Pojam i vrste povrede iga

ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga
jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili
pravnog lica. ig spada u kategoriju prava industrijske svojine i u savremenim pravnim
sistemima zauzima znaajno mesto. Lice koje povredi ig ili pravo iz prijave odgovara za tetu
po optim pravilima o naknadi tete iz l. 15. ! "#$. %akona o obligacionim odnosima, na iju
primenu upu&uje odredba iz lana 5'. stav ". %akona o igovima. (dgovornost za tetu zbog
povrede iga ne iskljuuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije. )akvo pravilo sadrano
je u odredbi iz lana $. stav ". starog %akona o igovima, a vae&i zakon ne sadri takvu izriitu
odredbu. *e+utim, i u odsustvu takve izriite odredbe,pravilo da odgovornost za tetu zbog
povrede iga ne iskljuuje odgovornost za delo nelojalne konkurencije, vae&e je i danas, jer
proizlazi iz prirode stvari, kao i iz odredaba %akona o trgovini koji u lanu ,. taka '. propisuje
da se nelojalnom konkurencijom smatra naroito- neovla&ena upotreba zakonom zati&eni.
spoljni. oznaka drugog trgovca /naziv, firma, robni ig, usluni ig, znak kvaliteta, znak porekla
i dr.0 ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zati&ene, kojom se stvara ili se moe stvoriti
zabluda u prometu robe na tetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom poslovanju, a
u lanu '. propisuje kaznu za privredni prestup za preduze&e ili drugo pravno lice ako preduzme
neku od radnji koja predstavlja delo nelojalne konkurencije. 1 u sluaju nelojalne konkurencije
neovla&enom upotrebom iga, kada se stvara ili moe stvoriti zabluda na tritu na tetu drugog
trgovca, nosilac prava moe ostvariti zatitu sudskim putem kao i pravo na naknadu tete ! kako
obine tete, tako i izmakle koristi, po optim pravilima iz l. 15. ! "#$. %akona o obligacionim
odnosima o odgovornosti za tetu.
*e+utim, u sudskoj praksi sporno je da li u tom sluaju nosilac prava na ig ima pravo
samo na imovinsku /materijalnu0 tetu, ili mu se zbog povrede njegovog prava moe dosuditi i
neimovinska /nematerijalna teta0. 2matramo da se naknada za nematerijalnu tetu moe priznati
samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu
tetu. 3od nematerijalnom tetom u smislu %akona o obligacionim odnosima podrazumevaju se
fiziki bol, psi.iki bol i stra., a ova vrsta tete vezuje se /po prirodi stvari0 za fiziko lice.
3rema tome, iz povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proiste&i samo imovinska teta u
smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovaraju&im sredstvima gra+ansko!pravne
zatite /objavljivanje presude na troak tetnika ili druge mere publiciteta0. )ako+e, i prema
miljenju pravne teorije, neimovinsku tetu moe da pretrpi samo ovek, samo fiziko lice. )o
znai da je neimovinska teta subjektivna kategorija. 2 druge, strane u pravnoj teoriji, istie se da
u praksi i teoriji postoje razliita stanovita u vezi s neimovinskom tetom pravnog lica. 4kazuje
se na stanovite prema kome i pravno lice trpi neimovinsku tetu kada je povre+en njegov
drutveni ugled, koji treba povratiti odgovaraju&im sredstvima gra+anskopravne zatite.
