1 od 85

Tema 04.
Binarna aritmetika
Osnovi informacione
tehnologije
Profesor dr Boko Rodi, dipl. in.
2 od 85
Pitanja
1. Binarna aritmetika
2. Brojevi u pokretnom zarezu
3. Algebra logike
3 od 85
1. Binarna aritmetika
Pravila za osnovne raunske operacije su:
a) sabiranje:
0 + 0 = 0
0 + 1 = 1
1 + 0 = 1
1 + 1 = 0 (1 prenos)
1 0 2
+ 1 1 3
1 0 1 5
4 od 85
1. Binarna aritmetika
5 od 85
b) oduzimanje:
0 0 = 0
1 0 = 1
1 1 = 0
1 0 1 = 1 (1 prenos)
Binarno oduzimanje obavlja se kao i decimalno
oduzimanje, osim to se posuuje 1 od bita vee
teine.
1. Binarna aritmetika
6 od 85
1 0(2) 1 5
- 1 1 3
1 0 2
0 1 1 1 1 +1
1 0 0 0 0 16
- 1 1 1 1 15
0 1 1
1. Binarna aritmetika
7 od 85
1. Binarna aritmetika
8 od 85
1. Binarna aritmetika
9 od 85
1. Binarna aritmetika
10 od 85
1. Binarna aritmetika
11 od 85
1. Binarna aritmetika
12 od 85
c) mnoenje: 0 x 0 = 0
0 x 1 = 1
1 x 0 = 0
1 x 1 = 1
Kod binarnog mnoenja delimian proizvod pomie se za jedno mesto
udesno po navedenim pravilima, a zatim se proizvodi saberu
1. Binarna aritmetika
13 od 85
1. Binarna aritmetika
14 od 85
1. Binarna aritmetika
15 od 85
d) deljenje: 0 / 0 = nedeljivo
1 / 0 =
0 / 1 = 0
1 / 1 = 1
Deljenje binarnih brojeva obavlja se na isti nain kao i dekadnih.
Praktino se deljenje svodi na mnoenje i oduzimanje.
1. Binarna aritmetika
16 od 85
1. Binarna aritmetika
17 od 85
Brojni sistemi, tabela konverzije
18 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Problem je nastao, kada je bilo potrebno vriti kalkulacije sa vrlo velikim i vrlo
malim brojevima. Na primer:
00000000000000.000000000000000009
20000000000000000000000.000000000
Kalkulacije zahtevaju veoma veliki broj cifara ispred i iza decimalnog zareza.
Obzirom da CPU raunara ima maksimalno 62 binarne cifre na raspolaganju,
ispada da ove brojeve sa primera ne bi mogli sabrati.
Ono to je potrebno, je da se omogui da se brojevi mogu reprezentovati na taj
nain, da broj cifara po svakom od brojeva ne zavisi od njegove veliine. Ovo je
neophodno zbog primene raunara u fizici, hemiji i u opte u naune svrhe i
ininjeringu.
19 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Brojevi u pokretnom zarezu se predstavljaju kao
proizvod
MANTISE (f) i
stepena broja na EKSPONENT (e)
e
f n 10
20 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Opseg vrednosti brojeva je determinisan brojem
cifara u eksponentu, dok je preciznost odreena
brojem cifara u mantisi.
Obzirom da ima vie naina predstavljanja datog
broja, jedna forma je izabrana kao standardna.
3 4
6 5
0 1
10 941 . 1 10 1941 . 0 1941
10 0 . 1 10 1 . 0 000001 . 0
10 14 . 3 10 314 . 0 14 . 3




21 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Slika prikazuje 7 regiona realnih brojeva
22 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
IEEE Floating Point Standard 754
Do pojave Standarda IEEE 754, svaki proizvoa raunara je imao svoju formu
zapisa cifara u pokretnom zarezu. Pored toga, proizvoai su koristili razliite
algoritme u zaokruivanju vrednosti, izraunavanju vrednosti elementarnih
funkcija i izvoenju osnovnih aritmetikih operacija. Zbog toga je, prenosivost
numeriki intenzivnih programa, izmeu razliitih raunarskih sistema bila vrlo
slaba, esto uz razliku u rezultatima izvravanja takvih programa.
