1

FINANSIJSKO POSLOVANJE
Prof.dr Dragoslav Jerini


VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT
I POSLOVNE KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: FINANSIJSKO
POSLOVANJE

TEMA:REVIZIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA I NJEN ZNAAJ



Mentor: Student:
Prof.dr Dragoslav Jerini Jevti Zdravka
Broj indexa:13/212



Sremski Karlovci
Jun 2014.godine

2

SADRAJ Strana



1. UVOD 3

2. PRIHVATANJE KLIJENTA 4
2.1. Poznavanje klijentovog poslovanja 4
2.2. Uslovi angaovanja revizora 5
3. GLOBALNI PROCES REVIZIJE 7
3.1.Definisanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave 7
3.2.Rizik i znaajnost u procesu revizije 8
3.3.Uobiajni postupak revizije 9
4. IZVETAJ REVIZIJE 10
4.1.Delovi izvetaja revizije 10
4.2.Nekvalifikovani izvetaj revizije sa objanjenjem ili izmenjenim tekstom 11
4.3.Izvetaji revizije koji se razlikuju od nekvalifikovanog miljenja 11
5. PREVARA I DRUGI NEZAKONITI POSLOVI 13
5.1.Definicije koje se odnose na prevaru 13
5.2.Zatita od prevare 14
5.3.Otkrivanje prevare 14
6. ZAKLJUAK 15
7. LITERATURA 16
3


1. UVOD


Pod revizijom se podrazumeva postupak ispitivanja i ocene finansijskih izvetaja, na osnovu
kojih se daje struno miljenje o realnosti i objektivnosti stanja imovine, kapitala, obaveza i
rezultata poslovanja preduzea. Osim toga, revizija moe da obuhvata i ispitivanje i ocenu
poslovanja, organizovanost poslovnih funkcija, nain donoenja poslovnih odluka i
funkcionalnost informacionog sistema, zatim ocenu boniteta, solventnosti i specijalnih bilansa.

U kontekstu osnovnih vrsta revizije mogue je jo govoriti i o razlikovanju revizija poslovanja
od revizije finansijskih izvetaja, kao i o razlikovanju komercijalne od dravne (javne) revizije.
Meutim, najee se pod pojmom revizije podrazumeva revizija finansijskih izvetaja koju
obavljaju eksterni revizori (revizorska preduzea).

Nezavisnost u reviziji podrazumeva zauzimanje nepristrasnog stava kod obavljanja testova
revizije, ocene rezultata i izdavanja izvetaja revizije.
Kontrola predstavlja jedan od najvanijih elemenata menadmenta i treba da ima stalnu i aktivnu
ulogu u upravljanju. One banke koje nemaju efikasan sistem kontrole, snose vei rizik nastanka
nepravilnosti, greki i zloupotreba.
















4

2. PRIHVATANJE KLIJENTA

Sve ima svoj pocetak I kraj. Revizija moze da se shvati kao neka vrsta putovanja.
Koraci na tom putovanju mogu da se zamisle kao process revizije. U tom slucaju pocetak ili prvi
korak bi bio prihvatanje klijenta, zavrsetak ili zadnji korak je izdavanje revizijskog misljenja.
Revizor mora da otvori cetvoro oci kada razmatra varijantu da prihvati ili odbije novog klijenta.
Pre donosenja odluke prihvatiti ili ne prihvatiti novog klijenta revizor vrlo predano prikuplja
informacije o njemu, negovom poslovanju i svemu sto dolazi u kontakt sa njim.
Pre donosenja odluke ni u jednom trenutku se ne moze sa sigurnoscu tvrditi da ima dovoljno
informacija da bi se rizik smatrao zanemarljivim. Rizik je neizbezan, posebno u savremenim
uslovima zakonske i profesionalne odgovornosti revizora i njihovih firmi.

a. Poznavanje klijentovog poslovanja
Neophodna pretpostavka za izradu opteg plana revizije je poznavanje poslovanja
kljenta, pre svega iz razloga sto moze bolje da sagleda moguce izazove, strucni tim, da planira na
koje oblasti ili aktivnosti treba obratiti posebnu panju I mozda od svega bitnije procena
potrebnog obima angaovanja za pokrie planiranog rizika revizijskog angamana.
Sakupljanjem informacija o novom klijentu revizor procenjuje inherentni rizik, kontrolni rizik I
mogui detekcioni rizik. Do informacija je mogue doi raznim kanalima kao sto su:

