio-dispečera. Kada se pritisne, sve
sijalice moraju zasvetleti.
— Taster „Lok-Lok".
Koristi se za međusobno spajanje lokomotiva kablom ako rade
u zaprezi ili sa potiskivanjem.
Taster se ne koristi.
— Taster „Sijalica" — „Dnevna/noćna rasveta".
Daje mogućnost dobijanja jačeg i slabijeg osvetljenja tastera.
Pritiskanjem se dobija jače svetio, pogodnije za dnevno kori-
šćenje i obratno (otpuštanjem) slabije svetio za rad noću.
— Taster „Zvučnik" znači: „Uključi zvučnike u vozu".
Ovim tasterom se provodi nalog broj 9 radi direktnog obraća-
nja saobraćajnog dispečera putnicima u vozu.
6. Ta s t e r i za j av l j anj e maš i no v ode
r adi o-di sp e č e r s k o m c e nt r u
Postoji dva reda ovih tastera „JAVLJANJE" (2 x 6) sa simbolima
naznačenim na svakom:
— Taster „START".
Obavezno se pritišće kod slanja bilo koje poruke sa lokomotive
u radio-dispečerski centar.
73
Ako se poruka ispravno šalje, na tasteru „START" i tasteru
sa odabranim simbolom javljanja, pojavljuje se kratkotrajna
svetlost, koja se po prenesenoj poruci gasi.
Akoprenos ne ide uredu, goreće stalna svetlost.
Ako se pritisne samo taster javljanja, startni taster će žmigati
i upozoriti da treba i njega pritisnuti.
Napomena: Ako nakon pritiskanja tastera saopštenja ,,START"-a obe svetiljke
svetle dugotrajno, znači:
— Radio-kanal je zauzet, uređaj čeka da se kanal oslobodi i da auto-
matski pošalje upućeno saopštenje. Nakon uspešnog prenosa gase
se obe sijalice.
Ako nakon pritiskanja tastera saopštenja i ,,START"-a obe sijalice
svetle oko 5 sekundi, pa se ugasi taster saopštenja, a „START"
počinje žmigati, znači:
— Saopštenje nije moglo biti preuzeto zbog radio-smetnji. Ponoviti
odašiljanje poruke.
— Taster „Slušalica" znači: „Želim razgovor".
Mašinovođa pritišće ovaj taster i taster „START" kada ima
poruku koju treba govorom da saopšti radio-dispečerskom
centru ili kada želi da se informiše.
— Taster „Signal" znači: „Stojim pred signalom".
Mašinovođa sa ovim tasterom daje doznanja radio-dispečerskom
centru da stoji pred signalom i da očekuje dalje naloge.
— Taster „ŽAT" znači: „Posredovanje veze".
Ovaj taster i naravno taster „START" mašinovođa pritišće
kada želi da saopšti neku informaciju otpravniku duž pruge
ili osoblju za održavanje lokomotiva. Kada se dispečer javi,
mašinovođa zahteva povezivanje sa željenom osobom (npr.
nadzornikom lokomotiva).
— Taster „Točak na uzbrdici sa strelicom" znači: „Teškoće
u vuči ili duža vožnja".
Mašinovođa pritišće ovaj taster (i taster „START") kada želi
da stavi doznanja dispečeruoteškoćama uvuči voza, štoznači
da predstoji zaustavljanje unarednoj stanici i da treba pripre-
miti kolosek.
— Taster „Oko" znači: „Neispravnost na drugim vozuili pruzi".
Ovo saopštenje se koristi ukoliko mašinovođa primeti neke
nepravilnosti na susednom vozu ili postrojenjima na pruzi
radi preduzimanja odgovarajućih mera.
— Taster „GAŠ" znači: „Gašenje poruka koje suostale utisnute
na tabli komandne kutije".
74
Pritiskanjem ovog tastera svi se nalozi brišu.
— Taster „TEST" znači: „Provera radio-veze sa radio-dispečer-
skom centralom".
Pritiskanjem ovog tastera on se pali, a taster „START" po-
činje žmigati. Pritiskanjem i tastera „START" oba će poka-
zivati trajno svetio u trajanju 30 sekundi, posle čega se gase.
— Taster „POTV" znači: „Ručna potvrda".
Služi da bi dispečer uradio-dispečerskom centru bio obavešten
od mašinovođe da je primljennalog 2—9 razumeo i da će ga
izvršiti.
— Taster „C" znači: „Prijava radio-dispečerskom centru".
Kada je lokomotiva spremna da izađe na voz i radio-dispečer
proveren, mašinovoda pritiskom tastera „C" daje do znanja
dispečeruda je spremanza izlazakna voz i očekuje dalje naloge.
— Taster „Krug crvene boje" znači: „Opasnost na svom vozu".
Mašinovoda pritišće ovaj taster (i taster „START") ako je pri-
metiobilokakvuopasnost na svom vozu: požar, iskliznuće kola,
raskinuće, odignut krov, poremećaj tovara i slično. Dispečer
je dužan da preduzme odgovarajuće mere radi osiguranja vož-
nje ostalih vozova.
— Taster „Nepravilna crvena zvezda" znači: „Zaustavi sve vozo-
ve".
Mašinovoda pritišće ovaj taster (i taster „START") ako je
uočio opasnost koja može ugroziti više vozova.
Dispečer je dužan da zaustavi sve vozove, dok se ne otkloni
opasnost.
2.51. Postupak mašinovođe sa lokomotivskim
radio-dispečerom pre polaska na voz
Da bi se lokomotivski radio-dispečer uključio i proverio za rad,
postupiti na sledeći način:
— Zatvoriti automatski prekidač za napajanje „Radio-dispečer",
— Postaviti broj voza.
— Postaviti propisani radio-kanal.
— Pritisnuti jedan od tastera za režim rada (A, B, C).
— Prema dobu dana pritisnuti taster sa simbolom sijalice (osve-
tlenje dan/noć).
— Pritisnuti taster sa simbolom „Precrtana slušalica" radi provere
ispravnosti svih sijalica.
75
— Prijaviti lokomotivu radio-dispečerskom centru:
U režimurada „A", pritisnuti taster „C" i taster „START".
Napomena: Kada se lokomotiva isključuje iz saobraćaja obavezno isključiti *
automatski prekidač „Radio-dispečer", jer bi u protivnom primo-
predajnik ostao stalno uključen.
2.52. Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečerom
u toku vožnje
Rukovanje sa lokomotivskim radio-dispečerom u toku vožnje
odvija se na sledeći način:
1. Mašinovoda želi razgovor sa radio-dispečerskim (RD) centrom:
— Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slušalice.
Kada taj taster zasvetli, a taster „START" počne žmigati:
— Pritisnuti i taster „START".
Tada oba tastera kratko zasvetle i ugase se, što je znak da je
saopštenje uredno predato.
Pričekati javljanje RD centra, kada se začuje zvučni signal i
osvetli pokazivač naloga i broj naloga.
2. Mašinovoda želi neki ŽAT telefonski broj:
— Pritisnuti taster javljanja sa oznakom „ŽAT" i zatim taster
„START".
Oba tastera kratko zasvetle i ugase se.
— Pričekati javljanje RD centra.
3. Mašinovoda upućuje „Interventni poziv":
— Pritisnuti taster „Interventni poziv", podignuti mikro-
telefonsku (MT) slušalicu i izgovoriti: „Interventni poziv,
voz broj _ _ _ _ _ " .
Taster svetli crveno, a u slušalici se začuje karakterističan ton.
— RD centar se javlja, a taster gasi.
Po obavljenom razgovoru, odložiti MT kombinacijuna mesto.
4. RD centar želi razgovor sa mašinovođom:
— Čuje se karakteristični ton u zvučniku.
Svetli pokazivač naloga 1.
— Uzeti MT kombinaciju i govoriti, a zatim je vratiti na
mesto.
5. RD centar daje mašinovođi jedan od naloga 2—8:
— Čuje se karakterističan ton u zvučniku
Pali se jedan od pokazivača.
. —• Potvrditi prijem naloga pritiskom na tastere „POTV" i
„START".
— Tasterom „GAŠ" ugasiti osvetlenje primljenog naloga.
6. Određivanje režima rada ,,B" i postupak.
Kod ovog režima koristi se samo govorna veza.
— Nameštanje broja voza nije potrebno.
— Postaviti broj radio-kanala prema knjižici reda vožnje ili
ako je to drugačije rešeno.
— Pritisnuti taster „B".
— MT-kombinacijom obaviti probni razgovor sa RD centrom.
Napomena: Nameštanje radio-kanala i obavljanje probnog razgovora izvršiti
obavezno i pri prelasku u novu RD deonicu.
a) Mašinovođa želi razgovor sa centrom:
— Podignuti MT kombinaciju.
— Pritisnuti taster javljanja sa simbolom slušalice (ostaje
tamna).
U slušalici se čuje karakterističan ton.
Obaviti razgovor.
— Ukoliko nema karakterističnog tona, znači da je kanal
\ zauzet.
Odložiti MT kombinaciju.
Sačekati zvuk iz zvučnika.
— Po dobijanju zvuka iz zvučnika, ponoviti poziv.
Po završenom razgovoru odložiti slušalicu na mesto.
b) Mašinovođa želi povezivanje sa nekim telefonskim brojem ŽAT:
— Podignuti MT kombinaciju.
— Pritisnuti taster javljanja sa slušalicom.
— Zatražiti željeni broj ŽAT.
— Po obaveštenju RD centrale, otpočeti razgovor.
c) Mašinovođa želi da javi saopštenje RD centrali.
— Pozvati RD centralu na opisani način.
— Izgovoriti saopštenje koje se daje.
77
d) Mašinovođa šalje interventni poziv.
Postupak isti kao u režimu rada A.
e) RD centar želi razgovor sa mašinovođom.
Svaki poziv upućen od RD čuje se u zvučniku svih lokomotiva.
— Javlja se samo pozvani mašinovođa podizanjem MT kombi-
nacije.
— Pritišće taster javljanja sa simbolom slušalice (on ne svetli).
7. Izbor režima rada „C".
To je rad u lokalnoj mreži sa simpleksnim načinom govora
(pritišće se taster na MT kombinaciji kada se govori, a otpušta
kada se sluša).
— Pritisnuti taster ,,C".
— Namestiti radio-kanal lokalne mreže iz reda vožnje ili na
osnovu posebnog podatka.
— Osluhnuti da li neko govori.
— Ako se ne čuje razgovor pritisnuti taster MT kombinacije
i pozvati željeno lice.
Primer: „Pregledač kola javi se — prijem".
— Otpustiti taster MT kombinacije i sačekati odgovor.
8. Učesnik lokalne službe želi razgovor sa mašinovođom u režimu
— U zvučniku se čuje poziv: „Mašinovođa voza broj ,
javi se podstanici I—prijem".
— Podići slušalicu, pritisnuti taster na MT kombinaciji i
izgovoriti: „Ovde mašinovođa voza broj , slušam
vas—prijem".
Otpustiti taster MT kombinacije.
Napomena: Kod rada u režimu ,,C" svi učesnici nameštenog kanala čuju se me-
đusobno, te mora postojati velika disciplina u razgovoru.
78
O d e 1 j a k 3
MEHANIČKA OPREMA I SISTEMI
3.1. Dizel-motor
Glavni pogon lokomotive serije 661 čini dizel-motor model 567 C
i E tvornice General Motors, prikazan na slikama 3.1a i 3.1b. Ovaj
dizel-motor je dvotaktni u „V
cc
-izvedbi.
Ispiranje cilindara vrše dve „Root" duvaljke za vazduh sa zup-
častim pogonom, smeštene na zadnjem kraju dizel-motora.
< D
Slika 3.1a — Izgled dizel-motora 567 C i E
3
prednji deo
• regulator motora (PG); (£) = pumpe za vodu; (3) = pumpa ulja za
podmazivanje i hlađenje klipova; (§) = pumpa za prečišćavanje ulja; © = ku-
ćište prečistača ulja (cediljaka); (0) = ručica za ručno dodavanje goriva;
(X) — uređaj za zaštitu motora od nestanka vode i natpritiska u karteru
79
Dizel-motor daje 1800 KS (1342 KW) glavnom električnom gene-
ratoru pod punim opterećenjem i maksimalnim brojem obrtaja (835
o/min).
Slika 3.1b — Izgled dizel-motora 567 C i E, zadnji deo
(g) = prečistači za vazduh Rootovih duvaljki sa oknom za kontrolu nivoa ulja; (§) = Rootove
duvaljke; (£<) = spojka za pričvršćenje rotora glavnog generatora; @ = izduvni lonci; © = de-
kompresioni ventili; @ = poklopci na vazdušnoj komori motora; 0 = poklopci na karteru motora
3.2. Princip rada dizel-motora
Kod četvorotaktnih dizel-motora za izvršenje jednog radnog cik-
lusa, koji se sastoji iz: usisivanja, sabijanja, sagorevanja (radni hod)
i izduvavanja, potrebna su četiri hoda klipa.
Radilica će napraviti dva obrtaja po cilindru za svaki radni hod
klipa. Za vreme usisivanja i izduvavanja klip radi kao kompresor,
za čiji je rad potrebna određena snaga.
Koddvotaktnih dizel-motora, kaošto je i model 567 C i E, pot-
rebna susamo dva hoda klipa za jedanciklus rada motora. Usisivanje
i izduvavanje obavi se za vreme jednog dela radnog hoda, odnosno
hoda sabijanja klipa. Svaki radni hod klipa predaje snažni impuls
radilici. Zatojedandvotaktni motor ima dva puta više radnih impulsa
od jednog četvorotaktnog dizel-motora, kod istog broja cilindara i
pri istom broju obrtaja.
Poštokoddvotaktnog dizel-motora klip ne treba da radi kaovazdu-
šna pumpa, to je potreban spoljnji uređaj za snabdevanje motora
80
vazduhom. Za ovu svrhu upotrebljava se specijalno konstruisana
duvaljka za veliku količinu vazduha niskog pritiska (Rutova duvaljka).
Duvaljka ubacuje vazduh u cilindar kroz otvore u zidu košuljice
cilindra, puni cilindar čistim vazduhom i u isto vreme izbacuje pro-
dukt sagorevanja cilindra.
Ciklus rada dvotaktnog dizel-motora i rad duvaljke za vazduh
prikazani suna slici 3.2. i objašnjeni unarednim tačkama.
Slika 3.2 poda. —
Na donjem kraju hoda
klip otkriva redotvora u
košuljici cilindra, upu-
štajući vazduh za ispira-
nje cilindra. Ovaj tok
vazduha kroz otvore i
izduvne ventile ostva-
ruje potpuno ispiranje,
ostavljajući cilindar pun
čistog vazduha, kada
klip pokrije ulazne otvo-
re pri svom hodunagore
slika 3.2 pod b. —
Pri daljem kretanjukli-
pa nagore izduvni venti-
li se zatvore i vazduh se
komprimirana oko jed-
nušestinusvoje početne
zapremine, tj. na priti-
sakodoko 42,2 kg/cm
2
(43 bara). Kada se va-
zduh komprimira doo-
vog stepena, zagreje se
do približno 588 °C.
Ovako visok stepen
kompresije održava se
pri svim opterećenjima
i brojevima obrtaja
dizel-motora.
C D
četvorotaktni ciklus rada
dva obrtaja radilice
dvotaktni ciklus rada
Slika 3.2 — Ciklus rada dizel-motora
Slika 3.2. podc. — Neposrednopre negoštoklip dospe dogornje
mrtve tačke svog hoda, gorivo raspršeno visokim pritiskom bude ubriz-
ganoukomorusagorevanja. Gorivo se zapali zbog visoke temperature
vazduha brzo proizvodeći visok pritisak, koji delujenaklip i potiskuje
ga nadole (radni hodklipa).