IEEE 754 standard propisuje algoritme za operacije sabiranja, oduzimanja,
mnoenja, deljenja i izraunavanja kvadratnog korena, kao i naine njihove
implementacije (na primer zaokruivanje, ponaanje u graninim
sluajevima,...).
Zbog toga, rezultati osnovnih operacija su isti na svim raunarima koji
podravaju standard, ime se pojednostavljuje prenoenje programa.
23 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Formati podataka pokretnog zareza
Standardni format, 32 bita (single precision)
Format dvostruke preciznosti, 64 bita (double precision)
Format proirene tanosti, 80 bita (Extended precision). Ovaj
format je predvien da umanji greke koje nastaju
zaokruivanjem.
24 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Format Standardnog zapisa, Single precision
25 od 85
2. Brojni sistemi, brojevi u pokretnom zarezu
Sign (1 bit),
oznaava znak broja i to
0 za pozitivne brojeve i
1 za negativne.
Eksponent , (8 bita)
koristi EXCESS 127 numeraciju za eksponent.
Pri tome eksponent moe imati vrednosti od -126 do +127.
Fraction (23 bita)
26 od 85
3. Algebra logike
Algebra je deo matematike u kojoj se izuavaju
operacije nad elementima sa odreenim
svojstvima. Algebra u kojoj postoji ogranieni
broj elemenata, naziva se algebra logike. esto
se naziva i Bulova algebra, po matematiaru
Georg-u Boole-u. Promenljiva u Bulovoj algebri
uzima vrednosti iz skupa S={0,1}.
27 od 85
3. Algebra logike
Radovi amerikog naunika enona 1938. god.
ukazali su na praktinu primenu Bulove algebre
u analizi sloenih prekidakih mrea. Funkcija
definisana nad skupom x binarnih promenljivih
x = x
1
, x
2
, . . . . . . . . . . . . . . , x
n
koja uzima vrednosti 0 li 1 zove se funkcija
algebre logike. Elementarne funkcije algebre
logike su: negacija, konjukcija, disjunkcija i
ekvivalencija. Funkcija negacije je funkcija
koja dobije vrednost 1, ako je vrednost ulaza 0,
i vrednost 0 ako je vrednost ulaza 1.
28 od 85
3. Algebra logike
f1 (x) =
(crta iznad x ita se ne x ili x crta).
Tablino to moemo prikazati:
x
29 od 85
3. Algebra logike
x f
1
(x)
0 1
1 0
30 od 85
3. Algebra logike
Za funkciju negacije vai = x to se moe
dokazati tablino:
x
Fiziki objekt iji je matematiki model
ekvivalentan s definicijom funkcije negacije zove
se NE element.
31 od 85
3. Algebra logike
Funkcija konjunkcije je funkcija dva
argumenta koja dobije vrednost 1 samo, ako
su vrednosti oba ulaza 1. U svim ostalim
sluajevima vrednost funkcije je 0. Pie se u
obliku:


i naziva se logiko mnoenje ili I funkcija.
Uzima vrednosti prema tablici:
32 od 85
3. Algebra logike
Fiziki objekt ekvivalentan za funkciju
konjunkcije naziva se I element.
33 od 85
3. Algebra logike
Funkcija disjunkcije dobije vrednost 0 samo,
ako su vrednosti oba ulaza nule, a u svim
drugim sluajevima vrednost 1. Pie se:


i esto se naziva i logiko sabiranje ili ILI
funkcija. Uzima vrednost prema tablici:
34 od 85
3. Algebra logike
uazi funkcija
disjunkcije
x
1
x
2

x
1
x
2

0 0 0
0 1 1
1 0 1
1 1 1
Na pravilima algebre logike izrauju se logiki sklopovi s
vie ulaza te razliitim kombinacijama elemenata (I-
element, ILI-element, NE-element).