Prethodno iskustvo s takvim I slinim preduzeima I delatnostima
Prethodni revizor
Razgovor s rukovodeim osobljem u preduzeu novog klijenta
Kontakti sa osobljem iz interne kontrole
Pregled izvetaja interne revizije
Razogovor s uglednim ljudima van preduzea (kupcima, dobavljaima)
Publikacije vezane za datu delatnost (npr. Dravne statistike, pregledi, tekstovi,
trgovaki asopisi)
Zakonodavstvo I propisi koji tangiraju poslovanje preduza klijenta, itd.
Dobar izvor informacija su razgovori s upravom I slubenicima klijenta o temama kao sto su:
Promene u upravi, organizacionoj strukturi I aktivnostima klijenta
Uticaj pozitivne zakonske regulative na poslovanje klijenta
Tekue ili potencijalne finansijske potekce ili raunovodstveni problemi
Povezana lica
Novi kapaciteti I druge promene obima poslovne aktivnosti
Promene proizvodnog ili uslunog programa
Promene informacionog sistema

5

Na osnovu svih raspoloivih informacija I na bazi procene svakog od pobrojanih rizika revizor
pravi plan angaovanja I odredjuje cenu angaovanja.


b. Uslovi angaovanja revizora
ISA 210, nalae da revizor I klijent treba da se dogovore o uslovima angaovanja.
Pod uslovima se podrazumeva dogovor o sledeim elementima:

ta treba uraditi?
U kom roku?
Koji struni tim treba to da uradi?
Koliko e to kotati, i
U kojim rokovima treba obaviti plaanja

Oko predmeta rada treba obaviti precizan dogovor. Pitanje je da li se radi o statutarnoj reviziji ili
nokon posebnom angamanu koji je srodan reviziji,. Rok je bitna komponenta jer od toga zavisi
pored ostalog I visina naknade. Ako klijent insistira da se posao zavri u kratkom roku nakon
izdavanja finansijskih izvetaja cena moze biti bitno vea zato to se radi o picu sezone kada je
velika potranja za revizorskim uslugama.
U nekim sluajevima je struni tim veoma vaan. Klijent nekada nee da prihvati neke revizore
zbog ranijih nesuglasica. U takvim okolnostima treba razmotriti opravdanost tog zahteva. Kada
je u pitanju naknada za vrenje revizije na Zapadu se uglavnom radi po tarifi na bazi planiranih
ili ostvarenih asova rada. Ponekad klijent nee da prihvati rizik promene obima angaovanja pa
trai da se na bazi planiranih aktivnosti obavi I palti revizijski angaman. I dinamika plaanja
moe biti bitna komponenta dogovora. Nekada je odlaganje plaanja vana konkurentna poluga.
Kod nas se ovakve stvari definiu ugovorom o vrenju revizije. Na Zapadu se to regulie pismom
o angaovanju. Prema medjunarodnoj profesionalnoj etici, profesionalne naknade treba da budu
objektivan I realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvrenih za klijenta, uzimajui u obzir:
Strunost I znanje potrebno za datu vrstu profesionalnih usluga
Nivo obuenosti I iskustva osoba koje su neophodne za obavljanje profesionalnih
usluga
Vreme koje je svakoj angaovanoj osobi neophodno za obavljanje preofesionalnih
usluga, i
Stepen odgovornosti koji obavljanje takvih usluga povlai za sobom



Pismo o angazovanju

6

Posle inicijative od strane klijenta revizoru da se izjasni da li prihvata obavljanje
revizije revizor treba ako odlui da li e da prihvati revizijski angaman I da li da posalje pismo
o angaovanju. Interes I jedne I druge strane je da se telefonski kontakti finiiraju slanjam
pismene isprave koja definitivno otklanja sve dileme.

