auteur (cahiers du cinema) suprotno death of an autor, a bunjuel se smatrao kao auteur

bogs, pollard social crisis and the rise of the postmodern cinema
fragmentarnost je karakteristicna i za modernizam i za postmodernizam
hutcheon, 1989: 114, 107
El autor cita como propiamente moderna la autorreflexividad aplicada en WR, PERSONA, OCHO Y MEDIO, pelcula
formalmente intransitivas que incluyen fragmentacin espacial y temporal, ruptura del flujo narrativo, introduccin de
elementos ajenos al argumento, etc. Segn Hutcheon, estos mismos cdigos de expresividad moderna se ven
ahora como unos cliches narrativos, que, junto a las pautas de expresin clsica, quedan parodiados y desafiados
dentro del contexto de cine posmoderno.
graff modernizam se razvio iz antiburzoazije romanticara (njega bart citira/opovrgava)
tanto Jameson como Hutcheon situan el paso del cine moderno al posmoderno en la dcada de los anos setenta del
siglo XX.
friedberg, 1993 prica kako termini modernizam i postmodernizam nisu jasni (u primeni na filmu) nema
cine posmoderno pocinje tek osamdesetih, pitanje je da li ima elemenata kod bunjuela?
brian mchale nesto o postmoderni?
Leslie fielder pise o literatura da postmodernizam spaja visoku i nisku kulturu (sf, western, ljubavne novele).
suprotstavlja se kulturnom elitizmu modernizma
poststrukturalizam: derida, fuko, lakan _ kristeva i bart doprineli
Julia kristeva intertekstualnost (svaki tekst u sebi sadrzi neke druge tekstove)
liotar uticaj poststrukturalizma?
umberto eko / nema kriticki stav ,on je sam bio posmoderna, prica o pastisu ili tako necemu? o oslanjanju na
proslost?
Terry eagleton dao neku novu definiciju postmoderne (ima u sasinoj knjizi na str. 31
STATEMENT ON SOUND FILM (eisenstein, pudovkin, alexandrov)
Liotar o metanarativima (da li je burzoazija i crkva metanarativ?)
ihab hasaan Toward a Concept of Postmodernism
Rejmond Federman: Pisanje bez zadrki
breton- nadja, lamour fou
derrida

cut-up, fold-in tehnika
one knjige o postmodernizmu sa faksa
Fredrik Dzejmson identitet je performance, kritikovao postmodernizam?
burzoaski svet koji odbacuje sve ono sto odudara od njih, sve manjine? ukidanje identiteta je ukidaje i individualnosti,
svi treba da se stope
nadrealisticki: burzoazija ukida slobodu
Liotar ukida metanarrative burzoazija je metanarativ?
DA LI JE NJEGOV NADREALIZAM SAMO PASTI? u kasnim filmovima? ne bi se moglo reci, (pogledati dzejmsona
za pastis kao postmodernisti isfrustrirani, nista se novo ne moze smisliti, koristi se western, sci-fi, detektivska prica..
FRAGMENTARNOST fragmentarni subjekt, rascepljeni identitet u Belle de Jour (ista stvar kao Edipa Mas u Objavi
broja 49 drustvo je kontrolise, ako se ne povinuje drustvu, usled nezadovoljstva subjekata sopstvenom
stvarnodu koja, kako demo kasnije videti, nije uvek stvar linog izbora, ved moe biti konstruisana i
nametnuta od strane snaga modi, kako ih naziva Fuko.
paranoja da li je paranoican lik u diskretnom sarmu ? teroristi svuda?
RAZUZDANOST ASOCIJACIJA (unosi se sansa u spisateljski proces - NADREALISTICKI)
Kljuni koncepti postmodernizma su:
a) napad na tradicionalne definicije prie/ pripovesti/ naracije, naroito na one koje su insistirale na
koherentnosti i zatvorenosti;
c) fascinacija ukrtanjem javnog ivota nacije sa privatnim ivotima njenih graana
d) preispitivanje bilo kog sistema verovanja koje tvrdi za sebe da je univerzalno i transcedentno
f) stvaranje prekida, pukotina i ironija, koje podsedaju itaoca da je autor prisutan

ihab hasaan Toward a Concept of Postmodernism
Rejmond Federman: Pisanje bez zadrki


FRAGMENTARNOST - visestruki zavrseci, nezavrsenost (videti tu knjigu iz koje si radila na faksu)
22. Postmodernizam i knjievnost Razuzdanost asocijaija
Pisci prekidaju glatko stvaranje i recepciju tekstova tako to uvode ansu u kompozicioni proces. Pisci su
koristili cut-up tehniku (stavljanje reenica izdvojenih iz razliitih tekstova u eir, meanje i onda
povezivanje razliitih papirida) i fold-in tehniku (strana teksta se presavije vertikalno i onda poravna sa
drugom dok se dve polovine ne poklope). Ove tehnike su koridene kako bi se izbegli okovi obine fikcije.
The Unfortunates, B.S.Johnson: novel-in-a-box koji upuduje itaoca da ita poglavlja po bilo kom redu,
sva sem prvog i poslednjeg. (kako bi se to prirodnije prenela razmiljanja u umu)
Naked Lunch, William Burroughs: sekcije ovog romana su rasporeene jedino po sluajnom redu koji je
poslat izdavau.
paranoja - 3. znaenje plan knjievnog dela. Zaplet je oblik, a oblik je kontrola. Mnogi postmodernisti
ire priu kako bi dokazali da su slobodni od kontrole spoljanjih sila.
(isto videti knjigu po kojoj si radila), ispostavlja se da je nemoguce