81
Slika 3.2. podd. — Pre nego što klip dospe na kraj svog rad-
nog hoda izduvni ventili se otvore i ispuste gasove u atmosferu.
Klip tada otkriva ulazne otvore za vazduh. Za to vreme izduvni
gasovi su se proširili do te mere da je pritisak ucilindruniži nego
u vazdušnoj komori.
Ovaj ciklus rada se tada ponavlja.
3.3 Ugradnja dizel-motora
Prednji i zadnji kraj dizel-motora aznačeni su kao na slici 3.3,
što će služiti za indentifikaciju relativnog položaja cilindara, krajeva
i strana dizel-motora.
Regulator, pumpe za vodui pumpe za ulje nalaze se na prednjem
krajuili na kraju sa pomoćnim uređajima. Duvaljke za vazduh, sepa-
rator ulja i glavni i pomoćni generator postavljeni suna zadnjem kraju.
Dizel-motor je zadnjim krajem okrenut prema kraćem krajulokomotive.
prednji kraj
82
3.4. Regulator broja obrtaja dizel-motora (PG)
Regulator (slika 3.4a i 3.4b) na prednjem kraju dizel-motora ima
ulogu da reguliše broj obrtaja dizel-motora, koji je određen položajem
ručice za režim rada na komandnom stolu. Broj obrtaja dizel-motora
reguliše se pomoćuručice za režim rada od275 o/min, upoziciji „IDLE"
do 835 o/min u 8 poziciji (vidi tabelu na kraju Priručnika).
Slika 3.4a — Regulator
dizel-motora(PG)
Cl) = poklopac za dolivanje
ulja;
(Z) = priključak za dolazak
ulja iz motora ka ventilu
upravljanja;
(3) = priključak za povraćaj
ulja za podmazivanje dizel-
-motora od ventila upravljanja
(3) = poluga sa tablicom za
pokazivanje količine ubriz-
gavanja goriva u dizel-motor;
(5) = kompenzacioni igličasti
ventil;
(g) = priključak za krilnu
pumpu regulatora optereće-
nja — povećanje pobude
generatora;
CD = pokazno staklo nivoa
ulja za podmazivanje PG
regulatora;
(S) = priključak za krilnu
pumpu regulatora opterećenja
— smanjivanje pobude gene-
ratora;
(9) = dugme uređaja za za-
štitu dizel-motora od niskog
pritiska ulja za podmazivanje
i visokog potpritiska pumpe
za ulje
Zahtevi raznih položaja ručice za režim rada prenose se na elek-
trohidraulični regulator preko strujnih kola. Regulator je spojen preko
poluga za komandne osovine pumpi-brizgaljki na svakoj strani dizel-
-motora. Regulisanjem položaja zupčastih poluga pumpi-brizgaljki, i
time količine ubrizganog goriva u svaki cilindar, reguliše se broj obr-
6* 83
taja i snaga dizel-motora. Regulator ima zadatak da obezbedi obrtanje
dizel-motora odgovarajućim brojem obrtaja, zavisno od položaja u
kome se nalazi ručica za režim rada, bez obzira na potrebnu količinu
goriva u odnosu na opterećenje motora.
Slika 3.4b
@ = višepolna utičnica ka-
bla;
(OD = priključak za kontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
motora;
@ = zavrtanj za podešava-
nje dijafragme za potpritisak;
@ = priključak za pumpu
za podmazivanje mo-
tora;
@ = odušni čep;
@ = slavina za ispust ulja
iz regulatora:
@ = priključna osovina;
O = osovina za priključak
poluga pumpi-brizgalj-
ki
Naprava nazvana regulator opterećenja (slika~3.16 i 4.8) funk-
cioniše u zavisnosti od regulatora broja obrtaja tako što zavisno od
opterećenja ili rasterećenja lokomotive dozvoljava ubrizgavanje one
količine goriva u cilindre koja omogućuje da broj obrtaja dizel-motora
ostane isti, tj. onaj koji je definisan položajem ručice za režim rada.
Znači, bez obzira na opterećenje, za svaki položaj ručice za režim rada
broj obrtaja motora je stalan.
Naprava za kontrolisanje niskog pritiska ulja, ugrađena u regu-
latoru, štiti dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska
84
na usisnoj strani pumpe ulja za podmazivanje motora. Ako dođe do
smetnje sa podmazivanjem, regulator će odmah zaustaviti rad dizel-
-motora, a signalno zvono na lokomotivi počeće da zvoni.
Kada naprava za kontrolu niskog pristika ulja zaustavi rad dizel-
-motora, signalnodugme iskoči iz kućišta regulatora i pokaže crvenu
trakuoko drške dugmeta. Ovo dugme mora se ručno utisnuti natrag
(ponovo postaviti) da bi se zaustavilo signalno zvono. Ovo se najčešće
dešava u momentu startovanja dizel-motora, kada je ulje još hladno.
Ako se rad dizel-motora zaustavi pomoću naprave za kontrolu
niskog pritiska ulja, signalno dugme mora se vratiti u svoj normalni
položaj pre nego što se dizel-motor ponovo startuje. Kada se dizel-
-motor stavi u pogon i radi na praznom hodu, regulator će ponovo
zaustaviti dizel-motor posle približno 40 sekundi ako još uvek postoji
uzrokprvobitnog zaustavljanja rada dizel-motora. Dizel-motor ne treba
dalje stavljati ^i pogon ako regulator produži sa isključivanjem. Ukoliko
se pokuša sa radom dizel-motora iznad broja obrtaja praznog hoda
za vreme trajanja zastoja, regulator će odmah zaustaviti dizel-motor
ako pritisak ulja i usisavanje nisu ispravni.
Ova naprava za kontrolu niskog pritiska ulja za podmazivanje,
povezana je sa uređajem za zaštitu dizel-motora od nestanka vode
za hlađenje i nadpritiska u karteru. Aktiviranje ovih uređaja, prouzro-
kovaće aktiviranje zaštitne naprave u PG regulatoru.
3.5« Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora
. »Ova naprava postavljena je na gornjem prednjem kraju dizel-
-motora i zaustaviće ga čim se prekorači približno 910 o/min. Kada
se ova naprava isključi, mora se ručno uključiti (povlačenjem ručice
nalevo sve dok ne uključi) pre nego što se dizel-motor ponovo stavi
u rad (vidi sliku 3.5).
3.6. Poluga za ručno regulisanje količine ubrizganog goriva
Ova poluga je postavljena na kraju komandne osovine pumpi-
-brizgaljki na levom prednjem kraju dizel-motora, kao što je to pri-
kazano na slici 3.6.
Ova poluga može se upotrebiti za ručnozaustavljanje dizel-motora
ili za svođenje broja obrtaja dizel-motora na prazan hod. Poluga se
takođe koristi za lakše pokretanje hladnog dizel-motora.
Slika 3.5 — Ručica si-
gurnosnog uređaja za
prekomcrni broj obrtaja
dizel-motora—normalni
položaj
3.7. Sistem za hlađenje (šema br. 1)
Voda cirkuliše kroz sistem za hlađenje dizel-motora pomoću
dve centrifugalne pumpe postavljene na prednjem kraju dizel-motora.
Kao što se vidi iz šema sistema za hlađenje br. 1. voda se crpe
iz rezervoara vode za hlađenje pomoću dve pumpe, zatim se jednim
vodom potiskuje pomoću istih pumpi kroz dizel-motor u hladnjak,
gde se hladi, a zatim vraća u rezervoar za vodu i hladnjak za ulje.
Drugim vodom pumpe za vodu potiskujuvodukroz kompresor, izme-
njivač toplote i grejalicu u kabini (kada je uključena) do rezervoara
vode za hlađenje.
Hladnjak se sastoji iz dva reda od po pet sekcija. Ventilator za
hlađenje, sa mehaničkim pogonom preko uređaja za povećanje broja
obrtaja (reduktor, slika 3.7), postavljen" je ispod hladnjaka.
86
Slika 3.6 — Prednji kraj
dizel-motora
0 — regulator dizel-rnotora
(PG);
© = ručica za ručno regu-
lisanje količine ubrizganog
goriva u dizel-motor;
® = ručicasigurnosnog ure-
đaja za prekomerni broj
obrtaja dizel-motora;
d) — zaštita dizel-motoraod
nestanka vode za hlađenje i
visokog potpritiska u karteru;
© — manometar zakontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
motora
Slika 3.7 — Uređaj za
povećanje broja obrtaja
ventilatora dizel-motora
— reduktor
0 — staklo za kontrolu
nivoa ulja u ređuktoru;
(2) —• otvor za dolivanje ulja
u reduktor
87
Jedna vazdušna spojka uključuje i isključuje ventilator po komandi
temperaturnih kontrolnih prekidača (termostata). Kada ventilator radi,
vazduh se potiskuje nagore kroz hladnjak i izlazi kroz krov hladnjaka.
Otvori za ulaz vazduha za ventilator nalaze se na bočnim stranama
lokomotive. Žaluzine postavljene preko ulaza za vazduh regulišu
količinu vazduha koja se usisava u prostoriju ventilatora. Rad žalu-
zina reguliše se pomoću elektropneumatskih ventila, koji se uklju-
čuju preko temperaturnih kontrolnih prekidača (termostata).
Temperaturni kontrolni prekidači (osetljivi na promene tempe-
rature), postavljeni uizlaznoj cevi za hlađenje (izmeđumotora i hlad-
njaka), regulišu rad ventilatora i žaluzina na sledeći način:
Kada t emp er at ur a vode r as t e:
1. kodtemperature vode 170°±l°F ili 76,6±0,55°C zatvara se
kontakt termostata TA te se elektromagnetni ventil ventilatora akti-
vira, i propusti vazduh upneumatskuspojkuventilatora koja se uključi
i ventilator počne da radi;
2. kod temperature vode 180°±l°F m 82,2±0,55°C zatvara se
kontakt termostata TB te se elektromagnetni ventil žaluzina aktivira
i otvara žaluzine s obe strane lokomotive.
Kada t emp er at ur a vode opada:
1. kodtemperature vode 170±2
o
F ili 76,6itl,l
o
C otvara se kon-
takt termostata TB, elektromagnetni ventil žaluzina se dezaktivira
zbog čega se žaluzine zatvore;
2. kod temperature vode 160°±2°F ili 71,1±1,1°C otvara se
kontakt termostata TA, elektromagnetni ventil ventilatora se deakti-
vira te se spojka ventilatora isključi i ventilator prestane da radi.
3. termostat ETS za kontrolu i alarmiranje pregrejanosti dizel-
-motora zatvara svoje kontakte (pali se crvena sijalica i uključuje zvono)
pri 97,7°C, a otvara pri 93,9°C.
3.8. Kontrola nivoa vode za hlađenje
Granice nivoa vode obeležene suna rezervoaruza vodu do stak-
la vodomera (slika 3.8). One pokazuju minimalni i maksimalni nivo
vode kada dizel-motor radi ili kada ne radi. Ne treba dozvoliti da
dizel-motor radi ako je nivo vode ispod oznake minimuma. Stalno
opadanje nivoa vode ukazuje da postoji propuštanje, o čemu treba
obavestiti radionicu.
3.9. Zaštita dizel-motora od nestanka vode za hlađenje
i visokog pritiska u karteru
Na prednjem deludizel-motora, sa desne strane, lokomotive pod-
serije 661-200, 200 i 400 imaju ugrađen uređaj za zaštitu motora od
naglog nestanka vode za hlađenje (plavodugme) i natpritiska ukarteru
(crveno dugme, slika 3.9). Uređaj je povezan sa ranije opisanom za-
štitom od niskog pritiska ulja za podmazivanje dizel-motora, ugra-
đenom u PG regulatoru.
Slika 3.8 — Kontrola
nivoa vode za hlađenje
(vodokaznostaklo) dizel-
-motora
® = ručica slavine za ispu-
štanje vode iz pokazivača;
(2) = pokazivač nivoa vode
za hlađenje dizel-motora;
(H) = manometar zakontrolu
pritiska ulja za podmazivanje
dizel-motora;
(3) = pokazivač temperature
vode za hlađenje dizel-motora
Kada iz bilo kog razloga dođe do nestanka vode za hlađenje ili
se pojavi natpritisak u karteru dizel-motora, iskočićc plavo odnosno
crveno dugme, a motor će se zaustaviti.
89
Posle otklanjanja uzroka uređaj se deaktivira jednostavnim utis-
kivanjem dugmeta koje je iskočilo.
Ispod uređaja smeštena je ispitna slavina, koja mora biti u ver-
tikalnom položaju. U horizontalnom položaju služi za ispitivanje is-
pravnosti samog zaštitnog uređaja.
Slika 3.9 — Uređaj za
zaštitu dizel-motora od
nestanka vode za hlađe-
nje i natpritiskaukarteru
(1) = deo za kontrolu vode
Cplavo dugme);
(|) = deo za kontrolu nat-
pritiska u karteru;
(3) = ispitna slavina uređaja
3.10. Punjenje sistema za hlađenje
Sistem za hlađenje puni se omekšanom vodom (sa dodatkom
hemijskog jedinjenja za sprečavanje korozije) kroz cevi za punjenje
smeštene ispod rama s obe strane lokomotive, blizu drugog postolja
ili kroz odušnu cev na krovu lokomotive.
90
1. Postupak za punjenje vodom sistema za hlađenje je sledeći:
— zaustaviti rad dizel-motora;
—• otvoriti ventil za nivovode;
— polako dodavati vodu sve dok ne počne da teče kroz pre-
livnu cev;
— zatvoriti doticanje vode;
— zatvoriti ventil za nivo vode.
2. Kada se puni suv ili skoro suv dizel-motor, potreban je sle-
deći postupak:
— stanovati dizel-motor i pustiti da radi na praznom hodu
nekoliko minuta. Time će se isterati vazduh iz sistema za
hlađenje;
— dizel-motor zaustaviti i otvoriti ventil za nivo vode;
— dodavati vodu sve dok ne dospe do ventila za nivo vode;
— zaustaviti doticanje vode;
— zatvoriti ventil za nivo vode.
Ako se isprazni sistem za hlađenje zagrejanog dizel-motora, on
se ne srne odmah ponovo napuniti hladnom vodom. Nagla promena
temperature može oštetiti košuljice i glave cilindara.
Ne treba prepunjavati sistem za hlađenje jer se tako razblažuje
antikorodirajući rastvor u sistemu.
Ako se mora naliti voda koja nije dobro pripremljena, mašino-
vođa treba da obavesti radionicu da bi se u sistem dodala potrebna
količina antikorodirajućeg rastvora.
3.11. Pražnjenje sistema za hlađenje
Ceo sistem može se isprazniti kroz istakajući ventil smešten na
nivou poda ispred dizel-motora, izuzev vode koja ostane u pumpi za
vodusa desne strane dizel-motora. Da bi se i ova voda ispustila, treba
otvoriti ventil za istakanje koji se nalazi na dnu kućišta pumpe.
3.12. Sistem za podmazivanje (šema br. 2)
Šema br. 2 sistema za podmazivanje prikazuje ovaj sistem. Po-
moću pumpe, koja koristi isto ulje za hlađenje klipova i za podmazi-
vanje motora, ulje pod pritiskom potiskuje se kroz dizel-motor radi
podmazivanja motora i hlađenja klipova. Poprolaskukroz dizel-motor
ulje odlazi u sakupljač ulja (karter). Pumpa za prečišćavanje ulja crpe
ulje iz sakupljača kroz jednu cediljku i potiskuje ga kroz hladnjak
za ulje i prečistač „Mishiana". Iz prečistača ulje se dovodi ukomoru
91
cediljke za ulje, odakle ponovo cirkuliše pomoću pumpe za hlađenje
klipova i podmazivanje motora. Pošto pumpa za prečišćavanje ulja
daje većukoličinu ulja u cediljku nego što je potrebno pumpi za pod-
mazivanje motora i hlađenje klipova, to se višak vraća u sakupljač ulja.
