BIBLIOTEKA

SAZVEA
106
UREDNIK
MILO STAMBOLIC
CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTI TEHNIKI UREDNIK: ARKO RO-
UU IZRADA KORICA: SNEANA NECI KOREKTOR: DRAGI BUGARI
IZDAVA: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK: MILO STAMBOLIC ZA IZDAVAA: RADIVOJE NEI, GENE-
RALNI DIREKTOR TAMPA: VOJNA TAMPARIJA, BEOGRAD TAMPANO
U 2.000 PRIMERAKA.
DON SERL
GOVORNI
INOVI
Ogled iz filozofije jezika
NOLIT BEOGRAD
1991
SADRAJ
Nenad Mievi: Predgovor ........................................................ 7
GOVORNI INOVI
Predgovor .................................................................................. 39
PRVI DEO: TEORIJA GOVORNIH INOVA
2. METODI I OBIM
1.1. Filozofija jezika ......................................................... 43
1.2. Lingvistika odreenja ................................................. 45
1.3. Versifikacija lingvistikih odreenja ............................ 55
1.4. Zalo prouavamo govorne inove.............................. 60
1.5. Princip izrazivnosti ...................................................... 64
2. IZRAZI, ZNAENJE I GOVORNI INOVI
2.1. Izrazi i vrste govornih inova....................................... 68
2.2. Predikacija ................................................................. 73
2.3. Referenca kao govorni in........................................... 74
2.4. Iskazi.............................................................................. 77
2.5. Pravila ......................................................................... 83
2.6. Znaenje......................................................................... 95
2.7. Razlika izmeu sirovih i institucionalnih injenica ...... 105
3. STRUKTURA ILOKUTORNIH INOVA
3.1. Kako dati obeanje: sloeni nain ........................... 114
3.2. Neiskrena obeanja....................................................... 120
3.3. Pravila za upotrebu sredstva za pokazivanje iloku-
torne snage ................................................................. 121
3.4. Proirivanje analize....................................................... 124
4. REFERENCA KAO GOVORNI IN
4.1. Upotreba i spominjanje............................................... . 135
4.2. Aksiomi reference ......................................................... 139
4.3. Vrste odreenih referirajuih izraza ......................... 144
4.4. Nuni uslovi za referiranje ........................................ 145
4.5. Princip identifikacije ..................................................... 150
4.6. Odlike principa identifikacije ....................................... 155
4.7. Neke posledice principa identifikacije ....................... 159
4.8. Pravila reference............................................................ 162
5. PREDIKACIJA
5.1. Frege o pojmu i predmetu............................................ 166
5.2. Nominalizam i postojanje univerzalija ........................ 175
5.3. Ontoloke obaveze........................................................ 178
5.4. Teorija iskaza sa stanovita termina ......................... 187
5.5. Predikati i univerzalije.................................................. 196
5.6. Da li je predikacija govorni in? ............................... 199
5.7. Pravila predikacije .................................................... 201
DRUGI DEO: NEKE PRIMENE TEORIJE
6. TRI POGREKE U SAVREMENOJ FILOZOFIJI
6.1. Pogreka naturalimke pogreke .............................. 210
6.2. Pogreke govornog ina ............................................... 216
6.3. Pogreke potvrivanja ................................................ 222
6.4. Poreklo ovih pogreaka: znaenje kao upotreba . . . 228
6.5. Alternativna objanjenja ............................................... 232
7. PROGLEMI REFERENCE
7.1. Teorija opisa .............................................................. 242
7.2. Vlastita imena.............................................................. .. 249
8. IZVESTI TREBA" IZ JESTE"
8.1. Kako to uiniti.............................................................. 268
8.2. Priroda sporova o kojima je re .............................. 274
8.3. Primedbe i odgovori..................................................... 282
CIP -

800.1

Govorni inovi : ogled iz filozofije jezika / Don Serl ; [prevela
Mirjana uki], - Beograd : Nolit, 1991 (Beograd : Vojna tamparija).
- 294 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Sazvea ; 106)
Prevod dela: Speech Acts / John R. Searle. -
Tira 2000. - Str. 9-35; Predgovor / Nenad Mievi.
ISBN 86-19-01910-4
929:801
(20) b)
3432972
Naslov originala
JOHN R. SFARLE
SPEECHACTS: An Essay in the Philosophy of Language
Cambridge. Universirv Press, 1970.
PREVHLA
MIRJANA DUKI
PREDGOVOR
Djelo Govorni inovi" to ga upravo imate u
rukama, sigurno je jedno od najuspjenijih djela anali-
tike filozofske tradicije, ako pod uspjehom podrazu-
mjevamo itanost i prihvaenost od strane ne samo
filozofa, ve i mnogo ire publike. Govorni inovi"
privukli su lingviste i komunikologe, teoretiare knji-
evnosti i analitiare politikog diskursa, sociolingviste
i mnoge druge, uinivi Johna Searla zvijezdom"
suvremene intelektualne scene.
John R. Searle je danas profesor na prominentnom
sveuilitu Berkelev u Kaliforniji. est je gost u Evropi,
gdje njegova predavanja pune auditorije.
Searle je, kako i sam spominje u predgovoru
knjizi, zapoeo kao uenik J. L. Austina i P. F.
Strawsona, dvojice oksfordskih filozofa (prvi je premi-
nuo poetkom ezdesetih, drugi je jo aktivan). Postao
je poznat objavljivanjem Govornih inova" 1969.
Nakon uspjeha te knjige posvetio se odnosu misli i
jezika i sve vie se okretao filozofiji psihologije. Danas
opet privlai panju estokom kritikom kompjutorskog
modela ljudskog uma. Iz tih je podruja objavio knjige
Intentionalitv" i Minds, Brai ns and Programs" (ne-
davno izila u Beogradu u prijevodu . Lazovia).
10 DON SERL
Bliska temama govornih inova mu jc zbirka lanaka
Meaning and Expression".
Searle je poznat kao izvanredan predava. Preda-
vanja su mu iva i gotovo glumaki uvjerljiva, a u
raspravi je neobino brz i estok. Njegova samouvjero-
nost i otrina, ili, kako to njegove kolege kolokvijalni,
kau hutzpah", postali su legendarni u amerikim
filozofskim krugovima. Neki mu zbog tih karakteristika
odriu ozbiljnost i filozofsku promiljenost, ali mu one
sigurno donose popularnost. U politici Searle je konzer-
vativan, i poznat je kao estoki kritiar ezdesetosma-
kog pokreta.
Djelo Govorni inovi" umnogome predstavlja
sistematizaciju, originalnu razradu i filozofsku primjenu
teorije govornih inova, kako su je razvili prije Searlea
njegovi uitelji Austin i Strawson. Sam Searle u djelu
ne govori mnogo o pozadini nastanka te teorije. Njegov
je cilj da teoriji dade sustavni oblik, i da pomou nje
pokua rijeiti neke klasine filozofske zagonetke -
problem govora o nepostojeim stvarima (Hamlct,
Pegaz), problem univerzalija, pitanje jaza izmeu inje-
nica i vrijednosti. Sistematizacija i rasprava o filozof-
skim pitanjima izloene su vrlo teno i jasno. Mi emo
stoga u ovom predgovoru najvie panje posvetiti
onome to u knjizi pomalo nedostaje i to se pretpostav-
lja - nastanku teorije govornih inova i motivaciji koja
je uope dovela filozofe do toga da se tom temom bave.
Teorija govornih inova nastala je u posljeratnom
valu filozofskog interesa za obini jezik", valu kojeg
su potakli spisi kasnog Wittgensteina. Njezin tvorac,
oksfordski filozof John Langshaw Austin koji je umro
poetkom ezdesetih, imao je filoloko obrazovanje i
interese, ali je njegovo prouavanje jezika bilo pri-
marno filozofsko. Prouavanje jezika, dri on, treba
da bude okrenuto svijetu kojeg promatramo kroz"
jezik. Zbog toga nisu sve vrste diskursa podjednako
GOVORNI INOVI J J
isplative kao predmet analize, niti podjednako pou-
zdane kao vodi za filozofa - svakodnevni jezik je
pouzdan tamo gdje je rije o praktinim problemima
radi kojih je i nastao, nepouzdan kad su u pitanju
problemi znanosti ili ontologije. Austin predlae naziv
jezina (lingvistika) fenomenologija" kao prikladniji
od uobiajene etikete filozofija svakodnevnog jezika".
Svakodnevni jezik, kae dalje Austin, nije posljednja
rije za filozofa. Meutim, istie on, to je pr v a
r i j e " (Phil. papers, str. 185).
Ova slika vanosti prouavanja prua dojam da je
filozofija jezika samo propedeutika u neto vanije - u
prouavanje svijeta na kojeg se na govor odnosi. U
Austinovim Harvardskim predavanjima, meutim, je-
zik nije samo preliminarni ni provizorni predmet prou-
avanja. to je jo vanije, u njima se jezik i govor ne
istrauju kao nosioci informacije o svijetu, odvojeni
od svijeta i njemu suprotstavljeni", ve se govorenje
analizira kao djelatnost ravnopravna, analogna i bliska
ostalim svjetovnim" djelatnostima, a jezik kao sred-
stvo te djelatnosti. Tvrdnja da je govor djelatnost je
ope mjesto novije filozofije jezika. Spominjemo tri
varijante ove tvrdnje da bismo ih suprotstavili Austino-
voj i Searleovoj, kako bimo istakli njezinu specifinost:
Govorenje je djelatnost koja se sastoji u aktiviranju
govornih organa, djelatnost koja poiva na stanovitoj
navici koju se stie i vjetini koju se ui.
Govor i jezik su energeia" djelatnost u kojoj
subjekt oblikuje svoju sliku svijeta, ili, jo odlunije,
svoj svijet". U toj djelatnosti susreu se subjekt i
objekt u jezinom medijumu koji posreduje medu
njima, ne kao mrtva stvar niti kao orue, ve kao
energeia", iva, aktivna zbilja koja se onda opredme-
uje u jeziku kao sistemu.
Govor je karika u lancu injenja: Jezik i govor
(kao i manipuliranje znakovima uope) slue formira-
12 DON SERL
nju, uvrenju i prenoenju navika koje se tiu naih
buduih akcija, preciznije, koje sudjeluju u formiranju
opih naela i pravilnosti naeg injenja.
Searlea, kao ni prije njega Austina, ne zanima niti
jedan od navedenih smislova u kojima bi govor mogao
biti smatran djelatnou. Njegovo polazite je na izgled
jednostavnije i bira situacije u kojima je izricanje izjave
ujedno i obavljanje neke radnje koju se ne moe
normalno ocijeniti kao verbalnu - obeanje, zakletva,
davanje imena. Uzimajui te sluajeve kao centralne,
on razvija teoriju koja se razlikuje od navedenih po
tome to nije trivijalna i ne svodi govor na fiziko
ponaanje, nije epistemologijski usmjerena i ne gleda
na jezik kao na medijum" i analizira govor neposredno
kao cjelovit in, a ne kao dio ili aspekt nekog drugog
injenja. Vano je istai ove razlike, budui da se u
recepciji esto susreu sumarne izjave o tome da je za
teoretiara govornih inova govor isto to i injenje, i
ak se spominju konvergencije" izmeu njihovih po-
gleda i, primjerice, Humboldtove filozofije jezika.
Rekli smo da Searle na tragu Austina bira kao
centralni predmet prouavanja ona izjavljivanja za koje
je jasno da se njima vri neka radnja i koja ak
eksplicitno upuuju na tu radnju. To su izjave poput
Izvinjavam se to kasnim"
Upozoravam vas da se maknete"
Obeajem da u doi"
Krstim ovaj brod ,Kraljica Elizabeta'".
U prikladnom kontekstu, a na kontekstu e stalno
i biti naglasak, izjaviti prvu reenicu znai izviniti se,
izjaviti drugu upozoriti. Ove izjave tako rei nose svoj
djelatni, izvrni karakter javno i otvoreno. Stoga su i
nazvane performativimu". Izdavanje skupa tih ekspli-
citnih performativnih izjava zapravo je bilo neka vrst
otkria novog jezinog fenomena. Dojam je bio dubok
GOVORNI INOVI J ^
i vanost fenomena je bila toliko velika da se teorija
govornih akata naprije zvala performativna analiza.
Pogledajmo izjavu, Searleov primjer,
Obeajem da u doi".
Radnja se ovdje vri ovom konkretnom izjavom,
koja se ne da zamijeniti apstraktnim sudom" niti
tipom reenice. Ona se vri ovdje i sada i vri je
odreen govornik. Drugim rijeima, vai slijedee:
Performativan je pojedini primjerak iskaza, a ne
tip. O performativnosti tipa iskaza moe se govoriti
samo u prenesenom znaenju, podrazumijevajui pod
tim da se pojedinani izrazi danog tipa mogu upotrije-
biti kao performativi.
Izricanje performativnog iskaza nije impersonalno,
iskaz nije neto neutralno u odnosu na onog koji ga
iskazuje, performativni iskazi nisu atemporalni.
Teko je prevesti ove negativne i metaforine
navode u eksplicitniji oblik. Moglo bi se rei da
performativni iskaz ukljuuje okolnosti izjavljivanja u
svoje znaenje mnogo tjenje nego li to ini konstativni
iskaz. Ovo mnogo tjenje" dalo bi dalje se prikazati
slijedeim razmatranjima:
Iskaz Veeras je ovdje lijepo vrijeme" moe se
parafrazirati npr. kao 22. IV u 22 h u Zadru je lijepo
vrijeme", a da se pritom ne mijenja njegov konstativni
karakter, njegova istinosna vrijednost i njegov smisao.
Iskaz Ja obeajem da u sutra doi" ne moe se
parafrazirati u treem licu jednine i u obliku u kojem
je prezent zamijenjen atemporalnim izrazom i oznakom
datuma, a da i dalje ostane performativ.
Vezanost za uvjete izjavljivanja i za karakter pri-
mjerka ini da se cijeli okvir analize u kojem se iskaz
kao performativ bitno razlikuje od okvira klasine
semantike analize (u kojem se prije svega razmatraju
klase izjava primjeraka, odnosno izjave - tipovi, gdje
se izjave tretiraju kao ekvivalentne parafrazama u
J 4 DON SEKL
kojima su sve goccntrike rijei zamijenjene objektiv-
nim koordinatama, i u kojima se iskaz ocjenjuje prven-
stveno u njegovu odnosu spram neke ralnosti modela).
Ovaj okvir je zadan injenicom da se izricanje tretira
kao pojedinani in.
Govorit u o detaljima performativne analize kad
budemo prikazali Searleovu analizu tipinog performa-
tiva, obeanja.
Spomenuli smo da teorija govornih inova historij-
ski polazi od otkria eksplicitnih performativa, kao to
je Obeanjem da u doi".
Ubrzo je bilo uoeno da se pojam performativa
moe proiriti. Reenica. Doi u" isto tako moe
posluiti kao obeanje, kao i Obeajem da u doi".
Makni se, inae u te skloniti silom" je upozorenje,
iako ne poinje sa Upozoravam vas..."
Tako je uoeno da vrlo velika skupina izjava ima
slian karakter kao i prvouoeni eksplicitni perfromati-
vi, oni koji sadre poetak tipa Obeajem da. . . "
kojim se precizira kakva se radnja njima vri. U
izjavljivanju reenice Doi u" implicitno je sadrano
obeanje. Prema tome, zato i to izjavljivanje ne bismo
smatrali performativnim.
Tako je pojam performativa proiren na golem
broj izjava (a prvouena podgrupa dobila je naziv
eksplicitni" peformativi, jer je u njima eksplicitno
naglaeno kakva se radnja vri).
Ostale su malobrojnijc, ali vane izjave tipa Li-
jepo je vrijeme", Dva i dva su etiri" koje ne izgledaju
posebno aktivno" ni performativno. Austin ih je
nazvao konstativi" jer se njima neto konstatira. Oni
su na poetku izgledali kao trn u oku performativne
analize, ali su i njih pokuali nekako pribliiti performa-
tivima.
Ako glavno svojstvo performativa nije to da oni
preciziraju i ekspliciraju radnju koja se njima vri, ve
GOVORNI INOVI
15
to da oni mogu biti upotrebljeni za vrenje odreene
radnje, onda je doista plauzibilno rei da svi izrazi koji
mogu biti upotrebljeni analogno nekom danom perfor-
mativu i sami jesu performativi. Pritom se onda ranije
spomenuto svojstvo eksplicitnosti moe shvatiti kao
oznaka jedne ue grupe performativa, egzemplarne
grupe koja biva nazvana, prema tom svojstvu, eksplicit-
nim performativima.
Ovaj prvi korak povui e daljnja poopavanja.
Prije negoli krenemo dalje pravcu generalizacije uvest
emo termin govorni in (iji emo toan smisao
precizirati kasnije) da bismo oznaili obavljanje onih
radnji za koje se obino sluimo performativima: go-
vorni akt nareivanja, molbe, imenovanja itd. Moemo
onda postaviti pitanje koliko je iroka domena govornih
inova - to tono razgraniuje tu domenu od eventual-
nih drugih zona, onih koje bi trebale biti rezervirane
za konstative'
1
?
Tako postavljeno pitanje sugerira daljnji pravac
analize. Kad smo jednom proirili pojam performativa
tako da ovaj obuhvati svako institucionalizano injenje
unutar sluenja jezikom, konstativi se ine izuzetkom,
nekim neuobiajenim i defektnim vidom funkcioniranja
jezika. Performativi nisu izuzetak, nego su konstativi
ti kojima nedostaje normalna dimenzija funkcioniranja,
koji su na neki znaajni nain nepotpuni. No, oni su
vrlo vani.
Prije svega, konstativi su nosioci teorijske dimen-
zije jezika. Zahvaljujui njima na govor govori 0
stvarima, i bitno se razlikuje od gesta i od ekspersivnog
ponaanja uope. U centru te teorijske dimenzije stoji
pojam istinosne vrijednosti, ili kako to formulira Au-
stin, dimenzija istinitosti ili lanosti. Centralna vanost
istinitosne vrijednosti za konstative sastoji se i u tome
da ona daje konstativima stanovitu neodvisnost od
konteksta izjavljivanja: ako je sud izreen konstativom
| DON SERI.
istinit, njegova istinitost ostaje netaknutom pri pro-
mjeni okolnosti. (Ova konzervirajua snaga konstativa
nije samo stvar teoretiziranja o teorijama, ve esto
slui kao oslonac nekim praktinim doktrinama: uenje
o univerzalizmu znanosti sa svojim etikim implikacija-
ma, poiva upravo na pretpostavci da je istina invarijant
u odnosu na pragmatiki determinirane aspekte zna-
enja).
Teoretiar koji zastupa tezu da analizu performa-
tiva treba generalizovati tako da ona obuhvati i konsta-
tive - zvat emo ga, kratkoe radi, performativist" -
mora pokuati relativirati ovu neovisnost o kontekstu,
ili, to ima vie izgleda na uspjeh, tvrditi da je ona
samo idealan, granini sluaj na koji ne moemo i ne
smijemo raunati kad prouavamo stvarno funkconira-
njc jezika.
Teorija govornih inova doista i kree tim putem.
S njezinoga stajalita lista, dosljedno uzetog, tvrdnje
izgledaju kao pseudoperformativi, iskazi kojima neto
nedostaje do punog statusa govornog akta.
Zapoinjui s oiglednim, Austin spominje da je
konstativan" vezan uz tvrenje i tvrdnju, a da se
tvrenje po svojem karakteru ne razlikuje mnogo od
govornih akata kao to je upozoravanje ili protestiranje.
Nadalje, kae on, lako je nai primjere u kojima
tvrditi" nastupa u kontekstima opisivanja govornih
radnji ravnopravno opisima spomenutih akata: Kada
sam rekao da kii, nisam se kladio, ni dokazivao ni
upozoravao, jednostavno sam neto tvrdio o injenica-
ma. Tu je tvrenje shvaeno kao neto to je govornik
inio, kao to je to sluaj i s klaenjem i upozorava-
njem. Ne samo da su tvrditi" i upozoravati" ovdje u
odnosu komplementarne distribucije, ve je odnos
izmeu dimenzije injenja, pa time uspjenosti i neus-
pjenosti spram dimenzije istinitosti i lanosti analogan
iako ne sasvim isti za oba akta, Tvrdim da e padati
GOVORNI INOVI 17
kia" i Upozoravam te da e padati kia" oba posje-
duju dvije dimenzije, jednu u kojoj ih se ocjenjuje kao
akte, i drugu u kojoj ih se ocjenjuje u odnosu spram
injenica, u ovom sluaju spram padanja kie, iako je
kod tvrdnje odnos dimenzije akta i dimenzije istinitosti
lanosti tjenji: tvrdnja je uspjena u prvom redu onda
kad je istinita. A fortiori onda vai da nema nunog
sukoba izmeu
a) toga daje nae emitiranje izjave injenje neeg,
b) da je naa izjava istinita ili lana.
Dojam da je tvrenje govorni akt kao to je to
upozoravanje ili klaenje pojaava se kad razmotrimo
grupu performativa koja stoji negdje izmeu konstati-
ranja" i onih govornih akata koje smo dosad razmatrali
kao tipino performativne. Izjave ove grupe nazivaju
se ekspozitivima:
Svjedoim da
Dokazujem da
Zakljuujem da
Predviam da ....
Teorija istie da korpus ekspozitivne izjave ima
oblik iste tvrdnje ali da je ta tvrdnja prefiksirana
eksplicitnim performativnim glagolom koji pokazuje
kako ta tvrdnja treba da se uklopi u kontekst konver-
zacije razgovora, dijaloga i openito izlaganja. Uloga
koju te vrste izjave igraju u izlaganju, ekspoziciji,
donijela im je naziv. Nisu, meutim, svi glagoli koji
slue uklapanju tvrdnji u kontekst izlaganja podjednako
isti performativi (npr. Ja postuliram da. . . " ima isto
performativno ponaanje, dok Pretpostavljam da ..."
nema).
Ekspozitivi esto obiljeuju stav govornika prema
vlastitim rijeima, slue za to da se naglasi pravac
izlaganja, poterta ono to govornik smatra vanim (ili,
obratno, sakrije ono to ne eli isticati).
18
DON SERL
Ekspozitivi su rijei dijaloga", koji esto marki-
raju vanije toke u dijalogu, usmjereni su na to da
sugovorniku olakaju (ili, katkad, oteaju) sudjelovanje
u razgovoru, prepoznavanje komunikacijske namjere i
da ga potaknu na precizno razumijevanje reenog.
Ovo spominjanje ekspozitiva samo je predzadnji
korak - na kraju konstativi su shvaeni kao podvrste
performativa - upravo performativi kojima se neto
tvrdi. U tradiciji performativne analize ima mnogo
zanimljivih pokuaja da se fundamentalni filozofski
pojmovi pojasne ovom performativnom interpretacijom
izjava u kojima nastupaju (npr. da se pojam znanja
pojasni polazei od toga da ovjek koji kae Znam da
to-i-to" zapravo vri in, daje jamstvo za istinitost
toga-i-toga itd.). Performativna analiza tako je proop-
ena na sve izjave. U svim izjavljivanjima identificiran
je poseban nivo - na kojem se neto ini izjavom, i to
ba samim izjavljivanjem, ne kroz neke njegove daljnje
posljedice. Taj nivo je, ini se, posebno vezan uz
okolnosti, napose uz drutvena pravila i konvencije.
To je nivo kojim se bavi teorija govornih inova (akata).
Da rezimiramo:
Govorenje je jezina djelatnost samo na jednom
od nivoa - taj nivo nije neposredno prepoznatljiv, on
zahtijeva analizu, rasuivanje po analogiji s nekim
sluajevima koji u prvi mah izgledaju kao izuzetak a
ne kao pravilo (eksplicitni performativi), nivo na kojem
se govorenje moe smatrati specifinom jezinom dje-
latnou definiran je zahtjevom za konvencionalnou
(uvrijediti nekog, prevariti nekog, jesu radnje koje se
obino obavljaju upotrebom rijei, ali Searle restringira
pojam jezine djelatnosti i iskljuuje te sluajeve).
Searle ne samo da izlae teoriju govorne djelatnosti
u kojoj ni govor" ni djelatnost" nisu trivijalizirani,
ve prua istodobno i stanoviti model, paradigmu koja
treba da rukovodi prouavanjem govorne djelatnosti.
Tu paradigmu osiguravaju, naravno, cksplicitni perfor-
mativi, i prouavanje govorne djelatnosti oito je na
poetku kod Austina bilo zamiljeno kao postupna
generalizacija koja bi pola od uvjeta opisanih na
primjeru eksplicitnih performativa.
Zavrni korak u analizi bio je zacrtan kod Austina,
a dovren sa Searleom: jedinstvena teorija govornih
aktova. Razlikovanja performativa i konstativa u takvoj
teoriji se javljaju samo kao razlikovanja pojedinih
dimenzija unutar jedinstvenog govornog akta. Treba
naglasiti da je filozofski odluan korak uinjen poopa-
vanjem performativa. Analiza govornog akta je razrada
onih pretpostavki koje figuriraju ve u definiranju
performativa i u poopavanju definicije.
Ukratko smo skicirali sadrajnu i historijsku poza-
dinu Scarleove glavne zamisli, pozadinu koju on sam
valjda pretpostavlja kao poznatu.
Izostavili smo sve misaone niti osim glavne da ne
bismo optereivali izlaganje. itatelj e se sam u
vanom i tekom poglavlju Znaenje" upoznati s
drugom niti koju smo ovdje morali ostaviti po strani -
projektom svoenja znaenja na govornikove namjere.
Scarle tu navodi svoje izvore i polemizira sa svojim
prethodnicima, tako da e itatelj moi sam rekonstrui-
rati ovu komponentu Searlcove teorije. Treba, meu-
tim, napomenuti slijedee: tradicija performativne ana-
lize je orijentirana na ideju pravila i konvencije, tako
da esto ima jasne socioloke konotacije. Druga kom-
ponenta, svoenje znaenja na namjeru, zapravo je
psihologistika - ona hoe svesti semantiku jezika na
semantiku namjera, lako rei psihosemantiku. Ova
komponenta doivjela je posljednjih desetak godina
prilinu afirmaciju i prola neke neoekivane obrate.
Stoga je dobro na nju obratiti panju.
Teorija govornih akata je analitika u tom smislu
da radi na razlikovanju pojedinih a spe kata govornih
GOVORNI INOVI 19
20 DON SERL
akata, polazei od cjeline govornog akta i istrauje sve
jednostavnije i jednostavnije njegove sastavne dijelove.
Sada treba da se pozabavimo tom detaljnijom analizom.
Mnogi aspekti govornog akta mogu biti shvaeni
kao radnje: izgovaranje glasova, izjavljivanje, davanje
izjavom do znanja nekog sadraja, poticanje sugovor-
nika na neku reakciju. Searle se ne zadovoljava eklek-
tikom primjedbom da su sve to radnje", ve trai
nivo na kojem je injenje specifino govornog ili
jezinog tipa. Drugim rijeima, temeljno metodologij-
sko pitanje glasi:
Ako u govornom aktu razlikujemo vie aspekata
koji je od njih nosilac specifino govornog karaktera,
a istodobno dovoljno irok da na paradigmatski nain
obuhvati momenat injenja?
Analiza performativa bila je pruila ve dovoljno
naznaka. Kod tipinog performativa, zapovijedi, lako
je izdvojiti nivo na kojem imamo posla s radnjom koja
se obavlja egzemplarno jezinim sredstvima, gdje je
radnja imanentna samom govorenju, gdje je lako odre-
diti doseg radnje upravo zbog ovog svojstva imanentno-
sti i gdje u igru ulazi veina momenata koje normalno
susreemo u opisu radnje: namjera, okvir drutvenih
konvencija, intersubjektivnost.
Nivo izgovaranja glasova ne posjeduje sva nave-
dena svojstva. Izgovaranje glasova, dodue, moe biti,
a najee i jest neka radnja, ali to je radnja koja tek
rezultira govornom tvorbom a ne obavlja se pomou
nje, njoj nedostaje eksplicitna intersubjektivna dimen-
zija, ona ne pretpostavlja postojanje namjere ni za
svoju uspjenost, niti za njezino vrednovanje.
Na drugom kraju ljestvice, po openitosti, nalazi
se nivo ukupnih uinaka zapovijedi. Onaj tko izdaje
zapovijed moe svojim zapovijedanjem htjeti postii
razliite stvari: navii vojnike na disciplinu, uvrijediti
onog kome zapovijeda, praviti se vaan pred svojom
GOVORNI INOVI 21
suprugom, skrivati kompleks inferiornosti. Filozofija
jezika koja bi za sebe revandicirala stanovitu totalnost.
lako bi dola u iskuenje da ovaj nivo proglasi primje-
renim predmetom analize. On, meutim, trpi od vanih
nedostataka: tu se uvode parametri koji daleko izlaze
iz domena govora, te se time kri zahtjev imanentnosti,
doseg radnje je posve neodreen jer se bilo koja
konzekvenca moe pokazati kao relevantna i predmet
istraivanja postaje beznadno neodreen.
Analiza se zadrava na razini koja je na sredini
izmeu navedenih dviju krajnosti. Njezin predmet je u
danom sluaju zapovijed kao rezultat govorne radnje
zapovijedanja. Zapovijedanje je radnja koja je, na neki
nain, imanentna izricanju zapovijedi - ona ne ovisi o
neodreenom nizu kontingentnih okolnosti, ve o raz-
mjerno dobro odreenom skupu uvjeta koji je ujedno
i definiraju, ona je naglaeno intersubjektivna, uklju-
uje i moment namjere i splet drutvenih i grupnih
konvencija.
Dva navedena nivoa, nivo ukupnih posljedica
govorne radnje i nivo imanentnog govornog injenja
obiljeuju se terminima perlokucije i ilokucije.
Perlokutorni akt je akt kojim se proizvode uinci
izvanjski samoj govornoj radnji, i to uinci koji proi-
zlaze iz kazivanja, iz izjavljivanja neke izjave. (Ako
nekog prestraim samim svojim glasom, to nije perloku-
torni uinak.)
Ilokutorni akt obuhvaa ono to inimo time to
izjavljujemo neto, pri emu je narav uinka odreena
konvencijama koje definicijski vezuju ilokutorni akt i
njegov uinak. (Uinak zapovijedanja je po definiciji
to da nekome neto biva nareeno.)
Tri su znaajke po kojima se ilokutorni akti razli-
kuju od perlokutornih. Ilokutorni akti ovise o osigura-
nju prijema tako da se za ilokutorni akt ne moe rei
da je uspio ako sugovornik nije razumio to se njime
22 DZON SFRL
htjelo uiniti. Ova znaajka omoguuje Searleovo in-
tencionalistiko tumaenje govornog akta: izvriti ilo-
kutorni akt je po definiciji ovisno od posjedovanja
namjere da govornik razumije taj akt u smislu u kojem
je ovaj bio intendiran.
Slijedea znaajka tie se naina na koji ilokutorni
akt uspijeva", odnosno djeluje (takes cffcct): imeno-
vanje broda ini da brod stie i ima ime.
Konano, ilokutorni akti konvencijski zahtijevaju
stanovit nastavak: pitanje po definiciji trai odgovor,
zapovijed po definiciji trai izvrenje, pri emu je ovo
po definiciji" vezano uz konvencije koje definiraju
ilokutorni akt pitanja ili zapovijedi.
Searle je naslijedio obrise teorije ilokutornih akata
i predloio inovacije. Neemo ovdje slijediti njegovo
vano razlikovanje ilokutornc i propozicijske kompo-
nente, ve se okreemo konkretnom primjeru - njego-
voj analizi jednog govornog ina.
Obeavanje je, kae Searle, radnja rukovoena
stanovitim konvencionalnim pravilima. Tek zahvalju-
jui tim pravilima ona je uope mogua - pravila tu
ine neto vie od pukog upravljanja, ona ispostavljaju
radnju, tvrdi Searle. (Ovu tvrdnju je, ini nam se, dosta
teko ispravno razumijeti ako ne raspolaemo razrae-
nom i nezavisno provjerenom teorijom o tomu Sto za
radnju znai da bude konstituirana".) Pravila posje-
duju poneto specifian oblik. Prikazat emo Searlcovu
konstrukciju i popratiti je kritikim primjedbama.
Obeanje se grana na svojem znaenjskom planu
na dvije sastavnice. Pretpostavimo da je Pero obeao
da e doi. Jedna sastavnica je Perin akt obeavanja,
druga je sadraj obeanja, naime obeani Perin dola-
zak". Obeanje je korelirano s ilokutornom silom
Perine izjave. Sto je s Perinim dolaskom"? U analizi
on dobiva standardni oblik suda, odnosno propozicije.
Pero e doi". Drugim rijeima, obeavanje se sastoji
GOVORNI INOVI 23
iz barem dvije komponente, od kojih je prva nesamo-
stalni propozicijski akt, kojim se iznosi neki sud, a
druga dovreni ilokutorni akt u kojem se tim sudom
neto ini.
Searle dri da se ovo semantiko razlikovanje
mora ponoviti na planu izgradnje reenica, u sintaksi.
Negdje je ono vidljivo na povrini reenice: Obeajcm
da u doi" jasno se grana u obeajem" i u ...da u
doi". Negdje je, kae Searle, ono naznaeno nagla-
skom i intonacijom. Negdje ga pak moramo pretposta-
viti u dubinskoj strukturi" reenice^ U svakom sluaju
ovaj sintaksiki analogon ilokutorne sile specifira narav
govornog akta. Searle e ga nazvati pokazateljem
ilokutorne sile".
Pokazatelj ilokutorne sile - mi emo ga obiljeavati
kraticom PIS -j e teorijski konstrukt, analogon perfor-
mativnom prefiksu, realiziran u govoru na razliitie
naine.
Searle nadalje tvrdi da je mogue i da se isplati
formulirati pravila obavljanja govornih radnji (pravila
koja preciziraju uvjete, smisao i nain vrenja govornih
radnji) kao pravila upotrebe PIS-a (tonije kao pravila
upotrebe onih oznaka koje u danom sluaju realiziraju
zadani PIS). Ova tvrdnja izgleda ispravnom, pogotovu
ako je se shvati posve doslovno, meutim, ona moe
dovesti do stanovitih nesporazuma naelne naravi.
(Searle prezentira svoja pravila kao znaenjska, seman-
tika pravila. Neka od njih, meutim, teko da mogu
biti neposredno znaenjska. Tako on, posve ispravno,
dri da se sugovorniku normalno obeaju stvari do kojih
mu je stalo, a ne stvari koje eli izbjei. Ovakva tvrdnja
mogla bi se bez daljnjega izloiti kao praktino pravilo
o tomu pod kojim uvjetom ima smisla neto obeati.
Searle je, meutim, izlae kao znaenjsko pravilo koje
rukovodi upotrebom PIS-a kojim obeajemo. Takvo
neposredno semantiziranje razgovorne situacije vodi
24 DON SERL
onda do nejasnoe kad je u pitanju konvencionalnost
pravila. Jo gore stoji stvar s drugim pravilima. Scarle
tu stoji na stajalitu slinom stajalitu ovjeka koji bi
tvrdio da je zapovijed Ne ubij" dio maevalake
vjetine - zapovijed naime specificira jedan vaan vid
reguliranja upotrebe maa.)
Izvoenje pravila obavlja se u dvije etape. U prvoj
se navode uvjeti za uspjeno obavljanje ilokutornog
akta, a u drugoj se onda zahtjev za ispunjenjem ovih
uvjeta formulira kao pravilo upotrebe PIS-a.
1. Postoje normalni ulazni i izlazni uvjeti obavljanja
radnje. Ulazni uvjet radnje je sve ono to uvjetuje
normalno govorenje, a izlazni ono to uvjetuje nor-
malno razumijevanje. Ovaj uvjet, kae Searle, isklju-
uje kako fizike smetnje komunikacije, kao npr.
gluhou, kao i namctnike oblike komunikacijske kao
to je prianje viceva ili glumljenja'
1
(pod nametni-
kim" se ovdje podrazumijeva one oblike komunikacije
koji ovise o primarnim, ozbiljnim oblicima komunika-
cije, u smislu u kojem npr. ne bi bilo mogue glumiti
obeavanje da ne postoji stvarno, neglumljeno obeava-
nje. Nije posve jasno po emu prianje viceva spada u
naznaenu kategoriju).
2. Govornik G izrie sud s izgovarajui reenicu
R. (Izricanje" pritom nije poblie definirano, ali u
analizi propozicionalnog akta Searle naznauje da bi
se moglo raditi o tomu da govornik u sudu s na stanovit
nain ini relevantnim pitanje njegove istinitosti -
primjerice, ako kaem Doi u sutra" time povlaim,
inim relevantnim pitanje mog sutranjeg dolaska,
odnosno istinitosti suda Ja sutra dolazim").
3. Izriui to da s, Gprorie buduu radnju B G-u.
4. Slualac S vie voli da G uini B negoli da ne
uini, i G vjeruje da bi S-u bilo drae da G uini G
negoli da ne uini. (Searle, diskutirajui o ovom pravilu
odbacuje sluajeve kad se izraz Obeajem" upotreb-
GOVORNI INOVI
25
ljava kao sinonim za Dajem rije..." a kontekst ini
jasnim da se radi o prijetnji kao u Ako ne naui,
obeajem ti da e dobiti batina". Njegova argumenta-
cija, meutim, unosi dodatne nejasnoe oko teorijskog
statusa pojma PIS-a, jer se po njegovim formulacijama
ini da jedan PIS moe sluiti za oznaavanje vie
ilokutornih sila, dok je pojam PIS-a bio uveden kako
bi se jednoznano definiralo ilokutorne sile).
5. Govorniku G i sluatelju S nije oito da e G
uiniti B u normalnom tijeku dogaaja.
6. G namjerava uiniti B (uvjet iskrenosti).
1. G namjerava da ga izgovaranje Ra obveze da
uini B (bitan uvjet).
8. G namjerava (n-I) proizvesti kod S-a znanje (Z)
da se izgovaranje Ra rauna kao obvezivanje Ga da
uini B. S namjerava proizvesti znanje Z putem prepo-
znavanja namjere i-1, i hoe da i-1 bude prepoznato
zahvaljujui S-ovom poznavanju znaenja R-a.
Napomenut emo da je uvjet vrlo teko zadovoljiti.
Pretpostavimo da Pero u mojem prisustvu kae Obe-
ajem da u doi". Da bih znao to je Pero uinio ovom
izjavom treba da se izjava rauna kao obeanje samo
ako je obojici sudionika jasno da govornik ne bi ionako
izvrio naznaenu radnju. Drugim rijeima, ako mi nije
poznato dri li Pero da bi on, Pero, tu doao i da mi
to nije obeao, ne mogu znati je li njegova izjava
obeanje. Isto tako, pravilo 6" mi kae da moram
znati je li Pero iskreno obeao da bih znao je li uope
obeao. Sama rije obeajem" mi ovdje ne pomae
zbog vieznaenosti PIS-a).
9. Semantika pravila jezika (narjeja) koje govore
G i S su takva da je R izgovorena ispravno i iskreno
jedino ako su navedeni uvjeti zadovoljeni.
Iz navedenih uvjeta Searle izvodi pravila upotrebe
PIS-a. PIS kojim se obeaje oznait emo skraeno sa
,,Ob":
26 DON SERL
1. Pravila, ili pravilo o propozicijskom sadraju
propisuje da Ob treba izgovoriti samo u kontekstu
reenice ili govora Tije izjavljivanje pririe govorniku
G budue radnju B.
2. Pravilo propisuje da Ob treba izgovoriti samo
ako sluatelj S vie voli da G izvri radnju B nego da
je ne izvri.
3. Pravilo propisuje da se Ob izgovara samo ako
niti jednom od sudionika nije oevidno da e B proizii
u normalnom tijeku dogaaja.
Drugo i tree pravilo su pripremna pravila.
4. Pravilo iskrenosti tvrdi da Ob treba izgovoriti
samo ako G namjerava uiniti B.
5. Pravilo kae da izricanje Ob-a vai kao obvezi-
vanje na injenje radnje B. Ovo pravilo nosi naslov
bitnog pravila".
U slijedeem koraku Searle poopuje pravila tako
da njima onda nastoji obuhvatiti glavne vrste ilokutor-
nih akata. Filozofijski vane pretpostavke njegove
analize vidljive su, meutim, ve na primjeru obea-
vanja.
Searle pretpostavlja, prije svega, da se svaka izjava
dade prevesti u kanonski oblik, s eksplicitnim PIS-om
i odreenim propozicijskim sadrajem. Ova pretpo-
stavka o prevodljivosti igra kljunu ulogu u izgradnji
teorije govornih radnji. Zahvaljujui njoj Searle moe
preslikati pravila koja karakteriziraju situacije u kojima
ima smisla obeavati u znaenjska pravila za upotrebu
Ob-a. Kad bi, npr. postojali naini da se obeaji koji
nisu ekvivalentni obeanjima danima u kanonskoj for-
mi, tada bi izmeu globalnih pravila za situaciju obea-
vanja i semantikih pravila upotrebe Ob-a postojalo
lako provjcrljiva nepodudarnost u dosegu, postojali bi
sluajevi na koje se prva pravila primenjuju a druga ne.
Searle prezentira svoju pretpostavku o prevodljivo-
sti pod nazivom naela izrazivosti" (ekspresibilnosti).
GOVORNI INOVI 27
koja tvrdi da se sve to se moe intendirati moe i rei.
Tako formulirano, naelo nije novo niti posebno teorij-
ski efikasno - ono postaje vano tek ako se iskazivost
shvati kao eksplicitnost, a ova poistovjeti s odreenim
tipom prevodivosti. Tek ako se izraavanje obeanja
shvati kao eksplicitno obeavanje, a svako eksplicitno
obeavanje kao ekvivalentno kanonskoj formi, kao
njezina parafraza, moe naelo izrazivosti igrati onu
ulogu koju mu namjenjuje Searle. Tada je ono u stvari
pretpostavka prevodljivosti.
Drugi vaan moment u vrednovanju pretpostavke
o prevodljivosti je njezina uloga da osigura primat
doslovnom govoru. Ova uloga potvruje nau raniju
tvrdnju da se naelo ne odnosi na iskazivost ve na
prevodljivost u kanonski oblik. Neizravni govor (kao
stoje upotreba metafore i ironije) nije iskazivanje. Ono
to smo iskazali metaforom nije zapravo iskazano.
Naelo iskazivosti se primenjuje na takve sadraje, i
onda ono tvrdi da znaenje koje je nagovjeteno u
metafori moemo uvijek izraziti eksplicitno, tako da
metaforini oblik prevedemo u normalni. Iz ovog
primjera je vidljivo da se naelo ne odnosi toliko na
sklop miljenje-govor kao to to iz naziva izgleda, ve
na sklop eksplicitno-i-normirano iskazivanje prema
implicitnom, zaobilaznom i aluzivnom. Searle sam
formulira kritiku toku:
Ono (naelo - nap. prev.) povlai za sobom
injenicu da su sluajevi kad govornik ne kae tono
to misli - a glavne su vrste takvih sluajeva nedoslov-
nost, neodreenost, dvosmislenost i nepotpunost -
teorijski nebitni za jeziko komuniciranje" (Speech
acts, str. 20).
Naelo izrazivosti (prevodljivosti u kanonski oblik)
dobiva nadopunu u Scarlcovu shvaanju semantikih
pravila. Naelo izrazivosti tvrdi da su znaenjska pravila
pravila eksplicitnog iskazivanja. U Searleovoj interpre-
28 DON SERL
taciji to ukljuuje dodatnu jednakost: pravila iskaziva-
nja su pravila ponaanja u danoj situaciji. Semantika
struktura jezika, kae Searle je realizacija u skladu s
konvencijama, temeljnih konstitutivnih pravila. Ova
konstitutivna pravila su, kao to smo vidjeli na primjeru
obeavanja, pravila o tomu kad je primjereno uiniti
neku radnju. Semantika struktura je zadana pravilima
injenja, pravilima koja nas ue u kojim je uvjetima
doputeno i uope smisaono neto obeati, nekome
zaprijetiti itd,
Searleova analiza govornih inova oito je namje-
njena i filozofima i prouavaocima jezika. Njezini
tehniki detalji posebno su zanimljivi ovim drugima.
Teorija govornih akata ima mnogo uspjeha u lingvistici
i prouavanju diskursa. Sam Searle ju je uspjeno
primjenio i na teme kao to je metafora i fikcijski
govor. U samoj filozofiji jezika danas je tema govornih
inova manje u sreditu negoli je bila u ezdesetim i
sedamdesetim godinama, ali daleko od toga da bi bila
irelevantna.
Izloivi u prvom dijelu knjige opu teoriju, Searle
je u drugom dijelu primjenjuje na filozofske probleme
iz vie filozofskih podruja.
Teme kao to je odnos izmeu biti i treba, funda-
mentalan za etiku, ili pak ontoloki problem univerza-
lija, bivaju obraivane sredstvima analize govornih
inova. Searleova rijeenja izazivala su kontroverze, a
njegova prezentacija je uvijek jasna, zakljuci hrabri i
od tih se njegovih analiza uvijek moe mnogo nauiti.
Ostat emo sasvim kratko na podruju filozofije
jezika da bismo prikazali u nekoliko naznaka jednu
temu.
Pogledajmo kako Searle primjenjuje rezultate
svoje analize govorne djelatnosti na klasian problem
teorije znaenja, pitanje referencije. Referencija je
odnos izmeu jezika-govora i realnosti. Kad kaem
Ovaj stol je sme" referirao sam na stol. Kako?
GOVORNI JNOVI 29
Searle polazi od pretpostavke da je referiranje
govorni akt, i to ne potpun ilokutorni akt, ve autono-
man aspekt ilokutornog akta, i ugrauje spomenute
naznake u svoju teoriju akata.
Ostavljajui po strani drugorazredne i nametnike
vrste diskursa, Searle se koncentrira na ozbiljne i
doslovne izjave. Kod njih vai kao pretpostavka uspje-
nosti akta referiranja ili referentnog akta da ono na
to se govornik referira mora postojati i da je istinitost
i neistinitost priricanja nezavisna od (vrste) izraza koji
se koristi u referiranju. Ovim zahtjevima za koje tvrdi
da su opeprihvaeni, Searle dodaje trei, koji se tie
znanja i sposobnosti govornikovih: ako se hoemo
uspjeno referirati nekim iskazom na neki predmet,
onda ili samim iskazivanjem dotinog iskaza dajemo
na znanje sugovorniku koji je to predmet, preciznije,
priopujemo mu takav opis po kojemu ovaj moe
prepoznati predmet, ili, ako to nismo eksplicitno uini-
li, moramo biti u stanju na prvobitni iskaz nadopuniti,
odnosno zamijeniti takvim koji e mu omoguiti prepo-
znavanje. Drugim rijeima, da bismo se uspjeno refe-
rirali na neko X treba da posjedujemo opis koji vai
jedino za X, koji ga na iskljuiv nain identificira.
Searle tvrdi da ovaj trei uvjet slijedi iz naela
izrazivosti. Osnovna je zamisao jasna: ako govorimo o
nekom ili neem, i hoemo da naa izjava bude
uspjena, da bude, dakle, shvaena doista kao izjava
o tome o emu govori, onda moramo biti u stanju
precizirati na to mislimo. Svako implicitno referiranje
mora biti prevodivo u eksplicitni oblik, takav u kojem
je jasno o kome ili emu je rije.
Uvjeti koje Searle navodi zanimljivi su po tomu
to u sluaju referiranja imamo posla s radnjom" za
koju uope nije sigurno da je radnja, i ije izvrenje
nije regulirano drutvenim konvencijama kao to je
regulirano obeavanje ili prijetnja.
30 DON SERI.
U analizi ilokutornih akata Searle se oslanja na
pretpostavku daje upotreba PIS-a izomorfna izvrenju
akata, a da je domena izvrenja govornog akta koek-
stenzivna s domenom obavljanja sinonimne radnje. U
analizi referiranja otpadaju uvjeti koji se tiu poeljno-
sti, obostrane obavjetenosti o znanjima sugovornika i
o normalnom tijeku dogaaja. Poseban problem pred-
stavlja status sugovornika: obeajem neto nekomu ali
kad tvrdim, pa se tvrdei referiram na neki predmet
nije oevidno da je injenica da referirajui mogu
eventualno uzeti u obzir spoznaje i sposobnosti sugo-
vornika dio semantikih pravila koja reguliraju upo-
trebu referentnih izraza.
Searle navodi slijedeih sedam uvjeta:
1. Izlazne i ulazne okolnosti moraju biti normalne.
2. Iskazivanje referencijalnog izraza I mora biti
dio iskazivanja reenice R.
3. Iskazivanje R je (barem po namjeri) izvrenje
nekog ilokutornog akta.
4. Treba da postoji neki predmet X, za kojeg bilo
izraza I sadri identifikantni opis bilo postoji takav
izraz kojeg govornik G moe upotrebiti.
5. G intendira da iskazivanje I-a izdvoji ili identi-
ficira X za sluatelja S.
6. G intendira da iskazivanje I-a identificira X za
S putem S-ovog prepoznavanja G-ove namjere da
identificira X, a on namjerava da postigne to prepozna-
vanje putem S-ovog poznavanja pravila koja upravljaju
I-om, i putem S-ovog poznavanja konteksta izjavljiva-
nja K.
7. Semantika pravila koja upravljaju I-om su
takva da je on ispravno izgovoren u reenici R u
kontekstu Csamo ako je zadovoljeno prvih est nave-
denih uvjeta.
Searle nudi razlog za osobiti oblik ovih uvjeta,
tvrdei da on potjee iz openitosti pojma referiranja
GOVORNI INOVI
31
- kako referiranje obuhvaa i upotrebu opisa, i imena
i linih i pokaznih zamjenica, pravila upotrebe moraju
biti vrlo apstraktna, apstraktnija negoli za obeavanje.
Drimo da razlog nije valjan, budui da bi svako
preciziranje moglo uiniti popis uvjeta samo ogranie-
nijim, ali ne konkretnim u onom smislu u kojem su to
pravila za obeavanje - nikakvo pravilo o upotrebi
osobnih imena ne moe ukljuivati pretpostavke o
interesima govornika, o iskrenosti namjere ili o obave-
zama koje govornik preuzima.
Danas su opisne teorije referencije, po kojima
govornik mora posjedovati opis da bi uope referirao,
prilino nepopularne. Glavni im je prigovor to da ljudi
referiraju na osobe o kojima znaju vrlo malo ili nita,
a u svakom sluajune posjeduju nikakav identifikatorni
iskaz. Tada centralni uvjet, onaj pod brojem 4 nije
zadovoljen, a da govornik ipak referira. Mnogi se stoga
priklanjaju suprotnoj teoriji referencije (iz pera Saula
Kripkca) po kojoj je dovoljno da postoji prikladni lanac
prenoenja (gdje ranije karike uzrokuju kasnije) izmeu
prvih i sadanjih upotrebljivaa imena, da bi ovi sada-
nji posve uspjeno referirali na nosioca imena. Sear-
ieovo izlaganje ima tu vrlinu da lijepo uvodi u proble-
matiku, i da je opisna teorija izloena i branjena na
visokoj razini.
Searleove preokupacije nakon Govornih inova"
i jedne knjige studija sve se vie okreu filozofiji
psihologije. Zamisao iz Govornih inova" po kojoj
znaenje proizlazi iz govornikovih namjera i vjerovanja,
dovela ga je do razmatranja problema odakle vjerova-
njima i uope mentalnim stanjima to da se odnose na
vanjski svijet. U knjigama to su uslijedile on brani
stajalite da je to odnoenje prema svijetu intencional-
nost, nesvodljivo svojstvo ljudskog mozga. Searle je
tako materijalist posebnog kova. Najvie rasprave iza-
zvale su njegove kritike suvremene kognitivne psiholo-
32 DON SERL
gije, napose zamisli po kojoj je raunar dobar model
za ljudski um.
Naime, Searle se suprotstavio vrlo monom istra-
ivakom programu u suvremenoj psihologiji i filozofiji
psihologije koja uzima za ozbiljno raunarsku metafo-
ru. ak je cijeli program umjetne inteligencije po
njegovu sudu beznadno pogrean.
Stroj ne moe misliti, tvrdi Searle. St roj-racu nar
slijedi program, ali ga ne razumije. On nudi sliku koja
je postala slavna: Zamislite da ste u sobi u kojoj je
nekoliko koara s kineskim pismenima. Ne znate kine-
ski, ali imate na raspolaganju knjigu koja vam obja-
njava pravila upotrebe tih pismena, ne navodei nji-
hova znaenja. Kinezi komuniciraju preko vas - vi
dobivate uputu koji znak da uzmete, a knjiga vam kae
koji onda drugi znak aljete dalje, i tako Kinezi preko
vas izmenjuju poruke, pitanja i odgovore, a vi ste vrlo
uspjeni u rukovanju pismenima, rukovodei se isklju-
ivo obavijestima o njihovu obliku. Naravno, ovako
nikad neete nauiti kineski. No, kae Searle, raunar
je tono u analognom poloaju kao i vi. On prima
impulse odreene programom i manipulira tim impul-
sima nemajui dostupa znaenju tih impulsa, kao to
vi nemate dostupa znaenju kineskih pismena dok ste
zatvoreni u Kineskoj Sobi. Raunar ne razumije znae-
nja, i ne moe ih razumjeti.
Searle izvodi dalekosene konzekvence, cijelu kri-
tiku umjetne inteligencije iz primjera o Kineskoj Sobi.
Dapae, kako je velik dio suvremene psihologije, tzv.
kognitivistiki pravac, izgraen na pretpostavci da je
ljudski um poput kompjutora, Searle smatra da svoju
kritiku moe proiriti na itav taj pravac. Samo mozak
moe misliti, tvrdi on, a kako mozak to ini neemo
moi shvatiti oslanjajui se na raunare.
Daljnji Searleov argument poiva na slijedeoj
ideji: Raunari nemaju svijesti. Meutim, samo svijest
GOVORNI INOVI 33
moe posjedovati intencionalnu usmjerenost na pred-
met. Intencionalnost je toliko posebna po svojim zna-
ajkama da je samo svjesna stanja mogu imati. Prema
tome, raunari ne posjeduju intencionalnost, njihova
stanja nemaju sadraje i ne referiraju bez svjesnosti,
onda ni ljudski nesvjesni misaoni" procesi nisu inten-
cionalni, pa dakle ni mentalni.
Naravno, glavna premisa argumenta jeste da nema
intencionainosti bez svjesnosti. Intencionalnost je po-
sebna.
Po emu je intencionalnost tako posebna?
Prvo, i to je klasini problem relacije medu fizikim
predmetima su relacije medu postojeim predmetima,
a mnogi dre da je svaka relacija takva. No usmjerenost
misli na predmet nije te vrste, barem na prvi pogled.
Prvo, moemo misliti o predmetima koji vie ne postoje
(pokojnicima, lanjskom snijegu itd.), drugo 0 predme-
tima koji nikad nisu ni postojali (o jednorogu ili o Vili
Ravijojli). Kakav je to odnos spram nepostojeeg
objekta?
To ne moe biti realna relacija, budui da joj
nedostaje vanjski (ko)-relat.
Pored toga, intencionalni odnos" prema pred-
metu pokazuje stanovite anomalije.
Uzmite primjer jadnog Edipa. Edip je htio spavati
s tebanskom kraljicom za koju nije znao da je njegova
majka. Zaboravite psihoanalizu i pretpostavite da Edip
na pitanje eli li spavati sa svojom majkom?" ua-
snuto i iskreno odgovara Ne".
Tada je istinito slijedee:
Edip hoe spavati s tebanskom kraljicom.
Tebanska kraljica je Edipova majka.
Edip nee spavati sa svojom majkom.
Slikovito se situacija moe opisati uz pomo meta-
fore vida" (aspekta). Edip hoe spavati s Jokastom,
34
ali to hoe pod vidom Jokaste kao tebanske kraljice.
Drugi njezin aspekt, naime da je ona njegova majka
posve mu je stran. Dostupnost odnosno nedostupnost
aspekta iskoritena je u sofizmu Pokriveni" (Poznaje
li pokrivenog ovjeka?" Ne. Ali to je tvoj otac. Dakle,
ne poznaje svojeg oca").
Uoite da ova aspektnost pripada intencionalnom
odnosu htijenja, a ne samoj radnji. Spavajui s teban-
skom kraljicom, Edip spava sa svojom majkom i u tom
je njegova nesrea. Samo je htijenje aspektno, in nije.
Searle onda iznosi kljunu zamisao:
Samo stanja kojih smo svijesni ili ih moemo
postati svjesni, imaju karakteristina svojstva intencio-
nalnosti, napose, samo stanja kojih smo svijesni imaju
aspektnost.
.. mi nemamo pojma intrinsine intcncional-
nosti osim u terminima njezine dostupnosti svije-
sti" (Consciousness, explanatory inversion and
cognitive science, Behavioral and Brain Sciences,
13/1990. str. 585 /rezime/).
Searle najprije razlikuje intrinsinu od posuene"
intencionalnosti (tekst ima posuenu intencionalnost,
moja misao dok ga piem intrinsinu). Zatim uvodi
drugi korak:
Drugi korak. Intrinsino intencionalna sta-
nja, bilo svijesna bilo nesvjesna, uvijek imaju
aspektni oblik" (isto, str. 587).
Slijedei je korak kljuan:
Trei korak. Ovu aspektnu crtu ne moe se
iscrpno niti potpuno karakterizirati u terminima
predikata treeg lica, ponaanja ili neurofiziologi-
je. Niti jedan od tih nije dovoljan da dade potpuno
objanjenje aspektnog oblika" (Isto).
Searle iz treeg koraka izvodi dalekosean zaklju-
ak. Suprotno uvjeravanjima psihologa, nesvjesna vje-
DZON SERL
GOVORNI INOVI 35
rovanja i elje nisu ni prava vjerovanja odnosno elje,
niti su bitna ili prva za prouavanje. Treba poi od
sloenog sluaja, naime svjesnog vjerovanja, da bi se
objasnilo nesvjesno. Golem dio psihologije je naprosto
pogrean.
Teza je vrlo hrabra. Mnogi se s njome nee sloiti,
ukljuno i autor ovih redaka. No, ona predstavlja
ozbiljan izazov. Searle nikad nije prestao biti provoka-
tivan i zanimljiv mislilac.
Nenad MIEVI
GOVORNI INOVI
Dagmaru
PREDGOVOR
Osim to tako oigledno dugujem dvojici mojih
uitelja, J. L. Ostinu (J. L. Austin) i P. F. Strosnu (P.
F. Strawson), ova knjiga je nastala i uz mnoge korisne
savete i kritike primedbe velikog broja onih koji su
je proitali i komentarisali pojedine odcljkc rukopisa;
naroito sam zahvalan Dulijanu Bojdu (Julian Boyd),
Noamu omskom (Noam Chomskv), R. M. Harniu
(R. M. Harnish), Bcnsonu Mejtsu (Bcnson Mates) i
Hansu Slugi (Hans Sluga).
Jezgro ovoga rada bila je moja doktorska teza o
smislu i referenci, koju sam podneo Oksfordu 1959.
Nekoliko ovde zastupljenih ideja javljalo se i u mojim
lancima, i stoga bih eleo da zahvalim urednicima i
izdavaima asopisa Mind, The Philosophical Review,
The Encydopedia of Philosophy, kao i onima iz izda-
vakih kua Rautlid & Kigen Paul (Routledge &
Kcgan Paul) i Alen & Anvin (Allen & Unwin), koji
su mi dopustili da neke od tih materijala ponovo
koristim.
Zahvalnost takoe dugujem i Amerikom savetu
uenih drutava za stipendiju koja mi je omoguila da
radim na ovoj i srodnoj grai tokom 1963-64, gospoici
4() DON SERL
Rut Anderson (Ruth Anderson) za nadgledanje kuca-
nja, R. M. Harniu (R. M. Harnish) i M. apiri (M.
Shapira) za rad na indeksu pojmova, D. Parfitu za
pomo kod korekture i R. B. Kitaju za likovno reenje
naslovne strane. A najvie od svega elim da zahvalim
svojoj supruzi za neprekidnu pomo i savet.
D.R.S.
PRVI DEO
Teorija govornih inova
Prvo poglavlje
METODI I OBIM
1.1. Filozofija jezika
Kako se reci odnose prema svetu? Kako je mogue
da se, kada govornik stoji pred sluaocem i proizvodi
neke zvuke, zbivaju ovi zauujui dogaaji koje se
spremam da nabrojim: govornik neto misli; glasovi
koje on proizvodi znae neto; slualac razume na ta
se misli; govornik neto tvrdi, pita, nareuje. Kako je
mogue da kada kaem, na primer, Dons je otiao
kui", to je na kraju krajeva samo jedan skup glasova,
ono to tada podrazumevam jeste da je Dons otiao
kui? Kakva je razlika izmeu sledee dve stvari: rei
neto i to podrazumevati i rei neto, a to ne podrazu-
mevati? I ta se sve deava kada mislimo na jednu
odreenu stvar, a ne na neku drugu? Na primer, kako
dolazi do toga da kada kaem, Dons je otiao kui",
gotovo uvek pomislimo samo da je Dons otiao kui,
a ne, recimo, da je Braun otiao na igranku, ili da se
Grin napio? I kakav je odnos izmeu onoga to ja
podrazumevam* kada neto kaem i onoga ta to, bez
obzira da li je izgovoreno ili ne, znai? Kako zapravo
reci zamenjuju stvari? Kakva je razlika izmeu smisle-
Glagol to mean prevodimoovde kan podrazumrvatt. rede kao mitliii. (Prim. prev.)
44 DON SERL
nog i besmislenog skupa reci? ta mislimo kada kaemo
da je neto istinito ili lano?
Ovakva pitanja predmet su prouavanja filozofije
jezika. Nikako ne smemo pretpostaviti da u obliku u
kome ih ovde navodim ona uopte imaju nekog smisla.
Ali u ovom ili onom obliku ovakva pitanja moraju imati
smisla; naime, znamo da ljudi meusobno komunicira-
ju, da govore razne stvari, da ponekad podrazumevaju
ono to kau, da ih bar ponekad neko razume, da oni
pitaju, nareuju, obeavaju i izvinjavaju se, da se
njihovi izriaji prema svetu odnose na naine koje
moemo da opiemo odreujui te izriaje kao istinite
ili lane, besmislene, glupe, ili kao preterivanja, itd.
A ako se ovakve stvari zaista dogaaju, onda sledi da
je mogue da se one dogode; ako je to mogue, onda
bi trebalo da bude mogue postaviti pitanja kojima se
ta mogunost istrauje, a i na njih odgovoriti.
Filozofiju jezika u ovde razlikovati od lingvistike
filozofije. Lingvistika filozofija je pokuaj da se razma-
tranjem uobiajene upotrebe pojedinanih reci ili dru-
gih elemenata u nekom jeziku rese odreeni filozofski
problemi. Filozofija jezika je pokuaj da se filozofski
razjasne i opiu izvesne opte odlike jezika kao to su
referenca, istina, znaenje i nunost; filozofija jezika
se samo uzgred bavi pojedinim elementima nekog
odreenog jezika. Naravno, njen metod istraivanja,
tamo gde je on empirijski i racionalan, a ne a priori i
spekulativan, naterae nas da obratimo panju i na
injenice o postojeim prirodnim jezicima.
Lingvistika filozofija" prvenstveno je ime meto-
da; filozofija jezika" je ime predmeta. Mada u se
povremeno sluiti metodima lingvistike filozofije, ova
knjiga je ogled iz filozofije jezika, a ne iz lingvistike
filozofije.
Ova knjiga nije ni ogled iz lingvistike. Lingvistika
pokuava da opie postojee strukture - fonoloke,
GOVORNI INOVI
45
sintaktike i semantike - prirodnih, ljudskih jezika.
Filozofija jezika uzima podatke" iz prirodnih jezika,
ali mnogi njeni zakljuci - recimo o tome ta znai biti
istinit, ili biti tvrenje, ili biti obeanje - ako su valjani,
treba da vae za svaki mogui jezik na kome se mogu
praviti tvrenja, obeanja ili istine. U tom smislu ova
knjiga nije ogled o jezicima - francuskom, engleskom
ili svahili - ve ogled o jeziku uopte.
1.2. Lingvistika odreenja
Prouavanju problema filozofije jezika pristupiu
razmatranjem onog to nazivam govornim, lingvisti-
kim ili jezikim inovima. Kasnije u izloiti i razloge
zbog kojih sam izabrao ba ovakav pristup. U ovom i
sledeem poglavlju pokuau da objasnim i obrazloim
metode koje u u ovom istraivanju primenjivati.
Tokom itavog rada izloiu niz zapaanja o jeziku.
Ova zapaanja mogu se podeliti u dve grupe. Prvu
grupu ine odreenja lingvistikih elemenata; na pri-
mer, rei u da se taj i taj izraz upotrebljava da bi
referirao, ili da ta i ta kombinacija reci nema nikakvog
smisla, ili da je takav i takav iskaz analitiki. Ponekad
e izraz koji koristim u svrhe ovakvih odreenja biti
termin koji sam sam izmislio. Sve to zajedno nazvaemo
lingvistikim odreenjima. Druga grupa ovih zapaanja
obuhvatie objanjenja injenica izloenih u lingvisti-
kim odreenjima i uoptavanja koja se na tim injeni-
cama zasnivaju. Na primer, rei u da to i to ne kaemo
zato to postoji neko pravilo po kome je to tako i tako.
Ovakva tvrenja nazvau lingvistikim objanjenjima.
Ovo razlikovanje ne treba uzimati tako otro i iskljui-
vo, ali e ono biti dovoljno za nae potrebe.
Sada se prirodno postavlja pitanje kako znam da
je ono to imam da kaem istinito. Nedoumica filozofa
46 DON SERL
u vezi sa ovim problemom esto se usredsredivala na
lingvistika odreenja i uzimala sledea dva oblika:
prvo, javljao se itav niz skeptikih sumnji o kriterijima
primene izraza kao to su analitiki", smislen",
sinoniman", i slino.
1
Drugo, postojale su uoptene
sumnje u pogledu naina proveravanja tvrenja o
jeziku.
2
Ova dva oblika sumnje su povezana i razmo-
triu ih onim redom kako su ovde dati. Od navedenih
spornih termina najvie panje privukli su analitiki"
i sinoniman". Zato u zapoeti razmatranjem ovih
termina, mada bi oblik argumenta - za i protiv - mogao
uspeno da se primenjuje i na ostale sporne izraze.
esto se tvrdi da nema odgovarajue analize pojma
analitinosti i da nam shodno tome nedostaju odgova-
rajui kriteriji za odluivanje da li je neko tvrenje
analitiko. Dalje, tvrdi se da zbog odsustva analize i
kriterija mi tu re i ne razumemo, te je sam pojam
nelegitiman, neispravan i nedosledan, neempirijski i
slino. U spisima analitikih filozofa posleratnog pe-
rioda esto se javlja upravo ovaj oblik argumenta:
nedostaju nam analiza i kriterij za neki pojam P, stoga
mi P ne razumemo pravilno i sve dok ne obezbedimo
analizu i kriterije za P, taj pojam je na neki nain, ili
u nekom smislu, nelegitiman. Poto ga nalazimo kod
velikog broja filozofa, ovaj argument zasluuje da bude
detaljnije ispitan.
Prvo, nije dovoljno rei prosto da nam nedostaju
kriteriji za analitinost ili sinonimnost. Definicija koju
bismo mogli dati za ove termine prua nam, u stvari,
neki kriterij u jednom, (dosta udnom) smislu reci
kriterij", koji se u ovakvim razmatranjima koristi.
1 Vidcti na primer. W. Ouine. Two dugmas of empiricism", Phtlosophicai Review,,
January, 1951. pre-Siampano u W. Ouinc: p
rom u
Logica! Point ofVietv, Cambridgc. 1%1,
i Morlori White: The analviic and synthetic, ,in untcnahle dualism", u L. Linsk (ed.):
Srmaniu s and ihe Phdosophy of Language, Urbana. 1952.
2 Vultsti, na primer, B. Males; ..On Ihe vcnfication of stalcmenLs jln.ni urdinarv
language". lnguiry, I l om, 1958. <""lanak je preStampan u V. C. Chappell (ed. ); Ordinary
Langimgf, Engclwood Clitts. 1964.
GOVORNI INOVI
47
Sinonimnost se definie na sledei nain: dve reci su
sinonimne ako i samo ako imaju isto znaenje. Anali-
tinost se definie ovako: tvrenje je analitino ako i
samo ako je istinito po svome znaenju ili po definiciji.
Ovakva odreenja tih termina su upravo ona vrsta
odgovora koji bi bio dat nekome ko ba nita ne zna
0 znaenju ovih reci, a eleo bi da zna. Da bi na
uenik ovladao tehnikom upotrebe tih reci, nema
sumnje da bi iz pedagokih razloga bilo preporuljivo
dodati i nekoliko primera. Ali kriterij koji smo dali
sasvim je jasan: ako elite da znate da li su dve reci
sinonimi, zapitajte se da li one znae isto; ako elite
da znate da li je neko tvrenje analitiko, zapitajte se
da lije ono istinito po definiciji ili po svome znaenju.
Ali, rei emo dalje, da ovakve definicije nisu
dobre, jer se one zasnivaju na pojmu znaenja, koji je
1 sam isto toliko nerazjanjen, pa kao i pojmovi
sinonimnosti i analitinosti tek treba da bude eksplici-
ran. Ono to je nama ovde potrebno jeste kriterij
sasvim druge vrste - ekstenzionalne, formalne ili bihej-
vioralne, kriterij pomou kojeg se na osnovu mehani-
kih operacija sa reenicama, ili posmatranja govorniko-
vog ponaanja, moe odluiti da li je neko tvrenje
analitiko. Prosto parafraziranje uz korienje podjed-
nako nejasnih pojmova nije dovoljno. Ono to nama
treba jeste objektivna provera analitinosti ili sinonim-
nosti. Ovi pojmovi i izgledaju nedostatni upravo zbog
odsutva takve provere.
U poslednjih nekoliko godina nainjeni su razni
pokuaji da se na sve ove prigovore odgovori. Ja se
ovde neu baviti tim prigovorima, ali smatram da oni
poivaju na nekim uoptenim i pogrenim pretpostav-
kama o odnosu izmeu naeg razumevanja nekog
pojma i nae sposobnosti da pruimo kriterije odreene
vrste za njegovu primenu.
Za poetak, izloiemo kriterij odreene vrste i
videti zato je on neprimeren. Pretpostavimo da smo
4g DON SERL
kao kriterij analitinosti uzeli sledee: jedno tvrenje
je analitiko ako i samo ako prva re reenice kojom
se to tvrenje iskazuje poinje slovom ,,A". Ovaj
kriterij poseduje svu formalistiku objektivnost do koje
dre kritiari pojma analitinosti. Ali on je oigledno
apsurdan i oko toga bi se sloile sve strane u sporu.
Zato je, u stvari, ovakav kriterij apsurdan? Mi svi
znamo da jeste apsurdan, jer znamo da prvo slovo prve
reci u reenici koju u odreenoj prilici koristimo da
bismo izrekli neko tvrenje nema nikakve veze sa
analitinou tog tvrenja. Ako se od nas dalje trae
razlozi zbog kojih mislimo da je to tako, mogli bismo
navesti bezbroj primera analitikih tvrenja koja ne
poinju slovom A"\ kao i bezbroj ne-analitikih tvre-
nja koja poinju slovom A". Moemo ak otii i dalje
ukazujui da bi taj kriterij vodio apsurdnom rezultatu
- da jedno isto tvrenje dato izgovaranjem razliitih
reenica (na primer, u razliitim jezicima) moe biti i
analitiko i ne-analitiko. Ukratko reeno, ovakav
kriterij, kao i svi do sada predlagani ekstenzionalni
kriteriji za utvrivanje analitinosti, nee biti od neke
velike pomoi. Ali sada, poto znamo da je taj kriterij
neprimeren i u stanju smo da obrazloimo svoju tvrdnju
daje on neprimeren, prirodno se postavlja pitanje kako
smo do tog saznanja doli? Kako mi, u stvari, znamo
da su razlozi koje dajemo uopte relevantni za ovaj
problem? Moj odgovor bi bio da mi sve ovo znamo
upravo zbog toga to znamo ta re analitiko" znai.
Dalje, mi to ne bismo mogli znati da ne znamo ta
znai analitiko". Mi znamo koja vrsta razmatranja
utie na odluku da li da neko tvrenje oznaimo kao
analitiko ili ne, i znamo da raspored slova tu nikako
ne spada. Ali upravo ova vrsta znanja ukljuena je u
saznavanje o tome ta ta re znai i zapravo ini
saznavanje znaenja te reci. Daleko od toga da na
neuspeh u nalaenju kriterija odreene vrste pokazuje
GOVORNI INOVI 49
da mi ne razumemo pojam analitinosti - on upravo
pretpostavlja da mi pojam analitinosti ve razumemo.
Istraivanje ne moemo zapoeti ako prethodno nismo
razumeli sam pojam, jer samo pomou tog razumeva-
nja moemo da procenimo primerenost predloenog
kriterija.
O svakom kriteriju analitinosti mora se suditi
prema rezultatima koje on prua. On, na primer, mora
dati ovaj rezultat: tvrenje Moj sin sada jede jabuku"
nije analitiko tvrenje, a Kvadrati su etvorougaoni"
jeste. Svako koj e upoznat sa ovim terminima moe da
nastavi listu primera u beskraj i ta sposobnost je ono
to ini razumevanje pojma analitiko". U stvari, ova
sposobnost je pretpostavka traganja za formalnim kri-
terijima eksplikacije pojma analitiko". Ova dva pri-
mera, Kvadrati su etvorougaoni" i Moj sin sada jede
jabuku", izabrao sam zato to ih do sada nisam naao
ni na jednoj listi analitikih ili sintetikih tvrenja.
Izabrao sam ih, dakle, da bih pokazao da nae saznanje
uslova primerenosti predloenog kriterija za pojam
analitinosti spada u projektivnu vrstu znanja. Anali-
tiko" ne oznaava zatvorenu klasu tvrenja. Taj ter-
min nije skraenica za neku listu, ve se moe projek-
tovati, to je odlika optih termina. Mi, dakle, znamo
kako da ga primenjujemo na nove sluajeve.
3
Zatim, nijedan predloeni kriterij ne isprobavamo
prosto na osnovu njegove sposobnosti da se pomou
njega klasifikuju neki ve ovetali primeri (kao to je,
recimo, Sve neenje su neoenjene"), nego na osnovu
provere da li je njegova projektivna snaga jednaka
snazi termina analitiko", to opet pretpostavlja razu-
mevanje opteg termina analitiko".
Stoga, paradoksalna odlika nekih napada na poj-
move sinonimnosti i analitinosti jeste da oni dobijaju
3 ViSeo znaajuprojeklivnog svojstva videti uP. (iricei P. F. Slrawwn: ,.In defcnsc
of a dogma", Philoaopkical Rnitw. April, 1965.
50
DON SERL
eljenu snagu samo ako se pretpostavi da su pojmovi
sinonimnosti i analitinosti primereno shvaeni. Ovo
u ilustrovati jo jednim primerom. Napadajui analiti-
nost Kvajn (Ouine) kae: Ja ne znam da li je tvrenje
.Sve to je zeleno, prostire se' analitiko tvrenje."