27. Autor i italac
Tradicionalna uloga autora postavlja ga kao poreklo delo i na kraju, kao konanog sudiju znaenja tog
dela. Postmodernisti preispituju funkciju autora. Bart je napisao delo The Death of an Author, a Fuko
What is an Author? U postmoderni autor prestaje da ima funkciju glavnog i odgovornog urednika svog
dela, ved deo uloge preuzima italac i postoji stalna komunikacija na relaciji italac- autor. Pisac predaje
itaocu ulogu u tumaenju i graenju dela npr. kroz koridenje cut-up tehnike (Burroughs) ili ak i sa
viestrukim zavrecima. Meutim, najveda uloga itaoca se vidi u hipertekstu (wikipedia). Hipertekst je
elektronska forma nelinearnog narativa, u kojem italac bira koju stazu u itanju eli da prati.
Hipertekstovi nikada nisu zapravo zavreni, uvek su u procesu itanja/ stvaranja, jer itaoci prate razliite
staze.

NARATIVNA STRUKTURA
nadrealizam vs postmoderna

Nadrealizam u narativnoj strukturi:
rani filmovi - poput sna + asocijacije (Un chien andalou) ili asocijativno povezivanje (LAge dor, mada
Lage dor vec ima elemente klasicne naracije, prica moze donekle da se prati. Nadrealisticki elementi =
uvodjenje sanse u postmodernisticko pisanje), moze li se reci da je struktura sna u sustini fragmentarna?
kasni filmovi nadrealisticki/ uvodjenje sanse: elementi sna u diskretnom sarmu (iako su se neki
kriticari trudili da utvrde simboliku, znacenje konacno > pogotovo po lakanu. strukturalisticki pristup. po
deridi oznacilac nosi vise znacenja: dekonstrukcija; takodje, kad bunjuel samo uzme dzak i natovari ga
fernandu reju u mracnom predmetu), narativno povezivanje po principu sanse u fantomu slobode (ipak,
to je promisljena sansa, nije asocijativni proces)

Postmodernizam u narativnoj strukturi i na nivou semantike:
rani filmovi: viseznacnost (autor ne daje konacno znacenje > smrt autora, deridina dekonstrukcija:
jedan oznacilac ima vise znacenja), fragmentarnost ili ne?
kasni filmovi: viseznacnost (autor ne daje konacno znacenje > smrt autora), otvoreni zavrseci (Diskretni
sarm sta je zapravo san?, Belle de jour, Fantom slobode svaka epizoda je otvorena), sansa (Fantom
slobode),

Nadrealizam u filmovima tematski:
LAge dor : takodje ima drustvene institucije koje ugnjetavaju slobodu (nadrealisticki)
Belle de Jour je nadrealisticki zbog Frojdovskog elementa i burzoazijom koja ugnjetava slobodu
Fantom slobode je nadrealisticki po narativnoj strukturi i opet: drustvene institucije koje ugnjetavaju
slobodu
Diskretni sarm je nadrealisticki zbog elementa sna i kulturnim i drustvenim koje sputava ono
zivotinjsko u coveku (nagon > hrana, seks > mora da se krije)

Nadrealizam u kasnim filmovima vidi se u tematici pre svega, i donekle u strukturalnim elementima
(sansa, slucajnost u Fantomu slobode, elementi snova u fantomu slobode one zivotinje)

Nadrealizam: oslobodjenje zelja, unutrasnjeg u coveku, protiv drustvenih okova (asocijativno pisanje
poput asocijativne montaze, prizivanje sna direkno > pozivanje na Sada i Frojda). Jedino je Un chien
andalou struktuiran kao san, ostali filmovi imaju elemente asocijativne, ali nisu celi poput sna.

Teza: Tematski nadrealizam kroz citavo delo (kritika drustvenih institucija koje sputavaju covekovu
slobodu, oslanjanje na Frojda i De Sada), ali strukturalni zaokret: od nadrealizma u ranim ka postmoderni
u kasnim filmovima(filmovi vise nisu kontruisani poput snova, oni imaju epizode snova ili fantazija, koje
tanka granica deli od realnosti, ali sama struktura nije asocijativno nabacana struktura snova poput un
chien andalou, epizode su povezane nekim elementom koji nije cisto asocijativne prirode, moze da se
prati radnja) Struktura kasnih filmova je post-strukturalisticka: imaju otvorene zavrsetke (smrt autora),
fragmentarni su (snovi + realnost), sta je sa elementom sanse u narativnom procesu (da li u fantomu
slobode povezivanje epizoda vodimo kao element sanse ili ne? da li je to nadrealisticki ili postmoderno?)
Semanticko zajednistvo: i u ranim i u kasnim filmovima viseznacnost (deridina dekonstrukcija)? uprkos
strukturalistickom objasnjenju filmova). u ranim filmovima je to daleko veca viseznacnost, nego u
kasnim (tu su odredjeni elementi)... naravno derida se moze primeniti na sve u celini i onda se rusi svako
znacenje.