Odušni ventili supostavljeni na tri važna mesta u sistemuza pod-
mazivanje, i to:
1. Jedanodušni ventil 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar) spojenje na izlaz-
noj strani pumpe za prečišćavanje ulja. Kada se ovaj ventil otvori,
prestaje pritisak ulja na jezgro hladnjaka ulja i ulje propušta pored
hladnjaka ulja i prečistača u komoru cediljke. Kroz stakleni prozor-
čić, postavljen u prelivnom vodu, omogućuje se uočavanje proti-
canja ulja kada se ovaj ventil otvori (slika 3.10).
2. Drugi odušni ventil ugrađen je u prečistač „Mishiana" da
omogući prolaz suvišnog ulja u komoru cediljke ako kapacitet ele-
menata prečistača ne zadovoljava.
Slika 3.10
0 = kućište „Mishiana"
prečistača ulja za podmazi-
vanje dizel-motora;
(2) = pokaznostaklozakon-
trolu zapušenosti „Mishiana"
prečistača ulja;
(3) = odušni ventil 60 PSI
(4,2 KP/cm
2
);
(D -= termostati
92
3. Treći odušni ventil, ugrađenna levoj strani dizel-motora, gde
se nalaze pomoćni uređaji, postavljen je na izlaznoj strani pumpe za
ulje. Svrha ovog ventila je da ograniči maksimalni pritisak maziva
koje ulazi u dizel-motor na približno 60 PSI (4,2 at, 4,28 bar).
3.13. Pritisak ulja za podmazivanje
Za vreme rada dizel-motora mora se stalno održavati dozvoljen
pritisak ulja. Po puštanju u rad dizel-motora i pri radu na prazno
pritisak ulja se skoro odmah povećava. U slučaju hladnog ulja pri-
tisak se može popeti do podešene granične vrednosti sigurnosnog
ventila.
Pritisak ulja se ne može podešavati. Veličina radnog pritiska od-
ređena je sledećim faktorima: tolerancijama na sklopovima, tem-
peraturom ulja, razređenošću ulja i brojem obrtaja dizel-motora.
Prema tome, ne može se precizno dati radni pritisak ulja za podma-
zivanje. Međutim, obično se ovaj pritisak kreće od 6 do 8 PSI (0,42
do 0,56 kg/cm
2
) (0,43—0,57 bar) pri radu na praznom hodu od 275
o/mini 50 do 55 PSI (3,51 do3,86 kg/cm
2
) (3,57-3,94 bar) pri ma-
ksimalnom brojuobrtaja od 835 o/min. Manometar za ulje, slika 3.8,
montiran je na zidu hladnjaka za ulje. Minimalni pritisak ulja pri
radumotora na praznom hodu je 6 PSI (0,42 kg/cm
2
) a pri punom
brojuobrtaja je 20 PSI (1,40 at, 1,43 bar).
Radni pritisci iznad ovih minimuma biće potpuno zadovolja-
vajući.
Isključn& naprava za niski pritisak ulja, ugrađena uPG-regulator,
štiti dizel-motor od niskog pritiska ulja ili visokog potpritiska na usis-
noj strani pumpe za ulje. U slučaju nedovoljnog pritiska ulja isključna
naprava će automatski zaštititi dizel-motor time što će ga zaustaviti.
3.14. Kontrola nivao ulja
Nivo ulja treba proveriti kada je dizel-motor zagrejan i radi na
praznom hodu(„IDLE"). Merač nivoa treba da pokaže nivo maziva
između oznaka „nisko" i „puno" (slika 3.11). Radi boljeg korišćenja
ulja ucrtane su i dve nove oznake (između prve dve), kojih se treba
držati pri kontroli ulja.
Kada dizel-motor zaustavi, ulje iz prečistača i hladnjaka oce-
diće se natrag u sakupljač ulja. Ako se nivo ulja proverava kada je
dizel-motor zaustavljen, probni štap će pokazati nivo iznad oznaka
„puno".
93
Slika 3.11 — Merač nivoa ulja za
podmazivanje dizel-motora
Slika 3.12 — Prečistači ulja za pod-
mazivanje motora
— Procedivač pumpe ulja za podmazivanje i
hlađenje dizel-motora (četvrtasti poklopac);
— prečistači pumpe za prečišćavanje ulja
(okrugli poklopac)
94
3.15. Dopunjavanje sistema za podmazivanje uljeni
Ulje se može dodavati kada dizel-motor radi ili kada je zaustav-
ljen. Ako se ulje dodaje kada motor radi, obavezno se sipa kroz otvor
sa četvrtastim poklopcem (slika 3.12. i 3.13), na vrhu kućišta proce-
divača, koje je pričvršćeno za desni prednji kraj dizel-motora.
1
Ako
bi se okrugli poklopac skinuo sa boka dizel-motora kada motor radi
vruće ulje podpritiskom biće izbačenokroz otvor i može naneti oztede
osoblju.
Slika 3.13 — Do-
davanje ulja dizel-
-motoru
I stapajući ventil pro-
cedivača otvoriti SA-
MO u slučaju ista-
kanja sakupljača ulja
dizel-motora(kartera)
Kada motor miruje, ulje se može dopuniti i kroz bočne okrugle
otvore na dizel-motoru.
Ulje koje se u ovu svrhu koristi posebne ja oznake i izrade, te
njegovu upotrebu mora odobriti stručna služba JŽ.
3.16. Sistem za gorivo (šema br. 3)
Šema br. 3 prikazuje sistem za napajanje gorivom. Gorivo se
povlači iz rezervoara za gorivo kroz usisnu stranu dvojnog prečistača
za gorivo pomoću jedne zupčaste pumpe na elektromotorni pogon.
Iz pumpe gorivose potiskuje kroz stranupodpritiskom (potisna strana)
dvojnog prečistača za gorivo, dodatnog „Mishiana"-prečistača i pre-
čistača (papirni ili bronzani) montiranih na dizel-motoru. Po prolazu
kroz fini prečistač sa dva elementa, montiranna dizel-motoru, gorivo
95
ide u brizgaljke. Višak goriva koje brizgaljke ne iskoriste vraća se u
rezervoar za gorivo kroz kontrolnu staklenu čašicu postavljenu na
kućištu dvostrukog prečistača. Jedan otvor ograničava tok goriva
kroz staklenu kontrolnu čašicu i prouzrokuje mali kontrapritisak go-
riva na brizgaljki. Održavanjem ovog kontrapritiska osigurano je
stalno snabdevanje brzigaljki gorivom sve dok pumpa za gorivo radi.
Normalno, pumpa za gorivo daje više goriva dizel-motoru nego
što sagori u cilindrima. Višak goriva koji cirkuliše kroz brizgaljke
hladi i podmazuje fine radne delove brizgaljki. Zbog toga nikad ne
treba dozvoliti da dizel-motor radi bez dovoljnog protoka goriva,
vidljivog u kontrolnoj staklenoj cevi.
Sigurnosni ventil ugrađen u kućište dvojnog prečistača na mo-
toru podešen je da otvori i propusti gorivo u drugu kontrolnu stak-
lenu čašicu(koja je normalno uvek prazna) ako se zapuše umeci
finih prečistača ispodkontrolnih čašica. Znači, kada je delimičnonapu-
njena i druga čašica, dvojni umeci su zapušeni (slika 2.20).
3.17. Punjenje rezervoara gorivom
Rezervoar za gorivo može se puniti s obe strane lokomotive.
Jedna kratka staklena cev za kontrolu nivoa goriva postavljena je do
svakog otvora za punjenje (slika 3.14. i 3.15). Ova kontrolna cev po-
Slika3.14 — Kontrola nivoa (napunje-
nosti) gorivom — otvor sa poklopcem
za dodavanje goriva
96
kazuje nivo goriva do oko 11 cm ispod vrha rezervoara i treba je kon-
trolisati za vreme punjenja da bi se izbeglo prepunjavanje.
Gorivom se ne srne manipulisati u blizini otvorenog plamena.
Slika 3.15 — Rezervoari za gorivo i vodu
pokazivač napunjenosti rezervoara; (2) = otvor sa poklopcem za punjenje gorivom;
pokazivač nivoa goriva; (<£) = otvor sa poklopcem za dodavanje vode u rezervoar
generatora pare; © = pokazivač napunjenosti vodom za generator pare.
3.18. Pokazivač nivoa goriva
Pokazivač nivoa goriva za ćelu visinu rezervoara, kao što se vidi
na slici 3.15, nalazi se s obe strane prednjeg kraja rezervoara za gorivo.
Otvaranjem slavine na dnu pokazivača može se tačno čitati nivo goriva
na pokazivaču.
3.19. Pumpa za gorivo
Pumpu za gorivo pokreće jedan poseban elektromotor jedno-
smerne struje preko elastične spojke. Pumpa je montirana na pro-
dužnom nosaču opreme na lokomotivi (slika 3.16.)
97
Da bi pumpa za gorivo mogla da radi, potrebno je da prekidač
kontrolnog strujnog kola (automat 30 A) i prekidač za kontrolu i pum-
pu za gorivo na komandnom stolu budu ukjučeni.
Slika 3.16
(J) = motor i pumpa za gorivo;
(D = regulator opterećenja;
<S> = hladnjak ulja za podmazivanje i rezer-
voar vode za hlađenje
3.20. Staklo za proveru protoka goriva
Dva stakla za vizuelnu proveru protoka goriva (slika 2.20) po-
stavljena su na kućištu dvojnog prečistača montiranog na dizel-motoru.
Za ispravan rad dizel-motora tok goriva treba da je kontinualan,
bez mehurića, što se vidi na staklu za kontrolu koje je bliže dizel-
-motoru i koje u daljem tekstu nazivamo „staklo za kontrolu povrat-
nog toka goriva".
Prečistač montiran na dizel-motoru takođe ima sigurnosni ven-
til i „staklo za kontrolu", koje je tokom normalnog rada prazno. Kada
se unjemupojavi malodeblji mlaz goriva, toje znak da je odušni ventil,
otvoren. Gorivo će prolaziti kroz „staklo za kontrolu" i odušni ventil,
zatim će mimoići dizel-motor i vratiti se u rezervoar za gorivo, što je
znak da su zapušeni elementi dvojnog prečistača na dizel-motoru.
U tom slučaju motor se ne srne pustiti da radi dok se elementi pre-
čistača (bronzani ili papirni) ne izmene, u protivnom oštetile bi se
brizgaljke.
98
3.21. Prekidači za prekid dovoda goriva i zaustavljanje
dizel-motora u slučaju opasnosti
U slučaju opasnosti na podserijama 661-000 i 100 dotok goriva
prema dizel-motoru može se zaustaviti pritiskanjem na dugme za
isključenje (OFF) ma kog isključnog prekidača goriva.
Kod podserija 661-200, 300 i 400 isključivanjem ovih prekidača
doći će i do zaustavljanja dizel-motora.
Napomena: U okviru GR kod podserija 661-000 i 100 ovi prekidači će se ospo-
sobiti i za zaustavljanje dizel-motora.
Prekidači su postavljeni s obe strane lokomotive (slika 3.17).
Slika3.17 — Prekidačzaslučaj opasnosti (podigni zaštitnupločicu i pritisni dugme)
3.22. Istakanfe nečistoće iz rezervoara za gorivo
Veća količina vode u sistemu za gorivo može oštetiti brizgaljke.
Zato je predviđena mogućnost istakanja sakupljene vode iz rezervoara
za gorivo vađenjem čepa na sakupljaču.
7* 99
3.23. Sistem za grejanje goriva u rezervoaru
u toku zime
a) Podserije 661-000 i 100 (šema br. 4a)
Neke lokomotive opremljene su uređajima za dodatno zagreva-
nje goriva u rezervoaru toplom vodom iz dizel-motora ili parom iz
parnog voda lokomotive. Ovi uređaji ugrađeni su posle odluke o upo-
trebi goriva D-2 na mreži JŽ. Uređaj se sastoji iz priključnih slavina
Slika 3.18 — Ručni ventili usistemuza grejanje gorivaurezervoarukodlokomotiva
661-000 i 100
= ventil br. 1; (D — ventil br. 2; ® = ventil br. 3; (D = ventil br. 4;
ventil; (g) = ventil za vodu;
= narandžasti
i spiralne cevi, smeštene u rezervoaru za gorivo, kroz koju može pro-
ticati topla voda iz dizel-motora ili para iz parnog voda. Kodkorišće-
nja jednog ili drugog načina zagrevanja, slavine jednog sistema otvoriti,
a drugog zatvoriti. Lokomotive koje nemaju generator pare nemaju ni
mogućnost grejanja goriva parom.
1. Grejanje toplom vodom iz dizel-motora primenjuje se pri spolj-
njoj temperaturi od —5 °C do —10 °C (slika 3.18).
100
P os t up ak:
— zatvoriti slavine br. 2, br. 3 i slavinuza upuštanje pare u
sistem za grejanje goriva (narandžasta),
— otvoriti slavine br. 1 i br. 4.
Vizuelnoproveriti na izlaznoj cevi da voda ne kaplje.
2. Gr ej anj e p ar om
Primenjuje se pri spoljnim temperaturama manjim od —10 °C.
Pos t up ak:
— zatvoriti slavine br. 1, br. 2 i br. 4,
— otvoriti slavinubr. 3 i slavinuza upuštanje pare (narandžasta).
Paziti da se gorivo ne pregreje. Kontrolisati dodirom ruke zid
rezervoara. Ako se ruka ne može držati trajno(50 °C), isključiti gre-
janje parom, a uključiti grejanje toplom vodom.
3. I zduv av anj e vode iz g r ejača r ezer v oar a
Primenjuje se radi zaštite cevi od zamrzavanja vode kada loko-
motiva ne radi.
P os t up ak:
— zatvoriti slavine br. 1, br. 4 i slavinu za upuštanje pare
(narandžasta),
— otvoriti slavine br. 2 i br. 3.
Priključiti crevo za vazduh na slavinu regulatora pritiska i otva-
ranjem slavine upustiti vazduh preko priključne cevi i slavine br. 2
u sistem, te ga produvati.
b) Podserije 661-200, 300 i 400 {Srna br. 46)
Kodovih podserija koje nemajugenerator pare, uređaj je znatno
jednostavniji. Rezervoar za gorivo greje se toplom vodom stalno bez
uticaja mašinovode, jer za to ne postoje ugrađene slavine.
Kod lokomotiva ovih podserija koje imaju ugrađen generator
pare, ili se para preuzima iz parnog voda voza, rezervoar se može
grejati i parom prekoza to ugrađene narandžaste slavine, kojutreba
otvoriti, a kada prestane potreba grejanja parom, treba je zatvoriti i
tada sistem automatski prelazi na grejanje toplom vodom.
Napomena: Zbog raznih mana i nekorisnosti grejanje rezervoara parom nije pre-
poručljivo.
101
3.24. Sistem sabijenog vazduha (šema br. 5 i br. 6)
Sabijeni (komprimirani) vazduh koristi se na dizcl-lokomotivi
za rad vazdušiiih kočnica i peskara, a takode i za rad mnogih drugih
uređaja, kao što su: spojka ventilatora hladnjaka, sirena, brisači stakla,
pokretanje žaluzina i generatora pare. Većina od ovih uređaja kontro-
lisani su elektropneumatskim ventilima, što znači da je tok vazduha
kroz ove ventile kontrolisan komandnim strujnim kolima na lokomo-
tivi.
