1

Nina Mihaljinac
1
,
Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu,
Beograd, Srbija


UMETNIKO SVEDOENJE, PATRIOTE I KVISLINZI:
NARATIVI NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE
2



Apstrakt

Polazno istraivako pitanje iji je rezultat tekst Umetniko svedoenje, patriote i
kvislinzi: narativi NATO bombardovanja Srbije glasilo je: da li u savremenoj vizuelnoj
umetnosti ima radova koji se bave NATO bombardovanjem, ako ih ima, zato ih je tako malo i
kako oni reprezentuju taj dogaaj? Ovo pitanje postavljeno je zbog toga to s jedne strane,
NATO bombardovanje pada u zaborav, makar kada je re o graenju narativa nacionalne
prolosti, a s druge, zato to, kao narativ, najee pripada ili patriotskim ili kvislinkim
identitetskim grupama. Nedostatak jedinstvene, kolektivne interpretacije NATO
bombardovanja kao istorijskog dogaaja, koja je integrisana u kolektivno seanje, moe biti
prepoznat kao simptom aktuelne kulture seanja. Otud se postavlja i pitanje fabrikovanja
neadekvatnih simbolikih drutvenih podela i shodno njima, stvaranju rivalskih sklopova
seanja. Tema NATO bombardovanja izabrana je radi prouavanja naina na koji
tranziciona drutva tumae svoju istoriju i integriu traumatske dogaaje u dominantni narativ
prolosti. Ovaj tekst se bavi izgradnjom kolektivnog seanja u Srbiji, ulogom zaborava u tom
procesu i jo preciznije, umetnikim svedoenjem kao posebnom strategijom konstituisanja
kolektivnog identiteta. Vaan rezultat istraivanja je u otkriu da radovi troje umetnika, koji
zauzimaju sasvim razliite ideoloke pozicije, imaju znaajnih slinosti. Najznaajnija slinost
je upravo u izbegavanju identifikacije sa sueljenim reimsko-patriotskim i profitersko-
manipulativnim narativima. Pokazujui nemo pojedinca pred dinamikom nadreenih
istorijskih procesa, umetnici su, pomou strategija podrivanja humora, ironije,
understatement-a, iskazali otpor prema vladajuoj politici seanja. U analizi radova
Windows99 i Red hot spot / Afer Mirjane orevi, Shaving i Loss of Inocence Andreja Time
i Yugomuzeja Mrana Bajia, primenjena je tipologija svedoka Alaide Asman i prouene su
mogue funkcije umetnikog svedoenja u procesu konstituisanja narativa prolosti. Budui da
oslobaanje traumatskih iskustva i integracija sukobljenih vienja prolosti predstavljaju uslov
za stvaranje celovitog kolektivnog identiteta, zastupljena je teza o neophodnosti narativizacije
traumatskih dogaaja kakvo je NATO bombardovanje.

Kljune rei: politika seanja, nacionalni identitet, NATO bombardovanje, umetniko
svedoenje


Iako su se NATO bombardovanjem Srbije najvie bavila pojedina filmska ostvarenja
nastala neposredno posle rata, ono predstavlja slabo zastupljenu temu u okviru

1
nina.mihaljinac@gmail.com
2
Ovaj tekst je nastao kao rezultat istraivakog rada na projektu Ministarstva prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu broj 178012, Identitet
i seanje: transkulturni tekstovi u drami i medijim, Srbija 1989 2014
2

savremene srpske umetnike produkcije, posebno kada je re o vizuelnim umetnostima. Danas,
etrnaest godina nakon bombardovanja, umetniki radovi vizuelnih umetnika koji preispituju taj
dogaaj svode se na samo nekoliko usamljenih primera meu kojima su radovi Mirjane
orevi, Andreja Time i Mrana Bajia. Tema reprezentacije NATO bombardovanja u
vizuelnim umetnostima pred istraivaa postavlja nekoliko vanih problema. Budui da je
zaborav jedan od glavnih konstitutivnih elemenata za graenje kolektivnog seanja, prvi
problem je sadran u pitanju zbog ega je bombardovanje kao tema slabo zastupljeno i ta to
govori o aktuelnoj politici identiteta u Srbiji. Nedostatak jedinstvene, kolektivne interpretacije
NATO bombardovanja kao istorijskog dogaaja, koja je integrisana u kolektivno seanje, moe
biti prepoznat kao simptom aktuelne kulture seanja. Otud se postavlja i pitanje formiranja
grupa koje uvaju suprotstavljene narative prolosti, pa tako i sadanjosti, a u skladu s tim i
fabrikovanja neadekvatnih simbolikih drutvenih podela. Te podele ogledaju se u graenju
reimsko-patriotskih i mazohistiko-aplaudirajuih
3
narativa prolosti ili u stvaranju
rivalskih sklopova seanja, otro suprotstavljenih (kvislinzi patrioti i rtve...)
4
, koje je
tipino za tranzicione zemlje. U vezi s problemom konstituisanja, moglo bi se rei, iluzornih ili
prevazienih drutveno-politikih podela na ekstreme, stoji i daleko sloenija tema koju makar
u uvodu treba pomenuti: dravna cenzura i autocenzura umetnika. Upoznatost istraivaa s tim
problemima navodi na polemiku o ulozi umetnika u procesu konstituisanja kolektivnog seanja,
pa tako osnovno istraivako pitanje ovog rada glasi: kada je re o nedovoljno zastupljenoj temi
NATO bombardovanja Srbije, da li umetnici doprinose negovanju sukobljenih vizija ili
stvaranju koherentnog narativa prolosti?

Potom je znaajno obraditi temu svedoenja kao umetnikog anra, te preispitati mogue
funkcije umetnikog (ili sekundarnog) svedoenja u procesu konstruisanja prolosti. Pored
glasova poinioca i rtava, individualno seanje svedoka, tree figure uesnika u istorijskim
dogaajima, ima posebno mesto u graenju narativa prolosti. Svedoci su pasivni uesnici u
traumatskim dogaajima, a esto i njihove rtve, ija je potonja funkcija da formiraju narativ o
dogaaju, da artikuliu seanje. Interpretacija traumatskog iskustva je neophodna ne samo radi
sopstvenog oslobaanja od tog iskustva (psiholoka motivacija i stvaranje narativa zdravlja
5
)
ve i radi prenosa vesti o traumi (komunikacijska funkcija i konstrisanje narativa prolosti). Na
taj nain se individualno seanje svedoenje, ugrauje u kolektivno pamenje odnosno, u
nadreeni, kolektivni narativ prolosti. Upravo se na mestu susreta razliitih seanja otvara polje
mogue identifikacije i integracije sukobljenih vizija prolosti. Stoga teza o neophodnosti
narativizacije traumatskih dogaaja radi odravanja celovitog kolektivnog identiteta moe biti
iskazana i citatom Mrana Bajia, u vezi s njegovim namerama da stvori Yugomuzej: To su te
stalne naslage istorije koje briu jedna drugu, koje nikako da krenu da se nadograuju, da
postaju jedno tkivo u kome su svi talozi istorije zapravo podjednako vani jer ih razumemo,
pa bili oni pozitivni ili negativni oni mogu da uine da u budunosti ne ponavljamo
greke.
6



3
Nevena Dakovi, 2010, Rememberance of the Past and the Present, History of the Literatury Cultures of
East-Central Europe. Junctures and Disjunctures in 19th and 20th centuries, Vol.\4: Types and
Stereotypes, prev. (N.M.) p. 475
4
Todor Kulji, 2006, Kultura seanja, Beograd: igoja, str. 17
5
Dalia Ofer, 2006, Testimonies in the Study of Health and Medicine in the Ghetto, Poetics
Today Summer. (prev. N. M.)
6
Mran Baji, 2001, Intervju vodila Danijela Pureevi Dejstvo istorije na oveka, Beograd: Vreme,
pristupljeno januara 2013.
3

Tipologija svedoka Alaide Asman (Aleida Assmann), jedne od najuticajnijih
teoretiarki kulture pamenja i seanja, objanjena je i primenjena na polje vizuelnih
umetnosti na primerima malobrojnih umetniih radova koji tematizuju NATO
bombardovanje: Windows99 i Red hot spot / Afer the Fact Mirjane orevi, eksponati
Yugomuzeja - CK, Rambouillet, F117, eir, Aneo, Agresor i drugi Mrana Bajia i
video-radovi Loss of Inocence i Shaving Andreja Time. Da bi se ispitali naini
konstituisanja kolektivnog seanja u Srbiji u okviru savremenog umetnikog
stvaralatva, kao i dejstvo aktuelne politike identiteta, pored korienja nekih od
najvanijih teorija kulture seanja (Alaida i Jan Asman, Todor Kulji, Defri Hartman),
u radu se analizira sadraj umetnikih radova troje umetnika, ija je tema NATO
bombardovanje, kao i njihovih intervjua, u kojima se govori o predstavljenim
radovima.
7