Nije poeljno da se revizor angauje u veoj meri na poslovima revizije dok ne poalje pismo o
angaovanju. Ako bi poeo da radi u veem obimu pre slanja pisma mogle bi nastupiti
nesuglasice zbog nejasnoa oko toga ta je svaka strana podrazumevala da su elementi dogovora.
To pismo dokumentuje I potvrdjuje prihvatanje posla od strane revizora, cilja

I obima revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu I forme bilo kojih izvetaja. U
postupcima pred sudovima revizor moze da koristi pismo o angaovanju kao vrstu ugovora
navodei sve bitne elemente dogovora izmedju dve strane u poslu.

























3. GLOBALNI PROCES REVIZIJE
7


Cilj svakog revizijskog angamana je prevashodno izraavanje miljenja ime se okonava
revizijski angaman. Cilj revizije finansijskih izvetaja je da omogui revizoru da izrazi
miljenje da li su finansijski izvetaji, u svim bitnim aspektima, sainjeni u skladu sa utvrdjenim
ili uobiajenim okvirom finansijskog izvetavanja. U postupku formiranja miljenja najee se
koriste formulacije tipa: daju istinit I fer objektivan prikaz ili po svim bitnim pitanjima
prikazuju realno I objektivno. Svaka revizija se bazira na odgovarajuim konceptima revizije.
Postoje tri osnovna koncepta revizije:

Koncept rizika koji polazi od premise da svaki, pa I revizijski angaman
podrazumeva rizik formiranja pogrenog miljenja I trpljenja negativnih posledica
zbog toga,
Koncept materijalnosti koji poiva na premisi da sve stavke na bazi kojih se
formira revizijsko miljenje nisu materijalne ili znaajne na isti nain I u istom
rangu, i
Koncept dokaza koje se zaniva na zahtevu da revizor obavlja pregled da bi
prikupio dovoljno dokaza da moze da formira I izrazi revizijsko miljenje koje je
u saglasnosti sa unutranjim sadrajem I prirodom poslovanja I finansijskih
izvetaja o kojima se izraava revizijsko miljenje.


3.1. Definisanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave

Pre poetka revizijskog angamana neophodno je definisati ciljeve tog angamana. Svaki
angaman je pria za sebe. Svaki u sebi sadri predvidive I nepredvidive izazove za revizijski
angaman. Osnova za definisanje ciljeva revizijskog angamana je izjava koje je uprava dala o
finansijskim izvetajima. Za iskaze u finansijskim izvetajima odgorvorno je rukovodstvo
preduzea koje je I sacinilo date finansijske izvetaje.
Uprava uobiajno tvrdi da su finansijski izvetaji kompanije pripremljeni u skladu sa
Medjunarodnim raunovodstvenim standardima. Zadatak revizora je da proveri da li je ta
tvrdnja tana. Da bi to uradio on mora da proveri svaku poziciju u finansijskim izvetajima da bi
mogao da tvrdi da su rauni pravilno klasifikovani I da su izvrena odgovarajua objavljivanja u
saglasnosti sa medjunarodnim standardima.
U postupku proveravanja ispravnosti izjava uprave revizor treba u svojim proverama da prodje
kroz sledee kategorije:

Postojanje
Prava I obaveze
Nastanak poslovne transakcije
Kompletnost
Procena
Vrednovanje
Prezentacija I objavljivanje



8


3.2. Rizik I znacajnost u postupku revizije


Revizijski rizik - Rizik u reviziji proistce iz injenice da revizor ili njegovo preduzee imaju
odgovarajui stepen neizvesnosti u revizijskom angamanu. Ta neizvesnost moe da bude
posledica:

Moguih nesporazuma sa personalom preduzea klijenta I pored kvalitetnog
rada,
Moguih nesporazuma koji su posledica propusta obe strane I revizora I
personala klijenta,
Nedostajuih informacija o preduzeu klijenta, njegovoj delatnosti I stanju u
preduzeu,
Nesigurnosti u pogledu kompetentnosti dokaza koje revizor pribavi u toku svog
rada,
Neefikasnosti interne kontrole klijenta,
Nesigurnost u pogledu tanosti I korektnosti finansijskih izvetaja itd.


Ako se pravilno proceni rizik revizijskog angamana mogue je izbei neprijatnosti, smanjiti
trokove I podii efikasnost ime potencijalno moe da se dobije na ugledu u profesiji.
Materijalnost (Znacajnost) Prilikom planiranja revizije revizor razmatra ta je to to bi u
finansijskim izvetajima finansijske izvetaje moglo uiniti znaajno pogreno iskaznim.

