DIABETES MELLITUS

eerna bolest ili dijabetes (lat: diabetes mellitus) je

hronini, sistemski poremeaj metabolizma koji se
karakterie hiperglikemijom, tj. trajno povienim
nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim
faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog
biolokog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji
ova dva faktora. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih
hidrata, masti i belanevina u organizmu (to se ispoljava
tipinim tegobama), a nakon dueg vremena utie i na
strukturu i funkciju krvnih sudova, zivaca i drugih vitalnih
organa i organskih sistema.
Dijabetes se danas ubraja meu
najea endokrinoloka obolenja sa prevalencom u
stalnom porastu. To je posledica modernog stila ivota i
poveanja broja spoljanjih etiolokih inilaca, meu
kojima se posebno izdvaja gojaznost. eerna bolest se
najee javlja u starijem ivotnom dobu kao posledica
optih degenerativnih i sklerotinih promena u organizmu
(koja zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba moe
nastati usled genetskih poremeaja ili oteenja pankreasa
kod odreenih zaraznih obolenja.









Plavi krug - simbol eerne
bolesti


Re dijabetes je izvedena od grke
rei koja u prevodu znai "tee
kroz", to odgovara jednom od
glavnih simptoma ove bolesti
neprestano uzimanje tenosti i
prekomerna produkciji urina. Tomas
Vilis je na postojei naziv dodao re
mellitus, koja je izvedena iz
[latinskog] i u prevodu znai
sladak (ovo je povezano sa
slatkim ukusom urina obolelih
osoba). Kod obolelih od dijabetesa
nedostaje jedna od supstanci koju
produkuje pankreas, to jest insulin.
Taj naziv je izveden od latinske
rei insula koja u prevodu znai
"ostrvo", to se odnosi na injenicu
da insulin stvaraju beta-elije
Langerhansovih ostrvaca
u pankreasu.
Metabolizam glukoze

S obzirom da je insulin osnovni hormon koji regulie
ulazak glukoze iz krvi u veinu elija (osim u centralno
nervnom sistemu), njegov nedostatak ili smanjeni
senzibilitet receptora za insulin igraju glavnu ulogu u
nastanku raznih oblika eerne bolesti.
Veina ugljenih hidrata iz hrane se u procesu varenja
pretvara u monosaharid (prosti eer) glukozu i u tom
obliku dospeva u krv. Krvnom strujom ona se prenosi do
svih elija organizma i koristi se kao izvor energije,
deponuje kao glikogen ili skladiti kao masno tkivo. Kada
koliina glukoze dostigne odreeni nivo (npr. posle
obroka), beta-elije Langerhansovih ostrvaca pankreasa
lue hormon insulin. On omoguava elijama da apsorbuju
glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni
signal za konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se
skladiti u jetri i miinim elijama, i po potrebi se ponovo
pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije). Normalne
vrednosti eera u krvi iznose 3,6-6,1 -{mmol/l}-
Bez insulina, glukoza ne moe ui u elije, to uslovljava
porast njene koncentracije u krvi, tj. dovodi do stanja
poznatog kao hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom
nazivamo stanje kada je koliina eera u krvi vea od 7,0
-{mmol l}
Hiperglikemija smanjuje mnoge anabolike procese u
organizmu: rast i deobu elija, sintezu proteina,
taloenje masti i dr.

Klasifikacija
Dijabetes tip 1
Dijabetes tip 1 se najee javlja kod mlaih osoba (ispod tridesete godine ivota), i to
uglavnom u vreme puberteta. U osnovi ovog oboljenja nalazi se autoimuni proces, koji
unitava beta-elije pankreasa, tako da se javlja odsustvo insulina u cirkulaciji i
hiperglikemija.