Kolektivno seanje: teorijske pretpostavke

Da bi se pristupilo analizi odnosa individualnih umetnikih svedoenja i kolektivnog
seanja na NATO bombardovanje u okviru savremene vizuelne umetnosti u Srbiji,
najpre je potrebno usvojiti nekoliko osnovnih teorijskih pretpostavki i razgranienja
pojmova. Prolost nije objektivna datost, nego kolektivna konstrukcija
8
; ona se ne
otkriva, nego rekonstruie
9
i stalno reprodukuje putem individualnih i kolektivnih
seanja. Tako prolost, stoirana u kolektivnom pamenju, predstavlja resurs, arhiv,
izlog, skladite prolih dogaaja ili tekstova o tim dogaajima, a kolektivno seanje
svesni odabir, aktuelizaciju, rekonstrukciju i narativizaciju dogaaja iz prolosti u
skladu s interesima vladajuih drutvenih grupa. Samim tim, seanje predstavlja
subjektivni proces interpretacije prolosti, to e rei njenog subjektivnog sagledavanja i
tumaenja, iako je taj proces uvek uslovljen zahtevima i kriterijumima politikog,
drutvenog i kulturnog mikro ili makro okruenja. Pamenje nije samo pasivni odraz
kulture i politike, nego i tvorac kulture, verovanja i vrednosti javnog i privatnog
ivota.
10
Zato su pamenje, seanje i identitet u neraskidivoj vezi. ak i kad se radi o
iskustvu zamiljanja budunosti, pamenje predstavlja skladite iskustava prolosti, koje
ograniava korpus moguih seanja. Pamenje, dakle, moe biti definisano kao konaan
broj potencijalnih seanja. Seanje predstavlja aktivizaciju prolih iskustava i to u
skladu sa aktuelnim potrebama individue ili grupe, a identitet sliku o sebi koja nastaje u
tom dinaminom odnosu. Seanjem, oivljavanjem prolosti odnosno, transponovanjem
odreenih dogaaja iz prolosti u sadanjost se, u skladu s aktuelnim potrebama grupe,
bilo da je re o korporaciji, instituciji, partiji, etnikoj zajednici ili naciji, formira njen
identitet slika o sebi, koja opstaje i reprodukuje se u sadanjosti. Kulturni identitet
predstavlja samosvest pripadnika jedne drutvene grupe koja istorijski nastaje i razvija
se u zavisnosti od kriterijuma koje ta drutvena grupa uspostavlja u odnosima sa drugim

7
Intervju s Andrejom Timom obavljen je u svrhu ovog rada u Novom Sadu, novembra 2012; intervjui s
Mranom Bajiem preuzeti su iz online izdanja domaih listova, asopisa i elektronskih medija (Dejstvo
istorije na oveka, Danijela Pureevi, Vreme, 2001, Muzeji su tuno prazni i dosadni, Milena
Marjanovi, Blic, 2003., Treba preiveti, Svetlana Vukovi i Svetlana Luki, B92, 2003; intervju s
Mirjanom orevi, koji je obavio istoriar umetnosti Jerko Denegri, preuzet je s internet prezentacije
umetnice: http://www.mirjanadjordjevic.info/00e.html
8
Moris Alba (Maurice Halbwach), 1992. On Collective Memory, Chicago: Universtiy of Chicago Press
9
Jan Asman, 2011, Kultura pamenja, Beograd: Prosveta
10
Todor Kulji, Ibid, str. 10
4

drutvenim grupama.
11
Kontinuitet i doslednost u seanju zato postaju garant
koherencije i odrivosti identiteta. U mehanizmu konstruisanja identiteta, ono to vai
za seanje, vai i za zaborav: da bi gradio eljeni identitet, kolektiv svesno bira da se ne
sea odreenih dogaaja iz prolosti, mada to ne znai da zaboravljena iskustva ne
postoje u pamenju grupe ili pojedinaca u okviru te grupe, te da u odreenom buduem
trenutku, kada se promene drutveno-politki interesi, nee biti aktivirana.

Pitanje ugradnje individualnog u kolektivno pamenje predstavlja specifinu teorijsku
preokupaciju kulture seanja.
12
Reeno je da su pamenje, seanje i identitet u
neraskidivoj vezi. Isto je i s odnosom individualnog i kolektivnog seanja. Prema Alaidi
Asman, pojedinci su uvek obuhvaeni nadreenom dinamikom istorijskih procesa.
Individualno pamenje ne samo da je u svom vremenskom protezanju, nego i u oblicima
svoje obrade iskustva, odreeno irim horizontom pamenja grupe.
13
Pri tom,
identitetske grupe ili, prema terminologiji Alaide Asman, mi-grupe, su razliite i imaju
razliiti uticaj na formiranje individualnih identiteta. Pojedinac ima svoj nacionalni,
verski, rodni, polni, politiki, socijalni, kulturni, profesionalni identitet. Za nekog
pojedinca, a budui da ima jako integraciono dejstvo, ree za grupe, nacionalna
pripadnost nee fundamentalno uticati na formiranje njegovog identiteta odnosno, taj e
pojedinac nositi identitet kosmopolite, ali za drugog pojedinca ili grupu, pitanje
nacionalne pripadnosti moe imati kljunu ulogu u procesu identifikacije. To je sluaj s
grupama ija je slika nacionalnog identiteta u stanju permanentog rascepa i poljuljanosti
ili ija je celovitost ak objektivno ugroena, to moe dovesti do podela, a posledino i
produkovanja sukoba izmeu grupa izrazito nacionalistike orjentacije i grupa koje se
zalau za antinacionalizam. Ovaj primer se svakako odnosi i na Srbiju, posebno u svetlu
proglaenja nezavisnosti Kosova i priznavanja te nezavisnosti od strane odredjenog
broja drava.


Umetniko svedoenje: pojam, tipovi i dileme

S jedne strane, do nastanka i ekspanzije kulture seanja kao discipline dolo je usled
procesa globalizacije, koji zahteva usmeravanje i unapreivanje sve intenzivnijeg
interkulturnog dijaloga, a s druge, zbog uestalih ratova u XX i XXI veku, pa tako i
potrebe za prevazilaenjem internacionalnih konflikata. U fokusu tog razvoja
prvenstveno je najradikalniji primer sukoba - Holokaust, pa se gotovo celokupna teorija
koja se bavi pamenjem i seanjem formirala u okviru te paradigme. Osim toga,
nemaki modeli odnoenja prema traumatskim dogaajima i problemu kolektivne
odgovornosti, te i konstituisanja kolektivnog seanja, preneti su na druga konfliktna
podruja, kao to je to, opet, sluaj s balkanskim regionom. Fenomen svedoenja je
jedna od najvanijih teorijskih preokupacija kulture seanja. Svedoenje o traumatskom
dogaaju donosi moralna pitanja neprikazivosti traume, nemogunosti prenosa iskustva
smrti, umanjenja strahote smrti / preivljenog samom jezikom artikulacijom: Sama

11
Branimir Stojkovi, 1999, Identitet kao determinanta kulturnih prava u: Kulturna prava, Beograd:
Beogradski centar za ljudska prava.
12
Ovde je pojam kultura seanja upotrebljen u uem smislu, kao disciplina koja se bavi izuavanjem
naina uvanja i iskrivljavanja prolosti, kao politika seanja, politika identiteta; u irem smislu, pojam
podrazumeva javnu upotrebu ili proizvodnju prolosti.
13
Alaida Asman, 2011, Duga senka prolosti, Beograd: XX vek, str. 36
5

forma literarnosti se, dakle, moe uzeti kao uvreda stvarnoj patnji.
14
Svako svedoenje
moe biti uzeto i kao literarni predloak odnosno, umetniki rad, i kao dokument koji
reprezentuje injenice o nekom dogaaju i na osnovu kojeg se utvruje istina. Meutim,
tu se mogu javiti problemi u vezi s tumaenjem istine u filozofskom smislu, kao i
pitanja autentinosti i objektivnosti svedokovog iskaza. Prema Hartmanu, budui da
tua smrt oznaava sopstvenu smrt i da smrt nema svedoka, istina u svedoenju je
nemogua. Svedok nije onaj ko je video dogaaje sopstvenim oima ve, pre, onaj koji
je usred dogaaja sklonio svoj pogled.
15
(Engleska re eyewitness odgovara srpskoj
oevidac, a witness svedoku, pa upotreba rei svedok umesto oevidac odgovara ovim
tezama.) Svedoenje podrazumeva jeziku artikulaciju onog to se ne da artikulisati
(smrt), i ta ista jezika artikulacija direktno referie na neprikazivo, to ipak ne znai da
je nemogue uspeti u obavetavanju o smrti. Svedok je u stalnom odnosu s tim
paradoksom, a svedoenje je simultano in potencije i impotencije.
16
Ipak, ako se
svedoenja onih koji su preiveli Holokaust, koji su iveli unutar logora, ne prihvate
kao proverljive istine, kao injenice, onda jedino ostaju (iskrivljena, krivotvorna i
nemuta) nemaka dokumenta, narativi onih koji su bili izvan. Svedoenje, dakle, ima i
kvalitet performativnosti (subjektivne rekonstrukcije, ponovnog izvoenja prolosti) i
informativnosti (pruanja verodojstojnih injenica o prolim dogaajima).

Najvaniji doprinos konstruisanju narativa o dogaaju daju upravo glasovi svedoka, koji
nisu poinioci niti sebe vide kao rtve, ali su ipak bili pristuni i bili svedoci istorijskih
dogaaja. Pri tome, treba praviti distinkciju izmeu svedoka-uesnika u dogaaju
(homodijagetiki svedok) i svedoka koji je izvan dogaaja (heterodijagetiki svedok).
17

Svako svedoenje smeta sluaoca ili gledaoca u sferu individualnog seanja zato to je
svako svedoenje, bez obira na njegovu misiju, duboko lino i usamljeniko. Otud, vie
dijaloka nego monoloka, svedoenja prevashodno tragaju za sluaocem i srodnom
duom
18
, koji se, postajui ko-svedok ili svedok druge generacije, obavezuje da e
obezbediti vremensku i prostornu transgresiju svedoenja kojem prisustvuje, da e,
pojednostavljeno reeno, pronositi glas.