Uveanje novane naknade u sluaju namerne povrede iga kao
poseban vid nematerijalne tete i kazne
5ko je povreda iga uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade
imovinske tete, za.tevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi
primio za kori&enje iga, u smislu lana 5'. stav ,. vae&eg %akona o igovima. 2lina odredba
bila je sadrana i u lanu $. stav 1. starog %akona o igovima u kome je bilo propisano da ako je
teta prouzrokovana namerno, naknada tete moe se za.tevati do trostrukog iznosa stvarne tete
i izmakle koristi. 2linost izme+u navedeni. zakona ogleda se u tome to oba predvi+aju
mogu&nost dosu+ivanja vieg iznosa naknade, odnosno viestrukog uve&anja obima naknade od
onog na koju bi tuilac ima pravo primenom opti. odredaba o naknadi tete iz %akona o
obligacionim odnosima. 5 razlika se sastoji u metodu, odnosno kriterijumima na osnovu koji. se
odre+uje osnovica za izraunavanje uve&anog iznosa naknade tete. 6aime, vae&i zakon
predvi+a da tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, za.tevati naknadu do
trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za kori&enje iga. 7akle za
osnovicu se uzima uobiajena licencna naknada koju bi nosilac prava na ig primio za kori&enje
iga. %akon propisuje da se ova uve&ana naknada dosu+uje umesto naknade imovinske tete, ali
ne odre+uje njenu pravnu prirodu. 2matramo da se i ovom sluaju za osnovicu u sutini uzima
teta, odnosno izmakla korist, kao jedan oblik materijalne tete, jer time to neko neovla&eno
upotrebljava ig on nanosi tetu nosiocu prava na ig u visini uobiajene licencne naknade za
koju je uskra&en nosilac prava na ig usled neovla&ene upotrebe iga, odnosno namerne povrede
iga. 5 zbog namerne povrede zakon dozvoljava dosu+ivanje tuiocu naknade do trostrukog
iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za kori&enje iga. )o znai da naknada ne
mora biti u svakom sluaju u visini trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade, ve& je
trostruki iznos limit ! gornja granica koja se moe dosuditi, to znai da taj iznos moe biti i
manji. 8isinu bi sud trebalo da odredi u okviru propisanog limita, a primenom ovla&enja iz
lana "". %akona o parninom postupku, u kome je propisano da 9ako se utvrdi da stranci
pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa,
odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim
teko&ama, sud &e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivi. stvari odrediti po
slobodnoj oceni. %a razliku od vae&eg %akona o igovima, stari zakon kao metod, odnosno
merilo na osnovu kojeg se odre+uje osnovica za izraunavanje uve&anog iznosa naknade tete,
odre+uje stvarnu tetu i izmaklu korist, a i pravnu prirodu uve&ane naknade izriito odre+uje kao
naknadu tete. *e+utim, sutinska razlika je u tome to stari zakon ovu uve&anu naknadu vezuje
za postojanje odnosno namerno prouzrokovanje materijalne tete ! 9stvarne tete i izmakle
koristi9 to znai da ako nema tete, nema ni uve&ane naknade do njenog trostrukog iznosa. 2
druge strane, vae&i zakon kao uslov za dosu+ivanje uve&anog iznosa ne trai postojanje,
odnosno dokazivanje bilo kakve tete zbog namerne povrede iga, ve&, u sutini, uvodi
neoborivu pretpostavku postojanja tete u visini 9iznosa uobiajene licencne naknade koju bi
primio za kori&enje iga9 koja se moe uve&ati do trostrukog iznosa. 3otrebno je samo dokazati
nameru /koja se inae ne pretpostavlja, kada je u pitanju deliktna teta, ve& samo obina
nepanja0, dok 9iznos uobiajene licencne naknade9 sud moe i mora utvrditi po slobodnoj oceni,
u sluaju da u dokazivanju iskrsnu bilo kakve nesrazmerne teko&e. 7akle, vae&i %akon o
igovima vie objektivizira uslove za dosu+enje uve&ane naknade, to je bolje reenje od pravila
iz starog zakona. 1 u jednom i u drugom sluaju, odnosno u primeni ranijeg ili vae&eg zakona
problem moe biti u dokazivanju visine osnovice, dakle 9iznosa uobiajene licencne naknade
koju bi primio za kori&enje iga9, odnosno 9stvarne tete i izmakle koristi9 koja bi se uve&avala
do trostrukog iznosa u sluaju namerne povrede iga. 2ud bi trebalo da na brz i efikasan nain
primeni citirano pravilo o utvr+ivanju visine tubenog za.teva po slobodnoj oceni iz lana "".