Drugim reima, ta je to to bi moglo promai revizoru kao nepravilnost, nedostatak ili greka
koje on nee percipirati a to moe da ugrozi odrivost formiranog miljenja.Procena
materijalnosti (znaajnosti) treba da omogui odgovor na pitanja:

Koji obim revizijskog obuhvata je poeljan,
Koje su to stavke koje treba ispitati,
Da li je potrebno vriti testiranje na temelju statistikog uzorka,
Da li primeniti sluajni ili stratifikovani uzorak, itd












3.3 Uobiajni postupak revizije
9


Revizija finansiskih izvetaja je sistemski proces koji poinje zahtevom klijenta reviziskom
preduzeu za davanje ponude za obavljanje revizije finansiskih izvetaja, a zavrava se
izraavanjem miljenja revizora u formi izvetaja. Ako revizor reaguje na poziv za slanje ponude
on skuplja podatke od preduzea i drugim kanalima da formira ponudu. Ponuda sadri sve
elemente neophodne za zakljuenje ugovora o vrenju revizije kao to su:

Struni tim,
Poetak vrenja revizije,
Okonanje revizije,
Boravak na terenu i prisustvo propisima,
Cena,
Rokovi plaanja, i
Ostali elementi.

Ako prduzee klijent prihvati reviziju onda se pristupa potpisu ugovora i obaljanju posla revizije.
Sama revizija uobiajno prolazi kroz sledee faze:

Faza 1 Prihvatanje klijenta
Faza 2 Planiranje revizije
Faza 3 Testiranje i provodjenje dokaznih postupaka
Faza 4 Procena i izvetavanje






















4. IZVETAJ REVIZIJE

10


Cilj svake revizije je formiranje reviziskog miljenja o finansiskim izvetajima. Miljenje
revizora esto je jedini deo revizije koji korisnici vide. Prema tome, posmatrano iz ugla
korisnika, izvetaj predstavlja proizvod revizora. Izvetaj revizora predstavlja poslednji korak u
celom procesu revizije. U teoriji i praksi revizije postoje sledei tipovi reviziskih izvetaja ili
miljenja:
Standardni nekvalifikovani izvetaji revizije ( pozitivno ili potvrdno miljenje ),
Nekvalifikovani izvetaji revizije sa objasnjenjem ili izmenjenim tekstom (
miljenje sa rezervom ),
Kvalifikovan izvetaj sa negativnim mljenjem, I
Kvalifikovan izvetaj sa uzdravanjem od miljenja

4.1. Delovi izvetaja revizije

Bez obzira na revizore, sledeih sedam delova izvetaja revizije uvek ostaju isti. To su sledci
delovi:

1. Naslov izvetaja standardi revizije zahtevaju da izvetaj ima naslov I da u njemu
stoji rec nezavisan. Zahtev da naslov zadri re nezavisan ima za cilj da korisnicima
prenese da je revizija bila nepristrasna u svim aspektima angaovanja.
2. Adresa u izvetaju revizije izvetaj se obino adresira na preduzee, njegove
akcionare, ili upravni odbor. Proteklih godina ustalio se obiaj da se izvetaj upuuje
akcionarima, da bi se pokazalo da je revizor nezavisan u odnosu na preduzee I
upravni odbor.
3. Uvodni paragraf prvi paragraf izvetaja ima tri zadatka. Prvo, u njemu se
jednostavno navodi da je raunovodstveno preduzee sprovelo reviziju. Drugo,
navode se finansiski izvetaji nad kojima je izvrena revizija, ukljuujui datume
bilansa stanja I raunovodstvene periode za bilans uspeha I bilans novanih tokova.
Tree, navodi se da je za finansiske izvetaje odgovorno rukovodstvo a da je
odgovornost revizora da izrazi miljenje o finansiskim izvetaja na bazi revizije.
4. Paragraf o delokrugu rada on predstavlja injenini iskaz o tome sta je revizor
uradio u reviziji. U ovom paragrafu prvo se navodi da je revizor sledio opte
prihvaene standarde revizije. U ostalom delu daje se kratak opis aspekata revizije.
5. Miljenje u poslednjem paragrafu u standardnom izvetaju navode se zakljuci
dobijeni na osnovu rezultata testiranja u toku revizije. Ovaj deo izvetaja je toliko
vaan da se esto ceo izvetaj revizije jednostavno naziva miljenje revizora. U ovom
paragrafu navodi se miljenje a ne apsolutni injenicni iskaz ili garancija. To ima za
cilj da ukaze da se zakljuci baziraju na strunom miljenju.
6. Naziv raunovodstvenog preduzea u nazivu se navodi raunovodstveno
preduzee ili ime strunjaka koji je sproveo reviziju. Obino se koristi naziv
preduzea, posto celo raunovodstveno preduzee ima zakonsku I profesionalnu
odgovornost da obezbedi kvalitet revizije u skladu sa profesionalnim standardima.
7. Datum u izvetaju revizije odgovaraji datum za izvetaj jeste datum kada je
revizor zavrio najvanije procedure revizije na terenu.