Treba naglasiti da problemi istinitosti svedoenja, njegovog odnosa s realnou to jest
stepena njegove fikcionalnosti, a zatim i etiko pitanje: da li je moralno ili nemoralno
prikazivati realnost (smrt) ili uspostaviti distancu u odnosu na tu realnost
19
, spadaju vie
u domen filozofije, a ta se dilema, uostalom, tie i sukoba konstruktivistikih i
dirkemovskih teorija.
20
Hartman, recimo, podsea na injenicu da je razlika izmeu
autobiografije i svedoenja u tome to rad na ispisivanju autobiografskog teksta
najee zapoinje unutranjom potrebom autobiografa, a svedoenje je uvek
podstaknuto spoljanjim dogaajima i senzacijama. Svedoenje predstavlja istovremeno

14
Heinich Nathalie, 1998, Le tmoignage, entre autobiographie et roman : la place de la fiction dans les
rcits de dportation In: Mots, , N56. pp. 33-49. (prev. N.M)
15
Felipe Victoriano, 2003, Fiction, Death and Testimony: Toward a Politics of the Limitsof Thought
in: Discourse, 25.1&2, Wayne State University Press, pp. 211-230. (prev. N.M.)
16
Felipe Victoriano, Ibid. p. 226
17
Naratoloki termini erarda eneta (Gerard Genette), videti vie :
http://www.signosemio.com/genette/narratology.asp, pristupljeno januara 2013.
18
Geoffrey Hartman, 2006, The humanities of Testimony: An introduction, p.255. (prev. N. M)
19
Interesovanje za ovu temu pokazano je u filmu Pet prepreka (De fem benspnd, 2003) reditelja Larsa
von Trira (Lars von Trier) i Jorgena Leta (Jrgen Leth). Osim toga, ovo pitanje predstavlja osnovicu
sukoba na liniji Lancman Godar.
20
Videti vie: Todor Kulji, Ibid.
6

svedoanstvo i realnosti i fantazije. Vano je potcrtati da je primarna misija svedoenja
izvoenje i prenos narativa o dogaaju koji je znaajan za vei kolektiv, da je njegov
nastanak prvenstveno motivisan spoljanjim dogaajima koji su na autora uticali bez
njegove volje i da se svedoenjem svedoi o fizikom postojanju u prolosti.
Svedoenja se razlikuju po misiji, etici i strategijama reprezentacije dogaaja, ali su
slina po tome to su ujedno individualna i reprezentativna: nema samodovoljnog ja
jer je ono podvrgnuto drutvenoj nadreenosti.
21


Poseban tip svedoka je, prema Hartmanu, sekundarni svedok. Najjednostavnije reeno,
termin se odnosi na intelektualce, naunike i umetnike.
22
Iako treba insistirati na
ouvanju seanja oevidaca i njihovog indeksikog pamenja
23
, sekundarnim
svedoenjem proiruje se opseg narativa prolosti, ime se osigurava njegova
transmisija. Poziv na uvanje od zaborava predstavlja jedan od ciljeva primarnog
svedoenja. Poto su uestovali u konkretnom dogaaju i poto su se odluili da u
svojim radovima reprezentuju NATO bombardovanje (ma koliko razliite autorske
intencije bile), umetnici o ijim radovima e biti rei, imaju dvojake funkcije oevidaca
i sekundardnih svedoka, a njihovo seanje se ukljuuje u graenje kolektivnog narativa
prolosti. Alaida Asman razlikuje etiri tipa svedoka sudski, istorijski, religijski i
moralni
24
. Imajui u vidu da se termin sudski svedok odnosi na svedoka koji artikulie
svoje seanje o dogaaju pred sudom, pod zakonodavnim pravilima, taj tip nije
relevantan za istraivanje svedoenja u umetnostima. Pomou analize radova troje
umetnika, Mirjane orevi, Mrana Bajia i Andreja Time, mogue je sagledati
znaaj i znaenje istorijskog, religijskog i moralnog svedoenja u umetnosti putem kojih
se konstituie kolektivno seanje na NATO bombardovanje.


Istorijski svedok: Mirjana orevi, transgresija narativa i gledanje kroz
kljuaonicu

Mirjana orevi je beogradska umetnica srednje generacije, ija je karijera otpoela u okviru
rada u beogradskom Studentskom kulturnom centru, prisustvom na beogradskoj klupskoj sceni
osamdesetih i devedesetih godina, a zbog politikih i urbanih promena u Srbiji, razvijala se
paralelno u inostranim okvirima i u biranim domaim institucijama (Dom omladine Beograda,
Muzej savremene umetnosti, SKC, BELEF). Prema reima Jovana Despotovia, istoriara
umetnosti i likovnog kritiara, koje su zabeleene u okviru BELEF-a, ba 1999. godine
nekoliko meseci posle bombardovanja, povodom radova Respect yourself i Kill your Idols,
Mirjanu orevi svrstao je meu ideoloki osveene i angaovane umetnike:

Odgovorni umetnici prema svom radu danas nisu posveeni jedino estetikim ve i
etikim pitanjima vremena. Po toj osobini oni se izdvajaju od ogromnog dela

21
Fernando Katronga, 2011, Istorija, vreme i pamenje. Beograd: Clio. str. 17
22
Geoffrey Hartman, 2006. The humanities of Testimony in Poetics Today, p.258. (prev. N. M.)
23
Geoffrey Hartman, Ibid. p.259.
24
Aviaj Margalit (Avishai Margalit), jevrejski filozof i politikolog koji se, izmeu ostalog, bavi etikom
pamenja, ustanovio je termin moralni svedok 2002. godine da bi ukazao na razliku izmeu svedoka-
rtve i svedoka koji stoji sa strane ili koji kasnije izvetava o dogaajima. Alaida Asman je preuzela
termin i uvrstila ga u svoju tipologiju svedoka, definiui tako poseban tip svedoka iji je zadatak da
putem izvetavanja o zlu koje je doiveo, osigura otkrivanje i uvanje neiskrivljene istine o preivljenom
dogaaju.
7

larpurlartistike produkcije koja se namerno forsira kao lana zamena za svakodnevnu
zbilju. Upozorenje na takvo stanje, povezano u jedinstvenu poruku ova dva rada
Mirjane orevi glasi: Respect Yourself, Kill your Idols.
25


Posveen moralnim pitanjima, rad Windows 99 je nastao za vreme bombardovanja,
kada je umetnica fotografisala gradske izloge i prozore oblepljene samolepljivom
trakom u raznim oblicima i arama u svrhu uvanja stakla u sluaju detonacija. Postavka
prostorne instalacije podrazumevala je lepljenje tih fotografija u velikom formatu
(ukupno 9x4m) na izlog galerije, lepljenjem na unutranje strane stakla, sa licem printa
ka spolja, onako kako se najee moe videti u izlozima fancy butika.
26
Naziv rada je
citat vica koji je nastao u Beogradu tokom bombardovanja: Kako se zovu prozori u
Beogradu? Windows 99.

U startu sam elela da izbegnem bilo kakav patetian/profitersko manipulativni odnos
prema onome to nam se desilo, to je ve uveliko postao trend na ex YU prostorima -
samoproklamovanje u rtvu, Mesiju, onoga ko proziva ili se izvinjava... Zauzela sam
poziciju umetnika koji se zadesio u spektakularnom dogadaju...
27


Nepristajanje na prozivku koja bi znaila zauzimanje reimsko-patriotskog odnosa
prema NATO bombardovanju niti na izvinjavanje odnosno, mazohistiko
aplaudiranje
28
tom dogaaju, moe znaiti odbijanje da se upadne u zamku
identifikacije s nekim od fabrikovano suprotstavljenih politikih identiteta. S jedne
strane se izraava otpor prema patetinom stilu svedoenja (verovatno ekstremne
desnice), a s druge se kritikuje manipulativno-profiterski diskurs (verovatno
ekstremne levice). Iznoenje politikog stava koji je izvan datih, konstruisanjih
podela, te podele i dovodi u pitanje. Treba se koncetrisati na poslednji deo iskaza
umetnice u vezi s radovima Windows 99, gde ona ukazuje na okupiranost konceptom
okulocentrizma i pojmom drutvo spektakla i nameru da sopstveno umetniko
svedoenje izmesti iz (anti)nacionalistikog diskursa. Osim toga, takva pozicija
oznaava izvoenje heterodijaletikog narativa bombardovanja, mada se ta ideoloka ili
etika pozicija moe preispitivati. Interesovanje umetnice za lepo, tamo gde je ono
neoekivano, naslanja se na manifest uvenog fotografa Dejvida Laapela
29
i analogno
je njenom zapaanju da su zalepljene trake pre ukraavale nego titile izloge i prozore
od moguih detonacija, da su Beograani vie bili zainteresovani za kreativno
izraavanje nego za osiguranje prozora.

Prostorna instalacija Windows 99 je prvi put izloena u Gracu, juna 1999. godine u
galeriji Standtpark.
30
Tom prilikom su okupljeni glasovi egzila jer, u stvari, mnogi

25
Jovan Despotovi, 24. 9. 1999., Mirjana orevi, Respect Yourself, Kill Your Idols, III program
Radio-Beograd, Beograd, http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/jovan_despotovic-
4766/tekstovi/respect_yourself_kill_yuor_idols-6408/, pristupljeno decembra 2012.
26
Mirjana orevi, intervju vodio Jea Denegri,2001, http://www.mirjanadjordjevic.info/00e.html,
pristupljeno decembra 2012.
27
Mirjana orevi, Ibid.
28
Nevena Dakovi, Ibid.
29
Dejvid Laapel (David LaChapelle), ameriki umetniki fotograf iji su radovi hiperrealistiki i
drutveno angaovani, vidi: http://www.lachapellestudio.com/
30
Galeriji Forum Stadtpark u Gracu, prireena je izloba i simpozijum pod nazivom Stirring Streaming
Dreaming - The Art of Persistence. Uestvovali su umetnici iz Beograda i oni u tzv. egzilu, i nekoliko
teoretiara iz post-YU.
8

svedoci ne govore iz zemalja u kojima su roeni, nego iz novih, postrathih domova.
31

Ne samo da je seanje Mirjane orevi na NATO bombardovanje obuhvatilo prolo,
sadanje i budune vreme Beograda ve je doivelo i prostornu trangresiju i to na dva
nivoa. Spolja gledano, konstruisani narativ NATO bombardovanja preao je sopstvenu
gradsku, regionalnu i nacionalnu granicu, pa i faktiko-simboliku granicu Evropske
unije, a gledano iznutra, prostor izloga beogradskih ulica, koji su zatieni slabom
lepljivom trakom, smeteni su u sigurne okvire austrijskog galerijskog izloga.
Posmatrano iz dananje perspektive, ako se uzme u obzir dejstvo politike zaborava u
Srbiji, bar kada je o NATO bombardovanju re, inostrana galerija je u datom trenutku
1999. mogue pruila veu pouzdanost u opstanak umetnikog narativa. Treba jo
zapaziti dva momenta. Svaki fotografisani izlog je svedok sopstvenog vremena, pa je u
instalaciji Windows 99 prisutna polifonija vremenskih beogradskih mikronarativa. U
kontekstu teorije spektakla, mnogostrukost pozicija gledanja i vieslojnost prostora
instalacije Windows 99 otkrivaju se u tumaenju izloga kao ekrana, zaklona ili granice
izmeu javnog i privatnog, transparentnog i skrivenog, latentnog i manifestnog.