4
Da Kvajn koristi ba ovaj primer, samo po sebi ve
dosta govori. On ne kae, recimo, Ja ne znam da li
je tvrenje ,Svi okulisti su oni lekari' analitiko", niti
Ja ne znam da li je tvrenje 'Sad pada kia' analitiko".
Hou da kaem da je primer koji je on izabrao granini
sluaj. Granini, zato to neki ljudi tvrde da postoje
stvari kao to su ulni podaci, koje mogu biti zelene,
ali poriu da ulni podaci mogu biti prostorno rasprost-
rti. Primer ima ovakav efekat upravo zato to se radi
o graninom sluaju. Nismo sasvim sigurni kako da ga
klasifikujemo - da li kao analitiko ili kao ne-analiti-
ko.
5
Ali to to priznajemo da je ovo zbunjujui sluaj
nikako ne pokazuje da nam nedostaje odgovarajui
pojam analitinosti. Njime se dokazuje upravo suprot-
no. Granine sluajeve nekog pojma ne moemo da
prepoznamo kao granine ako najpre nismo shvatili
sam taj pojam. To to se kod ljudi javljaju sumnje u
pogledu prirnene pojma zeleno na staklo iz irtreza isto
je toliko provera njihovog ovladavanja tim pojmom
koliko i odsustvo svake sumnje kada ga primenjuju na
negovani travnjak ili kada ga iskljuuju govorei o
snegu. Ni ja nisam siguran da li je tvrenje da je 'sve
zeleno je rasprostrto' analitiko tvrenje, to pokazuje
(mada nita vie od toga) da i ja sasvim dobro razumem
pojam analitinosti.
Jedan drugi autor
6
, razmatrajui sinonimnost, nudi
analizu po kojoj ne postoje dve reci koje mogu biti
4 W Ouine, tip. cit., tfr, 32.
5 Ne radi se o lome da tvrenje moda nije istinito, kao iio Grajs i Strosn ukazuju.
ve o lome da nije jasno kako IM treba uzeti.
ft N Gootfman: On iikencss of meaning,' Ana!ysi\, October, 1949. Preraena
verzija danka objavljena je u L. Linskv (ed.)'. Semantici and the Philosophy uf Language.
Urbana, 1952.
GOVORNI INOVI
51
potpuno sinonimne.
7
Poto se, na primer, izraz ..oni
lekar koji nije okulista" moe odrediti kao opis onog
lekara, ali ne i kao opis okuliste, on tvrdi da to
pokazuje kako u sekundarnoj ekstenziji" onog leka-
ra" ima neeg to nije sadrano u sekundarnoj eksten-
ziji" reci okulista".
8
I poto se slino moe tvrditi i 0
bilo kom drugom paru reci, on tvrdi da ne postoje dve
razliite reci koje bilo kad mogu imati sasvim isto
znaenje".
4
Ali, razmislimo sada ta zapravo pokazuje
jedan ovakav argument. Nije li sasvim jasno da on
pokazuje da takve injenice o sekundarnim ekstenzi-
jama jednostavno nemaju nikakvog uticaja na to da li
su dva termina sinonimna. Polazna taka svakog traga-
nja za kriterijima sinonimnosti jesu (i moraju biti) takve
injenice kao to je ona da okulista" znai oni lekar.
Svaki ekstenzionalni kriterij za pojam kao to je sino-
nimhost morao bi se najpre proveriti kako bi se
osiguralo da on prua ispravne rezultate; u protivnom,
izbor kriterija bio bi proizvoljan i neopravdan. Predlo-
eni kriterij ne daje ispravne rezultate niti postoji bilo
koji a priori razlog zbog kojeg bi trebalo to da ini. te
ga stoga moramo napustiti.
7 Izgleda da su i Kvajn (Qui ne) i Gudmen (Goodman) izmenili svoja stunuuM.i u
ndovuu ko|i su usledili posle dva klasina lanka koja sitin naveo i UfltO |t VCTOvuu lia
nm i di nu Moje na potpuni) Kl im stanovitima iznetim u ti m lancima Meutim. \.\ -.e
ovde ne bavim razvojem njihovog miljenja kao pojedinanih ( I kmfh, \ee i i vci r t m
moik'lmiu nnaKzc u filnaofiji, A on dva rada su poznati i ul i t aj ni pri mcri ti li mni kl :i
Na faricnM. neke od uvedenih promutl nisu znaile i poboljanje anali/e. Kvojn nudi
UVtfkvu definiciju pojmi fttlffiulin nn.i kti ci ty": ..Neku reenicu nazvat u slimulus muliMnUH
a subjekt ur no oko \c Huhjckl prihvati posle svakog slimulusa (unutar miidulus.i)' , i Wttd
umi Ol'ifit, Cumbftdge. \
l
H*). sir. 55). Onda, po svoj pri l i ci , LA veinu BH ne bi putltipk'
Miniultis analitike teCvnuv, jer. n;i pnmer. ako stimulus ukljuuje piStolj u elo i narvdhu
Ne smet ila prihvmiiS "Svi neoenjeni nul kard su neenje' i l i u ti raznen mouk", sojna
hi'fitj N >c usudm i\;\ s<' s lakvoni reCenicom sloi. SetnanliCka inlormaii|,i piu.i s.im<i
K i hi LI mt mnogih vrsta molive /a pnhvatanjc i/riaja i l i uskraivanje tOf prihvilunjn. ti
1
iii'-.i spreiiiiiiisi da se I/IK' .I| prihvati -.mu po sehi ne predNtMvljii U MI U H I m definiranje
icntBniiCfcih pojmova.
K Ova) par reet sam |.i i ^i hrao kito pri mei . ali on duti kao iliniraciJB (luifanconviif
trpumenu.
>> linskv (cd.), np tu .
52 DON SERL
Tvrenje da okulista" znai oni lekar nije tvre-
nje koje mora da zadovolji bilo koji kriterij sinonimno-
sti koji filozofi mogu da predloe, ve pre svaki
predloeni kriterij sinonimnosti treba da bude u skladu
sa takvim injenicama kao to je ona da je oni lekar'"
sinonimno sa okulista'
1
. Mancvrisanje pojmom tano-
sti nije od neke velike pomoi, jer kao to je Vitgen-
tajn (Wittgenstein) ukazao, tanost je relativna u
odnosu na neku svrhu; za svrhu za koju upotrebljavamo
sinonime, okulista" je upravo sinonimno sa oni
lekar". Na primer, moje dete koje zna znaenje reci
oni lekar", a ne zna znaenje reci okulista", pita
me ta znai okulista?" i ja mu kaem: Okulista znai
oni lekar". Zar mu ovim nisam rekao upravo ono to
on eli da zna?
U stvari, meni se ini da pojmovi analitinosti i
sinonimnosti i nisu od velike koristi u filozofiji. 1 suvie
je graninih sluajeva, a premalo onih koji su jasni. U
sluaju analitinosti toliko vrsta iskaza ukljueno je u
denotaciju i ima i suvie nerazjanjenih pitanja (na
primer, da li su tvrenja u aritmetici uistinu dovoljna
kao paradigma analitinosti da bi se mogla nazvati
analitikim"?) da bi taj termin postao neto vie do
prilino tupo orue filozofske analize. Ali opet, samo
otkrivanje njegove nedovoljne otrine i sledstvene sum-
nje u pogledu njegove korisnosti pretpostavljaju shva-
tanje tog pojma i razlikovanje izmeu analitikih i
ne-analitikh iskaza.
Sve u svemu, oblik argumenta koji uzima jedan
pojam (projektivne vrste) - pojam koji je ve u upotrebi
i o ijoj primcnljivosti postoji opte slaganje - i za taj
pojam kae da je na neki nain manjkav, jer ne postoje
nikakvi odreeni kriteriji njegove primenljivosti, ni-
kada sam po sebi ne moe da utvrdi da taj pojam nije
shvaen ili da nije valjan. Najvie to taj argument
III Ludwig Wingcnstcin: Philmophtcal Investigation, Ncw York, 1153. par. 88.
GOVORNI INOVI 53
moe da pokae jeste da je neumesno traiti kriterije
predloene vrste.
Iza ovih prigovora lei, izgleda, jedna prikrivena
ideologija po kojoj ne-ekstenzionalne eksplikacije uop-
te i nisu eksplikacije, a svaki pojam koji se ne moe
ekstenzionalno eksplicirati je nedostatan. Ja tvrdim da
je ovaj argument tako napravljen da samome sebi
protivrei. Ne moete znati da je dati ekstenzionalni
kriterij neuspean ako ve niste shvatili ta ga ini
uspenim ili neuspenim. A imati to shvatanje znai,
uopte uzev, razumeti taj pojam. -
Naravno, ne kaem da je nemogue na bilo koji
nain pokazati da je upotreba pojma u pogledu kojeg
postoji projektivno slaganje nedostatna. Na primer
pripadnici nekog plemena mogu postii optu sagla-
snost oko toga ko jeste, a ko nije vetica, ali se jo
uvek moe pokazati da je ono to oni govore na razne
naine nejasno i neempirijski. Razmislimo sada kako
da resimo ovaj problem. Moralo bi se, na primer, nai
ta oni podrazumevaju pod vetica" i onda pokazati
da se proverama koje oni koriste da bi odredili ko je
vetica - na primer, stara ena koju je neko optuio
da jeste vetica - nikada ne bi moglo dokazati da
je neko stvarno vetica, odnosno da ima razne nat-
prirodne moi koje su obuhvaene znaenjem reci
vetica".
Na slian nain se ponekad deava da nekome
objanjavamo da neki iskaz za koji smo mislili da je
analitiki u stvari nije analitiki, ili da dva izraza za
koje smo mislili da su sinonimi u stvari to nisu.
Razmislimo sad o ovome. Na primer, kada student koji
upravo poinje da studira filozofiju kae ,,X" je dobro",
znai X mi se svia
11
; da bi mu se pokazalo da on
grei, navode se primeri stvari koje se sviaju ljudima
ali za koje se ne bi reklo da su dobre, ili mu se pokazuje
da izvesni oblici reci dobijaju smisao koji inae ne bi
54 DON SERI.
imali ako ,,Xje dobro" znai samo X mi se svia",
kao na pri me r: Meni se to svia, no da li je to zaista
dobro?" U narednom odeljku ispitaemo intelektualnu
potporu ovakvih rasprava.
Poto je moj maternji jezik engleski, ja znam da
je ..okulista" upravo sinonimno sa oni lekar", da
banka" ima bar dva znaenja, daje maka" imeniea,
da je kiseonik" jednoznana re, da Sekspir je bio
bolji kao dramski pisac nego kao pesnik" ima smisla,
da je ..lakni rukvi bili krugi" besmisleno, da je Maka
je na prostirci"' reenica, itd. A ipak, ja nemam
operacijske kriterije za sinonimnost. dvosmislenost,
imeninost, smislenost ili reeninost. Stavie, svaki
kriterij za bilo koji od ovih pojmova treba da bude u
skladu sa mojim (naim) znanjem ili e pak biti odbaen
kao neprimeren. Tako je polazna taka ovog istraiva-
nja da ovakve injenice o jeziku znamo nezavisno od
svake sposobnosti da navedemo poeljne kriterije za
takvo znanje.
Pozivati se na neki kriterij uvek pretpostavlja
njegovu primerenost, a ona se moe ustanoviti jedino
proveravanjem samog tog kriterija na primerima kao
to su ovi i slini. Ne radi se o tome da se tvrenja o
lingvistikim odreenjima ne mogu opravdati bez ovih
poeljnih kriterija; stvar je vie u tome da se nijedan
predloeni kriterij ne moe opravdati bez prethodnog
znanja izraenog samim lingvistikim odreenjima.
Razume se, moja namera nije da ovim primed-
bama umanjim znaaj traganja za kriterijima. Mislim,
u stvari, da su pokuaji nalaenja kriterija za nae
pojmove, ako su ispravno izvedeni, u stvari pokuaji
ekspliciranja pojmova, to je, po meni, jedan od
sredinih zadataka filozofije. U ovom trenutku elim
da kaem samo to da kada izvesni poeljni modeli
objanjenja ne uspevaju da objasne neke pojmove,
onda su modeli ti koje treba odbaciti a ne pojmovi.
GOVORNI INOVI 55
1.3. Verifikacija lingvistikih odreenja
Sve to sam do sada rekao pokree prethodno
pitanje: kako znam sve ove stvari o jeziku koje tvrdim
da znam? ak i ako pretpostavimo da je izlino moje
intuicije braniti pozivanjem na kriterije izvesne vrste,
ipak kada treba pokazati da su oni valjani, nemamo li
onda i obavezu da naemo neto na emu emo ih
zasnivati? Koju bih vrstu objanjenja, razloga ili oprav-
danja mogao da ponudim za tvrdnju da je takav i takav
skup rei reenica, ili da okulista", znai oni lekar",
ili da je analitiki istinito da su ene enskog roda?
Ukratko, kako se takva tvrenja mogu verifikovati?
Ova pitanja nam se nameu posebno kada ih uzmemo
kao izraz osnovnog problema: Da li se sve takvo
znanje, ako je uistinu valjano, mora zasnivati na
empirijskom uvidu u jeziko ponaanje ljudi?" Kako
se takve stvari mogu znati ako nije nainjen zaista
iscrpan statistiki pregled verbalnog ponaanja onih
koji govore engleski i ako se tako nije otkrilo kako oni
u stvari upotrebljavaju rei? Dok se ne naini takav
pregled, nije li itava ta pria samo prednauna speku-
lacija?
Kao korak u pravcu pruanja nekog odgovora na
ove izazove, eleo bih da predloim i razradim sledec:
govoriti neki jezik znai ukljuiti se u (veoma sloen)
oblik ponaanja odreen raznim pravilima. Uiti neki
jezik i ovladati njime znai (inter alia) nauiti ova
pravila i njima ovladati. Ovo je poznato stanovite u
filozofiji i lingvistici, ali posledice tog stanovita nisu u
potpunosti sagledane. to se tie ove rasprave, jedna
od tih posledica bila bi da kada ja, govorei kao neko
kome je engleski maternji jezik, pravim lingvistika
odreenja one vrste o kojoj sam malopre govorio, ja
tada ne prenosim ponaanje grupe ve opisujem
aspekte mog vladanja vetinom koja je regulisana
56 DON SERL
nekim pravilima. I - to je takode vano - poto su i
sama lingvistika odreenja, ako su data na istom
jeziku na kome i elementi koji se odreuju, izriaji u
skladu sa pravilima, onda su takva odreenja manife-
stacija tog ovladavanja.
11
Razmiljajui o jezikim elementima, mogu da
dam lingvistika odreenja koja se ne odnose na
posebne izriaje ve imaju opti karakter, koji proizlazi
iz injenice da su ti elementi ureeni prema nekim
pravilima. Opravdanje za moje lingvistike intuicije
izraene u ovim lingvistikim odreenjima sastoji se
prosto u tome daje moj maternji jezik odreeni dijalekt
engleskog jezika, te sam tako ovladao pravilima toga
dijalekta; to ovladavanje je opisano elimino mojim
lingvistikim odreenjima elemenata tog dijalekta, a
istovremeno se u tim odreenjima ispoljava. Jedini
nain da odgovorim na pitanje - kako znate? (na
primer, da je tvrenje Sve ene su enskog roda"
analitiko) jeste da dam druga lingvistika odreenja
(ena" znai odrasla enka ljudskog roda); ili, ako me
i dalje uporno pritiskaju pitanjem -kakoznate? i izvan
lingvistikih odreenja, mogu jednostavno da kaem:
ja govorim engleski".
Mogue je (u smislu: nije samo-protivreno) da
drugi ljudi koji pripadaju istoj dijalekatskoj grupi usva-
jaju neka druga pravila, pa stoga moja lingvistika
odreenja ne odgovaraju njihovim. Ali nije mogue da
su moja lingvistika odreenja, koja sam gore opisao,
mog sopstvenog govora, pogrene statistike generali-
zacije nainjene na osnovu nedovoljnog broja empirij-
skih podataka, jer te generalizacije nisu ni statistike
niti bilo koje druge empirijske vrste. Da ovaj moj
idiolekt odgovara datoj dijalekatskoj grupi jeste jedna
II Naravno, postoje i druge vrste lingvistikih karakterizacija za koje ovaj opis ne
vai, na primer: prosean Amerikanac izgovori 2432 rei dnevno". Ovo tvrenje je
empirijska generalizacija koja se odnosi na verbalno ponaSanjc jedne odreene grupe ljudi.
Ja se ovde ne bavim lom vrsiom lingvistikih pcneralizacija.
GOVORNI INOVI 5-7
empirijska pretpostavka (za koju celog ivota skupljam
'dokaze')- Ali to da u mom sopstvenom idiolektu
okulista" znai oni lekar ne moe da porekne svedo-
anstvo dato u vezi sa ponaanjem drugih (mada u ja,
ako se uverim da moja pravila ne odgovaraju pravilima
drugih, biti spreman da promenim svoja pravila, kako
bih se uskladio sa drugima). Ukratko, mogunost
saznavanja i tvrenja injenica zabeleenih u lingvisti-
kim odreenjima one vrste koju razmatramo ne sledei
neke ortodoksne paradigme empirijske verifikacije
moe se objasniti na sledei nain. Moje znanje kako
da govorim jezik ukljuuje ovladavanje sistemom pra-
vila koja moju upotrebu toga jezika ine ispravnom i
sistematskom. Razmiljajui o mojoj upotrebi eleme-
nata toga jezika, ja mogu da saznam injenice zabele-
ene u lingvistikim odreenjima. I ta odreenja mogu
imati optost koja prevazilazi pojedinane sluajeve
upotrebe datih elemenata, ak i ako se ova odreenja
zasnivaju na nedovoljno velikom ili statistiki beznaaj-
nom uzorku u kome se ti elementi javljaju, jer pravila
su ta koja obezbeduju optost.
Uzimamo slian sluaj: poznato mi je da u igri
bezbola batman, poto udari loptu, tri u pravcu prve
linije, a ne prema treoj liniji, ili, recimo, prema levoj
strani glavne tribine. Koja je to sad vrsta znanja? Na
emu se ono zasniva? Kako je to znanje mogue?
Obratite panju da se radi o optem tvrenju i da se
ono ne ograniava na neki pojedinani sluaj ponaanja
nekog od igraa bezbola. Ja se, dodue, nikada nisam
bavio prouavanjem ponaanja igraa bezbola niti sam
o tome itao knjige. tavie, znam da bi, ak i ako u
knjizi o samim pravilima ove igre pie ita suprotno,
to bilo pogreno, ili bi to bila knjiga koja opisuje neku
drugu igru. Moje znanje zasnovano je na tome to sam
upoznat sa igrom bezbola, a to je inter aha usvajanje
skupa pravila. elim da kaem da je moje znanje
lingvistikih odreenja znanje sline vrste.
58
D/ON SI Kl
Ako je ovo tano, tada odgovor na pitanje filozofa
ta bismo rekli ako...?" nee biti predvianje o
buduem verbalnom ponaanju ve hipotetiko tvre-
nje o namerama [intencijama] u okviru sistema pravila,
gdc ovladavanje pravilima nalae odgovor (naravno,
pod uslovom da su i pravila i pitanja dovoljno odreena
da bi mogla da diktiraju odreeni odgovor, a taj uslov
nije uvek zadovoljen).
Zbog toga, kada se radi o lingvistikim odreenji-
ma, nema nepogreivih reenja; poznato je da intuicije
govornika nisu uvek nepogreive. Nije uvek lako odre-
diti neiju vetinu; uz to, injenica da u ovim sluaje-
vima vetina ini deo davanja odreenja ne pomae
nam da pojednostavimo ovaj problem.
1
" U isrpavnom
formulisanju znanja koje neko ima prc bilo koje formu-
lacije, i nezavisno od nje, javlja se jo jedna potekoa,
a to je pretvaranje znati kako u znati da. U jednom
vanom smislu mi svi znamo ta znai uzrok", name-
ravati" i misliti", ali nije lako tvrditi ta ove rei tano
znae. Greke koje pravimo u lingvistikim odree-
njima i koje u praviti u ovom svom radu bie posledica
sledeeg: nedovoljan broj primera uzetih u razmatra-
nje, ili pogreno opisivanje datih primera, a da i ne
govorim o nepanji, ncosctljivosti i netanosti; ali
ponavljam - ove greke nee biti posledica brzopletog
uoptavanja na osnovu nedovoljnog broja empirijskih
podataka o verbalnom ponaanju datih grupa, jer niti
e biti takvih uoptavanja, niti takvih podataka.
Potrebno je da pravimo razliku izmeu (a) govora,
(b) govora u kome se daju odreenja i (c) govora u
kome se daju objanjenja. Na primer, potrebno je da
pravimo razliku izmeu (a) Ovo je jedna jabuka"; (b)
Jabuka
14
je imenica" i (c) Pravilo za neodreeni lan*
uz imenicu koja poinje samoglasnikom zahteva ,,n"
U engleskom jeziku ,,a~. (Prim. prev.)
IZ Slinu primrdbu. dtiduie dalu u drugaijem konlekslu. nalazimo ktxl NM,im,i
(hunskog (Chomsky): Aspetls of Theory of Synlax, Cambridge, 1965, sir. 21-24.
GOVORNI INOVI 5<J
kao to imamo u jedna jabuka"* Ovde su (b) i (c)
lingvistiko odreenje i objanjenje. Naglaavam da
sposobnost da se da (a) lei u osnovi saznanja izvesnih
vrsta tvrenja koja pripadaju vrsti (b), a to, u stvari,
objanjava kako su ona mogua. Podaci vrste (a)
zabeleeni su u tvrenjima vrste (b), a ona su obja-
njena objanjenjima vrste (c). Filozofski sporovi na-
stali oko tvrenja vrste (b) naterali su me da razmatram
epistemoloki status ovih tvrenja. Tvrenja vrste (c)
nisu podigla toliku prainu, te u o njima rei samo to,
da su ona predmet uobiajenih (nejasno izraenih i
teko izloivih ogranienja) koja postoje kod objanje-
nja, bilo u egzaktnim, bilo u drugim naukama. Da bi
sluila neemu, kao i sva druga objanjenja, ona
moraju a objasne podatke a da ne protivree drugim
podacima; uz to moraju imati samo ovla naznaene
odlike, kao to su jednostavnost, optost i proverljjvost.
U eri krajnje razraenih metodologija, metodolo-
gija koriena u ovoj knjizi mora izgledati naivno
jednostavna. Ja se sluim jednim jezikom kao svojim
maternjim jezikom. Hou da dam i izvesna odreenja
i objanjenja upotrebe elemenata toga jezika. Pretpo-
stavka od koje u svome istraivanju polazim jeste da
u osnovi moje upotrebe jezikih elemenata lee neka
pravila. Stoga nudim lingvistika odreenja i zatim,
formulisanjem datih osnovnih pravila, objanjavam
podatke sadrane u tim odreenjima.
Hteo bih a naglasim da ovaj metod stavlja teite
na intuicije onih kojima je taj jezik maternji. Ali sve
to sam ikada proitao o filozofiji jezika, pa ak i radovi
autora koji najvie naginju bihejviorizmu i empirizmu,
oslanjaju se na slian nain na intuiciju govornika. U
stvari, teko je i zamisliti drugaije, poto bi ozbiljan
zahtev za opravdavanjem intuicije da neenja" znai
neoenjen mukarac, dosledno primenjen, ukljuivao i
* U engleskom jeziku ,.an apple". (Prim. prev.)
DON SERL
zahtev da opravdam svoju intuiciju da dato pojavljiva-
nje rei neenja" znai isto to i neko drugo pojavlji-
vanje te iste reci. Takve intuicije se mogu opravdati,
ali samo pozivanjem na druge intuicije.
1.4. Zato prouavamo govorne inove
U prethodnom odeljku rekao sam da pretpostav-
ljam da govoriti neki jezik znai ukljuiti se u neki
oblik ponaanja kojim upravljaju odreena pravila. Tu
pretpostavku nisam ni pokuavao da dokaem, ve sam
je nudio vie kao objanjenje injenice da je vrsta
znanja izraena u dalim lingvistikim odreenjima
mogua. U izvesnom smislu, ela ova knjiga moe se
shvatiti kao jedan pokuaj da se ova pretpostavka
ispita, da se iskau neke od posledica te pretpostavke
i da se ona tako proveri. U ovom postupku nema
cirkularnosti, jer ja pretpostavku jezika kao intencio-
nalnog ponaanja, koje je ureeno nekim pravilima,
koristim da bih objasnio mogunost postojanja lingvi-
stikih odreenja, a ne da bih obezbedio dokaze za
ova odreenja. Ova pretpostavka dobie sledei oblik:
govoriti neki jezik znai izvravati govorne inove kao
to su in tvrenja, nareivanja, postavljanja pitanja,
davanja obeanja i tako dalje. I reeno jo apstraktnijim
jezikom, govoriti neki jezik znai izvravati inove kao
to su inovi referencije i predikacije; drugo, ti inovi
se vre u sklada sa nekim pravilima upotrebe jezikih
elemenata i, najzad, ta pravila i omoguuju izvoenje
ovih inova.
Razlog zbog kojeg istraivanje usredsreujem na
govorne inove ja ovaj: svaka jezika komunikacija
ukljuuje jezike inove. Jedinica jezike komunikacije
nije, kao to je opteprihvaeno, simbol, re ili reeni-
ca, ili ak znaci kojima su simboli, reci ili reenice
GOVORNI INOVI
61
oznaeni, ve proizvoenje ili izdavanje simbola, reci
ili reenica pri izvoenju govornog ina. Uzeti znak
kao neku poruku, znai uzeti ga kao znak koji je
proizveden ili izdat. Tanije reeno, proizvoenje ili
izdavanje reeninog znaka pod odreenim uslovima
je govorni in, a ovi govorni inovi (odreenih vrsta
koje emo kasnije objasniti) osnovne su ili minimalne
jedinice jezike komunikacije. Nain da se u to uverimo
jeste da se zapitamo kakva je razlika izmeu sledee
dve stvari: smatrati jedan predmet primerom jezike
komunikacije i ne smatrati ga tim? Sutinska razlika
sastoji se u sledeem. Kada neki zvuk ili znak na
paretu papir uzmem kao primer jezike komunikacije,
kao poruke, jedna od stvari koju moram da prihvatim
je da je taj zvuk ili znak proizvelo neko bie (ili vie
njih) slino meni i da su oni proizvedeni sa izvesnom
namerom [intencijom]. Ako taj zvuk ili taj znak sma-
tram prirodnom pojavom - kao to je, recimo, um
vetra u granama, ili mrlja na paretu papira - ja ih
onda iskljuujem iz klase jczikth komunikacija, ak i
ako se taj um ili znak ne mogu razlikovati od izreene
ili napisane reci. tavie, ne samo da znam da su i zvuk
i znak proizvedeni kao rezultat intencionalnog ponaa-
nja ve moram da pretpostavim da se ovde radi o
intencijama | namerama] posebne vrste, svojstvene go-
vornim inovima. Na primer, sa drugim ljudima mo-
emo da optimo i tako to emo komade nametaja
razmestiti na odreeni nain. Stav koji bih imao prema
takvom rasporedu nametaja, ukoliko mogu da ga
razumem, bio bi sasvim razliit od stava koji imam,
recimo, prema rasporedu nametaja u sobi u kojoj sada
sedim, mada se u oba sluaja moe rei daje raspored
rezultat nekog intencionalnog ponaanja. Samo neke
vrste intencija odgovaraju ponaanju koje u nazivati
govornim inovima. (Te vrste intencije |nameravanja]
ispitau u Drugom poglavlju ove knjige).
62
DON SERL
Ovakvom pristupu moe se prigovoriti da se on
bavi samo onim dclovima u kojima se teorija jezika
preseca sa teorijom akcije. Moj odgovor na tu vrstu
prigovora bio bi sledei: ako je moje shvatanje jezika
ispravno, teorija jezika je deo teorije akcije, prosto
zato to je govor vrsta ponaanja kojom upravljaju
odreena pravila. Sada, poto njime upravljaju pravila,
to ponaanje ima formalne odlike koje omoguuju da
se ono prouava nezavisno od bilo ega drugog. Ali
prouavati samo ove formalne odlike, a ne i njihovu
ulogu u govornim inovima bilo bi isto to i formalno
prouavati monetarni i kreditni sistem raznih ekonomi-
ja, a ne i ulogu koju novac i krediti igraju u ekonomskim
transakcijama. Mnogo toga se moe rei u oblasti
prouavanja jezika a da se ne prouavaju govorni
inovi, ali svaka takva isto formalna teorija nuno je
nepotpuna. I da se posluim poreenjem koje sam ve
ranije uveo, to bi bilo isto kao kada bismo bezbol
prouavali samo kao formalni sistem pravila, a ne kao
igru.
Jo uvek moe izgledati da je moj pristup, reeno
jezikom Sosira (Saussur), vie prouavanje parole"
nego prouavanje langue". Meutim, ja elim da
pokaem da je primereno prouavanje govornih inova
u stvari prouavanje jezika u smislu langue. To je
istinito i iz jednog vanog razloga koji prcvazilazi
prosto tvrenje da komunikacija nuno ukljuuje go-
vorne inove. Uzimam kao analitiku istinu o jeziku
da sve to se moe podrazumcvati moe i rei. Neki
dati jezik moda nema sintaksu ili dovoljno bogat
renik da bih mogao na tom jeziku da kaem sve to
mislim [podrazumevam] ali, u principu, nema nikakvih
prepreka da se siromaan jezik obogauje, ili da ono
to mislim kaem na nekom bogatijem jeziku.
Stoga ne postoje dva sasvim razliita semantika
prouavanja -j edno koje se bavi znaenjem reenica,
GOVORNI INOVI
63
a drugo izvoenjem govornih inova. Jer isto tako kao
to u pogledu znaenja reenice shvatamo da bi do-
slovni izriaj te reenice s tim znaenjem u odreenom
kontekstu bilo izvoenje posebnog govornog ina, tako
isto. kada se radi o govornom inu shvatamo da postoji
jedna mogua reenica (ili reenice) iji bi izriaji u
odreenom kontekstu po svome znaenju predstavljali
izvoenje nekog govornog ina.
Govorni inovi ili inovi izvedeni u izriaju neke
reenice su, uopte uzev, funkcija znaenja reenice.
Znaenje reenice ne odreuje jedinstveno i u svim
sluajevima koji govorni in se izvrava u datom izria-
ju, jer govornik moe podrazumevati vie nego to u
stvari kae, ali u principu je uvek mogue da kae
upravo ono to podrazumeva. Stoga, u principu je
mogue da svaki govorni in koji neko izvodi, ili koji
bi mogao da izvede, bude jedinstveno odreen datom
reenicom (ili skupom reenica) pod pretpostavkom da
govornik upotrebljava reci doslovno i u odgovarajuem
kontekstu. Iz ovih razloga prouavanje znaenja ree-
nice se u principu ne razlikuje od prouavanja govornih
inova. Ako ih pravilno shvatimo, radi se zapravo o
istom. Poto svaka smislena reenica po svome znae-
nju moe da se upotrebi u izvoenju posebnog govor-
nog ina (ili niza govornih inova), i poto svaki mogui
govorni in moe u principu biti tano formulisan
nekom reenicom ili reenicama (pod pretpostavkom
da se one izriu u odgovarajuem kontekstu), proua-
vanje znaenja reenica i prouavanje govornih inova
nisu dva nezavisna prouavanja sa dva razliita sta-
novita.
U savremenim radovima iz oblasti filozofije jezika
moemo razlikovati bar dve struje - jednu koja se
usredsreduje na upotrebu izraza u govornim situacija-
ma, i drugu, koja se usredsreduje na znaenje reenica.
Zastupnici ova dva pristupa ponekad govore kao da su
64 D2ON SERL
njihova stanovita nepomirljiva; to se potkrepljuje i
injenicom da su, istorijski gledano, ta dva pravca
povezana sa protivrenim stanovitima o znaenju.
Tako, na primer, u Vitgentajnovim ranijim radovima,
koji pripadaju ovoj drugoj struji, nalazimo jedno shva-
tanje znaenja koje on odbacuje u svojim kasnijim
radovima; ti njegovi kasniji radovi mogu da se svrstaju
u prvi pravac. Ali, iako je, istorijski gledano, izmeu
zastupnika ova dva pristupa bilo otrih neslaganja,
vano je uoiti da se oni, uzeti ne kao teorija ve kao
dva pristupa istraivanju, u stvari ne nadmeu, ve se
uzajamno dopunjuju. Pitanje svojstveno drugom pri-
stupu bilo bi: Kako znaenja pojedinih delova reenica
odreuju znaenje ele reenice?"
13
Pitanje koje nala-
zimo u prvom pristupu pak glasi: Koje su razliite
vrste govornih inova koje govornici izvode kada izriu
neke izraze?"
14
Da bismo imali jednu potpunu filozofiju
jezika, potrebno je da odgovorimo na oba ova pitanja.
Sta je jo vanije, ta dva pitanja su nuno meusobno
povezana, poto za svaki mogui govorni in postoji
mogua reenica ili skup reenica, a doslovni izriaji
te reenice (reenica) u odreenom kontekstu inili bi
izvoenje tog govornog ina.
1.5. Princip izrazivosti
Princip da sve ono to moemo zamisliti moemo
i rei, a koji u nazvati principom izrazivosti", znaa-
jan je za argumente koje izlaem u ovom radu. Ja u
ga sada malo proiriti, posebno zbog toga to se on
moe pogreno shvatiti tako da izgleda laan.
Mi esto vie podrazumevamo nego to kaemo.
Ako me zapitate Ide li u bioskop?", ja mogu da
13Uporedi: J. Kal?.. The Philosophy of Language, Htm York, 1966.
14 Uporedi: J. L. Austin, Hi>w to Po Things wah Words, Oxford. 1962.
GOVORNI INOVI 55
odgovorim Da", ali iz itavog konteksta je jasno da
ono to ja podrazumevam jeste Da, ja idem u bio-
skop", a ne Da, dan je bio lep", ili, Da, nemamo
banana". Slino, ja mogu da kaem, Doi u", podra-
zumevajui to kao davanje obeanja da u doi, to jest,
izriui datu reenicu, ja doslovno podrazumevam ono
to kaem, to bi znailo isto kao da sam rekao
Obeavam da u doi". U takvim sluajevima, ak i
ako ne kaem tano ono to podrazumevam, uvek je
mogue da to uinim i ako postoji ma kakva sumnja
da me slualac ne razume, ja u to i uiniti. Ali esto
nisam u stanju da kaem sve to podrazumevam, ak
i kada to elim, jer, ako, na primer, hou da kaem
neto na panskom, ne znam jezik dovoljno dobro da
bih rekao ta mislim, ili jo gore, ako dati jezik ne
sadri reci ili druga sredstva kojima mogu da kaem
ono to mislim. Ali ak i u sluajevima gdc je stvarno
nemogue rei tano ono to podrazumcvam, u prin-
cipu je mogue da u jednom tenutku budem u stanju
da to uinim. U principu, iako ne i stvarno, ja mogu
da poveam svoje znanje nekog jezika ili, to je jo
radikalnije, ako postojei jezik (ili jezici) nije dorastao
datom zadatku, ako mu jednostavno nedostaju sredstva
kojima mogu da kaem ono to podrazumevam, ja
mogu, bar u principu, da obogatim taj jezik uvoenjem
novih termina ili nekih drugih sredstava. Svaki jezik
stavlja nam na raspolaganje ogranieni skup reci i
sintaktikih oblika za izraavanje svega onoga to
mislimo. Ali kada se u datom jeziku ili u bilo kom
jeziku pojavi neka gornja granica onoga to se moe
izraziti i kada uvidimo da postoje i misli koje se na
datom ili bilo kom jeziku ne mogu izraziti, onda to
treba uzeti ne kao nunu istinu ve kao kontingentnu
injenicu.
Ovaj princip moe se izraziti i na sledei nain: za
svako znaenje Xi svakog govornika G, uvek kada G
ffo DON SERL
podrazumeva (namerava da prenese, eli da komuni-
cira u nekom izriaju, itd.) X, mogue je da postoji
jedan izraz / takav da je / taan izraz ili formulacija
A"-a. Izraen simbolima, ovaj princip bi glasio:
(G) (X) (G podrazumeva X-> P (3 /) (/ je taan
izraz *-a).
1 5
Da bismo izbegli dve vrste nesporazuma, treba
naglasiti da princip izrazivosti ne povlai da je uvek
mogue nai ili izmisliti neki oblik izraza koji bi kod
sluaoca proizvodio onaj efekat koji govornik misli da
proizvede; na primer, literarni ili poetski efekat, osea-
nja, verovanja, itd. Potrebno je da ono to govornik
misli razlikujemo od nekih vrsta efekata koje on
namerava da proizvede kod sluaoca. O ovome e biti
vie reci u drugom delu knjige. Drugo, princip da sve
to se moe misliti [podrazumevati] moe se i rei, ne
povlai da sve to se moe rei, drugi mogu i da
razumeju; jer, to bi iskljuilo mogunost privatnog
jezika, jezika koji bi svakome, izuzev samom govorni-
ku, logiki bilo nemogue da razume. Moe se pokazati
da je takav jezik u stvari logiki nemogu, ali ja se u
svom istraivanju neu baviti tim pitanjem.
Princip izrazivosti se grana i ima iroke posledice.
Na primer, (u etvrtom poglavlju) on nam omoguuje
da objasnimo neke znaajne odlike Fregeove teorije o
smislu i znaenju. On ima za posledicu to da sluajevi
u kojima govornik ne kae tano ono to podrazumeva
- glavne vrste ovih sluajeva su nedoslovnost, neodre-
enost, dvosmislenost i nepotpunost - nisu teorijski
gledano bitni za jeziku komunikaciju. Ali najvanije
za svrhe ovog istraivanja jeste to da nam taj princip
omoguuje da pravila za izvoenje govornih inova
izjednaimo sa pravilima upotrebe izvesnih jezikih
15 Ovakva formulacija ukljuujeeksplicitnuupotrebukvantifikatura putem modalnog
konteksta. Ali poSto je vrsi eiitilcta koja je kvantifikovana ionako .intenzionalna'. modni ni
kontekst nepredstavlja neki naroit problem.
GOVORNI INOVI 7
elemenata, poto za svaki mogui govorni in postoji
mogui jeziki element ije je znaenje (u datom
kontekstu) dovoljno da se odredi da je njegov doslovni
izriaj izvoenje upravo tog govornog ina. Da bismo
prouavali govorne inove davanja obeanja ili izvinje-
nja, potrebno je samo ispitati reenice iji bi doslovni
i ispravni izriaji inili davanje obeanja ili izvinjenja.
Pretpostavka da je govorni in osnovna jedinica
komunikacije, zajedno sa principom izrazivosti, uka-
zuje na to da postoje nizovi analitikih veza izmeu
pojma govornih inova, onog to govornik misli, onog
to izraena reenica (ili drugi jeziki element) znai,
onog to govornik namerava da saopti, onog to
slualac razume i onog to pravila koja upravljaju
elementima jezika predstavljaju. Cilj naredna etiri
poglavlja bie da se ispitaju neke od ovih navedenih
veza.
Drugo poglavlje
IZRAZI, ZNAENJE I GOVORNI
INOVI
U ovom radu polazi se od pretpostavke da govoriti
neki jezik znai uestvovati u jednom obliku ponaanja
ureenog nekim pravilima. Jasnije reeno, govor je
izvoenje inova u skladu sa nekim pravilima. Da
bismo potkrepili ovu pretpostavku, naveu neka od
pravila kojima se sluimo pri govoru. Najpre u navesti
skup nunih i dovoljnih uslova za izvoenje posebne
vrste govornih inova, a zatim u iz ovih uslova izvesti
skup semantikih pravila za upotrebu jezikih sredstava
pomou kojih se izriajima daju obeleja govornih
inova odreene vrste. To je moda mnogo zamaniji
poduhvat nego to nam moe izgledati, te e ovo
poglavlje biti posveeno pripremanju terena za uvoe-
nje razlika izmeu razliitih vrsta govornih inova, i
razmatranju pojmova iskaza, pravila, znaenja i inje-
nica.
2.1. Izrazi i vrste govornih inova
Ovu fazu istraivanja zapoeemo ukazivanjem na
neke razlike koje nam se same nameu im ponemo
da razmiljamo o jednostavnim govornim situacijama.
GOVORNI INOVI 69
(Jednostavnost reenica navedenih u naim primerima
ne treba da nas navede da zaboravimo na optost
razlika na koje elimo da ukaemo). Zamislimo da
imamo govornika i sluaoca i pretpostavimo da u
odgovarajuim uslovima govornik izrie sledee ree-
nice:
1. Sem pui iz navike.
2. Da li Sem pui iz navike?
3. Seme, pui iz navike!
4. Kad bi Sem puio iz navike!
Zapitajmo se sada kako moemo da odredimo ili
opiemo izriaj govornika jedne od ovih reenica. ta
govornik ini kada izrie jednu od njih.
Jedna stvar je oigledna: za svakog ko izrie jednu
od ovih reenica moe se rei da izrie reenicu
sastavljenu od reci koje pripadaju engleskom jeziku.
Naravno, to je samo poetak opisa, jer govornik,
izriui jednu od ovih reenica, ne isputa prosto neke
reci iz usta ve kae neto odreeno. Izgovarajui prvu
reenicu, govornik (kako to filozofi kau) neto tvrdi,
u drugoj on postavlja pitanje, u treoj nareuje, a u
etvrtoj (u neto arhainom obliku) izaava htenje iH
elju. Izvodei svaki od ova etiri razliita ina, govor-
nik izvodi i izvesne druge inove koji su svima njima
zajedniki. Izriui bilo koju od ovih reenica, govornik
referira na neki objekt - na Sema - ili ga pak spominje,
ili ga oznaava i pridaje mu kao predikat izraz pui
iz navike" (u jednom od glagolskih vremena i oblika).
Rei emo onda da su u izriaju sve etiri reenice
referenca i predikacija iste, mada se u svakom od
sluajeva ista referenca i predikacija pojavljuju kao deo
potpunog govornog ina koji je razliit od druga tri.
Tako pojmove reference i predikacije odvajamo od
pojmova takvih potpunih govornih inova kao to su
tvrenje, postavljanje pitanja, nareivanje, itd. Ovo
odvajanje opravdava se injenicom da ista referenca i
-.r. DON SERL
predikacija mogu da se jave u izvoenju razliitih
potpunih govornih inova. Ostin (Austin) je ove pot-
pune govorne inove nazvao ilokutornim inovima" i
u ovom radu ja u se nadalje sluiti tom terminologi-
jom.
1
Evo nekih od glagola engleskog jezika koji
oznaavaju ilokutorne inove: tvrditi", opisivati'',
potvrivati", upozoravati", primetiti", komentari-
sati", nareivati", traiti", zahtevati", kritikovati",
Jzvinjavati se", cenzurisati", odobravati", pozdra-
viti", obeavati", prigovarati", zahtevati" i argu-
mentisati". Ostin tvrdi da u engleskom jeziku postoji
preko hiljadu takvih izraza.
2
Stoga, prvi zakljuak naih preliminarnih razmi-
ljanja je da u izriaju bilo koje od etiri reenice date
u naem primeru govornik izvodi najmanje tri razliite
vrste inova: (a) Izriaja reci (morfema, reenica); b)
referiranja i predikacije; c) tvrenja, postavljanja pita-
nja, nareivanja, davanja obeanja, itd.
Sve ovo to smo sada naveli nazvaemo jednim
optim imenom - govorni inovi:
a) Izriaj reci, morfema, reenica = izvoenje
izriajnih inova.
b) Referiranje i predikacija izvoenje iskaznih
inova.
c) Tvrenje, postavljanje pitanja, nareivanje, da-
vanje obeanja, itd. = izvoenje ilokutornih inova.
Naravno, ja ne kaem da su sve to odvojene radnje
koje govornik vri istovremeno, kao to neko, recimo,
istovremeno pui, ita i eka se po glavi. Ja elim da
kaem da izvodei neki ilokutorni in, govornik izvodi
i iskazne i izriajne inove. To opet ne znai da je
odnos izriajnih i iskaznih inova prema ilokutornim
1 J. L. Austin: How to do Things tvith Words, Oiiford, 19(12, Izraz ilokulumi in"
upotrebljavam sa izvrsnim ustezanjem. poSto ne pri hvatam Oslimivo razlikovanje izmeu
lokuiornih i ilokutornih inova O ovome uporedi J. R. Scarlc, Austin on Locutionary
and Ulocutionary Acts", PhUosophica! Revieui.
2 Austin. tip. cil. str. 14V.
GOVORNI INOVI 7]
jednak odnosu izmeu kupovanja vozne karte i penja-
nja na voz, s jedne strane, i putovanja vozom, s druge.
Ovi inovi, dakle, nisu sredstva za postizanje nekog
cilja. lzriajni inovi stoje prema iskaznim i ilokutornim
inovima u odnosu u kome, na primer, stavljanje znaka
,,X" na glasaki listi stoji prema glasanju.
Ove tri vrste inova odvajamo zato to je ,kriterij
identiteta' u svakome od tri sluaja razliit. Ve smo
videli da isti iskazni inovi mogu biti zajedniki razlii-
tim ilokutornim inovima. Isto tako, oigledno je da
se jedan izriajni in moe izvesti bez izvoenja iska-
znog ili ilokutornog ina (neko moe izrei reci ne
rekavi nita). Slino, ako razmotrimo izriaj reenice:
5. Gospodin Semjuel Martin je redovni puca
duvana, moemo nai razloge da kaemo da bi u
izvesnim kontekstima govornik koji izrie ovu reenicu
izvodio isti iskazni in koji nalazimo u reenicama od
1 do 4 (referenca i predikacija bi bile iste), i isti
ilokutorni in kao onaj u reenici 1 (daje se isto
tvrenje ili potvrivanje). Meutim, izriajni in razliit
je od onog koji je dat u sve etiri reenice poto se
izrie reenica koja ne sadri one iste reci ve samo
neke od morfema sadranih u prethodnim reenicama.
Tako, izvodei razliite izriajne inove, govornik moe
izvoditi iste iskazne i iste ilokutorne inove. Naravno,
treba imati u vidu da ni izvoenje istog izriajnog ina
od strane dva razliita govornika, ili ak od strane
jednog istog govornika u razliitim situacijama, ne
mora da bude izvoenje istih iskaznih i ilokutornih
inova. Na primer, ista reenica moe se upotrebiti za
pravljenje dva razliita tvrenja. Izriajni inovi sastoje
se prosto u izricanju skupa reci. Ilokutorni i iskazni
inovi sastoje se u izricanju reci u reenicama u
odreenim kontekstima, pod odredenjim uslovima i,
kao to emo kasnije videti, sa odreenim namerama
[intencijama].
72 DON SKRL
Za sada neu uvoditi dalje podele, iako dato
razlikovanje moe izgledati pomalo neodreeno. to
je jo vanije, ja ne tvrdim da je to jedini nain na koji
se ovi inovi mogu podeliti. Na primcr, moda emo
hteti da, za odreene svrhe, podelimo inove koje ja
nazivam izriajnim, na fonetske, fonemskc i morfemske
inove, itd. Naravno, u lingvistici kao nauci esto
uopte i nije neophodno govoriti o inovima. Moe se
ostati samo kod razmatranja fonema, morfema, ree-
nica i tako dalje.
Ovim pojmovima koje sam naveo eleo bih jo da
dodam Ostinov pojam perlokutornih inova. Sa poj-
mom ilokutornili inova povezan je pojam posledica ili
uticaja koje ti inovi imaju na delanje, miljenje ili
verovanjc sluaoca. Na primer, zastupajui neko milje-
nje, ja mogu sluaoca da ubedim ili uverim u neto;
izriui upozorenje, ja mogu da ga uplaim ili uzbunim;
postavljajui neki zahtev, ja mogu da ga nateram da
neto uini; dajui mu neko obavetenje, ja mogu da
ga uverim (prosvetlim, pouim, inspiriem, navedem ga
da shvati). Podvueni iskazi predstavljaju perlokutorne
inove.
Pojmovima iskaznih i ilokutornih inova odgova-
raju odreene vrste izraza izgovorenih pri izvoenju
tih inova. Tipian gramatiki oblik ilokutornog ina
je potpuna reenica (napominjem da to moe biti i
reenica koja se sastoji od samo jedne reci). Tipian
gramatiki oblik iskaznih inova su delovi reenica:
gramatiki predikati odgovaraju inu predikacije, a
vlastita imena, zamenice i druge vrste imeninih izraza
odgovaraju referenci. Iskazni inovi ne mogu da stoje
sami za sebe; to jest, ne moe se samo referirati ili
predicirati a da se ne pravi neko tvrenje, postavlja
neko pitanje, ili izvodi neki drugi ilokutorni in. Ovome
stavu odgovarao bi stav u lingvistici da kada neto
hoemo da kaemo, mi koristimo reenice, a ne reci.
GOVORNI INOVI
73
I to je upravo ono to je Frege mislio kada je rekao
da reci imaju referencu samo u kontekstu neke reeni-
ce: Nur im Zusammenhang eines Satzes bedeuten die
NVorter ctwas."
3
Koristei se svojom terminologijom,
ja bih to ovako rekao: referiranje je samo deo izvoenja
nekog ilokutornog ina, a gramatika odeda ilokutor-
nog ina je potpuna reenica. Izriaj izraza kojim se
na neto referira vai kao referiranje samo ako se neto
kae.
Naravno, neispravno je porediti vrste izraza sa
iskaznim inovima. Ako ja, na primer, kaem Ostavio
me je na cedilu", ja ne referiram na neko odreeno
cedilo na kome sam ostavljen, mada se izrazi ovog
oblika, uopte uzev, koriste za referiranje.
2.2. Predikacija
Moja upotreba glagola predicirati" znatno se
razlikuje od tradicionalne filozofske upotrebe, a to,
mislim, zahteva neko obrazloenje. Prvo, o predme-
tima prediciramo izraze, a ne univerzalije.
4
Prihvatam
ovu konvenciju jer mi u davanju objanjenja upotrebe
predikatskih izraza (vidi Peto poglavlje) uvoenje uni-
verzalija izgleda i zbunjujue i nepotrebno. Isto tako
pokuau da naznaim vezu izmeu pojmova predika-
cije i istine; za izraze, a ne univerzalije, moe se rei
da su istiniti ili lani kada ih prediciramo o nekim
objektima. Drugo, opet koristim svoju terminologiju,
u reenicama od 1 do 5 javlja se ista predikacija, dok
mnogi filozofi govore kao da se predikacija javlja samo
kod tvrenja i da stoga u izriajima reenica od 2 do
4 predikacije uopte i nema. Ova terminologija ne
3G Frcgc. Die Grundlagen ikr Ariihmttik. Brcslau, 1SS4, str. 73
4 Ali identitet prei ci ranog izraza nije nuan uslov /.t identitet predikacije. K.i/liun
ih .monimni izrazi mogu se upotrebiti kako bi se izvrtila ista preikanja; na primer J e
pu&Ciz navike" i ,.pui iz navike".
74 DON SERL
samo da mi se ini nepodesnom - jer nas spreava da
oznaimo upotrebu promena obinih predikatskih iz-
raza u razliitim vrstama ilokutornih inova - ve ona
otkriva potpuno pogreno shvatanje slinosti izmeu
tvrenja i drugih ilokutornih inova i razlikovanja svih
ilokutornih inova od iskaza (razlikovanja o kome e
biti vie reci u odcljku 2.4.).
2.3. Referenca kao govorni in
Sada u pokuati da bar delimino objasnim pojam
referiranja. Primeri izraza koje u nazivati pojedina-
nim odreenim referirajuim izrazima ili, skraeno,
referirajuim izrazima", jesu: ti", bitka kod Vater-
loa", na primerak jueranjih novina", Cezar",
sazvede Orion". Svojstveno svakom od ovih izraza
je to da njihov izriaj slui da se neki 'objekat' ili
'entitet
1
ili 'pojedinano' o kome govornik hoe da kae
neto ili postavi neko pitanje, itd., identifikujc ili
izdvoji od drugih objekata. Referirajuim izrazom na-
zivau svaki izraz koji slui da se neto identifikuje,
bilo da je to neki predmet, neki proces, dogaaj, in
ili "bilo koja druga vrsta 'individualnog
1
ili 'pojedina-
nog
1
. Referirajui izrazi ukazuju na pojedinane stvari
i oni odgovaraju na pitanja Ko?", Sta?", Koji?".
Referirajue izraze razaznajemo po njihovoj funkciji,
a ne uvek po njihovom spoljanjcm gramatikom obliku
ili po nainu na koji oni vre svoju funkciju.
Ovo e nam moda postati neto jasnije ako jedan
paradigmatini, pojedinani odreeni referirajui izraz
uporedimo sa nekim drugim vrstama izraza. Za izraze
koji poinju neodreenim lanom* kao to je, na
primer, neki ovek"**, kada se javljaju u izriaju
U engleskom jeziku a i an (Prim. prev.)
" U engleskom: a man (Pnm. prev.)
GOVORNI INOVI
75
reenica oblika Neki ovek je doao", moe se rei
da referiraju na odreenog oveka
5
, ali oni nikako ne
slue za identifikovanje ili naznaavanje govornikove
namere da identifikuje neki objekat na nain na koji
se to ini upotrebom izraza sa odreenim lanom, kao
na primer taj ovek" (the man). Stoga, moramo
praviti razliku izmeu pojedinanihodreenih referira-
juih izraza i pojedinanih neodreenih referirajuih
izraza. Na slian nain moraemo da pravimo razliku
izmeu odreenih referirajuih izraza u mnoini (na
primer, ti ljudi")*, i neodreenih-referirajuih izraza
u mnoini (na primer, neki ljudi"** kao u reenici
Neki ljudi su doli").
Takoe, kod izraza sa neodreenim lanom mo-
ramo praviti razliku izmeu referirajue i nereferirajue
upotrebe: na primer, pojavu izraza jedan ovek"***
u izriaju reenice Jedan ovek je doao" treba razli-
kovati od javljanja ovog izraza u izriaju reenice
Don je jedan ovek". U prvoj reenici izraz se
upotrebljava za referiranje, dok se u drugoj njime
predicira. Rasi
6
(Russell) je neko vreme smatrao da su
obe ove upotrebe u svrhe referiranja referirajue upo-
trebe i da se druga reenica koristi za pravljenje
tvrenja o identitetu. To je oigledno pogreno, jer
ako bi druga reenica bila tvrenje o identitetu, tada
bi za negativan oblik tog tvrenja koji glasi Don nije
jedan ovek" moglo da se postavi pitanje koji je to
ovek koji nije Don, to je apsurdno.
Takoe bismo mogli praviti razliku izmeu onih
izraza koji se koriste da referiraju na neku individuu
* U engleskom: themen, (Prim. prev.)
** U engleskom: some men, (Prim. prev.)
* U engleskom: a man. Ovileje ,jednn" sinonim za neki".(Prim. prev.).
5 Ima razloga da uopSte ni- prihvatimo tla izriaje ove vrsie nazivamo referencom
Ja o lomeneuovdegovoriti, jer jemoj cilj samo da pokaem kontrast izmeupojedinanih
referirajuih izraza i drugih vrsta izraza.
6 B. Russell: Introduilion Hi Mathematiral Philnsophy, London. IM9, sir. 172.
7(j DON SERL
ili na neku pojedinanu stvar, i onih koji se upotreblja-
vaju da referiraju na ono to filozofi nazivaju univer-
zalije. Na primer, treba praviti razliku izmeu izraza
kao to su Mont Everest" i ova stolica" i izraza kao
to su broj tri", crvena boja" i pijanstvo". Termin
referirajui izrazi" ograniiu, ako nije drugaije na-
znaeno, na izraze koji se upotrebljavaju da referiraju
na pojedinano, a raspravu o referiranju na univerzalije
odloiu za Peto poglavlje ove knjige. Termin referi-
rajui izrazi" koristiu kao srkaenicu za odreeni
izrazi u jednini koje se koriste za referiranje na pojedi-
nanosti". Napominjem da termin referirajui izrazi"
ne povlai da izrazi referiraju. Naprotiv, kao to je
ranije naglaeno, referiranje je govorni in, a govorne
inove izvode govornici izricanjem reci, a ne recima.
Rei, sluei se mojom terminologijom, da neki izraz
referira (predicira, tvrdi, itd.) jeste ili besmisleno ili
pak samo skraeni nain da kaemo da govornik
upotrebljava neki izraz da bi referirao (predicirao,
tvrdio, itd). Tu skraenicu u i ja esto koristiti u ovom
svom radu.
Za pojmove odreene reference i odreenog refe-
rirajueg izraza jo nisu odreene precizne granice. Da
bi se ilustrovali paradigmatini sluajevi odreene refe-
rence, moe se dati skup reenica koje sadre takve
izraze, ali jo uvek e se u mnogim sluajevima zadrati
sumnja da li se data upotreba reci moe opisati kao
primer reference ili ne. Na primer, kada potpisujemo
neki dokument, da li mi tada referiramo na sebe? Da
li glagoli dati u razliitim vremenima referiraju na
vreme njihovog izriaja. Ovim primerima, izgleda,
nedostaju mnoge odlike koje daju obeleje paradigma-
tinim sluajevima odreene reference. Uobiajena
pogreka koju prave filozofi je pretpostavka da na
takva pitanja moe da se da ispravan i nedvosmislen
odgovor. Ili jo gore, da je pojam referiranja bezvredan
GOVORNI INOVI 77
ukoliko se ne moe dati ispravan i nedvosmislen
odgovor. Smatram da je pravi pristup ovom problemu
da se ispitaju oni sluajevi koji ine jezgro varijacija
pojma referiranja i da se zatim, u svetlu njihovih
slinosti sa paradigmama i razlika sa njima, ispitaju
granini sluajevi. Uostalom, sve dok smo svesni i
slinosti i razlika, moda i nije toliko vano da li emo
takve sluajeve nazivati referirajuim ili ne.
Sve u svemu, govorni in referiranja treba da bude
objanjen davanjem primera paradigmatinih referira-
juih izraza, objanjavanjem funkcije koju izriaji ovih
izraza vre u potpunom govornom inu (ilokutornom
inu) i uporedivanjem upotreba ovih izraza sa upotre-
bama drugih. Paradigmatini referirajui izrazi u engle-
skom jeziku mogu se, bar to se tie spoljanje strukture
reenice u ovom jeziku, podeliti u tri klase: (1) vlastita
imena, (2) imcnini izrazi koji se sastoje od odreenog
lana ili prisvojne zamenice ili imenice u prisvojnom
obliku i imenice u jednini, i (3) zamenice. Izriaju
referirajuih izraza svojstveno je da slui za izdvajanje
nekog predmeta od drugih i njegovo identifikovanje.
Upotrebu ovih izraza treba razlikovati ne samo od
upotrebe predikatskih izraza i potpunih reenica ve i
od upotrebe nereferirajuih izraza, zatim od upotrebe
izraza koji referiraju na univerzalije ili odreenih refe-
rirajuih izraza u mnoini. Ne smemo se zanositi da su
granice pojma odreene reference otro naznaene.
2.4. Iskazi
Svuda gde dva ilokutorna ina sadre istu refe-
rencu i predikaciju, a pod uslovom da je znaenje
referirajueg izraza isto, rei u da je izraen isti iskaz .
7 Ovim se daje dovoljan ali ne i nuan usjuv. Kgzistencijalna ivrdenja. na primci,
nemajureferencu.
78
DON SERL
Prema tome, u izriaju reenica od 1 do 5 izraen je
isti iskaz. Na isti nain u izriaju sledcih reenica:
6. Ako Sem pui iz navike, on nee dugo iveti.
7. Iskaz da Sem pui iz navike je nezanimljiv,
izraen je isti onaj iskaz koji je izraen i u reenicama
od 1 do 5, mada se u reenicama 6 i 7 taj iskaz javlja
kao deo jednog drugog iskaza. Tako iskaz treba strogo
razlikovati od potvrivanja ili tvrenja tog iskaza, poto
se u izriajima od 1 do 7 javlja isti iskaz, ali samo u
reenicama 1 i 5 taj iskaz se potvruje. Tvrenje i
potvrivanje su inovi, ali iskazi nisu inovi. Iskaz je ono
to se potvruje u aktu potvrivanja i ono to se tvrdi u
inu tvrenja. Drugim recima: potvrivanje je (sasvim
posebna vrsta) obavezivanja na istinitost nekog iskaza.
Izraz iskaza je iskazani a ne ilokutorni in. Kao
to smo videli, iskazni inovi ne mogu stojati sami za
sebe. Iskaz se ne moe izraavati, a da se pri tom ne
ini jo neto i time izvodi govorni in. Da napravimo
jo jedno poredenjc sa gramatikom: reenice koje
poinju sa >,da", to je tipian oblik prcdloga kojima
se neto izdvaja, nisu potpune reenice. Kada se neki
iskaz izraava, on se uvek izraava izdvajanjem jednog
ilokutornog ina.
8
Samo ja ne kaem da reenica izraava neki iskaz
i ne znam kako bi reenice i mogle da izvode inove
ove (ili bilo koje druge) vrste. Ali, ja kaem da
govornik u izriaju reenice izraava neki iskaz.
Ukratko, ja pravim razliku izmeu ilokutornog
ina i iskaznog sadraja ilokutornog ina. Naravno,
neki ilokutorni inovi, na primer, izriaji ura" i ,,oh",
nemaju iskazni sadraj. Poznavalac ove literature pre-
poznae ovo kao varijaciju razlikovanja koje uvode
razni autori, recimo, Frcge, efer (Scheffer), Luis
(Lewis), Rajhenbah (Reichenbach) i Har (Hare).
8 Tako razlikovanjeizmeuima izraavanja nekog iskaza i samog tog iskaza odgovara
razlikovanju izmeu(ina tvrenja i marnog tog tvrenja.
GOVORNI INOVI 79
Sa semantike take gledita u sintaktikoj struk-
turi reenice moemo razlikovati dva (ne nuno odvo-
jena) elementa koje emo nazvati iskazni pokazatelj i
pokazatelj ilokutorne snage. Pokazatelj ilokutorne
snage upuuje nas kako da posmatramo dati iskaz ili,
drugaije reeno, pokazuje koju ilokutornu snagu taj
izriaj treba da ima, to jest, koji ilokutorni in govornik
izvodi u izriaju te reenice. Sredstva kojima se u
engleskom jeziku naznaava ta ilokutorna snaga su:
red reci, naglasak, intonacija, znaci interpunkcije, gla-
golski oblik i takozvani performativni glagoli
9
. Vrstu
ilokutornog ina koji izvodimo moemo da naznaimo
tako to emo reenicu zapoeti sa Izvinjavam se",
Upozoravam vas", Tvrdim", itd. U stvarnim govor-
nim situacijama esto sam kontekst razjanjava iloku-
tornu snagu izriaja, bez uvoenja odgovarajueg eks-
plicitnog pokazatelja ilokutorne snage.
Ako ovo razlikovanje u semantici ima bilo kakav
znaaj, onda se moe oekivati da i u sintaksi postoji
slino razlikovanje, iako se sintaktiko predstavljanje
semantikih injenica nee uvek oitovati u spoljanjem
obliku te reenice. Na primer, u reenici Obeavam
da u doi" spoljanja struktura nas spreava da pra-
vimo razliku izmeu pokazatelja ilokutorne snage i
pokazatelja iskaznog sadraja. U tom pogledu, ona se
razlikuje od Ja obeavam da u ja doi", gde se razlika
izmeu pokazatelja ilokutorne snage (ja obeavam")
i pokazatelja iskaznog sadraja (da u ja doi") oituje
u samom spoljanjem obliku reenice. Ali ako dublje
prodremo u samu strukturu prve reenice, nai emo
da naznanik fraze koji lei u osnovi prve i takode u
osnovi druge reenice sadri sledee: Ja obeavam +
ja u doi". U dubljoj strukturi reenice ove elemente
koji odgovaraju pokazatelju ilokutorne snage esto
nalazimo sasvim odvojeno od elemenata koji odgova-
9 Objanjenje ovog pojma videli uAustin, op. cit. sir. 4. i dalje.
80
DON SERL
raju pokazatelju iskaznog sadraja, ak i u onim slua-
jevima gde, na primer, na povrini strukture, izostav-
ljeni elementi koji se ponavljaju skrivaju tu razliku.
Naravno, ja time ne kaem da, uopte uzcv, u nazna-
niku fraze koji lei u osnovi svake reenice postoji
jedan jedini element koji oznaava ilokutornu snagu te
reenice. Naprotiv, meni se ini da se u prirodnim
jezicima ta ilokutorna snaga naznaava pomou mnogih
raznih sredstava. Neka od tih sredstava su sintaktiki
veoma sloena.
Ovo razlikovanje izmeu pokazatelja ilokutorne
snage i iskaznih pokazatelja bie nam od velike koristi
u Treem poglavlju, kada budemo analizirali ilokutorni
in. Poto razliite vrste ilokutornih inova mogu imati
zajedniki iskaz, analizu iskaza odvojiemo od analize
vrsta ilokutornih inova. Postoje pravila za izraavanje
iskaza, pravila za referencu i predikaciju, ali mislim da
se ta pravila mogu razmatrati odvojeno od pravila za
naznaavanje ilokutorne snage, pa u tu raspravu
odloiti za etvrto i Peto poglavlje.
Ova razlikovanja mogu se simboliki predstaviti
na sledei nain:
Opti oblik (mnogih vrsta) ilokutornih inova jeste
F(p)
gde se kao vrednosti promenljivc ,,F" javljaju razna
sredstva za odreivanje ilokutorne snage, dok ,,p"
predstavljaju izrazi za iskaze
10
. Tako razliite vrste
ilokutornih inova moemo simboliki izraziti u ovim
oblicima:
(p) za potvrivanja ! (p) za komande
Ob (p) za obeanja U (p) za upozorenja
l(p) za da-ne pitanja,
10 U ovaj model ne mogu se smestiii svi ilokutorni inovi. Na prime r. ..Ura za
Manfcsler Junajied" ili Dole Cezar", imali bi oblik Fin) gde se umesto .." slavlja
referirajui izraz.
GOVORNI INOVI g l
i tako dalje. Izuzev za pitanja tipa da ili ne, simboli
moraju predstavljati iskazne funkcije, a ne potpune
iskaze, jer izuzev u pitanjima tipa da-ne, govornik koji
postavlja neko pitanje ne izraava potpuni iskaz. Tako
se pitanje Koliko je ljudi bilo na zabavi'
1
predstavlja
kao
?(* broj ljudi je bio na zabavi), a
Zato je on to uinio?" predstavlja se kao
? (On je to uinio zato...).
Ali, Da li si ti to uinio?", dakle pitanje tipa da-ne,
predstavlja se kao
? (Ti si to uinio).
Sve dotle dok nae razmatranje ograniavamo na
jednostavne iskaze tipa subjekat-predikat, gde je subje-
kat odreeni referirajui izraz u jednini, ova razlikova-
nja moemo da predstavimo u obliku
F(RP)
gde je ,,R" referirajui izraz a P" predikatski izraz.
Ova razlikovanja uvodimo i zbog toga to nam ona
omoguavaju da objasnimo i predstavimo razlikovanje
koje se obino previda, a to je razlikovanje izmeu
ilokutorne negacije i iskazne negacije, dakle razlike
izmeu
~F(P)
Tako na primer, reenica Obeavam da u doi" ima
dve negacije: Ne obeavam da u doi" i Obeavam
da neu doi". Prvo je ilokutorna negacija, dok je
drugo iskazna negacija. Iskazne negacije ne menjaju
karakter ilokutornog ina, jer je njihov rezultat drugi
iskaz koji ima istu ilokutornu snagu. Ilokutorne nega-
cije, uopte uzev, menjaju karakter ilokutornog ina.
Tako, izriaj Ne obeavam da u doi" nije obeanje
ve odbijanje da se da obeanje. Izriajem Ne traim
82
DON SERL
od vas da to uinite" negira se da je postavljen neki
zahtev, to je sasvim razliito od izriaja negativnog
zahteva Nemojte to initi". Isto razlikovanje vai i
za tvrenje. Razmotrimo sledee tvrenje - Konji
postoje".
(X je konj)
Uobiajenom razlikovanju izmeu Konji ne postoje,
(Xje konj)
i Postoje stvari koje nisu konji",
(^Vje konj),
treba dodati i Ne kaem da konji postoje",
(X je konj).
U iskuenju smo da pomislimo da nam negacija sredstva
za naznaavanje ilokutorne snage daje negativno tvre-
nje o govorniku koje se tie njegovog izvoenja nekog
ilokutornog ina. Ali, to je pogreno. Da
u stvari uvek ima oblik
Na osnovu toga, odbijanje izvoenja nekog ilokutornog
ina uvek bi bilo tvrenje autobiografske vrste: to da
on nije izveo takav i takav in je empirijska injenica.
Ali, na primer, Ja ne obeavam da u doi" isto je
toliko autobiografska tvrdnja koliko i Ja obeavam"
u reenici Ja obeavam da u doi".
Poto smo veliki broj tipova ilokutornih inova
podelili na elemente predstavljene simbolima u notaciji
F(RP)", moemo onda odvojeno da analiziramo iloku-
tornu snagu (F), referiranja (R) i predikacije (P). Ove
tri teme razmatrau tim redom u Treem, etvrtom
i Petom poglavlju. No vano je da ukazem na sva
GOVORNI INOVI ^
ogranienja ovakvog jednog poduhvata. Baviemo se
veoma jednostavnim ilokutornim inovima one vrste
koja ukljuuje referiranje na pojedinane predmete
(obino u izriaju imeninih izraza u jednini) i predika-
ciju jednostavnih izraza. Pri tom u izostaviti sloenije
tipove subjekatskih izraza, relacione predikatske izraze
i molekularne iskaze. Sve dok ne raistimo s jednostav-
nim sluajevima, teko da moemo objasniti sloenije.
2.5. Pravila
eleo bih da razjasnim razliku izmeu dve razliite
vrste pravila koje u nazvati regulativnim i konstitutiv-
nim. Prilino sam siguran da razlika izmeu njih
postoji, ali je dosta teko da tu razliku objasnim. Za
poetak rei emo da regulativna pravila ureuju oblike
ponaanja koji ve postoje nezavisno od ovih pravila.
Na primer, pravila lepog ponaanja ureuju meuljud-
ske odnose koji postoje nezavisno od pravila. Ali
konstitutivna pravila ne samo da odreuju nove oblike
ponaanja. Pravila u fudbalu ili u ahu, na primer, ne
samo da odreuju igranje fubala ili aha ve odreuju
samu mogunost igranja takvih igara. Aktivnosti igra-
nja fudbala ili aha sastoje se u delovanju u skladu sa
odgovarajuim pravilima (bar veim podskupom ovih
pravila)
11
. Regulativnim pravilima ureuje se aktivnost
U Ovo tvrenje treba razumeli na odreeni niu'-in Kad;i kaem tla se igra, recimo
aha. sastoji od postupanja u skladu sa pravilima, numera mi je da u to ukljuim mnogo
vise od pravila koja odreuju mogue kretanje ahovskih figura. Mi moemo da sledimo
ova pravila a da opet ne igramo ahako je. na primer. pomeranjc figura dco religioznog
obreda ili ako je pumeranje ahovskih figura ukljueno u neku veu. sloeniju igru. U
pojam 'postupanja prema pravilima' nameravam da ukljuim pravila koja objaSnjavaju
svrhu igre'. StaviSc, mislim da postoje neka pravila koja su od kljunog znaaja za sve
takmiarske igre. a nisuspecifina za ovuili onuigru. Na primer. mislim da jestvar pravila
ti svakoj takmiarskoj igri da sesvaka strana obavezujeda pokusa da pobedi, U vezi s tim,
obratite panju na to da je nas stav prema limu ili igrau koji namerno izgubi utakmicu
isti kao nas stav prema igrau koji podvaljuje u igri. I jedan i drugi postupak idu protiv
pravila, iako se radi o pravilima razliite vrste.
84
DON SERI.
koja je ve postojala, aktivnost ije je postojanje logiki
nezavisno od pravila. Konstitutivna pravila konstituiu
(i tako ureduju) jednu aktivnost ije postojanje je
logiki zavisno od tih pravila.
Odlika regulativnih pravila je da ona imaju oblik
zapovesti ili se mogu izraziti kao zapovesti. Na primer,
Kada see hranu, no dri u desnoj ruci" ili, Zvani-
nici moraju da nose kravate kada idu na veeru". Neka
konstitutivna pravila imaju sasvim drugaiji oblik. Na
primer, Kada je kralj napadnut tako da ga nijedan
potez ne moe odbraniti, onda imamo ah-mat", Gol
je kada je igra, za vreme igre, u posedu lopte na
krajnjoj taki protivnike polovine". Ako regulativna
pravila kojima se izdaju zapovesti uzmemo kao uzrok,
ova ne-zapovedna konstitutivna pravila e nam vero-
vatno izgledati krajnje udna i ak ih moda i neemo
smatrati pravilima. Obratite panju na to da su ona po
svom karakteru gotovo tautoloka, jer ono to nam
takvo pravilo na izgled nudi jeste definicija ah-mata"
ili gola". Da se ah-mat u ahu moe postii na takav
i takav nain, izgledae nam as kao pravilo, as kao
analitika istina zasnovana na znaenju izraza ah-mat
u ahu'
4
. Da se takva tvrenja mogu prikazati kao
analitika, objanjava injenicu da je dato pravilo
konstitutivno. Pravila za ah-mat ili gol moraju da
'definiu
7
ah-mat u ahu ili gol u amerikom fudbalu
na isti nain na koji pravila fudbala definiu fudbal"
ili pravila aha definiu ah". To, naravno, ne znai
da ih promena u nekim sporednim pravilima ini
nekom drugom igrom. Naime, u svakom sistemu kon-
stitutivnih pravila postoji izvestan stepen centralnosti.
Odlika regulativnih pravila je da su ona data ili mogu
biti data u sledeim oblicima Uini A"' ili Ako Y,
uini X". U sistemu konstitutivnih pravila neka e imati
ovakav oblik, ali e druga biti data u sledeem obliku
,,Xvai kao V", ili Xvai kao Y u kontekstu C".
GOVORNI INOVI 05
Sa filozofskog stanovita vano je shvatiti da kon-
stitutivna pravila postoje i kakva je njihova priroda.
Tako, na primer, neki filozofi, postavljaju pitanje
Kako davanje obeanja moe da stvori neku obave-
zu?" Slino bi bilo i pitanje Kako se postizanjem gola
dobija 6 poena?" Poto su postavljena na ovaj nain,
na ova pitanja se moe odgovoriti navoenjem pravila
oblika X vai kao Y". To, naravno, ne znai da se
oba pitanja ne mogu izraziti i na drugi nain tako da
se njima dotakne i problem institucije obeanja ili pak
igre fudbala.
Razlika koju sam pokuao da naznaim je jo uvek
prilino neodreena i pokuau dalje da je objasnim
razmatrajui dve formule koje sam koristio da bih
okarakterisao konstitutivna pravila: Stvaranje konsti-
tutivnih pravila, dakle, stvara mogunost za nove
oblike ponaanja", i Konstitutivna pravila esto imaju
oblik: Xvai kao Y u kontekstu C".