%akona o parninom postupku, bez naroite potrebe za komplikovanim, nepotrebnim i skupim
vetaenjima ili drugim dokazima ije izvo+enje bi dovelo do odugovlaenja postupka.
6avedenim zakonskim odredbama znatno je pootrena odgovornost u sluaju namernog
prouzrokovanja tete, odnosno u sluaju namerne povrede iga, jer se uvodi mogu&nost
viestrukog uve&anja obima naknade, to predstavlja i odstupanje od opteg pravila o potpunoj
naknadi iz l. 1$#. i 1$1. %akona o obligacionim odnosima, i ima kazneni karakter za tuenog, a
karakter satisfakcije za tuioca. )o istovremeno znai da u delu koji prevazilazi stvarnu tetu i
izmaklu korist, odnosno iznos uobiajene licencne naknade koju bi primio za kori&enje iga,
ova naknada, u sutini predstavlja i svojevrstan vid novane naknade nematerijalne !
neimovinske tete. 4ve&anje novane naknade u sluaju namerne povrede iga do trostrukog
iznosa 9uobiajene licencne naknade koju bi primio za kori&enje iga9, odnosno 9stvarne tete i
izmakle koristi9 iz citirani. doma&i. zakona, ima slinosti sa jednom naroitom vrstom odtete
koju poznaje englesko, odnosno angloameriko pravo i koju, uprkos osnovanom prigovoru o
njenoj nespojivosti s pravnom prirodom gra+anskog prava, jo uvek primenjuju sudovi, a koja se
ukazuje u pravnoj literaturi. :e je o egzemplarnoj ili kaznenoj odteti /e;emplar< or punitive
damages0. =ao to sam naziv govori, ova vrsta odtete dosu+uje se sa svr.om da se tetnik kazni,
kao i da se i on i drugi odvrate od istog ili slinog ponaanja ubudu&e, odnosno da i. se podui
da se delikt ne isplati /tort does not pa<0. 2luajevi na koje se primenjuje kaznena odteta su
upravo oni gde tetnik namerno rauna da svojim nedoputenim ponaanjem ostvari dobitak koji
&e biti ve&i od mogu&e naknade tete. =ao primer se navodi kleveta u tampi s ciljem pove&anja
prodaje.' 7akle, cilj kaznene odtete jeste specijalna i generalna prevencija, slino svrsi kazne u
krivinom pravu.
Nematerijalna teta zbog naruavanja poslovnog ugleda
preduzea usled povrede prava na ig
4 praksi je zauzet stav o nepriznavanju prava na novanu naknadu nematerijalne tete
zbog naruavanja poslovnog ugleda preduze&a usled povrede prava na ig. 3o stanovitu
aktuelne sudske prakse, naknada za nematerijalnu tetu se moe priznati samo za onu
nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo koju nematerijalnu tetu. 3od
nematerijalnom tetom u smislu %akona o obligacionim odnosima podrazumevaju se fiziki bol,
psi.iki bol i stra. i ista teta se vezuje /po prirodi stvari0 za fiziko lice. 3ovreda dobrog
poslovnog ugleda tuioca, neovla&enom upotrebom iga i nelojalnom konkurencijom, sama po
sebi ne moe dovesti do novane naknade na ime nematerijalne tete, zato to se posledice te
povrede ne manifestuju u jednom od pravno priznati. vidova nematerijalne tete. 1z povrede
poslovne reputacije pravnog lica moe proiste&i samo imovinska teta u smislu poljuljanog