35 od 85
3. Algebra logike
Funkcija ekvivalencije je funkcija koja dobije
vrednost 1 samo ako su vrednosti ulaza
jednake.

36 od 85
3. Algebra logike
37 od 85
3. Algebra logike
Na pravilima algebre logike izrauju se logiki sklopovi s
vie ulaza te razliitim kombinacijama elemenata (I-
element, ILI-element, NE-element).
38 od 85
3. Algebra logike
39 od 85
3. Algebra logike
40 od 85
3. Algebra logike
41 od 85
3. Algebra logike
42 od 85
Komponente raunara
Odgovarajui nazivi delova raunarskog sistema preuzeti
su iz engleskog jezika. Hardver (Hardware) predstavlja
celokupni fiziki deo, iji se sastavni delovi mogu opipati.
Glavne hardverske komponente raunarskog sistema su:
ulazne jedinice,
centralna jedinica,
izlazne jedinice,
spoljne memorije,
komunikacije.
43 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Preko ulaznih jedinica, uitavaju se podaci sa
nosaa podataka u memoriju raunara.
Osnovna uloga ovih jedinica je transformisanje
podataka, iz oblika u kome se nalaze na
spoljnom nosau u oblik u kome ih pamti
memorija raunara. Po nainu na koji su
povezani s centralnom jedinicom dele se na
onlajn (on-line) i oflajn (off-line) jedinice.
44 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Onlajn jedinice rade pod direktnom kontrolom upravljake
jedinice, prenosei podatke s ulaza u memoriju. Oflajn jedinice
rade neovisno od upravljake jedinice. Obino se podaci
prenose fiziki do sistema za obradu podataka.
Svaka od jedinica koristi poseban medij kao nosaa podataka,
pri emu moraju biti zadovoljeni sledei uslovi:
podatak mora biti mainski itljiv,
podaci moraju biti u definisanom rasporedu, i
nosioci podataka moraju biti normirani.
45 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Prilikom opisa ulaznih jedinica bie opisani i pripadajui nosai
podataka. Najpoznatije ulazne jedinice su:
itai buenih kartica,
itai papirnih traka,
optiki itai obeleenih znakova,
optiki itai znakova,
koordinatni itai,
disketne jedinice,
terminali,...
46 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Razlikujemo ulazne podatke: 1. Koje preuzimamo i kontroliemo
na ulazu na obradu ili memorisanje u organizovanom obliku na
spoljnim memorijama (diskovi, trake, diskete), te 2. Ulazne
podatke koji se nalaze pripremljeni za obradu (diskete, trake), ili
organizovani za stalni pristup za obradu i korienje (disk,
traka), te 3. Povremeni pristup (trake, disketa).
Pojam podatak ovde ima ire znaenje: kao ulazni podatak
podrazumevamo tekst, sliku, brojne vrednosti, znak, naredbe
programa.
47 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Ovde e biti objanjen unos alfanumerikih i numerikih
podataka (slova, posebni znaci i brojevi) kao organizovanih
podataka za memorisanje odnosno zapis i obradu. Unos ove
vrste podataka moe biti optikim prepoznavanjem znakova i
unos direktnim radom korisnika putem tastatura. Unos direktnim
radom korisnika moe biti organizovan na tri naina:
upis na formatizovane obrasce s naknadnim unosom,
unos s originalnih dokumenata s delimino formatizovanih
polja,
direktni unos preko formatizovanih maski na ekranu terminala.