U pitanju je dislociranje/izmetanje, beogradskih izloga i prozora u Graz,
u izlog galerije, zapravo, dislociranje fenomena\dogadaja iz jedne sredine u drugu, iz
jednog konteksta u drugi... Beogradske izloge sam htela da snimam jo mnogo ranije
pre bombardovanja, jer oni su najee i tuni i smeni, deluju kao zaleden kadar nekog
prethodnog vremena, naroito u odnosu na izloge u sredinama za koje se vezuje
tehnoloka i ekonomska kultura spektakla.
32


U sutini modernistika zamisao prikazivanja lepog, tamo gde ga ne oekujemo, pa u
skladu s tim oksimoronski, humoreskni, ironijski ili podrivaki (understatement) odnos
prema temi, koncept umetnika-(foto)reportera, okupiranost pojmom drutvo spektakla i
citatnost neke su od osnovnih zajednikih odlika radova Windows 99 i Red hot spot /
After the fact. Prvi deo video-rada Red hot spot / After the fact citira naziv amerikog
filma Vrue mesto (Hot spot, 1990), s tim to pridodati epitet crveno asocira na
monohromatsku crvenu boju, po ugledu na film Plavo Dereka Darmana (Blue, 1993).
U Vruem mestu prikazano je podmetanje poara s ciljem da se odvue panja s akcije
pljakanja banke u blizini.
33
Iako autorka insistira na tome da se radovi prvenstveno
bave vizuelnim aspektom bombardovanja, da su dekontekstualizovani i da se manje
odnose na politike dogaaje, ova aluzija ipak nosi moralnu osudu i intelektualni
komentar kojim se trae uzroci NATO bombardovanja. Tek postavljanje sekvenci
snimaka NATO bombardovanja Srbije i teroristikog napada na kule bliznakinje iz
2001. godine u dijalektiki odnos pobuuje sumnju u mogunost kantovskog
bezinteresnog suenja i oseanja uzvienog pred fantastinim spektaklom
bombardovanja. Iako fascinirana peurkama koje nastaju pri detonaciji bombi,
protivvazdunom odbranom koja podsea na virtuelne igrice (uivo) i na vatromet,
umetnica otkriva misiju hikokovske understatement strategije svojih radova:


31
Geoffrey Hartman, Ibid. p.250
32
Mirjana orevi, Ibid.
33
IMDB, Plot summery for Hot Spot: When the drifter Harry Madox reaches a small town in Texas, he
gets a job as used car salesman with the dealer George Harshaw and settles down in a hotel room. During
a fire, Harry observes that the local bank is left empty and open without any security. Sooner he plots a
scheme to rob the bank, provoking a fire in his room to distract the employees.,
http://www.imdb.com/title/tt0099797/plotsummary, pristupljeno decembra 2012.
9

Pored vizuelne senzacije, kroz dokumentarnost - ali ne i narativnost, svedoim i o
visokom stepenu distanciranosti, humora, samoironije i ironije, cinizma, koji su kao vid
otpora naini za preivljavanje u tekim okolnostima koje se smenjuju i variraju kroz
sve tee forme na ovim prostorima.
34


Drugi deo naziva rada, After the fact, citira Hikoka (I Confess, 1953.):

Bilo koji svetenik koji primi ispovest bilo kog ubice je povezan sa ubistvom posle
ina.
35


Citiranjem Hikoka, koji govori o vezi, gotovo sauesnikom odnosu izmeu poinioca
i svedoka, Mirjana orevi prepoznaje i istie ulogu umetnika kao oevica svedoka-
uesnika u nadreenom istorijskom procesu. Kao i svetenik, umetnik postaje
(sa)uesnik u istorijskim dogaajima, ali za razliku od svetenika, svojim se pozivom
obavezao da stvara narative prolosti odnosno, da produkuje seanja koje prekorauju
prostorne i vremenske granice. Prema Hartmanu, ono to svedoka razlikuje od rtve je
samo svedoenje; stavljajui se u poziciju posmatraa koji je opsednut samim slikama
bombardovanja i bavljenjem estetskim, a ne etikim aspektom takvih dogaaja, Mirjana
orevi ilustruje, belei istoriju. Termin koji je ustanovila Alaida Asman, istorijski
svedok, oznaava onog svedoka koji je, zbog zadatka da takorei bezinteresno svedoi o
dogaajima u kojima se zadesio, slian istoriografu ili fotoreporteru. Predak istorijskog
svedoka pronaen je u glasniku koji u antikoj tragediji donosi vest o strahovitim
deavanjima izvan deavanja na sceni. Njegova je osnovna misija da informie
zainteresovanu stranu o traumatskom dogaaju, ali bez oduzimanja, dodavanja ili
falsifikovanja injenica. Podnoenje izvetaja, objektivni prenos informacija prva je
odlika istorijskog svedoenja. Meutim, vano je istai da autorsku intenciju da
objektivno svedoi ne treba izjednaavati sa objektivnim svedoenjem (ako je koncept
objetkivnog svedoenja uopte prihvaen). Zatim je znaajno da istorijski svedok
prenosi potonjem svetu ono to je video
36
, postajui tako svedok vremena. Takva
vrsta otkrivanja ili konstrukcije prolosti dovodi u istoriografiju dimenziju pisanja
povesti odozdo.
37


Mirjana orevi je u svojim radovima Windows99 i Red hot spot/Afer the Fact dala
jedno vienje NATO bombardovanja koje pretenduje da bude ideoloki ili politiki
neoptereeno. Prvi argument za to je da se, bez obzira na temu, oba rada primarno bave
fenomenom spektakularnosti i estetikom vizuelnog (vizuelnom kulturom i drutvom
spektakla). Drugo, u radovima je distanca u odnosu na temu stavljena u prvi plan, bilo
putem humora, bilo putem zauzimanja strategije understatement-a, intencionalno
nezainteresovanog, nekritikog, flegmatinog, preblagog pristupa dramatinim temama
koje trae moralnu osudu. Njeno svedoenje, u stvari, predstavlja primer par exellence
svedoenja kroz pijunku, takozvani objektiv, okularni zaklon, sadistiki voajerizam,
a pored toga predstavlja i primer svedoenja u kojem estetika ima prevlast nad etikom.
Ipak, namera da se svedoenje o dogaaju oslobodi politikih i moralnih presuda samo

34
Mirjana orevi, Ibid.
35
Mirjana orevi, Ibid.
36
Alaida Asman, Ibid, str. 104.
37
Alaida Asman, Ibid, str. 105. Pojam pisanje povesti odozdo treba povezati s konceptom globalizacije
odozdo i kulturnom demokratijom kao dominantnim modelom kulturne politike u savremenom
zapadnom svetu.
10

je naizgled u koliziji sa politikim aktivizmom. Ako se ima u vidu koncept svedoenja
kao sklanjanja pogleda uoi dogaaja, treba razumeti da su nezaiteresovanost i
fokusiranost na vizuelni aspekt, u sluaju predstavljenih radova, bili uslov samog
svedoenja. Poto uvaju prvenstveno indeksiko seanje oevica, svedoka koji
bezinteresno gleda, radovi Mirjane orevi istovremeno afirmiu i negiraju
neprikazivost traume.


Moralni svedok: Andrej Tima, smrt idola i posttraumatsko svedoenje

Nisam bio ni za Miloevia ni za DOS ni za Otpor. Mislim da imam moralno pravo da
sudim o NATO agresiji s jedne neutralne pozicije poto nisam nikad bio lan ni jedne
stranke, ni jedne partije niti planiram da budem. Devedesetih nisam nikad glasao za
Miloevia, ali mi se nije dopadao ni DOS, ni Otpor, ni ta opozicija poto su bili plaeni
iz inostranstva.
38


Andrej Tima, umetnik iz Novog Sada, poznat je po svojim konceptualnim radovima i
mejl-artu iz sedamdesetih godina, embargo-artu devedesetih, a danas po produkciji veb-
radova, video-radova, kao i pisanju likovne kritike u novosadskom Dnevniku. O
njegovoj video-produkciji, a radovi koji se bave NATO bombardovanjem, Shaving i
Loss of Innocence pripadaju tom mediju, pisala je Biljana Mickov:

Savremeno drutvo i promene u modernom svetu jasno utiu na njegov senzibilitet i na
umetniko izraavanje. Politiko i drutveno okruenje, rat, socijalna beda, promene
drutvenog sistema, bolesti i potpuni haos novog poretka jasno su uticali na njegove
video-radove. SAD, kao globalna supersila u tom novom svetskom poretku, snano je
uticala na Timine radove, putem kojih Tima reaguje na duhovit nain. Realistiki
detaljno, on odslikava situacije u kojima se nalaze pojedinci u svetu, a koje su izazvane
voljom najmonijih.
39


Tima je, za vreme NATO bombardovanja, imao bogatu produkciju u razliitim
medijima koja se ticala samog NATO bombardovanja. Pre svega, tu je online dnevnik,
ratni izvetaj How to survive a bombing u kojem je opisano svakodnevno
funkcionisanje porodice Tima u bombardovanom Novom Sadu, ilustrovano privatnim i
dokumentarnim fotografijama. Zatim se bavio postavljanjem internet sajtova u saradnji
s kolegama iz inostranstva. Na jednom, Tima je odgovarao na pitanja zainteresovanih
irom sveta u vezi s bombardovanjem Srbije, a na drugom, lanom sajtu KFOR-a,
samostalno je izvetavao o dogaajima vezanim za aktuelni rat na Kosovu. Pored
radova strategija subverzije, nastali su brojni interaktivni online radovi koji su
direktno osuivali NATO bombardovanje (Bomb Contest, Eyewintess to the Bombing,
NATO Olympic Mascots...), a takoe je u Novom Sadu Tima realizovao nekoliko
performansa za zaustavljanje rata. Iako se bave istom temom, video-radovi Shaving i
The Loss of Innocence temeljno se razlikuju od korpusa projekata iz 1999. godine,
najpre jer su nastali vie od decenije kasnije, 2011. i 2012, pa tako predstavljaju
odloeni akt restrukturisanja dogaaja u izmenjenim okolnostima
40
, ali i reakciju na

38
Andrej Tima, intervju vodila Nina Mihaljinac, 2012, Novi Sad, neobjavljen.
39
Biljana Mickov, Iz eseja The satire of Media Lies, 2006, http://www.atisma.com/ pristupljeno
decembra 2012.
40
Nevena Dakovi, 2012. beleka s predavanja N. M, Univerzitet umetnosti u Beogradu
11

aktuelna globalna ratna deavanja. Zato ova dva rada pripadaju anru posttraumatskog
video-svedoenja.