Novi oblici ponaanja": u trivijalnom smislu stva-
ranje bilo kog pravila stvara mogunost novih oblika
ponaanja, naime ponaanja koje se izvodi u skladu s
tim pravilom. Meutim, ovu primedbu ne moemo
uzimati u tom trivijalnom smislu. Ono to podrazume-
vam najbolje se moe izraziti jednim formalnim obli-
kom. Tamo gde je pravilo isto regulativno, ponaanju
koje je u skladu s tim pravilom moe se pridati isti opis
ili specifikacija (isti odgovor na pitanje ta je on
uinio?") bez obzira da li pravilo postoji ili ne, pod
uslovom da opis ili specifikacija ne referiraju izriito
na to pravilo. Ali tamo gde imamo konstitutivno
pravilo (ili sistem pravila), ponaanju koje je u skladu
s tim pravilom mogu se pridati takve specifikacije i
opisi koji inae ne bi mogli da se daju kada to pravilo
(ili pravila) ne bi postojalo. Da bismo to bolje razumeli,
naveemo nekoliko primera.
ftfo DON SERI.
Pretpostavimo da je u krugu mojih poznanika
pravilo lepog ponaanja da se poziv na zabavu mora
poslati bar dve nedelje unapred. Ovakva specifikacija
delanja: On je poslao pozivnice bar dve nedelje
unapred" moe se dati bez obzira na postojanje tog
pravila. Pretpostavimo dalje da je u mojim sportskim
krugovima fudbal igra koja se igra po odreenim
pravilima. Specifikacija, Oni su igrali fudbal" ne moe
se dati ako takva pravila ne postoje. Mogue je da 22
oveka ine iste telesne pokrete koje izvode dva tima
na fudbalskoj utakmici. Ali, kada ne bi postojala
pravila fudbala, to jest, ve postojea igra fudbala, mi
ni u kom smislu ne bismo mogli to njihovo ponaanje
opisati kao igranje fudbala.
Uopte uzev, drutvenom ponaanju mogu se dati
iste specifikacije ak i ako ne postoje pravila lepog
ponaanja. Ali konstitutivna pravila, kao to su pravila
pojedinih igara, pruaju osnovu za odreenja ponaanja
koja ne bi mogla biti data kada ta pravila ne bi
postojala. Naravno, regulativna pravila esto pruaju
osnovu za procenu ponaanja. Na primer, ocene On
je nepristojan", On je nemoralan", On je utiv", ne
bi mogle biti date da iza njih ne stoje neka pravila. Ali
ove ocene nisu specifikacije ili opisi u onom smislu u
kome ja sada upotrebljavam ove izraze. On je glasao
za Vilkija" ili On je postigao pogodak"*, specifikacije
su koje ne bi mogle biti date bez konstitutivnih pravila.
Ali, On je imao kravatu na prijemu", On je drao
no u desnoj ruci", On je seo", odreenja su koja se
mogu davati bez obzira da li pravila koja zahtevaju
noenje kravate na sveanostima ili dranje viljuke u
desnoj ruci uopte postoje.
12
* U originalu: ..homc run", (Prim. prev.)
12 Mogue je da pribori uopStc zahtevaju konstitutivna pravila koja bi se prc svega
mofla opisali kao, a primer. kravata" ili ..viljuSka". Ja ne mislim da je to sluaj, ali tim
problemom se livde neu baviti, poito je on za sada nevaan.
GOVORNI ClNOVT
87
Svrha formule ,,X vai kao Y u kontekstu C" nije
da bude formalni kriterij za razlikovanje konstitutivnih
pravila od regulativnih. Svako regulativno pravilo moe
se izokrenuti tako da se izrazi u ovakvom obliku: na
primer, Nenocnje kravate za veerom vai kao pogre-
no ponaanje zvanica". Ali imenini izraz koji dolazi
posle vai kao" upotrebljava se ovde kao termin
procene, a ne kao termin odreenja (specifikacije).
Tamo gde se pravila prirodno mogu izraziti u ovom
obliku i gde je termin Y neka specifikacija, pravilo e
verovatno biti konstitutivno. Ali potrebno je dati jo
dva odreenja. Prvo, poto konstitutivna pravila dolaze
u sistemu, moe se desiti da je itav sistem, a ne
pojedinana pravila u okviru tog sistema, ono to
predstavlja primer ovog oblika. Tako, mada prvo
pravilo koarke - svaka strana u igri ima po pet igraa
- nema ovaj oblik, delanje u skladu sa svim ili sa
dovoljno velikim podskupom pravila, vai kao igranje
koarke. I drugo, u okviru ovih sistema izraz koji je
termin Y nee biti prosto jedan naziv. On e oznaiti
neto to ima posledice. Tako ofsajd"*, home
run"**, ,,touchdown"*** i ,,ah-mat" nisu prosto eti-
kete za stanje stvari specifikovano terminom X, ve
oni dalje uvode posledice, na primer, putem penala,
bodova, pobede ili gubljenja utakmice.
Ve sam rekao da je pretpostavka od koje polazi
ovaj moj rad da govoriti neki jezik znai izvoditi inove
u skladu sa pravilima. Oblik koji ova pretpostavka
dobija jeste da se semantika struktura jezika moe
smatrati konvencionalnom realizacijom niza skupova
osnovnih konstitutivnih pravila i da su govorni inovi,
inovi koji se odlikuju time to se izvode izricanjem
izraza u skladu sa ovim skupovima konstitutivnih pra-
U lu.lh.ilu (Prim. prev.)
* U bezbolu. (Prim. prev.)
*** U ragbiju. (Prim. prev.)
gg DON SERL
vila. Jedan od ciljeva narednog poglavlja jeste da
formulie skupove konstitutivnih pravila za izvoenje
odreenih vrsta govornih inova. Ako je ono to sam
rekao o konstitutivnim pravilima ispravno, ne treba da
nas iznenadi ako sva ova pravila ne dobiju oblik
zapovednih pravila. U stvari, videemo da pravila
mogu da se podele u nekoliko razliitih kategorija od
kojih nijedna nije jednaka pravilima lepog ponaanja.
Pokuaj postavljanja pravila za izvoenje govornih
inova moe se takodc smatrati proverom hipoteze da
u osnovi govornih inova lee konstitutivna pravila.
Ako ne budemo u stanju da damo zadovoljavajuu
formulaciju pravila, na neuspeh treba shvatiti deli-
mino kao opovrgavanje ove hipoteze.
Smisao u kome elim da kaem da su konstitutivna
pravila ukljuena u govorenje nekog jezika moe se
uiniti jasnijim ako razmotrimo sledee pitanje. Kakva
je razlika izmeu davanja obeanja i, recimo, pecanja,
koja me tera da kaem da je dati obeanje na nekom
jeziku mogue zbog postojanja konstitutivnih pravila
koja se odnose na elemente jezika, dok pecati ne
zahteva postojanje slinog skupa konstitutivnih pravila?
Najzad, i pecanje i davanje obeanja su ljudske aktiv-
nosti; i jedno i drugo su ponaanja koja imaju neki cilj
i u oboma se moe pogreki. Kljuna razlika je u
ovome: u sluaju pecanja odnosi izmeu cilja i sredsta-
va, to jest odnosi koji olakavaju ili omoguuju postiza-
nje cilja, stvar su prirodnih, fizikih injenica; takvih
injenica, na primer, kao to su da riba ponekad zagrize
mamac, ali retko praznu udicu; da udice napravljene
od elika mogu da zadre ribu, a udice napravljene,
recimo, od putera, ne mogu. Postoje, dodue, tehnike,
procedure, pa ak i strategije koje uspeni ribolovac
sledi. Nema sumnje da su u svemu tome sadrana neka
regulativna pravila. Ali da se pod tim i tim uslovima
hvata riba nije stvar konvencije ili bilo ega slinog
GOVORNI INOVI gg
konvenciji. S druge strane, u sluaju govornih inova
koji se izvode u okviru jezika, stvar je konvencije - a
ne strategije, tehnike, procedure ili prirodnih injenica
- da li izriaji takvih i takvih izraza pod odreenim
uslovima vae kao davanje obeanja.
Ali", moe se prigovoriti, vi ste nam samo rekli
kako se stvari kao stoje davanje obeanja razlikuju od
stvari kao to je pecanje, a to nije dovoljno da osvetli
smisao primedbi o pravilima". Mislim da je ovaj prigo-
vor na mestu i pokuau da dalje objasnim ta podra-
zumevam kada kaem da ova knjiga polazi od pretpo-
stavke da je govoriti neki jezik stvar izvoenja govornih
inova u skladu sa sistemom konstitutivnih pravila.
Poeu razlikovanjem triju pitanja na koje se odnosi
ova primedba. U grubim crtama, ta pitanja se mogu
izraziti na stedei nain: prvo, da li su jezici uopte (ne
jedan odreeni jezik) konvencionalni? drugo, da li
ilokutornim inovima upravljaju pravila? i tree, da li
jezikom upravljaju pravila? Nadam se da e odgovori
koje u predloiti malo pojasniti ova pitanja. Odgovor
na prvo pitanje je oigledno potvrdan. Ja sada piem
u skladu sa pravilima engleskog jezika a ne, recimo,
francuskog, nemakog ili svahili. U tom su smislu
jezici, (za razliku od jednog odreenog jezika), konven-
cionalni. Ali drugo pitanje je tee i vanije. Pokuajmo
da ga malo izmenimo. Da li u jeziku (francuskom,
engleskom ili bilo kom drugom) moraju postojati neke
konvencije da bi se mogli izvoditi ilokutomi inovi,
kao to su tvrenje, obeanje, zahtevanje? eleo bih
da kaem da je odgovor na ovo pitanje, uopte uzev,
potvrdan.
Neke vrlo jednostavne vrste ilokutornih inova
mogu se izvoditi nezavisno od upotrebe bilo kakvih
konvencionalnih sredstava, jednostavno tako to govor-
nik odreenim ponaanjem postie da sluaoci prepo-
9() DON SERL
znaju neke od njegovih intencija.
13
I ta mogunost
ukazuje na slabost uporedenja sa igrama jer se, na
primer, ni ,,touchdown" ne moe dobiti nezavisno od
pozivanja na neke konvencije (pravila). Ali, injenica
da neko moe izvoditi ilokutorne inove izvan nekog
prirodnog jezika ili bilo kog drugog sistema konstitutiv-
nih pravila ne treba da zamrai injenicu da se iloku-
torni inovi, uopte uzev, izvode u okviru jezika po
nekim pravilima i da, u stvari, ne bi ni mogli da se
izvode kada upravo jezik ne bi dozvoljavao mogunost
njihovog izvoenja. U nekim posebnim uslovima mo-
emo od nekog 'traiti' da napusti sobu, ne upotreblja-
vajui nikakvu konvenciju, ali bez jezika ne bismo
mogli da zahtevamo od nekoga i da, na primer,
zapone istraivaki projekat o problemu dijagnozira-
nja i leenja mononukleoze kod studenata amerikih
univerziteta. tavie, elim da ukazem, da je za posto-
janje izvesnih tipova govornih inova, kao to su
davanje obeanja ili tvrenje, neophodan odreeni
sistem elemenata kojim upravljaju neka pravila. Moj
pas moe izvesti neke jednostavne ilokutorne inove.
On moe da pokae da je neim zadovoljan i moe
pitati (traiti) da ga pustim napolje. Ali njegov dijapa-
zon je veoma ogranien, te je i opis onih tipova inova
koje on moe da izvodi kao ilokutornih inova delom
metaforian.
Da bih dopunio svoj odgovor na drugo pitanje i
poeo da dajem odgovor na tree, naveu dva zami-
ljena sluaja kako bih ilustrovao neke odnose izmeu
pravila, inova i konvencija.
Prvo, zamislimo da se ah u razliitim zemljama
igra u skladu sa razliitim konvencijama. Zamislimo,
na primer, da je u jednoj zemlji kralj predstavljen
velikom figurom, a da je u drugoj manji od piona. U
]3 Ovakvi sluajevi su mnogo ogranieniji nego Sto pretpostavljamo. Izrazi lica i
pokreti, kao Sto je pokazivanje prstom, sadre uveliko element konvencije.
GOVORNI INOVI 9J
jednoj zemlji ah se igra na tabli, a u drugoj ta tabla
je predstavljena brojevima od kojih je svaki dodeljen
jednoj od figura koja se 'kree' ka tom broju. O ovim
razliitim zemljama moemo rei da istu igru aha
igraju u skladu sa razliitim konvencionalnim oblicima.
Napominjem jo jednom, da bi se neka igra uopte
mogla igrati, neophodno je sledenje pravila u nekom
obliku. Neto, a to ak i ne mora da bude neki
materijalni predmet, mora predstavljati ono Sto nazi-
vamo kraljem ili tablom.
Drugo, zamislimo drutvo sadista koji vole da,
viui jedan drugome u uvo, proizvode bol. Pretposta-
vimo da, zato to im je tako zgodno, oni prihvataju
konvenciju da za tu svrhu uvek proizvode buku bang,
bang". O ovom sluaju, kao i o sluaju igranja aha,
moemo rei da se radi o praksi koja ukljuuje neku
konvenciju. Ali, za razliku od aha, ta konvencija nije
ostvarivanje nekog osnovnog konstitutivnog pravila.
Za razliku od aha, konvencionalno sredstvo je sredstvo
za postizanje prirodnog efekta. Nema pravila koje bi
potvrdilo da re 'bang' vai kao uzrokovanje bola; bol
se moe osetiti bez obzira da li se za tu konvenciju zna
ili ne. Bol se moe izazivati bez znanja ikakve konven-
cije.
Da vidimo ta se deava sa jezicima, jezikom i
ilokutornim inovima. Kao i sluajevi aha i buke, i
jezici ukljuuju konvenciju. Ovo je moj odgovor na
prvo pitanje. Ali to se tie drugog i treeg pitanja,
rei u da su govorenje nekog jezika i izvoenje
ilokutornih inova slini ahu po nainu na koji se
sutinski razlikuju od sluaja buke. U meri u kojoj su
meusobno prevodivi, razliiti ljudski jezici mogu se
smatrati razliitim konvencionalnim realizacijama istih
osnovnih pravila. injenica da na francuskom neko
moe davati obeanje rekavi je promets", a na
engleskom ,,I promise", stvar je konvencije. Ali inje-
92 DON SERL
nica da izriaj sredstava za davanje obeanja (pod
odgovarajuim uslovima) vai kao preuzimanje oba-
veze jeste stvar pravila, a ne stvar konvencija francu-
skog ili engleskog jezika. Kao i u gore navedenom
primeru, igru aha u jednoj zemlji moemo prevesti u
igru aha u drugoj, jer one imaju zajednika osnovna
pravila. (Neobina je injenica, koja zahteva dodatno
objanjenje, da reenice date u jednom jeziku mogu
da se prevedu u reenice u drugom jeziku).
tavie, da se opet vratimo drugom pitanju, za
mnoge vrste ilokutornih inova mora postojati neko
konvencionalno sredstvo za izvoenje tih inova, jer
se oni mogu izvoditi samo u okviru pravila. Uz to mora
postojati neki nain pozivanja na ta osnovna pravila.
U sluaju davanja obeanja i tvrenja, da bi uopte
bilo mogue izvoditi takve govorne inove, moraju
postojati neki konvencionalni elementi iji izriaj vai
kao preuzimanje neke obaveze ili prihvatanje postoja-
nja nekog stanja stvari. Stvari odreene nekim pravi-
lima nisu prirodne posledice kao to je oseanjc bola,
koje se moe izazivati bez pozivanja na pravila. U tom
smislu eleo bih da kaem sledee; ne samo da su jezici
konvencionalni ve i da izvesnim vrstama ilokutornih
inova upravljaju pravila.
Tako se tri moja pitanja mogu izraziti na sledei
nain: prvo, da li postoje konvencije za jezike? Drugo,
da li moraju postojati pravila (ostvarena na neki nain)
da bi bilo mogue izvoditi ovaj ili onaj ilokutorni in?
I tree, da li su konvencije realizacije pravila?
Moj odgovor na prvo pitanje je potvrdan kao i
odgovor na drugo pitanje, to jest, da veinom ilokutor-
nih inova upravljaju neka pravila i da veinom drugih
inova takode upravljaju neka pravila. Moj odgovor na
tree pitanje, uopte uzev, takode je potvrdan.
Svrha poredenja je da sluajem buke ilustrujemo
ta to u praksi znai imati konvencionalni oblik izvode-
GOVORNI ClNOVJ
93
nja, bez konstitutivnih pravila i bez postavljanja pravila
i konvencija za izvoenje ina. Sluaj aha pokazuje
nam ta u praksi znai imati konvencionalne oblike
izvoenja, gde su konvencije realizacije osnovnih pra-
vila i gde su za izvoenje inova neophodna pravila ili
neke konvencije.
Kada kaem da je govorenje nekog jezika ukljui-
vanje u neki oblik ponaanja kojim upravljaju pravila,
mene ne zanimaju toliko posebne konvencije na koje
se pozivamo govorei ovaj ili onaj jezik (i upravo je to
razlog to se moje istraivanje u osnovi razlikuje od
lingvistike shvaene kao istraivanje postojee struk-
ture prirodnih, ljudskih jezika). Mene zanimaju
osnovna pravila koja realizuju ili manifestuju konven-
cije u onom smislu u kome one to ine u primeru sa
ahom. Kada kaem da je govorenje jezika ukljuivanje
u neki oblik ponaanja kojim upravljaju pravila, onda
tu primedbu treba uzeti u smislu odgovora na tree
pitanje. ak i ako bi se ispostavilo da greim u pogledu
drugog pitanja, da se i ilokutorni inovi mogu izvoditi
izvan svakog" sistema konstitutivnih pravila, jo uvek
ne sledi da njihovo izvoenje u jeziku nije deo oblika
ponaanja kojim upravljaju pravila. Ja zastupam oba
gledita, ali samo odgovor na tree pitanje je od
kljunog znaaja za ovaj moj ogled, jer je to ono
gledite koje izraava hipotezu po kojoj govoriti jedan
jezik znai ukljuiti se u oblik ponaanja kojim uprav-
ljaju pravila.
1 konano dva odgovora o pravilima: prvo, da li
mora postojati i kazna za krenje pravila ako je to
pravilo ono pravo? Da li sva pravila moraju biti
normativna? Moj odgovor je - ne moraju. Ne povlai
svako konstitutivno pravilo kaznu. Na kraju krajeva,
kakva je kazna za krenje pravila po kome se bezbol
igra sa po devet igraa na svakoj strani? U stvari, teko
je videti kako se u ahu moe prekriti pravilo o
94 DON SERL
ah-matu ili u fudbalu pravilo o golu. Drugo, da li se
moe slediti neko pravilo, a da se to i ne zna? Nekim
ljudima smeta to ja tvrdim da postoje pravila u jeziku
koja mi otkrivamo kao nova za nas ak i ako smo ih
se sve vreme pridravali. Uzmimo jedan oigledan
fonoloki primer: u mom dijalektu linger" se ne
rimuje sa singer", niti.se anger" rimuje sa hanger",
iako se po nainu pisanja ini da ovi parovi treba da
se rimuju. Meutim linger" i anger" sadre glas (g)
iza glasa (t| ), dok singer" i hanger" imaju samo glas
(n) ime se u izgovoru dobija (siT]3r) i (lirjgSr). Ako
uzmete listu primera slinih ovim, videete da postoji
sledee pravilo: svuda gde je re izvedena iz glagola,
glas (g) je izostavljen u izgovoru, a tamo gde nije tako
izvedena, glas (g) se izgovara. Tako imamo sing":
singer"; hang": hanger"; bring": bringer"; ali,
linger", anger", finger, longer" nisu izvedene od
glagola ling" ,,ang", fing" i long". tavie, elim da
tvrdim da je to pravilo, a ne samo pravilnost, kao to
se moe videti, kako iz injenice da svako odstupanje
prepoznajemo kao pogrean izgovor, tako i iz injenice
da pravilo, po svom projektivnom karakteru, pokriva
i nove sluajeve. Zamislimo, na primer, da smo izmislili
imenicu longer" izvodei je iz glagola to long"
(eznuli). Longer" = (po definiciji) one who longs
(onaj koji ezne). Tada bi u reenici This longer longs
longer than that longer" kod izgovaranja prvog i
poslednjeg longer" bio izostavljen glas (g) dok bi se
to otro (g) zadralo u izgovoru reci longer" koja je
u sredini. Ovo pravilo nije sadrano u svim dijalektima
engleskog jezika i ja ne tvrdim da nema izuzetaka - ali
i pored toga to je dobro pravilo. Izgleda mi oevidno
da to jeste pravilo i to takvo da ga sledimo ak i ako
ne znamo da to inimo (u smislu da moemo da ga
formulicmo).
Ovakvi primeri u naem istraivanju imaju sledec
implikacije. Ponekad, da bismo na odgovarajui nain
GOVORNI INOVI
95
objasnili neko ljudsko ponaanje, moramo da pretpo-
stavimo daje ono izvedeno u skladu sa nekim pravilom,
ak i ako sam delatelj nije u stanju da navede pravilo
po kome dela i moda ak nije svestan injenice da on
dela u skladu sa tim pravilom. To to on zna kako da
ini neto moe se objasniti na odgovarajui nain samo
pomou pretpostavke da on zna (daje zadobio, usvojio,
nauio) pravilo po kome je to tako i tako, ak i ako u
jednom znaajnom smislu on moda ne zna da mu je
to pravilo poznato, ili da ono to on ini - ini delom
zbog tog pravila. Dva obeleja ponaanja kojim uprav-
ljaju pravila, za razliku od prosto uobiajenog ponaa-
nja jesu da mi odstupanje od uzora prepoznajemo kao
na neki nain pogreno ili nedostatno ponaanje i da
pravilo, za razliku od uobiajenog ponaanja u prolo-
sti, automatski pokriva sve nove sluajeve ponaanja.
Suoen sa sluajem koji ranije nikada nije iskusio,
delatelj zna ta treba da uradi.
2.6. Znaenje
Ilokutorni inovi se izvode u izriaju zvukova ili
pravljenju znakova. Kakva je razlika izmeu izricanja
glasova ili oznaavanja znakova, i izvoenja jednog
ilokutornog ina? Jedna od razlika je ta da se za glasove
ili znakove koje neko proizvodi u izvoenju ilokutornog
ina kae da imaju znaenje; druga razlika, koja je
povezana s ovom prvom, jeste da se za nekoga kae
da izriajem ovih zvukova ili znakova neto podrazu-
meva (misli). Odlika govorenja je da kada neko neto
kae, onda on sa onim to kae neto podrazumeva; i
za ono to neko izgovara, za skup zvukova koje neko
emituje kae se da ima znaenje. Dolazimo sada do
druge take na kojoj se slama nae poredenje izmeu
izvoenja govornih inova i igranja igara. Za figure u
96 DON SERL
igri, kao to je ah, ne kae se da imaju znaenje i,
tavic, kada neko vue potez u ahu, za njega se ne
kae da on time bilo ta podrazumeva ili misli ve samo
da on povlai odreeni potez.
Ali ta u stvari znai kada kaemo da neko neto
podrazumeva time to neto kae i ta to znai kada
kaemo da neto ima znaenje? Da bismo odgovorili
na prvo od ova dva pitanja predlaem da pozajmimo
neke ideje od Pola Grajsa (Grice), s tim to emo ih
malo izmeniti. U svom lanku pod naslovom Znae-
nje
14
, Grajs analizira pojam ,,ne-prirodno znaenje"
15
i
to na sledei nain. Rei da govornik G podrazumeva
neto sa X znai rei da G eli da izazivajui kod
sluaoca S prepoznavanje njegove namere (intencije),
izriajem X kod sluaoca S proizvede neki efekat.
Mada ne mislim da je ovo objanjenje sasvim adekvat-
no, i to iz razloga koje u kasnije i objasniti, mislim
da je ono dobro kao uvod u objanjavanje znaenja,
prvo zato to uspostavlja vezu izmeu znaenja i
intencije, i drugo, zato to obuhvata sledee sutinske
odlike jezike komunikacije. Govorei, ja pokuavam
da saoptim neto svome sluaocu, navodei ga da
prepozna moju nameru (intenciju) da mu upravo to
saoptim. Nameravani efekat kod sluaoca postiem
tako to ga navodim da prepozna moju intenciju da
postignem taj efekat i im slualac prepozna ta je moja
intencija, ta elim da postignem, ta moja intencija je
ve postignuta. On razume ta ja govorim im u izriaju
onoga to ja govorim prepoznaje moju intenciju kao
intenciju da upravo to kaem.
Ovo u ilustrovati jednim veoma jednostavnim
primerom. Kada kaem Zdravo", moja intencija je da
kod sluaoca proizvedem znanje da je on pozdravljen.
14 l'hilmophical Revirw. juli. 1957. str. 377-388.
15 Grajs pravi razliku umedu ..meaning nn" (to jesi 'non-natuial' - neprirodnu
znaenje") od smisla reci ..mean" u Oblaci znae kiSu" i ..Ove takice znae boginji".
GOVORNI INOVI
97
Ako on to prepozna kao moju nameru da kod njega
proizvedeni to znanje, tada on tim prepoznavanjem
zadobija to znanje.
Ma koliko ono bilo vredno, ovo objanjenje znae-
nja mi izgleda nedostatno bar u dva sutinska pogleda.
Prvo, ono uspeva da objasni obim u kome znaenje
moe biti stvar pravila ili konvencija. Ovaj prikaz
znaenja ne pokazuje vezu izmeu onog ta to to on
kae stvarno znai u jeziku. Drugo, definisanjem zna-
enja preko nameravanog efekta kod sluaoca, on
ilokutorne inove brka sa perlokutornim. Grubo ree-
no, Grajs, u stvari, definie znaenje putem intencije
da se izvede perlokutorni in, ali rei neto i neto
podrazumevati jc stvar intencije izvoenja ilokutornog
a ne pcrlokutornog ina. Sada u objasniti oba ova
prigovora i pokuau da popravim Grajsovo objanjenje
kako bi ti prigovori bili otklonjeni.
Da bih ilustrovao prvi prigovor dau jedan protiv-
primer ovakvoj analizi znaenja. Svrha navoenja tog
protivprimera bie da pokaem vezu izmeu onoga to
govornik podrazumeva i onoga to reci koje on izrie
znae.
Pretpostavimo da sam ameriki vojnik u II svet-
skom ratu i da su me zarobile italijanske jedinice.
Pretpostavimo takode da ja elim da oni poveruju da
sam ja, u stvari, nemaki vojnik, kako bi ih naveo da
me oslobode. Ono to bih ja eleo da uinim jeste da
im na nemakom ili italijanskom kaem da sam ja
nemaki vojnik. Ali, pretpostavimo da ja ne znam
dovoljno ni nemaki ni italijanski da bih takvu reenicu
mogao da izgovorim. Tako ja pokuavam da izvedem
itavu predstavu kako bih im nekako saoptio da sam
ja nemaki vojnik, recitujui ono malo nemakog to
znam, verujui da ni oni nemaki ne znaju dovoljno da
bi prozreli moj plan. Pretpostavimo da znam samo
jedan redak nemakog, kojeg se seam iz neke pesme
yg DON SERL
koju sam morao da nauim napamet u srednjoj koli
na asu nemakog jezika. Stoga se ja, zarobljeni Ame-
rikanac, obraam mojim italijanskim zarobljivaima
sledcom reenicom: Kennst du das Land wo die
Zitronen bliihen?"
{t
* Opiimo sada ovu situaciju kori-
stei grajsovske termine. Ja namcravam da kod italijan-
skih vojnika proizvedeni izvestan efekat, naime to da
oni poveruju da sam ja nemaki vojnik. Taj cfckat
nameravam da proizvedeni pomou njihovog prepozna-
vanja moje intencije. Moja intencija je da oni treba da
pomisle da je ono to pokuavam da im kaem to da
sam ja nemaki vojnik. No da li iz ovog prikaza sledi
da, kada ja kaem Kennst du das Land... Ud., ono
to ja podrazumcvam jeste ,,Ja sam nemaki vojnik?"
Ne samo da to ne sledi, ve u ovom sluaju ja ak
nisam sklon rei da kada izriem reenicu na nema-
kom, ono to podrazumevam jeste Ja sam nemaki
vojnik
41
ili ak, Ich bin ein deutscher Soldat
1
', jer ono
to te rei znae i to se ja seam da one znae jeste
Zna li zemlju u kojoj cvetaju limuni?" Naravno, ja
elim da zavaram moje progonitelje i navedem ih da
pomisle da ono to ja podrazumevam jeste: Ja sam
nemaki vojnik", ali deo moje namere jeste da ih
navedem da misle da je to ono to rei koje ja izriem
znae na nemakom jeziku. U Filozofskim istraivanji-
ma"
17
Vitgentajn (razmatrajui jedan drugi problem)
pie: Reci" 'ovde je hladno' i misli 'ovde je toplo"."
Razlog zbog kojeg nismo u stanju to da uinimo (izuzev
u pozorinoj predstavi) jeste u tome da je ono to
moemo podrazumevati bar ponekad funkcija onoga
16 Ako n.ini se i im neverovntnim tla neko takvim izriajem u takvim okolnostima
teHda proizvede eljeni efekat, moda e nekoliko imaginativnih dodataka uinili ovaj
sluihij niStn u'rovMiTHjim. Na primci
1
, ja /nam tla moji gonitelji znajuda u toj oblasti ima
ii.ni;it'kih vojnika obuenih uamerike uniforme. Ja znam daje njima skrenula painja na
HM- V iiuv i da je uputstvo da se oni puste im kau ko su. Ja znam da suoni lagali svog
komandanta kada sumurekli da znajuda govorenemaki, dok ustvari oni Ione znaju,, itd,
17 Paragraf 510.
GOVORNI INOVJ yy
to govorimo. Znaenje je neto vie od namere (inten-
cije), a uz to, ono je, bar ponekad, stvar konvencije.
Moe se rei da bi, po Grajsovom objanjenju, izgledalo
da se svaka reenica moe izrei sa bilo kakvim
znaenjem pod uslovom da okolnosti omoguuju odgo-
varajue intencije. Ali, ovo ima za posledicu to da
znaenje reenice i samo postaje jo jedna okolnost.
Grajsovo gledite se da popraviti tako da izdri
suoavanje sa protivprimerima ove vrste. Uzmimo
sluaj u kome je moja intencija da proizvedeni izvestan
efekat tako to u sluaoca navesti da prepozna moje
numere da kod njega proizvedeni taj efekat, ali sredstvo
koje ja koristim u proizvoenju tog efekta se konven-
cionalno - prema pravilima koja upravljaju upotrebom
tog sredstva - koristi za proizvoenje sasvim razliitih
ilokutornih efekata, a nema ni pozornice niti uslova
koji bi nam dozvoljavali da kaemo jedno a da podra-
zumevamo neto drugo. Stoga Grajsovo objanjenje
moramo da prepravimo tako kako bismo objasnili da
je ono to neko podrazumeva kada izrie neku reenicu
vie nego sluajno povezano sa onim to ta reenica
znai u jeziku kojim on govori. Naom analizom
ilokutornih inova moramo obuhvatiti i njihovu inten-
cionalnu i konvencionalnu stranu, a posebno odnos
izmeu ovih dveju strana. U izvoenju nekog ilokutor-
nog ina u doslovnom izriaju neke reenice govornik
namerava da proizvede izvesni efekat putem navoenja
govornika da prepozna njegovu intenciju da proizvede
taj efekat. tavie, ako on reci upotrebljava doslovno,
njegova intencija je da ovo prepoznavanje bude postig-
nuto pomou injenice da pravila upotrebe izraza koje
on izrie povezuju te izraze sa proizvoenjem tog
efekta. I u naoj analizi ilokutornog ina treba da
pokaemo upravo ovu kombinaciju elemenata.
Vratimo se sada drugom prigovoru na Grajsovo
objanjenje. Po njemu, rei neto i neto podrazumevati
10() DON SERL
stvar je namere (intencije) da se izvede neki perloku-
torni in. U primerima koje Grajs daje, navedene
posledice su uvek perlokutornc. Ja pak tvrdim da je
rei neto i neto podrazumcvati stvar intencije da se
izvede ilokutorni in. Prvo, nemogue je da nameravani
efekti izriaja koji se podrazumeva bude perlokutorni;
jer mnoge vrste reenica koje se koriste za izvoenje
ilokutornih inova imaju znaenje koje nije povezano
sa njihovim perlokutornim efektom. Na primer, nika-
kav prclokutorni efekat nije povezan sa pozdravlja-
njem. Kada kaem 'Zdravo' i to podrazumevam, moja
intencija nije nuno da proizvedeni ili izazovem bilo
koje stanje ili akciju kod mog sluaoca, izuzev njegovog
znanja da je pozdravljen. Ali to znanje je prosto
njegovo razumevanje onog to sam ja rekao, a ne
dodatni odgovor ili efekat. tavie, nema, na primer,
perlokutornog efekta koji bi razlikovao obeanje od
vrstog tvrenja namere (intencije) i proricanja. Sva
tri tee da kod sluaoca stvore neka oekivanja o
budunosti, ali Ja obeavam" ne znai isto to i Ja
proriem" ili Ja nameravam". Svako objanjenje zna-
enja mora pokazati da kada kaem Ja obeavam" ili
Zdravo" i to podrazumevam, ja to inim u onom
smislu reci podrazumevati" kao kada kaem Izlazi"
i to podrazumevam. Pa ipak, Grajsovo objanjenje
primereno je samo poslednjoj od tri navedene reenice.
Naime, to je jedina reenica ije je znaenje takvo da
u uobiajenim sluajevima govornik koji je izrie i to
podrazumeva, namerava da proizvede kod sluaoca
'efekat
1
one vrste koju Grajs razmatra. Znaenje ree-
nice Izlazi" povezuje tu reenicu sa jednim odreenim
nameravanim perlokutornim efektom, naime, navoe-
njem sluaoca da izae. Znaenja reenica Zdravo" i
Ja obeavam
11
' to ne ine.
Drugo, ak i tamo gde postoji korelativni perloku-
torni efekat, ja mogu da kaem neto i da to podrazu-
GOVORNI ClNOV]
101
mevam, a da, u stvari, ne nameravam da proizvedeni
taj efekat. Tako, na primer, ja mogu da izjavim neto
ne vodei rauna o tome da li moji sluaoci u to veruju
ili ne, ve prosto zato to smatram da je moja dunost
da to uinim.
Tree, obino nije sluaj da onaj koji govori
nekom sa odreenom namerom - da mu, na primer,
saopti neki podatak - ima nameru da sluaoev razlog,
ili samo jedan od tih razloga zbog kojih mu slualac
veruje ono to mu govori, bude upravo namera onoga
koji govori da mu se poveruje. Kada itam, recimo,
filozofsku knjigu, postoje mnogobrojni razlozi da veru-
jem odnosno ne verujem u ono to autor kae, ali medu
razlozima za moje verovanje u ono to autor kae ne
moe biti i moje prepoznavanje njegove namere da mu
ja poverujem ono to pie. Niti e, naravno ukoliko
autor nije sam krajnje egocentrian, njegova namera
biti da me navede da u to verujem samo zato to
prepoznajem njegovu nameru da me navede da u to
verujem. Grajsovska refleksivna intencija ne moe se
primeniti na perlokutorne efekte.
Ali, gde se onda ona moe primeniti? Podsetimo
se na neke injenice koje pokuavamo da razjasnimo.
Optenje medu ljudima ima neka izuzetna svojstva koja
se ne javljaju kod veine drugih oblika ljudskog pona-
anja. Jedno od njegovih najneobinijih svojstava jeste
sledee: ako ja pokuavam da nekom neto kaem,
tada (pod pretpostavkom da su zadovoljeni izvesni
uslovi) im on prepozna da ja pokuavam neto da mu
kaem i prepozna ta je to to pokuavam da mu
kaem, ja sam ve uspeo da mu to kaem. tavie, ako
on ne prepoznaje da ja pokuavam da mu neto kaem
i ta pokuavam da mu kaem, ja ne uspevam u
potpunosti da mu to kaem. U sluaju ilokutornih
inova mi uspevamo da uinimo ono to pokuavamo
102
da uinimo, navodei nae sluaoce da prepoznaju ta
je to to pokuavamo da uinimo. Ali 'efekat' na
sluaoca nije njegovo verovanje ili njegov odgovor. Taj
efekat se sastoji prosto u sluaoevom razumcvanju
govornikovog izriaja i ja ga nazivam ilokutornim
efektom. Dakle, preliminarno reeno, refleksivna in-
tencija deluje na sledei nain: govornik G namerava
da kod sluaoca 5 proizvede jedan ilokutorni efekat IE
time to e navesti 5-a da prepozna G-ovu nameru da
proizvede /
1 8
.
Tipian nameravani efekat znaenja je razumeva-
njc, ali razumevanje nije ona vrsta efekta koju nalazimo
u Grajsovim primerima efekata. Razumevanje nije
perlokutorni efekat. Niti se Grajsovo objanjenje moe
prikazati tako da se znaenje analizira preko razumeva-
nja. Takvo objanjenje bilo bi krajnje cirkularno, jer
je znaenje i suvie tesno povezano sa razumcvanjem
da bi razumevanje moglo posluiti kao osnova za
analizu znaenja. Zato u u svojoj analizi ilokutornih
inova razlikovati ono to ini razumevanje doslovnog
izriaja preko (nekih od) pravila koja se tiu elemenata
izreene reenice i preko sluaoevog prepoznavanja
reenice kao predmeta ovih pravila.
Moj prvi i drugi prigovor Grajsovom objanjenju
idu zajedno, a ako su oba valjana, dobiemo ovakvu
sliku: na strani govornika rei neto i to podrazumcvati.
tesno su povezani sa namerom da se kod sluaoca
proizvede izvestan efekat; na strani sluaoca pak,
razumevanje govornikovog izriaja tesao je povezano
18 Ova formulacija sluajno i/btgnva protiv-pri more onog lipa koje uvodi Strosn.
(V'ideti, P. F. Strawson, 'Intenlion and convention in spcech acts', Philosophical Revien.
oktobar. IW>4. sir. 4M-46I)). U Strosnovnm primeru Govornik u n mn da Mutanta
navede da verujc u Mita time tto e navesii .VluSaoca da prepozna njegovu - Govornikovi]
nameru da on u lo poverujc. Ali Govornik ne izvodi nikakav ilokutorni Hu. Oim se
speci li kuje da ju namera da se obe/.bedi ilokutorni efckat, ova vrsta proiiv-prime ra je
eliminisana Naravno, oslaje dalje da se spi-cifikuje Sta je ilokutorni efekal bez zapadanja
u cirkiilamost i beskrajne regresije intencija. Ali laj problem emo ostavili za kasnije.
DON SERL
GOVORNI INOVI 1()3
sa prepoznavanjem njegovih intencija. Kod doslovnih
izriaja, most izmeu govornika i sluaoca ini njihov
zajedniki jezik. Taj most ih povezuje na sledei nain:
1. Razumevanje reenice jeste saznavanje njenog
znaenja.
2. Znaenje reenice odreeno je pravilima i ta
pravila odreuju uslove izriaja reenice i za ta taj
izriaj vai.
3. Izriaj reenice i znaenje su stvar (a) namere
(i-1) da se slualac navede da zna (prepozna, postane
svestan) da izvesno stanje stvari, odreeno izvesnim
pravilima vai, (b) namere da se slualac navede da
sazna (prepozna, postane svestan) ove stvari putem
navoenja sluaoca da prepozna i-1
19
, i (c) namere da
se slualac navede da pomou svog znanja pravila za
izreene reenice prepozna i-1.
4. Reenica onda obezbeuje konvencionalna
sredstva postizanja intencije da se kod sluaoca proi-
zvede izvestan ilokutorni efekat. Ako govornik izrie
reenicu i to podrazumeva, on e imati intencije opi-
sane u prethodnoj taki pod (a), (b) i (c). Sluaoevo
razumevanje izriaja e se jednostavno sastojati u
postizanju ovih namera. I, uopte uzev, njegove inten-
cije e biti postignute ako slualac razume reenicu,
odnosno ako zna njeno znaenje, odnosno, ako zna
pravila koja upravljaju njenim elementima.
Ove etiri take prikazaemo na veoma jednostav-
nom primeru koji smo ve naveli - izriajem reenice
Zdravo". 1. RaZUmeVanje reenice ZdraVO" je SaZna-
19 l.i.i li se ihi truj/c sasvim izoMavitl? Ja mislim da ne moe. Ne samo da G mur.i
da namerava da proizvede ilokutorni efekat pomou 5(luSaocviig) znanja autenja
reenice, ve Cuz lo mora da namerava da S razume izriaj reenice kan izriaj ul u
numerom da se proizvedeilukulorni elekal IE. U to jeukljuena i numera da .SluSalac laku
razume laj izriaj, Ako ne razume nametu 1, MuSalac nee razume li Ciovornika. Cim
VluSalae hude r;i7umeo namcru 1 im e razumeti Govornika. Tako izgleda Ua nunen il.i
se proizvede razumevanje ukljuuje namcni da TlnMir treba da razume namcru 1.
]()4 DON SERL
vanje njenog znaenja. 2. Njeno znaenje odreeno je
semantikim pravilima koja odreuju uslovc njenog
izriaja i za ta taj izriaj vai. Pravilima je naznaeno
da pod odreenim uslovima izriaj Zdravo" vai kao
govornikovo pozdravljanje sluaoca. 3. Izricati reenicu
Zdravo" i to podrazumevati stvar je (a) namere da se
slualac navede da prepozna da je pozdravljen, (b)
namere da se slualac navede da prepozna da je
pozdravljen time to se on navodi da prepozna govor-
nikovu intenciju da ga pozdravi i (c) namere da se
slualac navede da pomou svog znanja znaenja ree-
nice Zdravo" prepozna govornikovu intenciju da ga
pozdravi. 4. Reenica Zdravo" tada obezbeduje kon-
vencionalno sredstvo za pozdravljanje. Ako govornik
kae Zdravo" i to podrazumeva, on e imati namere
(a), (b) i (c). Sluaoevo razumevanje tog izriaja
sastojac se prosto u postizanju ove govornikove inten-
cije. Uopte uzev, govornikove intencije bie postig-
nute ako slualac razume reenicu ,,Zdravo"> odnosno,
ako razume njeno znaenje, odnosno, ako razume da
pod odreenim uslovima njen izriaj vai kao pozdrav-
ljanje. U odreenju ovog primera upotrebio sam re
pozdravljanje" to je naziv za jedan ilokutorni in.
Stoga bi taj primer bio cirkularan ako bi sam za sebe
bio predstavljen kao analiza znaenja, jer je ve u
samom pojmu pozdravljanja sadran pojam njegovog
znaenja. Ali to je samo odlika ovog primera, a ne
same analize, postoje najzad analiza data preko pravila
i sluaoevog znanja pravila i stoga u analizansu nije
sadran nijedan termin koji kao deo svog sopstvenog
znaenja ukljuuje pojam znai" (means).
Razliku izmeu originalne grajsovske analize zna-
enja nn i moje prepravljene analize razliitog shvatanja
kazivanja i podrazumevanja neega moemo ukratko
predstaviti na sledei nain:
GOVORNI INOVI JQ<J
1. Grajsova originalna analiza:
Govornik G podrazuvema nn neega sa X =
(a) G namerava (i-1) da izriaj / A'-a proizvede kod
sluaoca S izvestan perlokutorni efekat PE.
b) <7-ova namera je da / proizvede PE putem prepo-
znavanja /-/.
2. Prepravljena analiza:
G izrie reenicu R i to podrazumeva, (odnosno, misli
doslovno ono to kae) =
G izrie R i
(a) Govornik G namerava (/-/) da izriaj / reenice R
proizvede kod sluaoca S znanje (prepoznavanje,
svest o tome) da vae stanja stvari, odreena
(nekim od) pravila za R. (Nazovimo ovaj efekat
ilokutornim efektom JE).
(b) G namerava da izriaj / putem prepoznavanja i-1
proizvede IE.
(c) Namera govornika G je da se i-1 prepozna pomou
sluaoevog znanja nekih pravila koja upravljaju
(elementima) reenice R.
2.7. Razlika izmeu sirovih i institucionalnih injenica
Mi imamo neku odreenu predstavu o tome ta
ini svet, pa tako i o tome ta ini znanje o svetu. Tu
predstavu lako moemo prepoznati, ali teko je mo-
emo i opisati. To je slika sveta koji se sastoji od sirovih
injenica i znanja kao znanja tih sirovih injenica. Pod
tim podrazumevam i to da postoje izvesne paradigme
znanja koje se uzimaju kao model svakog znanja.
Razlike izmeu tih paradigmi su ogromne, recimo, od
znanja da "Ovaj kamen stoji pored tog kamena" do
znanja da se Tela privlae silom koja je u obrnutoj
srazmeri kvadratu njihovog rastojanja, i u direktnoj
1(J5 DON SERL
srazmeri sa proizvodom njihovih masa" ili znanja da
Oseam bol". Meutim, sve ove razliite paradigme
imaju neke zajednike odlike. Jedna od njih je, moe
se rei, i ta da su pojmovi koji ine znanje u sutini
fiziki ili, u njihovoj dualistikoj verziji ili fiziki ili
misaoni. Model za sistematsko znanje ove vrste su
prirodne nauke, a osnova za sve znanje te vrste su, po
optem slaganju, jednostavna empirijska opaanja za-
beleena u naem ulnom iskustvu.
Oigledno je da se veliki jeziki skupovi kojim se
na izgled tvrde injenice ne slue pojmovima koji su
deo ove predstave. Poznato je da tvrenja u etici i
estetici ne mogu jednostavno da se uklope u ovu
predstavu, a filozofi koji su je prihvatali teili su da sa
tim tvrenjima postupaju tako to su govorili da ona
uopste ne postoje, ve da su to samo izrazi oseanja,
ili da su ona isto autobiografska tvrenja psiholoke
vrste koja, kako Hjum (Hume) kae, belee oseanja.
Ne moe se rei da je nedoslednost ovakvog naina
postupanja sa problemima koje postavljaju etika i
estetika umanjila njihovu popularnost, ali ta popular-
nost je, ako nita drugo, bar dokaz snage ove predstave.
Ostavljajui po strani pitanje statusa tvrenja u
etici i estetici, koje se ionako smatraju kontroverznim
disciplinama, mora se ponoviti da postoje mnoge vrste
injenica. Meu njima su injenice koje su oigledno
objektivne, a ne stvar naeg miljenja, oseaja ili
oseanja uopte, a koje bi bilo teko ili ak nemogue
ukljuiti u ovu predstavu. injenice te vrste nalazimo
svakog dana u novinama, na primer. Gospodin Smit
se oenio gospoicom Dons"; Ekipa 'Plavih' pobcdila
je 'ute' rezultatom 3 prema 2 u 11 ininga"*; Grin
optuen za krau"; Kongres usvojio Zakon o naciona-
lizaciji". Sigurno postoji neki lak nain pomou koga
20 Uporedi E. M. Anscombe: ..On Brute Facts", Analj/sis, tom 18. br 3. 1958.
U bezholuslino onomeSto jeset u tenisu (Pnm. prev.)
GOVORNI ClNOVl j Qy
bi klasina predstava mogla da objasni ovakve injeni-
ce. To jest, ne postoji jednostavan skup tvrenja o
fizikim ili psiholokim svojstvima stanja stvari na koje
bi se mogla svesti tvrenja o injenicama ove vrste.
Venanje, utakmica bezbola, suenje i donoenje za-
kona ukljuuju niz raznih fizikih pokreta, stanja i
sirovih oseanja. Ali odreenje jednog od ovih doga-
aja samo u takvim terminima nije za sada i odreenje
toga kao venanja, igre bezbola, suenja ili donoenja
zakona. Fiziki dogaaji i sirova oseanja vae kao
delovi takvih dogaaja samo ako-su ispunjeni drugi
uslovi i ako u njihovoj osnovi lee neke vrste institucija.
Predlaem da injenice kao to su one koje sam
naveo u prethodnom pasusu zovemo institucionalnim
injenicama. One su stvarno injenice, ali njihovo
postojanje, za razliku od postojanja sirovih injenica,
pretpostavlja postojanje izvesnih ljudskih institucija.
Neki oblici ponaanja vaie kao enidba gospodina
Smit gospoicom Dons samo ako postoji institucija
braka. Na slian nain, samo postojanjem institucije
bezbola izvesni pokreti nekih ljudi ine pobedu 'Plavih'
nad 'utim' sa 3 prema 2 u 11 ininga. I da upotrebimo
prostiji primer, samo na osnovu postojanja institucije
novca ja sada u ruci drim novanicu od pet dolara.
Oduzmite instituciju i sve to ja imam u ruci je samo
komad papira sa raznim sivim i zelenim znacima
21
.
Ove institucije" su sistemi konstitutivnih pravila.
U osnovi svake institucionalne injenice lei (sistem)
pravilo(a) oblika Xvai kao Y u kontekstu K". Naa
pretpostavka da govoriti neki jezik jeste izvoditi inove
u skladu sa konstitutivnim pravilima dovodi nas do
sledee pretpostavke: injenica da ljudi izvode izvesne
21 Sirovi' injenice, kao io je, recimo, injenica da sam ja teak INI funti, zahtevaju.
naravno, izvesne konvencije merenja leim; kao i neke lingvistike institucije da bi mogli
da se izraze ujeziku. Ali lime injenica koja se Ivrdi je ipak sirova injenica M razlikuod
injenice da se ona tvrdi, i koja je institucionalna injenica.
J()g DON SERL
govorne inove, na primer, daju obeanja, institucio-
nalna je injenica. Stoga mi ne pokuavamo da takve
injenice analiziramo pomou sirovih injenica.
U vezi s tim, sada emo ispitati neprimerenost
shvatanja saznanja po kome se pomou znanja sirovih
injenica mogu objasniti institucionalne injenice. Ispi-
taemo moju postavku da pojmovi koji ine klasinu
predstavu o znanju nisu dovoljno bogati da opiu
institucionalne injenice. Da bi se slikovitije prikazala
ta neprimerenost, zamislimo kako bi to izgledalo kada
bismo institucionalne injenice opisivali samo pomou
sirovih termina. Zamislimo grupu dobro obuenih
posmatraa koji igru amerikog fudbaia opisuju tvre-
njima o sirovim injenicama. Kako bi izgledao njihov
opis ove igre? U nekim disciplinama prostim korie-
njem statistikih tehnika moe se dosta toga rei, a
mogu se ak formulisati i neki 'zakoni*. Na primer,
moemo zamisliti da bi nai posmatrai posle izvesnog
vremena otkrili zakon periodinog zbijanja redova
igraa koji bi glasio otprilike ovako: u statistiki pravil-
nim intervalima organizmi u majicama iste boje skup-
ljaju se zajedno u krug. Uz to, u isto tako pravilnim
vremenskim razmacima kruno okupljanje sledi linijsko
okupljanje (timovi se svrstavaju za igru), a posle
linijskog okupljanja dolazi do pojave linijskog meu-
sobnog prodiranja. Takvi zakoni bi po svojoj prirodi
bili statistiki ali to ne bi umanjivalo njihovu vrednost.
Meutim, bez obzira koliko e podataka ove vrste
sakupiti nai posmatrai i bez obzira koliko se induktiv-
nih generalizacija moe napraviti na osnovu tih podata-
ka, oni jo uvek ne daju opis amerikog fudbaia. ta
tom njihovom opisu nedostaje? Nedostaju mu pojmovi
iza kojih stoje neka konstitutivna pravila, pojmovi kao
to su gol, ofsajd, igra, poeni, prva kuica, prekid igre,
itd. Stoga ono to tom opisu nedostaje jesu sva ona
istinita tvrenja koja se mogu napraviti o igri fudbaia
GOVORNI INOVI
pomou ovih pojmova. Tvrenja koja nedostaju su
upravo ono to dogaaje na igralitu opisuje kao igru
fudbala. Drugi opisi, opisi sirovih injenica mogu se
objasniti pomou institucionalnih injenica. Ali institu-
cionalne injenice mogu biti objanjene samo pomou
konstitutivnih pravila koja lee u njihovoj osnovi.
Verujem da niko ne bi ni pokuao da opie fudbal
pomou sirovih injenica. Pa ipak, zanimljivo je da su
neki ljudi pokuavali da daju semantiku analizu jezika
koristei samo pojmovnu strukturu sirovih injenica, a
zanemarujui semantika pravila koja lee u osnovi tih
sirovih injenica. Neke od tih analiza poseduju jednu
vrstu uvcrljivosti prima facie jer kao i u naoj zamilje-
noj naunoj studiji o pravilnostima u fudbalu, i u naem
jezikom ponaanju postoje pravila. Meutim, pravil-
nosti koje se javljaju bilo kao pravilna korelacija
stimulusa i odgovora (na primer, ako proizvodim sle-
dee zvuke Ima li tamo soli?", na ta, kada soli ima,
subjekat proizvodi zvuk Da"), ili kao korelacija iz-
meu izriaja i stanja stvari (na primer, zvui, Molim
vas, dodajte mi so" proizvode se jedino kada ima soli
i tamo gde je ima), moraju svakome ko zastupa ovakvo
shvatanje semantike izgledati potpuno neobjanjene.
Oigledno objanjenje za sirove pravilnosti u jeziku (to
jest, da glasovi koje ljudi proizvode tee da se javljaju
u nekim stanjima stvari ili u prisustvu izvesnih stimulu-
sa) jeste da se oni koji govore neki jezik ukljuuju u
oblik intencionalnog ponaanja kojim upravljaju pravi-
la. Pravilima se objanjava pravilnost na isti onaj nain
na koji se pravilima fudbala objanjavaju pravilnosti u
igri fudbala. Bez pravila, izgleda, ne bi bilo ni objanje-
nja ni ove pravilnosti.
109
Tree poglavlje
STRUKTURA ILOKUTORNIH INOVA
Sada smo pripremili osnovu za potpuniju analizu
ilokutornih inova. Poeu sa davanjem obeanja, jer
kako stvari stoje sa ilokutornim inovima, ba ovaj je
i prilino formalan i dobro uoblien. Kao i na brdovi-
tom terenu, i na njemu se dobro vide njegove geograf-
ske crte. Videcmo jo da je znaaj ilokutornog ina
davanja obeanja mnogo optijc prirode, i da ono to
na njegovom primeru nauimo ima optiju primenu.
Da bismo analizirali ilokutorne inove davanja
obeanja zapitajmo se najpre koji su uslovi nuni i
dovoljni da bi se in davanja obeanja izveo uspeno i
potpuno u izriaju date reenice. Na ovo pitanje
pokuau da odgovorim navoenjem tih uslova kao
niza iskaza tako da konjukcija lanova tog skupa
povlai iskaz daje govornik napravio uspeno i potpuno
obeanje, a iskaz da je govornik napravio takvo obea-
nje povlai ovu konjukciju. Tako e svaki od uslova
biti nuan uslov za uspeno i potpuno izvoenje ina
davanja obeanja, a uzeti zajedno kao niz uslova bie
dovoljan uslov za takvo izvoenje. Postoje razne vrste
moguih nedostataka ilokutornih inova, ali nije svaki
od ovih nedostataka dovoljan da taj in u potpunosti
poniti. U nekim sluajevima uslov moe biti sadran
GOVORNI INOVI J J J
u samom pojmu ina o kojem je re, a da ne bude
ispunjen u nekom konkretnom sluaju, pa ipak e taj
in biti izveden. U takvim sluajevima rei u daje in
nedostatan". Moj pojam nedostatnosti ilokutornog
ina tesno je povezan sa Ostinovim (Austinc) pojmom
nesrenosti"
+
. Nisu svi uslovi logiki nezavisni jedan
od drugog. Ponekad je vano da se svaki od njih
postavlja odvojeno, ak i ako se, strogo uzev, oni
meusobno povlae.
Ako dobijemo takav skup uslova, onda iz njega
moemo izdvojiti skup pravila za upotebu sredstava
kojima se naznaava ilokutorna snaga. Metod koji se
tom prilikom koristi moe se uporediti sa otkrivanjem
pravila aha time to emo se zapitati koji su nuni i
dovoljni uslovi pod kojima moemo rei da je neko
povukao potez lovcem, ili matirao protivnikog igraa,
itd. Mi smo, u stvari, u istom poloaju u kome se nalazi
neko ko je nauio da igra ah a da nikada nije
formulisao pravila i sada eli neku formulaciju. Nauili
smo, dakle, da igramo igru ilokutornih inova, ali smo
to uinili bez izriitog formulisanja pravila. Prvi korak
u dobijanju takve formulacije jeste postavljanje uslova
za izvoenje odreenog ilokutornog ina. Stoga e ovo
istraivanje imati dvostruku filozofsku svrhu. Postavlja-
njem skupa uslova za izvoenje odreenog ilokutornog
ina daemo objanjenje tog pojam, a uz to emo
prokriti put i za drugi korak - formulisanje pravila.
Moda e posle ovog opisa itav moj poduhvat u
ovom radu izgledati pomalo arhaian i zastareo. Jedan
od najznaajnijih uvida novijih radova u filozofiji jezika
jeste to da mnogim ne-tehnikim pojmovima u obinom
jeziku nedostaju apsolutno stroga pravila. Pojmovi
igre, stolice ili obeanja nemaju apsolutno dovoljne i
* U originalu_in Pclicity". (Prim, prev.)
I i I .Nizini '/.'i. >< /' tluw\ wnh \\i>ith. Oxford, 1926; videti posebno
prcdiiidnjii N. NI. i IV.
nune uslove u smislu da ako ti uslovi nisu zadovoljeni,
onda neto ne moe biti igra, stolica ili obeanja, a ako
jesu zadovoljeni u datom sluaju, onda to mora biti
igra, stolica ili obeanje. Ali ovo uvianje neodreeno-
sti pojmova kojima se sluimo i argon porodine
slinosti" koji je prati
2
ne treba da nas navede na
odustajanje od pokuaja filozofske analize. Naprotiv,
iz toga treba izvesti zakljuak da bi neki oblici analize,
posebno analize nunih i dovoljnih uslova, trebalo da
(u razliitim stepenima) ukljue idealizaciju analizira-
nog pojma. U ovom sluaju naa analiza bie usredsre-
ena na samu sr pojma obeanja. Zanemariu, dakle,
sva ona marginalna, uzgredna i delom nedostatna
obeanja. Poslcdica ovakvog pristupa bie da se za
uobiajenu upotrebu rei obeanje" mogu dati protiv-
primeri koji se nee uklapati u ovu analizu. Razmotriu
samo neke od tih protivprimera. Njihovo postojanje ne
'pobija' analizu, meutim, ti primeri iziskuju objanje-
nje, kako i zato oni odstupaju od paradigmatinih
sluajeva davanja obeanja.
U poetnoj analizi ja u se ograniiti na potpuna
izriita obeanja, a zanemariu ona obeanja koja su
data u skraenim frazama, ona koja su samo natuknuta,
ona koja su data u metaforama, itd. Takode u izosta-
viti obeanja data u izriaju reenica koje sadre
elemente od sporednog znaaja za pravljenje obeanja.
Govoriu samo o kategorikim obeanjima, a hipotc-
tika obeanja ostavljam po strani, jer ako doemo na
kraju do nekog objanjenja kategorikih obeanja,
onda emo ga lako proiriti tako da bude primenljivo
i na hipotetika. Ukratko, baviu se samo jednostavnim
i idcalizovanim sluajevima. Ovaj metod izgraivanja
idealizovanog modela moe se uporediti sa nekom
vrstom konstituisanja teorije koje nalazimo u mnogim
2 Uporedi Luilwig Wittgcns[cin: i'hilosophiail Investigations, Ntw Yrk, 1953.
paragrafi 66, 67.
112
DON SERL
GOVORNI INOVI JJ3
naukama. Uzmimo, na primer, konstrukciju ekonom-
skih modela ili prikaze Sunevog sistema u kojima su
planete predstavljene kao take. Bez apstrakcije i
idealizacije nema sistematizacije.
U ovoj analizi javlja se jo jedna potekoa i to
usled moje elje da postavim neke uslove, a da ne
upadnem u neku vrstu cirkularnog objanjenja. Ja,
naime, hou da dam listu uslova za izvoenje nekih
ilokutornih inova koji uopte ne bi pominjali samo
izvoenje tih inova. Da bih dao model za ekspliciranje
ilokutornih inova uopte, potrebnd je da zadovoljim
ovaj uslov. Inae, ono to bih ja tada inio bilo bi
prosto pokazivanje odnosa izmeu razliitih ilokutornih
inova. Iako se neu pozivati na ilokutorne inove,
neki institucionalni pojmovi, kao to je na primer
obaveza", pojavljivae se i u analizansu [onome po-
mou ega se analiza vri] i u analizandumu [onome
to se analizira]. Ja ne pokuavam da institucionalne
injenice svedem na sirove injenice, te iza moje
analize ne stoje nikakvi redukcionistiki motivi. Pre se
moe rei da ja elim da izvesna tvrenja institucional-
nih injenica koja se javljaju u obliku X je dao
obeanje" razloim u tvrenja koja sadre takve poj-
move kao to su namere, pravila i stanja stvari odreena
pravilima. Ponekad e sama ova stanja stvari u sebi
sadrati institucionalne injenice.
3
U predstavljanju tih uslova prvo u razmotriti
sluaj iskrenog obeanja, a onda u pokazati kako da
se izmene uslovi koji dozvoljavaju neiskrena obeanja.
Poto je ovo istraivanje vie semantiko nego sintak-
tiko, ja u poi od pretpostavke da imamo gramatiki
pravilne reenice,
3 AKinji u stvari pokuava da analizira ilokutorne inove koristei samo sirove
pojmove (izmev pojma pravila). Kan Sto i on sam ukazuje, VH njegova analiza nijeuspela.
Li smatram da ona i ne moe ila bude uspenii bez uvoenja inM i (uiona Inih pojmova.
Uporedi W. P. AUton: Lingui.stic Acts". Ameriran Philosofikieat Quartertv, (nm I, br. 2.
1 [4
DZ O N SERL
3.1. Kako dati obeanje: sloeni nain
Pod uslovom da govornik G izrie reenicu R u
prisustvu sluaoca S, G u doslovnom izriaju R iskreno
i potpuno obeava sluaocu S da p, ako i samo ako su
ispunjeni dole navedeni uslovi od 1 do 9:
1. Vaie normalni uslovi inputa i autputa.
Termine 'input' i 'autput' koristim da bih obuhva-
tio veliki i beskrajan raspon uslova koji omoguuju
svaku ozbiljnu i doslovnu
4
jeziku komunikaciju. 'Aut-
put' bi obuhvatao uslove za razumljiv govor, a 'input'
uslove razumcvanja. Oba ova uslova ukljuuju i to da
govornik i slualac znaju kako da govore odreenim
jezikom, zatim da su obojica svesni onoga to ine, da
ne postoje nikakve fizike prepreke za komunikaciju,
kao to su, recimo, gluvoa, afazija ili upala glasnih
ica. Isto tako, uslov je da govornik i slualac nisu
glumci u nekom pozorinom komadu niti jedan dru-
gome priaju viceve, itd. Treba posebno istai da ovi
uslovi iksljuuju prepreke za komunikaciju kao to je
gluvoa, a isto tako i parazitske oblike komunikacije
kao Stoje prianje viceva ili gluma u nekom pozorinom
komadu.
2. G izraava iskaz da p u izriaju R.
Ovaj uslov izdvaja iskaz od ostalih govornih inova
i omoguuju nam da se u drugom dclu analize usredsre-
dimo na specifine oblike davanja obeanja kao vrste
ilokutornog ina.
3. Izraavajui dap, Gpredvia budui G-ovin A.
U sluaju davanja obeanja obim sredstava za
pokazivanje ilokutorne snage ukljuuje izvesne odlike
iskaza. U obeanju o govorniku se predicira neki in,
a to ne moe biti in izvren u prolosti. Ja ne mogu
4 Ja pravim razlikuizmeu..ozbiljnih" izriaja i glume, uenja nekog jezika, vebanja
izgovora, ild. Takode pravim razlikuizmeu..doslovnog" izriaja i metaforinog, sarkasti
nog. itd.
GOVORNI INOVI ] J5
da obeam da sam neto uradio, kao to ne mogu da
obeam da e neko drugi uiniti neto (mada mogu da
obeam da u svakako gledati da on to uini). Pojam
jednog ina, onako kako ga ja shvatam za potrebe ovog
istraivanja, ukljuuje i uzdravanje od ina, izvoenja
niza inova kao i neka stanja i uslove. Na primer, ja
mogu da obeam da neu uiniti neto, ili da u neto
uiniti ponovo, nekoliko puta uzastopno, ili da u ostati
u nekom stanju ili u odreenim uslovima. Uslove date
pod 2 i 3 nazvau uslovima iskaznog sadraja. Strogo
uzev, poto se objektima prediciraju.izrazi a ne inovi,
ovaj uslov trebalo bi formulisati na sledei nain:
Izraavajui da P, govornik G o sebi predicira neki
izraz, a znaenje tog izraza je takvo da ako jc taj izraz
istinit o tom objektu, onda je istina da e taj objekat
izvesti neki budui in A"\ Postoje to jedna podugaka
formulacija, ja sam se odluio za gore navedenu stilsku
figuru.
4. Slualac S bi voteo da govornik G uini A, vie
nego da to ne uini, i G veruje da bi S radije da on
uini A nego da ne uini.
Sutinska je razlika izmeu obeanja na jednoj i
pretnje na drugoj strani da je obeanje zavet da e
neko neto uiniti za tebe, a ne tebi. Pretnja je zavet
da e neko uiniti neto tebi, a ne za tebe. Obeanje
jc nedostatno ako je ono to se obeava neto to onaj
kome se obeanje daje ne eli da bude uinjeno. Zatim,
obeanje je nedostatno ako onaj ko obeava ne veruje
da onaj kome se to obeanje daje eli da to bude
uinjeno, poto potpuno obeanje mora da bude name-
ravano kao obeanje, a ne kao pretnja ili upozorenje.
Uz to, obeanje, za razliku od pozivanja, obino
zahteva neku vrstu prilike ili situacije koja iziskuje
obeanje. Sutinska odlika takve prilike ili situacije,
izgleda, jeste da onaj kome se obeanje daje eli
5 Vidi raspravu i> predikariji u Drugom poglavlju.
H6 DON SERL
(potrebno mu je, prieljkuje, itd.) da neto bude
uinjeno, a da je onaj ko obeava svestan ove elje
(potrebe, enje, itd.). Mislim da su za izbegavanje
oiglednih protivprimera nune obe polovine ovog
dvostrukog uslova.
6
Meutim, mogu se nai primeri koji na izgled
protivree ovom uslovu. Pretpostavimo da jednom
lenjom studentu kaem: Ako ne preda rad na vreme,
obeavam da u ti za ovaj predmet dati negativnu
ocenu". Da li je ovaj izriaj obeanje? Ja mislim da
nije i da je prirodnije da ga opiemo kao upozorenje,
ili moda ak kao pretnju. Ali zato se onda u jednom
takvom sluaju moe upotrebiti izraz ja obeavam"?
Mislim da taj izraz ovde koristimo zato to Ja obea-
vam" i Ja ovim obeavam" padaju u najjaa sredstva
koja postoje u engleskom jeziku u svrhu pokazivanja
ilokutorne snage za obavezivanje na neto. Stoga ove
izraze esto koristimo u izvoenju govornih inova
koji, strogo uzev, nisu obeanja, ali u kojima elimo
da naglasimo stepcn naeg obavczivanja. Da bismo to
slikovitije prikazali, razmotricmo jo jedan primcr
koji na izgled protivrei ovoj analizi, ali na jedan drugi
nain. Ponekad ujemo ljude kako, kada ele da neto
odluno tvrde, kau, Ja obeavam"*. Pretpostavimo,
na primcr, da vas ja optuujem da ste ukrali neki novac
i kaem Vi ste ukrali taj novac, zar ne?" a vi na to
odgovarate Ne, nisam. Dajem vam re [obeavam]*
da nisam". Da li ste u ovom sluaju dali obeanje? Ja
smatram da bi bilo krajnje neprirodno opisati va izriaj
kao obeanje. Primerenije bi bilo da se on opie kao
odluno poricanje. Javljanje sredstva za pokazivanje
ilokutorne snage Ja obeavam" moemo opisati kao
* U srpskhrvatskom jeziku, meutim, ne postiiji takva upotreba glagola obeali",
(Prim. prev.)
6 Zanimljivu raspravu o ovom uslovu nai ele u lanku Jeromc-a Schncewinei-a:
,,A note mi pronbring", Phdmophicat Siudies, lom 17, br. 3, april, l%*i. sir. 33-35.
GOVORNI INOVI
117
izvedeni oblik stvarnih obeanja koji ovde slui kao
izraz dodatnog naglaavanja vaeg poricanja.
U uslovu pod 4 tvrdi se, u stvari, sledee: da bi
obeanje bilo potpuno, ono to se obeava mora da
bude neto to bi slualac hteo da bude uinjeno, ili
to on smatra da je u njegovom interesu, ili to bi radije
da bude uinjeno nego da ne bude, itd. S druge strane,
govornik mora biti svestan svega toga, verovati u to ili
znati da je to tako, itd. ini mi se da bi jedna
primerenija formulacija ovog uslova verovatno zahte-
vala uvoenje tehnikih termina poput onih koje nala-
zimo u ekonomiji.
5. Ni G(ovorniku) ni S(luaocu) nije oigledno da
e G u normalnom toku dogaaja uiniti A.
Ovaj uslov je primer opteg uslova koji vai za
mnoge vrste ilokutornih inova. Posledica tog uslova
je da in mora imati nekog smisla. Na primer, ako ja
od nekog zahtevam da uini neto za ta je oigledno
da on to ve ini ili se sprema da uini nezavisno od
mog zahteva, onda je taj moj zahtev besmislen, nepo-
treban i utoliko nedostatan. U nekoj stvarnoj govornoj
situaciji, slualac e, poznajui pravila izvoenja iloku-
tornih inova, pretpostaviti daje ovaj uslov zadovoljen.
Pretpostavimo, na primer, da se u toku javnog nastupa
obratim nekom iz publike i kaem: Gledaj ovamo,
Smite, obrati panju na ono to kaem". U tumaenju
ovog izriaja publika e morati da pretpostavi da Smit
nije sluao, ili da to nije bilo oigledno, te da se stoga
na neki nain postavlja pitanje njegove panje. Jer
uslov za pravljenje zahteva bez nedostatka je taj da
nije oigledno da slualac ini, ili se sprema da uini,
ono to se od njega zahteva.
Slino je i sa obeanjima. Nije u redu da obeam
neto za ta je svima koji su zainteresovani oigledno
da u u svakom sluaju to uiniti. Ako dajem takvo
obeanje, jedini nain na koji sluaoci mogu da protu-
118
DON SERL
mae moj izriaj jeste slcdca pretpostavka: ja verujem
da nije oigledno da ja nameravam da uinim stvar
koju sam obeao. Sreno oenjeni ovek koji svojoj
eni obeava da jc nee napustiti u toku naredne
nedelje, prc e kod nje izazvati strepnju nego to e je
umiriti.
Uzgred, mislim da je ovaj uslov primer one vrste
pojava koje su navedene u Zipfovom zakonu. U jeziku,
kao i u veini oblika ljudskog ponaanja, deluje princip
najmanjeg napora - u ovom sluaju, princip maksi-
muma ilokutornih ciljeva sa minimumom fonetskog
napora. I uslov 5 je primer za ovaj zakon.
Uslove 4 i 5 nazvau pripremnim uslovima. Mada
se u njima ne tvrde nikakve sutinske odlike, i oni su
sine quibus non srenog obeanja.
6. G namerava da izvri A.
Razlika izmeu iskrenih i neiskrenih obeanja jc
ta da kod prvih govornik namerava da izvri obeani
in, dok kod neiskrenog obeanja ne namerava. Uz to,
u iskrenim obeanjima govornik veruje da jc mogue
da izvri taj in (ili da se od njega uzdri). Ali, poto
mislim da njegova namera da izvri taj in povlai
njegovo verovanje da je to mogue uiniti (ili se od
toga uzdrati), ja ovo ne postavljam kao poseban uslov.
Uslov 6 nazvau uslovom iskrenosti.
7. Kada izrie reenicu R> G(ovornikova) intencija
je da preuzme obavezu da e izvriti A.
Preuzimanje obaveze da se izvri neki in je
sutinska odlika obeanja. Mislim daje upravo taj uslov
ono po emu se obeanje (kao i drugi lanovi te
porodice inova, kao to je, recimo, zakletva) razlikuje
od drugih vrsta ilokutornih inova. Naglaavam da se
postavljanjem ovog uslova samo odreuje govornikova
namera. Drugi uslovi e razjasniti kako se ta namera
ostvaruje. Jasno je, meutim, da je imanje namere
(intencije) nuan uslov za davanje obeanja, jer ako
GOVORNI INOVI
119
govornik moe da pokae da u datom izriaju nije imao
takvu nameru, onda on moe pokazati da njegov izriaj
nije bio obeanje. Znamo, na primer, da gospodin
Pikvik, nije stvarno obeao da e se oeniti tom i tom
enom, jer znamo da nije imao odgovarajuu nameru.
Ovaj uslov nazvau sutinskim uslovom.
8. G(ovornik) namerava (i-1) da kod S(luaoca)
proizvede Z(nanje) da izriaj reenice R treba da vati
kao G(ovornikovo) preuzimanje obaveze da uini A.
G namerava da pomou (i~l) proizvede Z i njegova
namera (intencija) je da i-1 bude prepoznato pomou
S(luaoevog) znanja znaenja reenice R.
Ovaj uslov obuhvata (popravljenu) Grajsovu ana-
lizu sledeeg: ta za govornika znai to da neki izriaj
podrazumeva kao obeanje. Govornikova namera je
da proizvede izvestan ilokutorni efekat putem navoe-
nja sluaoca da prepozna njegovu nameru da proizvede
taj efekat. Uz to, govornik ima nameru (intenciju) da
se to prepoznavanje postigne zahvaljujui injenici da
znaenje reenice koju on upotrebljava konvencionalno
povezuje to prepoznavanje sa proizvoenjem tog efek-
ta. U ovom sluaju govornik pretpostavlja da su seman-
tika pravila (koja odreuju znaenje) izreenih izraza
takva da se taj izriaj smatra preuzimanjem neke
obaveze. Ukratko, kao to emo videti u sledeem
uslovu, pravila omoguuju da se pravljenjem ovog
izriaja postigne namera postavljena u sutinskom us-
lovu 7. Izraavanje tog postizanja, nain na koji govor-
nik obavlja svoj posao, opisan je u uslovu 8.
9. Semantika pravila dijalekta kojim G i S govore
takva su da je reenica R ispravno i iskreno izreena
ako i samo ako su ispunjeni uslovi od 1 do 8.
1
7 Ovo moe da bude zbunjujui- u odnosu na LMov broj 1. Uslov broj 1 je opSli
uslov ivake ozbiljne jezike komunikacije i pije svojstven samo ovom ili onom dijalektu.
Uz to. upotreba dvostrukog kondicionala uovom uslovu iskljuuje dvosmislene reenice.