11

Ovaj datum je vazan za korisnike zbog toga to ukazuje na poslednji dan odgovornosti revizora
za pregled znaajnih dogadjaja koji su se odigrali posle datuma finansiskih izvetaja.

4.2 Nekvalifikovani izvetaj revizije sa objanjenjem ili izmenjenim tekstom

U odredjenim situacijama izdaje se nekvalifikovani izvetaj revizije, ali tekst se razlikuje od
standardnog nekvalifikovanog izvetaja. Vazno je razlikovati ove izvetaje od kvalifikovanih
izvetaja.
Nekvalifikovani izvestaj sa objanjenjem ili izmenjenim tekstom zadovoljava kriterijume potpune
revizije sa zadovoljavajuim rezultatima I finansijskim izvetajima koji su tacno prikazani, ali
revizor osea da je vano, ili potrebno, da obezbedi dodatne informacije. U kvalifikovanom
izvetaju, revizor ili nije sproveo zadovoljavajuu reviziju ili smatra da su finansijski izvetaji
netano prikazani. Sledee stavke predstavljaju najvanije razloge za dodatno objanjenje ili
izmenu teksta nekvalifikovanog kratkog izvetaja:

Materijalne neizvesnosti;
Nedoslednosti;
Revizor se slae sa odstupanjem od objavljenih raunovodstvenih principa;
Naglasak na predmetu;
Izvetaji koji obuhvataju druge revizore.

4.3 Izvetaji revizije koji se razlikuju od nekvalifikovanog miljenja

Kad god postoji neki od uslova koji zahtevaju odstupanje od nekvalifikovanog miljenja ( a to
su: nepozivanje na drugog revizora u izvetaju revizije, pozivanje na drugog revizora u izvetaju,
I kvalifikovanje miljenja) I kada je on materijalan:

Delokrug rada u reviziji je ogranien
Finansijski izvetaji nisu pripremljeni u skladu sa opte prihvaenim
raunovodstvenim principima
Revizor nije nezavisan
potrebno je izdati drugaciji izvetaj od nekvalifikovanog. Pod ovim uslovima izdaju
se tri osnovne vrste izvetaja:
Negativno miljenje,
Uzdravanje od miljenja I
Kvalifikovano miljenje.

Pored ovih esto se izdaju I izvetaji o finansijskim izvetajima nad kojima nije izvrena revizija,
koji, kao sto i samo ime nagovetava, zapravo I nisu izvetaji revizije. Ovlaene javne
raunovodje izdaju I posebne izvetaje revizije za iskaze pripremljene na osnovu gotovine,
revizije odredjenih aspekata poslovanja preduzea koje na predstavljaju finansijski izvetaji,
preglede interne kontrole, I druge situacije.



12

Negativno misljenje se izdaje samo kada revizor veruje da svi finansijski izvetaji sadre
toliko materijalnih greaka ili su toliko netani u celini da ne pokazuju tano finansijski poloaj
ili rezultate operacija I novane tokove u skladu s opteprihvaenim raunovodstvenim
principima.

Uzdravanje od miljenja se izdaje u sluaju kada revizor ne me sebe da ubedi da su
celokupni finansijski izvetaji tano prikazani. Potreba za uzdravanjem od miljenja moe
proistei iz ozbiljnog ogranienja delokruga rada revizora, ili iz zavisnog odnosa prema
Kodeksu profesionalne etike izmedju revizora I klijenta.