Svaka lokomotiva je opremljena jednim trocilindričnim dvoste-
penim kompresorom, hlađenim vodom (slike 3.19, 3.20a i b, 3.21).
Dizel-motor pokreće kompresor preko vratila i elastične spojke.
Slika 3.19.
izmenjivač toplote, predgrevanje goriva; (2) = ventil rasterećenjakompresora;
ventil na hladnjaku kompresora
= odušni
3.25. Kompresor
Kompresor se sastoji iz dva cilindra niskog pritiska i jednog ci-
lindra visokog pritiska. Klipovi sva tri cilindra dobijaju pogon od
jedne zajedničke radilice. Dva cilindra niskog pritiska su pod uglom
prema vertikalnom cilindru visokog pritiska.
102
Sabijeni vazduh iz cilindra niskog pritiska ide u međuhladnjak
da se rashladi pre ulaska u cilindar visokog pritiska. Međuhladnjak
ima manometar i sigurnosni ventil. Manometar normalno pokazuje
3 kg/cm
2
(3,06 bar) kada je kompresor u radu(opterećen); sigurnosni
ventil međuhladnjaka podešenje na 3,5 kp/cm
2
(3,57 bar). Ako se po-
javi znatnije odstupanje u pokazivanju manometra, treba to saopstiti
osoblju depoa.
^ ? ^ ^
Slika 3.20a — Kompresor WBO
(D = cilindar visokog pritiska; (2) = cilindar niskog pritiska; ® = kućište prečistača za vazduh
kompresora; (3) = hladnjak kompresora; © = odušni ventil kompresora; (§) = manometar za
kontrolu pritiska vazduha u hladnjaku (ugrađen kod podserije 661-000 i 100);
Kondenzat i ulje sakupljaju se u sakupljaču na dnu razvodnika
međuhladnjaka, koje je potrebno ispustiti pri smeni osoblja i period-
nim pregledima. U ovusvrhu postoje dve ispušne slavine na dnuraz-
vodnika. Prilikom ispuštanja taloga iz međuhladnjaka rukom isprobati
sigurnosni ventil međuhladnjaka i uveriti se da je slobodan.
103
Slika 3.20b — Kompre-
sor ugrađen u lokomo-
tivu
(2) = ventili rasterećenjakom-
presora;
(g) = ventilator za hlađenje
vučnih motora;
(DD = elektromagnetni ventili
za otvaranje žaluzina i uklju-
čivanje ventilatora;
® = kućište dodatnog ,,Mi-
shiana"-prečistača za gorivo
Slika 3.21
(X) = pokazivačnapunjenosti
uljem za podmazivanje kom-
presora;
© = otvor za dodavanje ulja
la podmazivanje u kompresor
104
Kompresor ima sopstvenu pumpu za ulje (mazivo) i sistem pod-
mazivanja pod pritiskom. Kontrola nivoa ulja u kompresoru vrši se
pomoću pokazivača montiranog na njemu.
3.26. Regulacija rada kompresora
Kompresor je direktno spojen sa dizel-motorom i radi (mada
stalno ne pumpa vazduh) kad god radi dizel-motor. Po jedan klip
za rasterećenje postavljen je u glavi svakog cilindra visokog i nis-
kog pritiska, čija je funkcija da spreči dalje komprimiranje. Rastere-
ćivači topostižudržanjem usisnih ventila na cilindrima visokog i niskog
pritiska u otvorenom položaju. Kada se prekine dovod vazduha koji
pokreće rasterećivač, mehanizam rasterećivača oslobađa usisne ven-
tile i kompresor produžava rad. Pritisak vazduha iz glavnog rezer-
voara koristi se za pokretanje ventila rasterećivača.
Rad kompresora reguliše pneumatski regulator (slika 3.22). Ka-
da pritisakvazduha uglavnom rezervoarudostigne 8,4 kp/cm
2
(8,57 bar)
regulator isključuje kompresor upuštanjem komprimiranog vazduha
u klipove (ventile) za rasterećenje. Komprimirani vazduh upušten
Slika 3.22
(D = regulator kompresora;
© = slavina za ispuštanje
taloga iz regulatora;
(B) = manometar za pokazi-
vanje pritiska vazduha u
glavnom rezervoaru;
(3) = troputi ventil za isk-
ljučenje rada kompresora;
© = hladnjak ulja za pod-
mazivanje dizel-motora
u ventile za rasterećenje držače usisne ventile u otvorenom položaju
i time sprečiti dalje komprimiranje vazduha. Kompresor ostaje ras-
terećensve dokpritisakuglavnom rezervoarune spadne na 7,7 kp/cm
2
(7,85 bar), kada regulator uključuje kompresor prekidanjem dovoda
komprimiranog vazduha u ventile za rasterećenje.
105
3.27. Ventil za ručno deaktiviranje kompresora
U slučajupotrebe da se kompresor stalno drži rasterećen, postav-
ljen je jedan troputi ventil-slavina. Oznaka T na ventilu pokazuje u
kom smeru sabijeni vazduh prolazi kroz ventil. Ventil je normalno
postavljen tako da usmeruje tok sabijenog vazduha prema ventilima
za rasterećenje, kroz regulator rada kompresora. Pri ručnoj regulaciji
rada ovaj ventil — slavinu treba postaviti u položaj da sprovede sabi-
jeni vazduh iz glavnog rezervoara u ventile za rasterećenje, mimo
regulatora rada kompresora, te će kompresor prestati da sabija vazduh.
U slučaju kvara regulatora, na ovaj način može se ručno reguli-
sati radkompresora.
3.28. Izduvavanje vazduha iz sistema
sabijenog vazduha
Sistem sabijenog vazduha treba povremeno izduvavati, da se
spreči unošenje vlage. Koliko često ovo treba obavljati zavisi od lokal-
nih uslova rada i godišnjeg doba, a obaveznokodsvake smene osoblja
i pri periodnim pregledima (slike 3.23 i 3.24a i 3.24b).
Slika3.23 — Slavinazaizđuvavanje
rezervoara za vazduh
106
Slika 3.24a — Slavina
za ispuštanje taloga iz
komorezavazduh dizel-
-motora
Slika 3.24b
Napomena: Na lokomotivama novije izrade ova slavina je izmenjena. Ubačen je
okrugli poluautomatski ventil koji se otvara pritiskom odozgo nadole
apotom sesam zatvara(slika 3.24b). Takođepostoji varijantabez slavine
gde se automatski vrši ispuštanje taloga (kod motora 567 E).
107
O del j ak 4
ELEKTRIČNI DEO
Ručicom za režim rada motora, postavljenom uma koju poziciju,
određuje se koja će snaga dizel-motora biti prenesena direktno spoje-
nom glavnom generatoru. U generatoruse snaga motora pretvara uelek-
tričnu energiju, koja se tada provodi do vučnih motora smeštenih u
postoljima.
Lokomotiva je tako konstruisana da u granicama jačine struje i
napona glavnog generatora (za određenu poziciju ručice za režim
rada), električna snaga koja se dovodi vučnim motorima ostaje ista
bez obzira na brzinu lokomotive.
Električni deo dizel-električne lokomotive može se podeliti u
dva odvojena sistema:
1. sistem niskog napona 64—75 V,
2. sistem visokog napona 600 V nominalno.
Sistem niskog napona sastoji se od strujnih kola upravljanja,
koja regulišu tok struje u sistemu visokog napona, strujnih kola lo-
komotivskog osvetljenja, pomoćnih uređaja, kaonpr. pumpe za gorivo,
grejača kabine, baterijskog i otočnog polja glavnog generatora, kon-
trole temperature motora i alarmnog sistema, kao i strujnog kola za
punjenje baterije.
Sistem visokog napona služi neposredno za kretanje ili usporava-
nje lokomotive akose upotrebljava dinamičkokočenje.
U cilju boljeg razumevanja uređaja opisanih u ovom odeljku,
preporučuje se prethodno upoznavanje električnih uređaja, šema de-
lovanja kaoi objašnjenja skraćenica. Ovoje detaljnoobjašnjenouudžbe-
niku „Lokomotiva serije 661-električni deo".
109
SISTEM NISKOG NAPONA
Potrebna energija za sistem niskog napona dobija se iz baterije
(kada dizel-motor ne radi) ili od pomoćnog generatora (kada dizel-
-motor radi).
4.1. Baterija
Baterija od 48 ćelije, 64 V, služi za pokretanje (startovanje) dizel-
-motora. Odeljci za bateriju (baterijski sanduci) smešteni su ispod
rama lokomotive, pored rezervoara za gorivo, i to po jedan sa svake
strane lokomotive. Svaki odeljak je sa 24 ćelija (slika 4.1.) Za vreme
rada dizel-motora pomoćni generator puni baterju i daje potrebnu
struju niskog napona.
Slika 4.1 — Akumulatorska baterija (otvoren gornji deo bočnog poklopca)
4.2. Pomoćni generator (slika 4.2)
Pomoćni generator od 18 kW dobija pogon direktno od zadnje
zupčaničke razvodne kutije motora preko osovine i elastične spojke.
Pomoćni generator proizvodi jednosmernu struju 74 V za punjenje
110
baterije i snabdeva strujna kola niskog napona za osvetljenje, uprav-
ljanje, pobudu baterijskog polja glavnog generatora, pumpe za go-
rivo, grejalice ukabini i generator pare.
Slika 4.2 — Pomoćni generator
4.3. Regulator napona (slika 4.5)
Regulator napona je smešten u levom zadnjem delu električnog
odeljka. On održava stalan izlazni napon pomoćnog generatora na
približno74 V bez obzira na broj obrtaja motora.
Regulator napona održava napon pomoćnog generatora regula-
cijom pobude pomoćnog generatora. Napon pomoćnog generatora
teži povećanju, sa povećanjem broja obrtaja motora. Regulator napona
tada deluje na smanjenje struje pobude pomoćnog generatora.
4.4. Kontaktori sopstvene (SF) i baterijske (BF)
pobude glavnog generatora
Ovi kontaktori su električne naprave koje, kada kroz njih prolazi
električna struja, zatvaraju strujne krugove pobude glavnog genera-
tora da bi on proizvodio električnu energiju. Generator neće davati
nikakvu snagu ako ovi kontaktori nisu aktivirani.
111
4.5. Glavni baterijski polužni prekidač
Ovaj prekidač, kada je uključen, vezuje bateriju sa strujnim ko-
lima niskog napona. Kod pokretanja dizel-motora i za vreme nor-
malnog rada lokomotive glavni baterijski prekidač mora biti uključen.
4.6. Relej motora
Postoji jedino kod podserija 661-000 i 100.
Relej motora (ER) pomoću svojih kontakata uspostavlja strujna
kola do solenoida A, B i C u PG regulatoru motora. Relej motora
mora biti aktiviran da bi mašinovođa mogao povećavati broj obrtaja
motora.
4.7. Osigurači
Osigurači su električne zaštitne naprave koje štite električne ure-
đaje od oštećenja prouzrokovanih kratkom vezom provodnika ili stru-
jnih preopterećenja.
U električnom ormaru nalaze se sledeći topivi osigurači:
amperaža naziv
100 generator pare
80 baterijsko polje
250 pomoćni generator
30 pobuda pomoćnog generatora
30 upravljanje (kod 661-000 i 100)
30 osvetljenje (kod 661-000 i 100)
400 pokretanje (start).
U električnom ormarukod podserija 661-200, 300 i 400 smešteni
sui sledeći automatski osigurači - prekidači (si. 2.18):
30 A control 30 A reflektor
30 A local control 15 A pumpa za gorivo
30 A svetio 2 A alertor-budnik
Napomena: Kod lokomotiva koje imaju ugrađen autostop i radio dispečer u elek-
tričnom ormaru smešteni su i automatski osigurači-prekidači „autostop"
i „radio dispečer".
112
4.8. Releji
Releji su električne naprave koje služe da pomoću svojih konta-
kata uspostave (povezu) razna strujna kola ili da ih isključe. Preko
njih je omogućeno istovremeno delovanje na nekoliko strujnih kola.
SISTEM VISOKOG NAPONA
Glavni delovi sistema visokog napona su: glavni generator, vučni
motori, kontaktori snage, kontaktori za promenu smera kretanja,
releji klizanja točkova, relej uzemljenja, kontaktori za slabljenje polja
(šentovi) i releji sprege. Kod lokomotive sa dinamičkom kočnicom
mogu se kao sistem visokog napona smatrati i kontaktori kočenja,
rešetkasti otpornici kočnice i motor ventilatora otpornika kočnice.
Slika 4.3 — Glavni ge-
nerator
Kontrola stanja komutatora
i četkica glavnog generatora
(skinut poklopac)
8
113
4.9. Glavni generator (slika 4.3)
Glavni generator je specijalno konstruisani generator konstantne
snage. Određena količina mehaničke energije proizvešće određenu
količinu električne energije. Kako je snaga u vatima proizvod napona
(volti) i struje (amperi), očigledno je da kod generatora konstantne
snage struja opada kada napon raste i obratno, kada napon opada
struja raste.
Napon glavnog generatora je nominalno 600 V, ali se menja sa
uslovima rada. Izlazni napon generatora zavisi od jačine pobude glav-
nog generatora i brzine obrtanja rotora.
Glavni generator ima šest namotaja za pobudu (polja): polje za
start, baterijsko polje, otočno polje, diferencijalno, kompenzaciono
i' komutaciono polje. Pobudni namotaji za start koriste se samo kada
glavni generator služi kao motor za pokretanje dizel-motora. U toku
rada lokomotive pobudu glavnog generatora daju otočno i baterijsko
polje.
Baterijsko polje daje početnu pobudu glavnom generatoru. To
je polje strane pobude jer je napajano iz baterije nezavisno od genera-
tora. Struja koja teče kroz namotaje baterijskog polja menja se pod
dejstvom regulatora opterećenja. Menjanjem jačine baterijskog polja
podešava se izlazna snaga glavnog generatora. Kontaktor (BF) baterijskog
polja otvara ili zatvara strujna kola bateriskog polja.
Glavni generator ima i sopstvenupobudu pomoćuotočnog polja.
Otočnopolje je visokonaponskoi njegova pobuda se menja sa naponom
glavnog generatora. Kontaktor (SF) otočnog polja otvara ili zatvara
strujno kolo otočnog polja.
Diferencijalno, kompenzaciono i komutaciono polje su stalno
uključeni a služe da daju generatoru željene karakteristike i ispravnu
komutaciju.
4.10, Vučni elektromotori (slika 4.4)
Vučni motori su motori za jednosmernu struju sa serijskom po-
budom. Preko zupčanika vezani su za pogonske osovine lokomotive.
Maksimalna dozvoljena brzina obrtanja osovina (brzina lokomotive)
ograničena je sigurnosnom rotacionom brzinom rotora, odakle pro-
ističe i potreba za zupčastim prenosom određenog odnosa zubaca.
114
Kod ovih lokomotiva postoje dva prenosna odnosa:
661-000 Vmax= 114 km/h prenosni odnos 61/16
661-100
3
200,300
?
400 Vmax=124 km/h prenosni odnos 60/17
(i kod prve podserije biće ugrađeni zupčanici za brzine 124 km/h).
Slika 4.4 — Vučni motor
O = ulaz vazduha za hlađenje; (g) = poklopac za kontrolu komutatora; ® = ušica za dizanje;
<3) = otvori za kontrolu mazalice; © = mazalica kliznih ležišta; (P>) = otvori za dodavanje ulja;
(2) = priključni kablovi; (g) = spojnice kablova; (0) = kabel uzemljenja; (f<) = držač kućišta
zupčanika; (|D = prelivni deo; (i|) = otvor za klizni ležaj; (i$ — izlaz vazduha za hlađenje;
(|$ — držač kablova; ({§ — pločica sa podacima o motoru; (® = držač zupčaničke kutije;
4.11. Kontaktori snage (slika 4.5)
Kontaktori snage su jednopolne naprave kojima se upravlja elek-
tričnim putem, a koriste se za povezivanje vučnih motora sa glavnim
generatorom. Za ostvarenje raznih sprega vučnih motora upotreb-
ljavaju se i različite kombinacije kontaktom snage (S 23, S 45, P 14
P 25, P 36).