ugleda koji treba povratiti odgovaraju&im sredstvima gra+ansko!pravne zatite. 4 konkretnom
sluaju, prvostepenom presudom privrednog suda, u stavu 1 izreke zabranjeno je tuenom da vri
povredu iga tuioca koji je pod odre+enim nazivom registrovan. 4 stavu 11 zabranjeno je
tuenom da vri delo nelojalne konkurencije, dok je u stavu 111 tueni obavezan da plati tuiocu
na ime nematerijalne tete odre+en novani iznos. 8ii privredni sud je odbio albu tuenog i
potvrdio prvostepenu presudu. 8r.ovni sud 2rbije je uvaio reviziju tuenog i ukinuo presude
privredni. sudova u usvajaju&em delu tubenog za.teva na ime nematerijalne tete. :evizijski
sud ne moe da pri.vati izraeno pravno stanovite privredni. sudova da se za povredu dobrog
poslovnog ugleda /kao vid neimovinske tete0 pravnom licu moe dosuditi novana naknada u
smislu lana "##. %akona o obligacionim odnosima. 6aime, naknadu za nematerijalnu tetu je
mogu&e priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu priznaje zakon, a ne za bilo
koju nematerijalnu tetu. 3od nematerijalnom tetom u smislu %akona o obligacionim odnosima
podrazumevaju se fiziki bol, psi.iki bol i stra. i ista teta se vezuje /po prirodi stvari0 za
fiziko lice. 6ematerijalne tete su u zakonu taksativno nabrojane- pretrpljeni i budu&i fiziki
bolovi, pretrpljeni i budu&i stra., pretrpljeni i budu&i duevni bolovi zbog umanjenja ivotne
aktivnosti, zbog naruenosti, zbog povrede ugleda i asti, zbog povrede slobode, zbog povrede
prava linosti, zbog smrti bliskog lica, zbog naroito tekog invaliditeta bliskog lica i zbog
krivinog dela protiv polnog integriteta, dostojanstva linosti ili morala, kao i pretrpljeni i budu&i
duevni bolovi zbog povrede ugleda i asti /odredbe lana "##. stav 1. i lana "#,. %akona o
obligacionim odnosima0. 3ovreda dobrog poslovnog ugleda tuioca sama po sebi ne moe
dovesti do novane naknade na ime nematerijalne tete, zato to se posledice te povrede ne
manifestuje u jednom od pravno priznati. vidova nematerijalne tete. 6eimovinska teta je
subjektivna kategorija. 7osadanja sudska praksa vrsto stoji na stanovitu da odgovornost za
nematerijalnu tetu postoji samo onda kada tetni doga+aj prouzrokuje tetu s.va&enu kao fizike
odnosno psi.ike patnje, nije dovoljna samo povreda inae pravno zati&enog nematerijalnog
dobra. 2udska praksa okvire odre+eni. pravni. priznati. nematerijalni. teta na odgovaraju&i
nain upotpunjava i daje im bogatiji sadraj, ali povreda poslovnog ugleda pravnog lica nije neka
nova nematerijalna teta koju %akon o obligacionim odnosima ne poznaje, ve& se takav tuioev
za.tev moe razmatrati u sklopu itavog sluaja povrede prava na ig i nelojalne utakmice, i to u
okviru naknade materijalne tete. 1z povrede poslovne reputacije pravnog lica moe proiste&i
samo imovinska teta u smislu poljuljanog ugleda koji treba povratiti odgovaraju&im sredstvima
gra+ansko!pravne zatite /objavljivanje presude na troak tetnika ili druge mere publiciteta0.