48 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Unos podataka s formatizovanih (unapred po rasporedu kolona i
redova pripremljenih obrazaca, s definisanim poetkom i
zavretkom svakog polja) primenjivao se kod masovnog unosa
podataka. Ove obrasce popunjavaju korisnici i dostavljaju na
unos u jedinice za unos kod korisnika (disketne jedinice,
terminal) ili u raunskom centru u odeljenju za unos podataka u
kojem rade operateri unosa podataka.
49 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Dobra strana ovako organizovanog unosa podataka je velika brzina
unosa podataka, rade ih obueni kadrovi za unos, koji obavljaju unos,
naroito kod obrazaca koji se ponavljaju, veoma velikom brzinom.
Nedostaci ovog naina unosa su:
obavlja se prepis podataka s originalnih dokumenata na obrazac za
unos to zahteva vie vremena i uzrokuje pogreke,
korisnik je udaljen od podataka te nema mogunost intervencije
(ispravke) kod samog unosa,
mogue je gubljenje pojedinih slogova,
potrebne su posebne tabele za upis informativnih oznaka,
ispravke greaka kod upisa i unosa obavljaju se sporo.
50 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Rad programa s ovako uitanim podacima obavlja
se programskom proverom identifikacije sloga tako
to svaki ulazni slog dobije identifikaciju u polju
vrste sloga VS ili raniji kod buenih kartica VK
(vodea kartica). U cilju smanjenja greaka
identifikacione oznake sloga ispisuju se unapred na
obrascima za unos podataka. Ovaj nain unosa
koristio se kod masovne obrade podataka u vreme
korienja raunskih centara ili odeljenja za usluge
obrade podataka u bankama, javnim upravama i
preduzeima. Danas se ovakva organizacija unosa
sve manje koristi.
51 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Unos podataka s originalnih dokumenata smanjuje vreme
potrebno za njihovo prepisivanje na dokumente za unos. Na
dokumentu se formatizuju samo polja koja se unose s
dokumenta. Ovim nainom unosa, dokument ostaje u svom
originalnom obliku, ali se na njemu formatizuju odreena polja s
kojih se unose vrednosti u definisanom rasporedu. Ovaj oblik
unosa najee se koristi kod internih dokumenata preduzea
(proizvodni nalog, prijem, izdavanje, povratnica, itd.). Dobre
strane ovog naina unosa podataka su sledee:
nema prepisivanja na obrasce za unos,
dokument ostaje i kao radni dokument i kao dokument za arhivu.
52 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Nedostaci ovog naina unosa podataka su:
oznaka sloga (VS, VK) naruava estetski izgled
dokumenta,
dokumenti iz okruenja nisu pripremljeni na isti
nain,
za pisanje informativnih oznaka potrebno je imati
prevodilac oznaka na dokumentu..
53 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Kod oba ova naina podaci se unose kao ulazni slogovi,
povezuju preko VS ili VK, te formiraju logike slogove u
odreenoj organizaciji podataka. Logike kontrole podataka
obavljaju se, prilikom njihova unosa programima logike
kontrole.
54 od 85
Komponente raunara , ulazne jedinice
Trei oblik unosa podataka obavlja se neposredno u
interaktivnom radu korisnika. Za ovaj nain rada nuna
pretpostavka je mrea lokalnih stanica, putem koje korisnici, pri
unosu, komuniciraju s programom i memorisanim podacima.
Unos podataka obavlja se pomou maske na ekranu koja ima
oblik i raspored prilagoen izvornom dokumentu i nainu rada
korisnika s dokumentom. Ovo je danas najee upotrebljavani
nain unosa podataka. Dobre strane ovog unosa su:
podatke unose korisnici neposredno kao svoj zadatak,
osigurana je vea tanost podataka,
greke u podacima se odmah uoavaju i ispravljaju.
55 od 85
Komponente raunara , optiki ita obeleenih
obrazaca
Trei oblik unosa podataka obavlja se neposredno u
interaktivnom radu korisnika. Za ovaj nain rada nuna
pretpostavka je mrea lokalnih stanica, putem koje korisnici, pri
unosu, komuniciraju s programom i memorisanim podacima.