8 * 115
Slika 4.5 — Električni
ormar (zadnji deo kod
661-200)
0 = kontaktori snage;
© = kontaktori šentiranja;
(3) = regulator pomoćnog
generatora;
(J) == otpornici pobudeglav-
nog generatora
4.12. Kontaktori za promenu smera kretanja
(slika 4.6)
Postavljanjem ručice za promenu smera kretanja u položaj „na-
pred" ili „nazad" aktiviraće se relej za vožnju napred FOR, ili relej
za vožnju nazad RER. Ovi releji zatvaraju strujna kola do svojih od-
govarajućih kontaktora, koji određuju smer toka struje kroz namotaje
polja vučnih motora, što uslovljava smer obrtanja rotora motora, a
time i smer kretanja lokomotive.
Kontaktori za promenu smera kretanja lokomotive su električni
dvopolni prekidači. Kontaktori za kretanje napred označeni su sa
RVF, a kontaktori za kretanje natrag RVR.
116
L
Slika 4.6 — Električni ormar (prednji deo 661-200)
OD = kontaktor za promenu smera kretanja; <2) = releji tranzicije; (3) = regulator jačine struje
i otpornik za podešavanje brzinomera „Hasler"; (D = kontaktor za startovanje GS; © = silici-
jumske usmerače u strujnom kolu punjenja baterija
4.13. Releji klizanja točkova u serijskoj sprezi
(WSS)
Releji klizanja točkova su takozvani releji sa prolaznim kablom.
Releji rade na principu razlike jačine struje u kablovima koji
prolaze kroz jezgra releja na svom putu prema vučnim motorima.
Ovi kablovi su tako podešeni da normalan tok struje kroz njih stvara
jednaka magnetska polja suprotnih pravaca, te im se dejstva poniš-
tavaju. Kada se ravnoteža strujnih tokova poremeti zbog klizanja
točkova, rezultirajuće magnetno polje aktivira relej.
4.14. Releji klizanja točkova u paralelnoj sprezi
(WS) (slika 4.7)
Ovi releji rade na principu razlike potencijala na krajevima nje-
govih namotaja. Kada nema klizanja točkova, strujna kola koja sa-
činjavaju po jedan isti otpornik i rotor vučnog motora potpunosu
ista, te će i potencijali na krajevima releja biti isti. Ukoliko nastane
klizanje točkova, porcmetiće se ova ravnoteža, i doći će do razlike
potencijala na krajevima releja, što će dovesti do njegovog aktiviranja.
117
Slika 4.7 — Električni
orman(prednji deo661-
-200)
(X) — releji klizanjauparalel-
noj sprezi;
(H) =--= vremenski releji za
šentiranje FSD i peskarenje
TDS;
<3) = razni pomoćni releji
(„FPC", ,,RER" i SR);
(D = relej uzemljenja (GR);
© — relej tranzicije;
4.15. Relej uzemljenja (GR) (slika 4.7)
Uloga releja uzemljenja je da automatski rastereti glavni generator,
odnosno isključi napon ako sistem visokog napona dođe u vezu
sa zemljom. Veza sa zemljom može se defmisati kao nepoželjnostanje
(proboj izolacije, varničenje, prljavština) ukome jedandeo sistema vi-
sokog napona (i niskog napona samo u momentu startovanja) dođe
u dodir sa postoljem ili sandukom lokomotive.
Kod lokomotive serije 661-200, 300 i 400 prilikom aktiviranja
releja GR ostaće uključeni i kontaktori šentiranja FSl i FS2 ukoliko
su bili uključeni, radi njihove zaštite. Deaktiviranjem releja GR, oslo-
bodiće se i kontaktori šentiranja.
118
4.16. Kontaktori slabljenja polja vučnih motora
(FS 1, FS 2)—šentovi (slika 4.5)
Kontaktori slabljenja polja vučnih motora smešteni su u zadnjem
delu električnog odeljka. Upotrebljavaju se za slabljenje (šentovanje)
polja vučnih motora na taj načinštoparalelnonamotajima polja uključe
po jedan otpornik, te tako smanje jačinu struje koja proriče kroz na-
motaje polja (pobude) vučnih motora, a time se smanjuje i pobuda.
4.17. Releji sprege (slika 4.6)
Releji sprege nose oznaku PTR, FSR1 i FSR2.
Njihova uloga je da promene spregu vučnih motora sa genera-
torom (iz „serije" u „paralelu") s ciljem da se od glavnog generatora
dobije puna snaga u opsegu njegove nominalne struje i napona utoku
ubrzanja i obratno (iz „paralele" u „seriju") u toku usporenja, i to
automatski.
4.18. Kontaktori dinamičke kočnice BKP 1, BKP 2,
BKB 3, BKB 4, BK (podserija 661-300)
Iste su izvedbe kao i ostali kontaktori snage.
Služe da prevežu vučne motore i glavni generator sa rešetkastim
otpornikom kočnice i pomoćnim uređajima potrebnim za dinamičko
kočenje, kao i da isključe neka druga strujna kola.
Kada lokomotiva vuče, aktivirani su kontaktori BKP 1 i BKP 2.
Kada se aktivira dinamička kočnica, aktivirajuse kontaktori BKB 3,
BKB 4, i BK.
4.19. Releji dinamičke kočnice (LRP, BR, SFT, BWR)
(podserija 661-300)
Služe za uspostavljanje strujnih kola, za kontrolui dinamičkokočenje.
Relej LRP reguliše visinu sile dinamičke kočnice.
Releji BR i SFT služe za prevezivanje strujnih kola.
Relej BWR služi za kontrolujačine struje kočenja.
4.20. Regulator dinamičke kočnice DBR
(podserija 661-300)
Deluje na otočnupobuduglavnog generatora, koji pri dinamičkom
kočenju pobuđuje namotaje za pobudu vučnih motora. Kada jačina
struje kroz rešetkaste otpornike dostigne određenuvrednost, aktiviraće
119
se regulator i smanjiće pobudupolja glavnog generatora. Na taj način
smanjiće se pobuda vučnih motora, štoće prouzrokovati smanjenje
jačine struje kroz rešetkaste otpornike kočnice.
4.21. Električna strujna kola (šeme br. 7, 8, 9)
Električna strujna kola sastoje se od izvora struje (baterija, po-
moćni generator, glavni generator), potrošača (motori, releji, kontak-
tori, otpornici) i kablova, koji ih prekoprekidača i osigurača međusobno
povezuju u jedan zatvoren strujni krug. Struja teče kroz njega od
izvora ka potrošaču, i to smerom pozitivan pol —• strujno kolo —
negativni pol. Tada se i potrošač aktivira i obavlja radnju za koju je
namenjen.
Ukoliko, iz bilokog razloga, dođe doprekida strujnog kola (otvori
se prekidač, deaktivira se kontaktor i relej, pregori osigurač ili se
prekine kabl), prestaće da teče struja, te će prestati da funkcioniše
i potrošač struje tog strujnog kola.
Kod svake podserije postoji razlika u strujnim kolima. Neka se
veoma razlikuju, tako da se može reći da su funkcionalno izvedena
na sasvim drugačiji način. Kod nekih strujnih kola razlike su mini-
malne, dokkodostalih praktičnonema nikakvih razlika — identična su.
Razlike strujnih kola su najveće kod niskonaponskog dela, dok
sukodvisokonaponskog dela minimalne, te se ova strujna kola mogu
smatrati identičnim. Najveće razlike među podserijama su kod struj-
nih kola za start i zaustavljanje dizel-motora, strujnih kola za doda-
vanje goriva motorui strujnog kola pumpe za gorivo.
Strujna kola podserije 661-300 su uopšte najsloženija zbog ugra-
đene dinamičke kočnice sa kojom sufunkcionalnopovezana.
Razmatranje svakog strujnog kola posebno za svaku podseriju
veoma je obimanposao, a toi nije cilj ovog priručnika. Stoga ćemo
kodvažnijih strujnih kola samonabrojati elemente koji unjima učestvu-
jukako bi se dobila jasnija slika kod iznalaženja eventualnih kvarova
dokće neka strujna kola biti prikazana upotpunosti.
4.22. Strujno kolo pumpe za gorivo
Da bi se zatvorio strujni krug pumpe za gorivo, potrebnoje za-
tvoriti :
— glavni baterijski polužni prekidač;
— automatski osigurač pumpe za gorivo (kod podserija 661-000
i 100 nalazi se na kontrolnoj tabli, dokje kodpodserija 661-200
300 i 400 smeštenuelektričnom ormaru);
120
— prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu;
— dva prekidača za zaustavljanje goriva na bokovima lokomotive
(kodpodserija 661-200, 300, 400 ovim prekidačima se zaustavlja
i dizel-motor).
Kod podserija 661-000 i 100 aktiviraće se odmah relej pumpe
za gorivoFPC, prekočijih će kontakta početi napajanje motora pumpe
za gorivoi ova će proraditi. Kodpodserija 661-200, 300 i 400 pumpa
za gorivo proradiće tek kada se i prekidač za start okrene ulevo, jer
se relej FPC i motor pumpe za gorivo napajaju preko njegovih kon-
takata.
4.23. Strujno kolo za pokretanje dizel-motora
Ovo strujno kolo obrazuje sledeći uređaji:
— baterija lokomotive,
— glavni baterijski polužni pekidač, .
— topljivi osigurač od 400 A,
— kontaktor GS za startovanje,
— glavni generator, koji u toku pokretanja radi kao redni motor
pomoću svog pobudnog namotaja, koji se uključuje samo u
toku pokretanja.
Pored ovog strujnog kola deluje i pomoćno strujno kolo, koje
omogućuje aktiviranje kontaktora GS. Sastoji se iz sledećih elemenata:
kod podserije 661-000 i 100:
— glavni baterijski prekidač,
— automatski prekidač „kontrola",
— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo"
— kontakti izolacionog prekidača postavljenog u položaj start,
— dugme za start,
— namotaji kontaktora GS,
— topljivi osigurač 30 A u električnom ormaru;
kod podserija 661-200, 300 i 400:
— glavni baterijski polužni prekidač,
— automatski osigurač „kontrola i pumpa za gorivo",
— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo",
121
— kontakti „ručice za smer kretanja" (moraju biti u neutralnom
položaju),
— kontakt prekidača za start postavljen udesno,
— pobudni namotaj kontaktora GS.
4.24. Strujno kolo za punjenje baterije
Ovo strujno kolo obrazuju:
— pomoćni generator sa regulatorom,
— silicijumski usmerači (omogućujusamotokstruje odpomoćnog
generatora ka bateriji),
— otpornik 0,552 oma,
— šent ampermetra za kontrolu punjenja baterije,
— glavni polužni prekidač,
— akumulatorske baterije.
4.25. Ručice za upravljanje
U komandnom stolu ugrađene su ručice za upravljanje, i to:
selektorska ručica, ručica za režim rada motora i ručica za promenu
smera. Pomeranjem ovih ručica otvaraju se ili zatvaraju prekidači
smešteni ukomandnom stolumašinovođe, čime se otvarajuili zatvaraju
strujna kola preko kojih se aktiviraju ili deaktiviraju releji i kontaktori.
4.26. Strujna kola za promenu smera vožnje
Pomeranjem ručice za smer vožnje u željeni položaj — napred
FOR ili nazadRER aktiviraće se odgovarajući releji — FOR ili RER
Preko kontakta ovih releja aktiviraće se odgovarajući kontaktori za
smer, i to za:
NAPRED — RVF 14 i RVF 2
NAZAD — RVR 36 i RVR 5.
Ovi kontaktori povezaće pobudne namotaje vučnih motora tako
da kroz njih protiče struja onim smerom koji omogućuje željeni pra-
vac kretanja.
Napomena: Automatski osigurači i polužni prekidač baterije preko kojih se na-
pajaju ova strujna kola, uključeni su u toku prethodnih postupaka.
122
4.27. Strujno kolo upravljanja kontaktorima snage
Napaja se preko automatskog osigurača 30 A Local Control.
Strujno kolo se ostvaruje preko pomoćnih kontakata sledećih
releja:
Kod podserija 661-000 i 100:
— releji FOR ili RER (zavisi od smera kretanja),
— kontaktori RVF 2 i RVF 14 Ili RVR 36 i RVR 5,
— izolacioni prekidač,
— kontaktor za start GS,
— kontaktori snage P 14, P25 i P36za radu „paralelnoj sprezi",
— kontaktori snage S 23 i S 45 za radu „serijskoj sprezi".
Pri izvršenoj promeni sprege vučnih motora isključuju se kon-
taktori S 23 i S 45, a uključujukontaktori P 25, P 36, P 14 i topreko
sledećih releja (pored već gore pomenutih):
pr vim kol om:
— preko isključenog kontaktora S 45,
— releja tranzicije TR do kontaktora P 36 i P 14;
dr ug im kol om:
— preko releja TR,
— releja sprege FSR 1 do kontaktora snage P 25.
Po uključenjuovih kontaktora za rad u paraleli, uključiće i nji-
hovi paralelni kontakti radi samopodržavanja.
Kod podserija 661-200 i 400 sve je isto, izuzev što je izostavljen
izolacioni prekidač.
Kod podserija 661-300 strujno kolo za aktiviranje kontaktora
snage obrazuju svi već navedeni elementi kod podserije 661-200, s
tim što ovde učestvuju još relej BR i kontaktor snage BKP 2.
Kod ove podserije u ostvarivanju strujnih kola snage, pored već
navedenih kontaktora, učestvuju i kontaktori BKP 1 i BKP 2. Oni
uvek moraju biti aktivirani kada lokomotiva vuče voz, bez obzira
na spregu vučnih motora. Napajaju se strujom preko istog automat-
skog osigurača 30 A Local Control, a potom prekopomoćnih kontakata
kontaktora za dinamičkokočenje BKB 3 i BKB 4 direktnosa sopstve-
nim namotajima za pobudu.
Kontaktori BKB 3 i BKB 4 aktiviraju se samo u toku primene
dinamičke kočnice. Čim se oni aktiviraju, kontaktori BKP 1 i BKP 2
moraju se deaktivirati.
123
4.28. Strujno kolo pobude glavnog generatora
Ovo strujno kolo ostvaruje se preko sledećih elemenata:
Kod podserija 661-000 i 100:
— automatski strujni zaštitnik „kontrola", 30 A,
—• prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu,
— ručica za režim rada u pozicijama 1—8,
— ručica za smer kretanja postavljena u pozicije NAPRED i
NATRAG,
—• prekidač „polje generatora" na komandnom stolu,
—• kontakti izolacionog prekidača u položaju VOŽNJA,
— kontakti releja uzemljenja GR,
— kontakti releja tranzicije TR,
—• pomoćni kontakti kontaktora S 45,
— kontakti releja klizanja WS 14, WS 5,
— do namotaja kontaktora sopstvene pobude SF.
Aktiviranjem ovog kontaktora aktiviraće se i kontaktor baterijske
pobude BF preko pomoćnih kontakata SF i releja WS 5.
Kada lokomotiva vozi u paralelnoj sprezi, u aktiviranju kontak-
tora SF učestvuju i pomoćni kontakti kontaktora P 25 i P 14 (dok
se kontaktor S 45 isključuje).