)akva imovinska teta moe se ogledati u opadanju broja kupaca, izostanku pridobijanja nove
klijentele, smanjenju broja poslovni. partnera. )u vie nije re o satisfakciji i mogu&nosti da
novana naknada ostvari svoju funkciju u linosti rtve, nego je potrebno dokazati materijalnu
tetu, koja je nastupila kao posledica slabije trine pro+e oni. proizvoda koji su oznaeni igom
koji je napadnut po bilo kom osnovu. (dmeravanje visine naknade ovakve imovinske tete
sudovi ne mogu initi pod vidom naknade neimovinske tete, pozivaju&i se na slobodnu ocenu
svi. raspoloivi. podataka, znaaj povre+enog dobra i cilj kome inae slui naknada
neimovinske tete. 3ovreda poslovne reputacije i nepruanje sudske zatite za.tevu pravnog lica
za naknadu nematerijalne tete 1 u drugim slinim situacijama sudska praksa zauzela je stav o
nemogu&nosti prouzrokovanja nematerijalne tete pravnom licu, odnosno nepruanju sudske
zatite za.tevu pravnog lica za naknadu nematerijalne tete zbog povrede poslovne reputacije.
3rema stavu prakse, naknada nematerijalne /moralne0 tete koju potrauje pravno lice /privredni
subjekat0 ne uiva sudsku zatitu jer se vidovi nematerijalne tete /pretrpljeni bol, stra. i dr.0
mogu dosu+ivati samo fizikim licima. 4 obrazloenju ovog stava navedeno je da se prema
odredbama lana 155. %akona o obligacionim odnosima, pod nematerijalnom tetom
podrazumevaju fiziki bol, psi.iki bol i stra. i takva teta vezuje se za fiziko lice. )uilac
potrauje naknadu moralne nematerijalne tete zbog povrede poslovne reputacije. 3oto je
naknadu za nematerijalnu tetu mogu&e priznati samo za onu nematerijalnu tetu koju kao takvu
priznaje zakon, i kako se naknada traene moralne tete postie odgovaraju&im sredstvima
gra+ansko pravne zatite, kao to je objavljivanje presude na troak tuenog, to je prvostepena
presuda preinaena u delu u kome je tuiocu dosu+ena naknada za moralnu odnosno
nematerijalnu tetu, pa je takav za.tev odbijen.
Povreda poslovne reputacije i nepruanje sudske zatite zahtevu pravnog lica za naknadu
nematerijalne tete
4 sudskoj praksi postoje i suprotna pravna s.vatanja, prema kojim za povredu zati&enog
robnog iga tuilac ima pravo i na naknadu nematerijalne tete. (na predstavlja satisfakciju zbog
povrede koju je pretrpeo. 4tvr+ivanje visine ove tete vri se saglasno odredbi iz lana "##. stav
". %akona o obligacionim odnosima. 4 obrazloenju ovog s.vatanja navodi se da su presudom
8ieg privrednog suda odbijene kao neosnovane albe parnini. stranaka i potvr+ena presuda
privrednog suda, kojom je tueni obavezan da tuiocu naknadi tetu po osnovu povrede
zati&eni. robni. igova. 8r.ovni sud 2rbije je odbio reviziju tuenog kao neosnovanu. 3rema
injeninom stanju utvr+enom u postupku, pravosnanom presudom privrednog suda, utvr+eno
je da je tueni izvrio povredu etiri zati&ena robna iga tuioca. 3olaze&i od ovako utvr+enog
injeninog stanja privredni sudovi su usvojili tubeni za.tev za naknadu nematerijalne tete u
deviznom iznosu u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate. 4 ovom sluaju pravilno se polo od
odredbe lana 11'. %akona o zatiti pronalazaka, te.niki. unapre+enja i znakova razlikovanja,
prema kome lice koje povredi pravo iz prijavljenog ili zati&enog pronalaska, modela, uzoraka ili
iga ili neovla&eno koristi zati&enu oznaku porekla proizvoda, odgovara za tetu po optim
pravilima o naknadi tete. 2 tim u vezi, ispunjeni su uslovi za naknadu tete iz l. 15. i 155.