Shaving iz 2011, traumatski zapis mainerije smrti, kombinuje sekvence privatne scene
Andreja Time koji se brije i snimak amerikog vojnog aviona koji leti. Pored paralelne
montae, scene su povezane zloslutnim zvukom maine za brijanje, pa tako zvuk
funkcionie kao osnovni kanal diseminacije znaenja: kada je ivot ugroen, privatno
postaje javno, a javno postaje privatno, pri emu je pojedinac nemoan da utie na
nadreeni istorijski tok. Dijalektiki odnos dve radnje, kao to je to sluaj s radovima
Mijrane orevi, distancira se od oznaenog dogaaja, traume NATO bombardovanja,
putem strategije understatement-a, ironije, humora.

Video-rad The Loss of Innocence strukturalno je isto postavljen. Suprotstavljena su dva
paralelna sveta svet nevinog detinjstva i prostor vazdunog napada. S jedne strane,
kombinovane su fotografije Timinih igraaka iz detinjstva i zvanine NATO
fotografije iz vazduha bombardovanja Novog Sada, a s druge melodije srpskih i
amerikih deijih pesama (Mama, mama, da li zna? i Alphabet Song) sa glasovima
pilota iz letelica i zvukom detonacija. Odsustvo slika lica poinioca NATO pilota i
lica rtava potvruje tezu o neprikazivosti traume i (jedine) mogunosti vienja u
slepilu. Za razliku od radova koji su nastali tokom bombardovanja, meu kojima
pojedini pokazuju osakaena tela rtava NATO bombardovanja, postraumatska
svedoenja Andreja Time postavljaju problem neprikazivosti zloina.

Prema reima Andreja Time, budui da je odrastao na amerikoj kulturi, igrakama i
crtanim filmovima, The Loss of Innocence pokazuje veliko razoaranje u SAD, njihov
gubitak nevinosti. Stavljajui pasivno telo i aktivnu mainu u dijaloki odnos,
pokazujui sukob dve stvarnosti
41
, ovaj video-rad izvetava o smrtonosnom metodu
dehumanizacije.
42


Jukstapozicioniranje slika ivota i smrti, nevinosti i zloinatva u Timinim radovima
javlja o apsolutnom zlu koje je umetnik iskusio na vlastitom telu.
43
Tema banalnosti
zla, koja je istaknuta u njegovim radovima predstavlja veliki kognitivni izazov za
gledaoca, a tek kasnije poziv na moralnu osudu. Vano je zapaanje Alaide Asman da,
zato to izvetavaju o apsolutnom zlu, o apsurdnoj smrti i rtvovanju, svedoenja
moralnih svedoka ne uspostavljaju nikakav smisao i, kao takva, ne mogu biti
funkionalna za kolektiv. Svedoenje kao to je Timino, koje nosi moralnu osudu
zloina: zvanini razlozi za bombardovanje Srbije su izmiljeni sa ciljem da se oduzme
teritorija Kosova, to se da videti iz analize aktuelnih politikih deavanja na Kosovu
44
,
ne uspostavlja smisao, makar ne onaj koji bi mogao biti narativizovan i ukljuen u
diskurs javne politike seanja. Istininosna misija, koja predstavlja osnovni konstitutivni
element moralnog svedoanstva, ima za pretpostavku jedan svet u kojem se
svedoanstvo traumatizovane rtve ne slua, porie, zaboravlja, krivotvori ili pak
ulepava tako da izgubi svoju stranu teinu. Otud je misija Timinih radova da se
suprotstave javnom zaboravu NATO bombardovanja, kao i stavovima poinioca ili
politikih neistomiljenika o tome da je bombardovanje predstavljalo spas i osloboenje

41
Andrej Tima, Ibid.
42
Aleida Asmann, 2006, History, Memory and Genre of Testimony, Poetics Today p.265 (prev. N. M.)
43
Alaida Asman, Duga senka prolosti, str.107
44
Andrej Tima, Ibid.
12

graana Srbije. Istinitosna misija moralnog svedoka u neposrednoj je suprotnosti sa
potrebom transkriminalnog poinioca da prikrije zloin.
45
Strategija understatement-a
Timinih radova humor i ironija, pozivanje na detinjstvo i nevinost bez zatite,
pokazivanje nemoi pojedinanog ljudskog tela naspram vojne mainerije i istorijskog
toka, suprotstavljena je strategiji brisanja tragova o zloinu. To brisanje je najpre u
falsifikovanju injenica, zatakavanju ili ulepavanju istine u okviru NATO propagande.
Meutim, zbog toga to je NATO propagandu smatrao pokvarenijom i
smrtonosnijom, treba rei da u Timinim radovima izostaje kritiki osvrt na domau
propagandu i stvaranje mitova. U njegovim posttraumatskim video-radovima,
bombardovanje je predstavljeno kao lina trauma s pretenzijom da se prenese
univerzalna, svevremenska poruka. Scene smrti su potisnute i neprikazive. U stvari,
regresija u svet detinjstva stvara disonancu izmeu sveta odraslih (prostor NATO
dokumenata) i sveta dece (prostor nevinosti i igre) i potcrtava bombardovanje kao
traumatsko iskustvo. A ipak, proces odrastanja podrazumeva mo i konstrukciju
seanja, verbalizaciju traumatskog iskustva. Kao otelotvorenje traumatskog iskustva
moralni svedoci su u isti mah ivi dokaz zloina o kojem izvetavaju.
46
Osnovni
zadatak moralnih svedoka je da se bore protiv utanja, ali ipak, treba insistirati na
zapaanju Deja Vintera da moralni svedoci nisu nikakvi specijalisti za neiskrivljenu
istinu. Ono to oni imaju da ponude jeste veoma subjektivna konstrukcija ekstremne
situacije kojoj su bili izloeni.
47


Osim pripovedanja o linoj traumi, njihovo svedoenje predstavlja moralnu obavezu
prema drutvu i zajednici u kojoj ive, kao i, u sluaju Timinih radova, obavezu prema
pojedincima koji nisu u poziciji da prime istinitu poruku, a to bi bile kolege umetnici iz
inostranstva i svi drugi zainteresovani pojedinci. To je razlog zato su svi Timini
radovi na engleskom jeziku. Drugo, oni nastaju u vremenu uestalih globalnih sukoba
(Irak, Iran, Sirija i tako dalje) i kritikuju ratnu politiku SAD. Pored etike obaveze,
javlja se i potreba za pruanjem naknadnog otpora, koja ne udi, posebno ako se uzme
u obzir aktuelni proces pregovaranja o statusu Kosova. Moralni svedoci su ljudi koji
oseaju gnev, uasnutost, frustraciju spram lai, izopaenja, pretumaenja ili
ulepavanja njihove bolno doivljene prolosti.
48
Kritiki dijalog u Timinim radovima
moralno osuuje prvostepeni loin bombardovanje, a zatim i drugostepeni,
zatakivanje i ulepavanje tog zloina. Timini radovi Shaving i Loss of Innocence
pokazuju duboko linu stranu svedoenja, koja je inae u prirodi svakog svedoenja.
Pokazujui smrtonosni model dehumanizacije i surovost besmisla, kao izvore trauma,
Timini radovi pruaju otpor narativu poinilaca i konstruiu jedno vienje zloina, koje
pledira da otkrije i ouva istinu.


Religijski svedok: Mran Baji, nasilje nad istorijom, anamneza i dekodiranje
latentnih sadraja

Mran Baji je beogradski vajar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Prisutan na jugoslovenskoj umetnikoj sceni negde od vremena nastanka albuma
Odbrana i poslednji dani, Mran Baji (1957) bio je deo tog istog agilnog, ironinog i

45
Aleida Asmann, Ibid, p. 265.
46
Alaida Asman, Ibid. str 110
47
Winter Jay, 2006, Remebering war, p 271.
48
Alaida Asman, History, Memory and Genre of Testimony, str. 267.
13

kritiki raspoloenog hoda drugom stranom generacijskog talasa koji je oznaio
metodoloki i interpretativni prelom jugoslovenske savremene vizuelne umetnosti.
49

Posebno zbog dueg boravka u Parizu, devedesetih, Baji se bavio motivom seoba,
problemom kolektivnog traumatskog iskustva graanskog rata, pitanjem uticaja
politikog ureenja i dejstva istorije na ivot pojedinca, te odgovornosti umetnika u
stvaranju narativa prolosti. U takvim politikim okolnostima kada umetnost ne moe
da bude ni ogledalo ni korektor realnosi, njegovi su radovi bili signal neke druge
paralelne realnosti koja se raa iz stalnih napetosti izmeu surovih egzistencijalnih
uslova i individualne fantazije.
50
Projekat-anamneza ili aktivno traganje za izgubljenim
seanjima
51
, koji je nastajao i pripreman godinama (Yugomuzej nije nastao kao
unapred smiljen projekat njega je i doslovno oblikovalo i sazidalo vreme u kome je
nastajao
52
), uoblien je i realizovan 1999. godine tokom NATO bombardovanja:
Yugomuzej je predstavljao odgovor na potrebu za izgradnjom paralelne realnosti. To je
virtuelni muzej, gde se arhiviraju i izlau artefakti koji svedoe o turbulentnoj politikoj
istoriji ovdanjeg, balkanskog podneblja, istovremeno prostor kolektivnog pamenja i
indivudialnog, umetnikog seanja, ili, prema Dejanu Sretenoviu, individualne
fantazije.
53