Kod podserija 661-200, 300 i 400:
— prekidač na komandnom stolu „kontrola i pumpa za gorivo",
— kontakt releja PCR za kontrolu pritiska vazduha u glavnom
vodu,
— ručica za režim rada postavljena u pozicije 1—8 (samo na
jednom komandnom stolu),
— prekidač „polje generatora" na komandnom stolu.
Sada se strujno kolo dalje prenosi preko kontakta releja, kao i
kod prethodne serije:
— kontakt releja GR za uzemljenje,
— kontakt releja TR —• tranzicija,
— pomoćni kontakti kontaktora S 45, P 25, P 14
— kontakti releja klizanja WS 36, WS 14, WS 5,
— namotaj releja SF za sopstvenu pobudu glavnog generatora.
Aktiviranjem ovog releja, preko njegovih pomoćnih kontakata
aktivira se relej baterijske pobude BF.
124
4.29. Regulacija broja obrtaja dizel-motora
Ručica za režim rada na upravljačnici ima deset položaja: STOJ,
PRAZAN HOD - IDLE, OSAM POZICIJA ZA DODAVANJE
GORIVA MOTORU, 1—8. Svaki stupanj ručice od položaja 2 do 8
povećava broj obrtaja motora za 80 o/min.
Pokretanjem ručice za režim rada otvaraju se ili zatvaraju valj-
kasti prekidači upravijačnice u raznim kombinacijama, zavisno od
položaja ručice. Preko ovih prekidača, aktiviraju se u raznim kom-
binacijama četiri elektromagneta smestena u PG-regulatoru. Za svaku
poziciju ručice ostvaruje se određen broj obrtaja dizel-motora.
Kod podserija 661-000 i 100 kao posrednik između ručice za
režim rada i elektromotora u PG-regulatoru postoji relej ER, dok je
kod podserija 661-200, 300 i 400 on izostavljen.
Broj obrtaja dizel-motora ne može se povećavati dok traje pu-
njenje glavnog vazdušnog voda voza. Ovo se sprečava pomoću pneu-
matskog prekidača PCS, smeštenog u sistemu kočnica, i pratećeg
releja PCR. Aktiviranje ovog releja, pa time i mogućnost napajanja
strujom ventila u PG-regulatoru moguće je tek kada se postigne pri-
tisak u glavnom vodu voza od 5 at (5,1 bar).
4.30. Regulacija opterećenja dizel-motora
Snaga koju daje dizel-motor određena je količinom potrošnje
goriva. To znači, ako je potrebna veća snaga, mora se utrošiti i više
goriva. Kada je motor opterećen, onda je za svaki položaj ručice za
režim rada tačno određena količina potrošnje goriva ili proizvedena
snaga. Da bi se održao konstantan broj obrtaja kod svakog položaja
ručice za režim rada, regulator mora povećati ili smanjiti opterećenje
tako da je količina goriva tačno odmerena za dobijanje zahtevane
snage u tom položaju ručice. Opterećenje dizel-motora podešava se
pomoću PG-regulatora, koji preko hidrauličnog sistema reguliše po-
ložaj otpornika regulatora opterećenja i na taj način podešava jačinu
baterijskog polja glavnog generatora, a time izlaznu snagu glavnog
generatora i dizel-motora.
Ako je motoru za održavanje postavljenog broja obrtaja (ručica
za režim rada postavljena u neku poziciju) potrebna veća količina
goriva negošto je tounapredodređeno, pokreće se automatski ručica
četkice regulatora opterećenja, koja smanjuje jačinu baterijskog polja
glavnog generatora, a tim i opterećenje dizel-motora.
125
Suprotno, ako je za održavanje postavljenog broja obrtaja dizel-
-motora potrebno manje goriva nego što je to unapred određeno
regulator opterećenja povećava jačinu baterijskog polja, a time i op-
terećenje motora.
Slika 4.8 — Re-
gulator optereće-
nja dizel-motora
Oknozakontrolura-
da i stanja četkice i
komutatora
4.31. Regulator opterećenja (slika 4.8)
U suštini, regulator opterećenja je reostat (promenljivi otpornik)
koji radi mehanički, a vezanje električno na red sa baterijskim namo-
tajem glavnog generatora. Regulator opterećenja je posebna jedinica,
126
koja se sastoji od jednog hidrauličnog motora krihstog tipa, vezanog
zajedničkom osovinom sa ručicom koja se pokreće i koja nosi čet-
kicusličnokomutatoru. Pritisakmotornog ulja pokreće krilastulopaticu
i ručicu reostata, menjajući tako njen položaj. Pritisak ulja deluje na
jednu ili drugu stranu, već prema tome kako to određuje razvodni
ventil regulatora opterećenja,.koji se nalazi u sklopu PG regulatora
motora. 7
U sklopu regulatora motora takođe se nalazi i jedansolenoid
rasterećenja ORS, koji pod izvesnim uslovima obustavlja normalno
delovanje razvodnog ventila regulatora opterećenja. Kada kroz QRS
prolazi struja, pomera se regulator opterećenja u položaj najslabijeg
polja. Najslabije polje odgovara minimalnom naponuglavnog generatora.
Može se, prema tome reći, da eiektromagnetni ventil (solenoid) raste^
rećenja ORS, kada je napajan strujom, rasterećuje motor.
Solenoid rasterećenja ORS napaja se strujom za vreme promene
sprege vučnih motora, za vreme većeg proklizavanja i pri vraćanju
ručice za režim rada u položaj „IDLE".
4.32. Princip rada kontrole klizanja točkova
Sistem za kontrolu klizanja točkova stupa u dejstvo u momentu
kada nastane klizanje točkova jedne osovine. Releji rade na principu
razlike protoka struje kod „serijske sprege" vučnih motora i prin-
cipu razlike potencijala kod „paralelne sprege^ vučnih motora. Releji
su smešteni u električnom ormaru.
Kod prvog slučaja releji WCR i WSS rade na principu razlike
jačina struja u kablovima koji prolaze kroz jezgroreleja na svom putu
prema vučnim motorima. Kablovi sutako podešeni da normalantok
struje kroz njih stvara jednaka magnetska polja suprotnih pravaca.
Na taj način se magnetsko polje proizvedeno strujnim tokom u jed-
nom kablu poništava magnetskim poljem proizvedenim strujnim tb
6
-
kom u drugom kablu. Kada se ravnoteža strujnih tokova poremeti
zbog klizanja točkova, tada rezultirajuće magnetsko polje aktivira relej
klizanja točkova. -
Kod manjeg klizanja aktiviraće se relej WGR, koji će uključiti
vremenski relej TDS te će početi peskarenje u toku 5—-8 sekundi.
Ukoliko nastupi jače klizanje, uključiće se i relej WSS, koji će pored
aktiviranog vremenskog releja TDS i peskare uključiti kontrolnu
sijalicuna komandnom stolui isključiti kontaktor BF baterijskog polja
glavnog generatora. Otvaranjem ovog kontaktora prekinuće se ba-
terijska pobuda glavnog generatora, a time će i solenoidORS u PG-
-regulatoru biti aktiviran. Zbog toga će regulator opterećenja početi
127
da se pomera prema položajuminimalnog polja, tj. minimalne pobude.
Zbog smanjenja snage lokomotive prestaće i klizanje točkova, a relej
klizanja će se isključiti. Pošto se snaga lokomotive smanjila na nižu
vrednost odone pri kojoj je nastupiloklizanje, ona će ponovo početi,
da raste doveličine određene položajem ručice za režim rada motora.
Ovo će obično obustaviti klizanje točkova i neće biti potrebno da
mašinovođa reducira snagu ručicom za režim rada.
Pri vožnji lokomotive u paralelnoj sprezi vučnih motora, u slu-
čaju klizanja aktiviraće se jedan od releja WS 5, WS 14 ili WS 36,
štozavisi odtoga koja je od po dve uporedne osovine zaklizala. Tada
će se pored obaveznog paljenja kontrolne sijalice na komandnom
stolu i aktiviranja vremenskog releja za peskarenje TDS isključiti,
i kontaktori pobude SF i BF, a uključiti solenoidza rasterećenje ORS.
Kada prestane klizanje točkova, sve će se opet normalizovati kao što
je prethodno objašnjeno.
4.33* Automatsko menjanje sprege
Izraz „sprega" primenjuje se za vezu između vučnih motora i
glavnog generatora u cilju dobijanja pune snage glavnog generatora,
a u granicama njegovog opsega struje i napona.
Kod dizel-električne lokomotive maksimalna dozvoljena brzina
uslovljena je dozvoljenim brojem obrtaja rotora vučnih motora. Mi-
nimalna trajna brzina uslovljena je jačinom struje koju mogu izdržati
električni uređaji bez oštećenja. Da bi se dobila puna raspoloživa
snaga izmeđuovih krajnosti, potrebnoje automatsko menjanje sprege.
Automatskomenjanje sprege može se posmatrati i na drugi način.
To je postupak savlađivanja protuelektromotorne sile proizvedene u
vučnim motorima. Protuelektromotorna sila ili protunapon moraju se
podesiti tako da ne budu suviše visoki kod velikih brzina, niti suviše
niski kod malih brzina.
U stanju mirovanja rotori vučnih motora ne pružaju, praktično,
nikakav otpor dovodu struje iz glavnog generatora. Međutim, sa po-
većanjem brzine lokomotive povećava se i protuelektromotorna sila
vučnih motora, te se napon glavnog generatora mora povećati da bi
se savladala protuelektromotorna sila i motori mogli napajati strujom.
Ova pojava će se javljati u ćelom opsegu rada glavnog generatora.
Ako bi se maksimalna snaga glavnog generatora prekoračila,
izlazna snaga glavnog generatora i dizel-motora bi se smanjila. Da
bi se sprečio ovaj gubitak snage, menjaju se strujna kola između vu-
čnih motora i glavnog generatora, čime se izbegava smanjenje i gu-
bitak snage.
128
Kada se već pomenuti uređaji za upravljanje lokomotivom stave
u položaj za rad, kontaktori S 23 i S 45 bivaju aktivirani i automatski
povezuju vučne motore u dve grupe od po tri vučna motora vezana
na red. Obe ove grupe vezane su paralelno za glavni generator, čime
se uspostavlja prva sprega. Sa porastom brzine lokomotive u prvoj
sprezi napon glavnog generatora raste do vrednosti na kojoj se uklju-
čuju releji PTR i FSR 1, koji tada isključuju releje SF i BF. Čim
napon glavnog generatora opadne, isključuje se FSR 1 i dopušta kon-
taktom P 25 da se uključi. Kada se uključi kontaktor P 25, isključuju
se kontaktori S 45 i S 23, a uključuju P 36 i P 14. Zatvorivši se, kon-
taktori P 25 i P 14 uključuju SF i BF. Napon glavnog generatora se
sada povećava i brzina lokomotive raste sa vezom vučnih motora u
paraleli, i tako nastaje druga sprega.
Sa porastom brzine lokomotive ponavlja se ranije opisani porast
protuelektromotorne sile i napona glavnog generatora, a strujna kola
se ponovo menjaju da bi se sprečilo smanjenje snage. Ovog puta za-
tvaranjem kontaktora FS 1 uspostavlja se otočna veza (šent) paralelna
polju svakog vučnog motora i tako se uspostavlja treća sprega, tako-
zvano prvo šentiranje.
Slabljenjem (šentovanjem) polja vučnih motora smanjiće se protu-
elektromotorna sila vučnih motora.
Sa daljim porastom brzine lokomotive protuelektromotorna sila
i napon glavnog generatora se opet povećavaju, te je potrebno da se
uspostavi drugi stepen slabljenja polja uključenjem kontaktora FS 2
na komandu releja FSR 2 kako bi se održala puna snaga lokomotive.
Pri smanjenju brzine lokomotive napon generatora opada, do-
pušta isključenje FSR 2—FS 2 i vraća se od četvrte sprege na drugu,
a PTR od druge na prvu spregu. Lokomotiva je sada u strujnom kolu
male brzine, a velike vučne sile.
U ma kom vremenu u toku rada lokomotive sistem upravljanja
sprega će automatski prebaciti vezu iz jedne sprege u drugu, bilo
naviše bilo naniže, zavisno od brzine lokomotive.
129
O del j ak 6
PRONALAŽENJE I OTKLANJANJE NAJOSNOVNIJIH
KVAROVA NA PUTU
Ovaj odeljak sadrži pregled kvarova koji se najčešće javljaju za
vreme vožnje, a moguse brzootkloniti i takoizbeći mnoga nepotrebna
zakašnjenja. Ovde su obrađeni samo osnovni kvarovi na lokomotivi,
doksusmetnje na generatorupare objašnjene detaljnije zbog tendencije
češćih kvarova ovih uređaja i mogućnosti otklanjanja grešaka.
Pomenute sui neke osnovne smetnje koje mogunastupiti uauto-
stop uređaju i radio dispečeru.
6.1. Opšte o kvarovima na lokomotivi
Mnoge sigurnosne naprave na lokomotivi automatski štita uređaj
u slučaju greške pri radu pojedinih sastavnih delova. Ova zaštita se
obično ostvaruje rasterećenjem ili sprečavanjem opterećenja dizel-
-motora, tako da lokomotiva gubi svojuvučnusilu. Lokomotiva može
izgubiti svojuvučnusilubiloda dizel-motor nastavlja da radi, bilo da
se rad dizel-motora obustavi. Izuzetak je kod alarma zbog pregreja-
nosti dizel-motora, kada se ne smanjuje opterećenje generatora niti
broj obrtaja dizel-motora. Na kraju ovog odeljka dat je pregled utvr-
đivanja kvarova, gde suopisani mogući uzroci grešaka kodiznenadnog
gubitka snage lokomotive, bilo za vreme dok dizel-motor radi ili kada
se zaustavi.
Lokacije i vrste kvara često su označene alarmnim zvonom i
jednom ili više kontrolnih sijalica na komandnom stolu.
Svi strujni zaštitni (automatski osigurači) prekidači, smešteni bilo
na kontrolnoj tabli (661-000 i 100) ili uelektričnom ormaru(661-200,
143
300 i 400), izrađeni su za 30 A, osim zaštitnika za svetiljke i pumpe
za gorivo. Uključeni (zatvoreni) sukada su u položaju „gore" (ON) a
isključeni — otvoreni kada su u položaju „dole" (OFF).
Ako se strujni zaštitnik(automatski osigurač) zbog preopterećenja
isključi, ponovo isključenje će se izvršiti prethodnim stavljanjem za-
štitnika u položaj „isključeno", a potom u položaj „uključeno".
6.2« Kontrolna sijalica svetli I
Dalje navedene kontrolne sijalice smeštene na komandnom stolu
obeležene sunatpisnim pločicama, i to:
1. motor pregrejan — pali se pri temperaturi vode za hlađenje
motora 97,7 ° C (208 ° F), a gasi se kod
93,7° C (200 ° F);
2. relej uzemljenja — ukazuje na odvod struje prema masi loko-
motive;
3. pneumatski prekidač upravljanja otvoren(PCR) — otvara se kod
2,81 kg/cm
2
(2,86 bar) (40 PSI), zatvara
se kod 1,4 kg/cm
2
(1,43 bar) (20 PSI);
4. klizanje točkova — pokazuje klizanje jedne osovine lokomo-
tive;
5. generator pare isključen — ukazuje na prestanak rada genera-
tora pare.
Paljenje kontrolne sijalice za pregrejan motor, releja uzemljenja
ili generatora pare praćeno je i zvonjenjem alarmnog zvona. Alarmno
zvonozvoni i uslučajuniskog pritiska ulja, ali se pri tome ne pali ni-
kakva signalna sijalica.