Unos podataka obavlja se pomou maske na ekranu koja ima
oblik i raspored prilagoen izvornom dokumentu i nainu rada
korisnika s dokumentom. Ovo je danas najee upotrebljavani
nain unosa podataka. Dobre strane ovog unosa su:
podatke unose korisnici neposredno kao svoj zadatak,
osigurana je vea tanost podataka,
greke u podacima se odmah uoavaju i ispravljaju.
56 od 85
Komponente raunara , optiki ita obeleenih
obrazaca
U sluajevima kada je troak pretvaranja podataka iz izvornog
dokumenta u oblik prikladan za ulaz u raunar velik, primenjuje
se optiki ita znakova. On ita upisane obeleene znakove.
Ovako se najee obrauju rezultati raznih testova. Odgovori
na postavljena pitanja se obeleavaju. Dokument se skenira i
identifikuje lokacija obeleenih znakova. Brzina itanja zavisi o
vrsti i veliini dokumenta, kao i o broju znakova koje treba
proitati, a prednost je u manjoj pripremi obrazaca za itanje.
ita obeleenih znakova poseduje fotoeliju koja usmerava
impuls prema obeleenom mestu, koje ima odreeno znaenje.
Brzina itanja iznosi oko 200 obrazaca u minuti.
57 od 85
Komponente raunara , optiki ita znakova
Omoguuje itanje i
rukom pisanih
znakova, pisanih po
odreenim pravilima.
Prikaz slova, pisanih
za optiki ita
znakova (Optical
Character
Recognation
OCR), prikazan je na
Slici
58 od 85
Komponente raunara , optiki ita znakova
Optiki itai mogu raditi kao off-line i on line ulazne
jedinice, kada se unos obavlja na magnetsku traku.
Ovakvi ureaji itaju alfanumerike znakove tampane
pisaom mainom, te brojeve pisane rukom po
odreenim pravilima za pisanje brojeva. Proitani znakovi
se uporeuju s postojeim znakovima u memoriji itaa, i
ako ih ita nae, obavlja se itanje i unos podataka.
Posebnu vrstu predstavlja ita magnetskih znakova
(Magnetic Ink Character
Recognation MICR) koji se najee koristi u
bankarstvu. Na Slici ispod prikazan je izgled eka.
59 od 85
Komponente raunara , optiki ita znakova
60 od 85
Komponente raunara , koordinatni ita znakova
Koordinatni ita (Digitizer) je ulazna jedinica koja
omoguuje ulaz koordinata predmeta, zakrivljenih crta s
papira i sl. itanje se obavlja pomou glave za itanje
koja putuje krivom ili zakrivljenom povrinom. Pri tome se
kriva linija ili zakrivljena povrina pretvara u odgovarajuu
liniju s velikim brojem koordinatnih taaka u ravni ili
prostoru. Naroito se upotrebljava za merenje i snimanje
sloenih oblika alata, turbinskih lopatica i ostalih
zakrivljenih ravni.
61 od 85
Komponente raunara , koordinatni ita znakova
direktan pristup do
podataka (pored
terminala jedini
ureaj koji to
omoguava),
moe raditi off-line
(unose se podaci) i
on-line (direktnom
vezom sa udaljenog
mesta prikupljanja),
niski trokovi medija.
62 od 85
Komponente raunara , terminal
Terminali su ureaji za daljinsko primanje ili davanje podataka,
odnosno izvoenja obrada. Slue za ostvarivanje on-line veze s
raunarom. Jedna od osnovnih karakteristika savremenih
raunara je razvijen podsistem komunikacija. Obrade se vre
putem veeg broja terminala razliitih mogunosti za interaktivni
rad, za rad u distribuiranoj obradi i dr. Korienjem terminala
obrada se vri u pravilu sa mesta gde se neki proizvodni ili
poslovni proces obavlja. Terminali i PC raunari koriste se
danas najvie od svih jedinica za unos podataka. Unos se
obavlja u interaktivnom radu putem tastature i ekranskog
prikaza dokumenta u koji unosimo podatke putujui ekranom
monitora.