Kvalifikovano miljenje Kvalifikovani izvetaj moe biti posledica ogranienja obima
revizije, ili neusaglenost sa opte prihvaenim raunovodstvenim principima. Kvalifikovani
izvetaj se moe koristiti samo kada revizor veruje da su celokupni finansijski izvetaji tano
prikazani.































5. PREVARA I DRUGI NEZAKONITI POSLOVI
13



Revizijska smernica Odgovornost revizora kod otkrivanja prevare I izvetavanja o prevari I
drugim nezakonitim postupcima pravi razliku izmedju sledeih kategorija:

Omaska: nenamerni netano prikazani izvetaji u raunovodstvenim evidencijama
ili rauovodstvenim izvetajima
Nepravilnost: nemarno prikazivanje netanih izvetaja I pronevera / utaja
sredstava odredjenog tela
Prevara: nepravilnost gde ima I krivinih prevara da bi se nepravedno ili
nezakonski stekla neka korist
Nezakonski postupci: poinjena dela, ili transakcije preduzete, od strane ili u ime
revizorskog klijenta ili u korist preduzea od strane zaposlenih, koji su u
suprotnosti sa zakonom. Nezakoniti postupci mogu biti namerni ili nenamerni / iz
nesmotrenosti poinjeni, I neki nezakoniti postupci mogu biti nepravilnost.

Revizijski rad bi trebalo da bude takav da revizor moze da razumski ocekuje otkrivanje netano
prikazanog materijalnog izvtaja nastalog zbog prevare ili otkrivanja drugih nezakonitih
postupaka gde ovi postupci imaju direktan materijalni uticaj na oblik I sadrzaj raunovodstvenog
izvetaja.
Revizori bi trebalo da znju dovoljno o prevari kako bi uoili njene znake I signale I da znaju kad
treba da zovu iskusnije istraitelje. Revizori finansijskih izvetaja treba da razumeju prevaru I
mogue situacije prevare I treba da znaju da postavljaju odgovarajuu vrstu pitanja tokom
revizije.

5.1 Definicije koje se odnose na prevaru

Nekoliko vrsta prevare je definisano zakonom, dok su ostale stvar opteg razumevanja. U
emi: Izvori I osnovi prevara prikazani su neki ualovi, organi I vidovi aktivnosti koji mogu da
rezultiraju finansijskim prevarama. Zbirno oni su poznati kao zloin belog okovratnika
nedela poinjena od strane ljudi koji nose kravate na poslu I krase olovkom ili kompjuterskim
terminalom. Zlocin belog okovratnika ostavlja mrlje od mastila umesto od krvi.
Prevara se sastoji u osmiljenom I namernom pripremanju dokumenata, injenica, informacija I
situacija da bi se stvorili preduslovi da se neko na bazi pogrenog predstavljanja injenica u
osmiljenim situacijama I okolnostima, podstakne da poveruje u neistinu I u skladu sa njom da se
ponaa I prema tome, trpi gubitak ili tetu. Definicija obuhvata sve naine na koje ljudi mogu da
lau, varaju, kradu I nasamare druge ljude.
Pronevera je vrsta prevare koja podrazumeva neosnovano uzimanje novca ili imovine
zaposlenih ili nezaposlenih poverenih na brigu, staranje I kontrolu, esto praena lanim
raunovodstvenim unosima I drugim oblicima laganja I zatakavanja.
Potkradanje je jednostavna kradja na primer, zaposleni uzima novac svog poslodavca ili
imovinu koji mu nisu bili povereni na staranje.
Pronevera je drugo ime za prevaru, proneveru, kao I kradju zaposlenih.
Prevara menadmenta je namerna prevara poinjena od strane menadmenta koja pogadja
investitore I poverioce kroz materijalno obmanjujue finansijske izvetaje.

14

Obmanjujue finansijsko izvetavanja se moe definisati kao namerno ili nesmotreno
ponaanje, bilo kao in ili propust, to rezultira u materijalnom obmanjivanju finansijskim
izvetajima.
Greke su nenamerne netane tvrdnje ili propusti iznosa ili obelodanjivanje u finansijskim
izvetajima.