Moramo, dakle, poi od to^a da je /( nedvosmisleno.
| 2() DON SERL
Svrha ovog uslova je da objasni da je izreena
reenica ona reenica koja se prema semantikim
pravilima upotrebljava za pravljenje obeanja. Zajedno
sa uslovom 8, on otklanja protivprimere, kao to je,
recimo, onaj sa zarobljenim vojnikom koji smo ranije
naveli. Znaenje neke reenice je u potpunosti odre-
eno znaenjem njenih elemenata, kako leksikih tako
i sintaktikih. Drugim recima, pravila za izriaj reenice
odreena su pravilima njenih sastavnih delova. Kasnije
emo pokuati da formuliemo pravila za sastavne
delove reenice koji pokazuju da je ilokutorna snaga,
snaga obeanja.
Uslov t se uzima dosta iroko, tako da zajedno sa
drugim uslovima on obezbeuje da S(lualac) razume
dati izriaj. Odnosno, zajedno sa uslovima od 2 do 9,
uslov 1 povlai da se kod S(luaoca) proizvodi iloku-
torna posledica Z(nanje) putem S(luaoevog) prepo-
znavanja G(ovornikove) namere da tu posledicu proi-
zvede; to prepoznavanje postie se pomou 5(luaoe-
vog) znanja znaenja reenice R. Ovo se uvek moe
navesti i kao poseban uslov. Pogotovu ako italac misli
da i suvie traim od uslova o 'inputu' i 'outputu',
rekavi da on treba da garantuje da e slualac razumeti
izriaj, ovaj uslov treba uzeti kao poseban uslov.
3.2. Neiskrena obeanja
Do sada smo razmatrali samo sluajeve iskrenog
obeanja. Ali i neiskrena obeanja su isto tako obeanja,
te emo sada pokazati u kojim uslovima su takva
obeanja mogua. Kod neiskrenih obeanja govornik
nema sve one namere koje ima kada daje iskreno
obeanje. Posebno nedostaje namera izvoenja obea-
nog ina. Meutim, govornik tvrdi da ima tu nameru.
I upravo zbog toga to on tvrdi da ima namere koje u
stvari nema, mi njegov in opisujemo kao neiskren.
GOVORNI INOVI 12^
Obeanje ukljuuje izraavanje namere, bilo is-
krene bilo neiskrene. Da bi se napravilo mesto i za
neiskrena obeanja, treba samo da izmenimo nae
uslove tako da se njima tvrdi da govornik preuzima
odgovornost za imanje takve namere, a ne da on tu
nameru stvarno i ima. Nagovetaj da govornik uzima
takvu odgovornost je injenica da on ne moe rei, na
primer, Ja obeavam da. u uiniti A, ali ja ne
nameravam da uinim v4" a da to ne bude apsurdno.
Rei obeavam da u uiniti A" znai preuzeti odgo-
vornost za nameravanje da se uini A i ovaj uslov vai
bez obzira da li je taj izriaj bio iskren ili neiskren. Da
bi neiskreno obeanje bilo mogue, morali bismo
izmeniti uslov 6 tako da on trai ne da govornik ima
nameru da uini A, ve da preuzima odgovornost za
nameravanje da uini A. Da bismo izbegli primedbu
da je ovo objanjenje cirkularno, izraziemo ga na
sledei nain:
6a. Namera G(ovornika) je da ga izriaj reenice
R uini odgovornim za nameravanje da uini A.
Kada tako izmenimo uslov 6 (a iz analizanduma i
uslova 9 izostavimo re iskreno") naa analiza je
neutralna u pogledu pitanja da li je obeanje iskreno
ili neiskreno.
3.3. Pravila za upotrebu sredstva za pokazivanje
ilokutorne snage
Na sledei zadatak je da iz skupa datih uslova
izvuemo skup pravila za upotrebu pokazatelja iloku-
torne snage. Oigledno je da nam za ovaj zadatak nisu
podjednako vani svi dati uslovi. Uslov 1 i uslovi oblika
8 i 9 vae uopte za sve vrste normalnih ilokutornih
inova, a ne samo za obeanja. Pravila za pokazivanje
ilokutorne snage davanja obeanja odgovaraju uslo-
vima od 2 do 7.
122
DON SERL
Semantika pravila za upotrebu bilo kojeg sredstva
za pokazivanje ilokutorne snage Ob za davanje obea-
nja jesu:
Pravilo I. Ob se izrie samo u kontekstu neke
reenice R (ili dueg govora) iji izriaj o govorniku G
predicira neki budui in A. Ovo pravilo nazivam
pravilom iskaznog sadraja. Ono se izvodi iz iskaznog
sadraja uslova 2 i 3.
Pravilo 2. Ob se izrie samo ako slualac 5 eli da
G uini A vie nego da to ne uini, a G veruje da S
eli da on uini A vie nego da ne uini.
Pravilo 3. Ob se izrie samo ako i G(ovorniku) i
S(luaocu) ve nije oigledno da e G uiniti A u
normalnom toku dogaaja. Pravila 2 i 3 nazivam
pripremnim pravilima i ona su izvedena iz pripremnih
uslova 4 i 5.
Pravilo 4. Ob se izrie samo ako G namerava da
uini A. Ovo pravilo nazivam pravilom iskrenosti i ono
je izvedeno iz uslova iskrenosti 6.
Pravilo 5. Izriaj O6(canja) vai kao preuzimanje
obaveze da se uini A. Ovo pravilo nazivam sutinskim
pravilom.
Navedena pravila idu odreenim redom: pravila
od 2 do 5 vae samo ako je zadovoljeno pravilo 1, a
pravilo 5 vai samo ako su zadovoljena i pravila 2 i 3.
Kasnije emo videti da su, kod davanja obeanja, neka
od ovih pravila na izgled samo posebne manifestacije
najoptijih pravila koja lee u osnovi ilokutornih ino-
va. Ona bi se u krajnjoj liniji mogla iskljuiti tako da
ne budu shvaena kao pravila koja se primenjuju
iskljuivo na sredstva za pokazivanje ilokutorne snage
davanja obeanja, razliita od drugih sredstava za
pokazivanje ilokutorne snage.
Obratimo panju na to da dok pravila od 1 do 4
uzimaju oblik kvazi-imperativa, to jest, ona glase:
izreci Ob samo ako x, pravilo 5 ima oblik: izriaj Ob
GOVORNI INOVI
123
vai kao y. Tako pravilo 5 pripada onoj vrsti koja je
svojstvena sistemima konstitutivnih pravila razmatranih
u Drugom poglavlju ovog ogleda.
Takode treba obratiti panju na to da se naa
analogija sa igrama i dalje dobro dri. Ako se zapitamo
pod kojim uslovima za igraa moe da se kae da je
ispravno povukao potez lovcem, nai emo prvo pri-
premne uslove - na primer, da je na njega red da
povue potez - kao i sutinski uslov kojim se odreuje
nain povlaenja poteza lovcem. Kod takmiarskih
igara postoje ak i uslovi iskrenostr- na primer, da se
ne srne varati ili pokuavati da se igra 'namesti'.
Naravno, odgovarajua 'pravila' iskrenosti nisu pravila
koja su svojstvena ovoj ili onoj igri, ve ta pravila vae
za takmiarske igre uopte. Kod igara obino ne
nalazimo pravilo iskaznog sadraja, jer igre, uopte
uzev, ne predstavljaju stanja stvari.
Sa kojim bi elementima u stvarnom lingvistikom
opisu nekog jezika bila povezana pravila od 1 do 52?
Za svrhe ove rasprave pretpostavimo da su opte crte
objanjenja sintakse i semantike koje daju Comski -
Fodor - Kac - Postal
8
ispravne. Tada mi izgleda krajnje
neverovatno da bi se pravila o ilokutornim inovima
vezivala direktno za elemente (sklopove, morfeme)
stvorene sintaktikom komponentom, izuzev u neko-
liko sluajeva, kao to su, na primer, imperativi. U
sluaju obeanja, vie je verovatno da se pravila vezuju
za neke proizvode kombinatornih operacija semanti-
kih komponenti. Deo odgovora na ovo pitanje bi
zavisio od toga da li sve ilokutorne inove moemo da
svedemo na veoma mali broj osnovnih ilokutornih
tipova. Ako bismo mogli, onda bi postojala vea
verovatnoa da e duboka struktura reenice imati
jednostavnu predstavu svog ilokutornog tipa.
8 Videli na primer. J. KatziP. Pnslal: An Intrgrated 1heory of Linguhik Pfsrriplion,
("ambridge. Mass. 1964.
| 2 4 DON SERL
3.4. Proirivanje analize
Ako ova analiza ima neki opti znaaj i izvan
sluaja davanja obeanja, onda bi ova razlikovanja
trebalo da vae i za druge tipove ilokutornih inova.
Ako malo bolje razmislimo, videemo da to u stvari
jeste tako. Razmotrimo, na primer, izdavanje naredbe.
Pripremni uslovi za taj in ukljuuju i to da govornik
mora imati neki autoritet u odnosu na sluaoca. Uslov
iskrenosti je da govornik eli da nareeni in bude
izvren, a sutinski uslov se odnosi na injenicu da je
govornikova namera da pokua da svojim izriajem
navede sluaoca da uini dati in. Pripremni uslovi za
tvrenja ukljuuju injenicu da slualac mora imati
neku osnovu da pretpostavlja da je potvreni iskaz
istinit. Uslov iskrenosti je da on mora verovati da je
taj iskaz istinit, a sutinski uslov bi se odnosio na
injenicu da je iskaz dat tako da predstavlja stvarno
stanje stvari. Pozdravljanje je mnogo jednostavniji
primer govornog ina, ali neka od razlikovanja vae
ak i ovde. U izriaju reenice Zdravo" nema iskaznog
sadraja, niti uslova iskrenosti. Pripremni uslov je da
se govornik tek susreo sa sluaocem, a sutinsko pravilo
je da izriaj vai kao utivo pokazivanje prepoznavanja
sluaoca. Ovakvo obavetenje moemo dati i o itavom
nizu ilokutornih inova prikazanih na tabeli, datoj na
stranicima 126 i 127.
Na osnovu ove tabele mogu se formulisati i prove-
riti izvesne opte pretpostavke koje se tiu ilokutornih
inova:
1. Gde god postoji psihiko stanje naznaeno u
uslovu iskrenosti, izvoenje inova vai kao izraz tog
psihikog stanja. Ovaj zakon vai bez obzira da li je
in iskren ili neiskren, to jest, bez obzira da li je
govornik stvarno u odreenom psihikom stanju ili ne.
Tako, tvrditi, potvrivati, postavljati (da /?), vai kao
GOVORNI INOVI
125
izraz verovanja (da p). Zahtevati, traiti, nareivati,
moliti, preklinjati, moliti se ili zapovedati (da se uini
A) vai kao izraz elje ili tenje (da se uini A).
Obeavati, uzimati obavezu, preliti ili zaklinjali se (da
e se uiniti A) vai kao izraz namere (da se uini A).
Zahvaljivati, pozdravljati, estitati, vai kao izraz za-
hvalnosti, zadovoljstva (zbog dolaska 5[luaoca]) ili
radovanja ([luaoevoj] srei)
9
.
2. Kada preokrenemo prvi zakon, onda je neiskre-
nost mogua jedino tamo gde in vai kao izraz
psihikog stanja. Ne moe se, na- primer, neiskreno
pozdravljati ili krstiti, ali se moe neiskreno tvrditi ili
obeavati.
3. Tamo gde nam uslov iskrenosti kae ta govor-
nik izraava pri izvoenju ina, pripremni uslov nam
kae (bar delom) ta on u izvoenju ina implicira.
Uopte uzev, govornik u izvoenju bilo kog ilokutornog
ina implicira da su zadovoljeni pripremni uslovi tog
ina. Tako, na primer. kada neto tvrdim, ja implicirani
da tu tvrdnju mogu da obrazloim. Kada dajem obea-
nje, ja impliciram da je stvar koju sam obeao u
interesu sluaoca. Kada nekome zahvaljujem, ja impli-
ciram da sam od onoga na emu zahvaljujem imao
koristi (ili bar, da je postojala namera da to za mene
bude od koristi), itd.
Bilo bi zgodno kada bismo jo mogli govor obja-
sniti preko sutinskih pravila, kao to smo to uinili sa
i/npliciranjem i izraavanjem. U iskuenju smo da
kaemo sledee; govornik implicira da (su zadovoljeni)
pripremni uslovi, izraava (stanje naznaeno) u uslo-
vima iskrenosti i kazuje sutinski uslov, (bez obzira
ime je on odreen). Razlog zbog kojeg to nije mogue
sastoji se u tome to postoji tesna veza izmeu govore-
9 Ovaj zakon uzgred prua i reSenjc za Murov (Moore) paradoks, paradoks da ne
moguistovremeno tvrdili p i tvrdili da ne verujem da p. iako iskaz da p nije nckonzistenian
\j iskazom da ja ne verujem da p,
Tipovi ilokutornih inova
Tipov:
praMl-i
Kkaznog
sadraja
Pripremno
Kkrenosti
Sutinsko
kmnentar:
Zahtevaii
Budui in (akt) A sluSaoca 5
1. i'jeustanjuda izvriSM. Cveru/e
da je S u Mamu da izvrii A.
2, Ni G-> ni 5-unijeoigledno da e
S izvriti A svojom voljom unormal-
nom tokudogaaja.
(i zeli da 5 izvri A-
Vai kao pokuiaj da se S navede da
izvri A.
Naredba i zapovest imaju i dodamo
pripremno pravilo da G mora imati
autoriteta nad .S-om. Zapovest vero-
vatno nema 'pragmatiki' uslov koji
zahteva nc-ociglednost. Uz to. kod
obe vrste sutinski uslov zaraen je
odnosom auioriteta. poto izriaj
vai kao pokuaj da se 5 navede da
izvrti A pomou G-ovog autoriteta
nad 5-om.
Potvrivali tvrdili (da)
Neki Ukaz p
1. G ima dokaze (razloge, itd )
za istinitost p-a.
2. NL G-U ni i-u nije oigledno
da 5 zna (da nijepotrebno pod-
seati ga na, itd.) p.
G veruje da p.
Vai kao preuzimanje obaveze
da p predstavlja pravo stanje
stvari.
Za razliku od argumentisonja,
ovi inovi nisu sutinski pove-
zani sa pokuajem ubeivanja.
Tako se ..Ja prosto tvrdim da p
L nepokuSavam da vas ubedim"
moe prihvatiti. Ali Ja argu-
mentiiem da p i ne pokuavam
da vas ubedim" zvui nedosled-
no.
Pitali
11
Bilo koji iskaz ili iskazna funkcija
1. G ne zna odgovor, to jest ne zna
da li je iskaz istini! ili. u sluaju
iskazne funkcije, nema informaciju
koja je potrebna da se istinski upol-
puni iskaz (videti komentar).
2. Ni G-uni 5-unijeoigledno da e
S pruiti informaciju u odreenom
trenuiku i bez postavljenog pitanja.
G eli (u informaciju.
Vai kao pokuiaj da se iz .V-a izvue
neka informacija.
PuMoje dve vrste pitanja, a) stvarna
pitanja i b) ispitna pitanja. U stvar-
nim pitanjima G eli da zna odgovor.
Kod i&pitnihpiianja G eli da zna da
li 5 zna (odgovor na pitanje).
I) U smislu postaviti pitanje" a ne sumnjati'
I s ka/nog
-adraja
Pripremno
Tiptn I
pravih Sutinsko
komentar:
Zahvaljivali na
Akt (in) A koji je 5 izvrio u proilo-
sli.
A je dobro za S-a i S veruje da jeA
dobro za njega.
G se osea zahvalnim zbog A.
Vai kao izraz zahvalnosti.
SuStinsko i pravilo iskrenosti se do-
nekle poklapaju. Zahvaljivanje je
samo izraavanje zahvalnosti rta na-
in na koji obeanje, na primer, nije
samo izraavanje namere,
Sa vetu vati
Budui akt 5-a.
1. G ima razloga da veruje da
e A biti dobro za 5-a.
2. Ni G-u ni 5-unije oigledno
da e 5 izvrili A u normalnom
loku dogaaja.
G veruje da e A biti dobro za
S-a.
Vai kao preuzimanje obaveze
da je A u 5-ovom najboljem
interesu.
NasuprotonomeSto pretpostav-
ljamo, savet nije vrsta upuiva-
nja zahteva. Zanimljivo je upo-
rediti sa veto vati" sa urgirati",
zastupati" i preporuivati"
kada vam neko daje savet da
uinitc neto u onom smislu u
kome to ini zahtevajui. Save-
tovati je pre govorili vam ila je
bolje za vas. -
Upozoravan
Budui dopada] D ili stanje itd.
1. 5 ima razloga da veruje da e se
dogodili D i da on nije u 5-ovom
interesu.
2. Ni G-uni 5-unijeoigledno da e
se D dogoditi.
0 veruje da D nije u interesu S-.
Vai kao preuzimanje obaveze da D
nije u interesu 5-a.
Upozoravanje je kao savctovimje a
ne kao upuivanje zahteva. Mislim
da upozoravanje nije nuno pokuaj
teranja da se preuzme akcija u cilju
izbegavanja D. Obratite panju da
se u gornjem prikazu daje katego-
riko a ne hipotetiko upozorenje.
Veina upozorenja su verovatno hi-
potetska: ..Ako ne uini" Xdesie
se V".
Tipo\i
pravi I; i
Iskaznog sadraja
Pripremno
Kkrenosli
S u unsko
Kinncntar:
Pozdravljan
Ne postoji.
0 se tek susreo (ili se upoznaje, itd.) sa
5-ora.
Ne postoji.
Vai kao G-ovo utivo prepoznavanje
5-a.
estitali
Neki dogaaji. D inovi, itd. povezani sa
S-om.
D je u interesu 5-a i G veruje da je D u
5-ovom interesu.
G je zadovoljan zbog D.
Vai kao izraavanje zadovoljstva zbog t>.
Ocstn:iii" jeslino ..zahvaljivati" po tomeSto
je izraz sopstvenog uslova iskrenosti.
12# DON SERL
nja i konstativne klase ilokutornih inova. Govorenje
se poklapa sa tvrenjima, ali ne sa pozdravima. U
stvari, Ostinovo originalno shvatanje performativa je
da neki izriaji nisu govorenje ve inovi druge vrste.
Ali, ova primedba je moda malo preterana. ovek
koji kae Ja ovim obeavam" ne samo da obeava,
ve kale da on obeava
10
. To jest, izmeu govorenja i
konstativa postoji stvarna veza, ali ona nije tako tesna
kao to mislimo.
4. Tamo gde je iz konteksta i izriaja jasno da je
zadovoljen sutinski uslov, izvoenje ina je mogue
bez izriitog pozivanja na sredstvo za pokazivanje
ilokutorne snage. Na primer, ja mogu da kaem Ui-
niu to za tebe", ali e taj izriaj vaiti samo kao
obeanje i uzimae se kao obeanje u svakom kontekstu
u kome je sasvim oigledno da izgovarajui tu reenicu
ja prihvatam (ili preuzimam, itd.) neku obavezu. U
stvari, retko se deava daje neophodno rei eksplicitno
Ja obeavam". Slino, moe se rei samo elim da
to ne ini", ali ovaj izriaj e u nekim kontekstima
biti vie do prosto izraavanje elje. To e onda biti
zahtev i to u onim kontekstima gde je smisao izricanja
te reenice da navede nekoga da prestane da neto
ini, odnosno tamo gde je zadovoljen sutinski uslov
za postavljanje zahteva.
Odlika govora - da jedan izriaj u nekom kontek-
stu moe znaiti zadovoljavanje sutinskog uslova bez
izriite upotrebe sredstva za pokazivanje ilokutorne
snage za taj sutinski uslov - izvor je bezbrojnih utivih
fraza. Tako se, na primer, reenica, Da li bi mogao
da uini to za mene?" obino ne izrie kao konjun-
ktivno pitanje u vezi neijih sposobnosti, uprkos znae-
nju leksikih delova i upitnog sredstva za pokazivanje
ilokutorne snage.
10 Kao ilo je m Oslin (J. L, Auslin) ukazao u svome lanku: Othcr minds".
Proceedingu af the Arutoielian Society. dodatni tom za 1964: preStampano uJ. L. Auslin:
Phttoiophkul Pupers, Onfonl, 1961.
GOVORNI INOVI 129
5. Ilokutorna snaga nekog izriaja uvek se moe
naznaiti cksplicitno u svim sluajevima u kojima to
nije uinjeno. Ovo je primer principa izrazivosti kojim
se tvrdi da sve to se moe zamisliti moe se i rei.
Naravno, dati jezik moe biti nedovoljno bogat da bi
govorniku omoguio da kae sve to podrazumeva, ali
u principu nema nikakvih prepreka da se taj jezik
obogati. Druga je primena ovog zakona da sve to se
moe implicirati moe se i rei, mada, ako je moje
objanjenje pripremnih uslova ispravno, to se ne moe
rei a da se ne impliciraju druge stvari.
6. Poklapanje uslova u tabeli pokazuje nam da su
neke vrste ilokutornih inova, u stvari, posebni slua-
jevi drugih vrsta. Tako je postavljanje pitanja, u stvari,
poseban sluaj zahtevanja - zahtevanje informacija
(stvarno pitanje), ili zahtevanje da slualac pokae
znanje (ispitno pitanje). Ovo objanjava nau intuiciju
da je izriaj u obliku zahteva Kai mi ime prvog
predsednika SAD" po svojoj snazi jednako izriaju
pitanja Kako se zvao prvi predsednik SAD?*'. Time
se takode delimino objanjava zato glagol ,,ask"
obuhvata i zahteve i pitanja*, na primer, On me je
zamolio da to uinim" (zahtev) i On me je pitao zato"
(pitanje).
I ovo pitanje je od sutinskog znaaja: Da li
postoje neki osnovni ilokutorni inovi na koje se mogu
svesti svi ili veina drugih inova? Ili, drugaije reeno,
Koje su osnovne vrste ilokutornih inova?" i Koji je
princip jedinstva tih vrsta?" Odgovoriti na ovo pitanje
teko je i zbog toga to ima raznih principa razlikovanja
koji nas navode da kaemo prvo, da je ta i ta vrsta
ilokutornog ina razliita od tog i tog ina (videti ta-
ku 8)".
* U engleskom jeziku glagol ,,a\k" itiiii i molili i pilali. (l'mii prcv.)
II U tom poglavlju Ostinova klasifikacija ik>kutormh inova u pel kategorija izgledu
pomalo ad hoc. Vidi: How tn Do Things wiih Words. str. 150 i dalje.
1 3() DON SRRL
7. Uopte uzev, sutinski uslov odreuje druge
uslove. Na primer, postoje sutinsko pravilo za postav-
ljanje zahteva da izriaj vai kao pokuaj da se S(lua-
lac) navede da uini neto, onda pravilo o iskaznom
sadraju treba da uklj ui sluaoevo budue ponaanje.
Ako je istina da su druga pravila funkcija sutin-
skog pravila i ako neka od njih tee da se javljaju u
stalnim vezama sa drugim pravilima, onda ona pravila
koja se stalno ponavljaju mogu jednostavno biti uklo-
njena. Pripremni uslov ne-oiglcdnosti javlja se u toliko
vrsta ilokutornih inova, da mislim da se uopte ne radi
o odvojenim pravilima za izriaj posebnih sredstava za
pokazivanje ilokutorne snage, ve da je ovaj uslov,
opti uslov za ilokutorne inove (i slino, za druge vrste
ponaanja) u tom smislu da je in nedostatan ako je
ono to treba postii zadovoljenjem sutinskog pravila
ve postignuto. Na primer, nema nikakvog smisla
nekome rei da uini neto ako je sasvim oigledno da
e on to ionako uiniti. Ali ovo je u istoj meri posebno
pravilo za izricanje zahteva ukoliko je i pravilo da
ahista moe da povue potez lovcem samo ako je na
njega red da povlai potez, posebno pravilo za povla-
enje poteza lovcem.
8. Pojmovi ilokutorne snage i razliitih ilokutornih
inova ukljuuju, u stvari, nekoliko sasvim razliitih
principa razlikovanja. Prvo i najvanije, postoji smisao
ili svrha inova (na primer, razlika izmeu tvrenja i
pitanja); drugo, relativni poloaj G(ovornika) i 5(luao-
ca) (razlika izmeu zahteva i naredbe); tree, stepen
preuzete obaveze (razlika izmeu prostog izraavanja
namere i obeanja); etvrto, razlika u iskaznom sad-
raju (razlika izmeu predikacijc i izvetavanja); peto,
razlika u nainu na koji se iskaz vezuje za interese
C(ovornika) i .V(luaoca) (razlika izmeu hvalisanja i
jadanja, izmeu upozorenja i predvianja); esto, raz-
liita izraena mogua psihika stanja (razlika izmeu
GOVORNI INOVI
obeanja koje je izraz namere i tvrenja koje je izraz
verovanja); sedmo, razliiti naini na koje se jedan
izriaj odnosi prema ostatku razgovora (razlika izmeu
prostog davanja odgovora na neto to je neko rekao
i upuivanja prigovora onome to je reeno). Tako ne
smemo pretpostaviti, na ta bi metafora snaga" mogla
da nas navede, da razliiti ilokutorni glagoli oznaavaju
take u jednoj jedinoj ravni. Pre se moe rei da ima
nekoliko razliitih ravni ilokutorne snage i injenica da
se ilokutorni glagoli u engleskom jeziku zaustavljaju na
izvesnim takama tih raznih ravni-, a ne na nekim
drugim takama, sasvim je sluajna. Na primer, mo-
emo imati ilokutorni glagol ocrveniti", podrazumeva-
jui da kaemo za neto da je crveno. Tako bi, Ja to
ovim ocrvenjujem" prosto znailo To je crveno".
Slino je sa jednim arhainim glagolom macarize" koji
oznaava da nekoga nazivamo srenim
12
.
Ali, upavo zbog toga to postoji vie razliitih
dimenzija ilokutorne snage i to izriajni in moe da
se izvede sa raznolikou intencija, vano je imati u
vidu da se jednim istim izriajem moe izvesti nekoliko
razliitih ilokutornih inova. Moe postojati nekoliko
nesinonimnih ilokutornih glagola koji na ispravan nain
opisuju neki izriaj. Na primer, pretpostavimo da na
nekoj zabavi neija ena kae Zaista je kasno". Izriaj
na jednom nivou moe biti tvrenje injenice: njenom
sagovorniku, koji je upravo rekao da je stvarno jo
rano, moe izgledati (i biti upueno) kao prigovor;
njenom muu to moe izgledati (i biti upueno) kao
predlog, ili ak kao zahtev (Idemo kui)" ili kao
upozorenje (Ako ne odemo sada, ujutru e sav biti
nikakav").
9. Neki ilokutorni glagoli mogu se definisati putem
nameravanog perlokutornog efekta, a neki ne. Tako,
12 Prvi od ovih pnmera dugujem Polu Grajsu (Paul Grice). a drugi Pilcru OiCu
(Peter Geach): Ascriplivism", Philosnphuut ttmttm, ioni (W. l%0, str. 221-226.
131
132
DON SERL
postavljanje zahteva je, prema sutinskom uslovu, po-
kuaj da se slualac navede da neto uini, ali obeanje
nije sutinski povezano sa izazivanjem takvog efekta
kod sluaoca ili sa njegovim odgovorom. Kada bismo
mogli da preko perlokutornih efekata dobijemo analizu
svih (ili veine) ilokutornih inova, mogunost da
ilokutornc inove analiziramo bez pozivanja na pravila
bi se umnogome poveala. Jezik bi se onda mogao
smatrati samo konvencionalnim sredstvom za obezbe-
denje, ili pokuaj obezbedenja prirodnih reakcija ili
efekata. Tada ilokutorni in uopte ne bi ukljuivao
nikakva pravila. Teoretski gledano, u jeziku ili van
jezika, moe se izvriti neki in. Ali izvriti neki in u
jeziku, znai koristiti konvencionalno sredstvo za neto
to se moe initi bez ikakvog konvencionalnog sred-
stva. Ilokutorni inovi bi onda bili (neobavezno) kon-
vencionalni, ali njima uopte ne bi upravljala pravila.
1 kat> to je jasno iz svega ovoga to sam do sada
rekao, mislim da ovo svoenje ilokutornog na pcrloku-
torno i eliminisanje pravila koje sledi iz te redukcije,
verovatno nije izvodljivo. I upravo povodom tog pita-
nja, razilaze se teorije koje se mogu nazvati institucio-
nalne teorije komunikacije, kao to su Ostinova, moja
i mislim Vitgentajnova, sa naturalistikim teorijama
znaenja kao to su, na primer, teorije koje se oslanjaju
na objanjenje znaenja pomou relacije stimulus-od-
govor.
etvrto poglavlje
REFERENCA KAO GOVORNI IN
U ovom i narednom poglavlju zaci emo u samu
unutranjost iskaza kako bismo razmotrili iskazne i-
nove reference i predikacije. U tome emo se ograniiti
na pojedinane odreene reference. Stoga, rezultat
naeg razmatranja bie jedna nepotpuna teorija refe-
rence. Kao to emo videti, i ove reference zadae nam
dosta muke, ali sve dok njih ne razjasnimo, teko da
emo moi bolje da razumemo druge vrste reference.
Pojam pojedinane odreene reference je krajnje
nezadovoljavajui, ali se bez njega ne moe. tjajoi-
gledniji sluajevi izraza kojima se na neto referira jesu
vlastitu imena. Ali kada budemo razmotrili i druge
vrste izraza, kao to su pojedinani odreeni opisi, nai
emo da su neki od njih referirajui izrazi dok drugi
oigledno nisu, a postoje i oni koji spadaju negde
izmeu. Uz to, neka javljanja vlastitih imena nisu
referencijalni izrazi kao na primer: Kerber ne postoji".
Filozofi koji razmatraju ove odreene opise uvek e se
zalepiti za primere kao to su Kralj Francuske" ili
ovek", a retko za one kao to su vremc", savremeni
nain ivota" ili zato volim pasulj". To izgleda
pomalo sumnjivo. Razmotrimo, na primer, potekoe
koje se javljaju kod primene Raslove teorije opisa (bez
134
DON SERL
parafraziranja originala) na reenice kao to su Vremc
je dobro": (3x) (x je vreme (y) (y je vreme > y =
x) x je dobro)" jedva da uopte ima nekog smisla.
Ipak, skloni smo da kaemo da izraz vreme" u reenici
Vreme je dobro" vri ulogu slinu onoj koju ima izraz
ovek" u reenici ovek je dobar".
Razmotrimo sada neka javljanja odreenih opisa
za koje je sasvim jasno da nisu referencijalna javljanja.
U izriaju Ostavio me je na cedilu"* izraz cedilo"
nije upotrebljen da bi referirao na neto. Slino,
Uinio sam to zbog njega"** izraz zbog njega" nije
upotrebljen da referira
1
. Ovo je jo oiglednije ako
primere javljanja izraza cedilo" i zbog njega" uporc-
dimo sa reenicama u kojima se umesto ovih iraza
javljaju reci zgrada" i njegov brat" - Ostavio me je
u zgradi" i Uinio sam to za njegovog brata". Ali,
kako znam da prvi par izraza ne referira, a da drugi
par to ini? Tako to poznajui svoj maternji jezik ja
znam da prvi par ne slui za izdvajanje i identifikaciju
nekog predmeta ili entiteta, a da drugi par to ini. Ova
injenica sadri izvesne zanimljive lingvistike posledice
i ukazivanje na te posledice moe da bude od koristi
onima koji ne mogu da vide oigledan nedostatak
reference za cedilo" i zbog njega". Na primer, prvi
par nije odgovor na odreene upitne oblike Za koga
ili zato sam to uinio?" ili Gde me je on ostavio?",
dok drugi par jasno odgovara na ta pitanja. Uz to u
ovim vrstama konteksta 'zbog njega' i 'cedilo' ne trpe
oblik mnoine za razliku od izraza 'zgrada' i 'brat'. Sa
stanovita generativne sintakse moemo da kaemo da
zbog njega" i cedilo", uopte nisu imenini izrazi i
da u ovim javljanjima nisu ni imenice.
... in Ihe lureh." (Prim. prev.)
** for his sakc." (Prim. prev.)
1 Ovaj primer uzet je \i. Kvajnovog (W. Ouinc) rada Word and Object, Cambridge,
1960. str. 236.
GOVORNI INOVI
135
Drugi izvor potekoa je to to javljanja pojedina-
nih referirajuih iraza sa svrhe referiranja nisu uvek
kategorika. Neka su, naime, hipotetika. Tako u
izriaju On e naslediti novac" izraz on" se koristi
da referira na kagetoriki nain. Ali, u izriaju, Ako
oni budu imali sina, onda e on naslediti novac", on"
samo uslovno referira u zavisnosti od istinitosti antece-
dentnog iskaza. Slini primeri mogu se konstruisati sa
vlastitim imenima. Na primer, Ako kraljica Engleske
bude imala sina koji e se zvati Henri, onda e Henri
biti najmlai od petoro dece". Dalje, u ovom radu ja
u se baviti ispitivanjem kategorike reference isto kao
to sam u sluaju davanja obeanja istraivao samo
kategorika a ne hipotetika obeanja.
4.1. Upotreba i spominjanje
Kao to smo videli u prethodnom odeljku, javljanje
referirajueg izraza u raspravi nije uvek referirajue
javljanje. Uz to, ponekad se u razgovoru javljaju izrazi,
bilo da su referirajui ili ne, kao izrazi o kojima se u
tom razgovoru govori, a ne u svojoj uobiajenoj upotre-
bi. Razmotrimo razliku izmeu ova dva javljanja rei
Sokrat":
1. Sokrat je bio filozof,
i
2. Sokrat" ima est slova.
Kod uporedenja ovih reenica oigledne su dve injeni-
ce: prvo, obe reenice poinju istom reju Sokrat" i
drugo, u izriajima dveju reenica ta re igra sasvim
razliite uloge. Naime, u prvoj reenici ona je data u
normalnoj upotrebi - da referira na pojedinanog
oveka. U drugoj reenici re Sokrat" se ne upotreb-
ljava na uobiajeni nain ve se o samoj toj rei govori,
to je i naznaeno navodnicima. Nastojei da objasne
] 36 DON SERI.
razlike u ovakvim sluajevima, filozofi i logiari su ak
bili skloni da poriu oiglednu istinu da ove reenice
poinju istom reju.
Opte je prihvaeno jedno prilino nejasno obja-
njenje razlike izmeu upotrebe i pominjanja izraza i
bilo bi dobro da malo razjasnimo itavu stvar. Filozofi
i logiari tvrde da se u sluajevima kao to je naa
druga reenica uopte i ne pojavljuje re Sokrat", ve
jedna potpuno nova re - u stvari, vlastito ime te reci.
Vlastita imena reci ili drugih izraza, tvrde dalje oni,
prave se tako to se dati izraz (ili, pre se moe rei,
ono to bi predstavljalo taj izraz kod upotrebe izraza,
a ne samo dco novog vlastitog imena) stavi pod
navodnike. Prema tome, re kojom poinje druga
reenica nije, kao to bi se moglo pomisliti, Sokrat"
ve Sokrat"", a re koju sam upravo napisao nije
Sokrat"", ve Sokrat""", stoje opet sasvim nova
re, jo jedno vlastito ime vlastitog imena, vlastitog
imena, naime Sokrat"""", i tako dalje u hijerarhiji
imena, imena, imena...
Ovakvo objanjenje smatram besmislenim. Ono
po sebi nije tetno, ali ono poiva na potpuno pogre-
nom shvatanju naina na koji funkcioniu vlastita
imena, navodnici i drugi elementi jezika. Pored toga,
ovakvo objanjenje je uticalo i na druge oblasti filozo-
fije jezika. Na primer, za reenice koje poinju reju
da" ponekad se, po analogiji sa ortodoksnim objanje-
njem upotrebe i pominjanja, pogreno kae da su
vlastita imena iskaza.
Ima najmanje dva naina da se pokae da je
ortodoksno objanjenje upotrebe i pominjanja pogre-
no. Prvi je da se ukae na neke opte odlike institucije
vlastitih imena koje su u suprotnosti sa tim objanje-
njem. Drugi nain je da se napravi uporeenje izmeu
referiranja na izraze vlastitim imenima ili odreenim
opisima i naina na koji koristimo navodnike da bismo
predstavili same te izraze.
GOVORNI INOVI 137
Ako se zapitamo zato uopte postoji institucija
vlastitih imena, deo odgovora bio bi da nam je za
pravljenje identifikujue reference potrebno podesno
sredstvo na koje se obino referira kao na objekte kada
sami objekti nisu prisutni. Ali to sredstvo nema nika-
kvog smisla kada je objekt o kome elimo da govorimo
i sam deo rasprave, te da bi se na njega referiralo nije
potrebno neko posebno jeziko sredstvo. Sa nekoliko
izuzetaka kao to su izrazi iz religije ili nepristojne reci,
kada elimo da govorimo o takvoj rei, ne moramo da
je posebno imenujemo ili referiramo na nju na neki
drugi nain; jednostavno moemo da pokaemo (znak)
te rei. Neuobiajeni sluajevi su oni u kojima je
zabranjeno, ili neumesno, ili nezgodno da damo samu
tu re. U pisanom govoru postoje neke konvencije: na
primer, navodnici naznaavaju injenicu da re nije
upotrebljena na uobiajeni nain ve kao predmet
rasprave. Ukratko, da bismo recima govorili o stvarima
koje same nisu rei i koje ne moraju da budu prisutne
kada o njima govorimo, imamo instituciju vlastitih
imena. itava ta institucija dobija svoj znaaj kada
imamo u vidu injenicu da za referiranje na druge
objekte mi upotrebljavamo rei. Vlastito ime moe biti
vlastito ime samo ako postoji stvarna razlika izmeu
imena i imenovane stvari. Ako su one iste, onda se
pojam imenovanja i referiranja ne moe primeniti.
Uporedimo sada stvarno referiranje na neku re
sa nainom na koji govorimo o rei u reenici 2.
Pretpostavimo da smo ovu reenicu prepravili tako da
ona sada glasi:
Re koja je ime uvenog Platonovog uitelja ima
est slova.
Za razliku od reenice broj 2, ovde, da bismo referirali
na neku re, mi u stvari upotrebljavamo odreeni opis.
Zamislimo sada da smo nekoj rei dali vlastito ime, na
primcr neka Don" bude ime reci Sokrat". Tada e
naa reenica broj 2 glasiti:
Don ima est slova.
Ovde je ime Don upotrcbljeno kao pravo vlastito ime
sa ciljem da referira na neki drugi objekat, naime na
re Sokrat".
Ali, skoro uvek je mogue da, kada elimo da
govorimo o nekoj reci, pokaemo samu tu re kao to
smo uinili u reenici broj 2. Suvino bi bilo traiti i
ime za tu re, a bilo bi pogreno tu re smatrati imenom
ili delom imena same te reci. Kako emo onda okarak-
terisati izriaj prve reci u reenici 2? Odgovor je sasvim
jednostavan: re je ovde izreena ali ne u svojoj
uobiajenoj upotrebi. Sama re je predstavljena, a onda
se o njoj govori. Znacima navoda je naznaeno i to da
tu re treba uzeti kao predstavljenu re i re o kojoj
se govori, a ne kao re koja je na opeprihvaeni nain
upotebljena da referira. Ali na re se ne referira niti
ona referira na sebe.
Onda se moe reci - pa zato ne bismo mogli da
usvojimo samo kao konvenciju to da navodnici ispred
i iza neke rei prave od nje novu re - vlastito ime
originala?" Moemo se zapitati i sledee: zato ne
bismo usvojili, prosto kao konvenciju, to da u reenici
,,Sncg je beo" re je" predstavlja ime moje babe?
injenica je da ve postoji konvencija o upotrebi
navodnika. Jedna (samo jedna) od njih je da rei u
navodima treba uzeti kao rei o kojima se govori (koje
se navode itd.), a ne kao da ih je govornik upotrebio
na uobiajeni nain. Svako ko eli da uvede neku novu
konvenciju duan je da najprc objasni kako to utie na
ve postojee konvencije, i drugo, koji su motivi za
uvoenje nove konvencije. Meutim, poto ve imamo
sasvim primerene konvencije o upotrebi i pominjanju,
nije jasno kako se nova konvencija koja se predlae
dosledno uklopila u taj skup. Drugo, ako u literaturi
138
DON SERL
GOVORNI INOVI
139
potraimo motive za uvoenje konvencije da navodnici
oko rci ili nekog drugog izraza ine potpuno novo
vlastito ime, nai emo samo razna pogrena stanovita
o jeziku. Na primer, osnovne konvencije u pogledu
upotrebe bilo kog jezika zahtevaju da u svakom izriaju
koji pravimo o nekom objektu mora biti upotrebljeno
ime tog objekta, a ne sam taj objekat. Stoga, ako
elimo da kaemo neto o nekoj reenici - na primer,
da je ta reenica istinita - moramo upotrebiti ime ove
reenice, a ne samu reenicu."
2
Jecjino to moemo na
to odgovoriti jeste da takva osnovna konvencija ne
postoji. Delovi govora, ili drugi predmeti koji se mogu
predstavljati usmeno ili vizuclno, lako se mogu javiti
u govoru kao predmet govora. Na primer, orintolog
moe da kae: Zvuk koji pravi kalifornijska kreja
j e. . . " a zatim reenicu zavri samim zvukom a ne
vlastitim imenom tog zvuka.
4.2. Aksiomi reference
Imajui na umu injenicu da nije svako javljanje
referirajueg izraza javljanje u svrhe referiranja, eleo
bih da dam analizu odreene reference koja bi ila
uporedo sa analizom ilokutornih inova izloenom u
prethodnom poglavlju. Za razliku od veine govornih
inova, referenca ima dugu istoriju u filozofskim razma-
tranjima - jo od Fregea (u stvari jo od Platonovog
Teajteta, ako ne i ranije). Zato emo morati paljivo
da postupamo u naoj analizi, dajui usput jedan
podui pregled filozofskih gledita. Teorija koju u
predstaviti je u onoj tradiciji koja poinje sa Fregeom,
a nastavlja se sa Strosnovim (Strawson) Individuals i
2 A. Tnrski; ..The semantir cnnceplion >f Iruth", Phi!osophy and Phenomenotoptal
Research, lom 4. 1944; pretampano u H. Feigl * W. Si-llan. (eds.): Reaili/iKi m
Philntophkul Anatysis. Ncw York, 1M9,
140 DZON SERL
kao to e italac i sam videti, pod velikim je uticajem
ova dva autora.
U vezi sa referiranjem i referirajuim izrazima
imamo 4va optepriznata aksioma. Oni bi glasili otpri-
like ovako:
1. Sve na ta se referira mora da postoji.
3
Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom egzistencije.
2. Ako je predikat istinit o jednom objektu, onda
je on istinit o svemu to je identino tom objektu
bez obzira koji su izrazi upotrebljeni za referiranje
na taj objekat.
Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom identiteta.
Oba ova aksioma mogu se predstaviti i kao tauto-
logijc. Prvi je oigledna tautologija jer nam kae da se
na neku stvar ne moe referirati ako ne postoji stvar
na koju bi se referiralo. I drugi se moe interpretirati
kao tautologija tako da glasi: sve to je istinito o
jednom objektu, istinito je o tom objektu.
Oba aksioma dovode do paradoksa, prvi zbog
zabune oko toga ta znai referirati, a drugi zato to
neke od njegovih interpretacija nisu tautologije ve
lai. Prvi dovodi do paradoksa kod tvrenja kao to
je, na primer, Zlatna planina ne postoji". Ako pretpo-
stavimo aksiom egzistencije i pretpostavimo da su prve
dve reci ove reenice upotrebljcnc da referiraju, onda
to tvrenje samo sebe pobija, jer da bih negirao
postojanje neega, to neto mora postojati.
Rasi
4
je ovaj paradoks reio pokazujui da se izraz
Zlatna planina" u stvari ne upotrebljava da referira
kada predstavlja gramatiki subjekt egzistencijalnog
iskaza. Uopte uzev, subjekatski izrazi u egzistencijal-
nim reenicama ne mogu se upotrebljavati da referiraju
3. ..Postojati" Ireba shvatiti bezvremeno. Moe- se. naime, referirati na neSlo Slo je
postojalo. Sto e postojati ili Slo sada poMoji.
4 B, Russell: On denoting". Mind, tom 14. 1905: pretampano upotnenutoj knji/i
Fejgla i Sdara (Feigl & Sellars} <eds.). <>/' cil.
GOVORNI INOVI 141
- to se podrazumeva kada se kae da postojanje nije
svojstvo - te stoga i ne dolazi do paradoksa. Aksiom
egzistencije ne vai, jer nema reference. Na alost, u
svom oduevljenju, Rasi je negirao upotrebu svakog
odreenog opisa u svrhe referiranja. Ovaj deo njegovog
argumenta kritikovau kasnije
5
. Zahvaljujui Raslu
niko vie ove paradokse ne uzima ozbiljno.
Ali verovatno nam se jo uvek ini da se za ovaj
aksiom mogu nai protivprimeri. Zar ne moemo
referirati na Deda Mraza, ili na erloka Holmsa, mada
nijedan od njih ne postoji niti je postojao? Referiranje
na fikcionalne (ne legendarne, mitske, itd.) entitete
nisu protivprimeri za ovaj aksiom. Na njih se moe
referirati kao na fikcionalne linosti upravo zbog toga
to one postoje u fikciji. Da bismo ovo objasnili,
potrebno je da napravimo razliku izmeu normalnog
govora o stvarnom svetu i parazitskih oblika govora
kao to su fikcija, gluma itd. U normalnom govoru o
stvarnom svetu, ja ne mogu da referiram na erloka
Holmsa jer takva osoba nikada nije postojala. Ako u
tom univerzumu govora ja kaem erlok Holms je
nosio lovaki eir" je ne referiram, kao to ne referi-
ram ni kada kaem erlok Holms dolazi veeras kod
mene na veeru". Nijedno od ova dva tvrenja ne moe
biti istinito. Ali, pretpostavimo sada da sam preao na
fikcionalni oblik govora, glumu i igru. I ako sada
kaem Serlok Holms je nosio lovaki eir", ja u stvari
referiram na jednu fikcionalnu linost (to jest na linost
koja ne postoji, ali koja postoji u fikciji) i ono to sam
rekao, istinito je. Obratimo panju na to da u ovom
obliku govora ja ne mogu da kaem erlok Holms
dolazi veeras kod mene kui na veeru" jer me
referenca moja kua" vraa u govor stvarnog sveta.
Pored toga, ako u fiktivnom nainu govora kaem
Gospoda erlok Holms je nosila lovaki eir" ja ne
5 U Sedmom poglavlju.
142
DON SERL
referiram, jer ne postoji fikcionalna gospoa erlok
Holms. Reeno fikcionalnim jezikom, Holms se nikada
nije enio. Ukratko, u govoru stvarnog sveta i erlok
Holms'" i Gospoda erlok Holms" nemaju referencu
jer takvi ljudinikada nisu postojali. U fikcionalnom
govoru izraz erlok Holms" referira, jer takva linost
zaista postoji u fikciji, ali Gospoda Serlok Holms" ne
referira, jer ne postoji takva fikcionalna linost. Ak-
siom egzistencije vai, dakle, u oba sveta: u govoru
stvarnog sveta moe se referirati na neto to stvarno
postoji: u govoru fikcije moe se referirati samo na ono
to postoji u fikciji (plus stvari iz stvarnog sveta i
dogaaji koji su ukljueni u izmiljene prie).
Sve ovo to smo do sada rekli mora izgledati
sasvim oigledno, ali u filozofskoj literaturi nalazimo
razne zabune u vezi s tim. Da bi se predupredile jo
dve mogue zabune, naglaavam da moj prikaz parazit-
skih oblika govora ne ukljuuje stanovite da u fikcio-
nalnom govoru postoje neke promene u znaenjima
reci ili drugih jezikih elemenata. Ako konvencije o
znaenju jezikih elemenata zamiljamo (bar delom)
kao vertikalne konvencije koje povezuju reenice sa
svetom, onda je najbolje one nevidljive, preutne
konvencije fikcionalnog govora posmatrati kao late-
ralne ili horizontalne konvencije koje kao da uzdiu
govor izvan sveta. Ali najvanije je shvatiti da ak i u
reenici Mala Crvenkapa" crveno" znai crveno.
Konvencije fikcionalnog govora ne menjaju znaenja
reci ili drugih jezikih elemenata. Drugo, injenica da
postoje takve fikcionalne linosti kao to je erlok
Holms ne obavezuje nas da prihvatimo stanovite da
on postoji u nekom natulnom svetu, ili da on ima
poseban nain postojanja. erlok Holms uopte ne
postoji, Sto ne znai da se negira njegovo postojanje u
fikciji.
Aksiom identiteta (kao i aksiom egzistencije) do-
vodi do daljih paradoksa i zagonetki u onim kontek-
GOVORNI INOVI ] 4^
stima u kojima reference nisu jasno vidljive. Ovaj
aksiom moe se izloiti i na sledei nain
6
. Ako dva
izraza referiraju na isti predmet, oni mogu salva veritatc
zamenjivati jedan drugog u svim kontekstima. Izraen
u ovom obliku, taj aksiom nije tautologija ve la, to
predstavlja jednu novu potekou. Mislim da su ove
zabune isto toliko trivijalne koliko i one koje proistiu
iz aksioma egzistencije, ali trebalo bi dosta prostora da
se one i objasne. Meutim to prevazilazi okvire ove
rasprave.
Cilj ovog poglavlja nije samo nastavak razmatranja
ova dva aksioma ve i uvoenje treeg aksioma i
ispitivanje njegovih posledica.
3. Ako govornik referira na neki predmet,
tada on identifikuje ili je u stanju da, ako se to od
njega trai, identifikuje taj predmet.
Ovaj aksiom nazvaemo aksiomom identifikacije.
I on je takode tautologija poto slui samo za svrhe
izlaganja pojma (pojedinane, odreene) reference.
Taj aksiom moe se izraziti i na sledei nain:
3a. Nuan uslov za uspeno izvoenje odre-
ene reference u izriaju jednog izraaje da izriaj
tog izraza mora da saoptava
7
sluaocu istinit opis
ili injenicu o jednom jedinom objektu. Ili, ako taj
izriaj to ne ini, onda govornik mora biti u stanju
da ga zameni izrazom iji izriaj to ini.
Postoje samo tri naina na koje govornik moe
garantovati da e takva injenica biti saoptena: [1J
izreeni izraz mora da sadri predikate koji su istiniti
6 Na primer, R. Cartiiip: Meaning and Htautlf, str. VS i dalje.
7 Saopavali" nije uvek najprimercmji glagol. Rei Ja govornik (komunicira
siopstava sluiaocu neku injenicu, nagoveslava da lllltllll nije prethodim OBU BI Bi
injenicu koja mu je saopena. Ali cesto kod referiranja, reenica koja je saopSlena
(kiimunicirana) sluSaocuje reenica za kojuon ve zna da je istinita. Moda bi trebalo rei
da M u takvim sluajevima govornik poziva na tu reenicu ili sluSaoca podseca na nju
Meutim, ja u i dalje koristili glagol ..saopavati" ili ..prcneti" pixl uslovom da se ove
rei ne uzimajukao ukazivanjena to da sluialc nijeznao niSta o onome ita mujesaopSreno
ili prenelo.
14-1
DON SERL
samo o jednom objektu; ili [2] njegov izriaj zajedno
sa kontekstom mora da prui neko ostenzivno ili
indeksno predstavljanje jednog jedinog objekta; ili [3]
njegov izriaj mora da prui mcavinu indeksnih poka-
zatelja i opisnih termina koji su dovoljni za identifiko-
vanje jednog jedinog objekta. Ako izreeni izraz ne
spada ni u jednu od ovih vrsta izraza, referenca moe
biti uspena samo pod uslovom da je govornik u stanju
da, ako se to od njega trai, ponudi jedan od takvih
izraza. Ovaj princip nazvaemo principom identifi-
kacije.
Nije sasvim oigledno da je taj princip tautoloki.
U stvari, na prvi pogled se ak ini da on nije ni
plauzibilan. Neophodno je da ga podrobnije objasnimo
kako bi nam on postao sasvim razumljiv. Meni se ini
da on sadri jednu znaajnu istinu sa dugom istorijom,
jer taj princip nije nita drugo do generalizacija Fregeo-
vog diktuma da svaki referirajui izraz mora imati
smisla.
Ovaj princip pokuau da postavim ispitujui
nune uslove za izvoenje govornog ina odreene
reference. Uz to u pokuati da pokaem logike veze
izmeu aksioma egzistencije i aksioma identifikacije.
4.3. Vrste odreenih referirajuih izraza
Poeemo podclom izraza koje razmatramo. Gra-
matiki, ovi izrazi se grubo mogu podeliti u etiri
kategorije:
1. Vlastita imena; na primer, Sokrat", Rusija".
2. Sloeni imenini izrazi u jednini.
Ova druga vrsta izraza esto sadri relativnu zavi-
snu reenicu i esto, mada ne uvek, poinje odreenim
lanom*; na primer, ovek koji me je pozvao",
U engleskom jeziku_the". (Prim. prev.)
GOVORNI INOVI ^45
najvia planina na svetu", sadanja kriza u Francu-
skoj". Pozajmljujui i donekle proirujui Raslov ter-
min, ove izraze u dalje zvati odreeni" opisi. Izraze
koji slede odreeni lan zvau deskriptori". Tamo gde
nema odreenog lana deskriptorom u nazivati itav
izraz. Ova terminologija ni u kom smislu nema za cilj
uvoenje filozofske analize ili teorije o pojmovima
opisivati" i opisi". To su samo arbitrarni termini koji
su izabrani zato to je tako bilo najzgodnije. Treba
imati na umu da odreeni opisi mogu sadrati druge
referirajue odreene izraze, ili drugi odreeni opis, ili
drugi tip izraza, kao to je, recimo, vlastito ime u, na
primer, Donov brat", ena koja je udata za oveka
koji je pijan". U takvim sluajevima, referent itavog
izraza nazivau primarnim referentom, a referent dela
tog izraza, sekundarnim referentom.
U gramatike izraze dalje spadaju i:
3. Zamenicc: na primer, ovaj", onaj", ja",
on", ona" i ono".
4. Zvanja: na primer, predsednik vlade",
papa".
Ova etvrta klasa izraza jedva da zasluuje neku panju
poto se ona inae preliva, s jedne strane, u odreene
opise, a sa druge, u vlastita imena.
4.4. Nuini uslovi za referiranje
Prvo pitanje koje bih postavio o izrazima bilo bi:
koji su nuni uslovi za izriaj jednog od ovih izraza da
bi se napravila uspeno izvedena kategorika odreena
referenca? Ali pre nego to damo neki odgovor na ovo.
postaviu jo jedno pitanje: Kakva je svrha odreene
reference, koju funkciju ima iskazni in referiranja u
ilokutornom inu? Kao to sam rekao, svrha odreene
reference je da njome govornik izdvaja ili identifikuje
146 DON SF.RI.
neki pojedinani predmet o kome on dalje govori, ili
o kome neto dalje pita, itd. Ali, ovaj odgovor je
nepotpun, jer on jo uvek ne tvrdi da li je ta identifika-
cija prenesena sluaocu ili ne. Da bismo otklonili ovaj
dvosmisao potrebno je da napravimo razliku izmeu
potpuno usvojene reference i uspene reference. Potpuno
usvojena referenca je ona u kojoj je neki objekat
nedvosmisleno identifikovan za sluaoca, to jest, tamo
gde je sluaocu ta identifikacija saoptena. Ali refe-
renca moe biti uspena - u tom smislu da govornika
ne moemo optuiti da nije uspeo da referira - ak i
ako za sluaoca ne identifikuje nedvosmisleno neki
objekt, pod uslovom da govornik moe to da uini ako
se to od njega zahteva. Do sada smo se bavili samo
pojmom uspene reference, ali lako je videti da je
potpuno usvojena referenca jo osnovniji pojam poto
je uspena referenca ona koja, iako nije, da kaemo,
potpuno usvojena, bar potencijalno moe da bude
takva.
Sada, u svetlu ovih razlikovanja, pokuajmo da
prepravimo nae poetno pitanje tako da ono glasi:
Kako je mogue da izriaj nekog izraza bude potpuno
usvojena referenca. Koji su nuni uslovi da izriaj izraza
bude dovoljan da za sluaoca identifikuje ba onaj
objekt koji govornik namerava da identifikuje? Najzad,
govornik samo izgovara neke rei\ kako onda te reci
identifikuju stvori za sluaoca? Sam nain na koji smo
formulisali ovo pitanje, pruie nam klju za odgovor.
Poto govornik za sluaoca identifikuje neki predmet,
da bi identifikacija bila uspena mora postojati neki
predmet koji govornik pokuava da identifikuje, a
govornikov izriaj izraza mora biti dovoljan da bi se
taj predmet identifikovao. Ova dva uslova ve sam
preliminarno formulisao kao aksiome egzistencije i
identifikacije. U svetlu ovog razmatranja iskazaemo
ih u obliku uslova za potpuno usvojenu referencu.
GOVORNI ClNOVJ J47
Nuni uslovi za izvoenje potpuno usvojene odre-
ene reference u govornikovom izriaju izraza su
sledei:
1. Mora postojati jedan i samo jedan predmet
za koji govornikov izriaj izraza vai (reformulacija
aksioma egzistencije), /
2. Sluaocu mora biti dato dovoljno sredstava
da identifikujc predmet iz govornikovog izriaja
izraza (reformulacija aksioma identifikacije).
Pogledajmo sada kako izriaj odreenog opisa
moe da zadovolji ovakve zahteve. Pretpostavimo, na
primer, da je izraz taj ovek" izreen kao dco reenice
Taj ovek me je uvredio". Kako ovakav jedan izriaj
zadovoljava dva navedena uslova?
Prvi uslov moe se podeliti u dva dela:
1 (a) Mora postojati bar jedan predmet na
koji se odnosi govornikov izriaj datog izraza.
1 (b) Ne srne postojati vie predmeta ve samo
jedan, na koji se govornikov izriaj datog izraza
odnosi
8
.
Kod odreenih opisa, ispunjavanje uslova 1 (a)
sasvim je jednostavno. Poto izraz sadri opisnik i poto
taj opisnik sadri opti opisni termin, ili je i sam jedan
od njih, nuno je jo samo to da postoji bar jedan
predmet o kome se opisnik moe izrei kao predikat.
Da bi uslov \{a) bio zadovoljen u sluaju izraza taj
ovek" nuno je samo da postoji bar jedan ovek.
Sledei korak je mnogo sloeniji. Naravno, u
iskuenju smo da odemo i suvie daleko u izjednaava-
nju uslova 1 (a) i 1 (b) i da tvrdimo da kao to je uslov
8 ReC..odnosili" ovde je namerno neulralna i sloga, bojim se, sasvim nenamirno
neodreena. Ako uul.n ima bilo kakvih primtdhi na to - napominjem da je i ja sa
oklcvanjem korislim jednostavnu umesto ,.na koje se odnosi govornikov izriaj izraza'
itajte ..na koji govornik namerava da referira izriajem tog izraza" i mulatis mutmdls u
itavom tekstu. Ovde ciljam na lo kkn glasovi kU-ntilikuju pndOMto. Ono tto mora da *
nBliti jte sta je to oameravati ili poiirazumevali poseban predmet. Ali niiia u ovom
mom argumentu ne zavisi od neodreenosti termina odnositi se".
148
DON SERL
\(a) zadovoljen postojanjem bar jednog objekta kome
se opisnik moe istinito pridati kao predikat, tako je i
uslov \(b) zadovoljen ako postoji najvie jedan predmet
o kome je opisnik istinit. Ovo iskuenje je posebno
jako ako se uspena odreena referenca smatra jednom
vrstom preruenog tvrenja istinitog pojedinanog eg-
zistencijalnog iskaza, to jest iskaza kojim se tvrdi
postojanje jednog i samo jednog predmeta koji zadovo-
ljava odreeni opis. Takvo stanovite prihvata Rasi u
svojoj teoriji opisa. Analiziran u skladu sa njegovom
teorijom opisa, izriaj gore navedene reenice trebalo
bi da bude shvaen kao tvrenje postojanja samo
jednog oveka na svetu.
Ne ini li nam se da je ova kritika nepravedna?
Naravno da jeste, onako kako je mi ovde vidimo, jer
Rasi, kada je formulisao svoju teoriju opisa nije imao
na umu kontekste kao to je ovaj koji smo naveli. Ali
ma kako ta kritika bila nepravedna, daleko od toga da
je ona besmislena, jer treba imati na umu i nain na
koji on takve kontekste iskljuuje. Naime, on kae da
u onim kontekstima za koje, prema pretpostavci, teo-
rija opisa vai, odreeni lan* se koristi strogo uzev
za naznaavanje pojedinanosti"
9
. Ali koju snagu re
strogo" ima u ovom razgraniavanju konteksta za koje
teorija vai i onih za koje ne vai? U navedenoj reenici
nema nieg neodreenog ili ne-strogog - ona je do-
slovna i stroga kao i bilo koja druga reenica te vrste.
Jasno je da snaga reci srogo" u naznaavanju pojedi-
nanosti" mora biti:
(a) ili, strogo u smislu da naznaava govorni-
kovu nameru da identifikujui referira na jedan
odreeni predmet,
(b) ili, strogo, tako da povlai da je opisnik
koji sledi istinit samo o jednom predmetu.
' U engleskom jeziku ,,thc". (Prim. prev.)
9. l'nncipiu Mmhematica. Cambrklge. 1925. tom 1 str. 30.
GOVORNI INOV]
Dalje, (a) ne moe da bude ono to se podrazumc-
valo poto na primer zadovoljava (a) i tako teoriju
opisa ostavlja otvorenom napadu za apsurdnost koji
sam upravo izneo. Ali, ako je (b) ono to se podrazu-
meva pod strogom upotrebom odreenog lana, onda
je to objanjenje pogreno. Ne samo da upotrebe
odreenog lana sa nejedinstvenim opisnikom nisu
sasvim stroge ve zapravo i nema takve upotrebe
odreenog lana u kojoj je po sebi dovoljno na bilo
koji nain implicirati ili naznaavati da je opisnik koji
sledi istinit samo o jednom predmetu..Postoje upotrebe
odreenog lana sa opisnicima koji su istiniti samo o
jednom objektu i one su od sutinskog znaaja u
govornom inu odreene reference - kao to se tvrdi
u principu identifikacije - ali dco snage odreenog
lana nije to da on povlai jedinstvenost opisnika koji
sledi. To nije funkcija odreenog lana. Njegova fun-
kcija (u ovim sluajevima) jeste da naznai govornikovu
nameru da referira jedinstveno, a funkcija (opisnika)
je da u posebnom govornikovom kontekstu identifikuje
onaj predmet koji za sluaoca predstavlja predmet na
koji govornik namerava da referira u datom kontekstu.
Nasuprot tome, ja nudim kao objanjenje odreenog
lana [the], sledee: odreeni lan upotrebljen u sklopu
odreene reference (a napominjem daje to samo jedna
od njegovih upotreba) predstavlja konvencionalno
sredstvo kojim se naznaava namera [intencija] govor-
nika da referira na pojedinani predmet, a ne da je
opisnik koji sledi istinit samo o jednom predmetu.
Vano je napomenuti da u nekim jezicima, na primer
u latinskom i ruskom, nema odreenog lana ve
naznaavanjc govornikove namere da napravi odre-
enu referencu zavisi od konteksta i drugih sredstava"
1
.
Ovo objanjenje jo uvek nije dovoljno da pokae
kako izriaj odreenog opisa kao to je gore navedeni
10. Teorija deskripcije bie razmolrcnii detaljnije u Sedmom poglavlju,
150
DON SERL
zadovoljava zahtev iznet u l(b). Do sada sam rekao
samo to da mora postojati bar jedan predmet koji
odgovara opisniku i da govornik pomou odreenog
lana naznaava svoju nameru da identifikuje pojedi-
nani predmet. Ali poto opisnik kao opti termin
moe biti istinit o mnogim predmetima, ta je onda to
to ini da govornikov izriaj tog izraza vai samo za
jedan predmet? Oigledan odgovor koji nam, na alost,
ne kae nita novo, jeste da je pri izriaju tog izraza
govornikova namera da obim opisnika obuhvati samo
jedan predmet. Taj odgovor nam ne kae nita novo,
jer se njime ne objanjava ta je ukljueno u namerava-
nje (intencionalnu usmerenost na predmet) ili podrazu-
mevanje tog pojedinanog predmeta. Da bih dao pot-
puniji odgovor na ovo pitanje, razmotriu sada zahteve
za ispunjavanje uslova 2, a zatim u se vratiti razmatra-
nju uslova i(b) i odnosa izmeu referiranja i namera-
vanja.
4.5. Princip identifikacije
Drugim uslovom (koji je dat u jednoj od formula-
cija aksioma identifikacije) od sluaoca se trai da bude
u stanju da na osnovu govornikovog izriaja nekog
izraza identifikuje odreeni predmet. Pod terminom
identifikovati" ovde podrazumcvam otklanjanje svake
sumnje ili dvosmislenosti u pogledu onoga o emu se
govori. Na najniem nivou identifikovanjem se odgo-
vara na pitanja kao to su ona koja poinju sa Ko?",
ta?" ili Koji?". Naravno, na jednom drugom nivou,
ova pitanja jo uvek ostaju otvorena: ak i kada smo
neto identifikovali, jo uvek se mogu postavljati dalja
pitanja koja poinju sa ta?" u smislu Reci mi neto
vie o tome", ali ne vie u smislu Ne znam o emu ti
govori'
4
. Idcntifikovanje, u onom smislu u kome taj
termin ovde koristim, znai davanje odgovora samo na
GOVORNI INOVI 1 5 |
to pitanje. Na primer, moe se rei da u izriaju
reenice Taj ovek* koji me je opljakao bio je visok
preko 180 santimetara", ja referiram upravo na oveka
koji me je opljakao ak iako u jednom smislu rei
identifikovati" ja moda ne bih bio u stanju da
identifikujem tog oveka. Na primer, moda ne bih bio
u stanju da ga izdvojim iz grupe ljudi koju mi jc policija
pokazala, niti da kaem bilo ta drugo o njemu. Pa
ipak, pod pretpostavkom da me jc samo jedan jedini
ovek opljakao, ja sam uspeo da izriajem navedene
reenice napravim identifikujuu referencu.
Vidcli smo da kod drugog sluaja odreenog opis;i
kao to je "taj ovek" [,,the man"] govornik naznaava
svoju nameru da referira na pojedinani objekt i daje
opisnik za koji smatra da e biti dovoljan da za sluaoca
identifikuje predmet na koji on u posebnom kontekstu
svog izriaja namerava da referira. ak i ako taj opisnik
moe da predicira istinito o mnogim predmetima,
govornik smatra da e njegov izriaj u datom kontekstu
biti dovoljan da identifikuje ba taj predmet na koji on
misli. Ako je to zaista dovoljno, onda jc uslov 2
zadovoljen. Ali, pretpostavimo da to nije dovoljno.
Pretpostavimo da slualac jo ne zna na kog oveka se
referira. U takvom sluaju, jo uvek se mogu postavljati
pitanja koja poinju sa Ko?", Sta?", Koji?" i tvrdim
da jc za potpuno usvojenu odreenu referencu nuan
uslov to da govornik moe da prui nedvosmislen
odgovor na ova pitanja. Ako govornik nije izrekao
izraz koji prua odgovor na ova pitanja, onda on nije
uspeo da za sluaoca identifikuje neki predmet. Slualac
nije usvojio referencu jer identifikaciju ine nedvosmi-
sleni odgovori na ova pitanja, a identifikovanje je
nuan uslov za potpuno usvojenu odreenu referencu.
Koju vrstu odgovora moemo dati na ovakva
pitanja? Ako poemo od krajnosti, ovi odgovori se
* U engleskom jeziku ,,the man". (Prim. prev.)
J52 DON SERL
mogu podcliti u dvc grupe. Na jednoj strani je pokazi-
vanje datog predmeta, na primer onaj tamo", a na
drugoj su opisi dati samo pomou optih termina koji
su istiniti samo o jednom jedinom predmetu - na
primer, prvi ovek koji je pretrao milju za manje od
3 minuta i 53 sekunde". I isto pokazivanje i isto
opisivanje ovog tipa su. naravno, samo krajnji sluajevi.
U praksi, meutim, najvei broj identifikacija poiva
na meavini pokaznih sredstava i opisnih predikata -
na primer, onaj ovek koga smo jue videli" - ili pak
na nekim drugim oblicima sekundarnih referenata koje
govornik mora biti u stanju da identifikuje - na primer,
autor Veverlija" ili glavni grad Danske". Stavie,
govornik mora biti u stanju da svaki odgovor pomou
pokazivanja uz reci ovaj" ili onaj" dopuni nekim
opisnim optim terminom, jer kada pokazuje na neki
fiziki predmet i kae ovo", moda nije nedvosmisleno
jasno da li on pokazuje boju, oblik, sam predmet i
njegovu neposrednu okolinu, sredite tog predmeta i
tako dalje. Ali ovim vrstama identifikujuih izraza -
pokazivanjem, jedinstvenim opisima, kao i identifikaci-
jama koje se zasnivaju i na pokazivanju i na opisivanju
- obuhvaeno je itavo polje. Tako identifikacija i
otuda zadovoljavanje uslova 2 poivaju na govornikovoj
sposobnosti da prui izraz jedne od ovih dveju vrsta
koji se odnosi na jedan jedini predmet na koji govornik
namerava da referira. Od sada pa nadalje svaki takav
izraz zvau identijikujuim opisom. Nae razmatranje
uslova 2 moemo, dakle, zakljuiti rekavi da iako
govornik u odgovarajuem kontekstu i uz odgovarajue
znanje sluaoca moe i bez izricanja identifikujueg
opisa da zadovolji ovaj uslov, on moe garantovati da
e taj uslov biti zadovoljen samo ako je njegov izraz
neki identifikujui opis ili je dopunjen takvim jednim
opisom. I poto se izriajem bilo kog referirajueg
izraza govornik obavezuje da identifikuje jedan jedini
GOVORNI INOVI
predmet, on se obavezuje na ispunjavanje jednog od
ovih zahteva.
Sada se moemo vratiti razmatranju uslova \(b).
Setiemo se da smo stali kod toga da uslov po kome
mora postojati samo jedan jedini predmet koji zadovo-
ljava izriaj jednog izraza, izgleda, povlai i to da mora
postojati samo jedan jedini predmet na koji izricanjem
tog izraza govornik namerava da referira. I ba tu
padamo u iskuenje da pomislimo da je o uslovu i(b)
dovoljno rei da je govornikova namera [intencija] da
referira na pojedinani objekt nezavisna od njegove
sposobnosti da zadovolji uslov 2, 'to jest, nezavisna je
od njegove sposobnosti da sluaocu identifikuje taj
predmet. On, naime, veoma dobro zna ta podrazume-
va, ali to nikome ne moe da objasni! Meutim, ja
elim da pokaem da su ova dva zahteva - zahtev za
jedinstvenou namere [intencije] i zahtev za sposob-
nou da se predmet identifikuje - u osnovi identini.
Jer ta znai podrazumevati ili intencionalno biti usme-
ren [ciljati] na jedan jedini predmet, iskljuujui sve
druge predmete. Neke injenice teraju nas da mislimo
da se tu radi o kretanju due. Meutim, da li je mogue
ciljati samo na jedan jedini predmet nezavisno od
svakog opisa ili nekog drugog oblika identifikacije tog
predmeta koji sam u stanju da pruim? Ako je tako,
ta moju nameru ini intencionalnom usmerenou
[ciljanjem] ba na taj predmet, a ne na neki drugi?
Jasno je da nas pojam namere referiranja na jedan
jedini predmet vraa ponovo pojmu identifikacije pu-
tem opisa, pa ovaj uslov moemo uopteno izraziti na
sledei nain: nuan uslov za govornikovu nameru da
izriajem nekog izraza referira na jedan jedini predmet
jeste njegova sposobnost da prui identifikujui opis
tog predmeta. Tako su ispunjenje uslova \(b) i sposob-
nost zadovoljenja uslova 2 isti. Svaki od dva zahteva
trai da govornikov izriaj bude identifikujui opis ili
da se moe dopuniti takvim opisom.
153
154
DON SERL
Drugim recima, aksiom identifikacije (u svom
prvobitnom obliku) posledica je aksioma egzistencije
(u njegovom prepravljenom obliku). Jer nuan uslov
postojanja samo jednog jedinog predmeta za koji vai
govornikov izriaj nekog izraza je taj da je govornik u
stanju" da identifikuje taj predmet. Aksiom identifika-
cije sledi iz aksioma egzistencije a - im se uvede
razmatranje o sredstvima identifikacije - princip identi-
fikacije sledi i iz jednog i iz drugog.
Stavie, kao to sam ukratko i nagovestio u Prvom
poglavlju, princip identifikacije je poseban sluaj prin-
cipa izrazivosti. Grubo reeno, princip izrazivosti glasi:
sve to se moe misliti moe se i rei. Primenjen na
sluaj odreene reference koji nam kae da kad god
je istinito da govornik podrazumeva jedan jedini pred-
met (u ovom sluaju podrazumeva" znai isto to i
..namerava da referira'') mora takode biti istinito daje
on u stanju da kae tano koji je to predmet koji on
podrazumeva (na koji on referira). Ali, ovo je samo
neto grublja formulacija principa identifikacije, jer
princip identifikacije tvrdi samo to da je nuan uslov
za referencu sposobnost da se da neki identifikujui
opis, a taj identifikujui opis obezbeduje sredstvo za
kazivanje onog to se u referenci podrazumeva. Vano
je naglasiti da je granini sluaj kazivanja, kazivanje
koje ukljuuje pokazivanje. To jest, granini sluaj
zadovoljavanja principa identifikacije, i odatle principa
izrazivosti, jeste pokazivanje predmeta na koji se re-
ferira.
Jedan od ciljeva sistematskog prouavanja jezika.
kao i svakog drugog sistematskog prouavanja, jeste
smanjivanje maksimalne koliine podataka na minima-
lan broj principa.
11 Ovde i uitavom radu, podnizumevam da suispunjeni uslovi inputa i lUtpuuV
injenica da R moe dogoditi da govornik nije ustanjuda zadovolji neki u^lov 8MO tn
muse, na primer. ukiiila vilica, je irelevantna,
GOVORNI ("'INO VI
Poto smo dali definiciju potpuno usvojene i uspe-
ne reference i izloili argumente koji pokazuju da
sposobnost potpunog usvajanja reference zavisi od
sposobnosti obezbeivanja identifikujueg opisa, prin-
cip identifikacije bismo mogli (uz odlike do kojih emo
doi kasnije) izloiti na sledei nain:
3(b) Nuan uslov za uspeno izvoenje odre-
ene reference izriajem nekog izraza jeste da taj
izraz mora da bude identifikujui opis ili da govor-
nik mora biti u stanju da, ako se to od njega trai,
prui taj identifikujui opis. -
4.6. Odlike principa identifikacije
Princip identifikacije naglaava povezanost izmeu
odreene reference i govornikove sposobnosti da prui
identifikujui opis predmeta na koji se referira. Ova
veza morala bi sada biti ve prilino oigledna: poto
je svrha odreene reference da tako identifikuje neki
predmet da svi ostali predmeti budu iskljueni i posto
se takva identifikacija moe obezbediti samo identifiku-
juim opisom, sledi zakljuak. Ali, mada ovaj teorijski
stav izgleda besprekoran, potrebno je navesti jo neke
odlike i objanjenja kojima bi se pokazalo kako on
funkcionic u upotrebi prirodnih jezika.