S obzirom da je za preivljavanje obolelih neophodno doivotno
uzimanje insulina, ovaj tip dijabetesa se naziva i insulin-zavisni. Takoe su u upotrebi
sinonimi juvenilni i mladalaki dijabetes. Tip 1 dijabetes nastaje kao posledica
infektivnih ili toksinih faktora spoljanje sredine, koje u genetski predisponirane osobe
aktivirajuimuni sistem koji unitava beta-elije.


Dijabetes tip 2
Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin-nezavisnim. On nastaje kao posledica
razliitih abnormalnosti na nivou perifernih tkiva. Prevalenca diabetesa tipa 2 je usko
povezana sa pojavom gojaznosti. Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2
dijabetesa: gojazni i negojazni tip.

Komplikacije
One bolesti
Dijabetesna retinopatija je oboljenje koje
nastaje zbog izraene mikroangiopatije
(oteenja kapilara) u mrenjai. Vremenom
oboljenje napreduje, dovodi do oteenja vida, a
u najteim sluajevima moe da doe i do
slepila.
Dijabetesna katarakta se odlikuje zamuenjem
soiva oka i posledinim gubitkom otrine vida.
Uglavnom se javlja kod starijih osoba.
Glaukom je ono oboljenje koga karakterie
poveana pigmentacija kanala oka koji slue za
oticanje tenosti i lei se hirurkim putem uz
korienje vetakih suza







Dijabetesna retinopatija
Kardiovaskularne komplikacije

Bolesti srca i krvnih sudova su esta komplikacija kod
svih oblika eerne bolesti. U vodee kardiovaskularne
komplikacije se ubrajaju:
hipertenzija (povieni krvni pritisak) je u poetku
nestalna (labilna) a vremenom postaje stalna
komplikacija dijabetesa, koja moe nepovoljno da utie
na brojna druga sistemska oboljenja;
koronarna bolest je komplikacija u ijoj osnovi lei
suenje krvnih sudova koje izaziva ishemiju sranog
miia, bol iza grudne kosti, brzo zamaranje i radnu
nesposobnost;
infarkt miokarda je teka komplikacija, koja moe ali ne
mora da se zavri fatalno;
modani udar je jo jedna ozbiljna komplikacija, koju
izaziva prskanje ili zaepljenje modanih krvnih sudova;
gangrena na stopalima itd





Gangrena stopala
Dijagnostika

Uobiajeni metodi dijagnoze eerne bolesti su bazirani na razliitim hemijskim (laboratorijskim) testovima urina i
krvi. Nekoliko studija je sa sigurnou dokazalo da uestalost i teina hroninih komplikacija zavise od stepena
regulacije glikemije. Kod zdravih osoba ispod 6% hemoglobina se vezuje za glukozu, dok se kod dijabetiara,
proporcionalno visini eera u krvi, poveava i procenat vezanog hemoglobina. Tokom kontrole glikemije potrebno je
uzeti sve ove parametre u obzir.

Odreivanje glikemije
Glikemija (nivo glukoze u krvi) je osnovni parametar za postavljanje dijagnoze i procenu kontrole dijabetesa.
Normalne vrednosti glikemije ujutru nate (na prazan stomak) se kreu u granicama 3,9-6,1 -{mmol/l}-. Nivo glukoze
iznad pomenute gornje granice (odnosno preko 7,22 -{mmol/l}-) ukazuje na prisustvo eerne bolesti ili neke druge
varijante dijabetesa.

Oralni glukoza tolerans test
Nakon unoenja glukoze u organizam zdravih osoba dolazi do porasta nivoa eera u krvi u fiziolokim granicama
(maksimum 7,7 -{mmol/l}-) i pada na poetne vrednosti u periodu od 2 sata. Kod dijabetiara pak dolazi do prelaska
ove granice i pojave viih vrednosti, tako da je test tolerancije glukoze abnormalan. Osim toga, potrebno je esto 4-6
sati da bi glikemija ponovo pala na osnovnu vrednost.