Kada signalna sijalica za kontrolu klizanja točkova neprestano
svetli, to znači da je jedna osovina blokirana. Ako se ovo desi, treba
zaustaviti voz i ponovo ga lagano pokrenuti; za to vreme treba neko
spolja da posmatra da li se svi točkovi okreću. Akose ma koji od toč-
kova ne pokreće, lokomotivu ne treba pokretati (oglasiti defekt)
m
Akose utokuvožnje u„paraleli" stalnoaktivira klizanje a osovine
suispravne, isključiti relej WS 5 i nastaviti vožnju do depoa. Ukoliko
se ovim isključenjem ne otkloni uzrok, oglasiti defekt.
Ako se sijalica „klizanje" upali u momentu šentiranja, razlog su
zaprljani glavni kontakti kontaktora šenta koji je uključio(FS 1 ili FS 2).
Očistiti ih i nastaviti vožnju.
144
6.3. Alarmno zvono zvoni
Postoje tri signalne sijalice, odkojih jedna ili sve mogu pokazivati
uzrok alarma. To su signalna sijalica releja uzemljenja, signalna sija-
lica alarma pregrejanog motora i signalna sijalica kontrole rada gene-
ratora pare.
Relef uzemljenja. Kada se relej uzemljenja aktivira, lokomotiva
će izgubiti snagu, a broj obrtaja motora svcšće se na „prazan hod".
Ako se relej uzemljenja aktivira u momentu startovanja dizel-
-motora, znak je da instalacija niskog napona lokomotive ima vezu
sa masom. Deaktivirati relej i nastaviti vožnju.
Ako se ručica za režim rada nalazi u 5. ili 6. poziciji umomentu
aktiviranja releja uzemljenja, motor će stati kod podserija 661-000
i 100.
Da bi se aktivirani relej uzemljenja ponovo uključio za normalni
rad, treba najpre ručicu za režim rada staviti u položaj „prazan hod",
„IDLE", a potom prekidač releja uzemljenja na komandnom stolu u
položaj „uključeno". Ako se relej uzemljenja i dalje aktivira, nekoliko
puta ponoviti postupak uključenja, pa ako se to ne može ostvariti,
oglasiti lokomotivu defektnom ili postupiti po uputstvustručne službe,
Pregrejan motor. Ova sijalica pokazuje da je temperatura vode
za hlađenje u dizel-motoru iznad one koja obezbeđuje ispravan rad
(93,7 ° C — 97,7 ° C ili 200—208 ° F). Alarm za pregrejan motor ne
zaustavlja dizel-motor, niti smanjuje broj obrtaja, niti snagu. Alarmno
zvonoće prestati da zvoni tekkada temperatura ponovo postane nor-
malna.
Da bi se otklonila smetnja, treba uraditi sledeće:
1. proveriti da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" uklju-
čen;
2. proveriti na pokaznom termometru temperaturu i na vodo-
kaznom staklu nivo vode za hlađenje;
3. proveriti da li se aktivirajužaluzine i glavni ventilator za hlađe-
nje.
Ako se ne može brzo utvrditi uzrok alarma za pregrejan motor,
a vode ima dovoljno, ručicu za režim rada treba staviti na ,,prazan
hod" i čekati da se voda ohladi do granice kada se zvono isključuje.
Nizak pritisak ulja. Ako alarmno zvono zvoni a signalne sija-
lice ne svetle, razlog može biti nizak pritisak ulja. U ovom slučaju
dizel-motor će stati, a dugme niskog pritiska na PG-regulatoru će
iskočiti pokazujući crvenu traku (slika 3.4).
10 145
Za ponovno uspostavljanje normalnog stanja treba utisnuti dugme
niskog pritiska ulja za podmazivanje. Zatim proveriti nivo ulja dizel-
-motora i akoje udozvoljenim granicama, motor pustiti uradi proveriti
na manometru pritisak. Motor ne treba ponovo puštati u rad ako
dugme niskog pritiska produžuje da zaustavlja motor.
Nestanak vođe za hlađenje i natpritišak u karteru« Iska-
kanje dugmeta na PG-regulatoru može prouzrokovati i natpritišaku
karteru dizel-motora ili nizak pritisak (nestanak) vode za hlađenje,
što se može utvrditi iskakanjem odgovarajućeg dugmeta na detekto-
ru (slika 3.9).
6.4. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja motora
isključio
Ako bi broj obrtaja motora prešao 910 o/min., sigurnosni uređaj
za prekomerni broj obrtaja motora (slika 3.5), smešten na prednjem
kraju dizel-motora, dejstvovace i zaustavice motor tako što će sprečiti
brizgaljke da ubacujugorivoucilindre. Pre negoštobi se motor mogao
ponovo pokrenuti, ručica ovog uređaja mora se vratiti u prvobitni
položaj.
6.5. Smetnje u sistemu za gorivo
Za ispravanradmotora mora biti obezbeđen pravilan tok goriva.
Gorivo mora biti čisto, bez vazdušnih mehurića, što se može videti
u pokaznom staklu povratnog goriva, smeštenom na kućištufinog
prečistača za gorivo.
Ako gorivo ne protiče kroz kokazano staklo, treba pregledati
motor pumpe za gorivo.
Ako motor ne radi, treba proveriti sledeće:
1. da li suuključeni zaštitni strujni prekidači „kontrola" i „pumpa
za gorivo" na kontrolnoj tabli;
2. da li je uključen prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na
komandnom stolu mašinovođe;
3. da li je polužni baterijski prekidač uključen;
4. da li su uključeni prekidači za zaustavljanje pumpe za gorivo
dizel-motora kod podserija 661-000 i 100, odnosno prekidači
za zaustavljanje pumpe i dizel-motora kod podserija 661-200,
300 i 400;
5. da nisulabave električne veze ili prljave četkice motora pumpe
za gorivo.
6. da li se aktiviraokontaktor FPC.
146
Akopumpa za gorivo radi, ali gorivone teče, treba proveriti sle-
deće:
1. dovod goriva;
2. propuštanje zbog nezaptivenosti u usisnim cevima, jer će se
pokazati vazdušni mehurići u pokaznom staklu za gorivo;
3. da nije zapušena usisna strana dvojnog prečistača za gorivo i
dvojni prečistač;
4. da nije negde prekinut vodza gorivo;
5. da nije elastična spojka između motora i pumpe za gorivo.
6.6. Prekidači za prekid goriva u slučaju opasnosti
Kod podserija 661-000 i 100 pritiskom na dugme „isključeno"
(OFF), koje je ugrađeno na bokovima lokomotive, obustaviće se rad
pumpe za gorivo. Pri ovome ne treba dozvoliti da se motor sam ugasi
zbog nedostatka goriva, nego ga treba ručno zaustaviti. Ovo dugme
biće osposobljeno i za zaustavljanje dizel-motora.
Kodpodserija 661-200, 300 i 400 pritiskom na pomenuto dugme,
pored prestanka rada pumpe za gorivo, zaustaviće se i dizel-motor.
6.7« Kontrola punjenja glavnog voda vazduhom
Kontrolna sijalica pneumatskog prekidača (PCS) na komandnom
stolu mora biti ugašena ako je prekidač uključen. Ako se prekidač
PCS isključi, kontrolna sijalica će se upaliti, alarmno zvono neće zvo-
niti> a dizel-motor će se svesti na prazanhod.
Ukolikoje ručica za režim rada bila u 5. ili 6. poziciji, zaustaviće
se i dizel-motor samokodpodserija 661-000 i 100.
Radi ponovnog uključenja prekidača za kontrolu punjenja glav-
nog voda treba uraditi sledeće:
1. Postaviti ručicuza režim rada upoložaj „prazanhod" („IDLE")
2. Ručicu produžne (automatske) kočnice staviti u IV položaj —
prigušni.
3. Deaktivirati budnikili autostop akoje bioaktiviran.
4. Pričekati dok se prekidač PCS uključi, tj. kada se kontrolna
sijalica ugasi.
Tada ručicu kočnika vratiti u I položaj — vožnja, kada se
može nastaviti vožnja.
10* 147
5. Ukolikobudnikili autostop nije aktiviran(došlo je do prekida
voznog voda), ručicu podužne kočnice postaviti u I položaj i
izvršiti punjenje voda, pošto se prethodno spoji vazdušni vod
voza.
6.8. Dizel-motor prešao na prazan hod
Razlog ovome može biti:
1. relej uzemljenja aktivirao;
2. prekidač kontrole punjenja glavnog voda isključen;
3. prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu
isključen;
4. prekidač „rad dizel motora" na komandnom stolu isključen;
5. kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač u položaju
„START".
6.9. Dizel-motor stao
Razlog može biti:
1. ručica za režim rada u položaju „STOP";
2. dugme niskog pritiska ulja na regulatoru iskočilo;
3. sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja isključio;
4. dugme uređaja za kontrolu nestanka vode ili natpritiska u
karteru iskočilo;
5. relej uzemljenja se aktivirao pri položajuručice za režim rada
u 5. ili 6. poziciji kodpodserija 661-000 i 100;
6. zaštitni strujni prekidač pumpe za gorivo isključen;
7. zaštitni strujni prekidač „kontrola" isključen;
8. jedan od prekidača za prekid goriva u slučaju opasnosti is-
ključen;
9. neispravan topivi osigurač „kontrola" kod podserija 661-000
i 100;
10. prekidač „rad dizel-motora" na komandnom stolu mašino-
vode pomeren u isključen položaj pri položaju ručice za
režim rada u 5. ili 6. poziciji kod podserija 661-000 i 100;
11. zaliha goriva iscrpljena.
148
6.10. Dizel-motor se ne pokreće pri star tova nj u
1. Proveriti da li je prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" upolo-
žaju „uključeno" (ON).
2. Kod podserija 661-000 i 100 proveriti da li je izolacioni pre-
kidač u položaju „START".
3. Strujni automatski osigurači morajubiti upoložaju„uključeno"
(ON).
4. Glavni baterijski prekidač mora biti zatvoren.
5. Proveriti ispravnost osigurača od 400 A.
6. Proveriti ispravnost osigurača „kontrola" od 30 A.
7. Proveriti aktiviranje kontaktora GS.
8. Proveriti napunjenost baterija. Ako se ugasi svetio u momentu
starta a motor ne može da se pokrene, baterije su prazne.
6.11. Pri star to van ju dizel-motor se okreće,
ali neće da proradi
1. Dugme niskog pritiska ulja mora biti utisnuto.
2. Sigurnosni uređaj za prekomerni broj obrtaja dizel-motora
mora biti uključen.
3. Strujni zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uključen.
4. Prekidači za slučaj opasnosti moraju biti uključeni.
5. Proveriti dovoljnu snabdevenost goriva.
6. Da li je ručica za režim rada upoložaju „STOJ".
7. U PG-regulatoru ima malo ulja.
6.12. Motor ne povećava brof obrtaja pri pomeranju ručice
za režim rada
1. Prekidač „rad dizel-motora" na komandnom stolu mora biti
uključen.
2. Kod podserija 661-000 i 100 izolacioni prekidač mora biti u
položaju vožnje.
3. Prekidač pneumatske kontrole mora biti zatvoren (ne svetli
signalna sijalica).
4. Relej uzemljenja mora biti deaktiviran.
5. Strujni automatski zaštitnik „kontrola" mora biti uključen.
149
6. Proveriti ispravnost topivog osigurača „kontrola" 30 A.
7. Prekidač „kontrola i pumpa za gorivo" na komandnom stolu
mora biti uključen.
8. Strujni automatski zaštitnik pumpe za gorivo mora biti uk-
ljučen.
6.13. Motor povećava broj obrtaja, ali lokomotiva ne kreće
1. Ručica za promenu smera vožnje mora biti u položaju „NA-
PRED" ili „NAZAD".
2. Prekidač „polje generatora" mora biti uključen.
3. Ručice pritvrdne i vazdušne kočnice moraju biti otpuštene.
4. Osigurač baterijskog polja od 80 A mora biti ispravan, uključeni
kontaktori BF i SF i relej ER.
5. Strujni automatski zaštitnik „lokalna kontrola" mora biti uk-
ljučen.
6. Da li suuključeni kontatkori RVF 14 i RVF 2 za smer kretanja
„napred", ili RVR 5 i RVR 36 za smer kretanja „nazad".
Napomena: — Ukoliko se bilo koji kontaktor smera ne može uključiti, proveriti
najpre na njima ugrađene otpornike od 50 (75) O (da nije pukao ili
u prekidu) preko kojih se trajno napaja sopstveni namotaj kontaktora
(ovaj otpornik u radu mora biti topao).
— Ukoliko se u momentu prebacivanja ručice za smer bilo koji od
pomenutih kontaktora kratkotrajno aktivira i potom deaktivira, razlog
su prekinuti otpornik od 50 0, ili prekid veze na sopstvenom pomoćnom
kontaktu za podržavanje.
— Ukoliko se namotaj kontaktora jako greje, a otpornik od 50 Cl je
hladan, zalepljeni su pomoćni kontakti na kontaktoru.
— Ukoliko su kontaktori za smer i njihovi kontakti u redu, greška je
u kontaktorima snage, treba proveriti njihovo aktiviranje.
6.14. Baterijski ampermetar pokazuje pražnjenje
1. Kontaktor BC u električnom ormaru mora biti uključen(ovaj
kontaktor je na skoro svim lokomotivama zamenjen silici-
jumskim usmeračama).
2. Osigurač pomoćnog generatora od 250 A mora biti ispravan.
3. Osigurač pomoćnog generatora od 30 A mora biti ispravan.
4. Ne radi pomoćni generator — kodpodserija 661-200, 300 i 400
prebacivač na kontrolnoj tabli prebaciti u položaj „pomoćni
pogon" da bi pumpa za gorivo mogla da radi.
150
5. U momentu zaustavljanja dizel-motora izgoreo osigurač od
250 A. Uzrok su probijene silicijumske usmerače za punjenje
baterije. Startovanje motora utom slučajuvrši se bez osigurača
od 250 A. Kad motor proradi, utisnuti ispravan osigurač od
250 A i nastaviti vožnju. Ako treba ponovo zaustaviti motor,
prvoizvaditi osigurač od250 A i onda ga normalnozaustaviti.
Napomena: Poznavanjem redosleda ukopčavanja pojedinih strujnih kola omogućava
se brzo iznalaženje i složenijih kvarova, putem kontrole da li su po-
jedini releji i kontaktori uključeni ili ne. Preporučuje se mašinovodama
da složenije ili nepoznate kvarove prepuste stručnoj službi u depou.
6.15. Opšti problem i postupak
Čestose utokuvožnje pojave nenormalnosti uradudizel-motora
ili nekog drugog uređaja na lokomotivi, koje nekad nisu registrovane
nikakvim signalnim uređajem, ali sudokaz da neštonije uredu. Ma-
šinovođe su u ovakvoj situaciji često u nedoumici da li da nastave
vožnju ili da oglase defekt lokomotive.
Da bi se donekle definisale ovakve pojave i izbegla neodlučnost
lokomotivskog osoblja, dajemo pregled najčešćih pojava, sa određenim
odlukama:
1. Crni izduvni gas izlazi iz auspuha dizel-motora.
Lokomotiva može da nastavi vožnju do depoa. Obavestiti
stručno osoblje o toj pojavi.
2. Ulje ili vatra izlazi iz auspuha dizel-motora.
Zaustaviti motor i oglasiti defekt lokomotive.
3. Dim ukućištumotora — dolazi iz dizel-motora.
Zaustaviti motor, da bi se izbegla mogućnost ozlede, sačekati
da se pojava malo smiri, pa tek onda skidanjem poklopca sa
kartera i vazdušne komore motora utvrditi uzrok. Ako se on
ne može pronaći, oprezno ponoviti postupak. U ovakvim
situacijama najčešće treba oglasiti defekt, ako je uzrok pre-
grevanje ulja ili neki drugi teži slučaj.