1. U svakodnevnom govoru, slualac moda uopte
nee traiti identifikujui opis i moda e se zadovoljiti
samo upotrebom nekog ne-identifikujueg izraza. Pret-
postavimo da govornik izrie neko vlastito ime, recimo
Dons". Razgovor se moe nastaviti bez davanja
identifikujueg opisa, poto slualac pretpostavlja daje
govornik u stanju da takav opis da, ako se to od njega
trai. Slualac i sam moe upotrebiti ime Dons" da
bi referirao, na primer, postavljajui pitanja o Donsu.
U tom sluaju, sluaoeva referenca je parazitska u
155
[56 DON SERL
odnosu na govornikovu, jer jedini identifikujui opis
koji bi on mogao da prui bio bi Osoba na koju moj
sagovornik referira kao na ,Donsa\" Takav izraz nije
pravi identifikujui opis jer, da li se njime neto
identifikujc ili ne, zavisi od toga da li prvi govornik
ima nezavisni identifikujui opis koji nije dat u ovom
obliku. Ovom problemu vratiu se ponovo u Sedmom
poglavlju gde u zakljuke do kojih sam doao u ovom
poglavlju pokuati da primenim na vlastita imena.
2. ak i kada slualac trai da mu se da neka
identifikacija, on se moe zadovoljiti nejedinstvenim
opisnikom ime sporazumcvanje ne. bi nuno bilo
ugroeno. Proirujui ve navedeni primer, pretposta-
viemo da slualac pita: Ko je Dons?" I jedan
neidentifikujui opis, kao na primer Dons je vazdu-
hoplovni major" mogao bi pruiti dovoljnu identifika-
ciju za nastavljanje razgovora; naravno, ak i u takvom
sluaju slualac uvek mora da pretpostavi da bi govor-
nik mogao da razlikuje Donsa od drugih vazduhoplov-
nih majora. Da bismo opisali takve sluajeve, mora-
emo da uvedemo i pojam delimino usvojene reference.
Uspcnost identifikacije moe biti i stvar stepena u
kome je neki predmet identifikovan.
3. Moe se desiti da se opisnik ne moe istinito
pripisati predmetu na koji referira a da referenca ipak
bude uspena. Vajthed (A. N. Whitehead) nudi dobar
primer: Onaj lopov je tvoj prijatelj". Slualac: On
jeste moj prijatelj i ti vreda . U ovom sluaju slualac
veoma dobro zna na koga se referira, ali referirajui
izraz je daleko od toga da bude identifikujui opis i
sadri opisnik koji nije istinit o datom predmetu. Kako
se taj primer slae sa principom identifikacije? Ako
nismo dovoljno paljivi, takvi primeri e nas verovatno
navesti da pretpostavimo da je referiranje neto vie
od prostog davanja identifikacije, da ono mora sadrati
poseban misaoni in, ili bar da svaka uspena referenca
12 Alfred North VVhilchead: The Concept of Nature. Cambridge, 1920- sir 10.
GOVORNI (""1NOVI 157
pored egzistencijalnog tvrenja pretpostavlja i tvrenje
o identitetu: Predmet koji je opisan opisnikom identi-
an je upravo onom predmetu koji ja podrazumevam".
Ali sve ovo bilo bi netano. U gore navedenom sluaju
nema nieg tajanstvenog i jasno je da sam kontekst
obezbeduje identifi kujui opis, jer re onaj" u izrazu
onaj lopov" ukazuje da je dati predmet ili prisutan ili
se na njega ve referiralo nekim drugim referirajuim
izrazima, a da je sadanja referenca parazitska u
odnosu na raniju. Opisnik lopov" nije od sutinskog
znaaja za identifikaciju i mada je u datom sluaju
laan, on ne ugroava identifikaciju koja se postie
drugim sredstvima.
esto ujemo i neke sumnjive opisnikc koji su
isto zbog nekog retorikog efekta prikaeni za inae
zadovoljavajue referirajue izraze. Na primer, u izrazu
..na slavni voda", re slavni" je irelevantna za govorni
in odreene reference - naravno ukoliko ne postoji
vei broj voda od kojih neki nisu ba slavni.
4. Treba ponovo naglasiti da bi u graninom
sluaju jedini identifikujui opis" koji bi govornik
mogao da prui bilo to da kada vidi neki predmet, on
pokae da ga je prepoznao. Deca, na primer, esto
najprc naue vlastita imena i jedini nain provere
ispravne upotrebe imena jeste njihova sposobnost da
pokau da su prepoznali predmet kada im se ovaj
pokae. Deca nisu u stanju da zadovolje princip iden-
tifikacije izuzev u prisustvu samog predmeta.
Ove injenice ne treba da nas navedu da mislimo
da je in referiranja jednostavan; psa moemo dresirati
da laje samo u prisustvu svog gospodara, ali kada laje.
on time ne referira na njega, iako to njegovo lajanje
moemo upotrebiti kao sredstvo za identifikovanje
njegovog gospodara
13
.
13U emuse sa* toj i razlika'.' Dcli>m ulomeSto govornik, za razlikuod psa.namerava
dt svojim izriajem idcnlifikuje lako Sto e slu&ioca navesti da prepozna ovu njegovu
utrinu |iiir,-in-][ii| Videti raspravuo znaenju u odeljku 2.6.
| 53 DON SERL
5. Nisu svi identifikujui opisi podjednako korisni
za identifikaciju. Ako, na primer, neko kae Senator
iz Montane eli da postane predsednik", referirajui
izraz u ovoj reenici moe nam vie koristiti u identifi-
kaciji nego ..ovek iz Montane koji ima 8432 dlake na
glavi eli da postane predsednik". ak iako ova druga
reenica zadovoljava formalne zahteve principa identi-
fikacije, a prva ne, poto u Montani postoje dva
senatora. Zato je to tako? Dco snage principa identi-
fikacije sastoji se u tome to je referenca koja se izvodi
izriajem odreenog opisa uspena zahvaljujui inje-
nici da dati izraz ukazuje na odlike objekta na koji se
referira. Ali, poto je smisao odreene reference da
identifikuje, a ne da opie odreeni predmet, upotreb-
Ijeni izraz najbolje slui svojoj svrsi ako su njime
naznaene odlike vane za identitet predmeta na koji
se referira i to vane, kako za govornika tako i za
sluaoca u kontekstu njihovog razgovora: i u tom
pogledu ne moemo za sve identifikujuce opise rei da
su podjednako korisni. Naravno, vano je ono to mi
smatramo da je vano i lako je zamisliti situaciju u
kojoj hroj dlaka na glavi nekog oveka moe biti od
kljunog znaaja - na primer, ako se u nekom plemenu
smatra da to ima poseban religijski znaaj. U takvim
okolnostima ljudi bi se trudili da budu to bolje
obaveteni o broju dlaka na glavi svakog oveka, a ne
toliko o tome ta oni sada rade. U navedenim prime-
rima drugi izraz kojim se referira na broj dlaka na glavi
moe tada biti korisniji od prvog. Meutim, elim da
naglasim da je sasvim mogue da neki izraz zadovoljava
ove formalne zahteve identifikacije, odnosno da jeste
identifikujui opis, ali da opet ne uspeva da bude
koristan referirajui izraz. Upotreba takvog izraza jo
uvek moe biti doekana pitanjem ,,o kome (o emu)
govori?", a odreena referenca je zamiljena upravo
tako da prui odgovor na ovo pitanje.
GOVORNI INOVI | 5 9
4.7. Neke posledice principa identifikacije
U odeljcima 4.4. i 4.5 pokuao sam da utvrdim
princip identifikacije i da pokaem odnos izmeu ak-
sioma identifikacije i aksioma egzistencije. Sada pred-
laem da razmotrimo neke od posledica principa iden-
tifikacije. Pokuau to da uinim postepeno, tako da
moje razmatranje bude sasvim jasno. Sve pretpostavke,
ako ih ima, bie jasno izraene i bie lake da se otkriju
pogreke. Ponimo sa aksiomom identifikacije.
1. Ako govornik referira na neki objekt, onda on
za sluaoca identifikujc taj objekt odvojeno od svih
drugih ili je spreman da ga identifikuje ukoliko se to
od njega trai. Polazei od ovoga i uz jo neka razma-
tranja o jeziku sledi da:
2. Ako govornik izriajem nekog izraza referira
na neki objekt tada taj izraz mora
a) sadrati opisne termine koji su istiniti samo
0 tome objektu; ili
b) predstavlja ga demonstrativno; ili
c) obezbediti neku kombinaciju demonstrativ-
nog predstavljanja ili opisa koja je sama dovoljna
da ga identifikuje.
Ili, ako izraz nije ni jedna od ove tri stvari, govornik
mora biti spreman da, ako se to od njega trai, zameni
jednu od njih (princip identifikacije).
3. U svakom sluaju, referenca je data zahvaljujui
injenicama o objektu na koji se referira, a izriaj
referirajuceg izraza slui za usvajanje reference zato i
samo zato to on ukazuje na ove injenice - saoptava
ih sluaocu. I na to je, izgleda, ciljao Frege kada je
istakao da referirajui izraz mora imati smisla. U
izvesnom smislu, da bi govornik uspeno referirao
izriui neki izraz, taj referirajui izraz mora imati
'znaenje', neki opisni sadraj. Jer, ako njegovim
izriajem govornik ne uspeva da saopti sluaocu neku
160 DON SERL
injenicu ili neki istiniti iskaz, referenca nije u potpuno-
sti usvojena. Reeno fregeovskim jezikom - znaenje
prethodi referenci; referenca se postie preko znaenja.
Iz principa identifikacije neposredno sledi da ako je
referenca usvojena, svaki izriaj referirajueg izraza
mora sluaocu da saoptava istinit iskaz ili neku inje-
nicu. (Ovo je, kao to smo ve videli, primer sluaja
principa izrazivosti koji smo razmotrili u Prvom po-
glavlju.)
4. Potrebno je da napravimo razliku - to je Frege
propustio da uini - izmeu smisla referirajueg izraza
i iskaza koji se njegovim izriajem saoptava. Smisao
takvog jednog izraza dat je opisnim optim terminima
koji su ili sadrani u samom izrazu, ili ih taj izraz
povlai. Ali, u mnogim sluajevima smisao izraza nije
sam po sebi dovoljan za saoptavanje nekog iskaza, ve
se prc moe rei da se izriajem tog izraza u odreenom
kontekstu saoptava iskaz. Tako, na primer, u izriaju
taj ovek" [the man] jedini deskriptivni sadraj koji
taj izraz u sebi nosi dat je jednostavnim terminom
ovek", ali ako je referenca usvojena, govornik je
morao saoptiti neki jedinstveno ekstenzionalni iskaz
(ili injenicu), na primer, postoji jedan i samo jedan
ovek koji stoji levo od. govornika, kraj prozora, u
vidnom polju govornika i sluaoca". Tako, pravei
razliku izmeu smisla jednog izraza i iskaza koji je
saopten njegovim izriajem, u stanju smo da vidimo
kako dva izriaja istog izraza sa istim smislom mogu
referirati na dva razliita predmeta. Izraz taj ovek"
[the man] moe se upotrebiti da referira na mnoge
ljude, ali nije samim tim homoniman.
5. Zaista, pogreno je stanovite po kojem bi
mogla postojati klasa logiki vlastitih imena, to jest
izraza ije je samo znaenje predmet na koji oni
referiraju. Ne samo da takvi izrazi ne postoje, ve oni
i ne mogu postojati, jer ako izriaj izraza ne saoptava
GOVORNI INOVI j ^ l
nikakav opisni sadraj, tada nema naina za utvrivanje
veze izmeu izraza i predmeta. Kako onda ovaj izraz
referira na taj predmet? Slino stanovite po kome su
vlastita imena neznaenjski znaci"
14
, da ona imaju
'denotaciju' ali ne i 'konotaciju', mora biti u osnovi
pogreno. O tome u opirnije govoriti u Sedmom
poglavlju.
6. Pogreno je smatrati da su injenice koje se
moraju imati da bi se referiralo, u stavu injenice o
predmetu na koji se referira, jer se time sugerira da su
to injenice o nekom nezavisno identifikovanom pred-
metu. U zadovoljavanju principa identifikacije kljunu
ulogu igraju egzistencijalni iskazi. Mogunost zadovo-
ljavanja principa identifikacije davanjem identifikacije
u ne-egzistencijalnom obliku, na primer, .ovek koji
je takav i takav", zavisi od istinitosti egzistencijalnog
iskaza oblika postoji jedan i samo jedan ovek koji je
takav i takav". Moe se rei: u osnovi naeg shvatanja
bilo kog pojedinanog objekta jeste istinit, jedinstveno
egzistencijalni iskaz.
im injenice shvatimo kao neto to je uvek u
nekom smislu o predmetima, i im izgubimo iz vida
predmet egzistencijalnog iskaza, nai emo se na tradi-
cionalnom putu ka sutini. Vitgcntajn je u svome
Traktatu napravio takvo jedno nesvodljivo metafiziko
razlikovanje izmeu injenica i predmeta rekavi
15
da
se predmeti mogu imenovati nezavisno od injenica, a
da su injenice kombinacije predmeta. Cilj ovog poglav-
lja je delimino i da se pokae da je jezik koji bi bio
u skladu sa ovom teorijom nemogu: predmeti se ne
mogu imenovati nezavisno od injenica.
Tako tradicionalni metafiziki pojam nesvodljivog
razlikovanja izmeu injenica i predmeta izgleda kon-
14 J. S. Mili: System of Logu:, London & Colchlcr, 1949, knjiga I. poglavlje 2,
paragraf 5.
15 Na primer. u 2. 01. 3.202, 3.203. 3.21 itd. u L. Wiitgcnsiein: Trolana
Logico-Philosophicus. London, 1961.
162 DON SERL
tuan. Imati pojam pojedinanog predmeta znai posc-
dovati istinit, jedinstveno egzistencijalni iskaz, odnosno
injenicu odreene vrste.
7. Svako kvantifikovanje u pogledu ovoga je pogre-
no, jer nas dovodi u iskuenje da smatramo da zavisna
promenljiva u iskazu oblika (3;E)(JJ<:) 'obuhvata' pret-
hodno identifikovane predmete i navodi nas da pretpo-
stavimo da egzistencijalni iskaz u stvari tvrdi da jedan
ili vie predmeta koji se nalaze u skupu ve identifiko-
vanih predmeta, ili predmeta koji se mogu identifikova-
ti, ima takve i takve odlike. Da bi se izbegle ove
metafizike sugestije, koje nas samo mogu dovesti u
zabludu, iskazi oblika (3*)($X) takoe se mogu tumaiti
kao: postoji bar jedan sluaj predikata / ' umesto
uobiajene interpretacije Neki objekat je /' .
8. Iz ovih razloga referenca nije logiki interesan-
tna, u jednom smislu reci 'logiki'. Svaki iskaz koji
sadri neku referencu moemo zameniti egzistencijal-
nim iskazom koji ima iste istinitosne uslove kao i
prvobitna reenica. 1 ba ovo je. ini mi se, stvarno
otkrie koje se krije iza teorije deskripcije. To, narav-
no, ne znai da se svi pojedinani termini mogu
eliminisati ili da izmeu prvobitnog iskaza i njegove
izmenjene egzistencijalne formulacije nema nikakve
razlike. To samo treba da kae da su okolnosti u kojima
je prvobitni iskaz istinit istovetnc okolnostima u kojima
je drugi iskaz istinit.
4.8. Pravila reference
Sada moemo pristupiti analizi iskaznog ina referen-
ce koja bi bila paralelna analizi ilokutornog ina davanja
obeanja, izloenoj u Treem poglavlju. Koristiu isti
model upotrebljen u toj analizi, postavljajui najpre njene
uslove. Zatim u iz ovih uslova izvui skup pravila za
(IOVORNI INOVI J ^3
upotrebu referirajuih iraza. Treba naglasiti da se i
ovdc radi o graenju jednog idealizovanog modela.
Uzimamo da govornik G u kontekstu K izrie neki
izraz / u prisustvu slusaoca S; tada doslovnim izriajem
izraza / G uspeno i potpuno izvodi govorni in
pojedinane identifikujue reference ako i samo ako
su zadovoljeni sledei uslovi:
1. Zadovoljeni su normalni uslovi za input i output.
2. Izriaj izraza I javlja se kao deo izriaja neke
reenice (ili dela razgovora) R.
3. Izriaj reenice (ili dela razgovora) R je (name-
ravano) izvoenje nekog ilokutornog ina.
in moe biti i neuspean. Ja mogu uspeno referirati
na neto i kada je moj izriaj kao celina potpuno
nejasan, ali izriaj ne srne biti apsolutno trtljanje.
Moram bar da nameravam da izvedem ovaj ili onaj
ilokutorni in
16
.
4. Postoji takav jedan predmet X da izraz I ili sadri
identifikujui opis tog predmeta, ili je govornik u stanju
da izraz I dopuni identifikujuim opisom X-a.
Prema analizi datoj u odcljcima 4.4. i 4.5, ovim
aksiomom obuhvaeni su i aksiom egzistencije i prin-
cipa identifikacije.
5. Izriui izraz I govornik G ima nameru da
izdvoji ili identifikuje predmet X za slusaoca S.
6. Izriui izraz I, G, ima nameru da za slusaoca
S identifikuje X i to pomou S-ovog prepoznavanja
G-ove namere da identifikuje X. G-ova namera je da
se ovo prepoznavanje postigne pomou S-ovog poznava-
nja pravila koja vae za izraz I i toga to je S svestan
postojeeg konteksta K.
Ovi grajsovski (Grice) uslovi omoguuju nam da pra-
vimo razliku izmeu referiranja na neki predmet i
16. Ovo je [ii inirri.i Fregeovog diktuma ..Nur in Zusammcntiang cincs Salzcs
Kilt'uien die WOrter ettvas" (Rcii znate neto amo usklopujedne reenice) na govorni
flO, ViJeli poglavlje 2, iznad p, 25.
J64 DtON SERL .
drugih naina na koji bismo mogli da skrenemo panju
na taj predmet. Na primer, sluaoevu panju na neki
predmet mogu da skrenem tako to u taj predmet
baciti na slusaoca ili ga njime udariti po glavi. Meutim,
u ovakvim sluajevima ne radi se o referiranju jer se
nameravani efekat ne postie na osnovu sluaoevog
prepoznavanja mojih namera.
7. Semantika pravila za izraz I su takva da je izraz
I izreen pravilno u reenici R, u kontekstu K, ako i
samo ako su zadovoljeni uslovi od 1 do 6 .
itaocu se ova analiza, u obliku u kome je data,
moe uiniti malo zbunjujuom, i to iz bar nekoliko
razloga. Poto je re o analizi reference uopte i poto
je ona neutralna, bez obzira da li se radi o referenci u
kojoj se koriste vlastita imena, odreeni opisi ili neto
drugo, ona ima jedan krajnje apstraktan karakter to
je izbegnuto u analizi ina davanja obeanja. Pravila
koja iz te analize slede imae isti taj apstraktni karakter,
to jest u njima e biti dato sve to je zajedniko svim
izrazima koji se koriste za pojedinanu identifikujuu
referencu. italac treba da ima na umu da u jednom
prirodnom jeziku kao to je engleski, posebna pravila
vezuju se ili za elemente u dubinskoj strukturi reenice,
ili, to je jo ei sluaj, za neke proizvode kombina-
tornih operacija semantike komponente. Sluajno po-
stoji i jedan broj sintaktikih dokaza koji ukazuju na
to da u dubinskoj strukturi reenica na engleskom
jeziku, imenini izrazi nisu toliko raznoliki kao to se
pokazuje u povrinskoj strukturi. Neka novija istraiva-
nja ukazuju na to da su u dubinskoj strukturi reenica
sve engleske zamenice oblici odreenog lana
18
.
Semantika pravila upotrebe bilo kog izraza / za
pravljenje pojedinane odreene reference jesu:
17, Moe nam H uiniti iki upotreba dvostrukog kondicionala ide i suvie daleko u
nit<ilizaciji. ta se, na primer. deava sa javljanjem u egzistencijalnoj reenici, ^dt se / ne
koristi da referira? Uzmimo da e sedodavanjem odreenja ,,uR" lakvi sluajevi eliminisati.
18 P. Posta): OnsocaUed pronouns in English', mimeo. (Oueen'sCollege. N. Y).
GOVORNI INOVI 165
Pravilo 1: / s e izrie samo u kontekstu reenice
(ili slinog dela razgovora) iji izriaj moe da bude
izvoenje nekog ilokutornog ina. (Ovo pravilo otclov-
Ijuje uslove 2 i 3 koje smo prethodno izneli.)
Pravilo 2: I se izrie samo ako postoji takav
predmet Xda izraz / ili sadri identifikujui opis X-a,
ili je G (govornik) u stanju da izraz / dopuni identifiku-
juim opisom X-a, i to takvim da izriajem izraza / G
namerava da za sluaoca S izdvoji Xod drugih pred-
meta ili da ga identifikuje.
Ovo je prilino sloeno pravilo, ali mi se ini da
je najbolje postaviti ga upravo kao jedno jedinstveno
pravilo, jer mora postojati samo jedan jedini predmet
za koji vai dati izraz / i koji govornik eli sluaocu da
izdvoji od ostalih predmeta. Ovo pravilo, izvedeno iz
uslova 4 i 5, tvrdi da aksiom egzistencije i princip
identifikacije vae za svaki referirajui izraz. Ono
istovremeno objanjava da je referenca jedan intencio-
nalni in.
Pravilo 3: Izriaj izraza / vai kao identifikacija ili
izdvajanje predmeta Xza sluaoca S.
Treba imati u vidu da kao i u drugim sistemima
koji sadre sutinska pravila, i ova pravila se javljaju
u odreenom redu; naime, Pravilo 2 vai samo ako je
zadovoljeno prethodno pravilo - Pravilo 1, a Pravilo 3
vai samo ako su zadovoljena pravila 1 i 2.
Peto poglavlje
PREDIKACIJA
U ovom poglavlju pokuaemo da upotpunimo
opis ilokutornog ina dajui analizu iskaznog ina
predikacije. Predikacija, kao i referenca, stara je (i
dosta teka) filozofska tema i pre nego to pokuam
da dam analizu govornog ina predikacije, ja u razmo-
triti neke poznatije teorije predikacije kao i probleme
preuzimanja ontoloke obaveze" sa kojima su te
teorije povezane. Poeu Fregeovim objanjenjem pre-
dikacije.
5.1. Frege o pojmu i predmetu
1
U tvrenju koje je nainjeno reenicom Sem je
pijan" ta bi zamenjivalo deo reenice je pijan" na
nain na koji Scm zamenjuje deo - Sem"? Ili je to
sasvim neumesno pitanje? Frege, koji nije smatrao da
je to pitanje neumesno, daje sledei odgovor: upravo
kao to Sem" ima smisao i preko tog smisla ima neku
referencu, naime Sema, tako i je pijan" ima smisao i
preko tog smisla ima i referencu. Ali ta je referenca
1 Fregeova teorija pojmova deo je njegove op5ic teorije funkcija. U ovom odeljku
ogramiu svoje razmatranje na teoriju pojmova, mada mislim da e moji zakljuci moi
da se pri me ne uopSte i na teoriju funkcija.
GOVORNI INOVI
167
za je pijan"? Fregeov odgovor na ovo pitanje je: neki
pojam". Prirodno je da dalje pitamo: ,,A koji pojam?".
Odgovor koji smo u iskuenju da damo na ovo pitanje
jeste pojam pijanstva". Ali naravno, kao to i sam
Frege uvia, ovaj odgovor nije zadovoljavajui, jer bi
onda rceniea Sem je pijan" nuno morala biti prevo-
diva u Sem pojam pijanstva" ili bi morala imati istu
istinosnu vrednost kao Sem pojam pijanstva", i to ba
prema onoj verziji aksioma identiteta koju Frege pri-
hvata, a to je da uvek kada dva izraza referiraju na isti
predmet, jedan se u reenici moe zameniti drugim a
da se ne promeni istinosna vrednost datog tvrenja.
(Ovaj aksiom se ponekad naziva i Lajbnicovim zako-
nom.) Meutim, ova druga reenica ne samo da ni u
kom sluaju nije prevod prethodne ve je sasvim
besmislena ili prosto niz reci. Otuda ono na ta se
referira recima je pijan" ne moe biti isto to i ono
na ta se referira sa pojam pijanstva". Stoga, ili reci
je pijan" ne referiraju na pojam o kome se radi ili,
ako to ine, onda pojam pijanstva" ne moe referirati
na to isto. udno je da se Frege opredeljuje za ovo
drugo reenje. On, na primer, kae: pojam konja nije
pojam"; to je jedan predmet
2
. To je, oigledno, proti-
vreno ali Frege to prosto uzima kao nepodobnost
jezika.
Nasuprot Fregeu, ja u tvrditi da to nije nepodob-
nost jezika ve zbrka koja se javlja kao posledica
dvosmislenosti njegove reci pojam". Ako za re pojam
damo samo jedno jedino znaenje, to bi onda bila prava
proti vrenost. Ali Frege ovoj reci daje dva znaenja.
Kada se ta dvosmislenost prizna i kada se naznae jo
neke razlike koje je Frege predvideo, oigledna proti-
vrenost se moe otkloniti kao bolesni deo Fregeove
teorije, bez nanoenja ozbiljnije tete njenim ostalim
2 P. Gcachi M. Black (eds.): Traratations from ihe Phihsophical Wrilings of Gotllnh
Frege (Oxford, l%0), sir. 46.
DON SLRL
delovima. Zapocu analizom rasuivanja koje ga je
odvelo u oiglednu protivrenost.
Oigledna protivrenost nastaje usled toga to se
Frege kree u dva filozofska pravca koja su u osnovi
nespojiva. On eli (a) da proiri razlikovanje izmeu
smisla i reference i na predikate, to jest, on tvrdi da
predikati imaju neku referencu. Istovremeno on eli
(b) da objasni razliku u funkciji izmeu referirajui i
predikatskih izraza. On koristi re pojam'
1
da bi
oznaio rezultate oba pravca - (a) i (b). Upravo u tome
lei izvor protivrenosti, poto ova dva argumenta vode
razliitim i nekonzistentnim zakljucima. Pokuau
sada da to malo bolje objasnim.
Zato Frege ide u pravcu (a), to jest, zato on
kae da predikati imaju referente? Radovi u kojima on
razmatra predikaciju su veoma nejasni u pogledu raz-
loga za ovakav njegov stav, ali ako se ovaj problem
razmotri u svetlu njegovih optih filozofskih ciljeva,
izgleda da elja da se razlikovanje izmeu smisla i
reference (znaenja) proiri i na predikate nije prosto
proizvod njegove opinjenosti jednim analitikim oru-
em - razlikovanjem izmeu smisla i reference - ve
proizlazi iz fundamentalne nunosti njegove teorije
aritmetike - iz potrebe da se svojstva kvantifikuju.
Izgleda da Frege misli da upotreba predikatskog izraza
obavezuje na postojanje nekog svojstva. I ako upotreba
predikatskog izraza zaista obavezuje na postojanje
nekog svojstva, zar onda ne sledi da se u izriaju datog
izraza refirira na neko svojstvo
3
? Neki od Fregeovih
sledbenika
4
, mada ne i sam Frege, predstavljaju ovaj
argument na sledei nain:
1. Pretpostavimo da su Sem i Bob pijani.
3 Ovakvo mmaenje je prilino uobiajeno, na primer M, Dummett: Frcgc OM
funetions", l'hdosophica! Revietv (1955). str. *)); H, Sloga: On sensc", l>ri>ceedinx* ,>J tfie
Arisivttlutn Sociel\ (1%4), br. 6. sir. 31.
4 Na primer, P. Oradi: ..Classandconcept", PhilotophicalRevie** (1955), sir. 562.
168
GOVORNI INOVI jf,y
2. Tada sledi da postoji neto to i Sem i Bob jesu.
Drugim recima, postoji neko svojstvo koje obojica, i
Sem i Bob imaju.
3. Stoga u reenici 1 izraz su pijani" referira; on
referira na to svojstvo koje obojica - i Sem i Bob -
imaju. Nazovimo to reju pojam.
Nazovimo ovaj argument argumentom (a), a nje-
gov zakljuak, zakljukom (a). Sta ovom argumentu
nedostaje? On sadri oigledno non segitur. Naime 3
ne sledi iz 1 i 2. Iz injenice da me neko tvrenje koje
izriem obavezuje na postojanje nekog svojstva, ne
sledi da sam ja u tom tvrenju referirao na neko
svojstvo.
Uprkos optem slaganju meu Fregeovim sledbe-
nicima i tumaima da se on oslanjao na neke verzije
argumenta (a), uopte mi ne izgleda sasvim jasno da
je on to uistinu inio. Ali, izgleda mi sasvim jasno da
je on, iz bilo kojih razloga, prihvatao zakljuak (a).
Jer on kae i to da je pojam referenca gramatikog
predikata"
5
i kae jo Ja pojmom nazivam ono u ta
spadaju svojstva nekog objekta"
6
. Ali uzeto zajedno sa
ostalim njegovim gleditima, ovo povlai da predikatski
izrazi referiraju na svojstva. Zakljuak (a) je nekonzi-
stentan sa jednim drugim argumentom koji on sasvim
jasno koristi, a to u sada pokuati da pokaem.
Argument (b) usredsreduje se na Fregeovo uporno
tvrenje da je pojam predikativan" i na njegovo
uporno naglaavanje razlike izmeu funkcije referiraju-
eg izraza (Eigenname) i funkcije gramatikog predika-
ta. Ovu razliku u funkciji on naznaava pomou jednog
tipa razlikovanja izmeu predmeta na koje se nikada
ne moe referirati predikatima i pojmova za koje on
kae da su sutinski predikativni". On doputa da
ovakvo shvatanje pojmova ne moe biti definisano na
S Omtl i Black (cds.). np.cii. sir. 43.
(i Ibid. str. 51.
170
DON SERL
odgovarajui nain, ali se nada da e moi da ga objasni
dajui nam primere upotrebe predikatskih izraza kao
i metaforikim opisima pojmova u kojima kae da su
oni nepotpuni", nasuprot predmetima koji su potpuni
i da su oni nezasieni" u odnosu na predmete.
Fregeovi sledbenici smatrali su da ove metafore misti-
fikuju
7
ali i osvetljavaju* njegovo shvatanje. U svakom
sluaju, Damet
y
kae da je sam Frege u poznijim
godinama bivao sve nezadovoljniji ovim svojim metafo-
rama. Meni su one, bar tako mi se ini, bile od pomoi
da razumem razlikovanje u funkcijama izmeu ,,Sem"
i je pijan" u tvrenju Sem je pijan". Ali, opet mi se
ini, da sve dok sami ne uvedemo jo nekoliko drugih
neophodnih razlikovanja, neemo moi da razumemo
ona razlikovanja koja Frege pokuava da naini. Dakle,
treba da pravimo razliku izmeu:
1. Predikatskog izraza;
2. Nekog svojstva;
3. Upotrebe predikatskog izraza u pripisivanju
nekog svojstva.
Tada se sva izvoenja, metafore itd. koje nazivam
argumentom (b) ne odnose na reenicu 2 ve na onu
datu pod 3 - dakle na upotrebu predikatskog izraza u
pripisivanju nekog svojstva. To jest, prema argumentu
(b) teza gramatiki predikat referira na neki pojam"
jednaka je tezi gramatiki predikat pripisuje svojstvo"
(treba imati na umu da ovde izraz pripisuje" nema
snagu potvrivanja), stoga izraz referira na pojam"
znai samo pripisuje svojstvo". Referenca na neki
pojam je samo pripisivanje nekog svojstva. Prema
argumentu (b), odgovor na pitanje Koju ulogu igra
'gramatiki predikat'" je podjednako i: on pripisuje
neko svojstvo" i on referira na neki pojam" (naravno,
7UporeiliM. Black: ..Fregeon Functions", Problems of Anatysis. (Lontlon. 1V54).
8 Uporcdi. na primer Geach, op, cil.
i Neobjavljeni izveStaj Lit. Hum. Board (Oaford, 1955).
GOVORNI INOVI
171
u oba sluaja predikatski izraz ujedno izraava smisao).
Vano je uoiti da se prema ovakvoj upotrebi reci
pojam" to tako rei ne iskljuuje. Ne postoji reenica
koja poinje sa Pojam j e..." a kojom bi se odgovorilo
na pitanje ta je pojam?" izuzimajui odgovor kao to
je Pojam je referenca nekog gramatikog predikata".
1 upravo nemogunost shvatanja rei pojam" navela
je Fregea da kae, na primer, da su pojmovi nepotpuni
ili nezasieni.
Ova analiza objanjava tip razlikovanja izmeu
pojmova i predmeta. Za Fregea, predmet je sve na ta
se moe referirati imenicom ili imeninom frazom u
jednini, bez obzira da li je to svojstvo neka pojedinana
stvar, broj ili neto drugo. Ali referiranje na neki pojam
je samo pripisivanje svojstva upotrebom gramatikog
predikata.
Sada nam izvor prividne protivrenosti postaje
oigledan. U zakljuku (a) Frege koristi re pojam"
da bi oznaio svojstvo" i otuda izraz referira na
pojam" znai referira na svojstvo". U argumentu (b)
referira na pojam" znai pripisuje neko svojstvo
upotrebom gramatikog predikata". Gotovo u jednom
dahu on re pojam" koristi na ova dva nekonzistentna
naina: Pojmom nazivam ono pod ta spadaju svojstva
nekog predmeta; ponaanje pojma je sutinski predika-
tivno . Jasno je da su ove dve primedbe nekonzisten-
tne, jer svojstva predmeta nisu sutinski predikativna.
Na njih se moe referirati imenicom u jednini a isto
tako, u izriaju predikatskih izraza, moemo ih pripisi-
vati predmetima. Izrazu pojam" data su dva razliita
znaenja i sledi, odjednom, prividna protivrenost.
Pojam konj nije pojam". Sasvim je jasno da je pojam
konj, odnosno neko svojstvo, ono na ta - u skladu sa
zakljukom (a) - izraz konj referira. Ali, referiranje
na neko svojstvo, odnosno pripisivanje nekog svojstva
10 Geachi Black (cds.>. op.cil. str, 51 i SD.
] J2 DON SERL
ne moe biti referiranje na pojam, kao to se tvrdi u
argumentu (b). Referenca pojma konj
1
' ne moe biti
jednaka referenci gramatikog predikata, jer pojam
konja", iako mogui gramatiki subjekt, ne moe biti
gramatiki predikat.
Poto smo videli da argument (a) ionako nije
valjan i poto smo otkrili dva sasvim razliita znaenja
termina pojam", ostaviemo po strani taj termin i
pokuati da, sluei se samo drugaijom terminologi-
jom, kaemo isto ono to je Frege tvrdio. Fregeovo
tvrenje ,,pojam konja nije pojam" jednostavno znai
svojstvo konjstva nije samo po sebi pripisivanje nekog
svojstva", ili, reeno jo jasnije u formalnom obliku:
Izraz 'svojstvo konjstva' se ne koristi za pripisivanje
svojstva ve se pre upotrebljava da referira na neko
svojstvo". 1 u ovakvoj interpretaciji, Fregeova prividna
protivrenost pretvara se u oiglednu istinu.
Ali, naravno, Frege zbog zakljuka (a) nije mogao
pribaviti reenje koje ja predlaem. On je izgleda mislio
da se u cilju kvantifikovanja svojstva mora tvrditi da
predikatski izrazi referiraju na svojstva. Tako je, prema
ovom stanovitu, pojam prosto jedno svojstvo. Ali
istovremeno, poto je priznao prirodu razlikovanja
izmeu reference i predikacije, Frege je pokuao da
podesi tako da referiranje na neko svojstvo vri posao
predikacije, a jedini nain na koji je to mogao da uini
bio je da re pojam" upotrebljava dvosmisleno. Entitet
na koji se predikatskim izrazom referira nije svojstvo,
kao to se na prvi pogled inilo, ve takav entitet da
je referenca koja se odnosi na njega samo pripisivanje
svojstva nekom objektu. I otuda proistie prividna
protivrenost.
Ali da ponovim, svi problemi bie reeni onda
kada savladamo nagon da tvrdimo da predikatski izrazi
moraju referirati. Razlika izmeu reference i predika-
cije i dalje vai i ispravno je rei da se predikatski izrazi
GOVORNI INOVI I73
koriste za pripisivanje svojstava. Ne tvrdim, naravno
da ovakav opis ima bilo kakvu mo objanjenja. Kao
to emo videtu (u odeljku 5.5), niko ko prethodno
nije razumeo ta znai koristiti predikatski izraz ne
moe da razume ovu primedbu. Za sada ja samo tvrdim
da je opis koji nudim istinit u doslovnom smislu i da
on samo preslikava jedan element Fregeovog objanje-
nja koji ostaje na snazi posle otklanjanja pogreke koja
je proizvodila protivrenost.
Otklanjanje pogrenog stava da predikatski izrazi
referiraju na svojstva ni na koji nain ne utie na
mogunost kvantifikacije svojstava. To je bio samo
privid jer se inilo da kvantifikacija argumenta (a)
povlai referiranje i otuda je negiranje reference izvo-
enjem antiteze na izgled ukljuivalo i negiranje kvan-
tifikacije.
Moe se pomisliti da se tekoe koje zadajem
fregeanskoj teoriji predikacije uglavnom zasnivaju na
neprimerenoj upotrebi engleskog i drugih slinih jezika
i da bi uz neke ispravke sve moje primedbe pale u
vodu. Meutim, meni se ini da su ove primedbe
valjane bez obzira na sve promene u jeziku koje bi se
mogle uvesti. Sada, poto je stanovite da predikati
referiraju prilino raireno , moda bi trebalo sve
argumente protiv tog stanovita izraziti u jednom op-
tem obliku.
Ako su date dve premise koje svi ovi filozofi
prihvataju, bilo preutno bilo eksplicitno, iz teze da je
funkcija predikata da referira moe se izvesti reduetio
ad absurdum. Evo tih premisa:
1, Paradigmatini sluajevi reference su kada upo-
trebe referirajuih izraza u jednini referiraju na svoje
referente.
11 Uporedi. na primer, R. Carnap, Foundatums of Logic and Mathemuiicis (C'hicago.
1939), str. 9.
174
DON S E RL
2. Lajbnicov zakon: ako dva izraza referiraju na
isti predmet, onda se oni mogu meusobno zamenjivati
salva veritate.
Kombinujte sada ove dve primese sa tezom:
3. Funkcija predikatskih izraza kao i referirajuih
izraza u jednini jeste da referiraju.
Potom u svakom iskazu oblika subjekt-predikat
,,fa" referenci predikata sasvim proizvoljno pripiite
neko vlastito ime ,,b"; zamenom, prvobitnu reenicu
moemo svesti na listu ,,b a" koja uopte i nije reenica.
Na ovoj taki mogue je manevrisati u dva pravca.
Moe se rei:
(a) Smisao reci referira" (a otuda i stoji umesto",
oznaava", itd.) za predikate razliit je od smisla u
kome se termin referira" koristi za referirajue izraze
u jednini. Otuda nije valjano svoenje na listu.
(b) Entitet na koji se referira nekim predikatom
je veoma neobian, toliko neobian da uvek kada
pokuamo da na njega referiramo pomou nekog refe-
rirajueg izraza (Eigenname) vidimo da smo referirali
na entitet jedne druge vrste. Otuda je nemogue
pripisivati tom entitetu neko ime i svoenje na listu
nije valjano.
Frege je u stvari prihvatio (b). Nijedan od ova dva
pokuaja izbegavanja prigovora ne zadovoljava. Uzeti
(a) kao odstupnicu ostavlja pojam referiranja u sluaju
predikata potpuno ncobjanjenim i zavrava potpunim
porazom date teze, poto je u samoj njenoj postavci
odnos referirajueg izraza u jednini prema njegovoj
referenci predstavljen kao paradigma referiranja. Po-
kuaj odstupanja u (b) okruen je tajanstvenou i
nerazumljivou. Uz to, (b) vodi i u formalnu protivre-
nost im se na vrstu stvari na koje se referira predika-
tom primeni neki opti termin - na primer, pojam
konj nije pojam". ini mi se da ak ni izmenom jezika
ne moemo izbei sve ove posledice i stoga veru je m
GOVORNI INOVI
175
da treba sasvim napustiti gledite po kome je odnos
entiteta prema predikatu istovetan odnosu predmeta
prema referirajuem izrazu u jednini.
Meutim, moe li se sada odvojeno od pitanja da
li predikati referiraju ili ne, opravdati kvantifikacija
svojstava? Da li postoje univerzalije?
5.2. Nominalizam i postojanje univerzalija
U dananje vreme, nominalizam se obino javlja
u obliku odbijanja da se entiteti koji su razliiti od
pojedinanih stvari, nabrajaju" ili kvantifikuju", od-
bijanja da se preuzme bilo kakva ontoloka obaveza
prema nepojedinanim entitetima. Univerzalije, kao
vrsta nepojedinanih entiteta, potpadaju pod ovu nomi-
nalistiku zabranu. Ali prc nego to razmotrimo nomi-
nalistiki prigovor univerzalijama elimo da znamo
kakva je zapravo priroda prihvatanja postojanja univer-
zalija. Na koji nain ja prihvatam univerzalije ako, na
primer, iz injenice da je Scm elav zakljuujem da
postoji neto to Sem jeste, a iz toga da postoji neko
svojstvo, naime svojstvo elavosti. St a ja u stvari inim
kada elavost uvodim u svoju ontologiju. Nije dovoljno
naprosto objaviti da ja time platoniem, tupim Oka-
movu otricu pravei se da razumem nerazumljive
entitete, i da se, uopte uzev, odvajam od onih skrom-
nih filozofa koji izbegavaju univerzalije, jer bismo
eleli da znamo koliko su teke sve ove optube.
Da bismo to saznali, zapitajmo se najprc sledee:
ako dva oveka, saglasna inae u tome da je Sem elav,
ne mogu da se sloe oko toga da li elavost da uvedu
u svoju ontologiju ili ne, o kakvoj se onda vrsti
neslaganja radi? To nikako nije neslaganje oko inje-
nice poto bi osoba koja je donela svoj zakljuak na
osnovu toga to je Sem elav mogla isti zakljuak da
] 76 DON SERL
izvede iz tvrenja da Sem nije elav. Nikakva promena
injenica u svetu ne utie na ovaj zakljuak. U tom
pogledu, upotreba ovakvih reenica u govoru filozofa
ponekad se razlikuje od obine upotrebe reenica kao
to je elavost postoji", jer bar u jednoj uobiajenoj
upotrebi tvrenje dato u reenici bilo bi jednako
tvrenju da je bar jedna stvar elava. Ukratko reeno,
za onu vrstu realizma ili platonizma o kojoj se ovde
raspravlja, tvrenje da data univerzalija postoji moe
se izvesti iz tvrenja da odgovarajui opti termin ima
znaenje. Svaki opti termin koji ima znaenje moe
da proizvede tautologije. Na primer, ili je neto elavo
ili nita nije elavo", a iz ovakvih tautologija moe se
izvesti postojanje odgovarajuih univerzalija. Tako je
spor oko toga da li kvantifikovati univerzalije ili ne,
bar u jednom tumaenju laan, jer snaga kvantifikatora
sastoji se naprosto u tome to on potvruje da dati
predikat ima znaenje oko ega se oba uesnika razgo-
vora slau.
Ali, moe se prigovoriti da je ovo samo navlaenje
pitanja u prilog realizma. Nije li spor izmeu realista
i nominalista (bar u jednom od svojih mnogobrojnih
oblika) upravo spor oko pitanja da li se postojanje
univerzalija moe izvoditi na ovaj nain? Kao odgovor
na ovo pitanje razmotrite primere one vrste o kojoj
smo ranije raspravljali. to se tie uobiajenih znaenja
ovih tvrenja (i kada govorim o ovim elementima,
onda mislim na uobiajena znaenja), tvrenje da su i
Scm i Bob pametni ne povlai u stvari tvrenje da
postoji neto to obojica jesu, naime pamet. Drugi
nain izraavanja ovog tvrenja jeste da se kae da
obojica imaju kvalitet (osobinu, atribut, svojstvo) inte-
ligencije, odakle sledi da postoji bar jedan kvalitet koji
obojica imaju. Ali, pomou slinog argumenta iz tvre-
nja da nijedan od njih nije inteligentan, sledi da postoji
bar jedan kvalitet koji obojici nedostaje. Naravno
GOVORNI ClNOV] ^77
realisti su izgovorili more gluposti o univerzalijama, a
one i jesu takve da se o njima moe rei dosta
besmislica (na primer, gde su te univerzalije, da li ih
moemo videti, koliko su one teke, itd.) ako ih
uzimamo prema modelu naih paradigmi materijalnih
predmeta stvarnosti. Ali, injenica da je mogue izgo-
varati besmislice, ne diskvalifikuje izvoenja koja smo
gore naveli kao primere valjanog rasuivanja izvedenog
u uobiajenom govoru na engleskom jeziku.
Ako nominalista tvrdi da postojanje pojedinanih
predmeta zavisi od injenica stvarnog sveta, a postoja-
nje univerzalija samo od znaenja reci, on je sasvim u
pravu. Ali do pometnje i nepotrebnih greaka dolazi
ako ga njegovo otkrie navodi da porie takve trivijalno
istinite stvari, na primer, da postoje svojstva kao to
je svojstvo crvenosti i da postoji kentaurstvo. Jer da
bismo sve ovo tvrdili, moramo u najmanju ruku prihva-
titi da neki predikati imaju znaenje. Zato bi neko
eleo da izbegne takvu jednu ontoloku obavezu ako
nas ona obavezuje samo na ono to smo ve inae
prihvatili samim prihvatanjem takvih oiglednih istina
kao to je, na primer, ona, da izraz je kentaur" ima
znaenje? Naravno, nominalista se lako moe izgubiti
u praini koju podiu njegovi protivnici platonisti. On
moda nije u stanju da razume ta je Frege, na primer,
mislio kada je tvrdio da postoji tree carstvo" entiteta.
On moe prigovoriti i platonistikim tezama koje nas
obavezuju da prihvatimo injenice u koje moda sum-
njamo, kao to su, na primer, matematika teorija koja
tvrdi sledee: da bi postojao beskonaan niz prirodnih
brojeva, mora postojati beskonaan niz pojedinanih
predmeta. Ali platonizam se ne javlja uvek u ovakvom
obliku i nominalista je u nedoumici da li da odbaci
platonizam i u onim oblicima u kojima je on oigledno
istinit i u kome ne nanosi nikakvu tetu njegovom
gleditu.
178
DON SERL
Ovde moemo uvesti sledee tvrenje: ako se dva
filozofa slau u pogledu istinitosti tautologije kao to
je, na primer, sve to je obojeno ili je crveno ili nije
crveno" i iz ovog jedan zakljuuje da svojstvo crvenosti
postoji, a drugi odbija da izvede takav zakljuak, onda
ne dolazi i ne moe doi ni do kakvog spora. Radi se
samo o nemoi razumevanja. Ili oni pod izvedenim
iskazima podrazumevaju neto drugo ili, nasuprot hipo-
tezi, oni prvobitni iskaz ne razumeju na isti nain.
Druge mogunosti nema. Ali ako se oni slau da je
prvi iskaz tautologija, tada se ne moe dogoditi da
postoji neto to je ovaj drugi prihvatio a prvi nije i
poto nas tautologije ne obavezuju na prihvatanje
vanjezike injenice, ni drugi iskaz ne obavezuje na
prihvatanje takve injenice. Iz tautologije slede samo
tautologije.
Uopte uzev, moe se rei da ako neko eli da zna
ta se prihvata kada se tvrdi da neki entitet postoji, on
treba da ispita na osnovu ega se njegovo postojanje
dokazuje. (Ovo je samo poseban sluaj pravila: da biste
znali ta dokaz dokazuje, pogledajte sam dokaz.)
Verujem da je praznina koja zjapi u raspravi o
ovim pitanjima dobrim delom rezultat zanemarivanja
tog principa, kao to emo ve videti u narednom
odeljku.
5.3. Ontoloke obaveze
U ovom odeljku eleo bih dalje da ispitam pojam
ontoloke obaveze, bar onako kako se on javlja u
novijim filozofskim radovima.
(Neke filozofe, posebno Kvajna, privlai stanovi-
te da je mogue nai kriterij preuzimanja ontoloke
obaveze, kriterij koji bi omoguio da kaemo koji su
to entiteti na ije nas prihvatanje ta teorija obavezuje.
U jednom od svojih ranijih radova Kvajn ovaj kriterij
GOVORNI INOVI J7y
postavlja pomou promenljivih u raunu kvantifikacije.
Uzimati neto kao entitet, isto i jednostavno, jeste
uzimati to kao vrednost promenljive".
12
U novije vre-
me, ovo stanovite izraava se na slcdei nain:
Ako prihvatamo ovakav nain [kvantifikaci-
je], objekti za koje se podrazumeva da ih priznajemo
upravo su oni objekti koje mi svrstavamo u red vredno-
sti kojima upravljaju zavisne promenljive kvantifikaci-
je
13
.
Smatram da je ovaj kriterij krajnje zbunjujui.
Mene uistinu zbunjuje dobar deo riovijih rasprava o
preuzimanju ontoloke obaveze i zakljuak koji mi se
namee jeste da za ovaj kriterij, u stvari za itav
problem, nema mnogo osnova. Ponimo razmatranje
jednog alternativnog kriterija.
Kriterij 2. Teorija se obavezuje na prihvatanje
postojanja onih i samo onih entiteta za koje ta teorija
kae da postoje.
Ovom kriteriju se odmah moe prigovoriti zbog
neodreenosti reci kae". Ponekad neka teorija mo-
da ne kae izriito da neki entitet postoji, ali jo uvek
moe da implicira ili da povlai da on postoji. Pokuau
zato da prepravim ovaj kriterij tako da on glasi:
Kriterij 3. Teorija se ontoloki obavezuje na pri-
hvatanje onih i samo onih entiteta za koje ta teorija
kae da postoje ili povlai da postoje
14
.
Ali sada se moe prigovoriti da je ovaj kriterij
trivijalan. Odgovor na taj prigovor bie da on jeste
trivijalan, ali uprkos tome, i svaki netrivijalan kriterij
mora dati iste rezultate kao i trivijalan. Uslov primere-
nosti svakog netrivijalnog kriterija je da rezultat nje-
gove primene zadovoljava trivijalni kriterij. Kakva je
onda svrha netrivijalnog kriterija? Pa ne-trivijalni krite-
12 W. Ouinc: From a Logiral Poin: uf View (Camhritlgc, lWil). str. 13.
13 W. Ouine: Vford and Objed (Camhridgc, 1960), sir- 241.
14 Uporcdi A. Church: ..Onloingical lommitmcnt". Journut cf Philtisopbv (1V5H).
)g() DON SERL
rij, kao to je Kvajnov, moe nam pruiti objektivnu
proveru ili kriterij prihvatanja ontoloke obaveze, Kri-
terij 3 oslanja se na takve pojmove kao to je povlae-
nje. Poznati su sporovi o tome ta neka teorija povlai
a ta ne. Ali dalje se moe tvrditi da nam Kvajnov
kriterij prua objektivan nain za reavanje ovakvih
sporova. Ako je na sagovornik voljan da svoju teoriju
izrazi u kanonikoj notaciji" teorije kvantifikacije,
onda se ispitivanjem upotrebe zavisnih promenljivih u
njegovoj teoriji moe objektivno razgraniiti koji su to
entiteti ije postojanje ta teorija prihvata. Ali u ovom
pogledu ima neeg to zbunjuje i to iz sledeih razloga:
ponekad neko tvrenje reeno u jednom notacijskom
obliku moe ukljuivati prihvatanje postojanja koje je
u nekom intuitivno verovatnom smislu upravo jednako
prihvatanju sadranom u tvrenju reenom u sasvim
razliitom notacijskom obliku. to se tie prihvatanja
obaveza, u njima nema nieg izmeu ega treba birati.
tavie, moda i ne postoji postupak parafraziranja po
kome bi jedan nain izraavanja bio bolji od drugog ili
imao prednost nad njim. Pa ipak, prema datom krite-
riju, ta dva tvrenja bi ukljuivala razliite obaveze,
mada u stvari sadre iste obaveze.
Argument ovog oblika nalazimo kod Vilijama
Alstona (Alston)
15
. Da bih izloio saeto smer raspra-
ve, poeu Kvajnovim stavom.
Poto nisam u stanju da tano reprodukujem misli
stvarnog Kvajna i stvarnog Alstona ja u ovde razma-
trati stanovita dva zamiljena filozofa K i A.
K: Prividno prihvatanje nepoeljnih entiteta moe
se otkloniti pomou parafraza u kojima se
javljaju naznake koje eksplicitno izraavaju
nae stvarne ontoloke obaveze. Na primer,
prividno prihvatanje postojanja milje koje se
15 W.P. Alstun: Ontological cummitmeiU". Philosophtcat Sludies, lom 9 (1958) str
8-17.
GOVORNI INOVI 1 ^ |
javlja u tvrenju Izmeu Nupliona i Tolona
ima etiri milje" moe se otkloniti slcdeom
formulacijom: Razdaljina u miljama izmeu
Nupliona i Tolona = etiri"
lf>
.
A: U prvom tvrenju nema prihvatanja obaveze
koja nije prihvaena i u drugom tvrenju.
Kako bi i moglo biti? Drugo tvrenje je samo
parafraza prvog. Tako, ako smo sa prvim
prihvatili postojanje milje, uinili smo to i sa
drugim. ta neko prihvata kao postojee, zavisi
od tvrenja koje on pravi a Re od reenice koju
je upotrebio da bi to tvrenje izrazio.
K: Ovaj prigovor je promaaj. Parafrazirajui po-
mou druge reenice mi dokazujemo da je
prihvatanje u prvoj bilo prividno i nepotrebno.
Ne znai da prva reenica sadri obavezu koja
nije sadrana u drugoj ve pre da se samo ini
da ona takvu obavezu sadri i parafraziranjem
prvobitne reenice mi pokazujemo da je to bio
samo privid. Prednost datog kriterija je da nam
on omoguuje sagledavanje tanog obima na-
eg obavezivanja. Samo po sebi taj kriterij je
ontoloki neutralan u pogledu razliitih obave-
zivanja. Pored toga, parafraza ne tvrdi nikakvu
sinonimnost. Ne smeta ako ona kae isto to
(bez obzira ta to znai) i tvrenje koje se
njome parafrazira.
A: Ova rasprava je krajnje zbunjujua. Prema
K-ovom kriteriju izgleda kao da se bilo koje
tvrenje moe parafrazirati u jednako ali nota-
cijski razliito tvrenje koje bi prema ovom
kriteriju dalo razliite rezultate, ak i ako su
preuzete obaveze bile iste. Razmotrimo oba-
vezu Postoji bar jedna stolica", to jest,
1. (3x) (x je stolica).
16 Uporedi W. Ouine: WW and Objcct. str. 245.
282
DON S ERL
Parafrazirajmo to sada u sledeem obliku:
Postoji bar j edan primer svojstva stoli-
nosti", odnosno
2. (3P) (P = stolinost i ima bar j edan
sluaj P-a).
Prema K-ovom kriteriju ini se da obaveze
koje se prihvataju u ovim dvema tvrdnjama
moraju biti razliite, ali poto je drugo samo
parafraza prvog, teko j e videti kako moe biti
bilo kakve razlike u obavezi.
K: Sledei prvobitni odgovor A-a razmotren rani-
j e, treba samo da formuliemo novi odgovor.
Prihvatanje apstraktnih entiteta u drugom od
gornja dva tvrenja je nepotrebno. Nema po-
trebe za preuzimanj em takve obaveze j er ree-
nica kao to je ova druga moe da se parafrazira
i reenicom kao to je prva. Nije li to samo
j edan od naina da se kae da su obaveze samo
prividne a ne stvarne? Ili, drugim recima, ako
A tvrdi da su one stvarne nije li j edna od
prednosti izriitog formulisanja to da moemo
da ih se otarasimo a da time ne rtvujemo
blagodeti koje ta teorija prua? Ovaj kriterij
nam pokazuje da smo se u prvoj reenici
oslobodili nepoeljnih obaveza uzetih u drugoj
reenici.
A: K-ova pri medba puca u prazno. U drugoj
reenici ne moe biti nikakvih obaveza koje
nisu date u prvoj, j er upravo isto stanje stvari
po kome je prva reenica istinita ini i drugu
istinitom. Obavezivanje je prihvatanje postoja-
nja tog stanja stvari bez obzira koje naznake
ste izabrali da biste to stanje stvari tvrdili.
eleo bih sada da proirim A-ov odgovor K-u i
da ujedno napadnem itavo shvatanje isto objektivnog
ili znaenjskog kriterija ontolokog obavezivanja, poka-
GOVORNI INOVI
183
zujui da ako ga zaista uzimamo ozbiljno moemo
prosto, parafrazirajui tvrenje u duhu K-ove parafraze
primera sa miljama, pokazati da je svaka ontoloka
obaveza samo prividna. elim da pokaem da ako
pokuamo da se sloimo sa ovim kriterijumom, ontolo-
ke obaveze postaju krajnje varljive, jer uz uslov da je
data sloboda upotrebe naznaka u parafraziranju koju
nalazimo u K-ovoj raspravi primera sa miljama, mo-
emo rei sve to nam je volja, a to se tie kriterija
moemo se obavezati na ta god hoemo.
Ovo u dokazati dokazujui da to se kriterija tie
moemo potvrivati sve postojee nauno znanje i opet
ostati samo kod prihvatanja postojanja ove olovke .
Neka ,,Z" bude skraenica za (skup tvrenja koja
tvrde) sve postojee nauno znanje .
Predikat ,,P" definisaemo na sledei nain:
P (x) = df x = ova olovka Z
Dokaz:
1. Ova olovka = ova olovka (aksiom)
2. Z (aksiom)
3. .". Ova olovka = ova olovka Z
4. .. P (ova olovka)
5. .'. 3x (Px)
Tako u duhu K-ove ontoloke redukcije dokazu-
jemo da, prema K-ovom kriteriju ontoloke obaveze,
jedina obaveza koja je potrebna za potvrivanje posto-
jeih naunih istina u cclini je prihvatanje postojanja
ove olovke
19
. Ali ovo izvoenje je reductio an absurdum
datog kriterija. Ova tvrdnja predstavljena skraenicom
,,Z" sadrae ogroman broj obaveza koje bi prirodno
17 HilarijuPatnamu(Hilary Putnani) sam zahvalan Sto mi je pokazao ovakav nain
na koji bih izrazio laj stav, ali ja ne znam da li bi se on sada sa njim sloio.
18 Ako se pojmusve postojee nauno znanje" zamera da je i suviSi- *uok i sloga
neshvatljiv, moemo se posluiti bilo kojim dclom znanja; uzmimo, na primer, da Z"
prt-dslavlja skraenicu za Posluje piti, make i prosti brojevi".
19 Obratile panju da 5, tvrenje teorije", zadovoljava A'-nv uslov, naime, da je
data uobliku zakona, to jest u njemu se koriste samo kvantifikatorska logika i pri;i1ik;iii
1^4
DON S E RL
bile opisane kao ontol oke, a svaka parafraza kao to
je gore navedena mora sadrati potpuno iste obaveze
kao i original. Stipulativna definicija (nanj a) garant ujo
upravo to da sveukupno nauno znanje sadri iste
obaveze. Ali, prema kriteriju nae ontol oke obaveze
izraene u naem pravilu, moemo tvrditi da mi u stvari
ne preuzimamo sve te obaveze. Stoga nas primena
kriterija u ovom sluaju vodi u protivrenost, jer
protivreno je tvrditi (a): Potvrivanjem svog postoje-
eg naunog znanja preuzi mamo obavezu da prihva-
tamo postojanje vie predmeta, a ne samo postojanje
ove olovke (koje je oigledno istinito) i (b): Potvrivati
sve postojee nauno znanje namee nam samo oba-
vezu da prihvatimo postojanje ove olovke (a to je ono
to dokazujemo koristei ovaj kriterij). Poto nas tako
taj kriterij navodi da protivreimo oiglednim injenica-
ma, on kao kriterij preuzimanja ontoloke obaveze
mora biti naputen.
Skreem panju da rei kako tvrenja obuhvaena
skraenicom Z" moraju biti izraena formulama iz
kojih se vidi da se njima preuzimaju razne ontoloke
obaveze, nije sasvim zadovoljavajui odgovor, jer krite-
rij ontoloke obaveze ne odreuj e i nain na koji neka
teorija treba da bude formalno izraena. Mislim daj e
formula data pod broj em 5 apsurdna formulacija nau-
nog znanja, ali u naem kriteriju nema nieg to bi tu
formulu iskljuivalo kao potvrivanje teorije.
Ovaj dokaz zamiljen je kao reduetio ad absurdum
naeg kriterija za sve one koji pate od nominalistike
predrasude. Za one koji se dre platonistike predra-
sude dovoljan je i jednostavniji dokaz.
Uzmi mo da je g" vlastito ime iskaza dobije-
nog spajanjem svih poznatih istinitih iskaza
2
". Tada
20 Nuino je ,,q" uzeli kao vlastito ime. a ne kao skraenicu, kako bi M 'abefi
varijacija pogreke upotrebe-pominjanja.
GOVORNI INOVI
185
bismo sve znanje mogli izraziti simboliki na sle-
dei nain (uzimajui da /?" pokriva iskaze):
(3p) (p = q-p je istinito).
Tako prema ovom kriteriju jedina stvar na ije se
postojanje obavezujemo jeste jedan iskaz.
Na ove argumente moe se odgovoriti da oni
poivaju na pojmu sinonimnosti koji Kvajn inae odba-
cuje. Ali prvo, (i ne najvanije), ovaj odgovor neprime-
rcn je i stoga to bi Kvajnov navodno neutralan kriterij
ontoloke obaveze uinio zavisnim od samih kontrover-
znih stanovita o sinonimnosti. Drugo, to je jo vani-
je, sinonimi na kojima poiva gore navedeni dokaz
uvedeni su eksplicitnim postavkama i otuda ne podleu
Kvajnovim prigovorima ak i kada bi ovi prigovori bili
stvarno valjani.
Ovom prvom dokazu moe se uputiti jo jedan
prigovor. Moe se naime rei da 'predikati' kao to je
/*" nisu koherentni ili da su besmisleni, itd. Ne znam
tano kako bi takav jedan prigovor proao, ali u
svakom sluaju Kvajn ga ne bi mogao upotrebiti jer on
sam koristi ovakva sredstva
2
' u svojoj raspravi o modal-
nosti. Zakljuujem da je Kvajnov kriterij neuspean
kao kriterij preuzimanja ontoloke obaveze. Bilo bi
uistinu krajnje iznenaujue ako bi on bio uspean, jer
onda bi zakljuak bio da su znaenjski oblici bili siguran
vodi ka egzistencijalnim obavezama, a to izgleda
nemogue. Jer, posluiu se Alstonovim stavom, o-
veka obavezuje ono to on kae, a ne nain na koji to
kae.
Ali, ako je to tako, moemo se zapitati da li je
pojam ontoloke obaveze uopte uzev jasan onoliko
koliko smo prvobitno pretpostavljali. Pouk iz ove
rasprave je, izgleda, da ne postoji tako neto kao to
je klasa egzistencijalnih ili ontolokih obaveza. Sve to
21 W. Quinc: From a Logica! Potm of View (drugo izdanje), str. 153i dalje
186 DON SERL
je reeno u obliku egzistencijalne reenice moe se rei
i u nekom drugom obliku. Rei da parafraze ne polau
pravo na sinonimnost nije nikakav odgovor na tu
primedbu jer se radi o tome da neke parafraze sadre
iste obaveze kao i prvobitna tvrenja koja se njima
izraavaju na drugaiji nain - naime za istinitost i
jednih i drugih potrebno je isto stanje stvari. Filozofi
su, mislim, odavno odustali od stava da postoje nega-
tivne reenice koje se ne mogu dalje svoditi na druge
oblike. Zato bi onda morali prihvatiti da postoje
egzistencijalne reenice koje se ne mogu dalje svoditi
na neke druge oblike? Zamislite samo besplodnost
kriterija za negacijsko obavezivanje (i 'nauke poricanja
1
koja bi bila povezana sa tim kriterijom).
Poto je to tako, izgleda da problem ontoloke
obaveze i ne postoji kao poseban problem. U stvari,
postoji problem saznavanja injenica na ije nas posto-
janje obavezuju nai izriaji. Medu njima e biti i onih
koje su prirodno izraene u egzistencijalnom obliku.
Da li postoji ivot na drugoj planeti?", Da li postoji
strani sneni ovek?". Problem koji je navodno onto-
loki, gubi se tako u optoj problematici saznanja, jer
oblik izraavanja (notacija) nije siguran vodi ka oba-
vezivanju. Tako na trivijalni kriterij 3 preuzimanja
ontoloke obaveze (vidi str. 179) kae u stvari sledee:
ovek se obavezuje na istinitost svega to tvrdi
22
.
Moda u prethodna dva odeljka nisam dovoljno
objasnio da u osnovi pometnje na koju pokuavam da
ukazem lei jedno jo dublje nerazumevanje, a to je
pretpostavka da je govor o univerzalijama nekako
22 IzveStaCena i na mahove arhaina terminologija, koja je kori$ena u ovim
raspravama, ukazuje da u njoj ima neeg sumnjivog. Ja. na primer, znam kako da se
uzdrim od alkohola i duvana. ali kako u se analogno lome uzdravati od univerzalijaV
Ja mogu da trpim bezobrazno ponaanje moje (tee ili da odbijem da ga trpim, ali kako
tuda Irpim brujeve ili klase? Ni upotreba reCi prepoznali" nije niSta bolja. Ako me neko
najozbiljnije obaveStava da prepoznaje postojanje materijalnih predmeta, zapitaemo se
Pa kako i nebi?" (ilcpilo'.' amnezija?) ili kan Karlajl (Oarlvle) (1 ireba da ihprepoznaje").
GOVORNI INOVI
zbunjujui, nepoeljan ili metafiziki i da bi bilo mnogo
bolje kada bismo nekako mogli i bez toga (naravno
pod uslovom da sve ostalo ostane isto). Ali rei
Svojstvo svetosti je neto to niko od nas ne poscdujc"
samo je malo udan nain da se kae Niko od nas
nije svetac". Velika je greka ne videti da je prvi nain
izraavanja tog tvrenja bezopasan
23
.
Evo na kraju zakljuaka koje moemo izvui iz
ovog dela petog poglavlja:
1. Frege je bio u pravu kada je naglasio krucijalnu
razliku izmeu funkcija referirajuih i predikatskih
izraza.
2. Njegovo objanjenje zavrava se protivrenou
jer je on pokuao da tvrdi da i predikatski izrazi slue
za referiranje. Uobiajeni argumenti koji se koriste u
prilog ovoj tvrdnji su nevaljani i ona na kraju protivrei
ispravnom zakljuku 1. Otuda tvrdnju da i predikatski
izrazi mogu sluiti u svrhu referiranja moramo napustiti.
3. Odustajanje od te tvrdnje ne dovodi u pitanje
Fregeovo objanjenje aritmetike poto to odustajanje
ne znai i poricanje postojanja univerzalija.
4. Prema bar jednom tumaenju, univerzalije po-
stoje i iskaz da neka data univerzalija postoji jeste (ili
se moe postaviti kao) tautologija.
5. Kvajnov kriterij ontoloke obaveze je neuspe-
an.
6. Ne postoji takva klasa kao to su egzistencijalne
obaveze koje se ne mogu svoditi na neto drugo.
5.4. Teorija iskaza sa stanovita termina
Zasada, na pitanje kojim je zapoeta ova rasprava,
a koje glasi ta stoji naspram predikata 'je pijan' na
nain na koji Sem stoji naspram imena 'Sem'?" odgo-
23 to ne znati da ljudi mogulia govore besmislice o univcrzalijama. kao Sto mogu
i o bilo emudrugom.
l ^g DON SERL
voriemo - Nita". Ali moda je ovakvo zakljuivanje
brzopleto. Moda je Fregeov neuspeh da pronae
simetriju izmeu subjekta i predikata samo rezultat
njegovog pokuaja da otkrije simetriju u jednom eks-
tremnom obliku. Mogue je moda nai simetrino
objanjenje ali neto skromnije vrste.
Strosn
24
je pokuao da opie iskaz oblika subjekt-
-predikat koristei neutralnije termine od onih kojima
se slui Frege, ali ipak su oni jo uvek fregeanski. (No
ja ne elim da kaem da je za to inspiraciju naao u
Fregeu.) Strosn kae da i subjekt i predikat identifikuju
nejezike stvari" ili termine" i uvodi ih u iskaze gde
se oni javljaju spojeni ,,ne-relacijskom vezom". Tako,
na primer, u tvrenju izraenom reenicom Rua je
crvena" izraz rua" identifikuje pojedinaan predmet
-jednu odreenu ruu, a izraz je crvena" identifikuje
univerzaliju - svojstvo crvenosti, ili, jednom reci, crve-
nost. U ovom iskazu univerzalija i pojedinani predmet
spojeni su ne-relacijskom vezom. Time se izbegavaju
dve slabosti Fregeove teorije pojma i objekta. Strosn
najpre izbegava da kae da predikati referiraju usvaja-
jui (na izgled) neutralan termin identifikuju". On
takode izbegava da kae da je reenica u stvari lista
reci ne upadajui u protivrecnost pozivanjem na nc-re-
lacijske veze. U dijagramu koji sledi pokuaemo da
objasnimo razliku izmeu Strosnovog i Fregeovog ob-
janjenja. Nadalje, u tekstu teoriju predstavljenu na
slici 2 nazivau teorijom termina".
Da li je Strosnova teorija bolja od Fregeove?
Vano je napomenuti da je Strosn onakvu kakva jeste
ne smatra objanjenjem razlike izmeu subjekta i
predikata, ve samo jednim od moguih opisa koji
obezbeuje neutralnu terminologiju za razmatranje
izvesnih filozofskih problema. Ja elim da
24 P.F. Strawson: Inividuats, (London, 1959).
GOVORNI INOVI
189
pokaem da je taj opis pogrean i da on neminovno
iskrivljuje svaku raspravu o tim problemima.
Shka 1:
reenica
pojedinani termin univerzalni termin
Ako smo radi da teoriji iskaza kao termina pristu-
pimo sa zluradou, moi emo da ukaemo da pojam
ne-relacijske veze, uzet doslovno, izmie svakom obja-
njenju. Dalje, moe se ukazati i na sledee: rei da
se pojedinani predmeti uvode u iskaz, da se oni
javljaju u iskazu, u svakoj doslovnoj interpretaciji mora
biti besmisleno. Ali ove primedbe poivaju na nesklo-
nom pristupu samim tim to se izrazi koji treba da budu
shvaeni metaforino uzimaju doslovno. No nisu svi
izrazi upotrebljeni metaforino. Primedbu da oba izraza
identifikuju ne-jezike entitete, ne treba uzimati doslov-
no. Razmotrimo paljivo ovu opasku.
U kom je smislu termin identifikovan sa ,,jc crven"
ne-jeziki? Lako je videti u kom smislu je termin
identifikovan subjekatskim izrazom rua" ne-jeziki -
to je materijalni predmet i njegovo postojanje je kon-
tingentna injenica. No da li je i univerzalija u nekom
190 DZON SERI.
slinom smislu ne-jezika? U naoj raspravi o nomina-
lizmu videli smo da postojanje univerzalija sledi iz toga
to odgovarajui opti termin ili predikatski izraz ima
znaenje. No da li je znaenje predikatskog izraza
jeziki ili ne-jeziki entitet? U sasvim obinom smislu,
to jeste nc-jeziki entitet. Da li postojanje ne-jezikog
entiteta moe slediti iz postojanja nekog jezikog enti-
teta? Ili je naa rasprava o nominalizmu bila pogrena,
ili su univerzalije isto toliko nc-jezike koliko i znaenje
reci. Kod univerzalija, sutina i postojanje (da se
posluim ovim staromodnim argonom) jeste isto, a to
je samo drugi nain da se kae da su (uopte uzev)
iskazi koji tvrde postojanje univerzalija tautologije (ili
to mogu postati). Ali tvrditi da postoje neki ne-jeziki
entiteti, ne moe biti tautoloki. Entiteti kao to su
univerzalije ne nalaze se u svetu ve u nainu na koji
svet predstavljamo, to jest u jeziku. Istina, univerzalije
nisu jeziki entiteti na nain na koji reci (uzete kao
zvuni slogovi) to jesu: one su jezike na nain na koji
su znaenja reci jeziki entiteti i otuda na nain na koji
su reci koje imaju znaenje jeziki entiteti.
Tako je prema svakom obinom kriteriju za razli-
kovanje jezikih od ne-jezikih entiteta ova primedba
pogrena. Naravno, kada univerzalije nazivamo ne-jc-
zikim entitetima, moda samo hoemo da kaemo da
one nisu reci (skupovi glasova ili znakova). Ali po
ovom stanovitu mnoge stvari za koje obino mislimo
da su jezike postaju ne-jezike. U svakom sluaju
strelica na desnoj strani na slici 2 ne treba da ide izvan
iskaza jer je strelica na levoj strani usmerena izvan
iskaza na predmete u svetu, dok se, da ponovimo,
univerzalije ne nalaze u svetu.
Ovakva razmatranja mogu nas navesti da posum-
njamo u doprinos primedbe da i predikati i subjekti
indentifikuju ne-jezike entitete. Ova sumnja e, ini
mi se, biti jo vea ako nae ispitivanje skrenemo sa
(K)VORNI INOVI 19j
termina ,,ne-jeziki" na termin identifikuje". Videli
smo da u potpuno usvojenoj referenci govornik identi-
fikuje neki predmet za sluaoca saoptavajui neku
injenicu o tom predmetu. Ali izriui predikatski
izraz, govornik ni u kom smislu ne identifikuje univer-
zaliju na nain slian ovom. Da bismo to jo bolje
objasnili, ispitaemo kako bi to u stvari izgledalo kada
bismo pokuali da 'identifikujemo' neku univerzaliju
na nain na koji se identifikuje neki pojedinani pred-
met. Napiimo ponovo:
1. Rua je crvena
1 drugaije, tako da glasi:
2. Rua je iste boje kao ova knjiga.
Ako pretpostavimo da je data knjiga crvena, tada e
istinosna vrednost druge reenice biti jednaka istinosnoj
vrednosti prve. I ovde je univerzalija 'identifikovana
1
na nain slian onome na koji se identifikuje neki
pojedinani predmet: predstavljanjem neke injenice o
njemu. No da li postoji neki jedinstveni smisao reci
identifikuje" u kome i 1 i 2 identifikuju crvenosti
Odgovarajui na ovo pitanje, podsetimo se da reenica
2 kae u stvari samo ovo:
3. Rua i knjiga su iste boje.
Mislim da je jasno da u smislu u kome 1 identifikuje
svojstvo crvenosti, 3 ne uspeva da ga identifikuje jer
naa trea reenica ne daje odgovor na pitanje koje
boje. (Naravno, ako slualac ve zna da je knjiga
crvena, onda e on biti u stanju da iz reenica 2 i 3
zakljui da je rua crvena. Ali to ne pokazuje da nam
2 i 3 identifikuju svojstvo crvenosti u smislu u kome
to ini reenica data pod brojem 1; treba, naime,
praviti razliku izmeu onog to je identifikovano u
iskazu ili samim iskazom od onoga to se iz tog iskaza
i dodatnih premisa moe zakljuiti.) Jedini sluaj u
kome bi govornik mogao izriajem reenice kao to je
ona data pod rednim brojem 2 da identifikuje svojstvo
192
DZON SERL
crvenosti, bio bi onaj u kome se primer svojstva
crvenog nalazi u vidnom polju i govornika i sluaoca
u vreme i na mestu izriaja. U takvom sluaju 2 bi se
moglo napisati na sledei nain:
4. Rua je te boje (uz pokazivanje, recimo, na
neku crvenu knjigu).