Iako je njegovo metaforiko, zamiljeno mesto, podzemni deo trga Slavija, i zbog
zauzimanja prostora podsvesnog, latentnog, podzemnog i zbog toga to Slavija saima
mnogustruke neplanski stvorene slojeve istorije (McDonalds-kapitalizam, spomenik
Dimitriju Tucoviu, Dafiment i Banka velike Jugoslavije, JAT-ov terminal, porueni
bioskop Slavija i druga socijalistika i postsocijalistika zdanja), muzej se, u stvari,
nalazi na internet adresi www.yugomuzej.com. Postavljen je prema muzeolokim
standardima: eksponati su katalogizirani prema muzeolokim pravilima, muzej ima
stalnu postavku, izlobe, prodavnicu memorabilija, kao i ogranak-muzej za decu. U
skladu s aktuelnim muzeolokim trendovima i s idejom izgradnje kolektivnog seanja,
posebno je znaajan interaktivni odeljak Izlaite u muzeju pomou kojeg je
posetiocima omogueno da uestvuju u irenju muzejske zbirke ugradnjom njihovih
individualnih seanja.
54
Ukratko, ova umetnika intervencija, takorei graanska
inicijativa Mrana Bajia, oznaila je pobunu protiv nametanja jedne (tlaiteljske,
nepravine, iskrivljene ili favorizujue) vizije prolosti i potrebe da se ispie ve
spomenuta, istorija odozdo.

49
Lidija Merenik, 2007, Mran Baji ili godine insomnije,
http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/lidija_merenik-
4764/tekstovi/mrdjan_bajic_ili_godine_insomnije-1620/ pristupljeno januara 2013.
50
Sretenovi, D. 1996, "Art in a closed society" in: Art in Yugoslavia 1992-1995. Beograd: B92, pp.5-18
51
Fernando Katroga, Ibid. str 17.
52
Mran Baji, 2000, Yugomuzej Agitprop, katalog izlobe, http://www.mrdjanbajic.com/backup-
06.pdf, pristupljeno januara 2013.
53
Danijela Pureevi, 2001, Intervju s Mranom Bajiem Dejstvo istorije na oveka, Vreme: Yugomuzej
trenutno obuhvata pet segmenata sa vie od stotinu radova teite postavke ine slajdovi ostvareni
kompjuterskom manipulacijom koji su pojedinano predstavljeni u lajt-boksovima, takoe, izloena je i
monumentalna maketa Spomenika, zatim podna skulptorska postavka oznaena kao Igre, sledi segment
Suveniri koji ini mnotvo objekata i skulptura, ali je tu i Yugomuzej SHOP sa zanimljivom ponudom
fotografija i printova. Muzejski eksponati su prezentirani i katalogizirani po vaeim muzeolokim
pravilima npr. eksponat 000039: tafeta; 160x300x300 cm, 2001. Drvo; rue.
54
Treba prepoznati vezu koncepta Yugomuzeja i novih muzeolokih trendova osnivanja imaginarnih i
proirenih muzeja; skoriji primer bio bi Muzej slomljenih srca, koji arhivira i izlae line predmete
posetilaca muzeja. Ti predmeti za posetioce-izlagale obeleavaju raskid s voljenim osobama. Ovaj
koncept, kao to je to sluaj i s Yugomuzejom ima farmakopejsko dejstvo na uesnike u projektu.
14


Svaki od tih eksponata je u stvari traganje za drugom istorijom, za istorijom koja
uspostavlja cinian odnos prema ideologiji koja nam je nudila njeno tumaenje.
55


Prema Alaidi Asman: nasuprot isto pasivnoj rtvi, religijski svedok je aktivni
delatnik.
56
Dakle, nasuprot pasivnoj rtvi koja e apsorbovati nametnuti,
hegemonistiki narativ prolosti ili sadanjosti, kao pojedinac i umetnik, religijski
svedok Mran Baji konstruie Yugomuzej, javno vidljiv prostor nove ili drugaije
istorije. Bitno je naglasiti da religijsko svedoenje ne mora nezaobilazno da znai borbu
za ouvanje odreene priznate ili nepriznate religije. Svedoei, religijski svedok
osigurava opstanak narativa koji afirmie njegovu veru koja je prava i superiorna veru
u pravdu, u istinu, sistem vrednosti. Religijski svedok ili martir (onaj koji umire za
sopstvenu veru i moralne principe) je rtva politikog nasilja kojem fiziki podlee dok
istovremeno simboliki trijumfuje.
57
Eksponati Yugomuzeja imaju visoko simboliki
karakter; oni su autonomni, zatieni u prostoru virtuelnog muzeja, za razliku od
telesnog i konkretnog umetnika koji je fiziki prognan i utamnien pod bombama
sateran u prostor svog stana- ateljea. U tim uslovima zatvorenosti, postalo je bezono
jasno kako istorija utie na privatan ivot. Veliko javno predstavljanje jugomuzejske
zbirke dogodilo se na 52. Venecijanskom bijenalu 2007. godine. Bilo da se radi o
slobodnom prostoru interneta ili inostranim izlobenim prostorima, izgleda kao da su
ta, druga, vaninstitucionalna, (ino)strana, virtuelna mesta a mogue i utopije, osigurala
ouvanje subliminalnih, individualnih narativa nacionalne prolosti. Vana specifinost
Yugomuzeja je u predstavljanju opredmetljene hiperamnezije, kojom se kritikuje
aktuelno politiko stanje; i sam smeten u prosor podsvesnog, muzej saima potisnute
prie o istorijskim dogaajima. Pored toga, ovo umetniko svedoenje pokazuje
takozvanu treu opciju (koja ipak nije i ne moe biti ideoloki neutralna i to ne treba
izgubiti iz vida):

Bajiev kritiki govor se, uspeno izbegavi pamfletsko saoptavanje, definisao u
kreativnoj sintezi odbijanja kolektivno-plemenskog govora, individualne odgovornosti i
umetnike vetine (mestiere) kojoj je fantazija ostala glavni pokreta.
58


To je posebno istaknuto u opisu sledeih eksponata:
59
1. cipele; 140x60x120cm, 1999.
Cipele koje je nosio Slobodan Miloevi prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma;
cipele koje je nosio Bil Klinton prilikom aplaudiranja potpisnicima Dejtonskog
sporazuma; 2. srednjovekovni bogumilski steak sa citatima iz Biblije i Kurana pisani
irilinim, latininim i arapskim pismom, preseen na dva dela. Donator: SFOR; 3.
taan spisak rtava u Jasenovcu; taan spisak vojnih i civilnih rtava NATO
bombardovanja; taan spisak rtava logora na Golom otoku; tana mapa sa lokacijama
mesta obogaenih osiromaenim uranijumom; 4. 1938. godine, Solidarnost iz 1980.
godine, i Slobo Slobodo iz 1989. godine, i Slobo odlazi iz 2000. godine; 5. mapa sa
oznaenim masovnim grobnicama na Kosovu; 6. srednjovekovni rukopisi sklonjeni iz
manastira Deani, Kosovo; srednjovekovni rukopisi sklonjeni iz manastira Krupa,
Hrvatska; 7. bro u obliku leptira koji je nosila Medlin Olbrajt pri prvoj poseti snagama

55
Mran Baji, Intervju vodila D. Pureevi, Ibid.
56
Alaida Asman, Duga senka prolosti, str. 106.
57
Alaida Asman, Ibid.
58
Lidija Merenik, Ibid.
59
Mran Baji, Yugomuzej agitprop, katalog izlobe.
15

KFOR-a, koje uvaju mir na novom, multikonfesionalnom, multikulturnom,
multietnikom i multiradioaktivnom Kosovu. Donator: UN.

Prema teoriji Alaide Asman o religijskim svedocima, radikalna inverzija politike
podreenosti u religijsku nadreenost, traume u trijumf, trai dvostruko svedoenje:
svedoenje umirueg svedoka martira a na drugoj, sekundarnog svedoka martirijuma.
60

U kontekstu Yugomuzeja, traumu bi predstavljalo ideoloko tlaenje koje je
neprihvatljivo ljudima razvijene graanske svesti. Umiranje religijskog svedoka moe
imati dvojako tumaenje u sluaju radova Mrana Bajia. Ono se moe shvatiti kao
ideoloko razotkrivanje i pobuna, koja koristi prolost da bi komentarisala sadanjost i
upozoravala na budunost ili se umiranjem moe nazvati naputanje zemlje i
premetanje u Pariz. U drugom sluaju, Yugomuzej bi predstavljao postfestum, a samim
tim, u odreenoj meri, disfunkcionalno religijsko svedoenje, podizanje glasa onda kada
je opasnost ve prola. U vezi s tom dilemom vano je uzeti u obtir autorsko objanjenje
svog rada:

Zapravo, to jesu prepleti koji u nekom svom smenom sueljavanju prosto otvaraju
problem, odnosno razbijaju njegovu ukalupljenost u ideoloke eme.... Rad na
Yugomuzeju je posao koje me vrlo opsesivno drao ove 2-3 godine i koji u verovatno
nastaviti, jer ovde naalost imamo situaciju koju ja lino, a verujem i mnogi, nisam
oekivao da jedna politika oligarhija samo smeni prethodnu, to je dosta loe, i to je
situacija kojom sam ja dosta nezadovoljan. Tako da ovde ve postoji itav niz eksponata
koji se tiu ove nove situacije, koja traje manje od godinu dana, ali svakako obeava da
e tu biti jo strano mnogo brljotina i loih istorijskih poteza i pokuaja da se
reinterpretira istorija na nain na koji to nekome odgovara.
61