63 od 85
Komponente raunara , Grafika stanica
Grafike stanice se koriste za izradu i unos slika i crtea u
memoriju ili spoljne memorije. Imaju dva naina prikazivanja
slike na ekranu: storage i refresh. Storage nain zadrava sliku,
a refresh ponavlja sliku brzinom 30-60 puta u sekundi. Grafike
stanice omoguavaju vektorsko i rastersko prikazivanje slika.
Kod vektorskog prikazivanja linije prikazujemo koordinatama
taaka linija, a kod rasterskog prikazivanja prikazujemo sliku
nizom takica kojima definiemo prostor slike. Ove takice (kao
kod TV ekrana) nazivamo pikselima. Gustoa ovih takica tj.
piksela predstavlja kvalitet slike koju nazivamo rezolucijom.
Komunikacija se obavlja specijalnim grafikim protokolom
putem: tastature, dojstika (joystick), mia, trek bola (trackball),
grafike table i svetlosne olovke.
64 od 85
Komponente raunara , POS terminali
Point of Sale
terminali (POS)
danas se sve vie
koriste u trgovinama i
skladitima.
Omoguavaju itanje
cene s artikla koji je
prodan, obrade
dnevnog finansijskog
poslovanja trgovine,
te smanjivanje stanja
artikla na zalihama.
65 od 85
Komponente raunara , POS terminali
POS sadri obino u konfiguraciji i magnetsku traku ili
komunikaciju s glavnim raunarom POS sistema za prenos
podataka. Postoje POS terminali za unos podataka putem
tastature i POS terminali s ureajem za itanje. Ovaj ita u
obliku dojstika se jednostavno pokree preko cene i ita je
ukoliko je napisana OCR fontovima ili bar (prugastim) kodom
(bar code). Proitana se cena prikazuje na ekranu za kontrolu
kupcu. U POS sistemu se obino nalazi i tampa koji izraeni
raun tampa kupcu.
66 od 85
Komponente raunara , POS terminali
POS sadri obino u konfiguraciji i magnetsku traku ili
komunikaciju s glavnim raunarom POS sistema za prenos
podataka. Postoje POS terminali za unos podataka putem
tastature i POS terminali s ureajem za itanje. Ovaj ita u
obliku dojstika se jednostavno pokree preko cene i ita je
ukoliko je napisana OCR fontovima ili bar (prugastim) kodom
(bar code). Proitana se cena prikazuje na ekranu za kontrolu
kupcu. U POS sistemu se obino nalazi i tampa koji izraeni
raun tampa kupcu.
67 od 85
Komponente raunara , itai bar koda (bar
code)
POS sadri obino u konfiguraciji i magnetsku traku ili
komunikaciju s glavnim raunarom POS sistema za prenos
podataka. Postoje POS terminali za unos podataka putem
tastature i POS terminali s ureajem za itanje. Ovaj ita u
obliku dojstika se jednostavno pokree preko cene i ita je
ukoliko je napisana OCR fontovima ili bar (prugastim) kodom
(bar code). Proitana se cena prikazuje na ekranu za kontrolu
kupcu. U POS sistemu se obino nalazi i tampa koji izraeni
raun tampa kupcu.
68 od 85
Komponente raunara , itai bar koda (bar
code)
Poseban oblik optikih znakova naziva se prugasti kod (bar code).
Predstavlja univerzalnu zajedniku oznaku proizvoda razliitih zemalja
(Universal Product Code- UPC). Izgled oznake dane u obliku bar koda
prikazan je na Slici




ita bar koda ita samo oznaku proizvoda dok se cena, prema oznaci,
uzima iz baze podataka o proizvodima. Na taj se nain za proizvode ne
moraju upisivati cene, olakana je promena cena i prodavai ne moraju
pamtiti cene, te dolazi do manje greaka u radu.