Izuzimajui ovakve sluajeve, reenice kao to su 2 i 3
ne uspevaju da identifikuju neku univerzaliju, dok
izriaji reenica kao to je ona data pod 1 to ine. Ne
kaem da ne postoji smisao rei identifikuje" u kome
2 i 3 identifikuju svojstvo crvenosti, ve samo to da u
punom smislu reci identifikovati" u kome reenica 1
identifikuje, one to ne ine.
Drugim recima, jedini nain na koji moemo
identifikovati pojedinane predmete bez njihovog pri-
sustva nije i nain za potpuno identifikovanje univerza-
lija bez prisustva nekog od pri mera njihovog javljanja.
Zato j e to tako? Da bismo odgovorili na ovo pitanje,
moramo se vratiti nekoliko pasusa unazad. Univerzali-
je, nai me, nisu predmeti u svetu ve u nainu na koji
mi predstavljamo svet. One se stoga ne identifikuju
pozivanjem na injenice ovog sveta, ve izriajem
izraza koji imaju odgovarajua znaenja. Ukratko ree-
no, moemo rei da se univerzalije ne identifikuju
preko injenica ve preko znaenja. Jedini izuzetak su
sluajevi gde govornik sluaocu predstavlja stvarne
primere javljanja univerzalija, ali ovi sluajevi nee
izgledati i suvie izuzetni ako se podseti mo da upravo
preko njih uimo znaenje empirijskih optih termi na
- to je takozvani ostenzivni nain uenja. Najzad, nae
objanjenje kae da se univerzalija moe identifikovati
u punom smislu samo tako to emo sluaocu predsta-
viti relevantno znaenje (reeno na manj e metafiziki
nain - izricanjem odgovarajueg izraza), ili time to
emo ga staviti u situaciju u kojoj se znaenje moe
nauiti.
GOVORNI INOVI 193
Cilj ove rasprave bio je da se pokae da teorija
termina koristi izraz identifikuje" u dva sasvim razli-
ita smisla ili, reeno obazrivije, da su sredstva za
identifikovanje univerzalija sasvim razliita od sred-
stava za identifikaciju pojedinanih predmeta i daje to
posledica injenice da su univerzalije delovi naeg
naina opisivanja sveta, a ne delovi sveta.
Za sada naa rasprava o identifikaciji" ipak ne
predstavlja neki novi prigovor teoriji termina. Ona,
meutim, kri put za jednu ozbiljnu primedbu.
Teorija termina zapoinje tako-to kao paradigmu
identifikacije uzima identifikaciju pojedinanih pred-
meta izriajem referirajuih izraza u jednini. Zatim se
u njoj ovaj smisao reci identifikovati" ublaava i
menja tako da ona doputa i identifikovanje univerza-
lija pomou predikatskih izraza. Ali, kao to u sad
pokuati da pokaem, im mi prilagodimo svoju termi-
nologiju tako da nam ona omoguuje da kaemo da
predikatski izrazi identifikuju univerzalije, moramo u
skladu s tim rei i da subjekatski izrazi identifikuju
univerzalije i to u istom smislu reci identifikovati".
Uopteno govorei, svaki dokaz koji nam pokazuje da
predikatski izraz identifikuje neku univerzaliju morao
bi nam takode pokazati i da subjekatski izraz identifi-
kuje neku univerzaliju. Ako u reenici 1 je crvena"
identifikuje svojstvo crvenosti, tada rua" identifikuje
svojstvo biti rua, ili krae, rustvo. Ako ovo nije
odmah oigledno, setimo se da 1 moemo drugaije
napisati kao:
5. Stvar koja je rua je crvena.
I ovim se isto toliko identifikuje univerzalija koliko i
reenicom
6. Stvar koja je crvena je rua.
Ne pada mi na pamet nijedan argument koji bi pokazao
da je crvena" bilo u reenici 5, bilo u reenici 6
identifikuje neku univerzaliju a da istovremeno poka-
194
DON SERI.
zuje da je rua" takode identifikuje neku univerzaliju.
Jasno je da nee biti dovoljno da se pozovemo na
pojam oosti"*, jer za svaki kontekst u kome bismo
eleli da kaemo da 5 govori o crvcnosti moe se nai
podjednako plauzibilan kontekst u kome bismo eleli
da kaemo da 5 govori o rustvu.
Moj argument protiv teorije termina bio bi da ona
ne ide dovoljno daleko. Ona poinje zapaanjem da
referirajui izrazi identifikuju predmete, a onda pita:
ta identifikuju predikatski izrazi?" i posle odgovara-
jueg prilagodavanja pojma identifikovanja, nudi sle-
dei odgovor: univerzalije". Meutim, im se naprave
izmene koje omoguuju ovakav odgovor, sledi da
subjekatski izrazi moraju identif i kovati i univerzalije.
Tako simetrije i asimetrije iskaza tipa subjekt-predikat,
kao to je iskaz dat pod 1, ne moemo opisivati tako
to emo rei da oba izraza identifikuju termine, jedan
pojedinani a drugi univerzaliju. Jer, ako jedan termin
identifikuje univerzaliju, onda oba to ine. Vlastita
imena i pokazni izrazi nee biti izuzetak iz ovog
razloga: ako prema principu identifikacije njihov izriaj
konstituic potpuno usvojenu referencu, oni moraju
sluaocu prenositi iskaz koji e imati opisni sadraj i
koji e stoga identifikovati univerzalije.
Moj zakljuak je da je slika koju nudi teorija
termina pogrena. Prvo, zato to univerzalije nisu
ne-jeziki predmeti, i drugo, ako predikatski izrazi
identifikuju univerzalije, kao to ova teorija tvrdi, onda
to ine i subjekatski izrazi, to teorija termina ne uvida.
Ako elimo da opis paradigmatinih iskaza oblika
subjekt-predikat ispravno formuliemo upotrebljava-
jui takve intencionalnc pojmove kao to su svojstva,
pojmovi i slino, morali bismo u fregeanskom stilu rei
da se u izrazu iskaza iraavaju jedan subjekatski i jedan
predikatski pojam. Nijedan od njih nije ne-jeziki
* U originaluatmutnens". (Pritn. prev.)
GOVORNI INOVI
195
entitet. U izrazu subjckt-pojma referira se na neki
predmet, naravno pod uslovom da postoji takav pred-
met koji zadovoljava taj pojam.
Grafiki predstavljeno, to bi izgledalo ovako:
Slika 3:
i s k a z
predmet
Ne mislim da je ova slika neophodna, jer ne smatram
da je neophodno uvoditi pojam pojma, ali u svakom
sluaju, nas" dijagram je ispravan.
Teorija termina pokuava da ovoj slici nametne
simetriju prvo, vaenjem predikatskog pojma iz iskaza
(univerzalije su
M
ne-jczike stvari") i, drugo, pokuajem
da pojedinani predmet shvati tako kao da je on u
iskazu u istoj meri u kojoj je i univerzalija (i univerzalije
i pojedinani predmeti uvedeni u iskaz) to za rezultat
ima pogrenu sliku prikazanu prethodno na si. 2.
Ovaj problem moemo izraziti i na sledei nain:
teorija termina shvata predikaciju kao posebnu vrstu
reference. Ali, ako se ve insistira na simetriji, isprav-
nije bi bilo referencu shvatiti kao posebnu vrstu predi-
kacije. Moe se smatrati da princip identifikacije kae
da je referenca u stvari identifikacija putem predikacijc.
U izriaju reenice kao to je 1 i subjekt i predikat
prenose sluaocu neki opisni ili predikativni sadraj.
Razlika izmeu subjekta i predikata lei u njihovim
funkcijama. Naime, subjekt slui za identifikovanje
nekog predmeta, dok predikat - ako se radi o potpu-
nom ilokutornom inu, inu opisivanja ili karakteriza-
cije - slui da opie ili okarakterie predmet koji se
identifikuje. I ovo bi bio ispravan opis itave stvari.
] 96 DON SERL
5.5. Predikati i univerzalije
Ovde bih eleo da iznesem jedno zapaanje koje
mi se ini kljunim za razumcvanje odnosa predikatskih
izraza i univerzalija. Ve smo videli da postojanje ma
koje univerzalije sledi iz toga to odgovarajui opti
termin ima znaenje. Da bih ovo proirio, rei u da
je za shvatanje pojma neke univerzalije nuno znati
znaenje odgovarajueg opteg termina'i imati sposob-
nost za koritenje tog termina (i otuda odgovarajueg
predikatskog izraza). To jest, za razumcvanje imena
univerzalije nuno je razumevanje upotrebe odgovara-
jueg opteg termina. Ali ne i obrnuto. Ljubaznost"
je parazitski pojam u odnosu na je ljubazan": je
ljubazan" prethodi ljubaznosti". Neki jezik ne bi
mogao sadrati pojam ljubaznosti" ako ne sadri izraz
koji ima funkciju izraza je ljubazan", ali moe sadrati
je ljubazan" bez ljubaznosti".
Ovo prvenstvo predikatskih izraza nad imenima
svojstava pokazano je i injenicom da je mogue
zamisliti neki jezik na kome se mogu praviti tvrenja
(i izvoditi drugi ilokutorni inovi) koja sadre jedino
izraze koriene za referiranje na pojedinane predmete
i predikatske izraze u raznim vremenskim oblicima, a
nije mogue zamisliti takav jezik koji sadri samo one
izraze koji se koriste da referiraju na svojstva. Mi
moemo govoriti jezikom koji sadri izraze kao to su
Sokrat" i rua" zajedno sa je ovek" i je crvena",
ali ne i jezikom koji uz prvu vrstu izraza sadri samo
izraze kao to su mudrost" ili crvenost". Sa ovim
drugim izrazima ak ne bismo mogli nae znanje
preneti drugima, ako nai uenici prethodno nisu razu-
meli ta znai biti crven ili biti mudar, a da bi to
razumeli potrebno je da razumeju upotrebu odgovara-
juih predikata.
GOVORNI INOVI
197
Naravno, kada ovladamo upotrebom predikatskih
izraza lako emo izvesti odgovarajua imena svojstava.
Ponekad elimo da govorimo o onom to je zajedniko
svim stvarima za koje su opti termini istiniti i poto
je paradigmatino sredstvo govora gramatiki oblik
referirajueg izraza, prirodno je iskovati takve referira-
jue izraze kao to su mudrost", ljubaznost", itd.
Otuda hipostatizacija takvih apstraktnih entiteta i otuda
netetnost hipostetizacije kao to smo videli u naoj
raspravi o nominalizmu.
Klju za razumevanje ove zavisnosti imena svoj-
stava od optih termina jeste da su imena svojstava
gotovo uvek srodna odgovarajuim optim terminima,
na primer, mudar" proizvodi mudrost", ljubazan"
proizvodi ljubaznost", itd. U jeziku bez sintakse
ovakvo razlikovanje ne bi bilo mogue, pa bismo iz
konteksta morali da pogaamo da li je neki izraz
upotrebljen za referiranje odnosno predikaciju, ili ne.
U jeziku kao to je engleski, imena svojstava se grade
poimenjavanjem osnovnih delova izraza koji sadre
odgovarajue predikatske izraze. Semantiki primat
predikatskog izraza sintaktiki se odraava i u prven-
stvu ovih izraza u generativnoj gramatici.
Kada utvrdimo da je zadobijanjc pojma neke
univerzalije parazitsko u odnosu na nae poimanje
naina upotrebe odgovarajueg predikata, jednom reci,
kada shvatimo da su univerzalije parazitske u odnosu
na predikatske izraze, a predikatski izrazi primarni u
odnosu na univerzalije, neki filozofski problemi postae
nam mnogo jasniji. Na primer, oigledno je da se
nikakvi kriteriji za razlikovanje subjekt-
-predikat ne mogu dobiti pozivanjem na razlikovanje
izmeu univerzalija i pojedinanih predmeta. Moe
nam se uiniti da teorija termina daje takve kriterije
ali oni bi bili beznadeno cirkularni poto se pojam
neke univerzalije ne moe shvatiti bez prethodnog
[Qg DON SERL
razumevanja odgovarajueg predikatskog izraza, te
nam stoga pojam univerzalije ne prua i kriterije za
razlikovanje izmeu subjekta i predikata
25
. (Ne bih
eleo da se ovo shvati kao neko uoptavanje, naime da
bez govornih inova referiranja i predikacije ne mo-
emo imati opti pojam posebnog" i univerzalnog"
- ve samo kao tvrenje da ne moemo imati pojam
neke univerzalije ako ne znamo upotrebu opteg ter-
mina iz koga je ta univerzalija izvedena.)
tavie, ovakvo objanjenje univerzalija pokazuje
kako semantiki uslovi za referiranje na univerzalije
nisu sasvim razliiti od semantikih uslova za referiranje
na pojedinane predmete. Da bi se zadovoljio aksiom
identifikacije za pojedinane predmete, govornik mora
posedovati kontingentne injenice kao to su one date
uz princip identifikacije. Da bi zadovoljio princip ana-
logan principu identifikacije za univerzalije nije neop-
hodno takvo znanje o injenicama. Aksiom identifika-
cije za univerzalije zahteva samo to da govornik zna
znaenje opteg termina koji lei u osnovi apstraktnog
termina u jednini a koji se koristi za referiranje na
univerzaliju.
I da ponovimo, na uvid u izvedenu prirodu
univerzalija obezbeduje opravdanje za staru metafi-
ziku doktrinu da se predikati mogu pridavati samo
univerzalijama, ali ne i pojedinanim terminima
26
. Uz-
gred bih ukazao i na to da se svakome ko prihvata
teoriju termina moe uiniti da ova doktrina predstavlja
poseban filozofski problem; upravo zbog toga to ova
teorija tvrdi simetriju subjekta i predikata mora mu se
uiniti da takve asimetrije zahtevaju objanjenje
27
. Ali,
im uvidimo da predikati imaju primat nad univerzali-
25. Suprotno stanovite nai eleuSirawson: Individuak, drugi deo.
26 Aristotel; Kategorije. (Ne kaem d;i bi sam Aristotel prihvatio moju formulaciju
ovog gledita).
27 Sirosci pokuava da da jedni) od ovihobjanjenja, loc. cit.
GOVORNI INOVI jgg
jama, doktrina e se svesti na trivijalnosti gramatike:
rei da govornik predicira svojstvo" moe znaiti
samo to da je on u izvoenju nekog uspenog ilokutor-
nog ina upotrebio predikatski izraz. Ali tada metafi-
ziko stanovite po kome se samo svojstva mogu
pojaviti u ulozi predikata svodi raspravu na to da samo
predikatski izrazi mogu biti predikatski izrazi. Ono to
je moda izgledalo kao metafiziki uvid, svodi se na
gramatiku tautologiju.
5.6. Da li je predikacija govorni in?
Do sada je argumentacija u ovom poglavlju morala
izgledati uglavnom negativna. Pokuavao sam da done-
kle bacim sumnju na primerenost dvaju naina opisiva-
nja singularnih iskaza oblika subjekt-predikat kao to
je iskaz broj 1 (str. 191). Oba ova naina imaju neke
zajednike osobine. Oba shvataju predikatsku stranu
kao analognu subjekatskoj strani i oba prave analogije
tvrdei da apstraktni entiteti stoje prema predikatskim
izrazima na nain slian onome na koji konkretni
entiteti stoje prema subjekatskim izrazima. Mislim da
ova analogija ne stoji. To to sam toliko prostora
posvetio napadima na ove teorije, smatram da je
opravdano time to je tenja da se predikacija shvati
kao vrsta reference ili kao analogna referenci, jedna
od najpostojanijih pogreki u istoriji zapadne filozofi-
je
28
. Da bi se ona otklonila, nijedan napor nije i suvie
veliki. Uz to, mislim da nema nade da e se shvatiti
razlika izmeu reference i predikacije sve dok se ova
greka ne otkloni.
ta je onda priroda govornog ina predikacije?
Odgovor na ovo pitanje zapoeu time to u rei da
28 Veoma upeatljiv primer za ovo nai <^te, na primer, uV Lenjin: Atanc-Engeb
Marxism (Moskva, 1951), str. 334.
200 D2ON SERL
predikacija u veoma vanom smislu te reci u kome su
referenca i razni ilokutorni inovi govorni inovi, uop-
te i nije poseban govorni in. Ovo se moe ilustrovati
razmatranjem sledeih primera. Vi ete otii", Idi-
te!", Hoete li da odete?", Predlaem vam da odete".
Izriaj svake od ovih reenica predicira vam otii" u
nizu razliitih ilokutornih inova. Izraeno u kanoni-
(
R P \
ti odlazi;
gde razliite vrednosti promenljive F* oznaavaju
razliite ilokutorne snage. Ali, obratite panju na jednu
zanimljivu odliku odnosa izmeu razliitih ,,P'-ova i
otiao" koja ne vai izmeu tihF'-ova i ti". Razliita
sredstva za pokazivanje snage odreuju oblik u kome
otii" predicira 0 vama. Termin Foperie na predikat-
skom terminu tako to odreuje nain na koji se taj
predikat odnosi na predmet na koji se referirajuim
terminom referira: ako je reenica upitna, njen upitni
karakter (F-termin) odreuje da je snaga izriaja da se
pita da li je predikat (f-termin) istinit o predmetu na
koji se referira subjektom (7?-termin). Ako je reenica
u zapovednom obliku, njeno sredstvo za pokazivanje
zapovedne ilokutorne snage (F-termin) odreuje da
predmet na koji se referira /?-terminom jeste da se
izvede in koji je specifikovan terminom P i tako dalje
u svim drugim primerima.
Po ovoj analizi, u svakom od sluajeva sredstvo
za pokazivanje ilokutorne snage operie na neutralnom
predikatskom izrazu tako to odreuje izvestan nain
na koji se postavlja pitanje istinitosti predikatskih
izraza vis-a-vis predmeta na koji se referira subjekat-
skim izrazom. S druge strane, uoavamo da F termin
ne utie na ulogu R termina. Njegova uloga je uvek
da identifikuje, i to sasvim neutralno (ak i ako vrsta
objekta koji je identifikovan moe da bude funkcija F
termina). Ova razlika se moe izraziti time to emo
GOVORNI INOVI 201
rei da je referenca uvek neutralna u odnosu na njenu
iiokutornu snagu; predikacija se nikada ne javlja neu-
tralno ve uvek u ovom ili onom ilokutornom obliku.
Iako je referenca apstrakcija iz potpunog ilokutornog
ina, ona je ipak poseban govorni in. Po analogiji,
povlaenje poteza lovcem je apstrakcija iz igre aha
(jer samo ako igrate ah to vai kao potez lovcem), ali
to je jo uvek odvojeni in. Predikacija je takode jedna
apstrakcija, ali to nije odvojeni in. To je deo potpunog
ilokutornog ina; isto kao to ni pokazivanje ilokutorne
snage nije poseban in, ve deo ilokutornog ina. Zato
nam je onda uopte potreban taj pojam? Pojam nam
je potreban zato to razliiti ilokutorni inovi mogu
imati zajedniki sadraj, kao to smo videli u prethodno
izloenom skupu primera. Uz to, potreban nam je i
neki nain da analizu ilokutorne snage sveukupnog
ilokutornog ina odvojimo od iskaznog sadraja. Ako
se selimo u kom je sve smislu predikacija (a otuda i
iskazni in) samo apstrakcija iz sveukupnog ilokutornog
ina, onda slobodno na to moemo referirati kao na
govorni in predikacijc". Ipak, ono o emu govorimo
jeste taj deo sveukupnog ilokutornog ina koji odreuje
sadraj primenjen na predmet na koji se referira
subjekatskim izrazom, ostavljajui po strani ilokutorni
oblik na koji se taj sadraj primenjuje. Tako analiza
koja sledi nee biti paralelna analizi reference i iloku-
tornih inova. Ono to analiziramo je kao i u Treem
poglavlju - ilokutorni in - s tim to emo analizirati
deo tog ina koji se tie sadraja u smislu koji smo
upravo naznaili.
5.7. Pravila predikacije
Pre nego to pristupimo analizi, potrebno je bar
ukratko objasniti neka pitanja. Prvo, rekao sam da
predikacija predstavlja izvestan sadraj i nain na koji
202
DON SERI.
je taj sadraj predstavljen, odreen je ilokutornom
snagom reenice. Da li sada postoji neki manje meta-
forian nain od prethodnog na koji bi se okarakterisalo
to predstavljanje, ali kojim bi se sauvala apstrakcija
predikacijc iz bilo koje posebne vrste ilokutornog ina?
Odgovor na ovo pitanje, ako on uopte postoji, obezbe-
die analogom sutinskog uslova predikacijc Mislim
da boljeg odgovora na ovo pitanje od onog to je
naznaen u prethodnom paragrafu nema. Da bi se
nekom objektu R pridao izraz ,,P" znai postaviti
pitanje istinitosti predikatskog izraza za predmet na
koji se referira. Tako u izriajima svake od reenica
Sokrat je mudar", Da li je Sokrat mudar?", Sokrate,
budi mudar!" govornik pokree pitanje istinitosti mu-
dar" o Sokratu. Ova formulacija je malo udna
29
, ali
ona ima nekih prednosti. Pokretanje pitanja o...",
kako je ovde shvaeno, nije ilokutorni in. To e pre
biti ono to je zajedniko irokom nizu ilokutornih
inova. Tako, da ponovimo, za onog koji potvruje da
je Sokrat mudar, za onog koji pita da li je on mudar,
i za onog koji od njega zahteva da bude mudar, za sve
njih se moe rei da pokreu pitanje da li je Sokrat
mudar (ili da li je mudar" - a u sluaju zahteva da li
e biti-istinito o Sokratu). Na slian nain moe se
samo pokrenuti pitanje i nita drugo. Tako, ak i ako
je govornik rekao Ja ovim pokreem pitanje da li je
Sokrat mudar (o tome da je Sokrat mudar, o tome da
li je mudar" istinito o Sokratu, itd.)" mislim da bismo
njegov izriaj protumaili kao zapitkivanje da li je
Sokrat mudar. Pitanje se postavlja samo u izvoenju
ovog ili onog ilokutornog ina. Ili, drugaije reeno,
pitanje se ne moe postaviti a da se ne postavi u ovom
ili onom obliku, upitnom, potvrdnom, davanjem obea-
29 Ta formulacija posebno je nezgrapna kod sapovesli, jer je njihov cilj da sivari u
svetu dovedu u sklad H reCima. dok rcCistina", kada se pripisuje ilokutivima, pripisuje
usprSnost u usklaivanju reci sa stvarima iz sveta.
GOVORNI INOVI
203
nja, itd. I sve ovo odslikava injenicu da predikacija
nije in koji se moe javiti sam za sebe, ve je to in
koji se moe javiti samo kao deo nekog ilokutornog
ina.
Zahvaljujui ovom odreenju predikacije mogu se
objasniti neke injenice koje je inae teko objasniti.
Na primer, filozofi su od objavljivanja Vitgentajnog
Traktata esto govorili da izriaji kao to je Ili pada
kia ili ne pada" ne kau nita ili da su prazni. Nita
ne moe biti dalje od istine. Ogromna je razlika kada
o nekom politiaru kaemo Ori je faista ili nije
faista" i kada kaemo On je komunista ili on nije
komunista". Oba ova tvrenja su tautologije, ali razliku
medu njima treba objasniti razlikom u predikaciji. Prva
reenica pokree pitanje o tome da li je on faista, a
druga pitanje o tome da li je on komunista. Doslovni
ilokutorni in tvrenja ovde ne nosi u sebi nikakav
rizik, postoje iskaz koji se tvrdi tautologija, ali u okviru
iskaza sam in predikacije takvih stvari moe biti
opravdan ili neopravdan. Ovakve vrste predikacije
mogu uzgred uvesti nove i prilino slabe vrste iloku-
torne snage koju ne nosi nijedno sredstvo za pokaziva-
nje ilokutorne snage. Tako, na primer, u nekim kontek-
stima prva reenica se moe delimino parafrazirati
kao Ja bih rekao da moe biti da je on faista" to
ima ilokutornu snagu sugestije. Sama injenica predika-
cije takvog jednog izraza moe uvesti nove ilokutorne
snage.
Znaajno je naglasiti da je sva upotreba glagola
predicirati" i srodne imenice predikacija" stvar izbora
i u toj meri sasvim proizvoljna. U ovom sluaju, kao
to se esto deava, sam izbor taksonomije daje izvesno
usmerenje u analizi. ini mi se da je ova terminologija
bolja od drugih koje sam upotrebljavao, ali time ne
elim da poriem daje mogue koristiti i neke druge.
204
DON SERI
-
Odnos izmeu predikacijc i istine moe se, moda,
malo bolje objasniti. Znati znaenje opteg termi na, i
otuda predikatskog izraza, jeste znati pod kojim uslo-
vima je on istinit ili laan o datom predmetu. On je
istinit pod nekim uslovima a laan pod drugim - kao
to emo ve videti. Ako govornik iskazuje neku
tvrdnju u vezi nekog predmeta, on se obavezuje na
postojanje takvog stanja stvari u svetu u kome je taj
predikat istinit o predmetu (mutatis mutandis vai za
druge vrste govornih inova). Predikat naznaava koje
stanje stvari u vezi sa predmetom govornik priznaje.
Stariji filozofi nisu greili kada su govorili: znati znae-
nje iskaza jeste znati pod kojim je uslovima on istinit
ili laan. Ali to njihovo objanjenje bilo je nepotpuno,
jer oni nisu razmatrali razliite ilokutorne inove u
kojima se moe javiti neki iskaz.
Tokom itave analize ilokutornih inova mi smo
pravili razliku izmeu onoga to se moe nazvati
sadraj i funkcija. U potpunom ilokutornom inu sad-
raj je iskaz: funkcija je ilokutorna snaga kojom j e taj
iskaz predstavljen. U inu identifikujue reference
sadraj je smisao referirajueg izraza ili identifikujui
opis koji je povezan njegovim izriajem; funkcija je
uloga identifikovanja nekog predmeta u kome je taj
smisao predstavljen. Kao to sam i pokuao da obja-
snim, ovo razlikovanje se ne moe primeniti i na
predikaciju. Predikacija obezbeuj e samo sadraj, a
uloga u kojoj je sadraj predstavljen - barem u vrstama
jednostavnih govornih inova koje smo razmatrali -
odreena je u potpunosti ilokutornom snagom izriaja.
Odreivanje predikacije pomou pokretanja pitanja"
ne naznauje neki poseban in, ve samo ono to je
zajedniko svim ilokutornim inovima u kojima moe
da se javi dati sadraj.
Ovaj apstraktni karakter pojma predikata nei-
zbeno izaziva potekoe u nastavljanju analize posve-
GOVORNI CINOV] 2()5
ene ba predikatu; meutim, ne moemo znati da li
je analiza valjana ili ne ako ne pokuamo da je
izvedemo. Stoga razmotrimo sledee.
Ako govornik G izrie neki izraz P u prisustvu
sluaoca 5, tada u doslovnom izriaju P-a G uspeno i
ispravno predicira P o nekom predmetu Xako i samo
ako su zadovoljeni sledei uslovi od 1 do 8:
1. Vae normalni uslovi inputa i autputa.
2. Izriaj P-a javlja se kao deo izriaja neke reenice
(ili slinog dela govora) R.
3. Izriaj R-e je izvoenje ili'tobonje izvoenje
nekog ilokutornog ina.
4. Izriaj R-e ukljuuje uspenu referencu na X,
Da bi govornik mogao da predicira neki izraz o nekom
predmetu, on mora uspeno da referira na taj predmet.
5. X je takvog tipa ili kategorije da je logiki
mogue da P bude istinito ili lano o X.
Predmet mora biti takve vrste ili kategorije da predikat-
ski izraz o njemu ili njegova negacija mogu biti ili
istiniti ili lani. Korelativan pojmu bilo kog datog
predikata jeste pojam kategorije ili tipa predmeta
kome taj predikat moe biti istinito ili lano pridat. Na
primer, korelativ predikata je crvena" jeste pojam
obojenih ili obojivih predmeta. Je crvena" moe se
predicirati samo o predmetima koji su obojeni ili koji
mogu biti obojeni. Predikat crven" moemo istinito
ili lano predicirati o prozorima ali ne o prostim
brojevima. Ovo moemo izraziti i tako to emo rei
da je crveno" pretpostavlja je obojeno" prema Stro-
snu, gde se pretpostavlja" definie kontekstualno kao:
neki izraz a pretpostavlja neki izraz b ako i samo ako
bi a bilo istinito ili lano o nekom predmetu X, b mora
biti istinito o X*.
30 Za dalju raspravu o ovome uporedi J,K. Scarle: ..On deti-rminable& and
resemblance". Proceedings uf Arislotelian Sncifly. vanredni tom (1959).
DON SERL
Tako uslove 4 i 5 za predikaciju moemo zajedno
izraziti na sledei nain: Za bilo kog govornika G bilo
koji predmet X i predikat P nuan uslov za G-a da
predicira P o X-u u nekom izriaju reenice koja sadri
P jeste da se u tom izriaju na Xuspeno referira i da
sve pretpostavke o P treba da budu istinite o X-u.
6. Govornik G namerava da izriajem R pokrene
pitanje istinitosti ili lainosti Pa o X-u (na neki iloku-
torni nain, a taj nain bie naznaen sredstvom za
pokazivanje ilokutorne snage u reenici).
7. G namerava da proizvede kod sluaoca S znanje
da izriaj P-a pokree pitanje istinitosti ili neistinitosti
P-a o X-u (na neki ilokutorni nain) pomou S-ovog
prepoznavanja ove namere; uz to, G-ova namera je da
se ovo prepoznavanje postigne pomou S-ovog znanja
znaenja P-a.
8. Pravila koja upravljaju P-om su takva da je on
ispravno izreen u R ako i samo ako su zadovoljeni
uslovi od I do 7.
Pravila za upotrebu bilo kog sredstva za predika-
ciju P (predicirati P o nekom predmetu X) jesu sledea:
Pravilo 1. P se moe upotrebiti samo u kontekstu
neke reenice ili nekog drugog dela govora R iji izriaj
moe biti izvoenje nekog ilokutornog ina.
Pravilo 2. P treba izrei u R samo ako izriaj /?-a
ukljuuje uspenu referencu na X.
Pravilo 3. P treba izrei samo ako pripada takvom
tipu ili kategoriji daje logiki mogue da /'bude istinito
ili lano o X.
Pravilo 4. Izriaj P-a vai kao pokretanje pitanja
istinitosti ili lanosti P-a o A*-u(u izvesnom ilokutornom
obliku koji je odreen sredstvom za pokazivanje iloku-
torne snage date reenice).
DRUGI DEO
Neke primene teorije
esto poglavlje
TRI POGREKE U SAVREMENOJ
FILOZOFIJI
U ovom poglavlju cleo bih da izloim tri meu-
sobno povezane pogreke u savremenoj filozofiji, i da
potom - koristei pojam ove i metode iz prvog dela
ove knjige - ponudim njihovu dijagnozu, kao i alterna-
tivno objanjenje relevantnih jezikih podataka. Ove
tri pogreke, kao to u pokuati da pokaem, meu-
sobno su prepletene i sve proistiu iz zajednikog
nedostatka, neuspeha da se konkretne jezike analize
utemelje na bilo kakvom doslednom optem pristupu
jeziku, odnosno na nekoj teoriji jezika. Filozofi jezika
iz razdoblja koje sada moemo nazvati klasinim raz-
dobljem lingvistike analize, periodom otprilike od
kraja drugog svetskog rata pa do ranih ezdesetih,
ispoljili su istanan sluh za jezike prelive i razlike, ali
malo ili nikakvu teorijsku opremljenost da izau na
kraj sa injenicama ve utvrenih lingvistikih razlika.
Jedan od ciljeva ovoga rada jeste da nam prui poetke
izvesne teorije govornih inova. Takva jedna teorija,
ukoliko je primerena, mora biti u stanju da se pozabavi
izvesnim vrstama lingvistikih razlika na mnogo prime-
reniji nain nego to su to bili u stanju ad hoc metodi
klasinog razdoblja. Prema tome, ovo poglavlje -osim
to e predstavljati izlaganje pomenutih pogreki -
2{() DON SERL
predstavljae i primenu ovakve teorije na tekue filo-
zofske probleme, a bie i - u meri u kojoj je takva
teorija u stanju da izae na kraj sa ovim problemima
- dalja potvrda ovakve teorije.
Poto se spremam da donekle kritikujem savre-
menu lingvistiku filosofiju, moda je ovo zgodno
mesto da primetim kako smatram da je doprinos
ovakve vrste filosofije uistinu izuzetan. Tek je neznatno
preterivanje rei da je takav doprinos doveo do odre-
ene filozofske revolucije, revolucije ija je jedna mala
posledica i ova knjiga. Napor koji u uloiti da ispravim
nekoliko pogreaka ne treba uzeti kao odbacivanje
lingvistike analize.
6.1. Pogreka naturalistike pogreke
Prvu pogreku nazvau pogrekom naturalistike
pogreke. Re je o pogreci po kojoj se pretpostavlja
da je logiki nemogue da bilo koji skup tvrenja, one
vrste koju obino nazivamo opisnim, povlai tvrenje
vrste koju obino nazivamo vrednosnim. Lingvistiki
filosofi koji su se bavili moralnim kategorijama iz
klasinog razdoblja izuzetno su isticali pretpostavku da
nijedan skup opisnih tvrenja ne moe da povlai neko
vrednosno tvrenje; i ogreivi se, moda samo malo,
o Mura (Moore), oni su uverenje da je takva logika
veza mogua - nazvali naturalistikom pogrekom
1
.
Gledite da opisna tvrenja ne mogu da sadre vreno-
sna tvrenja, premda od znaaja za etiku, nije speci-
fino etika teorija; to je opta teorija o ilokutornim
snagama izriaja, od kojih su etiki samo poseban
sluaj.
1 Mada ui dalje koristili ovuterminologiju. lo finim sa izvesmm oklevanjem. polo
* savremeno gledite zaisla potpun razlikuje od Murovog. Uporcdi l'rincipia Ethiia
{London. 1903), poglavlje1. Neusi- baviti M urov im shvatanjem naturalistikepogreSke".
GOVORNI INOVI 211
Argumente koji su trebalo da pokau da nijedan
opisni sud ne moe da povlai vrednosne sudove nije
Iako strpati u jedan ko, ali na sreu postoji jednostav-
niji nain za njihovo pobijanje nego to bi bilo ii korak
po korak kroz sve argumente. Najjednostavniji nain
da se pokae kako su oni pogreni jeste dati protiv-pri-
mere, u okviru kojih sudovi, koji su jasni sluajevi
onoga to bi pomenuti teoretiari nazvali ..opisnim",
oito i nedvosmisleno povlae sudove koji su jasni
sluajevi onoga to bi pomenuti teoretiari nazvali
vrednosnim". Kako ne bi bilo sumnje o tome da li su
primeri koje iznosim uistinu primeri onoga to autori
podrazumevaju pod vrednosnim i opisnim sudovima,
sveu svoje primere na one koje je koristio jedan
istaknuti autor, predstavnik grupe o kojoj je re.
Naime, nameravam da pokaem kako su izvesni prime-
ri, izneti da bi se ilustrovala nemogunost izvoenja
vrednosnih sudova iz opisnih, upravo primeri gde su
vrednosni sudovi izvodljivi iz opisnih sudova. Otpoi-
njem sa dobro poznatim lankom D.O. Armsona
(J.O. Urmson) Neka pitanja valjanosti'
1
(Some que-
stions conecrning validitv") .
Armson kae: Drim da kada se ve potvrdi,
onda je oigledno da je izraz 'valjan' vrednosni izraz.
Govoriti o dobrom argumentu znai u najveem broju
konteksta govoriti o valjanom argumentu... Izgleda mi
da bi bilo kakav podrobniji argument o ovome bio
izlian"
3
.
tavie, on kae: Nazvati jedan argument valja-
nim ne znai samo klasifikovati ga logiki - kao kad
kaemo da je to silogizam ili modus ponens; to u
najmanju ruku bar delimino predstavlja vrednovanje
ili procenu; to znai oznaiti da ga odobravamo. Isto
2 Revu* Inlernatutnale de Phitosaphie (1953); pretampano u A.G.N. Flew (od):
I'.MU?i ni Conceptual Aiuilyiii (London, 1V56), sir. 120 i dalje.
3 Ibid. str. 127.
212 DON SERL
tako, nazvati jedan argument nevaljanim znai kritiko-
vati odnosno odbaciti".
4
On, tavie, smatra da to to
su sudovi koji tvrde daje neki argument valjan vredno-
sni, ne znai i da oni slede iz skupa tvrdnji koje su
opisne ili klasifikacione", ili da su im istovetni po
znaenju. Nema definicija valjanog" u isto opisnim
terminima, jer je valjan" vrednosni termin i, shodno
tome, nijedan opisni sud ne moe da povlai sud u
obliku Ovo je valjan argument".
Ovakav zakljuak ilustrovaemo pomou deduk-
tivnih argumenata. Ovdc, u stvari, imamo dvc tvrdnje.
Prva, ne moe biti definicije izraza valjani deduktivni
argument" u isto opisnim terminima; drugo, ni iz
jednog opisa deduktivnog argumenta ne moe da sledi
da je to valjan deduktivni argument. Obe ove tvrdnje
ine mi se neistinitim, i sada bih eleo da ponudim
protiv-primere koji e ilustrovati njihovu neistinitost.
U smislu definicije" u kojem definicija obezbeduje
logiku ekvivalentnost, tj. niz logiki nunih i dovoljnih
uslova, dajemo ovu definiciju izraza valjan deduktivni
argument":
X je valjan deduktivni argument = df-X]c deduk-
tivni argument a premise X-a povlae zakljuak
oJSr- n.
Dalje, evo i opisa argumenta iz kojeg sledi da je
to valjan deduktivni argument:
X je deduktivni argument kod kojeg iz premisa
sledi zakljuak.
Neko moe tvrditi (mada ja ne vidim kako) da je
povlai" vrednosni izraz, ali u tom sluaju mogli bismo
koristiti izvesni broj drugih opisa koji bi bili dovoljni
da povlae vrednosni iskaz X je valjan deduktivni
argument". Na primer, Premise su logiki dovoljne
za zakljuak"; Zakljuak logiki sledi iz premisa";
4 Hrid. str. 12h.
GOVORNI INOVI
213
Nedosledno je potvrditi premise a porei zakljuak",
itd\ Ovakve reenice se koriste da bi se dali opisi
argumenata, i svaki ovakav opis je dovoljan da povlai
vrednosni zakljuak da je ovaj argument valjan argu-
ment. Tako pobijamo gledite da ni iz jednog opisnog
suda ne sledi vrednosni.
Osnovno naelo teorije jezika koje lei u osnovi
pogreke naturalistike pogreke jeste da postoji logiki
jaz izmeu znaenja vrednosnog izraza i kriterija za
njegovu primenu
6
. Problem sa takvim uenjem u naem
sluaju jeste u tome da im tvfdite kako je neki
argument deduktivan, onda ste time ve dali i kriterije
njegove valjanosti. Pa ak ukoliko, uopteno govorei,
postoji jaz izmeu znaenja valjan" i kriterija valjano-
sti, ne moe biti jaza izmeu znaenja valjanog deduk-
tivnog argumenta" i kriterija valjanosti, jer re deduk-
tivan" nosi u sebi deduktivne kriterije. Da ovo formu-
liemo na drugi nain: vrednosni sudovi prema ovoj
teoriji nikada ne mogu biti u potpunosti stvar objek-
tivne injenice, jer je uvek u naelu mogue ne sloiti
se u pogledu kriterijuma koje treba koristiti kod vred-
novanja. U krajnjoj liniji, treba izabrati izvesne kriteri-
je, a takav izbor uvodi nesvodivo subjektivni elemenat
u svaki vrednosni sud. Ali u sadanjem sluaju nema
mesta takvom izboru. Kad se jednom ustanovi da je
taj argument deduktivan, nema logikog prostora da
biramo neki spoljni skup merila kako bismo vrednovali
odnosno procenili njegovu valjanost. Okarakterisati ga
kao deduktivan, znai speeifikovati deduktivne kriterije
za njegovu procenu. Nije stvar uverenja da je argument
Svi ljudi su smrtni, a Sokrat je ovek; prema tome
Sokrat je smrtan" valjan deduktivni argument.
5 Neki od upisa koji bi se mogli dali uzrokuju Uskoe koje se odnose na takozvane
paradokse stroge implikacije, ali to je sluaj i sa pojmom sami' vuljanosli, stoga ove
paradokse smatram ncvajjiim /;i naii trenutna razmatranja.
6 Uporedi R.M. Harc: The Language uf Morats, (Oxford. 1952). poglavlje 2
I) / U\ Sl-.RI
Da na drugi nain iskacmo naupocntu: Armson
smatra iskaze u obliku Xje valjan deduktivni argu-
ment" oiglednim primerima vrcdnosnih sudova - i
verovatno je u pravu; poto kod izricanja takve reenice
sa namerom da napravimo takvo tvrenje, mi obino
vrednujemo (dajemo procenu) odreeni argument. To
pred nas postavlja dva pitanja: prvo, je li mogue dati
definiciju valjanog deduktivnog argumenta" u opisnim
terminima; i drugo, ima li opisa koje moemo dati o
nekom argumentu, a koji e povui za sobom iskaz u
obliku X je valjan deduktivni argument". Moj je
odgovor na oba pitanja - da. Koristei termine koji se
tipino koriste pri opisivanju logikih veza, termine
kao to su analitiki", sledi iz", logiki nuan i
dovoljan", istinit", samo-protivrcan", itd., moete
obrazovati bilo koji broj definicija izraza valjani de-
duktivni argument; i shodno tome, postoji neki broj
opisa izvesnog argumenta X koji koristi ove termine
koji e sadrati vrednosni sud u obliku Xje valjan
deduktivni argument". Dakle, imamo jasan sluaj gde
takozvani opisni sudovi povlae takozvane vrednosne
sudove, a sluaj je utoliko zanimljiviji jer nam je upravo
on prvobitno dat kao ilustracija nemogunosti ovakve
logike veze.
Kad smo se jednom oslobodili dogme da nijedan
skup deskriptivnih sudova ne moe da povlai nijedan
vrednosni sud, druge primere nije teko nai. Razmo-
trimo neke primere koje smo izabrali iz jednog drugog
poznatog lanka istoga autora ,,O ocenjivanju"
7
. Ovde
Armson razmatra vezu izmeu termina ocenjivanja
koje je uvelo britansko Ministarstvo poljoprivrede i
ribolova, kako bi ocenilo jabuke, i kriterijuma koje je
za primenu ovih termina dalo to isto Ministarstvo. Na
primer. Ministarstvo uvodi i izraz ekstra fini kvalitet"
7 'On Grading'. Logic and Language, A.G.N. Flew (ed.). druga serija (Ncw York.
1953).
214
GOVORNI INOVI
215
i obrazlae odreena merila za njegovu primenu, koja
u ja, sledei Armsona, oznaiti skraenicama A, B i
C. A sada, pita Armson, kakva je veza izmeu suda
Ova jabuka je 'ekstra finog kvaliteta'" i suda Ova
jabuka ima karakteristike A, B i C". Po njemu, veza
izmeu njih ne moe biti veza povlaenja, jer ekstra
fini kvalitet" kao ocena predstavlja vrednosni termin,
a A**, ,,B" i ,,C" su opisni termini. Tvrenje Sve to
je A, B i Cjeste 'ekstra finog kvaliteta'" ne moe biti
analitino zbog razlike izmeu opisivanja i vrednova-
nja. A sada bih eleo da zapitam: je" li zaista osnovano
pretpostaviti da sud Ova jabuka je 'ekstra finog
kvaliteta'" ne moe da se logiki izvede iz Ova jabuka
je A, B i C". Vano je napomenuti da je vladin
dokument koji Armson navodi naslovljen Definicije
kvaliteta" (podvukao autor)
8
. Ministarstvo nudi defini-
cije, a imajui na umu definicije koje ono nudi, tvrenje
Bilo koja jabuka koja je A, B i Cjeste 'ekstra finog
kvaliteta
7
", analitiko je koliko i svaki drugi analitiki
sud. ovek koji kae: Ove jabuke su A, B i C", ali
i porie da su 'ekstra finog kvaliteta' ili ne razume
izraze koje koristi ili ih koristi drugaije od naina na
koji su definisani, ili protivrei sam sebi. A to su upravo
znakovi da postoji logika povezanost izmeu ova dva
tvrenja.
Naravno, karakteristina ilokutorna snaga izriaja
Ova jabuka je 'ekstra finog kvaliteta'", nesumnjivo je
sasvim razliita od tipino ilokutorne snage izriaja
Ova jabuka ima karakteristike A, B i C". I kao to
Armson ukazuje, karakteristina snaga prvog izriaja
jeste da oceni kvalitet jabuke, dok je karakteristina
snaga drugog da je opie. Ali injenica da ova dva
izriaja imaju karakteristino razliite ilokutorne snage
nije dovoljna da dokae kako iskaz izraen u prvom
8 ibid. str. 166.
216 DON SERL
izriaju ne povlai za sobom iskaz izraen u drugom.
Blisko povezana sa ovom razlikom izmeu iskaza
izraenog u odreenom izriaju i ilokutornc snage
izriaja jeste razlika izmeu znaenja ove reenice i
snage njenog izricanja, a isto tako i, hteo bih to da
tvrdim, razlika - a ne istovetnost - izmeu znaenja i
upotrebe. Da bismo dobili jasnu sliku o pogreci
naturalistike pogreke, moraemo da kasnije ispitamo
neke od ovih razlika, ali sada hou samo da ukazem
na to kako je u ovom sluaju priroda pogreke u tome
to iz injenice da dva izriaja imaju razliite ilokutome
snage zakljuujemo da iskaz izraen u jednoj ne moe
da povlai iskaz izraen u drugoj.
Tako jo jednom konstatujemo da primeri koji su
izloeni da ilustruju nemogunost izvoenja vrednosnih
sudova iz opisnih predstavljaju, kad ih bolje razmotri-
mo, upravo primerc u okviru kojih opisni iskazi u stvari
povlae za sobom vrednosne.
Do sada nisam pokuavao da objasnim poreklo i
karakter pogreke naturalistike pogreke, ve sam
samo eleo da ukazem na nju. Kasnije u razmatrati
njeno poreklo i pokuati da ga potpunije odredim.
6.2. Pogreke govornog ina
Okreem se sada drugoj i sa prvom povezanoj
pogreci koju u nazvati pogreka govornog ina.
U klasinom razdoblju lingvistike analize, filozofi
su esto govorili sledee stvari:
Re dobar" koristi se da se neto pohvali (Her)
y
.
Re istinit" koristi se da se potvrde ili priznaju
tvrenja (Strosn)
10
.
V R.M. Hare, op. il.
10 Truth", Anatvsis, sv.9. br. ti (1949); pretampano uMargarel Macdonald (ed.).
rhiiosophy and Analvsis (Oxford, 1954).
GOVORNI INOVI 217
Re znati" koristi se da se daju garancije (Os-
tin)
11
.
Re verovatno" koristi se da se kvalifikuju opre-
deljenja (Toulmin)
12
.
Svaka od ovih ima oblik: ,,Re R koristi se da se
izvri govorni akt (in) A". Osim toga, bio je rasprostra-
njen sluaj
13
da su filozofi koji su govorili ovako nudili
ove tvrdnje kao (bar delimine) eksplikacije znaenja
rei: oni su nudili ova tvrenja u obliku /? se koristi
da bi se izvrio akt (in) /4" na nain filozofskog
ekspliciranju pojma R. Obratite panju takode da su,
uinivi to, izvlaili - u veini sluajeva ak izriito -
analogiju izmeu rei o kojima su govorili i takozvanih
performativnih glagola. Kao to se obeanje" koristi
da bi se neto obealo, a opklada" da bi se na neto
kladilo, oni su smatrali i da se dobro" koristi da bi se
neto pohvalilo, a istinito" da bi se neto potvrdilo, itd.
Nazovimo ovakav vid analize analizom govornog
ina. Dakle, postoji izvestan uslov primerenosti koji
bilo koja analiza znaenja izvesne rei mora da zadovo-
lji, a koji analiza govornog ina ne zadovoljava. Bilo
koja analiza znaenja odreene rei (ili morfema) mora
biti u skladu sa injenicom da ista re (odnosno
morfem) moe da znai istu stvar u svim gramatiki
razliitim reenicama, u okviru kojih moe da se javi.
Sintaktike transformacije reenica ne nalau nemi-
novno promene znaenja sastavnih rei morfema takvih
reenica. Re istinit" znai ili moe da znai istu stvar
u upitnim, pokaznim, pogodbenim, odrenim, isklju-
nim, optativnim oblicima, itd. Kada to ne bi bio sluaj,
razgovor bi bio nemogu, jer To je istina" ne bi bio
11 Olhcr Minds", Prm-gedings of ihe ArisUnelian St>ciely. vanredna sv. 20 (1946);
preStampano u Logic and ljinguage, dniRa serija (Ntw York, 1953) i drugile.
12 ,,Probability", Proceedings of the AnstOlelian Smiety, vanredna sv. 24 (195(1):
prL-Stampano u Essays in t'onceptuat Ana!ysu (London, 1956).
13 Mada ne uvek. Oslin je posebno Juan upogledutoga da li njegova analizuireba
da da znaenja znali"
DON SRRL
odgovor na pitanje Je li to istina?", kad bi istinit"
mcnjao svoje znaenje od upitnih do pokaznih reenica.
To je oigledan uslov primerenosti, ali analiza
govornog ina ne uspeva da ga zadovolji. Postoje dva
naina tumaenja analize i u oba, ona ne uspeva da
zadovolji ovaj uslov primerenosti. Grub nain je da
pretpostavimo da kada analitiari tipa govornog ina
kau /? se koristi da bi se izvrio in (akt) v4*\ oni
podrazumevaju da jc svako doslovno izricanje reci R
izvrenje ina A. Ako je to ono to su mislili, onda se
to suvie lako moe pobiti, jer ak i da je izricanje
reenice ovo je dobro" izvrenje ina preporuke,
izricanje reenice Uini to dobrim" nije izvrenje ina
preporuke; to je izvrenje ina stavljanja zahteva odno-
sno davanja naredbe. Oigledno, postoji veliki broj
takvih protiv-primera. Malo je verovatno da bi analiti-
ari govornog ina napravili tako grubu greku, stoga
moramo da se okrenemo ka onom drugom, mnogo
tananijem tumaenju. esto su analitiari govornog
ina kvalifikovali svoje iskaze u obliku ,,R se koristi da
se izvri in A
u
%
govorei da je osnovna upotreba R-a
da se izvri in A. Tako se nisu opredelili za gledite
da je svako doslovno izricanje R~a izvoenje ina A,
ve da izriaji koji nisu izvoenje ovoga ina treba da
se objasne u terminima izriaja koji to jesu.
Preciznije, da bi zadovoljili uslov primerenosti,
analitiari govornog ina ne moraju da dokau kako jc
svako izricanje R-a izvoenje A-a, ve pre treba da
dokau kako doslovni izriaji koji nisu izvrenje ina
A-a stoje u vezi sa izvrenjem A-a na nain koji je ista
funkcija naina na koji izreene reenice stoje u vezi
sa standardnim pokaznim reenicama, ijim se izrica-
njem in i izvrava. Ako su u prolom vremenu, onda
se o takvom inu izvetava kao da se dogodio u
prolosti; ukoliko su hipotetine, onda se taj in pret-
postavlja, itd. Oni moraju da to dokau, kako bi
218
GOVORNI INOVI
219
pokazali kako jedna re na isti nain doprinosi svakoj,
ma koliko razliitoj reenici, pri tom tvrdei da je
izvrna upotreba osnovna upotreba.
Sada je jasno da analiza govornog ina performa-
tivnih glagola zadovoljava ovaj uslov
14
. Na primer,
kada neko kae neto u obliku Ukoliko on obea da
o
t
onda to i to", onda pretpostavlja izvrenje ina koji
izvrava kada kae neto u obliku Obeavam da o".
Ali, podjednako je jasno da analiza govornog ina
drugih rei - dobar", istinit", verovatan", itd. - ne
zadovoljava ovaj uslov. Razmotrimo sledec primere:
Ako je ovo dobro, onda treba da to kupimo", nije
ekvivalentno Ako ja to hvalim, onda treba da to
kupimo". To je obino bilo dobro" nije ekvivalentno
Ja sam to obino hvalio". Pitam se je li ovo dobro"
nije ekvivalentno sledeem: Pitam se da li to hvalim",
itd. Slini protiv-primeri pobie i analize govornog ina
rei istinit", znati", verovatan", itd.
Tvrenje R se koristi da se izvri in A" - do
kojeg se stiglo izuavanjem pokaznih reenica u pro-
stom sadanjem vremenu koje sadre R - ne objanjava
javljanje R-a u mnogim vrstama reenica koje nisu
pokazne reenice u prostom vremenu sadanjem. Pa
ipak, oigledno R znai isto i u tim reenicama, kao
to znai i u pokaznim reenicama u prostom vremenu
sadanjem, te stoga tvrenje /? se koristi da se izvri
in A" ne moe biti objanjenje znaenja R-a, ak i
kada se da mnogo tananije tumaenje ovog tvrenja.
Opta priroda pogreke govornog ina moe se
izraziti na sledei nain, koristei kao primer re
dobar". Nazvati neto dobrim, predstavlja tipinu
pohvalu odnosno, izraz je velianja, odnosno poreporu-
ke, itd. Ali, pogreno je zakljuiti iz ovoga da se
znaenje dobrog" objanjava time to emo rei kako
se ono koristi da bi se izvrio in hvaljenja. A dokazu-
14 Ona moe, naravno, biti neistinita na osnovusasvim drugihstvari.
220 DON SERL
jcmo da je to pogreka pokazavi da postoji beskrajan
broj protiv-primera reenica gde dobro" ima doslovno
javljanje, a ipak doslovni izriaji ovih reenica ne
predstavljaju izvrenje govornog ina hvaljenja; niti su
ovakvi izriaji objanjivi pomou naina na koji ostatak
reenice povezuje izriaj sa izvrenjem govornog ina
hvaljenja.
Analitiari govornog ina ispravno su uvideli da
nazvati neto dobrim" predstavlja tipino hvaljenje
(odnosno pozitivnu procenu, izraavanje odobravanja,
itd.) te stvari; no ova greka - koja bi mogla tek stvoriti
polazite za analizu rei dobar" - shvaena je kao da
je sama po sebi bila analiza. A veoma je lako dokazati
da ta analiza nije primerena prostim navoenjem raznih
vrsta reenica koje sadre re dobar", a iji se izriaji
ne mogu analizirati pomou pohvale (ili velianja, itd.).
Ono na ta hou ovde da ukazem nije samo vezano
za re dobar", ve je posredi opta opaska koja se
odnosi na jedan obrazac analize u filozofiji. Uobiajeni
analitiki obrazac bio je ponuditi eksplikacije ili bar
deliminu eksplikaciju, znaenja filozofski vanih rei,
tvrenjima u obliku Re R koristi se da se izvri in
4". Dakle, ako neko ponudi analizu znaenja neke
rei, onda ono to nudi mora biti istinito za sva
doslovna javljanja te rei, u okviru kojih ona ima to
doslovno znaenje; inae ta analiza nije primerena.
Ova analiza govornog ina rei koju smo upravo
razmatrali, nije primerena, jer te rei imaju veliki broj
doslovnih javljanja, u okviru kojih izriaji tih rei nisu
povezani sa izvrenjem ina kako bi trebalo da su
povezani, tako da analiza nema za posledicu promenu
znaenja rei izazvanu promenama sintaktikog tipa
reenica u okviru kojih se javlja. Konkretno: (a) postoji
veliki broj doslovnih javljanja onih rei koje nisu
izvrenje govornih inova i, to je jo vanije, (b) ta
javljanja nisu izloiva iskljuivo pomou naina na koji
GOVORNI INOVI 221
ostatak reenice povezuje re sa izvrenjem govornog
ina. Vano je ponoviti da ovaj prigovor ne vai kod
analize govornog ina performativnih glagola (kao, uosta-
lom, ni kod analize govornog ina usklinih reenica).
Do sada sam malo govorio o porcklu ove pogreke,
ali volco bih da pokaem u kakvoj je ona vezi sa
pogrekom naturalistike pogreke. Ako pretposta-
vimo da znaenje reci kao to je valjan" vezuje ovu
za konkretan raspon govornih inova - kao to je
stepenovanje i procenjivanje - onda e nam izgledati
nemogue - poto je povlaenje stvar znaenja - da
reci koje oznaavaju logike povezanosti - za koje se
ne pretpostavlja da su sutinski vezane za govorne
inove kao to su stepenovanje odnosno procenjivanje
- mogu da se koriste za definisanjc valjanog". Takode
e nam izgledati nemogue da tvrenja koja sadre
samo izraze ove druge vrste mogu biti dovoljna da
povlae tvrenje da je neki argument valjan. Opte
uzev, ukoliko uzmemo ,,R se koristi da se izvri A"
kao deo analize R-a, onda e nam za bilo koje rei,
X
t
Y,Z - gde pretpostavljamo da se ni A" ni Y ali ni Z
ne koriste da se izvri A - izgledati nemogue da R
treba da bude odredljivo pomou X, Y i Z-a, kao to
e nam se uiniti nemoguim da iskazi u obliku ,,A je
veliko R" mogu da slede iz iskaza u obliku A je
X,Y,Z". Tako je pogreka govornog ina jedno od
sredstava koje potkrepljuje pogreku naturalistike po-
greke. Delom, zato to su se drali pogrene analize
govornog ina izvesnihreci, lingvistiki filosofi iz klasi-
nog razdoblja koji su se bavili moralnim kategorijama
smatrali su neodrivim izvesne vrste logikih veza koje
su ukljuivale ove reci. U mom razmatranju pogreke
govornog ina pokuao sam da pokaem da je ovakva
analiza pogrena; a u svojoj raspravi 0 pogreci natura-
listike pogreke, pokuao sam da pokaem da su se
u izvesnim sluajevima odrale ba logike relacije.
222 DON SERL
6.3. Pogreke potvrivanja
Sada prelazim na treu pogreku, koja je blisko
povezana sa drugom i koju u nazvati pogrekom
potvrivanja. To je pogreka koja se javlja kada pob-
rkamo uslovc za izvrenje govornog ina potvrivanja
sa analizom znaenja pojedinih reci koje se javljaju u
izvesnim tvrdnjama.
Lingvistiki filozofi ele da analiziraju znaenje
takvih tradicionalno problematikih pojmova kao to
su znanje, pamenje ili voljna akcija. Da bi to uinili,
obraaju se upotrebi takvih izraza kao to su znati",
pamtiti", slobodan", voljan", itd. Nevolja sa ova-
kvom metodom jeste da se u praksi ona gotovo uvek
svede na pitanje kada bismo mogli da damo tvrdnju u
obliku Znam da to i to" ili On se sea toga i toga",
ili On je to i to uinio voljno". Ali, nije lako rei
koliko odgovori na ova pitanja zavise od toga ta u
stvari znai potvrivati neto, a koliko to zavisi od
pojmova koje filozof nastoji da analizira.
Filozof dobro primeuje da bi bilo veoma udno
odnosno neobino rei izvesne stvari u izvesnim situa-
cijama; stoga zakljuuje da izvesni pojmovi nisu pri-
menljivi na takve situacije. Na primer, Vitgentajn
istie da bi pod normalnim okolnostima, kada oseam
bol, bilo udno rei: Znam da sam u bolovima"
15
. Jo
je jedan filozof jezika
16
istakao da bi bilo veoma udno
za normalnog odraslog Engleza u obinim okolnostima
da kae: Pamtim sopstveno ime", ili Seam se kako
treba govoriti engleski". Dodue, zakljuuje da se ovo
odnosi na pojmove saznavanja i pamenja; kao i da su
ovi pojmovi primenljivi samo pod izvesnim uslovima.
15 Lutiwig Wittgenstcin: Phifotophkal Invntigation (Ncw York, 1955), na primer,
paragraf 246.
16 B.S. Bcnjamin: Rememhcring", Mind (1956): preltampano u Essays in Philoutp-
liual Fjyetofagy, (New York, 1964). (ed.) Donald F. Gustalson.
GOVORNI ClNOVJ 223
Ja u, pak, tvrditi da je razlog to je neobino rei
ovakve stvari to to su one suvie oigledne da bi uopte
bile vredne pomena. Oigledno je istina da kada imam
bolove, ja znam da ih imam, kao to je oigledno i da
pamtim sopstveno ime, pa i to kako se govori engleski,
a razlog to je udno objavljivati ovakve stvari pod
normalnim okolnostima jeste upravo to to su suvie
oigledne da bi bile vredne da se o njima javno
izjanjavamo.
No, pre nego to razvijemo ovo gledite pomou
uslova za davanje tvrdnji, eleo bih da razmotrim neke
druge primere iste pogreke. U svom delu Concept of
Mind Raji (Ryle) kae da se u svojoj svakodnevnoj
upotrebi pridevi voljan" i nevoljan" koriste kao
pridevi koji se odnose samo na akeije koje ne treba
uiniti. On kae: Dakle, u okviru ovako obine
upotrebe apsurdno je raspravljati da li su zadovolja-
vajui, ispravni ili zadivljujui postupci voljni ili ne-
voljni"
18
.
U svome lanku ,,A plea for excuses"
19
, Ostin daje
slinu a mnogo optiju tezu. Kae da u standardnom
sluaju obuhvaenom bilo kojim normalnim glagolom,
nijedan od raspona izraza koji kvalifikuje akcije - izraza
kao to su voljan", svrhovit", nameran", sa predu-
miljajem", itd. - kao ni bilo koja od njihovih negacija,
nisu neophodni. Samo ukoliko imenovani in izvra-
vamo na neki poseban nain ili pod uslovima razliitim
od onih pod kojima se in normalno izvrava... potre-
ban je modifikujui izraz, pa je ak i obavezan""". On
rezimira ovu tezu parolom Nema modifikacije bez
odstupanja"
21
. Ukoliko sama akcija nije odstupajua,
nije primenljiv nikakav modifikujui pojam.
17G. Ryle: Concept of Mind (London, 19),
18 G. Ry!e: Ibid. sir. 69.
19 PreStampano u Phitosophicai Papers (Oxford. IVfil)
20 Ibid. str. 138.
21 Ibid. str. 137.
224 DON SERL
Proirujui Rajlovu tvrdnju, Ostin primeuje da
bi, u obinim okolnostima, bilo udno rei Dobro-
voljno sam kupio kola", odnosno Piem ovu knjigu
od sopstvene volje", te oba filozofa potom zakljuuju
da su izvesni uslovi nuni za primenljivost izvesnih
pojmova. U svakom sluaju, kao i u sluajevima koje
smo ranije razmatrali, autor tvrdi da izvestan pojam,
odnosno niz pojmova, jeste neprimcnljiv na izvesno
stanje stvari, jer takvo stanje stvari ne uspeva da
zadovolji uslov za koji autor kae da je pretpostavka
za primenljivost toga pojma. tavie, razlozi zato ovi
filozofi izriu takve tvrdnje slini su u svakom pogledu.
Oni primeuju da bi u normalnim okolnostima bilo
veoma udno rei Seam se sopstvcnog imena", Ku-
pio sam kola voljno", Piem ovo od sopstvene volje".
Istiu da je primereno rei ovako neto samo pod
izvesnim uslovima, a zatim zakljuuju da su takvi uslovi
uslovi primenljivosti pojmova tipa pamtiti, voljno, slo-
bodna volja itd. i shodno tome da su oni deo analize
ovih pojmova. Tako preutno pretpostavljaju da uslovi
za uspeno (i tano) iznoenje tvrdnje - na primer, da
se seam sopstvcnog imena ili da piem knjigu od
sopstvene volje - ine deo analize pojmova pamenja,
odnosno slobodne volje.
Ovakve pretpostavke predstavljale su vana meto-
doloka naela koja su leala u osnovi mnogih savreme-
nih filozofskih razmatranja. Da bih dokazao da su one
neistinite, elim sada da razmotrim i neke druge stvari
koje bi bilo neobino rei. Obratite panju na sledee
reenice: On die", On ima pet prstiju na levoj ruci".
Zapitajte se pod kojim uslovima bi bilo primereno
izrei ove reenice, kako bismo izneli tvrdnje koje ove
reenice izraavaju, i mislim da ete se sloiti da bi u
uobiajenim odnosno normalnim okolnostima bilo
veoma udno izrei bilo koju od njih. Kao to je sasvim
primereno rei: On se sea sopstvenog imena", kad
GOVORNI INOVI 225
postoji neki razlog za pretpostavku daje neko, recimo,
mogao da zaboravi sopstveno ime, tako je neobino
rei On die", ukoliko ne postoji neki razlog za
pretpostavku da je neko, recimo, mogao da prestane
da die, odnosno da su nai sluaoci mogli pretpostaviti
da je neko mogao da prestane da die, ili da ih je
potrebno iz nekog drugog razloga podsetiti da odreena
osoba die. Isto tako, ne bismo rekli: On ima pet
prstiju na levoj ruci" ukoliko ne postoji takva abnor-
malna odlika odreene situacije kao, na primer, da
neko ima est prstiju na desnoj ruci, ili ukoliko ne
elimo da nekoga oslobodimo sumnje da je levoruki
ubica sa etiri prsta.
Ali imaju li ovakve opaske (o tome ta je prime-
reno rei) ikakve veze sa analizom pojmova disanja
odnosno prstiju? Treba da se paljivo kreemo po
ovom terenu. Moemo da konstruiemo itav niz ree-
nica: On se sea sopstvenog imena", On zna da je
u bolovima", Voljno je kupio svoja kola", Pie ovu
knjigu od sopstvene volje", Die", Ima pet prstiju
na levoj ruci". Smatramo da je primereno izrei ove
reenice kao tvrdnje samo pod izvesnim okolnostima.
Samo ako je situacija odstupajua - da se posluimo
Ostinovim izrazom - primereno je rei ove stvari.
Dakle, kakvo je objanjenje ove injenice? Autori
koji uzimaju u razmatranje one prve primere smatraju
da ovo objanjenje ima veze sa pojmovima pamenja,
voljnosti, slobodne volje, itd. Dcluje nam neubedljivo
pretpostavka da bi slina objanjenja bila delotvorna
kod pojmova disanja ili prsta; sada elim da ponudim
sledee, mnogo optije objanjenje: postoje standardne
odnosno normalne situacije. Ljudi se obino seaju
sopstvenih imena, znaju da li neto boli ili ne, voljno
kupuju kola, piu filozofska dela od sopstvene volje,
diu i imaju pet prstiju na svakoj ruci. Uopte uzev,
neprimerno je tvrditi za uobiajenu odnosno normalnu
226
D 2 O N S E R L
situaciju da je ona uobiajena odnosno normalna,
ukoliko ne postoji neki razlog za pretpostavku - odno-
sno ukoliko ne pretpostavljamo da je neko drugi mogao
pretpostaviti, itd. - da je ona mogla biti neuobiajena
odnosno abnormalna. Jer, primctiti daj e ona uobiaje-
na, znai sugerisati da to to je uobiajeno jeste na
neki nain izuzetno, a implicirati odnosno sugerisati da
postoji neki razlog da se pretpostavi da situacija moe
biti i neuobiajena odnosno da su sluaoci mogli pret-
postaviti da takva situacija ne mora biti uobiajena,
odnosno u najmanju ruku da je sluaoce moda po-
trebno podsetiti da je situacija uobiajena. Ukoliko
govornik koji opisuje neku situaciju ne zna razlog zato
bi bilo ko mogao pretpostaviti da je situacija neuobia-
jena odnosno odstupajua ili da nekoga treba podsetiti
da su takve okolnosti uobiajene, onda tvrditi da je
situacija uobiajena j ednostavno predstavlja neto
neuobiajeno.
Dakle, objanjenje nema nikakve veze sa analizom
konkretnih reci; ono lei u objanjenju tog ta znai
izneti neku tvrdnju. Takva tvrdnja - na primer, da se
seam sopstvenog imena - j ednostavno je izlina uko-
liko je sam kontekst ne nalae. Ali takva izlinost nema
nikakve veze sa pojmom pamenja ve sa pojmom
procesa iznoenja tvrdnje. Opti karakter pogrenog
potvrivanja, prema tome, sastoji se u zameni uslova
iznoenja ispravnih tvrdnji za uslove neprimenjivosti
izvesnih pojmova. Poenta nije u nema modifikacije
bez odstupanja" ve bez izuzetnosti nema izuzimanja".
U emu je, u stvari, ovde neslaganje? Obe se
strane slau o postojanju izvesnih podataka, podataka
u obliku: Bilo bi udno i nedopustivo rei to i to" .
Ali postoji neslaganje o objanjenju tih podataka.
Kaem da podatke treba objasniti pomou onoga to
je uopte na snazi kod iznoenja tvrdnji; gledite koje
napadam kae da podatke treba objasniti u svetlu
GOVORNI INOVI 227
uslova primcnjivosti izvesnih pojmova. Do sada jedine
prednosti koje mogu da iznesem u prilog svoje analize
jesu vea jednostavnost, optost i moda uverljivost.
Ali, sada bih eleo da iznesem postojee protiv-primere
nekima od tih drugih analiza kako bih pokuao da ih
mnogo odreenije pobijem.
Tvrdi se da izvesni uslovi primenljivosti - to jest
pretpostavke - izvesnih pojmova daju pod odreenim
uobiajenim uslovima, izvesne tvrdnje, koje nisu ni
istinite ni lane. A sada obratimo panju na to da
negacije odnosno suprotnosti takvih tvrdnji nisu ni
istinite ni lane" pod normalnim okolnostima ve
jednostavno lane. Razmotrimo: On ne zna da ga
neto boli"; On se ne sea svoga imena"; ,.On vie
ne die"; Nije kupio kola voljno; prisilili su ga"; Ne
pie ovu knjigu od sopstvene volje; prisiljavaju ga";
Nema pet prstiju na levoj ruci ve est", itd. Pod
uobiajenim uslovima, ne postoji nita besmisleno u
takvim tvrdnjama; one su jednostavno lane, jer upravo
njihova neistinitost ini situaciju uobiajenom odnosno
normalnom u relevantnim sluajevima. Ali, ukoliko su
neistinite, nisu li onda njihova poricanja istinita?
tavie, ukoliko se udaljimo od veoma jednostav-
nih primera, kao to smo to uinili u sluaju pogreke
govornog ina, videemo da su ovakvi pojmovi primen-
ljivi bez ikakvih do sada pominjanih uslova. Razmotrite
sledee primere: Sistem dobrovoljnog regrutovanja
potpuno je neuspeo u Kaliforniji"; Sposobnost da se
setimo tako jednostavnih stvari kakvi su vlastito ime i
broj telefona, jedan je od temeljaca organizovanog
drutva"; Mnogo je prijatnije raditi stvari od slobodne
volje, nego kad je ovek prisiljen da ih obavi". Ove
reenice sadre reci voljan", pamtiti" i slobodna
volja", a njihovo izricanje bilo bi primereno i bez bilo
kakvih posebnih odstupajuih uslova, za koje filozofi
kau da su nuni uslovi za njihovu primenljivost.
228 DON StRL
Dakle, kao i u sluaju pogreke govornog ina, usred-
sreivanje na nekoliko veoma jednostavnih primera
pokazanih reenica dovelo je do neispravne analize.
Mogli bismo da istu stvar kaemo na neto drukiji
nain. Priroda greke koju navodim ukazuje na to da
je dolo do zamene uslova pod kojima se neto moe
tvrditi sa pretpostavkama pojmova. Veina pojmova
zaista ima pretpostavke koje odreuju raspon njihove
smislene primenljivosti. Na primer, pojam deljiv sa
sedam primenljiv je samo na (izvesne vrste) matemati-
kih entiteta. Iz toga razloga udno je pa i besmisleno
tvrditi: Burski rat je deljiv sa sedam". Ali isto je tako
neobino tvrditi - u sadanjem normalnom, neodstupa-
juem kontekstu - Piem ovu knjigu od sopstvene
volje'
1
. Ali injenica da je takva tvrdnja udna, osim u
abnormalnim odnosno odstupajuim situacijama, nije
dovoljna da pokae kako je odstupanje, odnosno ab-
normalnost pretpostavka primenljivosti pojma injenja
neega slobodno odnosno od sopstvene slobodne volje
na isti onaj nain na koji je numeriki entitet pretpo-
stavka primenljivosti pojma deljiv sa sedam. Naravno,
namera", uverenje", znati", itd. - kao i veina
zanimljivih reci - zaista imaju sloenu mreu pretpo-
stavki, ali metode klasine lingvistike analize nisu
uvek pogodne da ih razvrstamo i da ih razlikujemo od
uslova za iznoenje ispravnih tvrdnji.
6.4. Poreklo ovih pogreaka: znaenje kao upotreba
elim sada da ponudim nekoliko opaski u vidu
objanjenja kako je uopte dolo do ovih pogreki.
Lingvistiki filozofi iz razdoblja o kome je re nisu imali
optu teoriju jezika, na kojoj bi temeljili svoje kon-
kretne pojmovne analize. Ono to su imali umesto nje
jeste nekoliko krilatica, od kojih je najupeatljivija bila
GOVORNI ClNOVl 229
Znaenje je upotreba". Ova krilatica oliavala je
uverenje da se znaenje reci ne moe nai traganjem
za nekim povezanim mentalnim entitetom u introspek-
tivnom domenu, kao ni traganjem za nekim entitetom
koji ta re zamenjuje - pa bi ovaj apstraktan ili
konkretan, mentalan ili fiziki, poseban ili opti - ve
pre paljivim razmatranjem kako se ta re u stvari
koristi u jeziku. Kao beg od tradicionalnih platoniar-
skih odnosno empiristikih ili Traktatu slinih teorija
znaenja, krilatica znaenje je upotreba" bila je kraj-
nje blagotvorna. Ali kao samosvojno sredstvo analize,
pojam upotrebe je toliko neuhvatljiv da je donekle
uzrokovao zabune na koje sam pokuao da ukazem.
A evo kako je njegova nejasnost, po mom miljenju,
uzrokovala odnosno pomogla nastajanju ovih zabuna.