Muzej kao institucija predstavlja oblik drutveno-konstitutivne svesti. Imajui to u vidu
i injenicu da je muzej najvanija ustanova kulture s misijom da javno distribuira
prolost, osnivanje virtuelnog muzeja je u jasnoj vezi s postupkom traganja za
sekundarnim svedocima - matririjumima. Muzej se pojavljuje kao optimalni izbor mesta
za podnoenje religijskog izvetaja, za svedoenje svedoka kojem su potrebni novi
svedoci koji e interpretirati i prenositi njegovu pripovest.
62
Jedan od najvanijih
aspekata religijskog svedoenja jeste prenos narativa novoj, drugoj generacijia. Autor
koji mobilie sebe i druge na prikupljanje sakrivenih fragmenata istorije, koji ne doputa
politiko brisanje i falsifikovanje prolosti, ostavlja testament kojim doprinosi
rehabilitaciji razbijenog identiteta.
63
Nastao tokom onoga to Beograani nazivaju
bombanje, kada su se svi predmeti tako lako unitavali,
64
Yugomuzej predstavlja
pokuaj ouvanja tragova (konzervaciju) istorije i uspostavljanja kontinuiteta prolosti,
drugim reima nacionalnog i kulturnog identiteta. Yugomuzej je izraz napora da se
efemerna konstelacija individualnog glasa i individualnog lica transformie u
pamtljivu informaciju i da se osigura njihov komunikacioni potencijal za dalju
upotrebu u beskrajnoj budunosti.
65
Zahvaljujui upisu u veb prostor, Bajievo
svedoenje nadivaljva preivele i ima kapacitet da se obrati nebrojanim korisnicima.

60
Alaida sman, Ibid.
61
Mran Baji, Intervju, Ibid.
62
Aleida Asmann, History, Memory and Genre of Testimony, p.264 (prev. N. M)
63
Aleida Asmann, Ibid.
64
Mran Baji, Ibid.
65
Aleida Asmann, Ibid.p. 266.
16

Muzej, dakle, stabilizuje individualno svedoenje transformiui ga u informaciju koja
se moe zapamtiti i pronai u virtuelnom prostoru. Ovo svedoenje tako postaje
testament intergeneracijsko seanje, koje se transformie u transgeneracijsko
seanje.
66
Povrh toga, ovaj konglomerat individualnih seanja, njihovih materijalnih
reprezentacija, umetnikih predmeta i konstrukcija, postavlja pitanja, kojim se bave
kultura seanja i teorija umetnosti: Kako se istorija i politika mogu pretvoriti u
umetnost? Na koji nain i pod kojim pritiscima umetnost formira svoj identitet? Treba li
umetnik da bude politian ili apolitian? Sme li pojedinac da ima sopstvenu verziju
istorije?
67



Zakljuak: ka kulturi seanja jer seanje daje budunost prolosti

Predstavljeni radovi troje umetnika, iji su ideoloki, etiki, estetski nazori i
kulturoloke pozicije sasvim razliiti, moda iznenaujue, imaju brojnih i znaajnih
slinosti. Recimo, smrt idola je zajednika tema radova Mirjane orevi i Andreja
Time, kao i tema neprikazivosti traume: odsustvo slika lica poinioca zloina NATO
pilota i lica rtava u Timinim radovima, kao to je sluaj i s radovima Mirjane
orevi, potvruje tezu o tome da je traumu nemogue iskazati, odnosno tezu o
(jedinoj) mogunosti vienja u slepilu. Osim toga, analizirani video-radovi oba
umetnika koriste estetiku reklame. Advertising logika prisutna je i u video-radovima
INSIDE\OUTSIDE i RED HOT SPOT\AFTER THE FACT. Osnovna karakteristika im
je mutiranje medija>film - muziki spot - umetniki video (Mirjana orevi). Ti
radovi funkcioniu po principu reklame. eleo sam to direktnije da prenosim poruku
tako da mogu da je shvate i najgluplji i najinteligentniji. Internet reklama je kratka
upeatljiva forma, bukvalna poruka koja ulazi ljudima u svest. (Andrej Tima). Reeno
je da u istorijskom svedoenju Mirjane orevi briga o estetici dominira nad brigom o
etici. Kod Time je sluaj ipak sasvim suprotan: jednostavna estetika reklame
upotrebljena je da bi moralna poruka to upeatljive i nedvosmisleno bila preneta. Osim
bavljenja estetikom reklame, zajedniki motiv radova umetnika jeste unitenje samog
grada, urbanih prostora. Beograani Mirjana orevi i Mran Baji se bave
Beogradom, a Tima pokazuje apsurdnost bombardovanja Novog Sada u kojem je 1999.
godine opozicija bila na vlasti i koji je negovao kulturnu i etniku raznolikost. U tom
kontekstu, zanimljivo je primetiti da je zanimanje za nacionalni identitet ili sublimirano
ili u izvesnoj meri zamenjeno lokal-patriotizmom budui da su se svi umetnici u
prvom planu bavili unitenjem svojih gradova, a ne ugroenou nacije i njenih
obeleja.

Jedna od najznaajijih zajednikih odlika svih radova je u odbijanju da se, s jedne
strane, izvede patetini, kolektivno-plemenski, politiki kompromitovani narativ
rtve, a s druge, da se izvede profitersko-manipulativni ili mazohistiko-
aplaudirajui narativ o NATO bombardovanju. Radi zauzimanja mesta izvan tih,
sueljenih i kompromitovanih ideolokih pozicija, bilo je neophodno smestiti radove u
prostor izvesne slobode nomadizam eksponata Yugomuzeja u virtuelni prostor
podsea na Timin veb aktivizam; izlaganje na Venecijanskom bijenalu 2007. godine
slino je motivisano kao i postavljanje instalacije Windows 99 u Gracu. Meutim, za

66
Aleida Asmann, Ibid. p. 268
67
Lidija Merenik, Ibid.
17

razliku od Time, koji zauzima jasan politiki stav, u radovima Mrana Bajia i Mirjane
orevi, izvedena je politika ostajanja po strani, nepristajanju na identifikovanje s
politizovanim i polarizovanim narativima suprotstavljenih identitetskih grupa odnosno,
pokuaju pomirenja individualih i kolektivnih seanja kao i razliitih interpretacija
prolosti. Mirjana orevi i Mran Baji su u objanjenjima svojih radova insistirali
na odbijanju patetino-reimskog diskursa rtve, a Tima je bio vie orjentisan ka kritici
antinacionalistikih narativa i administrativne umetnosti.

Nisam nikad bio finansiran od strane ni jedne partije, ni jednog fonda, niti sam jurio da
ispunjavam kriterijume koje ti fondovi predlau... Tako se stvara administrativna
umetnost kriterijumima se odreuje ta e biti umetnost, a te nee. Tu nema govora
o radu na nacionalnom identitetu. Neki su umetnici upravo i doli na NATO bombama.
(Andrej Tima)

Slina kritika sistema kulture odnosno, odbrana koncepta autonomije umetnosti, koja se
prevashodno ogleda u finansijskoj nezavisnosti, otkriva se i u napomeni Mrana Bajia
o celokupnom muzeju kao samostalnoj, nezavisnoj ustanovi koja se ne finansira od
dravnih fondova niti od fondova treeg sektora. Takoe, Baji u ovom gestu saoptava
o izvesnom animozitetu javnog i civilnog sektora.

Kritika politike situacije, u sluaju svih predstavljenih radova, kako je primeeno u
analizi, postignuta je strategijama podrivanja, bilo da se radi o ironiji, sarkazmu ili
efektima zaudnosti, kojima je transponovana poruka otpora i nepristajanja na rtvu.
Iako konstruiu privatne slike prolosti i nastoje da izmene dominantni ideoloki narativ
o NATO bombardovanju i domaoj istoriji, radovi troje umetnika naglaavaju ideju
nemoi pojedinca da utie na dejstvo nadreenog mehanizma istorije. Pored
hikokovskog understatement-a u radovima Mirjane orevi i rezigniranog humora u
Shaving-u, mnogi pojedinani eksponati Yugomuzeja oigledno uspostavljaju distancu
naspram dominantnih ideolokih konstrukcija putem strategije cinizma i ironije. Takvi
su na primer radovi: Dobrica osi hiberniran za budue genaracije. Donator: Samizdat
B92; Kad kaem istina, mislim Politika; eir; 300x400x300cm, 1999. Staklo;
osiromaeni uranijum.

Kao i seanje, zaborav je konstitutivni i vrlo produktivni element graenja identiteta.
Meutim, ukoliko dolazi do diskontinuiteta u pamenju odnosno, ukoliko zaborav
ometa graenje identiteta jednog kolektiva, onda se moe rei da se radi o zatakavanju,
produkovanju ruptura, potiksivanju ili falsifikovanju prolosti. Performativno seanje
oivljavanja prolosti koje je prikazano u ovom radu (video-svedoenje, virtuelni muzej,
bombardovanje kao spektakl) suprotstavljeno je disfunkcionalnom zaboravu, a
zaborav kao jedan pad a time i gubitak znai i kao nostalgija i kao enja biti
konano nita, ako se ogluimo i ostanemo slepi za pamenje onoga to smo znali, a
posebno onoga to smo doiveli.
68
Pomalo nostalgino osnivanje virtuelnog,
transistorijskog simultanog sveta Yugomuzeja, utopijsko seanje Mrana Bajia, kao i
nostalgija Andreja Time za izgubljenom nevinou, zatitom i detinjstvom, a osim toga
i negativna posttraumatska epifanija, ipak aktivno proizvode smisao i narative koji se
bore za konstruisanje kolektivnog seanja i graenje kolektivnog identiteta.