69 od 85
Komponente raunara, Pomoni ureaji za ulaz
podataka putem ekrana
U skupinu pomonih ureaja pripadaju oni kojima
se omoguuje pomoni rad ili direktni unos manje
koliine podataka sa ekrana terminala. S obzirom
na bri i jednostavniji nain rada ovi ureaji, u
novek vreme, sve vie zamenjuju funkciju tastature
te se u nekim gotovim paketima programa javljaju
kao osnovni ureaji za rad (WINDOWS i dr.). U ove
ureaje spadaju: mi, svetlosna olovka, dojstik za
upravljanje, trek bol, grafika tabla.
70 od 85
Komponente raunara, Ulazne jedinice za ljudski
govor
Ulazne
jedinice za
ulaz putem
ljudskog glasa
(Voice
Recognation)
omoguuju
konverziju
ljudskog glasa
u digitalni oblik
razumljiv
raunaru
71 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Centralna jedinica koju zovemo CPU (Central Processing Unit)
upravlja radom svih jedinica raunara, memorie podatke i
naredbe nakon ulaza, te obavlja operacije matematikih i
logikih raunanja i uporeivanja. Taj se centralni deo
raunara deli na:
radnu (operativna) memoriju, (RAM)
aritmetiko-logiku jedinicu, (ALU)
upravljaku jedinicu. (CU)
72 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Ve u poetku razvoja raunara, postavio se
problem kako memorisati brojeve, slova i
specijalne znakove u raunaru. Tako se pokazalo
praktino i potrebno da se svaki znak prikae i
memorie u obliku 0 ili 1. Ovaj oblik nazvan je
binarni oblik, a razvio ga je Lajbnic u 17. veku.
Nula i jedan ovdje predstavljaju "da" i "ne",
odnosno ima ili nema elektrine struje. To nisu
brojevi 0 ili 1 kao i svi drugi znakovi u radu
raunara. Ova najmanja jedinica informacija
nazvana je bit (od binary digit).
73 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
74 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Veliina memorije izraava se u bajtima. Vee
jedinice su kilobajt (KB), megabajt (MB) i gigabajt
(GB) Kilobajt se uzima kao jedinica od 1000
bajta (tano 1024 bajta), megabajt kao jedinica od
1000000 bajta (tano 1048576 bajta), a gigabajt
priblino jednu milijardu bajta.
75 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Postoje i raunari sa organizacijom od 12, 16, 32
ili 64 bita koja se zovu re (Word). S obzirom na to
da je za svaku akciju potrebno pristupiti ili
pohraniti podatak ili instrukciju u memoriju, veoma
je vano da to vreme bude to manje. Ovo vreme
potrebno za pronalaenje i itanje podatka u
radnoj memoriji naziva se vreme pristupa. Vreme
pristupa je uz kapacitet glavna karakteristika
radne memorije i od njega zavisi brzina rada
raunara. Kod savremenih raunara to je vreme
manje od jedne nanosekunde. Na Slici nie
prikazana je uloga radne memorije u radu
raunaru.
76 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
77 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Radna memorija je organizovana kao skup lokacija od kojih svaka ima
svoju adresu. Adresiranje moe biti direktno i indirektno. Kada se podaci
upisuju na neku lokaciju oni briu postojee stanje na lokaciji. Kod itanja
podaci ostaju nepromenjeni. Prvi nivo adresiranja predstavlja podela radne
memorije na ulazno, radno i izlazno podruje. Ponekad se ulazno i izlazno
podruje naziva bafer. Adrese se mogu definisati: apsolutno (direktno) i
relativno (indirektno). Kod apsolutnog adresiranja, adresa je redni broj bajta
u memoriji. Kod relativnog adresiranja, adresa se sastoji od dva broja: prvi
odreuje poetak brojanja, a drugi relativnu adresu od tog poetka (Primer:
bajt broj 8024 je 24.-ti bajt od izabranog poetka 8000). Prednost ovog
naina adresiranja je u tome to se s promenom poetka mogu pomaknuti
sve adrese unutar jednog programa.