%akona o obligacionim odnosima, jer je pravosnanom presudom utvr+eno da je tueni izvrio
povredu zati&eni. igova tuioca. 6eosnovano se revizijom tuenog istie da u ovom sluaju
moe biti eventualno rei samo o naknadi materijalne, a ne i nematerijalne tete. )uilac bi imao
pravo i na naknadu materijalne tete, ukoliko bi dokazao da je ovakvu tetu pretrpeo. *e+utim,
po samoj prirodi stvari, nematerijalna teta tako+e nije iskljuena. (na predstavlja satisfakciju
tuiocu zbog povrede koju je pretrpeo. %a utvr+ivanje visine ove tete nii sudovi su pravilno
poli od odredbe lana "##. taka ". %akona o obligacionim odnosima.
Povreda zatienog robnog iga i nematerijalna teta
1 u sluaju nelojalne konkurencije neovla&enom upotrebom robnog iga, u sudskoj
praksi postoji stav da sud moe da obavee tuenog na pla&anje nematerijalne tete po svojoj
oceni, i takva naknada ima simbolian karakter. 4 obrazloenju ovog stanovita navodi se da je
pravilno prvostepeni sud naao da je tueni poinio delo nelojalne konkurencije u smislu lana
",. taka '. %akona o trgovini, po kome neovla&ena upotreba zakonom zati&eni. spoljni.
oznaka drugog trgovca ili upotreba oznaka koje nisu zakonom zati&ene, kojom stvara ili se
moe stvoriti zabluda u prometu robe na tetu drugog trgovca koji te oznake upotrebljava u svom
poslovanju, predstavlja nelojalnu konkurenciju. 6eosnovan je navod albe kojim se ukazuje da je
potraivanje tuioca zastarelo. 3rema odredbama %akona o igovima, tuba se moe podneti u
roku od tri godine od saznanja za povredu, odnosno u roku od pet godina od izvrene povrede.
3osle proteka ovi. rokova, nastupa prekluzija. (dredbom %akona o obligacionim odnosima
propisano je da se pravila iz ovog zakona o zastarelosti ne primenjuju u sluajevima kada su u
zakonu, koji se primenjuje kao le; specialis, odre+eni rokovi u kojima treba da se podigne tuba
i izvri odre+ena radnja pod pretnjom gubitka prava. =ako je tuilac podneo tubu, u ovom
sluaju blagovremeno od dana saznanja za povredu iga i nelojalnu konkurenciju, to se alba
tuenom ne moe pri.vatiti kao osnovana. 3ravilno je prvostepeni sud obavezao tuenog na
pla&anje nematerijalne tete, jer je ona dosu+ena po oceni suda pravilno i ima simbolian
karakter i primerena u potpunosti lokalnim prilikama i stanju na tritu.
Simbolini karakter nematerijalne tete zbog nelojalne konkurencije
neovlaenom upotrebom robnog iga
6asuprot izloenom stavu o nemogu&nosti dosu+ivanja naknade nematerijalne tete
pravnom licu zbog povrede prava na ig i nelojalne konkurencije, u sudskoj praksi postoje i
drugi pravni stavovi o doputenosti takvog vida tete i u poslovanju pravni. lica. 3ri tome, visinu
nematerijalne tete koju je pretrpelo pravno lice, sud je utvr+ivao po slobodnoj oceni na osnovu
ovla&enja iz lana "",. ranijeg %akona o parninom postupku. 3ravilo o slobodnoj oceni sadri i
novi %akon o parninom postupku koji u lanu "". propisuje da 9ako se utvrdi da stranci
pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa,
odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim
teko&ama, sud &e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivi. stvari odrediti po
slobodnoj oceni. (pravdanost dosu+ivanja nematerijalne tete pravnom licu objanjava se
potrebom satisfakcije zbog povrede koju je pretrpelo. 3rema stavu sudske prakse, ako je tueni
neovla&enom upotrebom rei u nazivu svoje firme povredio zati&ene igove tuioca i
neovla&enom upotrebom zati&eni. spoljni. oznaka tuioca stvorio mogu&nost zablude u
prometu na tetu tuioca, istovremeno uinivi i delo nelojalne konkurencije, tuiocu iako je
pravno lice, a ne fiziko lice, pored prava na naknadu materijalne tete, pripada i pravo na
naknadu nematerijalne tete, iju visinu sud utvr+uje po slobodnoj oceni, jer novana naknada
predstavlja satisfakciju tuiocu zbog povrede koju je pretrpeo. >o manje se moe pri.vatiti
potreba pruanja satisfakcije preduze&u ili drugom pravnom licu zbog povrede koju je pretrpelo,
kao cilj dosu+ivanja nematerijalne tete, jer je i ose&anje satisfakcije, kao psi.iki doivljaj,
vezano samo za fizika lica, pa se ne vidi svr.a dosu+ivanja ovog vida tete pravnim licima,
osim materijalne koristi za vlasnike, odnosno osnivae pravnog lica. 5ko se ima u vidu da se
kroz stvarnu tetu i izmaklu dobit u potpunosti moe nadoknaditi materijalna teta, koju je zbog
povrede iga i nelojalne konkurencije pretrpelo pravno lice, kao i odredba iz lana 5'. stav ,.