68
Fernando Kastroga, Ibid. str.23
18

Prikazivanje traume menja granice reprezentacije svedokovog privatnog seanja u
moralne granice kolektivnog seanja.
69
Poto se u anamnezi ironija i fikcija meaju,
faktika istina se spaja s esteskim i etikim znaenjima pojmova
70
i poto se linost
obrazuje uvek unutar drutvenih okvira seanja, kao pozadine koja ipak doputa ne
samo vie linog korienja naslea nego i njegova aktivna tumaenja
71
, onda se moe
rei da su predstavljeni narativi o NATO bombardovanju legitimni za konstruisanje
kolektivnog seanja na taj dogaaj. Ova teza dobija dodatno utemeljenje ako se uzmu u
obzir sve slinosti prikazanih reprezentacija.

Nije mogue pretpostaviti da bi se istraivanjem umetnikih reprezentacija drugih
traumatskih deavanja iz domae istorije, kao to su raspad bive Jugoslavije i pratei
ratovi, vladavina Miloevia, sankcije i druge krize, dolo do slinih zakljuaka.
Meutim, vano je istai da predstavljena umetnika svedoenja o NATO
bombardovanju iz dva razloga pruaju primer dobre prakse graenja kolektivnog
seanja. Prvi se odnosi na neophodnost narativizacije: tumaenja, preispitivanja i
razumevanja traumatskih dogaaja. Tie se, dakle, podizanja svesti o neophodnosti
ouvanja polifonije pogleda na istorijska zbivanja odnosno, borbe protiv politike
zaborava, kao i protiv istorijskog revizionizma. Drugi ukazuje na znaaj nepristajanja na
identifikaciju s kompromitovanim ideolokim narativima podeljenih identitetskih grupa
kvislinga i patriota. Najzad, zakljuci istraivanja pokazuju potrebu za negovanjem
kulture seanja i graenjem zdravog i koherentnog kolektivnog identiteta, koji
predstavlja uslov za razvoj i uspeno funkcionisanje drutva i njegovih pojedinaca.



Literatura

Asman, Alaida, Duga senka prolosti, Beograd: XX vek, 2011.Asman, Jan, Kultura
pamenja, Beograd: Prosveta, 2011.
Asman, Alaida, History, Memory and Genre of Testimony, Poetics Today, Tel Aviv:
Porter Institute for Poetics and Semiotics, 2006.
Bogdanovi, Marija i Mimica, Aljoa, ur., Socioloki renik, Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, 2006.
Dakovi, Nevena, Rememberance of the Past and the Present, History of the
Literatury Cultures of East-Central Europe. Junctures and Disjunctures in 19th and 20th
centuries, Vol.4: Types and Stereotypes, 2010.
Dakovi, Nevena, predavanje Seanje i pamenje, Beograd: Univerzitet umetnosti u
Beogradu, novembar 2012.
Dakovi Nevena, Nikoli, Mirjana, ur, Umetnost, obrazovanje i mediji u procesu
evropskih integracija, Beograd: Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, 2008.
Denegri, Jea, intervju s Mirjanom orevi, 2001.
http://www.mirjanadjordjevic.info/00e.html
Halbwach, Maurice, On Collective Memory, Chicago: Universtiy of Chicago Press,
1992.

69
Nevena Dakovi, 2012, beleka s predavanja (N.M.), Univerzitet umetnosti: Beograd.
70
Fernando Kastroga, Ibid. str. 27
71
Fernando Kastroga, Ibid. str.22
19

Hartman, Geoffrey, The humanities of Testimony: An Introduction, Poetics Today,
Tel Aviv: Porter Institute for Poetics and Semiotics, 2006.
Hartman, Geoffrey, Caminade, Monique, Tmoignage, art et traumatisme de
l'Holocauste, Lyon: Mots, 1998.
Heinich, Nathalie, Le tmoignage, entre autobiographie et roman: la place de la fiction
dans les rcits de dportation, Lyon: Mots,1998
Katronga, Fernando, Istorija, vreme i pamenje. Beograd: Clio, 2011.
Kulji, Todor, Kultura seanja, Beograd: igoja, 2006.
Mi i oni simbolike podele u drutvu u Srbiji, Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju i Centar za empirisjke studije kulture jugoistone Evrope, 2012.
Marjanovi, Milena, intervju s Mranom Bajiem, Muzeji su tuno prazni i dosadni,
Beograd: Blic, 2003.
Mihaljinac, Nina, intervju s Andrejom Timom, neobavljen, Novi Sad, 2012.
Ofer, Dalia, Testimonies in the Study of Health and Medicine in the Ghetto, Poetics
Today, Summer, Porter Institute for Poetics and Semiotics, 2006.
Pureevi, Danijela, intervju s Mranom Bajiem, Dejstvo istorije na oveka,
Beograd:Vreme, 2001.
Sretenovi, Dejan, Art in a closed society, Art in Yugoslavia 1992-1995. Beograd:
B92, 1996.
Stojkovi, Branimir, Identitet kao determinanta kulturnih prava, Kulturna prava,
Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, 1999.
Victoriano, Felipe, Fiction, Death and Testimony: Toward a Politics of the Limits of
Thought in: Discourse, 25.1&2, Wayne State University Press, 2003.
Winter, Jay, Remebering war, New Haven: Yale University Press, 2006.
Vukovi, Svetlana i Luki, Svetlana, intervju s Mranom Bajiem Treba preiveti,
Beograd: B92, 2003.

Artklinika, obeleavanje NATO bombardovanja,
http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/desetogodisnjica-rusenja-varadinskog-
mosta_119575.html http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=36220 pristupljeno januara
2013.
Baji, Mran, 2000, Yugomuzej Agitprop, katalog izlobe,
http://www.mrdjanbajic.com/backup-06.pdf, pristupljeno januara 2013.
Batler, Dudit, Nevolje s polom i rodom, http://old.kontra-
punkt.info/print.php?sid=55483, pristupljeno 17. novembra 2012.
Biti izvan ka redefinisanju kulturnog identiteta Srbije, Kulturklammer 2010.
pristupljeno 6. septembra 2012. http://www.kulturklammer.org/view/143
David LaChapelle, http://www.lachapellestudio.com/ , pristupljeno decembra 2013.
Despotovi, Jovan, Mirjana orevi, Respect Yourself, Kill Your Idols, Beograd:
III program Radio-Beograd, 1999.
http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/jovan_despotovic-
4766/tekstovi/respect_yourself_kill_yuor_idols-6408/ pristupljeno decembra 2013.
Dragievi ei M., Od kulture neslaganja do kulture inovacije i eksperimentisanja
(Dvadeset godina rada Soro fondacije u regionu Balkana, pristupljeno 2. septembra
2012., http://www.academica.rs/academica/Milena_Dragicevic-Sesic-
Od_kulture_neslaganja_do_kulture_inovacije_i_eksperimentisanja.pdf
orevi Mirjana, Red hot spot/After the fact, Windows 99,
http://www.mirjanadjordjevic.info/00e.html pristupljeno januara 2013.
20

Gerard Genette, Naratology,: http://www.signosemio.com/genette/narratology.asp,
pristupljeno januara 2013.
IMDB, Plot Summery for Hot spot, http://www.imdb.com/title/tt0099797/plotsummary,
pristupljeno decembra 2012.
Mickov, Biljana, Iz eseja The satire of Media Lies, 2006, http://www.atisma.com/
pristupljeno decembra 2012.
Merenik, Lidija, Mran Baji ili godine insomnije,
http://www.arte.rs/sr/umetnici/teoreticari/lidija_merenik-
4764/tekstovi/mrdjan_bajic_ili_godine_insomnije-1620/ pristupljeno januara 2013.
Tima, Andrej, Shaving, Loss of Innocence, http://www.atisma.com/ pristupljeno
januara 2013.
Lanzmann, Calude, Shoah, New Yorker Films, 1985.
Von Trier, Lars and Leth, Jrgen, De fem benspnd, Peter Aalbk, Vibeke Windelv,
2003.

21

Nina Mihaljinac
Faculty of Dramatic Arts, University of Arts, Belgrade, Serbia


ARTISTIC TESTIMONY, PATRIOTS AND QUISLINGS:
NARRATIVES OF NATO BOMBING OF SERBIA


Summary

The starting research question which resulted with the paper Three types of testimony:
representation of NATO bombing in contemporary visual arts in Serbia (art works of
Mirjana Djordjevic, Andrej Tisma and Mrdan Bajic) was the following: are there any
contemporary visual art works that have engaged in the theme of NATO bombing, if
there are, why they are so few and how do they represent this event? This question was
opened up because, on the one side, NATO bombing fell into oblivion, at least when it
comes to constructing a narrative of national history, and on the other, because, as a
narrative, it usually belongs to either the "patriotic" or the "quisling" identity groups.
The lack of a unique, collective interpretation of NATO bombing as a historical event,
which is integrated in the collective memory, can be recognized as a symptom of the
current policy of memory. Thus arises the question of fabrication of inadequate
symbolic social divisions and according to them, the creation of rival memory circuits.
Topic of NATO bombing was chosen in order to explore the ways in which transitional
societies interpret their history and integrate the traumatic events in the dominant
narrative of the past. This paper deals with the construction of collective memory in
Serbia, the role of of oblivion in this process and more specifically, the artistic
testimony as a special strategy of constitution of the collective identity. An important
result of this research is the discovery that the art works of these three very different
artists, especially with regard to their ideological positions, have significant
similarities. The most important one is in the effort to avoid the identification with
confronted "regime-patriotic" and "profiteering-manipulative" narratives. By
demonstrating the powerlessness of the individual over the superior dynamics of
historical processes, the artists, using the strategy of subversion - humor, irony,
understatement, express resistance to the dominant politics of memory. The analysis of
the art works Windows99 and Red Hot spot / Afer by Mirjana Djordjevic, Shaving and
Loss of Inocence by Andrej Tisma and Yugomuzej by Mrdan Bajic applies the typology
of witnesses by Aleida Assmann and researches the possible functions of artistic
testimony in the process of constitution of the past. Since the release of traumatic
experiences and integration of conflicting visions of the past represent an important
condition for the creation of a coherent collective identity, this paper advocates the
necessity of narrativization of traumatic events, such as NATO bombing.

Keywords: politics of memory, national identity, NATO bombing, art and testimony