78 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Danas postoje sledee vrste radnih memorija:
feritne memorije,
memorije s tankim magnetskim filmom,
memorije s magnetskim mjehuriima,
poluprovodnike memorije.
79 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Postoji nekoliko delova radne memorije. Najznaajniji su RAM
(Random Access Memory) i ROM (Read Only Memory). RAM
memorija sadri podatke i programe koji se izvravaju. Lako se
menja, a uitavanje novog programa brie prethodni. ROM
memorija sadri programe koji se mogu samo itati, ali ne i
menjati. Oni ostaju u memoriji i nakon prekida rada raunara.
Do programa i podataka koji se nalaze u RAM memoriji
pristupa se brzo i direktno. Meutim, za neke raunare
potrebna je jo vea brzina u radu. Ovi zahtevi se reavaju
ugradnjom CACHE memorije koja je bra od RAM memorije,
ali i znaajno skuplja..
80 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Prilikom komuniciranja s ostalim jedinicama sistema, radna
memorija ne prima i ne predaje podatke direktno ve preko svojih
registara. Registri predstavljaju vrlo brzi deo radne memorije, ali
su malog kapaciteta.
Prvi je registar na kojem je zapisana adresa lokacije kojom se
operie AR (adresni registar), a drugi je potreban da se u njega
prenese podatak koji se eli upisati u memoriju ili proitati iz nje.
Ovaj registar zovemo registar memorijskih podataka (MD). itanje
podataka nije nita drugo do njihovo prenoenje iz memorije u
memorijski registar. Ako se podatak eli zapisati na neku lokaciju
memorije, on se najpre prenese u memorijski registar, a zatim u
memoriju na adresu koja je u adresnom registru.
81 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Posebni kabl koji
povezuje radnu
memoriju, registre
i upravljaku
jedinicu naziva se
sabirnica (Bus
lines) ili
magistrala. Na
Slici su prikazane
veze izmeu
delova centralne
jedinice.
82 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
Upravljaka jedinica kontrolie i koordinira rad svih jedinica raunarskog
sistema. Svoju funkciju obavlja izdavanjem odgovarajuih signala, koji
nastaju na osnovu naredbi iz programa koji se nalazi u radnoj memoriji i koji
upravljaka jedinica ita tokom izvoenja programa. Glavni zadaci
upravljake jedinice su:
upravlja itanjem i upisom u radnu memoriju,
upravlja razmenom podataka izmeu radne memorije i aritmetiko-logike
jedinice,
upravlja radom aritmetiko-logike jedinice,
sinhronizuje rad pojedinih jedinica raunara.
83 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica
84 od 85
Komponente raunara, Komunikacioni podsistem
Mainski ciklus se sastoji od niza operacija, potrebnih da se
izvri jedna mainska naredba, dana u obliku mainskig jezika.
Mainski ciklus delimo u dve faze: vreme za pripremu (I
vreme, Instruction Time) i izvrno vreme (E vreme, Execution
Time). Na Slici gore oznaena je brojem 1 I operacija kojom
upravljaka jedinica uzima sledeu naredbu za izvrenje (iz
radne memorije). Upravljaka jedinica interpretira to treba
uraditi i gde su locirani potrebni podaci. U izvrnoj E-operaciji
ALJ (aritmetiko logika jedinica) izvodi aritmetiku ili logiku
operaciju, a upravljaka jedinica rezultat vraa u radnu
memoriju. Nakon toga se operacijom 6 startuje sledea
naredba
85 od 85
Komponente raunara, Centralna jedinica