Acetonski zadah
U tekim oblicima dijabetesa male koliine acetosiretne kiseline se pretvaraju u aceton, koji je lako isparljiv i kao
takav je prisutan u izdahnutom vazduhu. Stoga se esto dijagnoza eerne bolesti moe postaviti jednostavnim
detektovanjem acetona u pacijentovom dahu.

Pregled urina
Pregled urina kod dijabetiara je veoma znaajan i esto korien postupak za praenje metabolizma ugljenih
hidrata. U te svrhe koriste se: kvalitativno dokazivanje glikozurije (prisustvo glukoze u mokrai), dokazivanje
ketonskih tela, pregled urina pomou test trake itd.



Uzronici i faktori rizika

Genetika
Nasledni faktori esto igraju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa kod odreene individue. Oni to ine poveanjem
osetljivosti beta-elija na viruse, razvojem autoimunih antitela protiv sopstvenih elija pankreasa,
degenerativnim promenama na elijama koje rezultuju promenom strukture i nedelotvornou insulina.

Gojaznost
Gojaznost je jedan od vodeih dijabetogenih faktora, emu svedoi injenica da je oko 60% odraslih dijabetiara
gojazno. Kod gojaznih osoba se vremenom smanjuje osetljivost beta-elija na poveanje koncentracije glukoze u
krvi, a osim toga smanjuje se i broj insulinskih receptora u ciljnim tkivima.

Bolesti
Za razliku od naslednog (primarnog) dijabetesa, postoje oboljenja i stanja u toku kojih se eerna bolest javlja
kao komplikacija. Takva eerna bolest se naziva sekundarnom, jer se razvija pod direktnim uticajem prisutnog
oboljenja ili delovanja tetnih inilaca na organizam.

Trudnoa
Period trudnoe predstavlja svojevrstan stres za organizam, koji lako pretvara latentni dijabetes u izraeni
poremeaj koji moe postati trajan. Ovo stanje poznato je pod imenom gestacioni dijabetes. U trudnoi se javlja
smanjena osetljivost prema insulinu i poveana razgradnja ovog hormona pod dejstvom enzima placente.

Lekovi i hemijski agensi
U prvu grupu lekova koji mogu da utiu na pojavu dijabetesa spadaju lekovi koji se primenjuju kod reumatskih
bolesti, hroninih oboljenja disajnih puteva, nekih bubrenih i konih oboljenja i razliitih alergijskih stanja.
Druga grupa lekova su preparati koji deluju na povieni krvni pritisak i bolje mokrenje.
Leenje
Osnovni cilj u terapiji dijabetesa je otklanjanje subjektivnih tegoba, spreavanje akutnih i
odlaganje hroninih komplikacija, ime se produava ivot obolelih, ali i poboljava njegov
kvalitet. Da bi se u tome uspelo tei se postizanju priblino normalnih vrednosti glikemije
(glukoze pre i posle jela), lipida, krvnog pritiska i dr.
U leenju eerne bolesti koristi se nekoliko pristupa:
insulin u kombinaciji sa dijetom
medikamenti (tablete) u kombinaciji sa dijetom,
samo dijeta.

Medikamenti
Svi lekovi u tabletama (pilule), koji se upotrebljavaju za leenje eerne bolesti nose
zajedniki medicinski naziv oralni ili peroralni antidijabetici. Ovi lekovi se primenjuju samo
kod onih dijabetiara kod kojih elije stvaraju insulin, ali ga proizvode u nedovoljnoj koliini
za potrebe organizma u metabolizmu eera.
Dijeta
Dijeta predstavlja osnovu u leenju dijabetesa. Kod gojaznih tip 2 dijabetiara, gubitak teine
je jedan od osnovnih ciljeva, kao i normalizovanje glikemije, lipida i krvnog pritiska. Dijeta
mora biti individualno prilagoena nainu ivota, navikama u ishrani i drugim specifinim
zahtevima, a posebno stanju kardiovaskularnog sistema.