Neki filozof eli da analizira odreeni pojam,
recimo, pojam znanja odnosno pamenja. Sledci nave-
denu krilaticu, on se okree upotrebi glagola znati"
odnosno pamtiti". Da bi ovo uinio, uzima odreen
broj reenica, gotovo uvek onih koje pripadaju poka-
znim reenicama sa prostim vremenom sadanjim;
potom postavlja sebi pitanja kao to su: pod kojim
uslovima bi izrekao te reenice; i kad bi ih izrekao,
kakvu bi vrstu govornog ina izvrio. No poto mu
nedostaje opta teorija znaenja, odnosno sintakse,
odnosno govornih inova, postavlja se pitanje kako e
protumaiti dobijene odgovore na ova pitanja. U slu-
aju pogreke potvrivanja izvesni opti uslovi za izvr-
enje govornog ina tvrenja pogreno su pripisani
odreenim recima, jer se tokom istraivanja upotrebe
ovih reci i dolo do takvih rezultata. Ova krilatica nije
pruila filozofu nain na koji e razlikovati upotrebu
rei i upotrebu reenice koja je sadri. Ova je krilatica
tako zaela pogreno uverenje da - zato to pod
odreenim uslovima ne kaemo to i to - pod takvim
230
DZON S ERL
uslovima ne mole biti sluaj da to i to. Primenjujui
krilaticu znaenje je upotreba"' filozof se pita: Pod
kojim uslovima bismo rekli da pamtimo to i to odnosno
da je takav i takav in izvren volj no?" Ali, kako e
on znati da odgovor na takva pitanja ne zavisi mnogo
od ina govorenja koliko od pojmova pamenj a odno-
sno voljnosti?
Poreklo pogreke govornog ina potpuno je slino.
Lingvistiki filozof uzima pitanje: ta ' dobar' odnosno
'znati' znai?" kao da je ono isto kao i pitanje: Kako
se ' dobar' odnosno ' znati' upotrebl j ava?" i ograniava
svoju raspravu na nekoliko jedinstvenih reenica koje
sadre ove reci. Potom ustanovljuje da kod izricanja
tih reenica mi u stvari izvravamo izvesne govorne
inove. Krilatica znaenje je upotreba" ne prua nain
za razlikovanje karakteristika izricanja koje se mogu
iskljuivo pripisati javljanju reci koju analizira od ka-
rakteristika koje se mogu pripisati nekim drugim odli-
kama reenice odnosno nekim drugim spoljnim inioci-
ma; stoga pogreno zakljuuje da se re dobar" sama
po sebi koristi kako bi se izvrio govorni in pohvale;
i doavi do takvog zakljuka, prilikom ispitivanja
takozvane upotrebe reci dobar ", zakljuuje da je
analizirao znaenje dobar", poto su prema njegovoj
krilatici znaenje i upotreba istovetni. Do ovakvog
prenoenja izgleda da dolazi na sledei nain. Filozof
eli da pita:
1. Sta znai re /??
Poto je znaenje upotreba, on uzima da je ovo pitanje
isto kao i:
2. Kako se R upotrebljava?
za koje se onda preutno uzima da znai:
3. Kako se R upotrebljava u pokaznim kategori-
kim reenicama u j ednostavnom vremenu sada-
njem, a u obliku, reci mo, X je R".
GOVORNI INOVI
231
a to se smatra da je isto pitanje kao i:
4. Kako se upotrebljavaju ove reenice koje sadre
/??
to se uzima kao:
5. Kakav se ilokutorni in vri kod izricanja ova-
kvih reenica?
ili:
6. Kakvi su uslovi za izvoenje ispravnih tvrdnji
kod izricanja ovakvih reenica? To jest, kad
bismo zaista rekli neto u obliku A'je /?"?
Ako pretpostavimo da odgovori na 5 neminovno odgo-
varaju i na 1, onda to dovodi do pogreke govornog
ina; a ako pretpostavimo da odgovori na 6 neminovno
odgovaraju i na 1, onda to dovodi do pogreke potvri-
vanja. Obe pogreke proistiu iz toga to smo pretpo-
stavili da 1 znai isto to i 2.
Poreklo pogreke naturalistike pogreke mnogo
je sloenije, ali ak i ono - u nekim od svojih novijih
verzija - delimino se moe pripisati krilatici znaenje
je upotreba". Lingvistiki filozofi iz klasinog razdoblja
bili su pod snanim utiskom injenice da se izvesne
pokazne reenice ne upotrebljavaju kako bi se opisalo
stanje stvari ve da bi se dala vrednovanja, procene,
ocene, prosuivanja, rangiranje, itd. Uvidcvi da je
upotreba - u smislu ilokutorne snage izricanja ovih
reenica - razliita od upotrebe odnosno ilokutorne
snage izricanja izvesnih opisnih reenica, oni su zaklju-
ili da znaenje mora biti takvo da ni iz jednog skupa
opisnih tvrenja ne proizlazi vrednosno. Ali takav
zakljuak ne sledi, jer iz injenice da je svrha odnosno
ilokutorna snaga izricanja reenice vrednosna", ne
sledi da izraena tvrdnja ne moe biti izvuena iz
tvrdnje izraene izricanjem neke reenice ija bi iloku-
torna snaga odnosno namena izricanja bila opisna".
Istinosni uslovi jednoga stava mogu biti dovoljni za
istinosne uslove drugoga - i pored toga to svrha
232
D 2O N SE RL
izricanja jedne reenice moe da se razlikuje od svrhe
izricanja druge. Usiovi istinitosti jednoga stava pome-
ani su sa svrhom, odnosno snagom izricanja reenice,
zato to je re upotreba" tako nejasna da ukljuuje i
uslove istinitosti izraenog stava ali i namenu odnosno
ilokutornu snagu izricanja odgovarajue reenice.
Kao sredstvo analize, teorija znaenja na osnovu
upotrebe prua nam samo odreene podatke, to e
rei, sirovu gradu za filozofsku analizu; na primer,
podatak da prilikom izricanja reenice u obliku X je
dobar" mi tipino neto hvalimo, ili da se reenica
Pamtim svoje ime" izrie samo pod jednim ali ne i
pod drugim uslovima. A kako e se ovakvi podaci
sistematski analizirati, objasniti i protumaiti, zavisie
od toga koja smo druga gledita odnosno teorije jezika
primenili na takve podatke, jer nam sama teorija
upotrebe ne obezbedujc sredstva za takvu analizu i,
ak (kao to sam nastojao da pokaem), moe da stvori
pometnju.
6.5. Alternativna objanjenja
Da vidimo sada u kojoj e meri naa teorija
govornih inova razreiti ove potekoe. Ova bi teorija
trebalo da nam prui jezika objanjenja za lingvistike
karakterizacije klasinih lingvistikih analitiara, a ta
objanjenja ne bi trebalo da su podlona vrstama
prigovora koje smo mi ve uputili njihovim objanje-
njima.
Najlaki je sluaj pogreke potvrivanja, te u
stoga njega prvo i razmotriti. Vidcli smo u naoj analizi
ilokutornog ina da je medu pripremnim uslovima za
veliki broj vrsta inova i uslov koji daje namenu
odnosno svrhu odreenom inu u sveukupnoj govornoj
situaciji. U sluaju informacije koja nosi klasu ilokutor-
GOVORNI INOVI
233
nih inova (izvetaji, opisi, potvrivanja, itd.) uslov se
javlja u ovom obliku: da bi tvrdnja da p bila ispravna,
ni G(ovorniku) ni 5(luaocu) ne srne biti i suvie
oigledno da p. tavie, poto G uvek u izvoenju bilo
kog ilokutornog ina podrazumeva zadovoljenost pri-
premnih uslova, to u izvoenju bilo kojeg od inova
sa nekom informacijom G podrazumeva odsustvo oi-
glednosti.
Podaci koji su nam potrebni da bismo dali objanje-
nje sadre se u karakterizacijama kao to je ta da je
neobino rei: Pamtim sopstveno ime", Voljno sam
kupio kola", ili Piem ovo od sopstvene volje", pod
uslovom da situacija nije na neki nain odstupajua od
normalne, kao i u toj da kada neko kae Pamtim
sopstveno ime", itd., onda on implicira daj e situacija
udna odnosno odstupajua.
Ova teorija na sledei nain objanjava ove podat-
ke. Poto je uopte oigledno da ljudi pamte sopstvena
imena, voljno kupuju kola i piu knjige od sopstvene
volje, itd., ova tvrdnja bi u svakom datom sluaju bila
neispravna, ukoliko kontekst nije neobian i to tako
da dovodi u pitanje oiglednost ovih stvari. Isto tako,
tvrenje bilo kojeg od ovih stavova implicirae da se
stav inae ne uzima kao oigledno istinit, i otuda e
implicirati da je situacija neobina, poto samo u
donekle neobinim situacijama ovakvi stavovi nee biti
oigledno poznati kao istiniti.
Moram ponovo da naglasim da ove moje primedbe
nemaju za cilj da ponude bilo kakvo opte objanjenje
uslova primenljivosti ovih pojmova. Ali ne kaem da
voljan", slobodna volja", itd. nemaju pretpostavke,
kao ni da se svaka akcija moe smisleno okarakterisati
kao voljna. Naprotiv, mislim da pojmovi koji modifi-
kuju akciju imaju prilino sloenu mreu pretpostavki.
tavie, neki od tih pojmova su po mom miljenju
234
DON SLRL
iskljuioci". Izgleda da se naroito voljan" javlja kao
iskljuilac. On svoje znaenje dobija kontrastom sa
pod prinudom", prisiljen", prinuen" itd. Da bi
stvar bila jo sloenija, neki su od ovih modifikatora
ugraeni u znaenje izvesnih akcionih glagola. Tako.
na primer, On se dobrovoljno javio u dobrovoljce"
jeste (u najmanju ruku) pleonazam, a On je nevoljno
dobrovoljac" jeste samo-protivreno (ovaj mi je primer
predloio Gilbcrt Raji). Ukratko, bilo koje objanjenje
javljanja ovih reci u izriajima - ak i kada su svedene
na reenice koje se koriste da bi se iznele jednostavne
tvrdnje - moralo bi da ukljui ne samo (a) uslove za
tvrenje ve i (b) pretpostavke, (c) iskljuioca, (d)
injenicu da ovi pojmovi obrazuju dco definicije nekih
glagola, a moda i neke druge stavke. Pokuavam samo
da pokaem kako je Ostinova opta tvrdnja - nema
modifikacije bez odstupanja - pogrena, kao i da su i
pogreni neki drugi primeri iste pogreke potvrivanja,
kao stoje Rajlova, i da njihove podatke bolje moemo
objasniti mojom optom teorijom govornih inova.
Podaci koje moramo da objasnimo a koji su doveli
do pogreke govornog ina, sledee su vrste: nazvati
neto dobrim" predstavlja tipino pozitivno ocenjiva-
nje, hvaljenje, preporuivanje, odnosno odobravanje
stvari koju smo tako nazvali. tavie, to nije samo
kontingentna injenica, kao to se vidi na osnovu
injenice da se sama re dobar" opisuje kao izraz
hvale. Isto tako, rei za neku tvrdnju da je istinita,
predstavlja tipino odobravanje, povlaivanje, prihva-
tanje i slino. Kako je mogue u ovim i nekim drugim
primerima da nazvati neto R predstavlja u stvari
izvrenje govornog ina A, a da istovremeno kad
kaemo da se R koristi da bi se izvrio in A to ne
22 Uporedi k.il.uul Hali, ,,Exduders". Aruifysis, IV. 20 (1959); preilampano u
Philosuphy and Ordinarv LanguaRf (Urbana. 1963) sa potpunijim objanjenjem ovog pojma,
(ed.) Charles E. Calon.
GOVORNI INOVI 235
objanjava znaenje /?-a? Ili da neto drukije formuli-
em ovo pitanje, koristei dobar" kao primer, kako
moe teorija jezika kao to je ova koju ja zagovaram
da objasni na koji nain re dobar" doprinosi znaenju
pokaznih reenica, koje je takvo da nazvati neto
dobrim znai - kao stvar pojmovne istine - tipino
hvaljenje, itd., a da se pri tom ne upadne u pogreku
govornog ina. Slino pitanje moe se postaviti o
istinitom", znati", itd.
Da bismo odgovorili na ovo pitanje povodom reci
dobar", najpre bih eleo da napravim razliku izmeu
dve klase ilokutornih glagola: u grupu X ukljuujem
takve glagole kao to su stepenovati", procenjivati",
ocenjivati", prosuivati", vrednovati", rangirati" i
odmeriti". U grupu Y ukljuujem takve glagole kao
to su hvaliti", uznositi", veliati", izraziti odobra-
vanje", izraziti zadovoljstvo" i preporuiti". Ove dve
klase se ponekad trpaju u jednu, ali ja mislim da je
jasno da su one razliite. Mogu da vrednujem neto u
povoljnom pa i nepovoljnom smislu, ali ne mogu da
nekog nepovoljno uznosim. Mogu neto da ocenim u
smislu da je odlino ili ravo, ali ne mogu da hvalim
kao rdavo. lanovi grupe Y stoje tako prema lanovima
grupe Xu odnosu slinom onome izmeu odreenja i
onog to se odreuje. Hvaliti neto znai esto, a
moda i tipino, vrednovati ga. Ali to ne znai bilo
koju vrstu vrednovanja, ve samo povoljno vrednova-
nje. A nisu sva vrednovanja povoljna.
A da bismo izvrili inove u odredljivom rasponu
- procenjivanja, stepenovanja, itd. - postoji, zavisno
od prirode stvari koje se vrednuju, izvestan raspon
termina koji se mogu koristiti. Tako, na primer, kod
ocenjivanja studenata koristimo slova A", ,,B", ,,C",
,,D" i ,,F". Jedan od najrasprostranjenijih nazivnika
ocena - kako ih Armson zove -j este dobar". Drugi
najei nazivnici u ocenjivanju su odlian", slab".
236
DON SERL
dobar", dovoljan" i granian". Dati ocenu neega
obino podrazumeva (izmeu ostalog) i pridavanje
nazivnika ocene i obrnuto, pridavanje jednoga od onih
nazivnika obino znai davanje procene, vrednovanja
i slinog. A termin koji se pripisuje ukazae na vrstu
izvrene procene, povoljne ili nepovoljne, visoke ili
niske, itd.
To to je nekontingentna injenica da je nazivanje
neega dobrim" ujedno i vrsta pohvale, razlog je
sledei: nazvati neto dobrim", znai pridati mu odre-
eni rang na skali procene odnosno vrednovanja, ali
pridavati mu rang na toj skali znai samo proceniti
odnosno vrednovati to neto; to znai pridati mu
konkretnu vrstu vrednovanja. U sluaju dobrog", to
znai dati mu (prilino) visoko odnosno povoljno vred-
novanje. Ali pridati mu visoko vrednovanje predstavlja
tipino (kao to sam ve napomenuo) hvaljenje odno-
sno pozitivno ocenjivanje i slino - a to je situacija u
kojoj se vri izricanje koje odreuje ta je od svega
ovoga posredi.
Tako kvazi-nuna istina da nazvati neto dobrim"
predstavlja, u stvari, hvaljenje tog neeg, ne govori
nam kakvo je znaenje dobrog" ve nam govori o
nainu na koji je ta re smetena u institucije grupe X,
kao i kakve su veze izmeu tih institucija i govornih
inova u grupi Y. Veza izmeu znaenja rei dobar"
i izvrenja govornog ina hvaljenja, ili kakvog slinog,
premda je nuna, predstavlja u stvari srodstvo drugog
stepena.
Dakle, ta uopte dobar" znai? Iscrpan odgovor
na ovo pitanje je van domaaja ovog razmatranja. Kao
to je Vitgentajn isticao, dobar", kao i igra", ima
itavu porodicu znaenja. Istaknuto meu njima je
ovo: zadovoljava merila odnosno standarde procene ili
vrednovanja. Drugi lanovi ove porodice jesu: zadovo-
ljava izvesne interese", zadovoljava izvesne potrebe"
GOVORNTINOVI 237
i ispunjava izvesne svrhe". (A ovi su lanovi meu-
sobno povezani; to to imamo merila za procenu koja
imamo, zavisic od takvih stvari kao to su nae
potrebe i interesi.)
Analiza govornog ina ispravno ukazuje na to da
rei da neto zadovoljava kriterijume odnosno merila
vrednovanja to jest ocenjivanja, znai izvriti odreeno
vrednovanje ili izvesno procenjivanje, to e rei vrstu
preporuivanja. Ali netaan zakljuak da je znaenje
dobrog" prema tome, nekako objanjivo pomou
hvaljenja, spreava nas da vidimo ono to sam pokua-
vao da istaknem, a to je da dobar" znai isto bez
obzira da li izriem sumnju u to da li je neto dobro
ili pitam je li neto dobro, ili kaem da je to neto
dobro. Iz tog razloga pitanje ta je to nazvati neto
'dobrim'?" razliito je od pitanja Kakvo je znaenje
'dobrog'?"?
Ovaj zakljuak, ini mi se, moe se i dalje razviti
ukoliko uzmemo u razmatranje rei koje imaju upo-
trebu slinu upotrebi dobrog" i koje sadre relevantne
pojmove ilokutornog ina kao morfoloke konstituen-
te. Mislim na rci kao to su dostojan hvale", hvale
vredan" i za preporuku". Nazvati neto hvale vrednim
tipino je hvaljenje toga. Ali na osnovu ovoga rei da
se hvale vredan" koristi da bi se izrekla pohvala, ne
prua nam znaenje te rci odnosno ne objanjava re
hvale vredan". Kae nam jedino da tvrditi da je neto
hvale vredno znai izvriti izvesnu vrstu ilokutornog
ina. Ali to je posledica injenice da hvale vredan"
znai ono to znai, to jest da neto vredi pohvaliti";
to nije objanjenje tog znaenja. Veza izmeu hvale
vrednog" i govornog ina hvaljenja ni najmanje ne
nalikuje na vezu izmeu glagola hvaliti" i govornog
ina hvaljenja. Dobar", tvrdim, slino je hvale vred-
nom" a nije kao hvaliti".
238
DON SERL
Razmotrimo sada kako bismo se na slian nain
pozabavili reju istinit". Problem je sledei: kako je
mogue - kao to ukazuje analiza govornog ina - da
nazvati neto istinitim predstavlja njegovo tipino odo-
bravanje, priznavanje, prihvatanje ili slino, a da ipak
takve primedbe ne reavaju ili razreavaju ono to
Strosn naziva filozofski problem istine"? Odgovor se,
smatram, moe potraiti u sledeem pravcu. Obino
nazivamo neto istinitim, kao stoje to primetio Strosn,
samo ako je ve uinjen ili se na neki nain razmatra
neki komentar, primedba, tvrdnja, iskaz ili pretpostav-
ka; ukratko, samo ukoliko je ve dat neki iskaz.
Ukoliko vam kua gori, ne jurnem k vama i kaem
vam: Istina je da vam kua gori", pre u jednostavno
rei: Kua vam gori". Prethodnu reenicu koristim
samo kada se ve razmatra stav da vaa kua gori, i
gde je ovakvo pitanje postavljeno ve prc moje objave.
Ali, ako je to tako, onda moja objava koja obuhvata
i re istina" posluie da ukae ne samo na to da vaa
kua gori ve i na to da je pitanje ve bilo prethodno
postavljeno, a moje potvrivanje (za razliku od porica-
nja) da je ovaj stav istinit posluie da ukae na to
kako se ja slaem sa govornim inom nekog drugog
govornika, priznajem ili odobravam govorni in u
okviru koga je on na samom poetku i postavio ovo
pitanje. To jest, zbog toga to mi obino re istinit"
upotrebljavamo samo kada je odreeni stav u razmatra-
nju, i zbog toga to se odreeni stav obino uzima u
razmatranje iznoenjem nekih od ilokutornih inova
kao to su tvrenje, izjavljivanje ili pretpostavljanje -
upravo zbog ove dve injenice - nazvati neto istinitim
stavie nas u odreenu vezu sa tim poetnim ilokutor-
nim inom (u relaciju, na prtmer, slaganja odnosno
odobravanja i obrnuto, u sluaju ne-istinitosti", u
odnos neslaganja). Sve nam ovo kae kakve vrste
ilokutornih inova izvravamo (medu ostalima) kada
GOVORNI INOVI 239
izreknemo reenicu, na primer, Istina je da vaa kua
gori". Ali iz razloga koje smo ve naveli, to nam ipak
ne daje reenje filozofskog problema istinitosti. Ova
dva primera trebalo bi da su dovoljna da pokau da je
mogue objasniti vrstu podataka koji ine osnovu
pogreke govornog ina a da se pri tom izbegnu greke
takve analize.
Pogreke naturalistike pogreke takode ukazuje
na preostali problem kojim bih sada eleo da se
pozabavim. Kako je mogue da opisne tvrdnje mogu
da povlae vrednosne tvrdnje a da istovremeno iloku-
torne snage budu razliite? Nije li to krenje osnovnog
naela da u zakljuku deduktivnog argumenta ne moe
biti vie toga nego to se nalazi u premisama? Da bismo
ovo objasnili, moramo uvesti razliku izmeu znaenja
i upotrebe, i to u jednom smislu znaenja" i jednom
smislu upotrebe". Ilustrovaemo ovo primerom jabu-
ka. Znaenje ekstra fine klase" kao strunog termina
u klasifikovanju jabuka datoje definicijom Ministarstva
poljoprivrede i ribolova, u okviru njihove tablice defi-
nicija'
3
.Kad upotrebimo nae skraenice izvesna vrsta
jabuka je ekstra finog kvaliteta", znaie izvesna vrsta
jabuka ima svojstva A, B i C". No, naravno, upotreba
izraza ekstra finog kvaliteta" po svoj prilici e biti
sasvim razliita od upotrebe 'opisnih' izraza A, B i
C, upravo stoga to je izraz ekstra finog kvaliteta"
uveden kako bi oni koji razvrstavaju jabuke imali
poseban izraz koji e koristiti pri ocenjivanju jabuka.
Filozofi ponekad govore tako kao da je jedini cilj
uvoenja nekog novog izraza na osnovu stipulativne
definicije dobijanje izvesne 'skraenice', ali to je pot-
puno netano; skraenica je samo jedan od motiva
medu mnogima koji stoje iza stipulativne definicije.
Ekstra finog kvaliteta" znai ,,A, B i C" ali to nije
samo puka skraenica. To znai da razlika izmeu
23J.O. Urmson, op. cil. str. 166.
740 DON SELRL
znaenja i upotrebe ovde ukljuuje i razliku izmeu
uslova istinitosti s jedne i svrhe odnosno funkcije s
druge strane. Da iz tvrdnje kako je ova jabuka A,B i
C sledi tvrdnja da je ova jabuka ekstra finog kvaliteta
- a da je ipak karakteristina ilokutorna snaga izricanja
reenice upotrebljene za iznoenje druge tvrdnje -
ocenjivanje - dok je karakteristina ilokutorna snaga
izricanja reenice upotrebljene za iznoenje prve tvr-
dnje - opisivanje - razlog je jednostavno taj da je
ovakva logika veza povlaenja - stvar znaenja; a
ilokutorna snaga u drugom sluaju stvar je upotrebe
specijalnih izraza koje ta reenica sadri. Ilokutorna
snaga moe se u naelu uvek pretvoriti u stvar znaenja,
ali u ovom sluaju to se nije dogodilo.
Moglo bi se pomisliti da je ovo varljiv primer, jer
koristi izvestan poseban odnosno struan termin, ali se
ista opaska moe napraviti i kod nekih drugih primera.
Tvrdnja P izneta kroz izricanje reenice R moe da
povue tvrdnju Q iznetu izricanjem reenice 7", ak i
kad izricanje R-d ima jednu tipino ilokutornu snagu
a izricanje 7-a ima drugu ilokutornu snagu. Pretposta-
vimo da neki ovck daje iscrpan iskaz o svojim kriteri-
jima procene kola. Pretpostavimo, nadalje, da on daje
i iscrpan opis svojih kola. Pretpostavimo takode da je
spoj kriterijuma i opisa dovoljan da povue za sobom
kako kola zadovoljavaju navedene kriterijume, to jest,
obe tvrdnje dovoljne su da iz njih sledi kako su, po
govornikovim merilima, njegova kola dobra. Pa ipak,
dajui pomenute kriterijume i pomenuti opis, ovck
jo uvek nije rekao da su njegova kola dobra: niti se
- ne pravei dalje pretpostavke o ovekovim namerama
- moe rei da je dajui kriterijume i opise on ak
hvalio svoja kola. Ovaj se ovek, u stvari, opredelio za
gledite kako su to dobra kola, jer iz onoga to on kae
sledi da su, na osnovu njihovih kriterijuma, to dobra
kola; ali takvo oprcdcljenje nije isto kao i kad se uistinu
tvrdi kako je re o dobrim kolima.
GOVORNI INOVI 241
Moda su najbolji primcri razlike izmeu znaenja
(u smislu koji ukljuuje uslove istinitosti) i upotrebe
psovke u engleskom. Skaredne reci su sinonimne - to
jest imaju isto znaenje -sa svojim klinikim ekvivalen-
tima. tavie, smisao odnosno jedna od svrha klinikih
ekvivalenata jeste i to da poslue kao utivi sinonimi.
No, naravno, upotreba skarednih reci je sasvim druk-
ija od upotrebe njihovih utivih sinonima. Tako, izvesna
osoba moe biti krajnje voljna da iznese odreeni stav
koristei se klinikim eufemizmima a potpuno nespremna
da iznese istu tvrdnju, dakle onu koja sledi, koristei
skarednu re. Uzmimo bilo koju englesku skarednu re S
i njen utivi kliniki ekvivalent K. Stav Ako Kx onda
Sx
M
jeste analitiki, ukoliko smo spremni da uopte
koristimo skaredni izraz. Stav Kx" povlai stav .SJC",
ali izneti taj stav terminologijom ,,Kx"-d sasvim je neto
drugo nego izneti ga u obliku ,,Sjr"-a jer javno izneti
Sx" moe da nas odvede i u zatvor
2
.
Primer reci koja je postala neka vrsta skarednosti
jeste crnja". Crnja" je prostaki (neutiv, skare-
dan") izraz za crnca. Kae se ponekad da crnja" ima
i deskriptivno i vrednosno znaenje, ali oigledno je
posredi zabuna; jer da je to tano, onda ne bi trebalo
da bude nieg nedolinog u izricanju reenice On nije
crnja", poto bi posredi bilo puko poricanje negativne
vrednosne snage crnje"; kao kad bismo rekli On nije
hulja". Ali izricanje On nije crnja" isto je tako
nedolino kao i izricanje On jeste crnja"; samo izrica-
nje te konkretne reci predstavlja pokazatelj neprijatelj-
stva, prezira, itd. prema crncima, te je prema tome,
zabranjeno.
Nikako nismo iscrpli temu pogreke naturalistike
pogreke, te emo joj se vratiti u kontekstu sasvim
drugaijih sluajeva, sluajeva koji ukljuuju institucio-
nalne injenice, u Osmom poglavlju.
24 People v. Gotdberg ei al. neobjavljen sudski sluaj, Berkclcv Suptrior Courr,
< .ililomia, 1965.
Sedmo poglavlje
PROBLEMI REFERENCE
A sada bih eleo da razmotrim kako se teorija
reference koju smo izloili u etvrtom poglavlju moe
primeniti na dva tradicionalna problema u filozofiji
jezika - Raslovu (Russell) teoriju odreenih opisa i na
znaenje vlastitih imena.
7.1. Teorija opisa
Raslova poznata teorija odreenih opisa ima
mnogo razliitih aspekata, a izgleda da je i tokom
Raslovog pisanja prola kroz razliite stupnjeve. eleo
bih da razmotrim samo jedan elemenat Raslove teorije.
Rasi kae da bilo koja reenica u obliku ,/je g" (gde
, /' ima primarno" javljanje) moe da se tano prevede
ili analizira kao reenica u obliku.
(3x) (fx (y) (fy-+y = x)-gx)
Prema tome, kada pomenem teoriju opisa, onda upravo
razmatram ovu tezu
1
.
Kako emo izgraditi ovu teoriju? Kao minimalnu
tezu mogli bismo da teoriju opisa tumaimo kao pred-
1 Ovde se neu bavili javljanjem konanihopisa u i menzuma Inim kontekstima.
GOVORNI INOVI 243
log za prevoenje izvesnih izraza u predikatski raun,
prevoenje ija je jedina prednost u tehnikoj pogodno-
sti. Mogli bismo da vezu izmeu odreenih opisa u
obinom govoru i njihovog raslovskog prevoenja sma-
tramo analognom odnosu ako" u obinom govoru
naspram znaka za materijalnu implikaciju u iskaznom
raunu istinosnih funkcija. Ni u jednom od ovih slua-
jeva, potonji izraz ne treba tumaiti kao analizu pret-
hodnog, ve samo kao analogon koji je zadravao
izvesna a rtvovao neka druga obeleja. Ukoliko teoriju
opisa zasnujemo na ovaj nain, onda nemam primedbi.
Tamo gde nema tvrdnji nema ni pobijanja.
S druge strane, mogli bismo da tumaimo teoriju
opisa, shodno njenoj prvobitnoj nameni, kao analizu
obinog jezika. Fregcova teorija smisla i reference bila
je prvobitno namenjena analizi jezika, kao izvestan opis
naina na koji dejstvuju referirajui izrazi; a istorijska je
injenica da je Rasi nameravao da njegova teorija bude
alternativa i takmac Fregeovom stanovitu. Frege je posta-
vio pitanje: kakva je veza izmeu referirajueg izraza i
onoga na ta se izraz odnosi? A odgovor mu je bio:
smisao referirajueg izraza obezbeduje nain predstav-
ljanja" onoga na ta se izraz odnosi. Referenca se ovde
dobija samim smislom. Rasi odbacuje ovo pitanje. Za
njega ne postoji veza izmeu odreenih opisa i onoga
na ta se oni odnose; tavie, reenica koja sadri
ovakav izraz predstavlja prikriveni oblik reenice koja
tvrdi da postoji odreeni predmet
2
. Na ovakvoj osnovi
razmotriu sada postavke teorije opisa.
Teoriju opisa je silovito i uverljivo napadalo neko-
liko autora, meu kojima naroito Strosn
3
i Gi
(Geach)
4
. Zato, prema tome, smatram da je vredno
2 On je lakoe stnairao da je Frtgcovo objanjenje iznutra HlMlirilllllllt Uporedi
J. Scarlc: Russell's objeetions lo Frcgc's llici>ryuf sensc and reference". Anatysis, 1958.
3 ..On referring", Mind, 1950.
4 Russell's Theorj' of Dcscriptions", Analysis, 1950.
244
DZON S ERL
ponovo pokrenuti ovo pitanje? Zar ne kucam na
otvorena vrata? Probl em j e osnovano ponovo pokre-
nuti zato to se najvei deo neslaganja u literaturi
usmerio na pretpostavke koje su Rasla uopte i navele
na ovu teoriju; a to j e, pak, dovelo do usredsredcnj a
na pitanje: kako pojmovi negacije i neistinitosti dej-
stvuju kada je re o tvrdnjama u pravcu iskljuenja svih
drugih ilokutornih inova. Ova usredsreenost na tvr-
dnju ostavila je oni ma koji napadaj u da se bore
najmanje delotvornim oruj em, a oni ma koji se brane
da, pobedivi u j ednoj ili dve beznaajne rasprave,
misle kako su odneli konanu pobedu. tavie, neki
od uesnika ovog spora pogreno misle da se itava
rasprava moe razreiti ukoliko se nagode oko j ednog
pitanja: hoe li biti prirodnije rei za neuspele referira-
jue tvrdnje (na pri mer Francuski kralj je elav") da
su lane, ili emo uopte oklevati da kaemo da su ili
istinite ili lane? Ako bismo rekli da su lane, teorija
opisa j e, navodno, tana; ako kaemo da nisu - onda
nije. Privid da je sutina itave rasprave u stvari o
ovome, zaeo je eristiko traganje za zavaravajuim
primerima, nautrb ozbiljnijeg ispitivanja naina na
koji teorija opisa ne uspeva da se saobrazi bilo kojoj
koherentnoj optoj teoriji ilokutornih inova.
Nije vano da li za tvrdnju Kralj Francuske je
elav" kaemo da je lana odnosno bespredmetna ili
ta ve, dokle god razumemo na kakvu greku navodi.
injenica da u obinom govoru moemo oklevati da
takvu tvrdnju opi emo prosto kao lanu, j este samo
simptom da neto nije u redu sa bilo kojom teorijom
koja, slino teoriji opisa, prisiljava da je uzmemo kao
izravno laan iskaz. Jedan nain da tvrdnja koja se
sastoji od subj ekatsko-predikatskog izraza u j ednini
bude lana, jeste da predikatski izraz ne bude taan za
objekat na koji se odnosi subjekatski izraz. Sasvim
drugi nain jeste da nema objekta na koji se odnosi
(iOVORNI INOVI
245
subjekatski izraz kako bi predikatski izraz za njega bio
bilo istinit bilo laan. Mogli bismo, ako elimo, posma-
trati oba sluaja kao primere neistinitosti i shodno tome
razlikovati spoljnju" i unutranju" negaciju. Ali ako
to uinimo, mada to nije pogreno, postoji opasnost
da zamaglimo duboku razliku izmeu ove dve katego-
rije. I da ovdc iznesem najsnaniji vid svoga gledita:
ak i kad bismo otkrili, contra Strosn, da bi veina onih
koji govore engleski odredili gore pomcnutu tvrdnju
kao lanu, to se ne bi ni najmanje odrazilo na prigovore
upuene teoriji opisa.
Moemo da procenimo ovu teoriju i tako to emo
je preispitati u kontekstu opte teorije govornih inova,
izloenih u Poglavljima od jedan do pet. Tako preispi-
tanoj, moe joj se uputiti jedna sutinska primedba:
predstavlja iskazni in odreene reference, kada je
izveden odreenim opisima (ili, prema Raslu, ak
obinim vlastitim imenima), kao ekvivalenat ilokutor-
nom inu tvrdnje jedinstveno egzistencijalnog stava, a
nema doslednog naina da ovakvu teoriju ukljuimo u
teoriju ilokutornih inova. Ni pod kojim uslovima
iskazni in nije istovetan sa ilokutornim inom tvrenja,
jer iskazni in moe da se javi samo kao deo nekog
ilokutornog ina, a nikada sam po sebi. A izneti
tvrdnju, pak znai, izvriti potpuni ilokutorni in.
Pokuaj kao to je Raslov, da pripoji vrstu iskaznog
ina tvrdnjama, zavrava se pravim slomom, kao to
emo videti, im uzmemo u obzir javljanje ovakvih
inova u vrstama ilokutornih inova koji nisu tvrdnje.
Kako je dolo do toga da se referenca predstavi
kao ekvivalenat vrsti tvrdnje? Iskaz u obliku ,/je g"
pretvara se u Raslovom prevodu u
(3JT) (fx (?) (/y-y = x)-gx)
Osim predikata, u originalu imamo samo referirajui
izraz koji nije reenica i nije dovoljan da se izvri
246
DON SERL
ilokutorni in. Ali ovaj prevod sadri dovoljno toga i
mimo dela sa prvobitnim predikatskim izrazom da bi
se izvrio in tvrenja; a to mora, da bi zadovoljio
Raslovu elju da se za svakog ko tvrdi iskaz koji nema
uspenu referencu kae da tvrdi jedan laan iskaz. U
izricanju reenice mora da se izvri potpuno tvrenje,
ak i kad ne postoji objekat za koji bi originalni
predikat bio istinit ili laan.
Moglo bi se, dodue, rei da ovo nije primedba
upuena Raslu; moda je referiranje samo vrsta tvre-
nja a mi izvrdavamo problem pretpostavljajui da ono
to nije. Nain da se suprotstavimo ovakvoj primedbi
jeste da najpre pokaemo slabost argumenta koji bi nas
mogao navesti na to da prihvatimo Raslovu analizu; i
drugo, da prikaemo nesrene posledice takvog prihva-
tanja kada pokuamo da ga uoptimo.
itava uverljivost teorije opisa, kada se konano
otklone sve protivrenosti, proistie iz injenice da je
preduslov svake uspeno izvedene reference postojanje
objekata na koji se ona odnosi (aksiom egzistencije).
I sledstveno tome, iskaz koji sadri referencu ne moe
biti istinit ukoliko iskaz da objckat postoji takoe nije
istinit. Ali, kao svreno opti stav, ona nikada jedno-
stavno ne sledi iz injenice da se jedna vrsta ina moe
izvriti samo pod odreenim okolnostima, da je izvre-
nje tog ina samo po sebi tvrdnja da su ti uslovi
zadovoljeni. Niko ne bi pretpostavio da to to sam
udario X-a predstavlja tvrdnju da Xpostoji, premda je
postojanje A'-a isto toliko uslov moga uspenog udara-
nja X-a, kao to je uslov moje uspene referencije na
X-a. Kada jednom shvatimo da ono to na izgled
potkrepljuje teoriju opisa - naime, da je nemogue
istinito tvrditi neto u obliku , / je g" ukoliko nema
objekta na koji se odnosi ,/' - u stvari tu teoriju niim
ne podrava, preostaje nam jedino da posmatramo
GOVORNI INOVI
247
posledice uoptavanja ovakve analize kroz sve vrste
ilokutornih inova.
Referenca, kao to smo videli, moe biti zajed-
nika irokom rasponu meusobno raznorodnih iloku-
tornih inova; i to ne samo tvrdnjama, ve i pitanjima,
naredbama, obeanjima, itd. Svakako da bi nas do-
sledno zastupanje teorije opisa navelo da prihvatimo
istu analizu istih referirajuih izraza u svim ovim
sluajevima. Ali hoemo li zaista da kaemo da onaj
ko pita: Je li francuski kralj elav?" ili onaj ko naloi:
Odncsitc ovo francuskom kralju!" iznosi u stvari lanu
tvrdnju; i to na osnovu toga to ne postoji kralj
Francuske? Ili emo, pak, rei, isto tako besmisleno,
da onaj ko pita: Je li francuski kralj elav?" u stvari
pita, izmeu ostalog, postoji li ili ne postoji kralj
Francuske? U stvari, pokuavam da pokaem da im
pokuamo da generalno primenimo ovu teoriju na sve
vrste govornih inova, njene mane postaju oigledne,
i to oigledne na nain koji ne opaamo kad se bavimo
tvrdnjama ili iskazima.
Trebalo bi da blie razmotrimo primenu raslovske
analize na sve vrste ilokutornih inova. im pokuamo
da ralanimo pitanja, naredbe, itd., u skladu sa ovom
teorijom, suoavamo se sa nedoumicom: ili moramo
da svaki ilokutorni in koji podrazumeva odreeni opis
shvatimo u stvari kao dva govorna ina - tvrdnja stava
o egzistenciji plus neko pitanje, odnosno naredba o
nekom predmetu za koji se tvrdi da postoji - ili kao
onaj tip govornog ina koji je originalna reenica vrila
dok je pokrivala itav prevod, ukljuujui i reenicu o
egzistenciji. Na primer, ili emo morati da Da li je
kralj Francuske elav?"
1
protumaimo kao Postoji
jedna i samo jedna stvar koja je kralj Francuske. Je li
stvar elava?" ili Postoji li jedna i samo jedna stvar
koja je kralj Francuske i je li ta stvar elava?".
Simboliki reeno, ako je [" pokazatelj ilokutorne
" i
248
D?.ON SERL
snage za tvrdnje, a ?" pokazatelj ilokutorne snage za
pitanja; i ako srednje zagrade oznaavaju domaaj
pokazatelja ilokutorne snage, onda moemo da biramo
izmeu:
l.h RH) (fx-(y) (fy->y - *)] - ? [gx)f i
2. ?[(3* (/5r.(y) (fy^y = x) gx)\
No, oba ova tumaenja navode na apsurdnosti. Uz-
mimo u obzir optu primenu druge navedene moguno-
sti. Moemo li verodostojno pretpostaviti da svako ko
postavlja pitanja, a koristi odreeni opis, postavlja, u
stvari, pitanje o postojanju onoga na ta se odreeni
opis odnosi. No nisu tu pitanja najvie oteena;
naredbe postaju neto to se ne moe protumaiti. Niko
ne moe da pretpostavi da Odnesite ovo kralju Fran-
cuske!" nalae postojanje kralja Francuske. tavie,
izvesni savreno razumni iskazi poinju da protivree
sami sebi; na primer, reenica Pretpostavite da autor
Veverlija nikada nije napisao Veverli" koja se u obi-
nom govoru moe rei da bi se izrazila neka smisaona
pretpostavka, mora u skladu sa ovim tumaenjem biti
prevedena kao Pretpostavite da je postojala jedna
jedina stvar koja je napisala Veverli i da ta stvar nije
napisala Veverli" Sto nije smislena pretpostavka ve
protivrenost. Stoga ovakvo tumaenje ne funkcionie,
te prema tome moramo pokuati neko drugo mogue
tumaenje.
Svaki ilokutorni in u okviru kojeg se koristi
odreeni opis u smislu reference, treba tumaiti kao
tvrenje egzistencijalnog iskaza plus neki drugi govorni
in o objektu za koji se tvrdi da postoji. Ali ovo opet
ima svoje apsurdne posledice. Bilo bi nam besmisleno
5. Broj 1 pretpostavlja da kvantifikaiori ponekad mogu da dopru do indikatora
ilokutornesnage. Ovo deluje kao razumna pretpostavka jer k> zamenice ine uprirodnim
jezicima; na primer, ovek je doao. Jeste li ga videli?"
GOVORNI INOVI
249
da na naredbu Odnesite ovo kraljici Engleske
1
' odgo-
vorimo sa To to kaete je istina, kraljica zaista
postoji". Ovakvo odvraanje je besmisleno zato to
naredba nije tvrdnja, niti sadri tvrdnju. Isto tako,
apsurdno je pretpostaviti da neko ko pita Da li kraljica
Engleske zna kralja Francuske?" izrie dve tvrdnje:
jednu istinitu a drugu lanu. Svakako da bismo nekome
ko postavlja ovakvo pitanje ukazali na to da je njegov
iskaz pogrean kao i pitanje, da ne doputa odgovor;
ali to je sasvim neto drugo nego optuiti ga da je
izrekao neistinitu tvrdnju, poto u stvari nita nije
tvrdio; postavio je, ili je nameravao da postavi pitanje.
itava kategorija reference predstavlja sasvim druga-
iju vrstu institucije od tvrenja, odnosno pitanja,
odnosno nareivanja. Referenca nije na istoj ravni sa
ovim institucijama, jer je deo uspenog ilokutornog
ina, a ne sama po sebi ilokutorni in. Otuda i
besmislenost pokuaja da se interpretira svaki iloku-
torni in koji ukljuuje i konaan opis kao da sadri i
tvrdnju.
Ovo su samo dva uverljiva naina na koje moemo
teoriju opisa primeniti na sve vrste ilokutornih inova.
I ni jedan ne funkcionie. Teoriju bi, prema tome,
trebalo odbaciti.
7.2. Vlastita imena
Na prvi pogled nije nita lake u oblasti filozofije
jezika nego razumeti nain na koji koristimo vlastita
imena: eto imena; i eto objekta. Ime se odnosi na
obje kat.
I mada je ovakvo tumaenje oigledno tano, ono
nita ne objanjava. ta znai to oznaava"? I kako
je uopte uspostavljena relacija oznaavanja"? Da li i
vlastita imena oznaavaju" na isti nain kao to
250 DON SERL
oznavaaju" odreeni opisi? Ova i druga pitanja kojih
elim da se poduhvatim u ovom odeljku mogu se
rezimirati pitanjem: Da li vlastita imena imaju neki
smisao?" Kao prvo, ovo pitanje pokree nedoumicu:
kakva uopte slinost postoji izmeu naina na koji
odreeni opis izdvaja svoga referenta i naina na koji
vlastito ime izdvaja svoga referenta. Je li vlastito ime,
u stvari, skraeni opis? Videemo da dva meusobno
oprena odgovora na ovo pitanje proistiu iz sukoba
izmeu, s jedne strane, toga to se vlastita imena
koriste gotovo iskljuivo za to da bi se izveo govorni
in reference, i s druge strane, sredstava i preduslova
za izvoenje onakvog govornog ina koji smo razma-
trali u etvrtom poglavlju, naroito uslova izraenog
naelom identifikacije.
Prvi odgovor glasi otprilike ovako: vlastita imena
nemaju smisao, ona su bez smisla; imaju denotaciju ali
ne i konotaciju (Mili)
6
. Argument za ovakvo gledite
jeste: odreeni opis odnosi se na objekat utoliko to
je injenica da on opisuje izvestan aspekt tog objekta,
vlastito ime uopte ne opisuje objekat. Znati da odre-
eni opis pristaje odreenom objektu, znai znati
izvesnu injenicu o tom objektu, ali znati njegovo ime
ne znai i znati bilo kakvu injenicu o njemu. Ova
razlika izmeu vlastitih imena i odreenih opisa moe
se dalje ilustrovati injenicom da esto odreeni opis
(referirajui izraz) moemo pretvoriti u obini predikat-
ski izraz jednostavno zamenivi neodreeni lan odre-
enim; na primer, neki ovek" sa taj ovek". Nijedno
takvo pomeranjc nije u naelu mogue kod vlastitih
imena. Kada stavimo neodreeni lan ispred vlastitog
imena, to je ili skraeni nain da izrazimo dobro
poznate odlike nosioca tog imena (na primer, on je
6 J.S. Mili: A Sytsiem of Logic, London and Colchesicr, 1949, lom 1, poglavlje 2,
pasus 5.
GOVORNI INOVI 251
NapoleorTznai on je po mnogo emu slian Napoleo-
nu"), ili je to skraeni oblik izraza u formalnom
modusu o samom imenu (na primcr, On je neki
Robert" to znai On se zove Robert"). Ukratko,
koristimo vlastito ime da bismo referirali na neto, a
ne da bismo ga opisali; vlastito ime ne pripisuje nita
i, shodno tome, nema nikakvog smisla.
Zdrav razum navodi nas da pomislimo kako ova-
kav odgovor moe biti ispravan, no iako ima ogromnu
uverljivost, videemo da ne moe biti ispravan, bar ne
onakav kakav jeste, jer se previe injenica zaverilo
protiv njega. Najpre, razmotrimo nekoliko metafizikih
zamki koje nam, po svoj prilici, postavlja takvo nekri-
tiko prihvatanje ovog gledita. Vlastito ime, skloni
smo da kaemo, nije povezano sa bilo kojim aspektom
samoga objekta, kao to je sluaj kod opisa. Ono je
povezano sa samim objektom. Opisi oznaavaju
aspekte odnosno odlike nekoga objekta, a vlastita
imena oznaavaju samu stvar. To je prvi korak na putu
koji vodi ka supstanci, jer prianja za ono to bi trebalo
da bude osnovna metafizika razlika izmeu objekata
i odlika odnosno aspekata objekata, te ovakvu razliku
crpe iz navodne razlike izmeu vlastitih imena i odre-
enih opisa. Ovakvu zbrku moemo nai i u Tractatusu:
Ime znai objekat. Objekat je njegovo znaenje"
(3.203)
7
. Ali obratite panju do kakvih nas zanimljivih
protivrenosti ovo neposredno vodi: znaenje reci, ini
mi se, ne moe zavisiti od bilo kojih kontingentnih
injenica na svetu, jer smo u stanju da opiemo svet
ak i kad se injenice izmene. Pa ipak je postojanje
obinih objekata, ljudi, gradova, itd. - neizvesno, te
je otuda kontingentno i postojanje bilo kog znaenja
7 M ilova tvrdnja: vlastita imena nemaju znaenje, mnfc se uinili nesaglasna sa
Vitgentajnovom: objekti sunjihovo znaenje. Ali nisunesaglasnc. (Dvosmislenost termina
..mean" i ..bedeuten".) Obojica kau: vlastita imena imaju referente ali ne i smisao.
252 DON SERL
za njihova imena. Dakle, njihova imena i nisu prava
imena. Mora postojati klasa objekata ije postojanje
nije kontingentna injenica, te su upravo njihova imena
ta prava imena
8
. A ta to znai? Ovde vidimo jednu
drugu ilustraciju iskonskog greha itave metafizike,
pokuaj da se u svet uitaju stvarne ili navodne odlike
jezika.
Uobiajeni dodatak tezi da postoji osnovna meta-
fizika razlika izmeu objekta i svojstva jeste da su
objekti samo zbir svojstava
9
. Prva teza je proizala iz
razlike izmeu referiranja i pripisivanja; a druga teza
iz tautologije da sve to moe da se kae o jednom
objektu moe da se kae opisima tog objekta. Ali, obe
su ove teze podjednako besmislene. Besmislica je
pretpostaviti da je neki objekat spoj svoga svojstava
lienog sopstva i svojih svojstava, a besmisleno je
pretpostaviti i da je neki objekat gomila odnosno zbir
svojstava. Osim toga, oba gledita imaju zajedniko
ishodite u metafizikoj greci izvlaenja ontolokih
zakljuaka iz lingvistikih teza.
Postoje tri primedbe gledita da vlastita imena
nemaju smisao:
1. Koristimo vlastita imena u egzistencijalnim
tvrdnjama, na primer: Postoji takvo mesto kao stoje
Afrika
1
', Kcrbcr ne postoji". Ovde se ne moe rei
da vlastita imena referiraju, jer je nemogue ukazati
na subjekat ovakvog jednog egzistencijalnog iskaza. Da
jeste, preduslov njegove istinosne vrednosti jamio je
njegovu istinitost, kad bi bio potvrdan, a njegovu
neistinitost kad bi bio odrean. (Drugim recima, po-
stoji" nije predikat.) Svako egzistencijalno tvrenje
tvrdi da je odreeni predikat instancionalizovan. (Kao
to kae Frege, egzistencija je pojam drugoga reda.
1
")
8 Uporedi lakode. Plamti: Theaetelus.
9 Na primer. Russcll An lnquiry into Meaning and Truih. Londtin. 1940. Mr. STI.
10 Grundge.telze der Arilhmelik. Jena 18W, mm 1, odcljak 21.
GOVORNI INOVI 253
Egzistencijalno tvrenje ne referira na objekat i ne
tvrdi da on postoji, ono pre izraava neki pojam i tvrdi
da je taj pojam instancionalizovan. Tako, ukoliko se
vlastito ime javi u egzistencijalnom tvrenju, ono mora
imati izvestan pojmovni odnosno opisni sadraj. Poku-
aji kao to je Raslov
11
, da se izbegne ova stavka, javili
su se u obliku tvrdnje da ovakvi izrazi u stvari nisu
vlastita imena, oajniki manevar koji pokazuje da
neto sigurno nije u redu sa pretpostavkama koje nas
na njega navode.
2. Reenice koje sadre vlastita imena mogu se
koristiti za tvrenja identiteta koja nose injeninu a
ne samo jeziku informaciju. Tako, na primer, reenica
Everest je omolungma"* moe se upotrebiti za
tvrdnju koja ima geografski a ne samo leksikografski
smisao. Pa ipak, kad bi vlastita imena bila bez smisla,
onda takva tvrdnja ne bi mogla da prenese vie poda-
taka nego tvrdnja izneta reenicom Everest je Eve-
rest". Izgleda, tako, da vlastita imena moraju imati
opisni sadraj, te da moraju imati smisla. U tome je
sutina Fregeovog argumenta da vlastita imena imaju
smisla
1
".
3. Naelo identifikacije zahteva da izricanje vlasti-
tog imena mora da saopti opis ba kao to to mora i
izricanje odreenog opisa, ukoliko elimo da referenca
bude usvojena. A iz ovoga izgleda da sledi kako je
vlastito ime vrsta skraenog opisa.
Sve ove tri primedbe ukazuju na isti zakljuak;
naime, da su vlastita imena skraeni konani opisi.
11 The Philosophv of Logical Alomism' , R. Marsh (ed.): Logic and Knoivltdgt.
London, 1956. str. 200 i dalje.
Tibetanski naziv Evercsia, (Prim.prev.)
12 Premda, sutipinom pcrvcrznoSu. i>n nije video Ja ovakvo nhjaSnjcnjc iskava
iik-milctu omoguava objaSnjetijt upotrebe vlastitih imena u (.g/Mcncijalnim iskazima.
Smatrao je da je besmislica koristiti vlastita imena u efAUacfaftlftl iskazima. l)bcr dic
(i rundi ugen dcr Geometrie 11', Jahrfsbrrnhl drr DtuKihtrt Malhemaliker~Vrmntxuni>,
1903, str. 373.
254
D2ON SERL
Ali izgleda da ovakav zakljuak ne moe biti
ispravan, jer nije u skladu sa suvie velikim brojem
oiglednih istina, na stranu njegova groteskna nevero-
vatnost. Prvo, kad bi zaista bilo istina da je vlastito
ime skraeni opis, onda bi opisi bili po definiciji
ekvivalentni vlastitim imenima; ali mi, opte uzev,
nemamo definicije vlastitih imena. U takozvanim reni-
cima vlastitih imena, nalazimo opise nosioca imena, ali
u veini isluajeva ovi opisi nisu po definiciji ekvivalenti
tih imena, poto su samo kontingentno istiniti za
odreene nosioce.
Ne samo da nisu po definiciji ekvivalentni, ve nije
jasno ta da preduzmemo da u svim sluajevima budu
zamena vlastitih imena. Ako pokuamo da potpuni
opis objekta predstavimo kao smisao imena, sledie
neobine posledice; na primer, bilo koji istiniti iskaz o
objektu koji koristi ime kao subjekat bie analitiki, a
svaki laan - protivreie sam sebi, znaenje imena (a
moda i identitet objekta) menjae se svaki put kad
doe do bilo kakve promene u objektu, ime e imati
razliita znaenja za razliite ljude, itd. Dakle, izgleda
da gledite po kojem su vlastita imena opisi takoe ne
moe biti istinito.
Imamo ovde lep primer jednog filozofskog proble-
ma. S jedne strane, zdrav razum nas navodi na zaklju-
ak da vlastito ime ne pripada vrsti opisa, da je ono
mi generis, ali s druge strane, itav niz teorijskih
elemenata navodi nas na zakljuak da ono mora biti
skraeni odreeni opis. Ali i protiv toga moemo da
iznesemo ozbiljne argumente. Ova antinomija omogu-
uje zakljuak ka kojem u sad usmeriti raspravu.
Mogli bismo da nae prvobitno pitanje Imaju li
vlastita imena neki smisao?" preformuliemo kao Da
li referirajua upotreba vlastitih imena povlai za so-
bom bilo koji opisni predikat?", ili jednostavno: Da
li je analitiki bilo koji iskaz u kojem je subjekat vlastito
GOVORNI INOVI
255
ime a predikat neki deskriptivni izraz?"
13
Ali ovakvo
pitanje ima svoj slabiji i svoj jai oblik: (a) slabiji -
Jesu li takvi iskazi uopte analitiki?''; i (b) jai -
Jesu li iskazi gde je subjekat vlastito ime, a predikat
identifikujui opis, analitiki?"
Razmotrimo prvo pitanje. Karakteristino je za
vlastito ime da ga koristimo kako bismo ukazali na isti
objekat u razliitim prilikama. Korisenje istog imena
u razliitim vremenima u istoriji objekta pretpostavlja
daje objekat isti; nuni uslovi referencijalnog identiteta
jeste identitet objekta na koji referiramo. Ali pretpo-
stavka da je objekat isti uvodi, pak, pretpostavku o
kriterijumu identiteta, tj. pretpostavlja se da je onaj
koji govori sposoban da odgovori na pitanje: Na
osnovu ega je objekat u vreme t.l koji smo oznaili
imenom N, identian sa objektom u vremenu t.2, koji
smo oznaili istim imenom?"; ili da to jednostavnije
kaemo: Objekat u vremenu t.l jeste isto ono to je
objekat u vremenu t.2?" a jaz na koji ukazuje ono"
treba popuniti opisnim optim terminom; u pitanju je
ista planina, ista osoba, ista reka, a opti termin koji
u svakom od ovih sluajeva daje vremenski kriterijum
identiteta. Ovo nam daje potvrdni odgovor na ono
blae formulisano pitanje. Neki opti izraz analitiki je
vezan za bilo koje vlastito ime: Everest je planina;
Misisipi je reka; De Gol je osoba. Bilo ta drugo to
nije planina ne moe biti Everest, itd.; jer da bismo
osigurali kontinuitet reference potreban je kriterijum
identiteta, a opti termin povezan sa odreenim ime-
nom daje nam takav kriterijum. ak i za one koji bi
13 Naravno, ujednom smislu analitikog" ni jedan subjekatsko-prcdikatski iskaz
ne moe bili analitian, jer je opSic Bff komingentna injenica da subjekaiski izraz ima
referenta, a otuda jekonlingcnt.no da takav iskaz ima islinosnuvrednost. Da bismo udovoljili
ovoj primedbi. moemo ili redefinisati ..analitiki" kao: /i jeanalitiko =- df. ako p ima
islinosnuvrednost. onda jelo islina po definiciji"; ili moemo da preformuliSemo prvobitno
pitanje kao: Jeli bilo koji iskaz uobliku..ukoliko jebilo tu V onda je P" analitian, gde
je.,5" zamenjeno vlastitim imenom a ../" opisnim predikatom?"
256
DON SF.RL
cleli da tvrde kako se De Gol moe pretvoriti u drvo
ili konja a da i dalje bude De Gol, mora postojati
nekakav kriterijum identiteta: De Gol ne moe da se
pretvori u bilo ta - na primer, u prost broj - a da i
dalje ostane Dc Gol; a to rei znai rei da je izvestan
termin odnosno skup termina analitiki vezan za ime
De Gol".
Da predupredimo jedan prigovor: jedno od iskue-
nja je i rei da ukoliko nastavimo da neki objekat
zovemo Everest", svojstvo biti zvan Everest" do-
voljno je jemstvo da je u pitanju isti objekat. Ali smisao
gornje analize jeste da imamo prava da ga nazivamo
Everest" samo onda ako smo u stanju da navedemo
razlog zato pretpostavljamo da je istovetan sa onim
to smo imali obiaj da nazivamo Everest", a da kao
razlog navedemo da se zove Everest" bilo bi cirkular-
no. Bar u tom smislu vlastita imena imaju konotacije".
AH odgovor da" na blai oblik pitanja ne povlai
isti odgovor kao i na onaj jai, te je upravo taj jai
oblik kljuan da bismo odluili da li vlastito ime ima
ili nema neki smisao, onako kako Frcge i ja koristimo
tu re. Jer, prema Frcgcu, smisao vlastitog imena
sadri nain predstavljanja" koji identifikuje referen-
ta, a, naravno, jedan jedini opisni predikat ne daje nam
nain predstavljanja; on nam ne prua identifikujuci
opis. Da je Sokrat ovek moda je analitiki tano, ali
predikat ovek" nije identifikujuci opis Sokrata.
Razmotrimo onu jau formulaciju naeg pitanja u
svetlu naela identifikacije. Prema ovom naelu, svako
ko koristi vlastito ime mora da bude spreman da
zameni identifikujuci opis (imajui pri tom na umu da
identifikujuci opisi ukljuuju ostenzivna predstavljanja)
objekta na koji referiramo vlastitim imenom. Ukoliko
nismo u stanju da to uinimo, trebalo bi da kaemo da
takva osoba nije znala o kome ili o emu pria, te nas
upravo ovaj elemenat navodi - kao to je, pored jo
GOVORNI INOVI
257
nekih elemenata naveo i Fregca - da kaemo da
vlastito ime mora imati izvestan smisao, i da identifiku-
jui opis ini taj smisao. Razmislite ta podrazumeva
nauiti vlastito ime. Pretpostavite da vi kaete: Uzmite
u obzir Taklejksa. Recite mi ta mislite o Taklejksu."
Ako nikada pre nisam uo za to ime, mogu jedino da
odgovorim: Ko je on?" odnosno ta je to?" A zar
va sledei potez - koji se shodno naelu identifikacije
sastoji u tome to ete mi dati ostenzivnu prezentaciju
ili niz opisa - zar mi to ne daje smisao imena, kao to
biste mogli da mi date i smisao opteg termina? Zar
to nije definicija imena?
Ve smo razmotrili nekoliko primedbi upuenih
ovom gleditu; sledea je da opis kojim jedan ovek
zamenjuje ime ne mora biti isti kao opis koji je neko
drugi spreman da ponudi u zamenu. Hoemo li da
kaemo da je ono, to je po definiciji istinito za
jednoga, samo kontigentno za drugoga? Obratite pa-
nju na kakve je manevre Fregc ovde prisiljen:
Pretpostavimo nadalje da Herbert Garncr
zna da je dr Gustav Lauben roen 13. septembra
1875, u N.H., i da to nije istina za bilo kog drugog;
za razliku od ovoga, pretpostavite da on ne zna
gde dr Lauben sada ivi ili da, tavie, ne zna nita
0 njemu. S druge strane, pretpostavite da Leo
Peter ne zna da je dr Lauben roen 13. septembra
1875. u N.H.-u. U tom sluaju, kad je u pitanju
vlastito ime ,,dr Gustav Lauben", Herbert Garncr
1 Leo Peter ne govore isti jezik, poto - premda
u stvari referiraju na istog oveka, sa tim imenom
- oni i ne znaju da to ine".
14
Tako, prema Fregeu, ukoliko naa opisna osnova
za ime nije ista, mi ak i ne govorimo isti jezik. Ali,
za razliku od ovoga, obratite panju kako retko sma-
l4ThcThniJi!hl: ali>giciil inquiry",prevod A. i M. Ouinmna, Mmd. 1<)56. Mr. 297.
258 DON SERL
tramo vlastito ime delom jednoga jezika, potpuno
suprotstavljenog drugom.
tavie, mogao bih otkriti da moj identifikujui
opis nije istinit za objekat o kome je re a da ipak ne
odbacim njegovo ime. Mogu da nauim da koristim re
Aristotel" ako mi kau da je to ime grkog filozofa
roenog u Stagiri, ali ukoliko me uenjaci uvere da
Aristotel uopte nije roen u Stagiri ve u Tebi, ja ih
neu optuiti da proti vree sami sebi. No, da to poblie
razmotrimo: uenjaci mogu otkriti da je ovo posebno
verovanje koje obino vai za Aristotela - lano. Ali,
ima li smisla pretpostaviti da je sve ono to smo do
sada verovali da je istinito o Aristotelu bilo, u stvari,
lano kad je u pitanju pravi Aristotel? Svakako da ne,
i to nam omoguava zaetak odgovora na nae pitanje.
Pretpostavite da zamolimo korisnike imena Ari-
stotel" da navedu ta smatraju za sutinske i potvrene
injenice o njemu. Njihovi odgovori bi obrazovali niz
idenfitikujuih opisa i ja bih sada eleo da tvrdim kako,
mada ni jedan od njih nije analitiki taan kad jc u
pitanju Aristotel, njihova disjunkcija jeste. Da to for-
mulicmo na ovaj nain: pretpostavite da imamo neza-
visna sredstva kojima moemo identifikovati neki obje-
kat; kakvi su onda-uslovi pod kojima mogu da kaem:
Ovo je Aristotel?" eleo bih da kaem da jc uslov,
opisna snaga iskaza, to da je dovoljan mada do sada
nespecifikovan broj ovih iskaza (odnosno opisa) istinit
za objekat. Reju, ukoliko se nijedan od identifikujui h
opisa za koje korisnici imena toga objekta veruju da
je istinit, ne pokae istinitim i za neki drugi nezavisno
lociran objekat, onda taj objekat ne moe biti identian
sa nosiocem tog imena. Neophodan je uslov za odre-
eni objekat da bi ovaj bio Aristotel da zadovolji bar
neke od tih opisa. To je jo jedan nain da kaemo
kako jc disjunkcija ovih opisa analitiki vezana za ime
Aristotel" - to je kvazi-potvrdan odgovor na pitanje:
GOVORNI INOVI
259
Imaju li vlastita imena smisao?" u onom njegovom
snanijem obliku.
Moj odgovor, dakle, na pitanje Imaju li vlastita
imena smisao?" - ukoliko time pitamo da li se vlastita
imena koriste da opiu odnosno spccifikuju obeleja
objekata - glasi: Ne". Ali ako pitanje glasi da li su
vlastita imena logiki povezana sa obelejima objekta
na koji referiraju, onda je odgovor: Da, ali na slab
nain".
Neki filozofi pretpostavljaju da je primedba na
ovakvu vrstu objanjenja kako se ista re nekad koristi
kao ime za vie nego jedan objekat. Ali to je potpuno
nevana injenica i uopte nije prigovor mome objanje-
nju. To da se razliiti objekti zovu Don Smit" nije
nita relevantnije za pitanje ,.Da li vlastita imena imaju
smisao?" nego stoje injenica da se i obale reke i centri
finansijskog poslovanja nazivaju na engleskom bank"
relevantna za pitanje Da li opti termini imaju smisla?"
I bank" i Don smit" pate od izvesne homonimije,
ali da je neka re besmislena ne dokazuje se time to
emo istai kako ona ima nekoliko znaenja. Smatrao
bih daje ova opaska suvie oigledna i da nije potrebno
razlagati je, da nije injenice da je gotovo svaki filozof
kome sam izloio ovo objanjenje dao upravo ovakvu
primedbu.
Ono to sam upravo rekao predstavlja vrstu kom-
promisa izmeu Mila i Frcgea. Mil je bio u pravu
smatrajui da vlastita imena ne sadre bilo kakav
poseban opis, da nemaju definicije; a Frege je bio u
pravu kada je pretpostavljao da bilo koji singularni
termin mora da ima neki nain prezentacije i otuda,
na neki nain, izvestan smisao. Njegova greka je bila
u tome Stoje identifikujui opis kojim se moe zameniti
ime shvatio kao njegovu definiciju.
Uzgred, eleo bih da istaknem da opis ovek
zvani X" naravno ne zadovoljava, ili u svakom sluaju
26() DON SERL
ne moe da zadovolji sam po sebi, kada je u pitanju
zadovoljenje naela identifikacije. Jer ako me pitate:
Koga podrazumevate pod XT\ a ja odgovorim: ,,o-
veka zvanog X\ ak i kad bi bilo tano da postoji
samo jedan ovek koji se zove X, time jednostavno
kaem da je to ovek na koga drugi referiraju imenom
X". Ali ako oni referiraju imenom ,,A"', onda moraju
biti spremni i da ,,A"' zamene identifikujuim opisom,
a ako pak, zamene ovek zvani X", onda se postav-
ljanje pitanja samo produava, pa ako se tako nastavi,
pada se u cirkularnost odnosno u beskonanu regresiju.
Moje referiranje na nekog pojedinca moe se parazitski
oslanjati na neije drugo, ali ovaj se parazitizam ne
moe beskrajno produivati ukoliko elimo da uopte
doe do referiranja.
Zbog toga ne moemo odgovoriti na pitanje o
tome ta, ako ita, predstavlja smisao vlastitog imena
A"', rekavi da njegov smisao odnosno deo njegovog
smisla jeste biti zvan X". Mogli bismo takode rei da
je to znaenje konja" - biti zvan konj". Zaista,
zapanjuje oveka koliko je ova greka esta
15
.
Moja analiza vlastitih imena omoguava nam da
objasnimo sva na izgled nesaglasna stanovita sa po-
etka ovog odeljka. Kako je mogue da se neko vlastito
ime javi u egzistencijalnom iskazu? Iskaz kao to je
Aristotel nikada nije postojao" tvrdi da je dovoljan,
ali do sada nespecifikovan broj deskriptivnih osnova
Aristotela" neistinit. Za koji se od njih tvrdi da je
laan jo nije jasno, poto deskriptivna osnova za ime
Aristotel" nije jo precizirana. Pretpostavite da je od
stavova za koje se verovalo da su istiniti za Aristotela
polovina istinita za jednog a polovina za nekog drugog
oveka; da li bismo onda rekli da Aristotel nikada nije
postojao? Odgovor na ovo pitanje ne moe se unapred
dati.
15 Na |u inu'i. A. Church: Introduclum t MiUhemutii-alLogic, Princcton. 15(56, sir. 5
GOVORNI INOVI 261
Slino, lako je objasniti iskaze o identitetu koji
koriste vlastita imena. Everest je omolungma" tvrdi
da je deskriptivna osnova obaju imena istinita za isti
objekat. Ukoliko je deskriptivna osnova ovih dvaju
imena za osobu koja izrie tvrdnju ista, ili ukoliko
jedna sadri drugu, tvrenje je analitiko, a ako to nije
sluaj, onda je sintetiko. Fregea je vodio zdrav instinkt
kada je, iz injenica da donosimo injenino informa-
tivno tvrenje identiteta koristei vlastita imena, zaklju-
io da ona moraju imati smisao; ali je pogreio kada
je zakljuio i da je ovaj smisao neposredan kao to je
i u odreenom opisu. Zaveo ga je njegov poznati
primer zvezda Zornjaa - zvezda Veernjaa", jer
mada je smisao ovih imena prilino neposredan, ovi
izrazi nisu paradigme vlastitih imena, ve su na granici
izmeu odreenih opisa i vlastitih imena.
tavie, vidimo sada kako izricanje vlastitih imena
zadovoljava naelo identifikacije: ako i govornik i
slualac vezuju uz odreeno ime neki identifikujui
opis, onda je izricanje imena dovoljno da zadovolji
naelo identifikacije, jer su i govornik i slualac u stanju
da zamene identifikujui opis. Izricanje odreenog
imena saoptava sluaocu odreeni stav. Nije neop-
hodno da oboje daju isti identifikujui opis, pod uslo-
vom da su njihovi opisi zaista istiniti za isti objekat.
Videli smo da je, ukoliko za vlastita imena mo-
emo uopte rei da imaju smisla, onda to prilino
neprecizan smisao. Moramo sada da istraimo razloge
ove nepreciznosti. Je li nepreciznost u pogledu toga
koja to obeleja tano ine nune i dovoljne uslove za
primenu vlastitog imena puka sluajnost, proizvod
jezikog nehata? Ili proistie iz funkcija koje vlastita
imena obavljaju za nas? Traiti kriterijume za primenu
imena ..Aristotel" znai u formalnom obliku pitati Sta
je to Aristotel; znai traiti niz kriterijuma identiteta
za objekat Aristotel. ta je Aristotel?" i Koji su
262
DON SERI,
kritcrijumi za primenu imena 'Aristotel'?'
1
postavljaju
isto pitanje; s tim to prva formulacija to ini u
materijalnom obliku, a druga u formalnom obliku
govora. Dakle, ako smo se - pre no to upotrebimo
neko ime - sloili o preciznim obelejima koja tvore
identitet Aristotela, naa pravila za korienje toga
imena bie precizna. Ali do ove e se preciznosti stii
samo po cenu da se bilo kojom upotrebom ovog imena
obuhvate neki specifini opisi. Stavie, samo ime bi
tako logiki postalo ekvivalentno ovom skupu opisa.
Ali ako bi se to dogodilo, mogli bismo da odreeni
objekat referiramo jednostavno opisujui ga. A vlastita
imena nam omoguavaju da upravo to izbegnemo i to
je ono to vlastita imena razlikuje od odreenih opisa.
Ukoliko bi kriterijumi za vlastita imena u svim sluaje-
vima bili izrazito kruti i specifini, onda bi vlastito ime
bilo samo puki rezime ovih kriterijuma, funkcionisalo
bi ba kao sloeniji odreeni opis. Ali jedinstvenost i
ogromna pragmatika pogodnost vlastitih imena u
naem jeziku lei upravo u injenici da nam ona
omoguavaju da javno referiramo na objekte a da
nismo prisiljeni da pokrenemo problematiku i sloimo
se u pogledu toga koja opisna obeleja precizno tvore
identitet objekta. Ona ne funkcioniu kao opisi, ve
kao klin o koji treba obesiti opise. Stoga je rastegljivost
kriterijuma za vlastita imena nuan uslov za izdvajanje
funkcija referiranja od opisne funkcije jezika.
Da bismo sve ovo izloili na drugi nain, pretposta-
vite da smo postavili pitanje: Zato uopte imamo
vlastita imena?" Oigledno da bismo referirali na
pojedince. Da, ali i opisi to mogu da nam obave".
Ali samo po cenu da svaki put kada referiramo speci-
fikujemo i uslovc identiteta; pretpostavimo, recimo, da
smo se sloili da odbacimo Aristotel" i da koristimo,
recimo, Aleksandrov uitelj", onda je analitika istina
da ovek na koga referiramo jeste Aleksandrov uitelj
GOVORNI INOVI 263
- ali je kontingentna injenica da se Aristotel uopte
bavio pedagogijom. (Premda je, kao to rekoh, nuna
istina da Aristotel ima logiki zbir jinkluzivna disjunkci-
ja] svojstava koje mu se obino pripisuju"
1
.)
Ne treba misliti da je jedina vrsta rastcgljivosti
kriterijuma identiteta za subjekte ona koju sam opisao
kao specifinu za vlastita imena. Kod referirajuc
upotrebe odreenih opisa mogu nastati problemi iden-
titeta sasvim druge prirode. Za Ovo je ovek koji je
poduavao Aleksandra" moe se takode rei da povlai
za sobom, na primer, da je ovaj objekat prostorno-vre-
menski kontinuiran sa ovekom koji poduava Alek-
sandra u nekoj drugoj taci prostora-vremena; ali neko
bi takode mogao primetiti da je prostorno-vremenski
kontinuitet ovoga oveka kontingentna karakteristika,
a ne kriterijum identiteta. A logika priroda veze
ovakvih karakteristika sa identitetom toga oveka moe
biti takode labava i neizvesna pre no to se povede
rasprava. No to je sasvim druga dimenzija neodreeno-
sti od one koju sam naveo kao rastegljivost kriterijuma
za primenu vlastitih imena, i ne utie na razliku u
funkciji izmeu odreenih opisa i vlastitih imena;
naime, konani opisi referiraju samo zahvaljujui inje-
nici da ti kriterijumi nisu rastegljivi u pravom smislu,
jer referiraju dajui eksplicitan opis objekta. A vlastita
imena referiraju a da pri tom ne daju ovakvu vrstu
opisa.
Mogli bismo da razjasnimo neke od opaski koje
smo dali u ovom poglavlju, uporedivi paradigmu
vlastitih imena sa iskvarenim vlastitim imenima kao to
su Engleska banka". to se tie ovih graninih slua-
jeva vlastitih imena, ini nam se da je smisao dat isto
toliko neposredno kao i kod odreenih opisa; ovde se,
naime, na povrinu ve pomaljaju pretpostavke. A i
16 Ako ne obratimo panju na protivruna svojstva pv~p <x logiki zbir uiniti
trivijalno istinitim.
DZON S ERL
vlastito ime moe stei krutu upotrebu a da nema
verbalni oblik opisa: Bog je pravedan, svemoan,
sveznajui, itd.; i sve to po definiciji za vernike. Za
nas, Homer" znai samo autor Ilijade i Odiseje".
