Savremena politika teorija

Fakultet politikih nauka, mart 2013.

Adam Svift, Politika filozofija,157-205, drugi
mali test + kolokvijum.
arls Tejlor, Nesporazumi: rasprava izmeu
liberala i komunitarista, drugi mali test.
Vil Kimlika, Savremena politika filozofija,
233-314, ispit (12 pitanja).

Povod liberalno-komunitarne rasprave bile su
temeljne postavke Rolsovog liberalizma.
Uesnici rasprave
Liberali: Rols, Dvorkin, Nejgel, Skenlon.
Komunitarci: Sandel, Tejlor, Volcer, Mekintajer.
Terminoloke i konceptualne pometnje
1. Neprihvaenost termina komunitarizam.
2. Dva nivoa liberalno-komunitarne rasprave:
filozofski i politiki.
3. Vie nesporazum nego pravi spor.


Problem liberalnog sopstva (self )
Teza o neukorenjenom sopstvu: Majkl Sandel

Problem liberalnog atomizma
Drutvena teza: arls Tejlor

Problem liberalnog univerzalizma
Teza o kulturnoj relativnosti pravde: Majkl Volcer
Koncepcija linosti u Rolsovoj teoriji pravde.
1. Rastereeni pojedinci pod velom
neznanja.
2. Prilikom izbora principa pravde, pojedinci
su zainteresovani da sauvaju sposobnost
autonomnog delovanja.
Liberalna koncepcija sopstva: sopstvo
prethodi ciljevima koji su podloni
racionalnoj reviziji (naelo individualne
autonomije)

Liberalno sopstvo je prazno.
Liberalno sopstvo je neukorenjeno
(unencumbered self ).
Samointerpretirajui umesto autonomnog
pojedinca.
Odgovor liberala otklanjanje
nesporazuma: uvaava se injenica da su
pojedinci socijalno konstituisani, ali to ne bi
trebalo da ugrozi sposobnost pojedinaca da
odluuju o svojim ivotima.

Gubitak oseaja zajednitva i pripadanja.
Dve razliite grupe pitanja u raspravi izmeu
liberala i komunitaraca:
1. Onotoloka pitanja
atomistiko stanovite
holistiko stanovite
2. Pitanja zastupanja
Individualistiko stanovite
Kolektivistiko stanovite


Pojedinac prethodi zajednici (deo prethodi
celini).
Zajednica je zbir pojedinanih koncepcija
dobrog ivota koje na okupu dre liberalni
principi pravde > liberalni atomizam.
Neutralna drava > primat ispravnog u
odnosu na dobro.
Zadatak neutralne drave je da olaka
ostvarivanje individualnih ivotnih planova.
Argument neodrivosti.
1. Ukoliko elimo slobodno drutvo
neophodna je dobrovoljna identifikacija
graana sa dravom (republikanska teza).
2. Nema slobode graana bez patriotske
privrenosti zajednikom dobru optoj
slobodi > koncept pozitivne slobode.
Proceduralni liberalizam previa razliku izmeu
mojih i tvojih stvari, s jedne strane, i naih
stvari, s druge strane.
Primer monologa i dijaloga.
Konvergentna dobra: zajednika dobra u kojima
pojedinano uivamo (nacionalna odbrana).
Posredna dobra: zajednika dobra u kojima
zajedniki uivamo (gledanje L sa drutvom).
Neposredna dobra: zajednika dobra koja
zajedniki stvaramo (prijateljstvo, republika).