4. Dugme za kontrolu niskog pritiska ulja na PG-regulatoru
stalno iskače, zaustavlja dizel-motor i uključuje zvono.
Uzrok može biti: nizak pritisak ulja za podmazivanje dizel-
-motora, natpritisak u karteru dizel-motora ili nizak pritisak
vode za hlađenje.
— Ako je zaustavljanje dizel-motora prouzrokovao nizak
pritisak ulja za podmazivanje ili natpritisak u karteru, ne
treba više pokretati motor i oglasiti defekt.
151
— Ako je zaustavljanje prouzrokovao nizak pritisak vode za
hlađenje, može se nastaviti vožnja sa ručicom za režim
rada motora u nižim pozicijama, pod uslovom da dugme
za kontrolu niskog pritiska vode ostane utisnuto posle
startovanja motora.
i-
5. Abnormalni zvuk.
Pronaći uzrok, pokušati sa radom u nižim pozicijama ručice
za režim rada dizel-motora.
Ako je uzrok opasan za rad lokomotive (otpala pečurka ventila
u dizel-motoru), ili ako se uzrok ne može odrediti, da bi se
sprečilo moguće oštećenje, zaustaviti motor i oglasiti defekt.
6. Dekompresioni ventil cilindra na dizel-motorupropušta.
Ne treba dozvoliti rad dizel-motora sa ventilom koji propušta
ili duva — zategnuti ga i nastaviti vožnju.
7. Propuštaju sigurnosni ventili na hladnjaku kompresora ili
glavnom rezervoaruza vazduh.
Nastaviti vožnjudodepoa.
8. Uređaj za kontrolu prekomernog broja obrtaja stalno izbacuje.
Pokušati vožnju u nižim pozicijama ručice za režim rada mo-
tora, pa ako ni to nije moguće, oglasiti defekt lokomotive.
9. Uočljiv gubitak snage lokomotive, bez upozorenja signalizacije.
Ukoliko se ne može odrediti uzrok po ranije navedenim in-
strukcijama (kontrola pobude generatora, ispravnost otpornika
paralelnog — sopstvenog polja glavnog generatora, proticanje
goriva), nastaviti vožnju do naredne stanice. Obavestiti osoblje
depoa.
GENERATOR PARE
6.16. Opšte o kvarovima generatora pare
Ako isključi jedan od zaštitnih uređaja (relej preopterećenja,
prekidač za izduvavanje spirale (2), kontakti za visoku ili nisku tem-
peraturu, relej gašenja, kontakti prekidača za isključenje vazduha),
prestaće da radi generator pare, uz upozorenje alarmnog zvona i
paljenje kontrolne sijalice „generator isključen" na komandnom stolu.
152
Ovi zaštitni uređaji su ujedno i glavni putokaz za iznalaženje
greške (kvara) koja je zastoj prouzrokovala.
Navešćemo karakteristične uzroke zastoja rada generatora pare i
načinpronalaženja greške, kaoi njenootklanjanje.
6.17. Isključenje motora i gorionika za vreme rada
1. Pregoreli (izbacili) osigurači. Neće se čuti alarmno zvono, a
sijalica na komandnom stolu će se ugasiti. Ispitati glavni osi-
gurač, koji se nalazi u električnom ormaru lokomotive, i osi-
gurače generatora, koji su u električnom ormaru generatora.
Ispitivanje izvršiti na za to predviđenim kontaktima za ispiti-
vanje uormaru.
2. Ako je izbacilo dugme releja preopterećenja, čuće se alarmno
zvono, a sijalica na komandnom stolu ostaće upaljena.
Okrenuti kontrolni prekidač u položaj „isključeno". Prekon-
trolisati ventilator — duvaljku, ležišta pumpe za vodu i even-
tualnupregrejanost pumpe za gorivo. Takođe proveriti zateg-
nutost remenja. Posle ovih pregleda pritisnuti dugme za preop-
terećenje i uključiti generator.
3. Proveriti utisnutost dugmeta na kućištu kontakta za kontrolu
visoke i niske temperature gasova.
Ukoliko su kontakti visoke temperature gasova otvoreni, čuće
se alarmno zvono, a kontrolne sijalice će svetleti. Okrenuti
kontrolni prekidač u „isključeno". Otvoriti izduvni ventil (12)
izdvajača i isprazniti izdvajač (221). Zatvoriti izduvni ventil
izdvajača, pritisnuti dugme za ponovno isključenje kontakta
kontrole visoke temperature, ponovo napuniti spirale vodom
i pustiti uradgenerator pare.
4. Ventil (2) za izduvavanje spirale delimično otvoren. Čuje se
signalno zvono, a sijalica na komandnom stolu ostaje upaljena.
Okrenuti kontrolni prekidač u „isključeno", a zatim proveriti
da li je papuča ovog ventila zabravljena, i zatim generator
ponovopustiti urad.
5. Dugme za kontrolu pregrejanosti pare izbacilo. Čuje se sig-
nalno zvono i sijalica na komandnom stolu svetli.
Otvoriti ispušni ventil izdvajača (12) i okrenuti kontrolni pre-
kidač na „punjenje". Kada voda počne da ističe iz otvorenog
ventila, isključiti kontrolni prekidač, zatvoriti ventil, pritisnuti
dugme za kontrolu pregrejane pare i pustiti generator u rad.
153
6.18. Motor se okreće, ali gorionik ne radi
i
Akose plamenne upali, kontakti niske temperature neće se zat-
voriti i posle 45 sekundi. Relej gašenja će otvoriti strujnokoloza isklju-
čenje generatora pare. Ćuće se alarmnozvonoi sijalica na komandnom
stoluće svetleti. Okrenuti kontrolni prekidač u„isključeno" i proveriti
sledeće:
1. GifSka upaljenju. Ne vidi se varnica kroz kontrolno stakloili
je malog inteiižiteta. Proveriti da li su elektrode na svećicama
čiste i pravilno razmaknute. Prekontrolisati osigurače paljenja.
Proveriti kablove i veze, te ih zategnuti ili zameniti popotrebi.
2. Nizak pritisak vazduha za raspršivanje. Prekidač za vazduh
(101) otvara se usledniskog pritiska i prekida strujnokoloprema
elektromagnetnom ventiluza gorivo(104), koje zbog toga pre-
kida tok goriva prema glavi brizgaljke (105).
Proveriti da li je upotpunosti otvorenventil za protokvazduha
(1.) Očistiti prečistač vazduha u vodu vazduha za raspršivanje
i ispustiti talog iz regulatora pritiska vazduha (100).
Akoje pritisakvazduha nizak, okrenuti zavrtanj za podešavanje
na regulatoru da bi se povećao pritisak.
3. Nizak pritisak u regulatoru pritiska goriva (208).
Ručicuna filteru za gorivo usisnog voda (206) okrenuti neko-
likoputa. Nezaptivenost usisnog voda može prouzrokovati sporo
povećanje pritiska uregulatoru.
Staviti kontrolni prekidač na „punjenje" da se ispuni vod za
gorivo i dovede pritisak na normalu.
4. Nizakpritisakubrizgaljki za gorivo(207). Smanjenprotokvode
prouzrokuje smanjeno priticanje goriva u brizgaljku. od servo-
regulatora (108). Ako se dovod vode potpuno zaustavi, kulisa
servoregulatora će se spustiti dovoljno nisko da isključi pre-
kidač na njemu, što će prouzrokovati deaktiviranje elektro-
magnetnog ventila za gorivo (104), koji će zaustaviti protok
goriva.
Proveriti da li je remenje pumpe dovoljno zategnuto, da li je
zatvoren ventil pumpe za vodu (18), pritegnutost poklopca
rezervoara za omekšavanje vode, da li je potpuno otvorentro-
kraki ventil (17) i zatvorenost ventila 20 i 22.
Nekoliko puta otvoriti i zatvoriti ručicu regulatora vode (111)
da bi se regulator oslobodioeventualnih taloga. Akomanometar
za vodu(229) još uvekpokazuje nizakpritisak, zatvoriti isključni
154
ventil (19) regulatora, koji će zatvoriti pomoćni povratni vodza
vodu i omogućiti da sva primljena voda teče prema servoregu-
latoru. Generator pare će odmah početi da radi akoje regulator
za voduprouzrokovaoprekidrada.
Dalje ručno regulisati pritisak pare u parnom vodu pomoću
ventila (8).
Visoka temperatura ulazne vode ili nezaptiveni spojevi voda
za vodu mogu prouzrokovati da pumpa za vodu(230) usisava
vazduh ili paru. Ovo stanje pokazuje jako kolebanje servo-
regulatora ili kazaljke na manometru za vodu.
Zategnuti nezaptivene spojeve udovoduza vodui napuniti vod
otvaranjem kontrolnog ventila (18) na pumpi za vodu. Pustiti
da voda ističe iz ovog ventila sve dokne poteče čista voda, bez
mehurića pare ili vazduha.
6.19. Nepravilan pritisak u parnom vodu
1. Gorionik se pali i gasi. Nedovoljan dotok vode prouzrokuje
pregrejavanje generatora; zapušenost spirala odozgo od čađi
izduvnih gasova takođe prouzrokuje pregrejanost.
Uređaj za kontrolu pregrejanosti pare (110) će se aktivirati
da zaštiti spirale, isključiće generator i uključiti alarmnozvono
i kontrolnusijalicu.
Proveriti uzrok nestanka vode na već opisani način i ponovo
pravilnonapuniti generator vodom; izduvati parom ili vazdu-
hom pod pritiskom spolja spirale generatora.
2. Sigurnosni ventili duvaju. Isključiti generator pare, sniziti
pritisak u voznom vodu podešavanjem ručice regulatora za
vodu (111) i ponovo pustiti generator u rad. Ako sigurnosni
ventili i dalje duvaju, zatvoriti isključni ventil (19) regulatora
za vodui ručnoregulisati pritisakpare uvoznom vodupomoću
ventila (8).
AUTOSTOP
6.20. Smetnje na lokomotivskom autostopu
u toku vožnje i postupak
1. Smetnje kodkojih autostop utokuvožnje ostaje uključen.
* — Akose ugasi plava kontrolna sijalica utokuvožnje, nastaviti
vožnju do prve stanice i izvršiti proveruispravnosti sijalica,
automatskog osigurača i slavine autostop.
155
— Kod jednog prisilnog kočenja b^z poznatog uzroka.
— Kod prisilnog kočenja odmah kod uključenja. *
— Kod utvrđenih kvarova na registrujućem brzinomeru.
— Kodprisilnog kočenja koji nastaje i ako je postignuta odgo-
varajuća brzina u tački vremenske kontrole brzine.
2. Smetnje kod kojih se autostop isključuje:
Autostop se pomoću automatskog osigurača „Autostop" isklju-
čuje u sledećim slučajevima:
— Obavljanja manevre voznom lokomotivom na skretničkom
području 30 minuta i više.
— Kod višestrukog ponavljanja prisilnog kočenja čiji uzroci
nisupoznati.
— Ako se pomoću tastera „Razrešenje" ne može razrešiti pri-
silnokočenje.
3. Trajno delovanje prisilnog kočenja:
Akolokomotiva stane takoda lokomotivska prijemna glava bude
tačno iznad aktivirane pružne balize 2000 Hz, nastupa trajno
prisilnokočenje.
U takvom slučaju mašinovoda je obavezan da:
— Isključi lokomotivski autostop prebacivanjem ručice za
smer u srednji položaj i zatvori slavinu autostopa.
— Izvrši otkočivanje lokomotive na već poznati način.
— Izvrši pokretanje lokomotive sa aktivirane balize.
— Ponovo uključi lokomotivski autostop i pritisne taster
„Razrešenje".
4. Postupakkodsmetnji :
U slučajuispravnog i jednoobraznog postupka uslučajusmetnji
na autostopu, uraditi sledeće:
— Obavestiti saobraćajnog dispečera radio dispečerom ako
je ugrađen ili nastaviti vožnju do prve stanice i obavestiti
otpravnika onepravilnostima.
— Ispuniti obrazac LO-9 iz Upustva 236 osmetnji i predati ga
obližnjem depou ako isti raspolaže sa servisom za autostop
ili u protivnom, matičnom depou.
6.21. Smetnje na pružnim autostop uređajima i postupak
Kada se primeti oštećenje pružnih autostop uređaja (balize 500 Hz,
1000 Hz i 2000 Hz) postupiti na sledeći način:
1. Mašinovoda je utvrdio da nije delovala jedna pružna baliza
(žuti pokazivač ne svetli uprkos posluživanja tastera „Budnost"):
156
— Obavestiti radio dispečerom (ako je ugrađen) saobraćajnog
dispečera ili zaustaviti voz uprvoj stanici i usmenoobavestiti
otpravnika.
2. Došloje doprisilnog kočenja, mada je brzina voza bila u pro-
pisanim granicama umomentu prolaska pokraj glavnog signala
koji pokazuje signalni znak„Slobodno" ili na otseku vremenske
kontrole brzine:
— Utvrditi po mogućnosti uzrok.
— Obavestiti saobraćajnog dispečera ili otpravnika vozova u
narednoj stanici.
— Voziti opreznodonarednog glavnog signala, radi mogućnosti
eventualnog zaustavljanja ispred istog.
RADIO-DISPEČER
6.22. Smetnje na radio-dispečeru i postupak
1. Pokazivač smetnji („precrtana slušalica") svetli žuto, štoukazuje
da je veza sa RD centrom prekinuta.
Mogući uzroci:
— Nije namešten pravi radio kanal.
— Trenutno se lokomotiva nalazi na delu pruge gde je mali
radio-signal. Ako je lokomotiva u pokretu smetnja će brzo
nestati, a akostoji ustaničnom prostoru, pokušati sa malim
pomeranjem lokomotive.
— Jedna odpružnih radio-stanica je ispala iz pogona. Nastav-
ljanjem vožnje, smetnja će nestati kada lokomotiva dođe u
radio-polje sledeće pružne radio-stanice.
— Ako je tokom vožnje ovaj taster stalno osvetljen, znači da
je lokomotivski radio-dispečer neispravan, i zatražiti zamenu
ili opravku.
2. Ispitivanje sijalica na komandnoj kutiji:
— Pojedino polje nije osvetljeno, zameniti sijalice.
— Rad uređaja je moguć ako je ispravan brojčani pokazivač.
3. Nije moguća provera veze tasterom „TEST":
— Tasteri „TEST" i „START" svetle trajno.
Ukolikose polja dva RD centra na tom delupruge preklapaju,
pokušati podesiti uređaj na drugi centar.
Ako uređaj radi, znači da prvi RD centar ima smetnji. Ako
nije uspela ova veza, verovatnoje lokomotivski uređaj neispravan.
157
4. Saopštenje prema RD centru nije moguće:
Taster javljanja i taster „START" stalno svetle:
— To je znak da je radio-kanal zauzet nekim razgovorom.
Pričekati gašenje oba tastera.
— Nakon 5 sekundi ugasi se taster javljanja, a taster „START"
počne žmigati:
Saopštenje momentalno nije moguće preneti.
Ponoviti postupak.
Ako je lokomotiva u pokretu, a veza se ne može uspostaviti ni
sa drugim pokušajem, zahtevati zamenu uređaja.
5. Pokazivač naloga sa simbolom ne svetli.
Brojčani pokazivač pokazuje broj naloga.
Rad je moguć.
Ispitati sijalice i izvršiti zamenu.
6. Razgovor sa RD centrom nije moguć.
Pritisnuti taster interventnog poziva i pokušati razgovor.
Ako kod daljnje vožnje uređaj proradi, znači da je greška bila
na pružnom delu.
Ako je vezu nemoguće ostvariti i u narednoj RD deonici, zatra-
žiti izmenu RD uređaja na lokomotivi.
158