Forma esto moe da nas zavede: Sveto Rimsko
carstvo nije bilo ni sveto niti rimsko, itd., pa ipak je
bilo Sveto Rimsko carstvo. Isto tako, moe biti pitanje
konvencije to se ime Marta" daje samo devojkama,
ali kad bih svome sinu dao ime Marta", mogao bih
da usmerim u pogrenom pravcu, ali to ne znai i da
laem. Ali naravno, nisu sva paradigmatska vlastita
imena slina u pogledu prirode svoga opisnog sadra-
ja". Tako, na primer, postoji razlika izmeu imena
ivih ljudi kada sposobnost korisnika odreenog imena
da prepozna osobu moe biti vaan identifikujui
opis", i imena istorijskih linosti. Ali sutinska injenica
koju treba imati na umu kada se bavimo ovim proble-
mima jeste da imamo instituciju vlastitih imena kako
bismo izvrili govorni in identifikujueg referiranja.
Postojanje ovih izraza proistie iz nae potrebe da
odvojimo referiranje od predikativnih funkcija jezika.
Ali nikada nismo u stanju da referiranje potpuno
odvojimo od predikacije, jer da bismo to uinili, morali
bismo da prekrimo naelo identifikacije, a ukoliko se
njemu ne priklonimo, uopte nismo u stanju da referi-
ramo.
264
Osmo poglavlje
IZVESTI TREBA" IZ JESTE"
Jedna od najstarijih metafizikih razlika jeste ona
izmeu injenice i vrednosti. U osnovi ovakvog verova-
nja u tu razliku jeste opaanje da vrednosti nekako
potiu od osoba i ne mogu se nalaziti u svetu, bar ne
u svetu kamenja, reka, drvea i sirovih injenica. Jer
da je tako, one bi prestale da budu vrednosti i postale
bi prosto jo jedan deo sveta. Sa stanovita istorije
filozofije, jedna od tekoa sa ovom razlikom jeste da
je bilo mnogo naina njenog odreivanja, a da svi ti
naini nisu ekvivalentni. Raireno je miljenje da u
svome poznatom odlomku Rasprave Hjum aludira
upravo na ovu razliku kada govori o nevoljama prelaska
sa jeste" na treba"
1
. Mur (Moorc) je sagledao ovu
razliku u svetlu razlike izmeu prirodnih" svojstava
kao to je uto, i onoga to je nazvao ,,ne-prirodnim"
svojstvima, kao to je dobrota
2
. Ironino, Murovi
sledbenici, obrnuvi uobiajeni redosled metafizikog
rasuivanja, uitali su ovu metafiziku razliku natrag
u jezik kao tezu o loginim vezama u jeziku. Tako
1 D. Hume: A TfcMto of Human Nature (L.A.Selby-Bigge, U. ) , Onford. 1KNS.
sir. 469. Nije- sasvim juno da je ovakvo tumaenje lljuma opravdano. Uporedi A.C.
M;u'[myre: 'Hume on ..is" and ..ougtif", The Philosophical Jbvinr, sv. 67. 1959.
2 G.E. Moore: Principia Ethica, Cambridgc, 1903.
DON SERL
formulisana, to je teza da ni iz jednog skupa opisnih
iskaza ne sledi nijedan vrednosni iskaz. Kaem ironi-
no", jer je upravo jezik prepun protivprimera gleditu
da vrednosti ne mogu da slede iz opisa. Kao to smo
videli u estom poglavlju, nazvati neki argument valja-
nim ve znai proceniti ga; pa ipak, tvrdnja o njegovoj
valjanosti sledi iz izvesnih opisnih" iskaza o njemu.
Pa ak i sami pojmovi valjanog argumenta, uverljivog
argumenta i dobrog rasuivanja vrednosni su u relevan-
tnom smislu, jer ukljuuju i pojmove o tome ta je
opravdano odnosno ispravno zakljuiti kada su date
odreene premise. Ukratko, ironija lei u injenici da
je i sama terminologija kojom je teza izraena -
terminologija logikog sleda i valjanosti - pretpostavlja
neistinitost ovakve teze. Na primer, iz iskaza da p
povlai q sledi, izmeu ostalog, da je svako ko tvrdi p
obavezan da prihvati i istinitost q\ te da ako se zna da
je p istinito, onda je opravdano zakljuiti da je i q.
Pojmovi preuzimanja obaveze i opravdanosti u takvim
sluajevima nisu ni manje ni vie vrednosni" nego to
su kada govorimo o preuzimanju obaveze, opredeljeno-
sti da neto uinimo ili kada kaemo da je opravdano
da objavimo rat.
U ovom poglavlju elim da dublje istraim na-
vodnu nemogunost izvoenja vrednosnog iz skupa
opisnih iskaza. Koristei zakljuke analize ilokutornih
inova u Treem poglavlju, pokuau da prikazem jo
jedan protivprimer ovoj tezi".
Teza da treba" ne moe da se izvede iz jeste
obino se smatra samo jo jednim nainom da se tvrdi,
ili da je to samo poseban sluaj stanovita, da opisna
tvrenja ne mogu da povlae vrednosna. Protivprimer
ovoj tezi mora da krene od uzimanja jednog ili nekoliko
tvrenja koje bi zagovornik teze smatrao isto injeni-
3 U svojoj modernoj verziji. Neuiznositi pnmerc prolivne predivima Iljuma, Mur;i
ili metafizikim ra?likovanjuinjenice i vreiinosti.
266
GOVORNI INOVI
267
nim, odnosno opisnim (oni i ne moraju da zaista sadre
re jeste") i pokae kako su logiki povezani sa
tvrenjem koje bi zagovornik teze smatrao vrednosnim
(u ovom sluaju, takav bi iskaz sadrao jedno treba'*)
4
.
Podsetimo se na samo poetku da je u engleskom
jeziku treba" skromni modalni pomoni glagol; daje
jeste" kopula u engleskom; i daje pitanje da li treba"
moe da se izvede iz jeste" isto toliko skromno kao i
same reci. Jedna od prepreka da se ova materija jasno
sagleda jeste i ono to je Ostin (Austin) nazvao Jvresse
des grands profondeurs". Ukoliko je neko unapred
uveren da vani problemi vise o pitanju da li treba"
moe da se izvede iz jeste", onda on moe imati
ozbiljnih tekoa da stekne jasnu sliku o logikim i
lingvistikim problemima koji su ovde posredi. Naro-
ito moramo izbegavati, bar na poetku, da upadnemo
u koloteinu prie o etici ili moralu. Bavimo se sa
treba", a ne sa moralnim treba". Ukoliko prihvatimo
ovakvu razliku, mogli bismo rei da se ja trenutno
bavim odreenom tezom iz filozofije jezika, a ne tezom
iz oblasti filozofije morala. Smatram da pitanje da li
treba" moe da se izvede iz jeste" zaista nosi_teret
filozofije morala, ali u o tome raspravljati tek poto
iznesem svoj protivprimer. Ko ita standardne autore
koji su pisali na temu treba" i jeste", impresioniran
je sa kojim stepenom potcenjivanja gledaju na moralna,
pa i politika pitanja, samo zato da bi se bavili
modalnim pomonim glagolima i ilokutornim snagama.
Ono to sledi je u prilinoj meri slino dokazu koji
sam objavio ranije*. Objavljene kritike toga prethodnog
4 Ukoliko ovaj poduhvat uspe. ponovo emo premostili jaz izmeu vrcdnnMH>n" i
upisnog" i shodno tome pokazati jednudruguslabost ovi
1
terminologije. Za sada, meutim.
moja Mniii'f.ija je da se pridravam ove terminologije, pretvarajui se da su pojmovi
vrudnusnog i opisnoj; prilino jasni. Kasnije u ovom poglavlju, izneu u kom pogledu
smatram tla sui olienjezbrkea nesamo neistinitosti okuiiij smo govorili uestom poglavlju.
5 ).R- Searle: 'How to dcrivc ought" from ..is"\ The l'hilimiphical Review. januar.
U64.
268
DON S FRL
rada pojasnile su mi potrebu da se taj dokaz ponovo
iznese kako bi se razjasnili nesporazumi, odgovorilo na
primedbe i kako bismo njegove zakljuke uklopili u
opte objanjenje govornih inova.
8.1. Kako to uiniti
Razmotrite sledei niz tvrenja:
1. Dons je izrekao rei: Ovim obeavam da u
ti, Smite, platiti pet dolara".
2. Dons je obeao da e Smitu platiti pet dolara.
3. Dons je sebe stavio u obavezu (preuzeo) da
Smitu plati pet dolara.
4. Dons je u obavezi da Smitu plati pet dolara.
5. Dons treba da plati Smitu pet dolara.
Razviu svoje izlaganje s obzirom na ovu listu,
tvrdei da veza izmeu bilo kog od ovih iskaza i onog
koji dolazi iza njega, iako u svakom od sluajeva nije
veza logikog sleda, ipak nije sluajna ili potpuno
kontingentna relacija; a dodatni iskazi i neka druga
prilagodenja neophodna da bi se uspostavila relacija
logikog sleda ne moraju ukljuivati bilo kakve vredno-
sne iskaze, moralna naela ili bilo ta tome slino.
Otponimo! Kako je 1 povezano sa 2? U odree-
nim okolnostima, izustiti rei pod znacima navoda u
stavci 1 jeste in obeavanja. A deo odnosno posledica
znaenja rei iz iskaza 1 jeste da u takvim okolnostima
izustiti ih znai obeati. Ovim obeavam" predstavlja
paradigmatino sredstvo u engleskom jeziku da bi se
izvrio in identifikovan u 2 - obeavanje.
Iskaimo sada empirijsku injenicu o engleskoj
govornoj praksi u obliku jedne dodatne premise:
\a. Pod izvesnim uslovima, U, svako ko izrie rei
(reenicu) Ovim obeavam da u ti platiti, Smite, pet
dolara*' obeava da plati Smitu pet dolara.
GOVORNI INOVI 269
ta je sve podvedeno pod rubriku uslovi /"?
Uslovi e biti oni specifikovani u Treem poglavlju,
nuni i dovoljni uslovi za izricanje reci (reenice), kako
bi se izvrilo uspeno i ne-manjkavo izvoenje ina
obeavanja. To ukljuuje uslove inputa i autputa,
razliite namere i verovanja govornika, itd. (Vidcti
odeljak 3.1 .) Kao to sam istakao u Treem poglavlju,
granice pojma obeanja su, kao i granice veine poj-
mova u prirodnom jeziku, pomalo neprecizne. Ali
jedna stvar je jasna; ma koliko da su te granice
rastegljive, i ma koliko moe biti teko suditi o margi-
nalnim sluajevima, uslovi pod kojima se za oveka
koji izrie ovim obeavam" moe s pravom rei da je
neto obeao, jesu u savreno uobiajenom smislu te
reci empirijski uslovi.
Stoga dodajemo, kao jo jednu premisu, empirij-
sku pretpostavku da su ovi uslovi zadovoljeni.
lb. Uslovi U su zadovoljeni.
Iz 1, la. i lb. izvodimo 2. Argument ima oblik:
Ako U onda (ako / onda O): U za uslove, / za izriaj,
O za obeanje. Dodajui premise / i U ovom hipoteti-
kom stavu izvodimo 2. I koliko vidim, u ovoj logikoj
hrpi ne pomaljaju se nikakve vrednosne premise. Vie
toga treba rei o vezi 1 prema 2, ali to u ostaviti za
kasnije.
Kakva je veza izmeu 2 i 3? Iz nae analize
obeavanja u Treem poglavlju sledi daje obeavanje,
po definiciji, in preuzimanja obaveze. Ni jedna analiza
pojma obeavanja ne moe biti potpuna ako ne sadri
okolnost da onaj koji obeava stavlja sebe u, ili
preuzima, prihvata, odnosno priznaje, obavezu onome
kome je obeanje upueno da e izvriti neki budui
stner akcije, obino u korist onoga kome je obeanje
upueno. Moemo se nai u iskuenju da pomislimo
kako se obeavanje moe analizirati u svetlu stvaranja
odreenih oekivanja kod slualaca i njima slinih, ali
270 DON SERI.
samo je malo razmiljanja dovoljno da vidimo kako je
kljuna razlika izmeu iskaza kojim se saopstava na-
mera s jedne, i obeavanja, s druge strane, upravo u
prirodi i stcpcnu primoranosti odnosno obaveze preu-
zete obeavanjem. Prema tome, mislim da 2 nepo-
sredno povlai 3, ali nemam nikakvih prigovora ukoliko
bi neko eleo da doda - zarad formalne pedanterije -
tautoloku (analitiku) premisu:
2a. Sva obeanja su inovi stavljanja sebe u (preu-
zimanje) obavezu da se uradi obeana stvar.
Ovo izvoenje ima oblik modus ponens: ukoliko
O onda SUO: O za obeanje, SUO za stavljanje u
obavezu, a dodajui premisu O ovom hipotetikom
stavu, izvodimo 3 .
Kako je 3 povezan sa 4? Ukoliko se neko stavio
u obavezu, onda je u vreme ina koji obavezuje, taj
neko u obavezi. To je, drim, takoe tautologija
odnosno analitika istina; to jest, neko ne moe da
uspeno sebe stavi u obavezu ukoliko nema take u
kojoj je bio u obavezi. Naravno, mogue je da se
naknadno desi neto to moe da subjekta oslobodi
obaveza koje je preuzeo, ali ta je injenica nevana za
ovu tautologiju, po kojoj kad subjekat stavi sebe u
obavezu, onda je u toj taki u obavezi. Da bismo dobili
neposredni logiki sled izmeu 3 i 4, dovoljno je da 4
konstruiemo tako da iskljuimo bilo kakav vremenski
jaz izmeu take dovrenja ina u kojoj je preuzeta
obaveza, 3, i take u kojoj se tvrdi da je subjekt u
obavezi, 4. Tako formulisan 3 direktno povlai za
sobom 4. Formalisti mogu poeleti da ispred svakog
1-5 stave frazu ,,u vreme f", i da, kao kod prelaza sa
3 na 4, dodaju tautoloku premisu:
3a. Svi oni koji stave sebe u obavezu, jesu (u vreme
u koje su se tako postavili) u obavezi.
6 Ve sada smo izveli 'vrednirani' isk;iz iz 'opisnih' iskaz, poto je ..obaveza"
'vri-dntiMia' rc.
GOVORNI OlNOVI 271
Tako zasnovan, prelaz sa 3 na 4 je u istom obliku
kao i prelaz sa 2 na 3. Ako (u /) SUO onda (u t) UO:
t za odreeno vrcme, SUO za staviti se u obavezu, UO
u obavezi. Dodajui (u r) SUO ovom hipotctikom
stavu, izvlaimo (u t) UO.
Glagolsko vreme u kopuli iskaza 4 tumaim tako
to ga vrsto povezujem s vremenom ina obeavanja.
Ali, da ponovim, drugi nain da se postigne ista stvar
jeste da pred svako tvrenje od 1 - 5 stavim frazu u
vreme f". U ranijoj verziji ovoga dokaza
7
, tumaio sam
jeste" iz 4 kao pravi prezent i dozvolio vremenski jaz
izmeu dovrenja ina obeavanja i jeste" iz Dons
je u obavezi". A onda sam dodao ceteris paribus
pretpostavku kako bih uvaio injenicu da se u meu-
vremenu mogu dogoditi razne stvari koje e osloboditi
Donsa obaveze koju je preuzeo obeavanjem; na
primer, Smit ga moe razreiti te obaveze, ali on moe
da se od takve obaveze iskupi plaanjem. Slina ceteris
paribus pretpostavka izmeu 4 i 5 bavila se mogunou
konfliktnih obaveza, moguim rdavim karakterom, ili
rdavim posledicama obeanog ina, itd. Mislim da je
ovakva formulacija blia stvarnosti po tome to je
izriito uzela u obzir to da iskazi kao to su 4 i 5 podleu
osporavanju. Ali ta podlonost osporavanju je pove-
zana sa injenicom da se izvesni elementi koji su van
ina obeavanja odraavaju na to kakve obaveze su-
bjekt ima odnosno ta treba da uini. Ti elementi ne
utiu na logike odnose koje ovde pokuavam da
uobliim, te su stoga irelevantni za nae trenutno
razmatranje.
tavie, u sadanjoj klimi filozofskog miljenja,
zadravanje ceteris paribus elemenata u izvoenju,
predstavlja otvoren poziv na raznorazne irelevantne
prigovore. Jedna grupa mojih kritiara je ak tvrdila
da je uvercnje u nemogunost izvoenja vrednosnih iz
7 J.R, Searle: op. dl. str. 46 i dalje.
272
DZON S ERL
opisnih iskaza zasnovano na potrebi za ceteris paribus
pretpostavkom u izvoenjima. I tako, da bismo izbegli
uvoenje ovakvih irelevantnosti, u ovom kao i u
sledeem koraku, primcujem - ali samo u prolazu a
izostavljam iz dokaza - svako eksplicitno razmatranj e
o tome kako spoljni inioci oslobaaju od obaveze -
ukidaju ili prevazilaze obavezu preuzetu obeavanj em.
Sutinska taka prclaza sa 3 na 4 jeste tautologija da
kada stavite sebe u obavezu onda ste tada i tamo u
obavezi, ak iako ste u stanju da se od nje kasnije
izbavite, to moe imati konfliktne i preklapajue
obaveze u isto vreme, itd.*
Kakva je veza izmeu 4 i 5? Anal ogno tautologiji
koja eksplicira vezu izmeu 3 i 4, ovde postoji tautol o-
gija da ukoliko je neko u obavezi da uini neto, onda,
to se tie te obaveze, taj treba da uradi ono to je u
obavezi da uini. Naravno, da ponovi m, moe postojati
gomila drugih razloga da kaemo kako subjekt ne treba
da izvri in koji je u obavezi da izvri; na primer,
subjekt moe imati i konfliktnu obavezu da ne izvri
taj in, ili taj in moe biti tako rdav po svom karakteru
ili imati tako rdave posledice da je subjektova obaveza
da izvri in nadvl adana ovakvim el ementi ma i da stoga
subjekt ne treba, kad se sve uzme u obzir, da izvri
takav in. Konano, subjekt moe preuzeti obavezu da
uini i neke uasne stvari koje ne bi trebal o da uini.
Stoga treba da ukl onimo sve mogunosti, precizirajui
u kom smislu 5 sledi 4. Treba da razlikuj emo:
H MiI/J,I je vano nagla\iti da injenica da jednu moli: il;i nadjaa druga obaveza di
injenica da od obaveze moe oslobodili odnosno razreiti ak i no kvalifikuje tuobavezu,
a nema ni govora da porie njeno postojanje. Prc svega, mora da ve postoji neka obaveza
da bismo mogli da joj suprotstavimo nekudrugu, podjednako snanu obavezu, ili da seod
nje oslobodimo. Mo^u*enai u konfliktu kojuod dve sukobljene obavezu treba da izvrSim,
kojoj da udovoljim ;i koju da prekrim. Mogu imali opravdanje to nisam uinio ne*lo Mu
je trebalo da uinim, shodno nekoj specifinoj obavezi. Cak semoje krsenjt- mo?.eopravdati,
sankcinmsiUi pa i podsiai. Svemu ovome logiki prethodi injenica da treba da uradim
ono Sto sam preuzeo kao obavezu<la uinim.
GOVORNI INOVI 273
5'. to se tie njegove obaveze da plati Smitu pet
dolara, Dons treba da plati Smitu pet dolara
i
5". Kad se sve uzme u obzir, Dons treba da plati
Smitu pet dolara.
Jasno je da ukoliko protumaimo 5 kao 5" ne moemo
da ga izvedemo iz 4 bez dodatnih premisa. No, isto
tako je jasno da - ukoliko ga protumaimo kao ekviva-
lent za 5', to je moda verovatnije tumaenje kada se
ima na umu njegovo javljanje u raspravi - moemo da
ga izvedemo iz 4. I bez ozbira na to da li elimo da 5
tumaimo kao 5', moemo da jednostavno izvedemo
5' iz 4, to je sasvim dovoljno za nae trenutne namere.
Ovdc, kao i u dva prethodna koraka, moemo da dodamo,
radi formalne preciznosti, tautoloku premisu:
4a. Ukoliko je subjekt u obavezi da uini neto,
onda to se tie te obaveze, subjekt treba da uini ono
to je u obavezi da uini.
Ovaj argument je u obliku: ako UO onda (to se
tie UO) T, gde je UO - u obavezi, a T - treba.
Dodajui premisu UO, izvodimo (to se tie UO) T.
Tako smo izveli (u strogom smislu reci izvesti",
onako kako bi to dopustio prirodan jezik) jedno treba"
iz jednog jeste". A dodatne premise, potrebne da bi
ovakvo izvoenje uspelo, nisu ni u kom sluaju bile
moralne odnosno vrednosne prirode. One su se sasto-
jale od empirijskih pretpostavki, tautotogija i opisa
jezike upotrebe. Treba takoe istai da ak i kad 5
protumaimo kao 5', ovo treba" je u Kantovom smislu
kategoriko" a ne hipotetiko" treba. 5' ne kae da
Dons treba da plati ukoliko eli to i to. Ono kae da
on treba, s obzirom na svoju obavezu, da plati. Obratite
panju i na to da su koraci izvoenja dati u treem
licu. Ne zakljuujemo ja treba" iz ja sam rekao: 'Ja
obeavam'", ve on treba" iz on je rekao: 'Ja
obeavam'".
274
DON SERL
Ovaj dokaz razvija vezu izmeu izricanja izvesnih
reci i govornog ina obeavanja, a zatim razvija obeava-
nje u obavezu i prelazi sa obaveze na treba". Korak sa
1 na 2 je korenito razliit od ostalih i zahteva poseban
komentar. U okviru 1, tumaimo ovim obeavam" kao
englesku frazu koja ima izvesno znaenje. Poslcdica tog
znaenja jeste da izricanje te fraze pod izvesnim uslovima
predstavlja in obeavanja. Tako, predoavajui izraze
koji su pod znakom navoda u okviru 1 i opisujui njihovu
upotrebu u \a., imamo, polo je ve bila uvedena,
instituciju obeavanja. Mogli bismo otpoeti i sa jo
prizemnijom premisom nego to je 1, rekavi:
lb. Dons je izrekao fonetski niz: Ovim ti obea-
vam, Smite, da u ti platiti pet dol ara. *
U tom sluaju bi nam bile neophodne empirijske
premise koje tvrde da je ovaj fonetski niz bio, na
izvestan nain, povezan sa izvesnim j edinicama znae-
nja, koje se odnose na izvesne dijalekte.
Prelazi sa 2 na 5
1
su relativno laki, jer je svaki
korak formalno posredovan tautologijom. Oslanj amo
se na definicijske veze izmeu obeati ", obavezati "
i treba"; tako i mamo samo probl em da se obaveze
mogu preklapati odnosno ukloniti na niz naina, a to
je injenica koju treba da uzmemo u obzir. Reavamo
svoju tekou specifikujui da je postojanje obaveze
bilo u vreme preuzimanja obaveze, a da se treba"
odnosi na postojanje te obaveze.
8.2. Priroda sporova o kojima je re
ak i pod pretpostavkom da je sve to sam do
sada rekao istina, ipak e itaoci odgajani u duhu
savremene filozofije osetiti izvesnu nelagodnost. Mi-
* U engleskom originalu iskaz je napisan fonetskim znakovima, shodno prirodi
cnfklkog jezika, gde ne vai pravilo: jednu slovo - jedan glas: ai* hirbai* pramis* tapci*
\u* &mie' faiv" dalarz. (Prim. prev.)
GOVORNI INOVI 275
slie da je posredi neka varka. Mogli bismo da njihovu
nelagodnost formuliemo ovako: kako moje priznava-
nje obine injenice o oveku, kao to je injenica da
je izrekao izvesne reci ili da je dao neko obeanje,
moe da oprcdeli mene na gledite da on treba da neto
uini. Sada bih eleo da ukratko razmotrim kakav iri
filozofski znaaj moe imati izvoenje koje sam poku-
ao; i to tako da nam ono omogui skicu odgovora na
ovo pitanje.
Otpoeu razmatranjem o zasnovanosti pretpo-
stavke da se na to pitanje uopte ne moe odgovoriti.
Sklonost da se prihvati strogo razlikovanje izmeu
jeste" i treba" kao i izmeu opisnog i vrednosnog,
poiva na izvesnoj predstavi o prirodi veza reci sa
svetom. To je veoma privlana predstava, toliko pri-
vlana (bar meni) da nije potpuno jasno koliko moe
da je ugrozi puko iznoenje ovakvih protivprimera koje
sam iznco u estom poglavlju. Neophodno je i objanje-
nje kako i zato ova klasina empirijska predstava ne
uspeva da izae na kraj sa ovakvim protivprimerima.
Ukratko, takva je predstava konstruisana otprilike
ovako: najprc damo primere takozvanih opisnih iskaza
(Moja kola idu 80 milja na sat", Dons je visok 6
stopa", Smit ima smeu kosu"), a zatim im suprosta-
vimo takozvane vrednosne iskaze (Moja kola su dobra
kola", Dons treba da plati Smitu 5 dolara", Smit je
zao ovek"). Svako moe videti da su to razliite vrste
iskaza. Uobliavamo razliku tako to ukazujemo da je
za opisne iskaze pitanje istinitosti odnosno neistinitosti
mogue objektivno utvrditi, zato to znati znaenje
opisnih izraza znai znati pod kojim su objektivno
utvrdljivim uslovima iskazi koji ih sadre istiniti odno-
sno lani. Ali u sluaju vrednosnih iskaza, situacija je
potpuno drukija. Znati znaenje vrednosnih izraza
nije samo po sebi dovoljno da bi se znalo pod kojim
uslovima su iskazi koji ih sadre istiniti odnosno lani.
276
DON S ERL
poto je znaenje tih izraza takvo da ovi iskazi uopte
nisu sposobni za objektivnu odnosno injeninu istini-
tost odnosno neistinitost. Govorni k moe da da bilo
koje obrazloenje za bilo koji od svojih vrednosnih
iskaza, ali ono uvek sutinski sadri i pozivanje na
stavove koje on ima, kriterijumc procene koje je
prihvatio, ili moral na naela po kojima je odabrao da
ivi i prosuuje druge ljude. Opisni iskazi su tako
objektivni, a vrcdnosni subjektivni, a ta je razlika
posledica upotrebe razliitih termi na.
Osnovni razlog ovakvih razlika jeste u tome to
vrcdnosni iskazi obavljaju potpuno drukije zadatke od
opisnih. Njihov posao nije da opisuju svojstva ovoga
sveta, ve da- izraze oseanja lica koje govori, da izraze
njegove stavove, da pohvale ili pokude, da uzdiu ili
vredaju, da osude, da preporue, da savetuju, da
narede, itd. Jednom kada uvidimo ove razliite iloku-
torne snage koje imaju ove dve vrste izriaja, videemo
da izmeu njih mora postojati logiki jaz. Vrednosni
iskazi moraju biti razliiti od opisnih, kako bi obavili
svoj zadatak; jer kada bi bili objektivni, ne bi vie mogli
funkcionisati u smislu vrednovanj a. Metafiziki gleda-
no, vrednosti se ne mogu nalaziti u svetu, j er da je
tako, prestale bi da budu vrednosti i postale samo jo
jedan deo sveta. Formal no gl edano, to znai da vred-
nosnu re nije mogue definisati pomou opisne reci,
jer kada bi to bio sluaj, vie ne bi bilo mogue koristiti
vrednosnu re za pohvalu ve samo za opisivanje.
Formulisano jo na j edan nain, nastojanje da se
treba" izvede iz j este" nemi novno je traenje vreme-
na, jer jedino moe da pokae, ak i ako uspe, da
jeste" nije stvarno j este" ve samo prikriveno tre-
ba"; i obrnuto - da treba" nije stvarno treba" ve
samo prikriveno j este".
Ovakva predstava zainje izvestan model o vezi
vrednosnih i opisnih tvrdnji. Prema klasinom model u,
zakljuak izveden iz j ednog ili vie opisnih tvrenja ka
GOVORNI INOVI 277
vrednosnom tvrenju, ukoliko je valjan, neminovno je
posredovan dodatnim vrednosnim tvrenjem. Racio-
nalna rekonstrukcija ovakvih argumenata ima oblik:
Vrednosna velika pre- na primer, subjekt treba da
misa: odri obeanje;
Opisna mala premisa: na primer, Dons je obe-
ao da e uiniti A
1
;
Prema tome, vredno- Prema tome, Dons treba
sni zakljuak: da uini X.
Sutinski je za ovaj model da- kriteriji na osnovu
kojih odluujemo da je tvrenje vrednosno ili opisno
moraju biti nezavisni od pomenutih relacija logikog
sleda. A to znai, pretpostavlja se da smo u stanju da
nezavisno identifikujemo klasu opisnih tvrenja i klasu
vrednosnih tvrenja o kojima potom pravimo dalje i
nezavisno otkrie da lanovi prethodne klase ne mogu
sami povlaiti lanove potonje klase. Ako definiemo
vrednosno" i opisno" tako da ova teza stoji, ona
postaje potpuno trivijalna. Pominjem ovo zato to u
ovakvim raspravama osoba koja smatra da opisna
tvrenja ne mogu da povlae vrednosna esto dolazi u
iskuenje da uini trivijalnim sopstveno stanovite pozi-
vajui se na klasini model u ovako trivijalnom vidu.
A svome protivniku kae: Tvrdite da ova opisna
tvrenja povlae ova vrednosna tvrenja, ali to samo
pokazuje da ova na izgled opisna tvrenja ne mogu biti
uistinu opisna odnosno da ova na izgled vrednosna
tvrenja ne mogu biti zaista vrednosna". Ovakav odgo-
vor je priznanje poraza.
Sutina moga protivprimera jeste da pokaem
kako klasian model ne mora da se izbori sa institucio-
nalnim injenicama. esto je posredi upravo to da
subjekat ima izvesne obaveze, opredeljenja, prava i
odgovornosti, ali je to pitanje institucionalne a ne
sirove injenice. Upravo sam jedan takav instituciona-
278 DON SERL
lizovan oblik obaveze, obeavanja uveo maloprc kako
bih izveo treba" iz jeste". Poeo sam sa sirovom
injenicom da je neki subjekt izrekao izvcsne reci, a
zatim sam uveo instituciju kako bih dobio institucio-
nalne injenice pomou kojih smo stigli do zakljuka
da, shodno svojoj obavezi, taj subjekt treba da nekom
drugom oveku plati pet dolara. itav ovaj dokaz
poiva na uvoenju konstitutivnog pravila, po kojem
obeati neto znai preuzeti obavezu, i ovo pravilo je
pravilo znaenja 'opisne' reci obeanje". Umesto
starog: Ni iz jednog skupa opisnih iskaza ne sledi
vrednosni zakljuak a da se pri tom ne doda bar jedna
vrednosna premisa", mogli bismo da stavimo: Nijedan
skup iskaza sastavljen od sirovih injenica ne moe da
povue iskaz sastavljen od institucionalne injenice, a
da se ne doda bar jedno konstitutivno pravilo". Nisam
sasvim siguran da je ovo poslednje istina, ali sam sklon
da to verujem; bar je u skladu sa injenicom o gore
pomenutom procesu izvoenja.
Sada smo u situaciji da vidimo kako moemo da
izvedemo beskonaan broj ovakvih dokaza. Razmotrite
sledei prilino razliit primer. Na svojoj smo polovini
sedmoga ininga i ja uveliko napredujem ka drugoj bazi.
Baca lopte se zavrti a onda ispaljuje loptu do zaklona
za kratko zaustavljanje, i ja sam izvuen dobrih 10
stopa niz liniju. Sudija dovikuje: Napolje!" Ja se,
meutim, kao pozitivista, drim svog uverenja. Sudija
mi kae da se vratim u zaklon za one koji ne uestvuju
u igri. Ja mu dokazujem da je nemogue izvesti treba"
iz jeste". Ni jedan skup opisnih tvrdnji koji opisuju
injenino stanje, kaem, ne povlai za sobom bilo
kakav vrednosni sud u smislu da moram ili da treba
da napustim teren. Ne mogu se vriti vrednovanja
samo na osnovu injenica. Neophodna je i vrednosna
velika premisa." Prema tome, vraam se i ostajem na
drugoj bazi (sve dok me, neminovno je, po kratkom
postupku ne uklone sa terena). Mislim da svi smatraju
OOVORN1 INOVI
279
kako su moje tvrdnje bile ovde naopakc, i to naopakc
u smislu logiki besmislene. Naravno da je mogue
izvui treba" iz jeste" i premda je pokrenuti izvoenje
u ovom sluaju komplikovanije nego u sluaju obeava-
nja, ono, u naelu nije nita drukije. Uputajui se u
igru bezbola, preuzimam obavezu da se pridravam
izvesnih konstitutivnih pravila.
Sada smo u stanju da vidimo kako je tautologija
da neko treba da odri svoja obeanja samo jedna iz
klase slinih tautologija koje se odnose na instituciona-
lizovane oblike obaveze.
Na primer, izreka Ne treba krasti" moe se
razumeti (mada nema potrebe) kao da tvrdi da priznati
neto za tue vlasnitvo nuno podrazumeva priznanje
da on ima pravo da ga proda. To je konstitutivno
pravilo institucije privatne svojine
9
. Ne treba lagati"
moe se protumaiti kao da kae da tvrditi neto nuno
podrazumeva preuzimanje obaveze da se govori istini-
to. Jo jedno konstitutivno pravilo! Treba vraati
dugove" moe se protumaiti kao da kae da neto to
je priznato kao dug mora nuno da se prizna i kao
obaveza da e biti plaeno. Naravno, da ponovimo,
postoje i drugi naini da se protumae ove reenice a
koji nee tvrdnju izraenu u njihovom izricanju pretvo-
riti u tautologiju. Lako je videti kako e sva ova naela
stvoriti protivprimer tezi da je nemogue izvesti treba"
iz jeste".
9 Prudon (Proudhon) je rekao: Svojina je kraa", Ukoliko pokuamo da ovo
protumaimo kao internu pnnicdl'u. cm.i nema smisla. Izreena je kao primedba spolja,
koja tnbl da napadne i odbitci ustanovu line svojine. Ona svoj izgled i snagu paradoksa
crpe konMci termine koji su svojstveni inslituciji kako bi napala lu istu instituciju.
Stojei na palubi nekih institucija, mogue je petljali izvesnim konstiruiivnun
pravilima, pa ak i neke druge institucije bacili u more. Ali, moe li ovek da zavitla we
institucije preko palube (kako bi moda izbegao okolnosti u kojima e morati da izvede
..treba" iz ,jeste")? Ne moe. ukoliko hoe cia i dalje uprainj.iva one oblikeponaanja koje
smatramo tipino ljudskim. Pretpostavimo da je Prudon dodao (i pokusan da se dri tog
pravila u ivotu): Istina je la; brak je ncversrvo; jezik je nekomunikativan; zakon je
zloin, itd.", sa svim moguim institucijama.
2go
DON S ERL
Moji okvirni zakljuci su, prema tome, sledei:
1. Klasina slika ne uspeva da objasni instituci-
nalnc injenice.
2. Institucionalne injenice postoje unutar sistema
konstitutivnih pravila.
3. Neki sistemi konstitutivnih pravila podrazume-
vaju obaveze, oprcdeljenja i odgovornosti.
4. Unutar nekih od ovih sistema, moemo izvesti
treba" iz jeste" po ugledu na prvo izvoenje.
Uz ovakve zakljuke vraamo se sada pitanju
kojim sam i otpoeo ovaj odeljak: kako me moje
iznoenje injenice o oveku, kao to je injenica da je
dao obeanje, opredeljuje za gledite o tome ta ovek
treba da uradi? Mogli bismo otpoeti odgovor na ovo
pitanje rekavi da je za mene tvrenje jedne ovakve
institucionalne injenice gotovo to i uvoenje konstitu-
tivnog pravila te iste institucije. I upravo ta pravila daju
smisao reci obeanje". Ali ta su pravila takva da
opredelivi se za gledite da je Dons neto obeao
podrazumeva i da moram da se opredelim i ta on treba
da uradi, bar kad je u pitanju obaveza koju je preuzeo
obeavanjem. Ako ba hoete, pokazali smo da je
obeavanje" vrednosna re, poto smo pokazali da je
pojam obeavanja logiki povezan sa vrednosnim poj-
mom obaveze, ali poto je on takode i isto opisan"
(jer je pitanje objektivne injenice da li je neko neto
obeao ili nije), mi smo u stvari pokazali da je takvo
razlikovanje potrebno iz osnova preispitati. Navodna
razlika izmeu opisnih i vrednosnih iskaza u stvari je
spoj bar dveju razlika. S jedne strane, postoji razlika
izmeu raznovrsnih ilokutornih inova; s tim to jedna
porodica ilokutornih inova ukljuuje vrednovanja, a
druga - opise. S druge strane, postoji razlika izmeu
izriaja koji sadre objektivno odluive tvrdnje u po-
gledu njihove istinitosti ili neistinitosti i onih koje
sadre tvrdnje koje nisu objektivno odluive ve su
'stvar line odluke' odnosno 'stvar linog uvercnja".
GOVORNI INOVI
281
Pretpostavili smo da ova prva razlika jeste (mora biti)
samo poseban sluaj ove druge, te da ukoliko neto
ima ilokutornu snagu vrednovanja, ono ne moe slediti
iz injeninih premisa. Ako sam u pravu, onda je
navodna razlika izmeu opisnih i vrednosnih izriaja
korisna samo kao razlika izmeu dve vrste ilokutornih
snaga, opisivanja i procenjivanja, a nije ak ni tu od
velike koristi poto su, ako strogo upotrebljavamo ove
termine, oni samo dve medu stotinama vrsta ilokutor-
nih snaga; a izriaji reenica u obliku 5 - Dons treba
da plati Smitu pet dolara" - karakteristino nee
spadati ni u jednu od ovih dveju klasa.
Ali kako se sve ovo odraava na filozofiju morala?
Bar ovoliko: esto se tvrdi da nijedan etiki iskaz ne
moe nikada da sledi iz skupa injeninih iskaza.
Razlog za ovo je, navodno, to to su etiki iskazi
potklasa vrednosnih iskaza, te nijedan vrednosni iskaz
ne moe da sledi iz niza injeninih iskaza. Naturali-
stika pogreka primenjena na etiku samo je poseban
sluaj opte naturalistike pogreke. Tvrdio sam daje
opta tvrdnja kako je nemogue izvui vrednosne iz
opisnih iskaza - neistinita. A nisam tvrdio, pa ak ni
razmotrio, stav da se specifino etiki odnosno moralni
iskazi ne mogu izvoditi iz injeninih iskaza. Meutim,
iz mog objanjenja u stvari sledi da, ukoliko treba
dokazati tu specijalnu tvrdnju, treba je dokazati na
nezavisnim razlozima, a ne moe se dokazati na osnovu
opte tvrdnje, poto je - ukoliko je moja analiza
ispravna - opta tvrdnja lana.
Uzgred, smatram da obaveza da se odri obeanje
verovatno nema nunu povezanost sa moralom. esto
se tvrdi da je obaveza da se odri obeanje paradigma-
tian sluaj moralne obaveze. Ali razmotrite sledeu,
veoma rairenu vrstu primera. Obeavam da u doi
na vau zabavu. Meutim, te veeri mi se jednostavno
ne ide. Naravno, da treba da idem; konano, obeao
sam i nemam valjano opravdanje za izostanak. Ipak,
D 2 O N S E R L
ne odlazim. Jesam li nemoralan? Komotan, bez sumnje.
Da je bilo izuzetno vano da odem, onda bi moglo biti
nemoralno da ostanem kod kue. Ali, u tom sluaju
bi nemoralnost proistekla iz vanosti moga odlaska a
ne neposredno iz obaveze koju sam preuzeo obea-
vanjem.
8.3. Primedbe i odgovori
italac koji nije upoznat sa filozofskom kontrover-
zom koja okruuje ovaj problem moe stei utisak da
su tvrdnje koje smo izneli u odeljku 8.1. bezazlene i
dovoljno oigledne. Pa ipak, nema tvrdnje u ovoj knjizi
koja e izazvati i koja je izazvala tolike kontroverze
kao izvoenje u tom odeljku. Objavljene kritike ovoga
izvoenja mogu se podcliti u dve kategorije. One koje
su napale ceteris paribus pretpostavku i one koje su
napale navodnu logiku vezu izmeu obeavanja, oba-
veze i treba". Prvi skup sam zaobiao iskljuivi iz
razmatranja unutar dokaza razliite vrste elemenata
kojima je ceteris paribus pretpostavka po svojoj struk-
turi trebalo da se pozabavi. Drugi skup zadire u samu
sr problematike o kojoj je re i zasluuje podrobnije
razmatranje. Ove primedbe na izvoenje otkrivaju
mnoge probleme, ne samo u filozofiji jezika ve i ire.
U ovome to sledi, izloiu i odgovoriti u dijalokom
obliku na ono to smatram da su najiskrenije primedbe
upuene ovom dokazu.
Prva primedba: itavo izlaganje implicitno sadri
izvestan konzervativizam. Kao da kaete daj e logiki
nedosledno da bilo ko misli kako uopte ne treba drati
obeanje, odnosno da je rdava i sama institucija obe-
avanja.
Odgovor: Ovakva primedba je u stvari neshvatanje
itavog dokaza, tavie, nerazumevanje itave knjige.
Savreno je u skladu sa mojim objanjenjem da neko
282
GOVORNI INOVI
283
tvrdi: Nikada ne treba odrati obeanja". Pretpostavi-
mo, na primer, da anarhistiki nihilista tvrdi da obea-
nje nikada ne treba odrati jer, na primer, neprikladna
briga oko obaveza ometa samoispunjenje. Ovakav
argumenat moe biti luckast ali nije logiki besmislen,
bar kad je u pitanju moje objanjenje. Da bismo
razumeli ovu tvrdnju, potrebno nam je da napravimo
razliku izmeu onoga to je stvarno i onoga to je
svojstveno instituciji obeanja. Svojstveno je pojmu
obeavanja da obeavanjem subjekt preuzima obavezu
da neto uini. Ali, da li je itava institucija obeavanja
dobra ili rdava, i da li su obaveze preuzete obeavanjem
prevladane drugim spoljnim sadrajima, pitanja su koja
su strana samoj instituciji. Nihilistiki argument koji
smo malopre pomenuli predstavlja jednostavno napad
spolja na instituciju obeavanja. Naime, on kae da je
obaveza da se odri obeanje uvek prevladana zbog
navodno ravog karaktera same institucije. Ali, on ne
porie da obeanja obavezuju, ve samo insistira na
tome da obaveze ne treba izvravati zbog spoljnjeg
elementa samoispunjenja".
Nita u mom objanjenju ne obavezuje na konzer-
vativno gledite da su institucije logiki neosporive
odnosno na gledite da subjekt treba da odobrava ili
ne odobrava ovu ili onu instituciju. Poenta je samo u
tome da kada se neko uputi u odreenu institucionalnu
aktivnost uvodei pri tome pravila institucije, onda se
on neminovno opredeljuje za takav i takav nain, bez
obzira da li povoljno ili nepovoljno gleda na tu institu-
ciju. U sluaju jezikih institucija, kao stoje obeavanje
(ili izricanje tvrdnji) ozbiljni izriaji reci opredeljuju
subjekt na nain odreen znaenjem reci. U izvesnim
izricanjima u prvom licu, izriaj znai preuzimanje
obaveze. U izvesnim izricanjima u treem licu, izriaj
je izvetaj o preuzetoj obavezi.
Druga primedba: Odgovor na prvu primedbu suge-
rie sledei reduetio ad absurdum. Prema takvom
284
DON SERL
objanjenju, svaka institucija moe arbitrarno da oba-
vee bilo koga, zavisno samo koliko neko arbitrarno
odlui da ustanovi tu instituciju.
Odgovor: Ova se primedba zasniva na netanom
poimanju obaveza koje nije implicirano ovde datim
objanjenjem. Pojam obaveze blisko je povezan sa
pojmom prihvatanja, priznavanja, preuzimanja, itd.,
obaveza na takav nain da se pojam obaveze sutinski
zasnuje kao ugovorni pojam
10
. Pretpostavimo da meni
potpuno nepoznata grupa ljudi u Australiji ustanovi
'pravilo' kojim se ja 'obavezujem' da u im plaati sto
dolara nedeljno. Ukoliko nisam nekako uvuen u taj
poetni dogovor, njihovi zahtevi su nerazumni. Ne
moe bilo kakva proizvoljna odluka A"-a da stavi K-a
u obavezu.
Trea primedba: Sada poinje da polako biva
jasno kako je poetna vrednosna odluka u stvari odluka
da se prihvati ili odbaci institucija obeavanja. Po
vaem objanjenju, im neko ozbiljno upotrebi re
obeanje", on se obavezuje na takav i takav nain.
to samo pokazuje da je vrednosna premisa \a. To
pokazuje da je [a. u stvari sutinski moralno naelo.
Odgovor: Ova primedba poinje da se pribliava
sri itave materije. \a. je zaista kljuna premisa, jer
upravo nas ona odvodi od sirovog do institucionalnog
nivoa, nivoa koji sadri obaveze. Ali njeno 'prihvatanje
7
je sasvim razliito od odluke da prihvatimo izvesno
moralno naelo. \a. iskazuje injenicu o znaenju
opisne reci obeanje". tavie, svako ko koristi tu re
u ozbiljnom doslovnom govoru obavezuje se njenim
logikim posledicama koje ukljuuju i obavezivanjc. I
u tom smislu nema nieg posebnog sa obeanjima;
slina pravila su ugraena u stavove, upozorenja,
savete, izvetaje, a moda i nareenja. Ovde stavljani
pod znak pitanja odreen model opisivanja jezikih
1(1 Uportrdi EJ. Ummon: Mornl Dilemmas", Phihsaphical Reviev.-, l%2.
GOVORNI INOVI
285
injenica. Prema tom modelu, jednom kad ste opisali
injenice u bilo kojoj situaciji, pitanje svih 'procena' je
i dalje apsolutno otvoreno. Naime, hou da tvrdim
kako u sluaju izvesnih institucionalnih injenica, pro-
cene koje obuhvataju obaveze, opredeljenja i odgovor-
nosti nisu vie potpuno otvorene, jer iskaz o institucio-
nalnim injenicama ukljuuje i ove pojmove.
Silno me oarava injenica da autori, koji su inae
anti-naturalisti", kad o tome razmiljaju, preutno
prihvataju izvoenje vrednosnog iz opisnog, upranja-
vajui filozofiju i ne obraajui panju na svoju ideolo-
giju. Razmotrimo sledee pasuse iz R.M. Hera (Ha-
re):
11
Ako neko kae da je neka stvar crvena, on se
opredelio (moje podvlaenje) za gledite da e bilo ta
drugo to je u relevantnim vidovima slino toj stvari
biti isto tako crveno." Her takoe kae
12
da se taj neko
opredelio da to zove crvenim" (moje podvlaenje); i
da je to opredeljenje iskljuivo proisteklo iz znaenja
odgovarajuih rei. Ostavljaiui po strani pitanje da li
je ono to Her govori istina
3
, ono je istog oblika kao
i moj argument. I ja kaem da ukoliko neko obea,
onda se on obavezuje da uini ono to je obeao, a to
iskljuivo proistie iz znaenja obeanja".
Jedina vana razlika izmeu ovih dveju teza jeste
to je u Hcrovom primeru re o obavezivanju u pogledu
budueg jezikog ponaanja. U mom, opredeljenje nije
svedeno na jeziko ponaanje. Po ovoj strukturi, oni
su istovetni. Ali, pretpostavimo da neko moe da
pokae kako nisu isti. Vrlo dobro, onda u ja svoje
izvoenje obaviti na sledeem primeru. On je to
nazvao crvenim" jeste neposredni injenini iskaz (kao,
na primer, on je obeao"). On se opredcljuje da
izvri odreeni in" jeste vrednosno postoje opredeljc-
11 R.M. Hare: Freedom and Reason, Oxford, 1V63, sir, I I .
12 Ikid. str. 15.
13 Ne bi bilo inslinito u svojoj jaoj verziji na str. 15. ovek moe da neki prcilmei
nazove crvenim a da nita ne ka*e o sledeom crvenom predmetu koji ugleda.
286
DON SERI
nje {iako ire) lan iste porodice kao i obavezivanje.
Otuda je upravo sama teza iz Herovog primera da
vrednosni slede iz opisnih iskaza. Hera uznemirava ono
to on smatra tvrdnjom da tautologije dovode do
obaveza
14
. Ali on, izgleda, previa da su tautologije
hipotetiki stavovi i da otuda one same po sebi ne
dovode do bilo kakvih obavezivanja. One kau, na
primer, Ako on to nazove crvenim, onda se on
opredelio". Stoga nam je potrebna empirijska premisa:
on je to nazvao crvenim" da bismo stigli do zakljuka:
On se opredelio". Niko ne tvrdi da tautologije 'propi-
suju' ponaanje kategoriki, ve samo uslovno, shodno
nekoj institucionalnoj injenici (kao to to ilustruje
Herov primer).
U odgovoru na ovu stavku, moe se rei da Her
pod opredeljenjem" podrazumcva to da govornik koji
se ne pridrava ovih opredeljenja protivreci sam sebi.
I tako su opredeljenja zasnovana 'opisno'. Ali to samo
itavo pitanje vraa korak unazad. Zato bi se govornik
uopte bavio time da li njegovi iskazi protivree sami
sebi? A odgovor je jasan: svojstveno je pojmu iskaza
(opisna re) da je samo-protivrenost (opisna re)
mana (vrednosna re). To znai da se onaj koji tvrdi
opredelio {ceteris paribus) da izbegne protivreenjc
samom sebi. Ne odluuje najpre subjekt da produkuje
iskaze, a tek potom donosi posebnu vrednosnu odluku
da e oni biti bolji ako ne protivree sami sebi. Stoga
smo i dalje na stanovitu da su opredeljenja sutinski
ukljuena u injenice.
etvrta primedba: Odgovor na treu primedbu u
stvari premauje sopstveni cilj. Vaim izvoenjem je-
dino ste pokazali daje obeati" (i bez sumnje tvrditi",
opisati") u stvari vrednosna re. Moda je korisno
istai da su neki pojmovi koje smo ranije smatrali
opisnim u stvari vrednosni; ali tako se ne prevazilazi
14 ..ThepromiNing game". Revtte Inlernatinnale ite Phitnsophie, 1VM. str. 403i dalje.
GOVORNI INOVI 287
opisno-vrcdnosni jaz. Poto pokaemo da je 2 vredno-
sno, iz toga uistinu sledi samo to da \a. mora biti
vrednosno, s obzirom da su opisne premise 1 i \b.
nedovoljne da povuku i 2.
Odgovor: Nemamo nikakvog nezavisnog razloga
da 2 nazovemo vrednosnim, osim injenice da ono
povlai i vrednosnu tvrdnju 3. Tako sada teza da opisi
ne mogu da povuku vrednovanja postaje trivijalna, jer
e kriterij da li je ili ne izvestan iskaz opisan biti:
obuhvata li on ili ne neto vrednosno. Ali, ako nema
nezavisno ustanovljenih klasa opisnih i vrednosnih
iskaza o kojima moemo zatim otkriti da lanovi
prethodne povlae ili ne lanove ove druge, naa
definicija opisnog ukljuie i ne obuhvata bilo kakve
vrednosne tvrdnje", a to e nau tezu uiniti trivijal-
nom. 2 je intuitivno neposredan injenini iskaz. Uko-
liko nas naa lingvistika teorija prisiljava da to porek-
nemo i da tvrdimo kako je posredi subjektivno vredno-
vanje, onda sa tom teorijom neto nije u redu.
Peta primedba: etvrtu primedbu treba samo
preformulisati. Stvar je u tome da rei kao to je
obeanje" imaju i svoj vrednosni i svoj opisni smisao.
U opisnom smislu (smisao 1), obeati" znai jedno-
stavno rei odreene reci. U vrednosnom smislu (smisao
2) obeati" znai preuzeti obavezu. Dakle, ukoliko je
\a. uistinu opisno, onda itav na prelaz sa 1 na 2
dokazuje jedino to da je Dons izvrio obeanje u
smislu 1; a da bi se sa 2 prelo na 3, treba dokazati da
je dao obeanje u smislu 2, a to zahteva dodatnu
vrednosnu premisu.
Ukratko, postoji jednostavna pogreka dvosmisle-
nosti kad je re o obeati". Dokazujete da je Dons
dao obeanje u smislu 1, a potom pretpostavljate da
ste dokazali da je dao obeanje u smislu 2, netano
pretpostavivi da su ova dva smisla ista. Razlika izmeu
smisla 2 i smisla 1 jeste razlika izmeu oprcdcljenog
DON SERL
uesnika i neutralnog posmatraa. Stoga je i neophod-
no, i od kljune vanosti, praviti ovu razliku izmeu
opredeljenog uesnika i neutralnog posmatraa, jer
samo neutralni posmatra daje prave injenine odno-
sno opisne iskaze. im protumaite re obeanje" sa
stanovita opredeljcnog uesnika, preutno ste skliznuli
u vrednovanje, ali dokle god to ne uinite, dokazivanje
nee funkcionisati. Zaista, ne bi trebalo pretpostaviti
da se svaka re javlja ve obeleena kao vrednosna ili
opisna. Neke na izgled opisne reci mogu imati vredno-
sni smisao, kao kod smisla 2 obeanja", ali i opisan
smisao. Samo kod smisla 1 obeanja", smisao je isto
opisan.
Odgovor: Ne postoji smisao 1. To jest, nema
doslovnog znaenja obeanja" po kojem ono jedino
znai izricanje odreenih reci. tavie, obeanje"
oznaava govorne inove koji se karakteristino vre
izricanjem odreenih reci. Ali obeanje" nije leksiki
dvosmisleno, s tim da jednom znai izricanje reci a
drugi put preuzimanje obaveza. Navedeni prigovor
pokuava da prui smisao obeanja u okviru kojeg e
iskaz obeao je" tvrditi sirovu a ne institucionalnu
injenicu; no takav smisao ne postoji. Rezonovanje u
okviru ovog prigovora isto je kao i u okviru 4. Sastoji
se od uvoenja klasinog modela, s tim to se dovodi
u pitanje upravo taj klasini model.
Pokuau da ovo jo malo razradim. Jezike inje-
nice, onakve kako su date u jezikim karakterizacijama,
nameu ogranienja svakoj lingvistikoj teoriji. U naj-
manju ruku, teorija mora biti saglasna injenicama; isto
tako, prihvatljiva teorija mora da obrazloi ili objasni
injenice. U sadanjem primeru, sledee lingvistike
karakterizacije tvrde izvesne injenice:
L. Tvrenje u obliku Xje dao obeanje" tvri
jednu objektivnu injenicu i nije, osim u graninim
sluajevima, subjektivno niti je stvar linog uverenja.
288
GOVORNI OlNOVI 289
2. Po definiciji, obeanje je preuzimanje obaveze
odnosno opredcljenjc, itd., da se neto uini.
3. Reenica u obliku Xje obeao" nije leksiki
dvosmislena u pravcu ,,X je izrekao neke reci" i ,,Xje
zaista obeao". Obeati" nije na taj nain homonimno.
4. Obeavanje se tipino vri tako to se izreknu
odreeni izrazi u izvesnim kontekstima i sa izvesnim
namerama.
5. Tvrenje u obliku ,,X)c preuzeo obavezu" jeste
vrednosno, poto takvo tvrenje vri predikaciju tako-
zvanog vrednosnog pojma, obligacije.
Saglasnost sa ovim injenicama predstavlja uslov
adekvatnosti bilo koje lingvistike teorije koja tei da
se pozabavi ovom oblau. Primedba 4 je saglasna sa
iskazom 1, Primedba 5 uspeva da zagladi" ovu poentu
time Stoje nesaglasna sa iskazom 3. Oba ova manevra
motivisana su ncuspehom klasinog modela da objasni
1 i 2 zajedno kada je dato 5. Gotovo sve ove primedbe
na nae dokazivanje sastoje se od napora da se poreknu
jedna ili vie ovakvih jezikih karakterizacija.
Primedba koja je upravo upuena (5) jeste pokuaj
da se uvede smisao obeanja", u okviru kojeg obea-
nje nije preuzimanje obaveze, ve je potpuno defini-
sano u kontekstu iskaza 4. Ali ne postoji takav doslovni
smisao. Navedeni ste na takav potez jer vaa teorija
ne moe da uklopi i injenicu da obeanje obavezuje i
injenicu da je neko uistinu dao obeanje.
esta primedba: Dakle, jo me niste uverili, pa da
jo jednom pokuamo. ini mi se da ne cenite dovoljno
moje razlikovanje opredeljenog uesnika i neutralnog
posmatraa. Dodue, mogu da se sloim sa vama da
im doslovno i bez rezerve upotrebimo re obeanje",
na scenu stupa vrednosni element, jer doslovnom i
bezrezervnom upotrebom te reci opredelili smo se za
instituciju obeanja. No to ukljuuje vrednovanje tako
da im specifikujemo koja je od onih prethodnih
29() DON SERL
upotreba doslovna i opredeljena, moemo vidcti da je
u stvari vrednosna.
Odgovor: U izvesnom smislu, ovde navodite moj
argument kao da je on primedba koja me pobija. Kada
re upotrebimo doslovno i bez rezerve, zaista se oprc-
deljujemo za logika svojstva te rei. U sluaju obea-
nja, kada tvrdimo On je obeao", oprcdeljujemo se
za stav da je on preuzeo obavezu. Na doslovce isti
nain, kada upotrebimo re trougao" opredeljujemo
se za njena logika svojstva. Pa tako, kada kaemo, na
primer, A" je trougao", opredeljujemo se za stav da
Xima tri strane. A injenica da oprcdcljivanje u prvom
licu ukljuuje i pojam obavezivanja, pokazuje da smo
u stanju da iz nje izvedemo 'vrednosni' zakljuak; ali
ne pokazuje ni da postoji bilo ta subjektivno (neto
to je stvar linog uverenja, a ne stvar injenice,
odnosno neto to je stvar moralne odluke) u iskazu
On je obeao", kao to ni injenica da iskaz Xje
trougao" ima logike posledice, ne pokazuje da postoji
moralna odluka u opredeljenoj upotrebi rei trougao".
Mislim da je razlog zato ste ovde zbunjeni jedno-
stavno sledei: postoje dva korenito razliita naina
tumaenja fraze opredelite se za (prihvatiti) instituciju
obeavanja". U izvesnom smislu to znai neto kao (a)
preuzeti da se re 'obeanje' koristi u skladu sa njenim
doslovnim znaenjem, koje je doslovno znaenje odre-
eno konstitutivnim pravilima svojstvenim toj instituci-
ji". A sasvim razliit nain da se protumai ova fraza
jeste uzeti da ona znai (b) zaloiti se za ovu instituciju
kao dobru i prihvatljivu". Dakle, kada doslovno tvrdim
da je neko dao obeanje, ja se zaista opredcljujem za
instituciju u smislu (a); tavie, izvoenje je mogue
upravo zato to me ovo doslovno znaenje i navodi na
takvo oprcdcljenje. AH ja se ne opredeljujem za smisao
(b). Sasvim je mogue da neko ko se gnua institucije
obeavanja kae sasvim doslovno Dons je obeao",
GOVORNI INOVI
291
te se tako opredeljuje za gledite da je Dons preuzeo
obavezu. Smisao (b) opredeljivanja uistinu je stvar
linog uverenja (bar to se tie trenutne rasprave), ali
nema nieg subjektivnog u iskazima koji koriste opre-
deljivanje u smislu (a). Da bismo ovo razjasnili, zapa-
ziemo kako sasvim ista razlika vai za geometriju.
Neko ko smatra da je itavo izuavanje geometrije i
njen predmet rdav, ipak se opredeljuje za logike
posledice Xje trougao", kada tvrdi A'je trougao".
Ni u jednom sluaju ne postoji nita vrednosno - u
smislu subjektivnosti - u vezi ovakvog opredeljivanja.
I ,,On je obeao" i A'je trougao" jesu injenini iskazi.
(Naravno, logiki je mogue da ljudi pokuaju da
obesnae obeanje - ili geometriju - koristei reci na
nepovezan nain, ali to u oba sluaja nije od znaaja
za valjanost ovog izvoenja.)
Dakle, kad kaete da na scenu stupa vrednosni
element, kada doslovno i bez rezerve okarakteriemo
neto kao obeanje, to moe da znai jedno od dveju
stvari; ili:
1. Iskaz On je obeao", dat doslovno i bezrezer-
vno, povlai za sobom iskaz On je preuzeo obavezu";
ili
2. Iskaz On je obeao" uvek je subjektivan ili
stvar linog uverenja, jer dati ga podrazumeva uvcrenje
da je institucija obeavanja dobra stvar.
U prvom sluaju, ono to kaete je zaista tano i
uistinu je kljuna stavka moga argumenta, a poiva na
malopredanjem tumaenju (a). Ali, ukoliko je ono to
mislite izraeno drugom tvrdnjom, koja se zasniva na
tumaenju (b), onda je to to ste rekli oigledno lano.
Oigledno je lano i da je ,.On je obeao" subjektivno
i stvar linog uverenja, a neistinito je i to da kad elite
da bezrezervno kaete On je obeao", morate misliti
da je institucija obeavanja dobra stvar.
292
DON S ERL
U klasinoj teoriji ' vrednosnih' sudova postoje dva
elementa: j edan, priznavanje klase sudova za koje se
intuitivno osea da su vrednosni (na nesreu ispostavlja
se da je ovo veoma raznorodna klasa); i drugo, teorija
da svi takvi sudovi moraju biti subjektivni ili stvar
linog uverenja. Ja ne dovodim u pitanje prvu polovinu
ovoga; mislim da postoje bar izvesne paradigme vred-
nosnih izriaja, te sam sklon da se sloim sa ortodok-
snim teoretiarima da je i On je pod obavezom" j edna
od njih. Ali ono to dovodim u pitanje j este druga
polovina, teorija da svaki lan ove klase mora biti
subjektivan i da nijedan injenini odnosno objektivni
sud ne moe da povlai bilo kojeg lana ove klase.
Sedma pri medba: I dalje nisam uveren. Zato ne
bih mogao da govorim u distanciranom antropol okom
smislu? Za mene je oigledno da neko moe da kae
.,On je obeao", mislei otprilike on je dao ono Sto
oni - ljudi ovog anglosaksonskog pl emena - zovu
obeanje". I to je taj isto opisni smisao obeanj a koji
ne podrazumeva nikakvo opredeljivanjc za vrednosne
iskaze. Tako da kada pravim razliku izmeu opredeljc-
nog uesnika i neutralnog posmatraa, pokuavam da
izrazim upravo ovo antropol oko stanovite.
Odgovor: Naravno, moete govoriti oratio obliqua
i tako izbei opredeljenost da di rektno govorite. Mogu
se ak koristiti oblici govora namenjeni normal nom
govoru a ipak govoriti prikrivenim oratio obliqua ili
onim to ste nazvali ' distancirani antropoloki smisao' .
Ali obratite panju da je to uistinu sasvim irelevantno
i da ne pokazuje kako su posredi razliiti smislovi rei,
niti da je originalni iskaz prikriveno vrednovanj e. Jer,
primetiete, da je to isto mogue uiniti sa bilo kojom
drugom rei. Mogue je zauzeti distanciran antropol o-
ki stav prema geometriji, a skeptian antropolog sa
neke druge planete mogao bi takode da zauzme takav
GOVORNI INOVI 293
stav
15
. Kada kae A" je trougao" ne mora misliti nita
vie nego X je ono to oni, Anglosaksonci, zovu
trougao"; ali to ne dokazuje da postoje dva smisla
tTOUgla", opredeljujui, odnosno vrednosni smisao, i
distancirani, odnosno opisni smisao. Niti to dokazuje
da je Euklid bio prikriveni moralista zato to njegovi
dokazi zahtevaju 'opredeljujue' korienje izraza koje
upotrebljava. injenica da se prema svemu moe zau-
zeti distanciran stav nevana je za valjanost deduktivnih
argumenata koji podrazumevaju opredeljujuu upo-
trebu izabranih reci. Da je zaista valjana primedba
izvoenju u odeljku 8.1. kada se kae da reinterpreta-
cijom reci u distanciranom antropolokom smislu mo-
emo da dobijemo netaan argument, onda bi ta ista
primedba obesnaila sve mogue deduktivne argumen-
te, poto svaki valjani argument poiva na opredeljuju-
em javljanju izraza koji su kljuni za ovakvo izvoenje.
No, ova primedba jedina kae da za bilo koji deduktivni
argument moete da konstruiete i naporedni argument
u oratio obliqua, iz kojeg se ne moe valjano izvesti
zakljuak o originalnom argumentu. Pa ta! Ovakva
injenica uopte ne moe da utie na valjanost bilo
kojeg originalnog argumenta. Moj argument - kao i
svaki drugi valjani argument - zahteva ozbiljno, doslov-
no, ne oratio ohliqua javljanje kljunih reci koje sadri.
injenica da postoje druga mogua ne-ozbiljna javljanja
ovih rei potpuno je irelevantna.
Od svih argumenata koji su korieni protiv prvo-
bitnog dokaza, argument iz antropologije je najraire-
niji
16
i najslabiji. On ima sledeu strukturu: uzmite bilo
koje valjano izvoenje zakljuka iz premisa. Uzmite
15 Primetiete, uzgred, da antropolozi govore n religijama na dodo nain: na
primer, ..Postoje dva boga, od kojih jebog kiSe vaniji jer on stvara kiSu". Ovo nepokazuje
da postoje r.i/liiiiH znaenja hilo koje upotrebljive rei. lo samo pokazuje da jeu UVMUiU
kontekstima moguegovorili oratut oblU/ua, a da sepri tomene korete oblici orati'i iihhi/uu
16 Uprkos injenici da je o lome bilo reci i da se na to odgovorilo u prvobitnom
izlaganju. Uporcdi J.R. Searle, op.cit. str. 51 i 52.
294
DZON SERl
-
potom bilo koju kljunu re R u premisama, pa neka
je to obeanj e", trougao", crven", bilo koju re
kljunu za argument. Re interpret i raj te R tako da ona
vie ne znai R ve znai, na primer, ono to neko
drugi naziva R
u
. A sada ponovo napiite izvoenje tako
rcinterpretiranom R i vidite je li vaa tvrdnja i dalje
valjana. Svi su izgledi da nije; ali ako j este, nastavite
da ponavljate istu proceduru samo sa drugim recima,
sve dok ne dobijete verziju u kojoj vie nije valjana.
Zakljuak: Sve vreme izvoenja nije bilo valjano.
injenica da kritiari ovakvog izvoenja stalno i
nanovo istiu argument, koji bi, da je valjan, mogao da
ugrozi sva valjana izvoenja samo je ilustrativna za ironiju
pomenutu na poetku ovoga poglavlja. Nagon da se
ponovo u jezik uita metafizika razlika izmeu injenice
i Vrednosti kao teza o valjanim logikim sledovima mora
neminovno da se suoi sa svojim protivmerama, jer
upotreba jezika je svuda proeta injenicama o prihvae-
nim opredeljenjima, preuzetim obavezama, iznetim uver-
ljivim argumentima, itd. Suoeni sa ovakvim protivpri-
merima, esto smo prevladani snanim iskuenjem da
reinterpretiramo terminologiju tih protivprimera u ,.o-
pisnom" smislu, da prihvatimo distancirano antropo-
loko stanovite". Ali cena toga je da reci vie ne znae
ono to inae znae, a cena uistinu dosledne pri mene
distanciranog antropolokog stanovita" bila bi ukida-
nje svake valjanosti i logike doslednosti. Pokuaj da
se izbegnu protivprimeri i da se nedoslednost ispravi
odstupanjem od opredeljene upotrebe reci motivisan
je eljom da se drimo teze, ma ta se desilo. Ali
izbegavanjc opredeljene upotrebe reci neminovno vodi
ka konanom izbegavanju samog jezika, j er govorenje
jezika - to je i glavna tema ove knjige - sastoji se od
izvrenja jezikih inova shodno odreenim pravilima,
a nemogue je odvajati te govorne inove od opredelje-
nja koja su njihovi sutinski sutinski delovi.
1. Frih From; BEKSTVO OD SLOBODE
2. Leek Kolakovski: FILOZOFSKI ESEJI
3. Pjer Frankastel: UMETNOST I TEHNIKA
4. Sergej M. AjzenStajn: MONTAA ATRAKCIJA
5. OVEK DANAS, zbornik ogleda
6. H. Rajhenbah: RAANJE NAUNE FILOZOFIJE
7. Nikola Milosevi; ANTROPOLOKI ESEJI
8. Suzuki, From: ZEN BUDIZAM 1 PSIHOANALIZA
9. Norbcrt Viner: KIBERNETIKA I DRUTVO
10. Roe Kajoa: IGRE I LJUDI
11. Dejvid Risman: USAMUENA GOMILA
12. Klod Levi-Stros: DIVUA MISAO
13. Bertoli Brecht: DIJALEKTIKA U TEATRU
14. M. Friehand: ETIKA MISAO MLADOG MARKSA
15. Ernst Bloch; TUB1NGENSKI UVOD U FILOZOFIJU
16. Roman Jukobson: LINGVISTIKA I POETIKA
17. M. Bahlin: PROBLEMI POETIKE DOSTOJEVSKOG
IH. Adam af; MARKSIZAM I LJUDSKA JEDINKA
19- Teodor Adorno; FILOZOFIJA NOVE MUZIKE
20. Karl Manhajm: IDEOLOGIJA I UTOPIJA
21- Zan Pijae: PSIHOLOGIJA INTELIGENCIJE
22. Jovan Hristi: OBLICI MODERNE KNJIEVNOSTI
23. Sreten Mari?; GLASNICI APOKALIPSE
24. F. de Sosir: OPTA LINGVISTIKA
25. . P. Sam: EGZISTENCIJALIZAM I MARKSIZAM
26. Luj Altise: ZA MARKSA
27. R. Bari: KNJIEVNOST. MITOLOGIJA. SEMIOLOGIJA
28. an Pijae; MUDROST I ZABLUDE FILOZOFIJE
29. Fung Ju-Lan; ISTORIJA KINESKE FILOZOFIJE
30. MiSel Fuko: RIJEI I STVARI
31. Noam omski: GRAMATIKA i UM
32. D. Bom: UZRONOST I SLUAJNOST U SAVREMENOJ FIZICI
33. Verner Hajzenberg: FIZIKA I METAFIZIKA
34. Ranko Bugarski: JEZIK I LINGVISTIKA
35. Boris Ejhenbaum: KNJIEVNOST
36. Mikel Difren: ZA OVEKA
37. tetan Barker: FILOZOFIJA MATEMATIKE
38. Jan Kot: JEDENJE BOGOVA
39. P. Francastel: STUDIJE" IZ SOCIOLOGIJE UMJETNOSTI
40. Tumas Kuri: STRUKTURA NAUNIH REVOLUCIJA
41. WalterBenjamin: ESEJI
42. Stelan Moravski; PREDMET I METODA ESTETIKE
43. Fredrik Dejmson: MARKSIZAM I FORMA
44. Anri Lcfcvr: URBANA REVOLUCIJA
45. Pol de Man: PROBLEMI MODERNE KRITIKE
46. G. H. von Wright: OBJANJENJE I RAZUMEVANJE
47- FENOMENOLOGIJA, zbornik
48. Jirgen Habermas: SAZNANJE 1 INTERES
4. Roman Ingardcn; DO2.IVUAJ. UMETNIKO DELO I VREDNOST
50. G. della Volpe: KRITIKA UKUSA
51. an Bemar: VELIINA I ISKUENJA MEDICINE
S. Aleksandar Koev; KANT
53. P. Medvedev: FORMALNI METOD U NAUCI O KNJIEVNOSTI
54. V. E. Mejerholjd: O POZORITU
55. A. R. Luna: OSNOVI NEUROPSIHOLOGIJE
56. A. N. Vajthed: NAUKA I MODERNI SVET
57. R. D. Laing: PODELJENO JA, POLITIKA DOIVLJAJA
58. H. L. Dreyfus: TA RAUNARI NE MOGU
59. Lav Vigotski: MILJENJE I GOVOR
60. Ivan D. Ivi; OVEK KAO ANIMAL SYMBOLICUM
61. Nikos Pulancas: KLASE U SAVREMENOM KAPITALIZMU
62. Duan Kecmanovi: DRUTVENI KORJENI PSIHIJATRIJE
63. Fransoa akob: LOGIKA IVOG
64. Theodor Adorno: ARGON AUTENTINOSTI
65. Davor Rodin: DIJALEKTIKA I FENOMENOLOGIJA
66. B. A. Uspenski: POETIKA KOMPOZICIJE, SEMIOTIKA IKONE
67. an Pijae: EPISTEMOLOGIJA NAUKA O OVEKU
68. Ernst Bloh: EXPERIMENTUM MUNDI
69. Mihail Bahtin: MARKSIZAM I FILOZOFIJA JEZIKA
70. Miel Fuko: ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA
71. SVEST I SAZNANJE, zbornik
72. MARKSISTIKA FILOZOFIJA XX VEKA, zbornik
73. Ivan Focht: SA VREMENA ESTETIKA MUZIKE
74. Radomir Konstantinovi: FILOSOFIJA PALANKE
75. Aleksandar Koare: NAUNA REVOLUCIJA
76. Ferenc Feher: PESNIK ANTINOMIJA
77. uzepe Tui: ISTORIJA INDUSTRIJSKE FILOZOFIJE
78. G. C. Argan: STUDIJE O MODERNOJ UMETNOSTI
79. Martin Hajdeger: MILJENJE I PEVANJE
80. A. R. Luria: OSNOVI NEUROLINGVISTIKE
81. KarI Kor: KARL MARKS
82. Luio Colletti: MARKSIZAM I HEGEL
83. Teodosijus Dobanski: EVOLUCIJA OVEANSTVA
84. E. D. Hir: NAELA TUMAENJA
85. M. Merlo-Ponti: STRUKTURA PONAANJA
86. Milan Kangrga: ETIKA ILI REVOLUCIJA
87. E. Fink: OSNOVNI FENOMENI LJUDSKOG POSTOJANJA
88. Milan Kangrga: PRAKSA, VRIJEME, SVIJET
89. Ginter Anders: ZASTARELOST OVEKA
90. Niels Bohr: ATOMSKA FIZIKA I UUDSKO ZNANJE
91. Volfgang Keler: GETALT PSIHOLOGIJA
92. Milivoj Solar: MIT O AVANGARDI I MIT O DEKADENCIJI
93. Ivan Colovi: DIVU A KNJIEVNOST
94. Lisjen Goldman: MARKSIZAM I HUMANISTIKE NAUKE
95. Danko Grli: IZAZOV NEGATIVNOG
96. an-Pjer ane: NEURONSKI OVEK
97. Zvonko Mari: OGLED O FIZIKOJ REALNOSTI
98. Piter i Din Medavar: NAUKA O IVOTU
99. Pjer Vilar: ZLATO I NOVAC U POVIJESTI
100. Mihail Bahtin: O ROMANU
101. NOVIJA FILOZOFIJA MATEMATIKE, zbornik
102. Miodrag Pavlovi: POETIKA RTVENOG OBREDA
103. Nikola Miloevi: PSIHOLOGIJA ZNANJA
104. Lajonel Triling: ISKRENOST I AUTENTINOST
105. Riard Rorti: KONSEKVENCE PRAGMATIZMA
106. Don Seri: GOVORNI INOVI