vae&eg %akona o igovima o mogu&nosti pla&anja trostrukog iznosa uobiajene licencne
naknade koju bi tuilac primio za kori&enje iga ako je povreda iga uinjena namerno, odnosno
slina odredba iz lana $. stav 1. starog %akona o igovima o mogu&nosti pla&anja trostrukog
iznosa stvarne tete i izmakle koristi u sluaju namernog prouzrokovanja tete, onda se
nematerijalna teta pojavljuje kao neka vrsta neoekivanog dobitka za pravno lice i sankcija sui
generis za tetnika. 6epriznavanje nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede ugleda
neovla&enim kori&enjem iga 2tav o nepriznavanju nematerijalne tete pravnom licu zbog
povrede ugleda neovla&enim kori&enjem iga, zastupljen je i u novijoj sudskoj praksi. 3ri tome,
priznaje se da i pravno lice ima ugled, dakle jedno od najvaniji. prava linosti, ali se primenjuje
subjektivna koncepcija nematerijalne tete, prema kojoj se vidovi nematerijalne tete ispoljavaju
kroz psi.ike doivljaje svojstvene iskljuivo fizikim licima ! dakle kao stra., fiziki bol ili
duevne patnje. 3rema stavu prakse, pravno lice nema pravo na naknadu nematerijalne tete zbog
povrede ugleda neovla&enim kori&enjem iga, zato to je naknada nematerijalne tete
satisfakcija koja se daje ote&enom fizikom licu za tetu koju je pretrpeo na nekom svom
nematerijalnom dobru, pa se ne moe vezivati sa sluaj povreda ugleda pravnog lica, bez obzira
to ugled ima i pravno lice, a ne samo fiziko lice. 2ubjektivna koncepcija nematerijalne tete
primenjena je i u drugim sudskim odlukama prilikom odluivanja o za.tevima za naknadu
nematerijalne tete pravnom licu zbog povrede iga. 3rema stavu aktuelne sudske prakse, pravno
lice nema pravo na naknadu nematerijalne tete zbog povrede poslovnog ugleda prouzrokovane
neovla&enim kori&enjem registrovanog iga ili nelojalnom konkurencijom, zato to pravo na
naknadu nematerijalne tete pripada iskljuivo fizikom licu, jer samo ona moe pretrpeti fiziki
ili psi.iki bol, odnosno stra..

3ravno lice moe pretrpeti neimovinsku tetu jedino povredom drutvene strane moralne
imovine. 97akle, za razliku od naeg prava i stava koji preovladava u doma&oj sudskoj praksi,
francusko odtetno pravo priznaje pravnom licu pravo na popravljanje neimovinske tete, ne
samo u vidu nenovani. oblika popravljanja ! objave sudske odluke, ispravke i sl., ve& i u vidu
novane naknade, ali samo u sluaju povrede drutvene strane moralne imovine.