5.2.Zatita od prevare

Raunovodje I revizori su esto bili podstaknuti da budu vodje u zatiti od prevare tako to su
upisivili svoje vetine u stvaranju vrstih sistema kontrole. Ova strategija je, u najboljem
sluaju, kratkotrajno reenje za velike probleme. Poslovna aktivnost je sagradjena na poverenju
da e ljudi na svim nivoima obavljati svoj posao na odgovarajuci nain. Sistemi kontrole
ograniavaju poverenje I, u ekstremnim sluajevima, mogu da ugue posao u
birokratiji.menaderi I zaposleni imaju slobodu da obavljaju posao, to takodje znai da im se
daje sloboda da izvre prevaru.
Efikasne dugotrajne mere zatite su sloene I teke, a ukljuuju eliminaciju uzroka prevare na
osnovu ublaavanja uticaja motiva, mogunosti I nedostatka integriteta.

5.3. Otkrivanje prevare

Obzirom da organizacija ne moze da sprei sve prevare, njeni revizori, raunovodje I
obezbedjenje moraju da budu upoznati sa nekim tehnikama otkrivanja. Prevare se sastoje od
samog ina prevare, preusmeravanju sredstava kako bi ih prevarant koristio I zatakavanje.
Hvatanje ljudi u prevari je teko I neobino. in konverzacije je podjenako teak za posmatranje,
obino da se tipino deava tajnim putem iz kancelarija organizacije.
Revizori I istrazivai prevare istrauju prevare tako to opaaju znake I signale prevare, zatim
prate trag nestalih, osakaenih ili lanih dokumenata koji su deo zatakavanja raunovodstvenih
podataka.


















15

6. ZAKLJUAK



Revizija danas predstavlja obavezni deo zakonodavstava svih zemalja sveta. Svaka
kompanija koja dri do ispravnosti poslovanja i iskoriavanja svih pogodnosti koje revizorski
standardi nude bi uvela obavezu revizije raunovodstvenih iskaza i bez zakonske regulative.
Revizija omoguava svim zaintersovanim licima (vlasnicima, menaderima, dravi) da imaju
sigurnost u iskaze koje primaju od odnosnih kompanija i na osnovu njih donose svoje budue
odluke kao I obezbediti odgovarajuu saradnju unutar privrednog subjekta.
Jedan od njih su i interne raunovodstvene kontrole koje se definiu kao sistem kontrola,
finansijskih i drugih, koje uspostavlja rukovodstvo kompanije da bi se poslovanje preduzea
odvijalo na pravilan i efikasan nain, tj. sprovodila politika rukovodstva, ouvala sredstva i da bi
se u to veoj meri sauvala potpunost i tanost evidencija. Dobar sistem internih kontrola
smanjuje rizik pogrenih knjienja ili nepravilnosti u raunovodstvenim evidencijama.
Ukoliko su te kontrole dobro smiljene i pravilno funkcioniu, revizor moe pretpostaviti da je
rizik pojave greke smanjen.
Glavni kvalitet revizije u odnosu na kontrolu i inspekciju je taj to revizija slui
preduzeu da se oceni kvalitet i funkcionisanje internih raunovodstvenih kontrola i daje predlog
za otklanjanje uoenih nepravilnosti i slabosti u tim sistemima. Raunovodstveni iskazi treba da
obezbede nezavisne i strune potvrde da su podaci u raunovodstvenim iskazima objektivni i
istiniti i na taj nain snabdeju korisnike potrebnim informacijama, uklone odreene poremeaje i
primenom Meunarodnih raunovodstvenih standarda uporedivim sa stranim finansijskim
izvetajima.
Osiguravajua drutva predstavljaju zaseban vid preduzea koji imaju ak i veu
odgovornost od ostalih privrednih subjekata da primenjuju sve domae kao i maunarodne
zakone, standarde i kodekse ponaanja i na taj nain doprinesu da prikladni raunovodstveni
standardi i realno finansijsko izvetavanje budu kljuni faktori u ostvarivanju ekonomskih i
drutvenih ciljeva svojih zemalja i celokupne svetske ekonomije.

















16






7. LITERATURA


1. "Kontrola i revizija", S.Marti, 1987
2. Zakon o raunovodstvu i reviziji ("Slubeni list SRJ", br. 71/2002, "Slubeni glasnik
RS", br. 55/2004)